Periferijske jedinice

5. Raunarski hardver: periferijske jedinice

To su one komponente raunarskog sistema preko kojih on komunicira sa okolinom (mahom sa ovekom) i vri povratno dejstvo na nju Dele se naUlazne jediniceTastatura, mi, skener,...

Izlazne jediniceMonitor, tampa,...

Ulazno-izlazne jediniceMrena kartica, modem, ...

dr Marko Petkovi

Informatika

2

TastaturaPodaci se unose pritiskom na taster, nakon ega se znak u binarnom obliku prenosi u raunar Tastatura sadri tastere grupisane u pet funkcionalnih celinaalfanumeriki tasteri alfanumeri numeriki tasteri numeri funkcijski tasteri tasteri za navigaciju kontrolni tasterimodifikujui tasteri specijalni tasteri ostali tasteridr Marko Petkovi Informatika 3 dr Marko Petkovi Informatika 4

Tastatura, mi,...

Funkcijski tasteri

Pojedini korisniki programi koriste ove tipke za posebne svrhe. Program dodeli funkcijskom tasteru proizvoljnu (ili esto korienu ili neku kompleksnu) naredbu da bi se korisniku olakalo pozivanje i izvoenje te naredbe. Neki programi dozvoljavaju korisniku da sam odredi koja naredba e se izvravati pritiskom na pojedinu funkcijsku tipku. Gotovo svi programi funkcijsku tipku F1 koriste za Help.dr Marko Petkovi Informatika 5 dr Marko Petkovi Informatika 6

Alfanumeriki tasteri

Numeriki tasteri

A - Z, 0 - 9, interpunkcijski znaci, specijalni znaci, Tab: skok kursora u desno za nekoliko mjesta, BackSpace: brisanje znaka levo od kursora, Caps Lock: ukljuuje/iskljuuje stalno aktiviranje velikih/malih slova Shift: privremeno ukljuuje a) velika slova ili b) znakove na gornjoj polovini brojakih tastera Enter: taster za potvrdu upisanog ili slanje naredbe na obradu raunaru, Razmak (Space): ubacuje prazno mjesto.dr Marko Petkovi Informatika 7

Odvojeni tastature (kucanje samo desnom rukom): cifre 0 9, decimalni zarez, sabiranje (+), oduzimanje (-), mnoenje (*) i dijeljenje (/), Enter: ista funkcija kao i Enter na alfanumerikoj tastaturi, NumLock: ukljuuje stalni rad s brojkama. Ako je iskljueno, aktivni su znakovi na donjoj polovini tipki. Podrazumevano (default) stanje je ukljueno. Windows2000 i WindowsXP po defaultu iskljuuju NumLock.

dr Marko Petkovi

Informatika

8

Kursorski tasteri

Princip rada tastaturePritiskom na taster alje se identifikacijski kod tastera u meumemoriju tastature (keyboard buffer) - to je poseban kod da je taster pritisnut ili poseban koda da je taster otputen ili nije otputen, to ima posebno znaenje i posebnu funkciju. Istovremeno je procesoru poslata informacija da s tastature dolazi neki zahtev Aktivira se program za upravljanje prekidima koji identifikuje odakle je zahtev za prekid alje se upit tastaturi Identifikuje se kod proita zapis u bufferu tastature Proitani kod tastera ili kombinacije tastera odredie znaenje i zadatak koji treba obaviti, prekidni program vraa kontrolu aplikacijskom programu koji e sa pritisnutim tasterom radi ono to je predvieno.9 dr Marko Petkovi Informatika 10

Insert: ukljuuje i iskljuuje ubacivanje znakova na mestu Delete: brie znak na kojem je pozicioniran kursor, Home: pozicionira kursor u lijevi gornji ugao ekrana, End: pozicionira kursor u desni doljnji ugao ekrana, PageUp: pomera tekst za veliinu ekrana unazad, PageDown: pomera teksta za veliinu ekrana napred. Kursorki tasteri: za pomicanje kursora u svim smerovima.dr Marko Petkovi Informatika

Vrste tastaturaStandardna tastatura QWERTY raspored Ergonomska tastaturaPreventiva za mogue medicinske probleme

Ulazni uredjaji za pokazivanjeMi Touchpad Pointing stick Trackball Joystick Graphics tablet Touch screen11 dr Marko Petkovi Informatika 12

Beina tastatura (wireless)Radio talasi

Specijalne tastature

dr Marko Petkovi

Informatika

MiMi je nakon tastature najkorienija ulazna jedinica. Slui za crtanje ili pomicanje pokazivaa po ekranu monitora, tj. unoenju podataka iz okruenja u monitora raunar. Radi na principu pretvaranja pravolinijskog kretanja u niz elektrinih impulsa.

