koreni (7. novembar 2011)

8/3/2019 Koreni (7. novembar 2011)

1/25

12. Dec

kenirano

avigaci ja

od 65 000enih ulazaka na

w.koreni.net jeog za toliko putano: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Vuk, kurjak, maka ili lisica...

Hou da znam?

Na mom privatnom portaluwww.janic.se , koji samotvorio jo 2008. godine,zbog onih koji su laima htelida ue Srbe ta je srpstvo,imam rubriku "Hou da znamzato". Emisija gospoe Natae Odalovi na B92 asa imenom "Hou da znam", nema nikakve dodirnetake sa mojom rubrikom, koja postoji etiri godine, au njoj se nalaze samo dva teksta. Ali uskoro e se i topromeniti.

7.12.2011. Opirnije...

Lista maglovitih iekivanja

Narod na probi

Vele da je eril jednomkonstatovao da je "uspehneto to napreduje odneuspeha do neuspeha bezgubljenja entuzijazma". Ako bito bila istina i u sluajudananje srpske politike, tada bi Srbi (uz uslov dazadre entuzijazam) imali ozbiljne izglede da njihovapolitika na kraju bude uspena.

7.12.2011. Opirnije...

Danke Dojland

tvorili ste namoi!

I ako su se srpski vlastodrcina elu sa omalenimBoidarom eliem i njegovim efom i mentoromBorisom Tadiem do samo pre nekoliko nedeljaprosto utrkivali u tvrdnji da nam je kandidatura zapristup EU sigurna, videli smo da od toga nemanita. Sada su spustili nos jer su, da citiramo omiljeniizraz Tadia, sutinski znali da su sve njihove prievaile samo zaluivanju Srba kako bi im tim bajkamaodvratili panju od problema siromatva, gladi i optebede u Srbiji.

7.12.2011. Opirnije...

Ekologija

Najavljena zabranakorienja klasinihsijalica

Upravljanje prelazima izmeu Kosova i

centralne Srbije

ta je dogovoreno uBriselu

Dogovor o integrisanomupravljanju prelazimaizmeu Kosova i centralneSrbije (IBM) (1): *

7.12.2011. Opirnije...

Zacrtana transferzala

Srpski politiaristvaraju dravuSandak

Prisetimo se, za neke od nasdavnih gimnazijskih dana uTitovoj Jugoslaviji i ta sunas sve uili. Kako je onoglasila definicija drave nju ini teritorija, nacija ijezik? Ili tako nekako slino.

7.12.2011. Opirnije...

Iz stranih medija

Ravnopravantretman Kosova

Dole imamo etiri lanka iznemakih (onlajn) novina Cajti tern (Zeit, Stern). Kada tetekstove paljivo razmotrimo,videemo da je cilj Zapada,da Srbija u bilo kakvoj formi prihvati pritinske vlastikao ravnopravnog partnera. A time, podrazumeva se,priznaje se i drava Kosovo kao ravnopravna stranau meusobnim odnosima.

7.12.2011. Opirnije...

Srpski hegemonistiki mazohizam

Nevraanje izmrtvih

Kau da je Adolf Hitler tvrdioda ovek nikako ne smedopustiti da se u vlastitojpropagandi dopusti i najmanjamogunost koja bi mogladrugoj (protivnikoj strani) dati neto za pravo.Naravno, primetiemo da to ipak nije nekakav Hitlerov

::. tampana

::. Proitajte

Hrvatska tvitalijanski rabio najgori

Obrazovan selo SANU

Zato je uga

vena vatraspomeniku

Srbi sa Kosmasovno trdravljanstv

Seate li seRepublike"

Presek nede Svoje za sv Nevolje ite

Miloevo naMetohiji

Hoe li poroDrakovi izMinistarstva
http://www.janic.se/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2723http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2723http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2723http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2722http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2722http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2722http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2721http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2721http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2720http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2719http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2719http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2720http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2721http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2721http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2722http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2722http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2722http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2723http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2723http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2723http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/009.jpghttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/25

Izvetaji o vodostanju reka uSrbiji su zabrinjavajui, jer jenivo reka usled suenezapameno nizak to seodraava i na proizvodnju elektrine energije. Zbogtoga se graanima savetuje da preduzmu otre meretednje struje u svojim domainstvima.

7.12.2011. Opirnije...

Savez srpske dijaspore Slovenije

Danas jesmo, sutranismo!

Identitet oveka pokazujuinjenice uz stvarno ogledaloistine. Pitamo se koliko vredire, a koliko potpisani ugovor(pogodba)? Prologodinjilokalni izbori gradske optine Ljubljana, a uz to iuee za Jankovievu listu, koja je pobedila.Dakle za ljubljanskog gradonaelnika ponovo se

naao u fotelji Zoran Jankovi.29.11.2011. Opirnije...

poseban izum, jer slinom logikom se i danas vodeoni koji svoje vienje "stvarnosti" ele da nametnudrugima po svaku cenu.

29.11.2011. Opirnije...

Tekst Predraga Sarape za blog novinavranjskih

Zvezda sramote!

Koliko je srpski sport propao iogrezao u kriminalu,nametanju, korupciji inekvalitetu najbolji je primerFK Crvena zvezda za kojusam nekada strastvenonavijao, dok joj sada elim brzo gaenje i nestajanje.Potpuni je promaaj odravati mrtvaca vetaki uivotu sa takvim dugovima i ostavtinama zla.

29.11.2011. Opirnije...

dijasporu naSrekovia?

Hoemo li bkandidat?

Dokumenti Evropska

socijaldemokrizi

FarmaceutsSave Vemi

Vreme slavanedoumice Presek nede Srbija i njen

regionu - Bopredsednik Srbije

Tekst PredrSarape za bnovina vran

Tajni dogovKosova

U Srbiji varatrudnice i nim doprinos

Tri dame uzaborava st

::. Pesma ne

Beog

::. Stih nede

Prizi
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2728http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2715http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2711http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/download/Ceca-Beograd.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Ceca-Beograd.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2711http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2715http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2728


3/25

12. Dec

kenirano

avigaci ja



Vuk, kurjak, maka ili lisica...

Hou da znam?

Na mom privatnom portalu www.janic.se , koji sam otvorio jo 2008. godine, zbog onih koji su laimahteli da ue Srbe ta je srpstvo, imam rubriku "Hou da znam zato". Emisija gospoe NataeOdalovi na B92 a sa imenom "Hou da znam", nema nikakve dodirne take sa mojom rubrikom, kojapostoji etiri godine, a u njoj se nalaze samo dva teksta. Ali uskoro e se i to promeniti.

Rubriku "Hou da znam zato...?", prebaciu na portal www.koreni.net i u njoj e da se objavljuje ono toprvenstveno vi, itaoci Korena, hoete da znate: Zato je u naoj Srbiji mnogo skrivenog, nakaradnog, nemoralnog ineprihvatljivog... U ime prava svakog oveka, u ime slobode rei, koja gotovo i ne postoji u "slobodnim" i"nezavisnim" medijima u dananjoj Srbiji, na www.koreni.net, moi ete da piete i o svim vaim razmiljanjima ivienjima stvarnosti, koja je na odreen nain vezana za sudbinu Srbije i srpskog naroda, ma gde se on nalazio.

Gledajui emisiju gospoe Odalovi 29. novembra 2011. godine, u kojoj je razgovarala sa Vukom Drakoviem,dozvolio sam sebi da i ja sanjam. Da sanjam budan, a taj san u podeliti s vama. U njemu ne psujem i ne pljujemna televizor. Sanjam da ja, nevidljiv, zajedno sa voditeljkom B92 Nataom Odalovi i njenim gostom, uestvujem upomenutoj emisiji, a to znate samo vi i ja, ne njih dvoje! Posebno sa Vukom, koji je u svojoj politikoj filozofijimnogo toga promenio, ali nikada, kako narod kae, nije mogao ili nije hteo da menja dlaku!

U pomenutoj emisiji Nataa i Vuk se podsetie na razgovor koji su vodili davne '98, kada je tadanji Drakovi, uprostorijama ondanjeg Srpskog pokreta obnove, istoj ovoj gospoi rekao: "Nataa, hteo sam da ti kaem, ja idemna Kosovo da poginem!"

Drakovi danas nije mogao da odgovori na Nataino pitanje: ta se tada dogodilo i zato mu je bilo toliko teko?Ali se sea da je Nataa tada neto napisala, da ga je oplela zbog neega u listu"Danas " i da je to imalo veze snjegovom "kosovskom politikom", pa je hteo da joj kae, da i ona zna, kako mi je tada bilo teko. Jadan kurjak.

I Vuk Drakovi poe da pria: "Ja sam se upravo bio vratiosa Kosova, proveo sam nekolko dana na Kosovu, to je bila

jesen 98, i vratio sam se u Beograd oajan, izvan sebe. Deomene, suze, dua, sve mi je ostalo u Soitu, u Orahovcu, uGoradevcu, u Velikoj Hoi. Vratio sam se oajan jer sam znaota se sprema Kosovu i ko mu sprema, tadanji reim u Srbiji.Da, naprosto ele da to nesreno Kosovo bude... neki rtveni

jarac, novi njihov rtveni jarac da ostanu na vlasti. Iiii ... jeste,imao sam tada ideju, neku stranju elju da ne preivimgubitak Kosova i te krvave planove Slobodana Miloevia saKosovom. A onda je... ubrzo posle toga, neposredno uoiNATO bombardovanja, on mene pozvao i rekao da uem uSaveznu vladu, da sav svoj ugled koji ja imam na Zapadumoram upotrebiti da pokuam da spreim da ne doe do

NATO bombardovanja. Dao mi je resor, praktino, da komandujem spoljnom politikom. Da ne duim, obeao je ion, velike ustupke da mi nee smetati, da e mi biti odreene ruke. Prevario me je. U Rambujeu sam, u Parizu sam

bio kad su bili pregovori u Rambujeu. I u jednom trenutku, zaista, a... a... ponuena nam je izvanredna verzijasporazuma, da meunarodnim peatima velikih sila overimo, da je Kosovo sastavni deo Srbije. Da tamo zadrimoznaajan kontigent vojske, policije, da zadrimo suverenitet, sve dravne vlasti Srbije. Naravno, uz izuzetno velikistepen autonomije za kosovske Albance, bez prava, recimo Beograda, da im menja zakone i odreuje njihovupolitiku volju, ali sve u okvirima Srbije. I ja sam a... po jednoj meavi doleteo iz Pariza, otiao kod Miloevia,srean, da mu prenesem molbu, da hitno javi Milanu Milutinoviu u Pariz da naa delegacija potpie, pa neka loptabude u albanskom dvoritu. Ako oni odbiju onda e bes Zapada da se srui na njih. Odgovorio mi je sledee:"Mnogo si vezan za to Kosovo", gledao me je u oi kao da je kamen govorio, a ne ovek. "Kako ne shvatate da jeto Kosovo kamen oko vrata Srbije i da mi to Kosovo moramo da otkaimo. Tamo je blizu 2 miliona Albanaca, a nemoemo mi to da izdravamo, da finansiramo. Nemamo mi vojske ni dece, da stalno ginemo na tome Kosovu,prosto, to mora da ode". Ali, evo prilike da ode, odbiemo svaku ponudu u Rambujeu, sve. I isprovociraemo NATOda nas bombarduje i da nam otme Kosovo, pa emo onda njih kriviti da su nam oteli Kosovo, a ovde u zemlji emoraspaliti nevienu mrnju prema Evropi i prema Zapadu i okrenuti se prema Belorusiji i Rusiji.

