Odzin Milos

Postoje aktivni i pasivni sigurnosni aspekti u motornim vozilima.Klima spada u aktivnu sigurnosnu opremu,gde je u današnje vrijeme nezamislivo voziti se bez klime.Stručnjaci kažu da pri vanjskoj temperaturi od 40 stepeni,vozač se ponaša kao da ima 0,2 promila alkohola.Smanjeni su refleksi.Zbog toga se klima uređaji počeli ugrađivati.U početku pri kupovinom malo bolje opremljenog vozila,ali dok sada ide u svako vozilo.Klima uređaj da bi funkcionisala mora imati ispravne elemente,kao i napunjenost plinom i uljem.Pitate se odkud ulje? Ulje se nalazi u kompresoru klime,koji je jedan od najvažnijih elemenata.U njemu se nalaze klipovi koji nabijaju pritisak (klipovi slični onim u samom motoru vozila) i njima je potrebno podmazivanje.Ako se ne radi servis klime strada kompresor u većini slučajeva zbog ulja jer gubi svoj viskozitet,ali i zbog kondezacije koja se pretvara u vodu i meša se sa uljem u kompresoru.Da bi se sve to izbjeglo preporučuje se servis klime.Kod novijih vozila on ide posle treće godine,kasnije svake druge,a kada pređe starosnu dob od 7 godine preporučuje se svake god (pred sezonu).Servisom klime produžujete vek trajanja vašeg klima sistema. Proces servisiranja klime traje od 45-60 min.zavisno od veličine sistema koji se servisira.Ima 5 faza prilikom servisiranja.Od toga je jedna test propuštanja,kao i vakumiranje (čišćenja sitema).

Princip rada klima uredjaja

Princip rada klima uređaja se svodi na apsorbovanje energije sa jednog mesta i prenošenje na drugo. Takav proces zahteva sistem od bar jedne unutrašnje i jedne spoljašnje jedinice, međusobno povezane bakarnim cevima za protok freona i kablovima za komunikaciju i napajanje.

Rad klima-uređaja je zasnovan na tzv. levokretnom kružnom procesu freona koji kroz cevi kruži u zatvorenom ciklusu. Pri tome, freon menja agregatno stanje.

Osnovni delovi takvog sistema su:

-isparivač

-kondenzator

-kompresor

Prirodna pojava da određeni gasovi pri promeni pritiska, menjaju i svoju energetsku (temperaturnu) vrednost - nagore ili nadole je osnova za izmenu energije i za rad svakog rashladnog sistema.

Činioci rashladnog sistema složeni po redosledu funkcionisanja su:

-KOMPRESOR - elektromotor (ili drugi pogon) sa mogućnošću pokretanja protoka gasa u sistemu

KONDENZATOR (sistem cevi, strukture i funkcije nalik hladnjaku na automobilu, ili pločastog profila/preseka) – akumulira gas pokrenut iz kompresora koji se u njemu i gde se usled povećanja pritiska povećava i te

-EKSPANZIONI VENTIL ili KAPILARA – ventil pomoću dizne (kalibracijom), a kapilara svojim poprečnim presekom i dužinom određuje koliki će se pritisak stvoriti u kondenzatoru, tj. kada će gas prevazići kritičnu tačku i nastaviti dalje protok ka sledećoj komponenti

-ISPARIVAČ (sistem cevi, strukture i funkcije nalik hladnjaku na automobilu, ili pločastog profila/preseka) – komponenta koja je ekvivalent kondenzatoru u okviru sistema ali UVEK obrnute funkcije. Nakon prolaska kroz kapilaru (koja dodatno ubrzava gas) pri prelasku u isparivač usled rasterećenja (iz tesne kapilare ulazi u prostranost isparivača), gas naglo gubi pritisak, čime se i temperatura obrnuto proporcionalno MENJA – ono što je u KONDENZATORU bilo vruće sada je u ISPARIVAČU hladno !!!

Princip rada rashladnih uredjaja

Nakon ovoga se tzv. povratnom cevi gas vraća do kompresora, gde sve kreće ispočetka – i tako sve dok uređaj ne postigne zadatu temperaturu ...

... i to je hladjenje ...

Zapravo je tehnički ispravnije reći u slučaju rashladnog uređaja, da frižider npr. , “oduzima toplotu” okruženju ( iz kabine ) isparivačem i da “tu istu toplotu” iznosi u spoljni deo sistema, u kondenzator. Ovim se zapravo može videti da gas u okviru postavljenog sistema samo TRANSPORTUJE već postojeću enegiju i sav utrošak energije se pripisuje radu samog kompresora. Time se ujedno objašnjava “fenomen” da uredjaj troši 100w a daje učinkovitost od npr. 300w

Ako se između pozicija 1 i 2, kao i pozicija 4 i 1 postavi ventil, koji će obrnuti smer kretanja gasa u sistemu (tzv. četvorodelni ventil, koji radi na bazi elektromagneta), i ako sve četiri pozicije navedenog sistema, fizički ne menjaju svoja mesta, dobićemo sledeći redosled funkcija: 1.-4.-3.-2. Ovo će proizvesti da pozicija 4. koja je nekada hladila (unutrašnji deo frižidera ili unutrašnja jedinica klima uređaja) će (pozicijom iza kompresora) da se zagreva (radi funkciju kondenzatora), a pozicija 2. (spoljašnja rešetka na poleđini frižidera ili spoljnja jedinica klima uređaja) će da hladi(preuzima funkciju isparivača).

Ova tehnička “dopuna” - promena smera protoka gasa rashladnog sistema direktno omogućuje da npr. klima uređaj greje, tj. u stručnoj terminologiji se zove TOPLOTNA PUMPA.