Vrste mievaMi komunicira prekoPS/2 prikljuka (starije verzije). USB

Vrste mieva s obzirom na mehanizam:Elektromehaniki poloaj se prenosi putem kuglice Optiki Laserski

Vrste mieva s obzirom na vezu s raunarom:Beini mievi komuniciraju sa raunarom pomou infracrvene svetlosti ili radio-talasa, a napajaju se pomou baterija mievi spojeni kablom do raunaladr Marko Petkovi Informatika 13 dr Marko Petkovi Informatika 14

Princip rada optikog miaNa njegovoj donjoj strani su smetene dve komponente. Prva je LED (ili kod novijih verzija laser) dioda koja emituje svetlost. Druga komponenta je CCD (Charged Coupled Device) (odnosno optoelektronski senzor). Ovaj ip radi po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Naime, kada optikog mia stavimo na neku povrinu koja idealno ne odbija svetlost i kada ga pomeramo, CCD ip registruje te pomeraje. Razumljivim jezikom reeno, CCD ip snima sliku ispod sebe (koju osvetljava LED ili laserska dioda) i pri pomeranju mia CCD ip poredi sliku sa poetnog poloaja sa slikom koja se dobila pomeranjem i alje to elektronskom sklopu koji proverava na koju je stranu pomeren mi uporeujui dobijene slike.dr Marko Petkovi Informatika 15 dr Marko Petkovi

Monitor

Informatika

16

Video sistem raunaraGlavni delovi video sistema raunaraMonitor Grafika kartica (video kartica, video adapter)

Osnovni pojmoviPixel - Slika je sastavljena od taaka koje nazivamo pikselima - oni su organizovani u redovima.Slika se moe sastojati od 480,000 do 1,920,000 i vie piksela.

Monitor je deo opreme koji nam omoguuje da pratimo aktivnosti u raunarskom sistemu. To je ureaj za prikazivanje grafike, teksta, animacija, video zapisa i brojanih vrednosti. Raunari stvaraju slike slaui jedan po jedan element slike.

Rezolucija - je broj piksela (pixel), koji su ustvari obojene take, na monitoru.Rezolucija je izraena u brojevima piksela koji se nalaze u horizontalnim i vertikalnim linijama monitora (broj horizontalnih X broj vertikalnih). to je rezolucija vea ove take su sve blie jedna drugoj . Rezolucija: npr. 1024 x 768 = 786.432 piksela

Brzina osveavanja (en. Refresh Rate) - se osve odnosi na brzinu osveavanje slike monitora(ponovnog iscrtavanja slike) koja se meri u hercima (Hz).to je vea frekvencija to je slika stabilnija i neto mutnija, ako je brzina osveavanja manja onda je slika nestabilna i naporna za ljudsko oko.

dr Marko Petkovi

Informatika

17

dr Marko Petkovi

Informatika

18

Osnovni pojmoviVeliina ekrana - meri se u inima, neke poznatije veliine su: 15", Veli 17", 19", 21", 22".Kod CRT-a monitora se meri dijagonala itavog monitora to ne predstavlja stvarnu veliinu ekrana (marketinki trik), ako je veliina CRT monitora 17", stvarna veliina samog ekrana je 16". Kod LCD monitora to nije sluaj.

Standard prikaza (en. Aspect Ratio) - odnos irine i visine monitoraMoe imati vrednosti 4:3, 5:4, 16:9 (widescreen)

Dubina boja (en. Color Depth) - je broj bitova koji sadri jedan boja piksel.Dubina boja se odnosi na broj razliitih boja koje monitor moe da prikae u jednom trenutku. to je vea dubina boje to je vei broj boja i nijansi koliko ih moe prikazati monitor. Najee vrednosti su 8b, 16b (high color), 24b (true color)

Prikljuak - moe biti analogni (VGA) i digitalni (DVI) Priklju OSD (en. On Screen Display) - kontrole na monitoru pomou kojih se na monitoru podeava kontrast, osvetljaj, broj boja, geometrijski oblik slike itd.dr Marko Petkovi Informatika 19 dr Marko Petkovi Informatika 20

Struktura pixelaKod obinih ekrana svaki piksel se sastoji od 3 manje takice od fosfornog materijala koje svetle kada u njih udare elektroni. Te takice su crvene, zelene i plave boje (RGB). Sa ove tri boje, od kojih se svakoj moe dati razliit intenzitet, dobija se veliki broj drugih boja. Kako se te obojene takice nalaze na veoma malom rastojanju, u ljudskom oku stvara se utisak meanja boja.