Nataa Odalovi: To Vam je rekao Miloevi?
http://www.janic.se/http://www.janic.se/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/009.jpghttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/25

Vuk Drakovi: Da, ja o tome svedoim i u mojoj knjizi "Meta", i ja sam ovo do sada izgovorio stotine puta. Tadaje odreena zla sudbina Kosova. Svi smo izgubili u tom stranom ratu, nije to bio rat, nego jednostrano ubijanjeizgubili su Srbi, izgubili su Albanci, izgubio je NATO, jer se obrukao da tue i bombarduje jednu malu zemlju i to bezodluke Saveta bezbednosti. Jedini koji je pobedio, pobedio je... a... taj, crni prorok i njegova crna strategija koju mi idanas ivimo. Upravo danas ivimo ono, to je onda on hteo.

E moj kurjae, Vue (to sad govorim ja, kao nevidljivi sagovornik), pa da li ti zaista misli da su svi oko tebebudale? Kada bi to to pria bilo istina, koju si, kae, izgovorio sto puta, onda bi sve u Srbiji bilo drugaije. Imampravo da verujem da nije, i te rei, za koje tvrdi da si ih govorio sto puta, nisam uo do veeras. A sluao sammnogo izgovorenog od SPO-a i imam bezbroj dokaza da pojedini politiari u vrhu SPO-a bezono lau. Recimo,tvoj potpredsednik Sran Srekovi ide toliko daleko da beskrupulozno i planirano ne govori istinu ni poslanicima uSkuptini Srbije, a poto se rad Skuptine prenosi, onda znai da on lae i javnost Srbije i srpsko rasejanje. Nije mi

jasno kakva ste to vi "naprava"? Kako ti funkcionie i ime se upravlja u vremenu i prostoru? Ti, koji si zbogKosova (ili kosovskog mita), navodno, jednom bio reio da tamo ode i pogine. Nisi nam rekao ta te je zaustavilona tom "herojskom" putu? Ili si se svega toga setio "nakon bitke"? Pa dobro, ako nisi otiao da pogine, zato nisispreio da drugi izginu? A mogao si. Sa tako velikim ugledom, koji si imao na Zapadu (kako danas tvrdi), mogao sida zaustavi i otimanje Kosova i NATO bombardovanje!? Zato si, kurjae sivi, tada utao o "mukim srpskimplanovima"? Kakav je to junak, koji se toliko uzneo, da poput Obilia zavetuje svoj ivot, a nije imao m... ni daprogovori o Miloevievom "zlotvornom planu"? Umesto da progovori u ono doba o tome, za ta danas tvrdi da jeistina, ti si kukaviki utao! A eto, mogao si da nas spasi tromesenog bombardovanja i otimanja Kosova!? Dakle,ti niti ode na Kosovo da pogine, niti nae snage i hrabrosti da nam tada ispria "istinu", o kojoj danas telali poSrbiji?! Kakvom ljubavi (ne)ovek voli Srbiju, kad uti o Miloevievoj "strategiji", kojom e ovaj da uvue NATO urat, da bi se oslobodio "kamena oko vrata", Kosmeta, koji je tebi bio drai od ivota? Ili je "istina" o kojoj danastrubi (uz nevienu podrku srpskih medija), daleko prozainija: ministarska fotelja u svemu ti je bila na prvommestu, zar ne? Zar nisi pomislio koliko e hiljada ljudi... i iptara i Srba, da strada zbog Miloevievog "zloinakogplana" i tvog zavetovanja, da o tome to si onda "uo", uti sledeih dvanaest godina?!

Ovakav komar misli i pitanja naterao me da opet upalim televizor i pustim snimak razgovora Natae i Vuka,novembra meseca 2011. godine:

Nataa Odalovi: S obzirom da ste sve to znali, da ste znali i strategiju, da ste znali ta se deava, hajde jo maloda vidimo, prosto psiholoki, kada ste rekli tu reenicu: "Ja idem na Kosovo da poginem", ta ste zapravo Vi, tomsamortvom hteli da postignete? Rekli ste tada, izvinite to Vas citiram, ali je jako bitno, jer ljudi danas ne shvatajukada Vi govorite o Kosovu... uporeuju Vas sa Vukom Brankoviem, govore da ste izdajnik i tako dalje... A znamokoliko Vam je, zapravo, Kosovo u krvi...

Neshvatljivo, opet ja mislim i kaem, da gospoa Odalovi zna da je Vuku Kosovo "bilo u krvi", a mnogi kau da muje ono danas izvan krvotoka, a da ga nije pitala, to bi bilo za oekivanje: to si bre utao tada, kada si znao daMiloevi pripremao razaranje i potoke krvi irom Srbije, sa Kosovom i NATO bombardovanje? Samo zato da bismodanas mrzeli Evropu?! Ne verujem da postoji normalan ovek u Srbiji, koji toliko nenormalno mrzi Evropu, kao toDrakovi mrzi Miloevia! A, dobro je znano, tamo gde mrnja ovlada umom, istine nema ni u tragovima.

Vuk Drakovi: Samo dve rei u srpskom jeziku, nauio sam pre rei Kosovo. Otac i majka. Ja sam odrastao nakosovskom epu i na kosovskom mitu. Ja sam i autor romana o Kosovu. I Kosovo je u meni. Ja... kud god idem,nosim u sebi Kosovo. Kosovo... je osramoeno i ponieno, to su ga neki duhovni jalovaci strpali u preambuluUstava. Kosovo ne moe da stane ni u kakvu preambulu, ne moe da stane ni u jedan roman. Kosovo ne moe dastane u sve srpske knjige. To je neto... to je neka vrhovna ideja, to je mesto na kome se jedan paganski narodkrstio, to je mesto na kojemu smo doiveli Hristovo postradanje tako to smo sami sve to proiveli na Kosovu polju.Kosovski ep i mit, zbog kojih je Gete nauio srpski jezik nije nita drugo, nego srpski prepev "Novog Zaveta".Kosovska veera je poslednja Hristova veera. I, kad to sve znate onda zapravo, shvatite svu tu veliinu Kosova...duhovnu a... koja se ne moe regulisati jalovim zakonima, normama, koja ne moe stati ni u preambulu, koja sesramoti to se gura u... u barikade i u balvane. Kosovo i balvani, pa to je neto strano, to je najvee ponienjeKosova. I ova uasna realnost, sadanja na Kosovu, potpuno je u skladu sa istorijskom sudbinom Kosova. Kosovo

je vrlo malo u istoriji bilo u sastavu Srbije, ali to nita ne znai, zato to, i svih onih vekova kad Kosovo nije bilo uSrbiji, Srbi ma gde da su bili, verovali su da je Kosovo Srbija. I svih onih vekova, kad nismo imali ni dravu Srbiju,

mi smo opet verovali da je Kosovo naa Srbija. Znai, ja govorim o ovome duhovnom, gotovo religijskom,metafizikom, znaenju Kosova koje proima srpsku naciju.

Nataa Odalovi: Dobro, jo samo jedna reenica iz... da tako kaem, iz tog mitskog poimanja Kosova, pa da sevratimo u dananju realnost... recite naim gledaocima koja je reenica bila ona, vezana za Kosovo, koju steizgovorili u sebi 91. godine, kada ste se pridruili posle vlastitog juria, demonstrantima na ulicama Beograda, 9.marta?

Vuk Drakovi: Jeste, bilo je strano kad sam strao s balkona posle komande: "Juri", verovao sam da u tadapoginuti, da e me ubiti dole u onom obraunu sa policijom. A negde u meni opet je progovorilo Kosovo: "Ne bih tise sestro povratio, ni iz ruke krsta barjak dao, da mi care pokloni Kruevac". To je Kosovo. Znate, Kosovo je udo,nad udima. A... ja kad sam kao dete prvi put proitao, da je milo Obili ubio na Kosovu 12 hiljada Turaka, ja sambio ljut, mnogo ljut na Obilia, jer sam smatrao da ih je pobio malo. Znate, to je Kosovo. Ali, mi sada moramo daodvojimo to, to je Kosovo u ideji, u veri, u pesmi, u mitu, u mati, u metafori, u biu naem, u srcu naem odonoga to je stvarnost.

(Nikakav car nije zadnjih godina dao Drakoviu Kruevac, ali pitanje bez odgovora je: da li mu je, i ako jeste ta


5/25

mu je i ko mu je ponudio ili dao, da danas javno nudi iptarima isto to Kosovo, zbog koga je sa radou hteo dapogine? Vuk je toliko puta "ubijan" ili je mislio da e ga ubiti, da se opravdano moe zakljuiti da on nije nikakavkurjak. Nije ni lisica, mada mnogi kau da jeste, i to lukava lisica, ve je maor sa devet ivota i u izmama odsedam lanih milja, uz iju pomo e, nada se, bre stii do svog sebinog cilja!

Nataa Odalovi: E, ajde da odvojimo. Hvala Vam na ovom prvom delu, potresno je to sluati, da odvojimo Vue.Dakle, Vi danas u Srbiji sa jedne strane imate politiare koji se... koji zloupotrebljavaju mit o Kosovu, kao to sezloupotrebljava od 90-ih i uvek kada nekom zatreba i sa druge strane imate one, kojima taj mit ne znai nita i kojimu se podsmevaju. Vi se nalazite negde, i kao ovek, i kao pisac, i kao politiar, izmeu svega toga, pa ipak i sadada kaem u Vaim godinama i nekom eto zlatnom dobu... svoje biografije, opet ste se prikljuili i zaetnik ste datako kaem, jednog pokreta koji se zove "Preokret" i koji nudi Srbiji preokret politike o Kosovu, pokuaj preokretaSrbije. Hajde, pokuajte sada da objasnite jo jednom, kakav je to preokret, ne mislim sada na sam pokret"Preokret", nego kakav je to preokret potreban Srbiji da bi izbalansirala tu zloupotrebu mita o Kosovu i podsmeh

mitu o Kosovu? I da bi Srbija negde... kao zemlja mogla da ide napred?