Kompresor usisava gas iz isparivača i komprimuje ga. Prilikom kompresije raste mu pritisak i temperatura. Takav zagrejani gas se hladi sa strujom vazduha u kondezatoru (onaj “frižider” prvi iza maske automobila). Prilikom hlađenja dolazi do kondenzacije gasa (konverzija gasovite faze u tekuću). Ta tekuća faza ide u isparivač na kojega nastrujava vazduh iz sistema ventilacije kabine. Taj vazduh u stvari greje gas (a gas njega hladi) koji zagrevanjem u isparivaču prelazi iz tečnog u gasovito stanje. Na vrhu isparivača se ponovo usisava u kompresor i krug je zatvoren. Akumulator gasa služi da bi se ublažile oscilacije koje nastaju prilikom promene broja obrtaja motora. A nama je naravno potreban onaj rashlađeni vazduh koji je prostrujao preko isparivača.

Freon u isparivač (izmenjivač toplote) smešten u unutarnjoj jedinici, ulazi u tečnom stanju, te isparava (ekspandira) u cevima koristeći toplotu vazduha iz prostorije. Zatim se prenosi kroz spoljne ploče (lamele) izmjenjivača. Nakon prolaska kroz isparivač freon u gasovitom stanju kroz cevi dolazi do spoljašnje jedinice u kojoj je smešten kompresor. U kompresoru se povećava pritisak i temperatura.

Nakon toga se u gasnom stanju uvodi u kondenzator, izmjenjivač toplote takođe smešten u spoljašnjoj jedinici, gde se u cevima ukapljuje(kondenzuje), dok se okolni vazduh prolazeći preko njegovih spoljnjih ploča zagreva.

U kućištima unutarašnje i spoljne jedinice se uz izmenjivačke ploče nalaze ventilatori koji povećavaju strujanje vazduha iz prostorije, odnosno spoljnog vazduha preko izmenjivačkih ploča isparivača (radijalni ventilator), odnosno kondenzatora (aksijalni ventilator). Freon se u tečnom stanju potom kreće prema termoekspanzijskom ventilu u kojem se smanjuje pritisak i temperatura, te ponovno u isparivač gde proces započinje iz početka.

Strana visokog pritiska

Nisko pritisna para ulazi u kompresor gde postaje vruća para pod visokim pritiskom.Pomešana sa uljem ona cirkuliše do kondenzatora oslobađa toplotu hladnijem vazduhu koji struji kroz tanke cevi kondenzatora i prelazi u tečnost. Sada , vruća tečnost pod pritiskom , kroz filter sušač dolazi do T ventila gde manji promenljivi otvor obezbeđuje restrikciju na “guranje” kompresora.

Strana niskog pritiska

“Sisanje”kompresora vuče vruću tečnost kroz mali promenljivi otvor od TX ventila u nisko pritisnu grani sistema. Sada je fluid pod niskim pritiskom , isparava I postaje hladna para koja apsorbuje toplotu iz kabine vozila pomoću ventilator koji forsira strujanje vazduha.Onda se fluid povlači u kompresor iz isparivača I proces počinje nanovo u krug.

Prelaz toplote

Rashladni fluid u fazi niskog pritiska JE HLADAN I može apsorbovati velike količine toplote iz vazduha koji struji kroz isparivač.

Kada je pritisak fluida nizak , I temperatura je niska.

Kad je pritsak visok I temperatura je visoka.

Mogući signali neispravnog sistema autoklime :

*vozilo se gasi kada je klima uređaj uključen

*klima ne hladi dovoljno

*klima uopšte ne radi

*Mrznu se cevi

*u toku rada klime magle stakla

*neprijatan miris u kabini za vreme rada klime

Provera i servis auto klima uređaja obuhvata sledeće :

*punjenje auto klima freonom

*dodavanje ulja u instalaciju

*provera curenja gasa

*zamena filtera

Servis auto klima

Dopunjavanje gasom klima uređaja može biti prilično rizično, pogotovo što to kod nas obavljaju nestručni majstori. Često se vrši dopunjavanje neodgovarajućim uljima, čak i freonima koji se poslednjih godina ne koriste za auto-klime. Naime, pogrešno je što se u nekim servisima dopunjuje samo gas. Potrebno je da se ispoštuje propisani odnos ulje - gas, što je različito kod svakog modela klima uređaja. Takođe, veoma je teško utvrditi koja je količina gasa i ulja u sistemu. Izuzetno je važno u kom je trenutku klima prestala da hladi. Ako se to dogodilo dok je klima bila uključena, rashladna tečnost je iscurila na strani visokog pritiska i tada nema mogućnosti za dopunjavanje. Ako se smeša izgubila na strani niskog pritiska, tada je moguće dopuniti sistem, ali samo po strogo utvrđenim parametrima.

Dopunjavanje rashladnom tecnoscu

Ispravnost sistema za provetravanje i ventilaciju vrlo je važna jer ta ventilacija hladi efikasnije od otvorenih prozora. Vazduh struji pravilnije, bez vrtloga, pa je hlađenje ugodnije, a manji je i rizik za prehladu.Što se tiče kvara auto klime, većina problema odnose se na sam kompresor. Kada osetite neprijatan miris iz otvora za vazduh u automobilu i čujete čudan zvuk, možete odmah posumnjati na kompresor.

-Servis auto klime obuhvata sledeće radnje: -1. Prva je provera kako sistem zapravo hladi,2. Zatim je potrebno proveriti pušta li negdje gas auto klime

3.- Provera kompresora, kondezatora i visokopritisnih cevi

4.- Promena ulja u kompresoru5.Prečišćavanje sistema klimatizacije

6. Punjenje po potrebi.