CRT monitoriCRT (Cathode Ray Tube) - Monitori sa katodnom cevi Katodna cev je zapeaena staklena komora koja poinje grliem i konusno se iri, sve dok ne oblikuje iroku osnovu. Osnova je "ekran" monitora koji je sa unutranje strane pokriven matricom od vie hiljada siunih fosfornih taaka. Fosfor emituje svetlost kada su pobueni mlazom elektrona: razliiti fosfori emituju svetlost razliitih boja. Mlaz se pomera po ekranu pomou magnetnog polja stvorenog u okviru otklonskog sistema. Kada udare o prednji deo ekrana, visokoeneregetski elektroni se sudaraju sa esticama fosfora, u vezi sa odgovarajuim pikselima slike koja e se stvoriti na ekranu. Ovi sudari pretvaraju energiju u svetlost.21 dr Marko Petkovi Informatika 22

dr Marko Petkovi

Informatika

Prednosti i nedostaciOsnovni nedostaci CRT monitora su: velike dimenzije, potronja struje, zraenje, nesavrena geometrija slike. Prednost je niska cena kao i veoma malo vreme odziva.

LCD monitoriLiquid Crystal Display (displej baziran na tenom kristalu) Sastoji se odLampe koja proizvodi belo pozadinsko svetlo Aktivnog filtra u obliku tenog kristala Filtra za boje

Displej radi tako to proputa promenljive koliine belog pozadinskog svetla stalnog intenziteta kroz aktivni filtar. Crveni, zeleni i plavi elementi Crveni, piksela dobijaju se jednostavnim filtriranjem belog svetla pomou filtra za boje pomodr Marko Petkovi Informatika 23 dr Marko Petkovi Informatika 24

LCD monitoriPostoje dve vrste LCD displejaDisplej sa pasivnom matricomSvaki element matrice ima nezavisne kontakte Koristi se najee kod kalkulatora, mobilnih telefona, itd.

Osobine LCD monitoraPrirodna rezolucija : LCD monitori su napravljeni da najbolje prikazuju sliku na jednoj rezoluciji koja zavisi od veliine ekrana. Mogue je postaviti rezoluciju koja nije prirodna za neki LCD monitor, ali onda opada kvaliteta slike, kao i to se gubi pravilan geometrijski oblik slike. Brzina Odziva (Response Rate) :Brzina odaziva oznaava brzinu kojom piksel moe da menja boje, bre je bolje, predug odziv znai da e slika "kasniti" te e se pojavljivati anomalije kao to je "ghosting" efekat koji se javlja onda kada je promena boja veoma esta najee u filmovima i 3D igrama. Meri se milisekundama (ms).(300 ms za LCD sa pasivnom matricom, 2-25 ms za TFT LCD)Informatika

Displej sa aktivnom matricom (TFT - Thin Film Transistor)Elementi se aktiviraju pomou reda i kolone i svaki element poseduje jedan tranzistor Koriste se kod monitora, televizora, novijih mobilnih telefona, itd.dr Marko Petkovi Informatika 25

dr Marko Petkovi

26

Osobine LCD monitoraUgao gledanja : Za razliku od CRT monitora, LCD monitori ne daju isti kvalitet slike ako se u njih gleda iz razliitih uglova. Obino ako gledamo LCD sa strane, boje gube kvalitetu, prikaz je zamraen ako ne i potpuno neitljiv. Predstavljeni su widescreen ekrani koji su vodoravno produeni to prirodno odgovara oku. Osvetljenje i kontrast : Osvjetljenje kod LCD monitora se mjeri u Kandelama po kvadratnom metru (cd/m2), obino varira od 250 do 350 cd/m2. Kontrast meri mogunost LCD-a da prikazuje bele i tamne tonove, to je odnos vei to je bolje, obino dananji LCD monitori imaju odnos 450:1 pa sve do 6000:1.Recimo Philipsov model 9731d uparavo ima odnos 6000:1.