Ej, gospoo novinar (kaem ja) gospoo urednice emisije "Hou da znam", ekaj malo. Ima i neto drugo to bimnogi hteli da znaju. Recimo zato vi, kao voditelj emisije, stavljate Kosovo u usta samo onima koji hoe da ire ida zloupotrebljavaju mit o Kosovu i koji ismejavaju taj mit, kojima Kosovo ne znai nita...? Gde su, u vaoj elji dahoete da znate, ljudi kojima Kosovo nije mit? Oni kojima je na Kosovu vera, kojima su tamo groblja najdraih ikole koje bi trebalo da pohaaju i da se u njima pripremaju za ivot i danas i sutra, njihovi najmlai i najdrai... Dali je to nezavisno novinarstvo na B92?

Vuk Drakovi: Evo, ja u ti rei i kao preokret da izvuem... "Preokret", koji se svodi na to, da se skoncentriemou ovome trenutku na Srbiju, da je osnaimo, jer nam Srbija umire. Za poslednjih devet godina, 400 hiljada Srba je...manje u Srbiji. Hiljadu sela potpuno nestalo, crne rupe srpskog nestajanja pojedoe i neke predele umadije i nekepredele Vojvodine. Da izgradimo jednu modernu, demokratsku, prosperitetnu, sve bogatiju i sve snaniju srpskudravu, da nam je to obaveza prvoga reda. I to nikako ne moemo protivno Evropi a... a, nego samo kao lanicaEvropske unije. I da ta drava bude najvei mogui zatitnik i branilac, onoga to nam brani i uva sve ono to nam

je Kosovo. Znai, ideja je, Srbija u Evropskoj uniji, a najvii evropski standardi za Srbe na Kosovu, a... a evropskegarancije za njihova prava i evropske garancije za zatitu i prava srpske batine na Kosovu. Kad jednoga dana, ataj dan nije daleko, promene u Evropi su brze, ja verujem da nee ekati se ni due od 5 godina, granica, prokletihgranica nee, ni izmeu Srbije, ni naeg Kosova. I onda e ta Srbija biti u prilici da se u svemu povee sa svojimnarodom, sa svojim crkvama, sa svojim manastirima. A i sada, moemo da izborimo, i taj plan Martija Ahtisarija, nestatusni deo, ja ponavljam nestatusni deo, jer mi Kosovo ne moemo priznati za nezavisnu dravu. Ne moemo gapriznati, to ne moe biti tema pregovora iz svih razloga o kojima sam Vam malopre govorio. Kako ja da pregovaramo kosovskom mitu i o svom srcu, o tome se ne moe pregovarati.

Nataa Odalovi: Dobro, ali u pokretu "Preokret" ne misle svi tako. Ima ljudi koji razliito misle pa ipak...

Vuk Drakovi: Ne, ne... niko ne razmilja da prizna Kosovo...

Nataa Odalovi: ... A ta vas povezuje sve, s obzirom da ste razliiti?

Vuk Drakovi: Povezuje nas zadnji stih Kosovskoga epa. Odatle nie preokret. "Iako su poginuli drali, ostali sutii dralovii, pleme nae poginuti nee". E, ne dam da pogine srpsko pleme. E ima ovih koji ne znaju ni ta jeKosovo, duhovnih jalovaka, politikih kalkulanata, vercera, koji misle da je sada najvei podvig da prevare narod ida ga gurnu u kosovsku grobnicu. Kosovu je teko. I da sada svu Srbiju pretvorimo u Kosovo i da ostanemo ibez... i bez Srbije, da nas nestane kao nacije. To je... to je antipatriotizam. I ja zato molim, preklinjem, ja sam doaosa velikom strepnjom ovde, u ovaj studio, stalno mislei i na Jagnjenicu, i na Jarinje, i na Brnjak, i na Dudun Kr, naonaj na narod, i na severu, i na jugu...

Nataa Odalovi: Vue, sino je KFOR sruio barikade, bilo je ponovo povreenih. Neke novine objavljuju da jenavodno dozvoljena upotreba bojeve municije, drugi kau da nije. U svakom sluaju, situacija je vie negoalarmantna... ta biste Vi sada, evo rekli ste, doli ste sa strepnjom i mislite o tim prelazima, ta biste ljudimaporuili ljudima na severu?

Vuk Drakovi: Pa doao sam sa strepnjom jer je na narod, na celom Kosovu, a naroito narod na severu, jertva uasne lai, rtva bezdunih ljudi koji sede u Beogradu i i tove se na nesrei svoga naroda na Kosovu. Zatose ne objavi u svim naim novinama, ono to je potpisano Kumanovskim sporazumom? Ne dao mili Bog, da KFORsamo sprovede ona ovlaenja koja je dobio Kumanovskim sporazumom. To su strana ovlaenja. To su ratnaovlaenja. To su ovlaenja da rui ta mu se prohte, da rui ako mu se neko suprotstavi. Umesto toga, ovomenarodu na Kosovu, naroito na severu, prodaju se lai da... da Srbija ima vlast, da ima suverenitet nad Kosovom,pa uva taj suverenitet i uva svoju vlast nad celim Kosovom. Pa je to, sveto crveno slovo i crvene linije srpskepolitike. E, to je strano. I narod je poverovao a... daleko a... davno je bilo to bombardovanje, podsetimo narod ta

je bilo, ta se desilo, ko je kriv za nesreu Kosova. Ja molim Srbe na Kosovu da napuste te barikade, da neizazivaju nesreu. Nema tamo jednog srpskog vojnika, ni policajca, nema niega to predstavlja vlast drave Srbije.Tamo ima samo... nekih Miloevievih pripadnika a... a... onih njegovih eskadrona smrti, tajne policije. Jer mi ovdenikad od 2000. godine taj banditski sistem smrti, Miloeviev i njegovih tajnih policija, nismo ni takli. To svefunkcionie, ta podzemna tajna policija, onoga reima...

Nataa Odalovi: Kako tumaite, gospodine Drakoviu, to da je ministar policije Ivica Dai jue, na neki nainstavio svoju funkciju na raspolaganje predsedniku Republike, ukoliko, rekao je, njemu smeta to to je Dainedavno izjavio da za Kosovo treba i ratovati?


6/25

Vuk Drakovi: Pa, namestilo mu se, namestila mu naa proevropska Vlada, koja zapravo uti, pravi nedopustiveustupke, pa se sada u Srbiji steklo uverenje da je Boris Tadi za. a... bombe NATO pakta, da je Boris Tadi kriv zagubitak suvereniteta nad Kosovom. Odnosno, da taj suverenitet nije ni izgubljen, nego nee Boris Tadi da ga brani.I ja... pravo da vam kaem, sada da sam predsednik Srbije, verovatno bih uinio ovo. Izaao bih na televiziju irekao: Dragi graani, ono to pie u naem Ustavu da je... ono to pie u naem Ustavu da je... da mi imamo punuvlast nad Kosovom, Srbija i stvarnost na Kosovu su... ne govore jedno s drugim. I mi imamo dva izbora, ili dastvarnost uskladimo sa Ustavom. A to znai: da poaljemo vojsku, policiju, da stupimo u rat sa NATO-om iAlbancima i da taj rat dobijemo. I druga je mogunost da kaemo: Mi u taj rat ne moemo, jer bi nam postradaosav narod na Kosovu, doiveli bismo reprizu one Oluje iz Hrvatske, unitili bismo ovo malo to nam je ostalo doSrbije. Prema tome, nema druge, nego da u datim okolnostima, a okolnosti se menjaju u istoriji, zapravo seokrenemo lanstvu u Evropskoj uniji i maksimalnoj zatiti svoga naroda na Kosovu. Da taj Ahtisarijev plan budeosnova za pregovore Beograd Pritina Evropska unija, ako treba i Njujork. S tim, da se dobije posebni, posebni

status za sever. E sad, taj status za sever je ve poseban i po Ahtisarijevom planu, ali iz Brisela, evo nas sad vlastgovore: Daemo i vie. Dae otprilike, ono to ima Juni Tirol danas... danas u Italiji. Ja moram da zamolim naeSrbe na severu da shvate neto, ovo im niko jo iz Beograda nije rekao, ja u im rei. Ja imam pravo da im tokaem u ime Kosova koje nosim sa sobom, sa kojim ivim. A... a, oni su u tekoj situaciji, ali oni su mnogo boljojsituaciji, u privilegovanoj situaciji, u odnosu na na narod juno od Ibra. A juno od Ibra, u tim nesrenim naimenklavama, ivi dva puta vie Srba, nego to ih ivi severno od Ibra. I tamo su nam sve duhovne vrednosti, kojeine Kosovo ono to nam je Kosovo. Znai, oni su u prvilegovanom poloaju na severu, jer su etniki homogeni,nacionalno su homogeni, leima su oslonjeni na Srbiju i niko ne moe odatle da ih pomeri, niti Srbiju moe dapomeri koja je tu uz njih. Oni sad, boravei na barikadama, sluajui Moloevieve tajne slube koje ih guraju unesreu, sa ciljem da izginu i sa ciljem da to izginue... za izginue bude optuen Beograd, pa da ne dobijemostatus kandidata. I da se desi preokret u 90-e godine. Znai, oni rizikuju da ih nestane, ali oni rizikuju da nestane iSrba juno od Ibra. Oni su sada branioci i severa i juga i imaju...

Nataa Odalovi: ... Vue... (pokuava da ga prekine)

Vuk Drakovi: ... veliku istorijsku odgovornost. Oni su branioci i drave Srbije sada. Ako gurnu dravu Srbiju, nenarod, narod je divan, narod nam je uopte...

Nataa Odalovi: Dobro. Vue hajde da na jo nekoliko pitanja odgovorimo do kraja. Mislim da su Vas razumeli. Viste ovo u ostalom rekli na ovoj televiziji i u oktobru mesecu, kada ste gostovali povodom onog sluaja dravnetajne. I ja bih volela dve stvari do kraja, da kaete. U toj emisiji ste rekli, izmeu ostalog, govorei da e se sve ovodogoditi to se sada deava na tim barikadama, ali ste rekli izmeu ostalog, kritikujui... te ostatke kako Vi kaeteMiloevieve policije, rekli ste, da Crvene beretke danas postoje i u Kabinetu ministra policije...

Vuk Drakovi: Tako je.

Nataa Odalovi: Sada sam Vam rekla da je ministar policije ponudio ostavku, ako Borisu Tadiu smeta njegovpoziv da se za Kosovo ratuje. I trea stvar, koja se ovde moda uklapa, nedavno je ministar policije gostovao, kadasam mu postavila pitanje o pretnjama o kojima ste Vi govorili, koje dobijate od nekog iz Vlade Srbije... Da li

moemo da poveemo te tri stvari i evo da Vi odgovorite... ta se sve to deava u koaliciji i o emu se radi?(preklapa se Odalovika sa Drakoviem)

Vuk Drakovi: ... strano je kada zamenik premijera pria o ratu. Nekada dok smo imali jaku dravu, pobednikudravu i njenu pobedniku srpsku vojsku, na sabljama naih oficira pisalo je: "Il me ne diraj... ili me potei ili me nediraj". Prema tome, neka se niko ne igra rei rat, a da pri tome ne kae: Ako krenemo u rat, u ovome trenutkuraspolaemo sa toliko vojnika, u ovom trenutku ne moemo da raunamo na 80 odsto tih vojnika jer su to jedinci.Ne daju ljudi da im se ugase porodice, mi smo bioloki u ovom trenutku nacija pred odumiranjem... a imaemoprotiv sebe NATO pakt..

Nataa Odalovi: Dobro. A zato mislite da je Dai to izjavio?

Vuk Drakovi: Radi sticanja politikih poena, a negde iz njega progovorio i onaj Dai koji je zastupao stavoveSlobodana Miloevia. Njemu se, meni se ini, priinjava da je bitka odluena. Izbori su pred nama i da pobeuje

ova anti-evropska koalicija, koja zago... to je preokret. To je opasni preokret u 90-e godine. njihov program je:Hajde da stanemo tamo gde je... gde smo prekinuti 5. oktobra 2000- godine. da se preokrene sve, da se vratimo u90-e godine, Amerika umire, Evropska unija se raspada, majka Rusija jaa, Iran dobija atomsku bombu, Nesvrstanisu u jednom velikom svetskom naletu, da se mi okrenemo njima. I da ovde na Balkanu ponovo postanemo liderhaosa. Da zaratimo, posvaamo se sa Crnogorcima, sa Bosancima, sa Hrvatima, sa Albancima. Ali vidite kud vodita politika? Evo, ve sada poelo je i to Srbi sa Kosova, ja ih molim, sa severa da vide zakon spojenih sudovanesree, kako se odjednom diu na noge Albanci u Bujanovcu i u Preevu. Pa kau: Aha, anee vi dakle da ivitesa, zato to ste nacionalno homogeni u Kosovu... ja time ne kaem, nikad neemo priznati Kosovo: Neemo ni mida ivimo u dravi Srbiji. ta ste dalje za Daia pitali?

Nataa Odalovi: Pa, pitala sam Vas za Crvene beretke za koje ste rekli da su u Kabinetu.

Vuk Drakovi: Eee eno ih brate, na severu Kosova. Ja imam velike probleme od ulaska u Vladu ovu, stratekenesporazume sa mojim glavnim stratekim partnerom, Demokratskom strankom. Toliko puta smo predlagali da seotvore tajni dosijei, i otvori crna knjiga zloina slubi bezbednosti, tajnih policija. Nekoliko puta smo pokupavali...

Nataa Odalovi: I kad smo kod toga, poto sam Vas pitala... dakle, ko Vam je pretio Vue?


7/25

Postavite na

Vuk Drakovi: A... pa eto, ti koji prete od 90-ih godina. Ti koji stoje iza atentata na magistrali...

Nataa Odalovi: Pa, otkud oni u Vladi Srbije?

Vuk Drakovi: Pa nisu oni u Vladi Srbije, oni su zapravo, najjaa Sluba bezbednosti, ta tajna, nerasformirana,podzemna Sluba bezbednosti. Je l Vi znate da ja 12 godina tuim oveka, tui ga drava za pokuaj mogaubistva u Budvi i to e zastariti. To se 12 godina rastee. Jer, hajde mi navedite sem Radeta Markovia, koji nijemogao da izbegne toliku silinu dokaza: za ubistvo Stambolia, pokuaj mog ubistva i etvorostruko ubistvo naIbarskoj magistrali i Legije. Hajde navedite jo jednog pripadnika te slube smrti da je osuen? Osude...pogledajte...

ekaj bre Vue, kurjae! Pa zar nisi danima govorio da ti se preti ba iz kabineta jednog ministra u vladi Republike

Srbije? Zar se nije o tome danima i pisalo i vest emitovala na skoro svim televizijama u Srbiji? A ti si, sve do teveeri 29. novembra 2011, tvrdio da i ti i policija znate iz kog kabineta ti je upuivana pretnja? Ako nije u pitanju"tvoj" ministar iz ijeg je kabineta pozivana tvoja supruga Danica, da li onda moda onaj koji je pokuao da te pre12 godina ubije u Budvi, danas radi u kabinetu nekog ministra? Ili ti je lino ministar pretio? Gospoa Odalovi tiizgleda nije objasnila da si gost u emisiji koju ljudi gledaju da bi uli odgovor na postavljena pitanja, da uistinu "hoeda znaju...".

Nataa Odalovi: Moramo da zavrimo Vue, kraj je emisije. Ali, evo za kraj s obzirom da Vam je roendan, e jojedan sekund samo da kaete, s obzirom da ste sve vreme zapravo govorili o teini rei, znai ne priati olako,kako je Njego to lepo rekao?

Vuk Drakovi: "Nije rije svilena marama da je vee sebi oko vrata, no je rije tica lutalica. uvajmo se opasnihrei, ko zna kud e odleteti iju glavu pogoditi i ta u njoj proizvesti".

E, Vue, kurjae... Izgleda mi da si ti jedan od retkih koji ne razume Njegoeve rei, pa zato pria toliko gluposti...u koje ni sam ne veruje. To je moje miljenje i moj zakljuak koji budan iznosim. Ali, korektnosti radi, moram danapiem i da ti ponekad kae i istinu, kao kada si jednom rekao:

Demokratija je da javno kae ta misli, a da ti zbog toga nee pretiti tubom ili, ne daj Boe, da neko za tobom u"Budvu" poalje nekog antidemokratu. Ostaje mi da se nadam da u Srbiji nema parcijalne demokratije... kada je upitanju posao policije ili medijske mafije.

Nikola Jani

7.12.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2736http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2736http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


8/25

Oi koje ne vide...

12. Dec

kenirano

avigaci ja

od 65 000

enih ulazaka naw.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Danke Dojland

tvorili ste nam oi!

I ako su se srpski vlastodrci na elu sa omalenim Boidarom eliem i njegovim efom i mentoromBorisom Tadiem do samo pre nekoliko nedelja prosto utrkivali u tvrdnji da nam je kandidatura zapristup EU sigurna, videli smo da od toga nema nita. Sada su spustili nos jer su, da citiramo omiljeni

izraz Tadia, sutinski znali da su sve njihove prie vaile samo zaluivanju Srba kako bi im tim bajkama odvratili panju odproblema siromatva, gladi i opte bede u Srbiji.

Narodu je trebalo dati neku vaku pa je umesto Fijata koji je Srbiju papreno kotao a ne donosi gotovo nita,

ovoga puta to bilo dobijanje statusa kandidata za pristup EU. Narod je, dodue, i polazio od toga da od statusa

kandidata nee biti nita, a i da smo ga dobili, to takoe ne bi znailo mnogo. Na protiv, za prijem u EU, posledugogodinje kandidature i ekanja , Nemci i njihovi trabanmti bi nam sigurno neprekidno postavljali bezbrojdodatnih uslova. O tim uslovima se, bar u Nemakoj, gotovo javno govori. To je priznavanje Kosova, davanjeautonomije sa pravom kasnijeg otcepljenja od Srbije Sandaku i vraanju Turaka u Srbiju, reavanja pitanja imovinePodunavskih vaba i Maara iz Vojvodine koji su se listom prikljuili SS divizijama i Vermahtu odmah posleaprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941.g. i na kraju, svakako najbolniji uslov, otcepljivanje Vojvodine na emuanak, Veselinov i njihovi Maari ve predano rade.

Posle ovog fijaska srpske politike koja navodno nije imala

alternativu Tadi i njegovi kolaborateri e svakako poeti datrae krivce u Srbiji. Na listu krivaca e sigurno stavitiprotivnike pedera i lezbejki koji su spreili paradu uBeogradu, sve desniarske organizacije, radikale, komuniste isve druge trezvene graane Srbije koji nisu eleli davljenjeSrbije u dungli nazvanoj Evropska unija. Poasno mesto nalisti e imati, u to smo sigurni, izmueni Srbi sa Kosova koje jesrpska vlada odavno otpisala kao da nikada nisu ni postojali.

Krivi su jer su svojim protestima na nedavno postavljenim

barikadama eleli da Beogradu (i svetu) pokau da su odavno

u agoniji zvanoj okupacija, glad i beda, ali da jo ive i da ele da ih Beograd najzad zatiti. To naravno neodgovara nikome iz srpske vlade, jer ih je taj protest, tako e sigurno tvrditi, kotao dobijanja statusa kandidata.Ta lagarija, da je uspela, je trebala da vlastodrcima poslui kao odlian adut u njihovoj izbornoj kampanji koja jeu Srbiji ve poela kako bi (opet) prevarili lakoverne Srbe, narod poslovino kratkog pamenja i jo jednomuzjahali dravu. Jer, i to znamo, ima u Srbiji jo dosta da se otme, pokrade i rasproda. Tu je Telekom,

Elektroprivreda, neki rudnici, reke i jezera, ume i njive, vodovodi i kanalizacije, komunalna preduzea. To sumilijarde evra od kojih e po tvrdnji Brisela, bar treina zavriti u depovima lanova vlade, efova partija, njihoverodbine, prijatelja i tajkuna.

Ipak, u protestima Srba sa Kosmeta ima neeg to e ova vlada i te kako dobro znati da iskoristi. Imae, kadadravu u nekoliko meseci njihove preostale vladavine jo vie srozaju, kada navuku jo vee dugove i kada gladzakuca na vrata bar 95 posto svih itelja Srbije, dobar izgovor za bedu u koju su uterali srpski narod. Kazae,para nema zato to je zbog protesta protiv iptarskog i terora KFOR-a, Srbiji uskraen novac iz Pristupnih fondovaEvropske unije. Prema foliranjima Boe elia, iz njih je moglo, naravno kobajagi, da se povue i do 1 milijarda

evra! Osim toga, bie im to i izgovor za prestanak stranih investicija, posedno nemakih u Srbiji jer su Kosovski Srbibundije, tuku se na barikadama ne za svoj goli ivot nego zato jer su teroristi i ele rat sa KFOR-om koji je podnemakom i izmom i komandom i miroljubvim iptarima. A privreda, zna se, zahteva red, rad i mir a ne narodnebune.

to se nemakih investicija u Srbiji tie, njih je zaista bilo, nedavno je ak i moni koncern Bo iz tutgarta koji usvojim fabrikama irom sveta zapoljava oko 230.000 ljudi, najavio izgradnju fabrike u Peincima. Nadamo se dae se to ostvariti i da ta izgradnja nee biti samo pedizborni trik Borisa Tadia kao svojevremena izborna prevaraMlaana Dinkia u Tadievu korist obeenjam graanima besplatnih akcija u vrednosti od po 1000 evra.