Tehnologije izrade panelaTN (Twisted Nematic)Najee korien panel Odlikuje se veoma malim vremenom odziva, ali i ne tako velikim uglovima vidljivosti kao i slabijim kvalitetom boja Jeftina proizvodnja

PVA (Pattern Vertical Alignment)Mnogo bolji kvalitet boja i uglovi vidljivosti od TN panela Neto vee vreme odziva i neto vea cena

S-PVA, MVA, ASV, itd.dr Marko Petkovi Informatika 28

dr Marko Petkovi

Informatika

27

Neki dananji monitoriNEC AccuSync LCD73V silver black 17" AccuSyncProfesionalni LCD monitor sa digitalnim TN+ film TFT ekranom Vreme odziva od 8 ms Uglovi vidljivosti 140: 110 Tehnologija: TN+ film TFT Maksimalno 16.2 miliona boja Rezolucija: 1280 x 1024 Osvetljenje : 270 cd/m2 Kontrast : 500:1 Analogni interfejs Potronja: 36 W Dimenzije: 368 x 381 x 205 mm Teina: 4 kg Okvirna cena : 11000 din

Neki dananji monitoriSamsung 22" SyncMaster T220Profesionalni LCD monitor sa digitalnim TN+ film TFT ekranom Vreme odziva od 2 ms Uglovi vidljivosti 170: 160 Tehnologija: TN+ film TFT Maksimalno 16.2 miliona boja Rezolucija: 1680x1050 Osvetljenje : 300 cd/m2 Kontrast : 1000:1 Analogni i DVI interfejs Potronja: 45 W Okvirna cena : 20000din

dr Marko Petkovi

Informatika

29

dr Marko Petkovi

Informatika

30

Neki dananji monitoriSamsung 19" SyncMaster 971PTip panela: SPVA 16.7 miliona boja Input konektori: 15-pin D-sub, DVI-I Maksimalna potronja: 36 W Posebne karakteristike: 3 (2+1) USB 2.0 porta, Safe Mode ("down scaling" UXGA) Tehnologije: Magictune, MagicColor, MagicBright II, MagicRotation, MagicStand, MagicSpeed Kompatibilnost: PC/Windows, Macintosh Dimenzije (sa postoljem): 16.7" x 17" x 9.0" Okvirna cena : ?????

Grafika kartica

dr Marko Petkovi

Informatika

31

dr Marko Petkovi

Informatika

32

Osnovni deloviGrafika kartica, Grafiki adapter, VGA kartica ili Grafi kartica, Grafi video kartica (en. graphics card, video card, vga card, graphics adapter) daje i obrauje dvodvodimenzionalnu ili tro-dimenzionalnu sliku. trosliku. Glavni delovi moderne grafike kartice su: PCB (Printed Circuit Board) je tampana ploa na kojoj se nalaze svi ostali delovi GPU (Graphic Processing Unit) grafiki grafi procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi procesor binarni kod u sliku) RAM (ili VRAM - Video Random Acces (ili Memory ili FRAME BUFER), slui za BUFER), memorisanje nepohodnih podataka za GPU RAMDAC ip koji vri konverziju digitalnih u analogne signale. Kod monitora sa ravnim ekranom ova funkcija nije potrebna.dr Marko Petkovi Informatika 33

GPUGrafiki procesor - obavlja neophodna Grafi izraunavanja i formira sliku koja ide na monitor izra Najvei deo izraunavanja koje obavlja GPU vezana su za 3D grafikuRenderovanje objekata Lepljenje tekstura Svetla Particle efekti Korekcija pravih linija (Anti-Aliasing)

U novije vreme, koristi se i za izraunavanja vezana za fiziku u kompjuterskim igrama U novije vreme se GPU procesori koriste i za nauna izraunavanjadr Marko Petkovi Informatika 34

Princip rada grafike karticeVideo RAM, (Frame buffer) - sadri sliku koju monitor u datom trenutku treba da prikae. CPU alje podatke video kartici. Video procesor formira sliku koja treba biti prikazana na monitoru i smeta je u frame buffer. Slika je velika matrica bitova. Ona se neprekidno koristi za osveavanje slike na ekranu. Starije kartice su imale 1,2 ili 4 MB RAMa. Danas grafike kartice imaju i po 512MB i vie RAM memorije. grafi vi GPU proizvodi sliku i smeta je u video RAM. Zatim se slika iz video RAMa alje na izlaz za monitor. Za analogni izlaz se koristi konvertor RAMDAC koji konvertuje digitalni signal u analognidr Marko Petkovi Informatika 35

Slotovi za grafike karticeDva najvea proizvodjaa grafikih procesora (GPU) su NVidia i ATI Grafike kartice se vezuju naAGP slot PCI express slot