Ipak, trezvenom posmatrau nemakih investicija u Srbiji je zapalo za oko da Nemci veinski investiraju samo ujednom delu Srbije u Vojvodini a veoma retko, bolje rei nikako u centralnoj Srbiji.

Znajui sa koliko ara Nemci i njihovi mediji podravajuseparatiste u Vojvodini sve postaje jasno. Njihova industrija
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/009.jpghttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


9/25

Da li e da progovore istinito?

Postavite na

investira samo u tom delu Srbije koji e se, tako njihovopredvianje, planiranje i ubeenje, uskoro, poput Kosmeta,odvojiti pa e onda Podunavske vabe i njihovi naslednici opetbiti svoji na svome! U meuvremenu, oni to tajno to javnopreko svojih medija, veliaju anka i ostale separatiste koji,tako izgleda, ve napamet ue rei pesme da bi i oni kaosvojevremeno Hrvati kojima su Nemci napravili dravu, uskoro

zapevali hvala Nemako, Danke Dojland!

Dodue, i mi Srbi bi mogli, ako ne da otpevamo onda bar da

odgunamo Danke Dojland jer nam je Angela Merkel

otvorila oi da od kandidature, bar dok je ona na vlasti nema nita

I da je itava halabuka srpskih politiara oko te toboe kandidature bila samo ista lagarija.

Moda je ta Angela spasila Srbiju od sedmoglave hidre zvane EU koju mi koji decenijama ivimo u toj zajednici po

mnogim negativnostima i te kako dobro pozajemo.

Neka to Danke Dojland bude i potstrek da se Srbi okrenu onima koji ih bar donekle cene i podravaju u Savetubezbednosti Rusima, ili jo bolje, da se prisete svoje prastare poslovcie koja glasi uzdaj se u se(be) i u svoje

kljuse!

P. Rakoevi

7.12.2011.



10/25

12. Dec

kenirano

avigaci ja



Ekologija

Najavljena zabrana korienja klasinih sijalica

Izvetaji o vodostanju reka u Srbiji su zabrinjavajui, jer je nivo reka usled sue nezapameno nizak tose odraava i na proizvodnju elektrine energije. Zbog toga se graanima savetuje da preduzmu otremere tednje struje u svojim domainstvima.

Jedan vid tednje, koji nam je doao iz Evrope je i uvoenje tedljivih, fluo-sijalica.

U Srbiji se preporuuje da se u svako domainstvo uvedu tedljive siljalice, kako bi se smanjila potronja elektrineenergije i ujedno smanjilo zagrevanje planete Zemlje. Elektroprivreda Srbije je jo 2007. godine uvela nagradu zaredovne platie koji dobijaju na poklon po dve kompakt fluorescentne sijalice. Tim povodom je podeljeno 120 000ovih svetiljki, po dve za 60 000 domainstava. Osnovna namera EPS-a je da smanji potronju elektrine energijetako to e umesto rasipnikih obinih, klasinih sijalica sa usijanim vlaknom, poeti primena fluorescentnihsijalica. Prema analizama koje su uradili srpski strunjaci za energetiku, a javnosti ih predoio Momilo Cebalovi,direktor sektora EPS-a za odnose sa javnou, tedljive svetiljke troe pet puta manje enrgije a daju istu svetlost.Traju deset puta due od klasinih. Ako obe sijalice rade po est sati dnevno, tedljiva sijalica utedi za mesec 14,4 kilovat-sata u odnosu na obinu sijalicu sa vlaknom. Procenjuje se da je u Srbiji u toku zime u elektranamaangaovano oko 300 megavata da bi se obezbedila energija za sijalice. Zamenom jedne sijalice u jednomdomainstvu, potronja elektrine energije bi se smanjila za godinu dana za oko pola milijarde kilovat- sati. U ovovreme niskih vodostaja i velike tekoe u snabdevanju domainstava strujom, koja zbog visokih cena gasa sve vieposeu za utikaem za grejanje stanova, ovakve utede su veoma znaajne, i naravno doprinele bi boljemsnabdevanju elektrinom energijom. U Evropi, kojoj i mi hrlimo, uveliko se razmatra uvoenje zabrane korienjaklasinih sijalica i njihova zamena tedljivim. Tako je Odbor za energiju Evropskog parlamenta i predstavnicinacionalnih parlamenata zemalja lanica EU, stao na stanovite da je uteda elektrine energije imperativ a da je

jedan od naina koji e odmah dati rezultate, zamena obinih sijlica tedljivim. I u Evropi su razmatranja outedama koje bi donele tedljive sijalice sline naima i opravdanost takve akcije je prikazana u proraunima oefektima utede.

Ovakvim razmatranjima zamene rukovoene iskljuivo ekonomskim efektima, - uteda koliine energije a samim tim

i novca, sve su glasnija drukija miljenja naunika iz ove oblasti, koji ukazuju na tetnost ovakvih zamena. Ekolozi,ali i elktro strunjaci vrlo argumentovano ukazuju na tetnost po zdravlje ljudi, ali i na ekoloke aspekte upotrebetedljivih sijalica o emu se prilikom prorauna uteda nije vodilo rauna.

Na mladi strunjak, Neboja Radivojevi, koji je zavrio studije arhitekture u Beogradu i specijalistike studije zalighting design na Univerzitetu Vizmar (Nemaka) i Kraljevskom tehnikom univerzitetu u Stokholmu (vedska), kaopredsednik Srpskog drutva za osvetljenje, imao je veoma zapaeno izlaganje o ovom problemu na Savetovanju

Osvetljenje 2009 odranom na Divibarama oktobra meseca.

Njegovo argumentovano izlaganje je doprinelo da se istine i zablude o korisnim tedljivim sijalicama priblie javnostiSrbije. Uporeen je sastav obinih sijalica i tedljivih.

Za proizvodnju obine, klasine sijalice potrebno je staklo, lim, bakar, kalaj i volfram i svi satojci su netoksini i jednostavno se recikliraju.

Za proizvodnju tipine tedljive (kompakt-fluo) sijalice potrebni su: staklo, lim, bakar, kalaj, iva, olovo, antimon,barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum silikat, kadmijumbromid, jedinjenja vanadijuma, torijum iplastika.

Razlika u jaini svetlosti je u korist klasine sijalice koja je jaa od 15 do 20%. Kvalitet svetlosti klasinih sijalicaje superioran u odnosu na sve ostale vetake izvore svetlosti. Razlog tome lei u kontinualnom spektru kojispektar klasinih sijalica ini najpriblinijim sunevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom milionagodina evolucije. tedljive fluorescentne sijalice daju diskontinualan spektar sa velikim pikovima, to ima zaposledicu nemogunost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja koji je visok za najkvalitetnije fluo-sijalica, neadekvatan je u stambenim prostorima za dui boravak zbog mogueg stvaranja neprijatne atmosfere uprostoriji, izoblienja boje ljudske koe, boje materijala u enterijeru, hrane, odee i sl.

Diskontinualnost u spektru fluoroscentnih izvora utiu na hormonski disbalans u ljudskom organizmu. Pojaani supikovi u plavom delu spektra, a luenje melatonina i serotonina, hormona koji reguliu ovekov nono-dnevni


11/25

Postavite na

bioloki asovnik, zavisi od signala iz onih receptora za plavu svetlost. Melatonin ima onkostatini efekat, anjegova sekrecija se inhibira kada se u oku detektuje svetlost sa izraenom plavom spektralnom komponentom(pikom). Jednostavnije reeno, iako je no, organizam dobija poruku da je dan, te pojaava luenje dnevnihhormona (melatonina, kortizola hormona stresa, itd). Nekoliko studija koje su sprovedene da bi se potvrdila vezaizmeu rada u nonim smenama (pod fluorescentnim svetlom) i poveane uestalosti pojave raka dojke kod ena uDanskoj (J.Hansen, EpidemiologyNo. 12, pp. 74-77, 2001), kao i neke kasnije studije, dokazale su da ene kojerade u nonim smenama imaju veu stopu oboljevanja od raka dojke i do 30%!

Fluorescentni izvori, pogotovo neutralno i hladno bele svetlosti, problematini su za uestalo korienje u domovimatokom veernjih i nonih sati!

I ekoloke posldice upotrebe ovih fluo-sijalica nisu zanemarljive. Kad pregori fluo-sijalica, ona ne sme da se bacidirektno u kantu za smee kao klasina. tedljive sijalice sadre ivu u kolini do 5 mg. Kvalitetne sijalice sadre

manje ive, 1-2 mg, ali one su mnogo skuplje. Realno je da e se, usled zabrane korienja klasinih sijalica,veina stanovnika odluivati za kupovinu jeftinijih varijanti koje sadre i veu koliinu ive.

U amerikom Uputstvu Agencije za zatitu ivotne sredine SAD. (U.S. Enviromental Protection Agency) zaodlaganje slomljenih kompaktnih fluo-sijalica, precizno su nabrojani postupci koji se moraju izvriti prilikom lomljenjatakve sijalice, kako bi se spreilo ekoloko zagaenje prostora ivom. Navodi se da se mora otvoriti prozor inapustiti prostorija, da se sakupe staklene krhotine sijalice korienjem krutog papira ili kartona, (nikako golimrukama jer iva prodire kroz kou), lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla, pod obrisati vlanim papirom ilikrpom, ukoliko se preostali fragmenti iste usisivaem, kesu posle ienja treba izvaditi, sve predmete korieneza ienje odloiti u plastinu kesu i dobro je zatvoriti, odeu ili posteljinu na koju su pale krhotine sijalice baciti.

I pored toga to troe manje struje, upotreba tedljivih sijalica nije preporuljiva za dnevne, radne i spavae sobe,a za stepenita, hodnike, pomone zgrade i deurna svetla su preporuljive, uz obavezno recikliranje fluo-sijalica.Ipak, najtedljivija sijalica je ugaena sijalica!

Dakle, tedljive sijalice ili zdravlje, prosudite sami!

Dr Mirjana Anelkovi Luki

7.12.2011.



12/25

12. Dec

kenirano

avigaci ja



Iz stranih medija

Ravnopravan tretman Kosova

Dole imamo etiri lanka iz nemakih (onlajn) novina Cajt i tern (Zeit, Stern). Kada te tekstove paljivorazmotrimo, videemo da je cilj Zapada, da Srbija u bilo kakvoj formi prihvati pritinske vlasti kaoravnopravnog partnera. A time, podrazumeva se, priznaje se i drava Kosovo kao ravnopravna stranau meusobnim odnosima.

Srbiji se sada nudi neka vrsta "Trojanskog konja": Srbija e se, navodno, vratiti na Kosovo sa svojom carinom ipolicijom (naravno, samo na dva prelaza na severu) i tu e voditi "glavnu re", posle EULEX-a. Srpske vlasti kao dazaboravljaju da su ovakvim inom ozvaniili granicu izmeu Srbije i Kosova. Teko je oteti se utisku da Srbija ovdedaje neto to nijedna drava na svetu ne bi utke dala (deo dravnog suvereniteta), u zamenu za neto maglovitoi krajnje nedoreeno, a to je status kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji. Zapravo, moglo bi se s velikomverovatnoom konstatovati da Srbija u ovom asu na Kosovu daje sve (izdaje zemlju i kri ustav kao najvii pravniakt jedne drave) u zamenu za nita, jer status kandidata moe biti prazna ljutura (to najverovatnije i jeste), bezikakvog sutinskog sadraja.

Dodatni gorak ukus u ustima ostavila je injenica da je Srbija bez imalo suprotstavljanja prihvatila ultimatumNemake. Naime, u petak kancelarka Merkel se obratila poslanicima u Bundestagu, kazavi izmeu ostalog "daSrbija ne moe dobiti status kandidata dok ne regulie svoje odnose s Kosovom". Drugim reima, Merkelova jekazala da Srbija mora bar defactoda prizna dravu Kosovo, ukoliko eli da dobije mesto na parkingu ispred"duniki uurbane" EU kue. Svako ko iole ozbiljnije prati ono to se deava na srpskoj politikoj sceni, znao je dae srpske vlasti podlei ultimatumu i izai u susret svim zahtevima koje Nemaka i ostatak EU pred njih iznose.

Ipak, vazalstvo predsednika Srbije bilo je krajnje degutantno. Navodno, Tadi je otiao na konferencije SPD"socijalista" (to je posluilo samo kao opravdanje za naivne), a, u stvari, morao je da ode u Berlin i da tamo dpristanak za ono to je svakako morao da uradi.

Ponienju Srbije nigde kraja.

Cajt (Zeit)03.12.2011.Srbija potvruje dogovor s Kosovom

U sporu oko zajednike granice Srbija je pristala na reenje. Ali. Srbi i Albanci takav dogovor tumae razliito

Srbi i Albanci su se, nakon trodnevnog pregovaranja uzposredovanje EU, dogovorili o zajednikoj kontroli granica. Otome su se izjasnile sve tri strane. Voa srpskogpregovarakog tima Borko Stefanovi je rekao da se njegovazemlja sloila sa onim to je predloila EU, nakon to sunapravljeni "novi ustupci".

"Postoji reenje s kojim se slaemo", izjavio je predsednikSrbije Boris Tadi u pauzi meunarodne SPD konferencije uBerlinu. Ipak, i Srbi i Albanci su razliito tumaili sadrajpostignutog dogovora.

Bez obzira na razliite interpretacije sporazuma, EU posrednik u pregovorima Robert Kuper je pohvalio to to jeveliki napredak postignut kroz kompromisna reenja.Na poetku, Srbija je osporavala da je bilo kakav dogovor postignut.

Albanski pregovara Edita Tahiri je rekla da e sve granine prelaze ubudue zajedno kontrolisati albanski i srpskicarinici i policija. A vlasti obe zemlje imae ista prava.Srpski pregovara kae neto drugo: Srbi e tu voditi glavnu re, dok e Albanci biti samo "posmatrai".

Dok se ovim sporazumom srpski carinici i policajci vraaju na Kosovo, dotle njihove albanske kolege pritom neeimati nikakve kompetencije, dodao je Stefanovi.


13/25

Takoe, albanske vlasti nee moi da na granici istiu zastavu i pisana obavetenja.

Razliitatumaenjasporazuma

Albanska strana ide ka tome da ukae na to da Srbija po prvi put, po pitanju upravljanja granicom, tretirajukosovsku dravu kao ravnopravnu. Nakon srpskog tumaenja trebalo bi da se albanska strana koriguje, poto jeona duna da se na granici povinuje srpskim vlastima.

Prema jueranjem saoptenju EU sporazum obezbeuje "zajedniku kontrolu na graninim punktovima". Obestrane e postepeno, ali "onoliko brzo koliko je mogue" uspostaviti zajednike kontrolne stanice na svimzajednikim graninim prelazima.EU policija i pravosue (EULEX) nadgledae takav dogovoreni sistem.

Sever Kosova, na granici prema Srbiji, mesecima je pozornica neprijateljstava izmeu Kosovara i Srba, koji ovde, zarazliku od ostalog dela Kosova, ine veinu stanovnitva.Sredinom ove nedelje pregovori za reenje konflikta nastavljeni su u briselu.

Srbija se nada da e ovim dogovorom uspeti da raisti put ka dobijanju statusa kandidata za lanstvo u Evropskojuniji. Kancelarka Angela Merkel je prolog petka u Bundestagu objasnila da put Srbije ka EU vodi samo prekonormalizovanja odnosa s Kosovom. Za vreme sukoba izmeu Srba i zatitnih trupa KFOR-a na Severnom Kosovubili su napadnuti i nemaki vojnici, a neki od njih su i povreeni.

pigel02.12.2011.Kritika Merkelove

NeredinaKosovuumanjujuanseSrbije

Srbija bi rado da postane lan Evropske unije, ali izgledi su jojveoma slabi. Prema kancelarki Merkel Srbija nije udovoljilaosnovnim kriterijumima da bi mogla da dobije kandidaturu.Posebno je otro kritikovala stalne arke na granici saKosovom.

Berlin - Izgledi za brzo prikljuenje Srbije Evropskoj uniji svesu drugo osim dobri. Po miljenju Angele merkel zemlja je(Srbija) jo uvek daleko od toga da bude zrela za pregovore olanstvu u EU.

Srbija nee izai u susret zahtevima tog procesa, rekla je Merkelova govorei pred vladom o skoranjem EU samit.

Ona u Srbiji ne vidi kandidata za lanstvo u EU.

Najnovije sukobe na Severnom Merkelova opisuje kao "neprihvatljive". Podsetila je na to da je politika"dobrosusedstva" jedan od kriterijuma za proirenje Unije.

U blizini granice izmeu Kosova i Srbije, od nedelje traju sukobi izmeu srpske manjine i meunarodnih zatitnihtrupa KFOR-a. Pritom su u ponedeljak dva nemaka vojnika ranjena iz vatrenog oruja. Srbija se, uprkos svemu,nada da e joj se na susretu elnika EU 9. decembra odobriti status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji.

U etvrtak uvee takvu mogunost odbacila je i CDU parlamentarna grupa, a na predlog nemake vlade.Potpredsednik te parlamentarne grupe Andreas okenhof , uzimajui u obzir injenicu da nisu ispunjeni osnovnidravno-pravni standardi, rekao je da se teko moe izai u susret srpskim ambicijama.

U sredu, na istu temu skeptino je reagovao i ministar odbrane Tomasde Mezijer. Beograd ima snaan uticaj nasrpsko stanovnitvo Kosova, rekao je CDU politiar u Briselu. I takav uticaj mogao bi se iskoristiti za smirivanjestanja.

Srbija se trudi da dobije status kandidata jo od decembra 2009. godine. Nakon hvatanja Ratka Mladia(osumnjienog za ratne zloine) i Gorana Hadia i njihovog prebacivanja u Haki tribunal, to je u Evropskoj unijiocenjeno pozitivno, trajni konflikt sa Kosovom izazvao je nove kritike.

Cajt Onlajn (Zeit Online)03.12.2011

Zbrka oko sporazuma Srba i Albanaca

Na srpsko-kosovskoj granici neredi su trajali mesecima, da bi sada, iz Brisela, dola vest da su dve strane ukonfliktu dole do sporazuma. Srbija to demantuje.

Navodni sporazum o zajednikoj kontroli granice izmeu Srba i Albanaca, uz posredovanje Evropske unije, izazvao


14/25

Postavite na

je prilinu konfuziju. EU posrednik u pregovorima Robert Kuper saoptio je da su se obe strane, nakon trodnevnerasprave, sporazumele da zajedniki kontroliu granine prelaze izmeu Kosova i Srbije. Obe strane e, dakle,"postepeno instalirati zajednike kontolne punktove".

Prema podacima iz Brisela, takav sistem e nadgledati Eu policija i pravosue. Nasuprot tome, srpska strana sporida je do sporazuma dolo.

"Uprkos svim naporima, do dogovora nije dolo", za srpsku novinsku agenciju "Tanjug" rekao je srpski pregovaraBorislav Stefanovi. Ali, on je spreman za nastavak pregovora zakazanih za subotu. Na drugoj strani albanskipregovara Edita Tahiri je potvrdila da dolo do dogovora o zajednikoj kontroli granice.

Sever Kosova, na granici Kosova i Srbije, ve mesecima je poprite neprijateljstava izmeu kosovskih Albanaca iSrba. U pozadini sukoba nalazi se trgovinski sporazum izmeu Srbije i negdanje june srpske pokrajine. Potom su,

postavljanjem barikada, Srbi protestovali nedaleko od graninih prelaza Jarinje i Brnjak, protivei se dovoenjualbanskih slubenika i policajaca. Najpre su u ponedeljak Srbi napali NATO trupe, gaajui ih kamenjem, flaamaeksplozivnim napravama, dok su ovi pokuavali da raiste jednu barikadu na putu. Tada je povreeno oko 50vojnika, meu kojima i brojne Nemce i Austrijance.

Evropska unija i Srbija, poslednjih dana, grozniavo su se trudili da postignu napredak, da bi se Srbiji omoguilo dadobije status kandidata za lanstvo u EU. Nemaka kancelarka Angela Merkel u petak je u Bundestagukonstatovala da "Beograd jo nije za to zreo". Srbija mora, kao preduslov, da se povue sa Kosova koje se otcepilopre etiri godine i mora da izgradi dobrosusedske odnose sa tom svojom bivom pokrajinom.

pigel28.11.2011Ranjeni nemaki vojnici na Kosovu

Srbi i zatitne trupe KFOR-a sukobile su se na Kosovu. U pokuaju da uklone barikadu na putu, vatrenim orujemranjena su dva vojnika Bundesvera. Srbi mesecima paralizuju saobraaj na severu Kosova. Oni ele da se ovajregion ponovo prikljui Srbiji.

Pritina/Beograd - Bilo je to jo jedno odmeravanje snaga izmeu Srba i meunarodnih snaga na SevernomKosovu. Ovog puta vie desetina ljudi je povreeno. Dva nemaka vojnika zadobila su prostrelne rane, izvestio jeKFOR predvoen NATO snagama. Srbi navode da je povreeno vie od 30 ljudi sa njihove strane.

Incident se desio blizu sela Jagnjenica. Situacija jo nije mirna: Vojnici KFOR-a i razljueni Srbi, jo u kasnimpopodnevnim satima, stajali su nepomirljivo jedni naspram drugih.

Bundesver je saoptio da su ranjeni vojnici prebaeni u vojni kamp kod Novog Sela, gde im se ukazuje medicinskapomo. O teini povreda jo uvek nema nikakvih informacija. Tokom prole nedelje, u slinim sukobima, povreen

je 21 NATO vojnik, od kojih jedan teko.

Jutros su trupe KFOR-a, koristei teku maineriju, uspeno uklonili jednu srpsku barikadu u Jagnjenici, koja sesastojala od graevinskih mana i kamiona. Srbi koji su uz pomo sirena pozvani u pomo odbili su da se povuku,tako da su vojnici upotrebili vodene topove, suzavac, papreni sprej i gumene metke. Popodne su Srbi krenuli unapad, koristei molotovljeve koktele i vatrometna sredstva, izvestio je portparol KFOR-a u Pritini Uve Novicki.

Ovakva eskalacija nasilja "ugroava vitalne interese Srba", u Beogradu je rekao srpski predsednik Tadi. Sukob semora hitno okonati. Drugi srpski politiari u Beogradu kvalifikuju akciju KFOR-a kao provokaciju. Nasuprot tome,trupe KFOR-a, predvoene NATO snagama, opravdavaju svoje postupanje injenicom da imaju obavezu daobezbede slobodu kretanja na celoj teritoriji Kosova.

Mesecima Srbi su zaustavljali saobraaj na severu Kosova postavljanjem oko 20 barikada na putevima. Time oniele da isposluju povlaenje albanskih carinika i policajaca sa dva granina prelaza.

Biva srpska pokrajina Kosovo. koja je gotovo iskljuivo naseljena Albancima, ve je tri i po godine nezavisna.Beograd eli da Kosovo vrati u svoj dravni okvir. Na severu zemlje (Kosova), gde Srbi ine veinu, kosovska vladadosad nije imala nikakvu nadlenost.

7.12.2011.



15/25

12. Dec

keni rano

avigacija



Lista maglovitih iekivanja

Narod na probi

Vele da je eril jednom konstatovao da je "uspeh neto to napreduje od neuspeha do neuspeha bezgubljenja entuzijazma". Ako bi to bila istina i u sluaju dananje srpske politike, tada bi Srbi (uz uslovda zadre entuzijazam) imali ozbiljne izglede da njihova politika na kraju bude uspena.

U ponedeljak, na sastanku ministara inostranih poslova Evropske unije, u Briselu, vie satisavetovalo se o tome da li Srbiji treba dodeliti status kandidata. Navodno, tamo je dolo do podele, gde su s jednestrane najglasniji bili vedska i Francuska, traei da se Srbiji dodeli status kandidata bez ikakvog daljeguslovljavanja, dok su na drugoj strani bili Austrija i Nemaka, sa predlogom da se Srbiji dodeli "uslovljeni statuskandidata". Na kraju, poto meu njima nije dolo dogovora, ostalo je da se pitanje srpske kandidature ostavi zapetak, kada e se sastati efovi evropskih zemalja.

Neutralnom i neostraenom posmatrau svakako bi bilo teko da razume zbog ega se o ovakvom pitanjupokazuju opreni stavovi meu kljunim dravama Evropske unije. Ako se lanice EU gloe po ovakvim stvarima,koje, reklo bi se, nemaju nikakvog posebnog efekta na Evropsku uniju, pa ni na Srbiju, kakvo je tek onda stanje udrugim oblastima vezanim za daleko vanija pitanja, kakva su, na primer, raspodela budeta ili uee pojedinihzemalja EU u pojedinim projektima Unije.

Naime, samo davanje (ili dobijanje) statusa kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji, zapravo, nije nikakvo "davanje"niti "dobijanje". To postaje jasno kada se pogleda Turska, koja ni sama ne zna koliko se decenija nalazi na slinoj"listi ekanja". ak ni dobijanje datuma za otpoinjanje pregovora za lanstvo u Evropskoj uniji ne mora znaiti dae se takvi pregovori uopte voditi. Makedonija je oit primer za tako neto.

Zapadnobalkanska Velikosrbija

Da stvari ne bi izgledale sasvim loe po Srbe, pobrinuo segradonaelnik Ljubljane Zoran Jankovi, koji je roen u selu

Saraorci kod Smedereva, a koji je sa svojom "PozitivnomSlovenijom", na opte iznenaenje, odneo pobedu na izborima uSloveniji. A tu je i Zoran Milanovi, koji, makar po imenu iprezimenu, "zvui" srpski, a koji e verovatno zasesti na mestopremijera u Hrvatskoj.

Takvim razvojem dogaaja, neko bi se mogao naaliti, stvorili suse uslovi za stvaranje Velike Srbije. Jo samo da Srbin dobijeizbore i u Srbiji! alu na stranu, ovakva "igra" imenima iprezimenima i etnikom pripadnou moglo bi da oznai

nastupanje jedne nove ere u odnosima na prostoru Zapadnobalkanije. Izvesno omekavanje nacionalnih (iovinistikih) tenzija kao da postaje stvarnost (nova stara realnost), u kojoj se nazire mogunost jednog dalekotolerantnijeg zajednikog (su)ivota onih koji su do jue bili zavaeni na krv i no.

Zoran Jankovi je u dva mandata bio gradonaelnik Ljubljane, to, kako se tvrdi, nikome ranije nije polo za rukomjo od zavretka Drugog svetskog rata. Oigledno je da je Jankovi u Ljubljani (i celoj Sloveniji) veoma popularan.ak mu ni prezime nimalo ne smeta. Izgleda da Zoran Jankovi i nije imao posebnih ambicija kada je u pitanjuvlast na elu drave, ali, na nagovor grupe znamenitih Slovenaca (meu kojima je bio i Milan Kuan), pre samo dvameseca, osnovao je partiju "Pozitivna Slovenija"i ekspresno pobedio. To je fenomen kakav se retko deava, averovatno da nigde na svetu ne postoji partija koja je osnovana dva meseca pred izbore i potom izvojevala pobedu.

Drugi Zoran (Milanovi), koji je pobedio u susedstvu Slovenije, kau nije Srbin, ali, svejedno, kad se izgovorinjegovo ime i prezime, kao da jeste. Teko je sada znati kakvu politiku e prema Srbiji zauzeti novi hrvatskipremijer, ali, verovatno, ta politika teko da e biti toliko ostraena kao to je to bio sluaj s vladom JadrankeKosor.

Vesna Pusi, predsednica Hrvatske narodne partije, koja e verovatno zauzeti mesto ministra spoljnih poslova unovoj hrvatskoj vladi, ve je izjavila da ne iskljuuje mogunost povlaenja tube za genocid protiv Srbije, koju jeHrvatska podnela meunarodnom sudu pravde.


16/25

Naravno, tako neto se moglo i ranije oekivati, jer je velikom delu strune pravne javnosti u Hrvatskoj odavnojasno da takva tuba protiv Srbije nikako nee moi proi i da Hrvatska tom tubom pre moe da mnogo izgubinego to moe ita opipljivo da dobije. Dakle, u ovom delu, izjava Pusieve nikako se ne bi smela u Srbiji shvatatikao "duvanje" novih, povoljnijih "vetrova" od suseda sa zapada, ve bi se morala analizirati kao pokuaj da Hrvatskaiz datih okolnosti izvue maksimum pogodnosti za sebe. Zapravo, Hrvatska e sada pokuati da "prevesla" srpskepolitiare, na elu s Borisom Tadiem, tako to e im ponuditi neku vrstu vansudskog poravnanja, gde e Srbijamorati da prizna "krivicu" i hrvatskoj vrati "pokradena blaga".

Prijateljevanje s neprijateljem

Izbori u Srbiji, sva je prilika, odrae se u redovnom roku. Na

prolee idue godine. Iako je Vlada Srbije sainjena od neobinihpartijskih "elemenata", koji se slau kao rogovi u vrei, nekimudom, ona i dalje ostaje na okupu. Neko se (ne znamo ko)dosetio da postoji nain da se zauzdaju strasti i ambicijepojedinaca i stranaka u vladi, tako to e se izbegavati da lanoviVlade sede za istim stolom, pa se sednice o vanim pitanjimauglavnom izvode telefonskim putem.

Na primer, Vlada je, pria se, usvojila "Strategiju razvoja sistemajavnog informisanja u Srbiji do 2016. godine" na telefonskojsednici. Time je pokazala svoju sofisticiranost, odnosno sposobnost

da se uhvati u kotac s modernim vidovima komunikacije. Ali, veoma je nesvakidanje (iako je moderno) da Vladaraspravlja o pitanjima koja se tiu budunosti i samog opstanka zemlje putem telefona ili video linkova.

Da bi udo o opstanku srpske vlade bilo vee, primetiemo da u njoj sede ljudi koji imaju sasvim oprene stavove

o vitalnim pitanjima za zemlju. Na primer, u Vladi Srbiji nalazi se Srpski pokret obnove, stranka koja otvorenozastupa interese srpskih neprijatelja. Te iste neprijatelje predsednik Srbije naziva "srpskim prijateljima". Teko jerazumljivo da neko uopte moe da nazove "prijateljima" predstavnike zemalja koje su nemilosrdno (ili "milosrdno-aneoski") na Srbiju istovarile na hiljade tona osiromaenog uranijuma, koji su nam poruili fabrike, mostove,bolnice, kole i unitili veliki deo infrastrukture. Svakako, rei e neko, ne smemo beati od sveta. Mi moramo dakomuniciramo i sa naim neprijateljima. Naravno, to je tano, ali to ipak ne znai da te neprijatelje moramo zvatiprijateljima.

Suta istina je da "u politici ne postoje stalni prijatelji, nego samo stalni interesi" (Palmerston).To bi valjda i naipolitiari morali da znaju. Ali ne, naim politiarima, kao nedorasloj deci, veoma je vano da se "familiziraju" sastrancima i da iste proglaavaju prijateljima, ak i tada kada ti isti "prijatelji" neskriveno rade o glavi Srbiji i Srbima.Takvo, slobodno moemo rei, izofreno ponaanje vodeih srpski politiara preti da sasvim uniti zemlju i zatresrpski narod. Dakle, kao i na Zapadu, i u Srbiji bi se svim problemima moralo prilaziti hladne glave, uz paljivoodmeravanje svakog sledeeg poteza, ali, pri tome, neprijatelju se nikako ne bi smelo dati do znanja da emo mu

biti odani po svaku cenu, pa i po cenu vlastite propasti.

Iz svega proizilazi da bi se neprijatelj mogao zvati prijateljem iz taktikih razloga, kada postoji svrha takvogponaanja. Ali, kakvu svrhu moemo videti u sintagmi predsednika Tadia, poput "nai zapadni prijatelji"? Ako tomedodamo da u politici Borisa Tadia nema niega to nije ostavljeno na "tanjiru", tada vidimo sav ponor takvepolitike lakomislenosti. Svet je takav da ovek ni u brak ne ulazi sasvim otvoreno, bez odreene zadrke iodreene tajne. Jer, dokle ima te "tajne" ili nedoreenosti, dotle druga strana moe biti interesantna. im stvaribudu do koske ogoljene, interesovanje prirodno poinje da se gubi i ubrzo nestaje u potpunosti.

Otuda, sve to vie "prijateljujete", sve manje e vas ti nabeeni "prijatelji" ceniti i primeivati. Zato? Jednostavnozato to vas imaju u svom posedu.

Zabacivanje mamca

Ono to je srpska politika, izgleda, sasvim izgubila iz vida, jeste preduzimanje inicijative i injenje "prvog koraka".Zapravo, da bi se u politici postigao odreeni cilj, mora se slati "prethodnica" i moraju se bacati "mamci" za onupolitiku koju elimo da sprovedemo, a nismo sigurni na koji nain bi se to moglo ostvariti. Naime, teko e se ikosetiti kada je srpska strana imala ozbiljnu inicijativu u "korespondenciji" sa svetom. Veoma smo se neveto braniliod optubi BH Federacije pred Meunarodnim sudom pravde, a nismo se setili da istom sudu uputimo kontra-tubuprotiv muslimansko-hrvatske drave za teke zloine koji su poinjeni u Sarajevu, Tuzli, Bratuncu, u Krajini

Zamislimo situaciju u kojoj bi Srbija prva tuila BH Federaciju i Hrvatsku za genocid protiv Srba, poev od Prvogsvetskog rata do 1995. Jednostavno, tako neto srpskim vlastima ne pada na pamet. Nije do kraja jasno zato?Izgleda zbog oseanja nekakve lane superiornosti i teko objanjivog mazohistikog poimanja vlastite tragedije.Nikada Srbija nije smogla snage i smelosti da pred Meunarodnim sudom povede postupak protiv NATO zemaljakoje su uestvovale u varvarskom ruenju Srbije. Ni danas nije kasno da se tako neto uini. Ali, odnekud, srpskipolitiari veruju da bi time Srbija mogla samo da izgubi, jer bi se tako, pobogu, jo vie zamerila tom monomsvetu. Srpskom establimentu kao da nije jasno, da je Zapad Srbiju izabrao za prostor za potkusurivanje i da

nikakvo ulagivanje takvu ulogu Srbije ne moe izmeniti.


17/25

Ono to bi moda moglo da prui Srbiji barem malo odmora, bile bi upravo gorepomenute tube ili nekakva drugainicijativa sa srpske strane, koja bi mogla da izazove reakcije sveta. utanje i klimanje glavom sigurno je najgorinain da Srbija bilo gde i u bilo emu zatiti i sauva svoje pozicije i interese.

Zamena stanovnitva

Jedno od moguih "zabacivanja mamaca" i skretanja panje okolini mogao bi da bude i predlog Srbije, koji bi seticao razmene stanovnitva. Dakle, nudi se razmena stanovnitva, a ne podelaKosova. U emu bi mogao takavpredlog da se sastoji? Znamo da u unutranjosti Kosova i Metohije, juno od reke Ibar, ivi oko 80.000 Srba. Utrenutnim okolnostima ovi Srbi su ostavljeni da sami pokuaju nekako da se izbore i preive u ekstremnoneprijateljskom okruenju. Drava Srbija im u bezbednosnom smislu nikako ne moe pomoi. S druge strane, ucentralnoj Srbiji ivi otprilike isto toliko Albanaca, koji sebe ne smatraju dravljanima Srbije i koji e, sigurno, ekati

prvu priliku da protiv srpske vlasti podignu bunu. Dakle, zato drava Srbija ne bi izala s predlogom da se izvrizamena stanovnitva, gde bi Srbi sa Kosova preli u Bujanovac i Preevo, a Albanci bi odatle otili na njihovomesto. Bilo bi to preseljenje iz humanih razloga, koje bi donelo dobro i pomenutim Srbima i Albancima.

Umesto jednog takvog predloga (koji bi podrazumevao da sever Kosova, severno od reke Ibar, ostane deo Srbije),izgleda da se uveliko radi na tome da se teritorija severnog Kosmeta zameni za tzv. Preevsku dolinu. Takvenaznake postoje, a, ini se, da takav rasplet dogaaja sve vie zagovaraju i Sjedinjene drave. Praktino, takvomzamenom teritorija Srbi bi bili na dvostrukom gubitku: dali bi jedan deo svoje teritorije, da bi dobili drugi deo, takoesvoje, teritorije, a Srbi juno od reke Ibar i dalje bi ostali u istoj nezavidnoj situaciji u kojoj su i danas.

Moda nekom izgleda da tako neto ne bi bilo izvodljivo. Moda i ne bi, ali to nikako ne moemo znati ukoliko tonismo isprobali u praksi. ak i ako trenutno Srbija ne bi uspela da dobije sever Kosmeta, taj deo srpske zemljenaseljen je gotovo iskljuivo Srbima i naslonjen je na Srbiju, tako da Albanci nikako nee moi da tu potpunonametnu svoju volju, vlast i institucije. Ali, ukoliko bi se takav scenario, kakav je gore izloen, nekako ostvario, tadabi Srbija moda mogla da razmilja o tome da Albancima prepusti deo Kosova i Metohije juno od reke Ibar, to

jeste, da zvanino prizna taj deo Kosova kao nezavisnu dravu. I sve to uz meunarodno garantovanuekstrateritorijalnost srpskih crkava i manastira u dubini Kosova i Metohije.

Traganje za reenjem

Sigurno da e mnogim (pa i veini Srba) gornji scenario zvuatiizdajniki. Ali, Srbija danas, ini se, teko da ima boljualternativu. Juno od Ibra Albanci ine kompaktnu celinu i taj deosrpske teritorije Srbi bi, eventualno, pod nekim povoljnijimsvetskim okolnostima, mogli da povrate samo ratom. Opet, Srbikao nacija, koju "bela kuga" svake dekade, maltene, desetkuje,bez imalo volje za ulazak u rat, teko da mogu ozbiljnije daraunaju na vojnu opciju. Isto tako, teko je oekivati da e se

odnosi snaga u svetu, barem u skoroj budunosti, izmeniti tako,da bi oni eksplicitno mogli ii u srpsku korist.

Naalost, Srbija nije u poziciji u kakvoj je, na primer, Izrael, pada ima monog zatitnika iza svojih lea. U svetu zaista nema ljubavi i sve se zasniva na interesima, a takvihinteresa sa strane, koje bi toliko zanimala srpska sudbina, naprosto nema. Pokuaj Srba s Kosova i Metohije dadobiju rusko dravljanstvo pokazao je da Rusija (kao jedini potencijalni i iskreni zatitnik srpskih interesa) ne eli (iline sme) da na sebe preuzme breme odgovornosti za Srbe sa Kosmeta. Rusija ima svoje interese da, zbog Kosova,ne ulazi (kako ona smatra) "nepotrebno" u konflikt sa Amerikancima i Evropskom unijom.

Svakako da postoji mogunost, da Srbija nikada ne prizna nijedan deo Kosova i Metohije kao nezavisnu dravuKosovo, ime zadrava pravo da taj deo svete srpske zemlje, kad tad, vrati oruanom silom. Ipak, kada se zna danamere Zapada da rasparaju i druge delove Srbije nisu fikcija, nego da su surova realnost, tada Srbi moraju dobrorazmisliti ta im je najpametnije da ine. A da bi Srbija bila u stanju da pravovremeno donese najbolji moguiodgovor u "realnom" vremenu, ona nikako ne bi smela dopustiti da o tome odluuje jedan uzak krug ljudi, o kome

ira javnost gotovo nita ne zna. Zapravo, ini se da Srbija uopte nema predlog sa kojim bi izala pred tzv.Meunarodnu zajednicu (SAD i EU), osim to neprestano (autistino) ponavlja da "nikada nee priznati Kosovo" i daza nju "evropski put nema alternativu". Na osnovu svega onoga to se do danas desilo na Kosmetu i oko Kosmeta idetetu bi moralo da bude jasno da je tako neto u praksi neizvodljivo. Srbija mora da izae s jasnim predlogompred domau i svetsku javnost i da izloi svoj stav koji e biti konzistentan i nedvosmisleno jasan. A to bi otprilikemoglo da znai jedno od sledeeg:

Ostajemo na evropskom putu i priznajemo Kosovo kao nezavisnu dravu.Nikada neemo priznati Kosovo kao nezavisnu dravu i jasno dajemo do znanja da nas "evropski" put, poduslovima koje istiu SAD i EU, vie ne zanima.Nudimo tree reenje, koje e nam dati ansu da zadrimo sever Kosova u okvirima drave Srbije irazmenimo stanovnitvo (preseljenje Srba s juga Kosmeta u tzv.Preevsku dolinu, uz traenje garancija"meunarodne zajednice" za srpske crkve i manastire u dubini Kosova), ali i da ostanemo na "evropskom"

putu.Da li postoji jo neko reenje, kojeg se autor ovog teksta nije setio. Verovatno postoji. U ovom asu Srbija je


18/25

Postavite na

stavljena pred zid, gde, oigledno, nema puno izbora. Ali, ini se, Srbija nipoto ne bi smela da pristane na opciju ukojoj e joj biti ponueno da sever Kosova menja za tzv. Preevsku dolinu, o emu Stejt Department, reklo bi se,uveliko razmilja.

Petar Petrovi

7.12.2011.



19/25

12. Dec

kenirano

avigaci ja

od 65 000

enih ulazaka naw.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Upravljanje prelazima izmeu Kosova i centralne Srbije

ta je dogovoreno u Briselu

Dogovor o integrisanom upravljanju prelazima izmeu Kosova i centralne Srbije (IBM) (1): *

1. U skladu sa Lisabonskim sporazumom, relevantnim propisima Evropske unije (2), a s

obzirom da su obe strane deo agende Evropske unije za Zapadni Balkan, od njih se zahteva

da postepeno harmonizuju svoje zakone sa pravnim tekovinama Unije a naroito daprimenjuju koncept IBM-a.

2. U interesu breg i efikasnijeg postupanja, obe strane, pod sveobuhvatnim rukovoenjem Evropske unije,primenie koncept IBM-a.

3. Obe strane nameravaju da postepeno ustanove zajednike integrisane punktove na svim njihovim zajednikimIBM prelazima. Ova saradnja e slediti najbolju evropsku praksu, to e nadalje postepeno razvijati Evropskakomisija. Ovaj posao dobie visok prioritet; projekti e biti identifikovani zajedniki i biti implementi

koreni (7. novembar 2011)

Documents