Neke ploe imaju nekoliko PCI express slotova i podravaju paralelni rad vie grafikih kartica. Ova tehnologija se naziva SLI (NVidia) ili CrossFire (ATI)Pomou ove tehnologije postiu se do 2x bolje performanse Ideja je kupiti jo jednu grafiku karticu kada cena istoj padne, tj. kada se pojavi sledea generacija Nedostatak : Poveana potronja energije

Vezu izmedju grafike kartice i ploe obavlja MCH (Northbridge)dr Marko Petkovi Informatika 36

Neke dananje grafike karticeMSI ATI RX3850 PCI-E 2.0 PCI256-bitni memorijski interfejs 256GPU: ATI Radeon HD 3850 GPU: Memorija: 256MB GDDR3 ATI CrossFire podrka podr Microsoft DirectX 10.1 Shader Model 4.1 OpenGL 2.0 optimizacija video parametara HDMI interfejs HDTV/HDCP podrka podr Okvirna cena : 6000din

Neke dananje grafike karticeMSI ATI R4870-T2D1G R4870256-bit GDDR5 memorijski interfejs sa 1GB 256memorije Druga generacija DirectX 10.1 arhitekture 24x upotreba filtera anti-aliasing (CFAA) i antivisoke preformanse neravnomernog filtriranja ATI CrossFireX multi-GPU podrka multipodr PCI Express 2.0 specifikacija Dynamic geometry akcelerator Game physics mogunost procesiranja mogu Podrka za HDMI, HDCP, HDTV Podr Okvirna cena : 30000 dinInformatika

dr Marko Petkovi

Informatika

37

dr Marko Petkovi

38

Neke dananje grafike karticeXFX GTX 285 1GBBus Type: PCI-E 2.0 PC GPU clock: 648 Mhz Memory Type: DDR3 Memory Size: 1024 MB Memory Speed: 2480 Mhz Outputs: HDTV- Dual-Link DVI HDTV- DualFeature: cUDA Technology- PhysX TechnologyTechnology Package contents: DVI Adapter- HDTV Adaptercomponent Adapter 6 Pin Y Power cable Okvirna cena : 30000 din.

Skeneri

dr Marko Petkovi

Informatika

39

dr Marko Petkovi

Informatika

40

Optiki ita (scanner)Optiki ita (skener) je ureaj tekst, crte ili fotografiju Opti ita sa papira prevodi u elektrine signale i alje ih raunaru Skener se sastoji od lampe koja osvetljava papir i optikih senzora koji reaguju na reflektovanu svetlost od papira. Lampa se pomera du papira (skenira ga) dok senzori prihvataju reflektovanu svetlost i pretvaraju je u elektrike signale koji se alju u raunar ako se skenira tekst za koji elimo da i posle skeniranja u raunaru bude tretiran kao tekst (a ne kao slika) neophodan je neki program za prepoznavanje teksta program za prepoznavanje teksta je program koji sliku nekog teksta pretvaraju u tekst koji se dalje moe obraivati nekim od programa za obradu tekstadr Marko Petkovi Informatika 41

Karakteristike skeneraRezolucija (meri se u DPI - dots per inch) - kod dananjih skenera u intervalu 75DPI - 9600 DPI Brzina skeniranja (zavisi od rezolucije) Kod skenera veliku ulogu ima driver (podeavanje parametara skeniranja) Skeneri se najee vezuju na USB port

dr Marko Petkovi

Informatika

42

Vrste tampaatampa je uredjaj koji podatke iz raunara prenosi (tampa) na papir ili neki drugi medijum Postoje tri osnovne vrste tampaaMatrini tampai Ink-Jet tampai (pljuckavci) Laserski tampai

tampa

dr Marko Petkovi

Informatika

43

dr Marko Petkovi

Informatika

44

Matrini tampaiGlava za pisanje sadri vei broj malih iglica (pin) 9-pinski tampai 9 iglica 24-pinski tampai 24 iglica Iglice udaraju u papir preko trake natopljene mastilom i na taj nain se ostavlja otisak na papiru Glava se pomera levo-desno i ispisuje liniju po liniju, dok valjak tampaa pomera papir navie Pomeranje glave i okretanje valjka regulie raunar Danas retko u upotrebidr Marko Petkovi Informatika 45

Ink-Jet tampaiVre zapis pomou mastila koje se nalazi u ketridima Kroz minijaturne cevice na papir se prska specijalno mastilo Pomeranje papira i glave za tampanje i prskanje kontrolie raunar Moe se tampati crno-belo ili u boji Specijalna vrsta fototampai za tampanje fotografija Niska cena za solidan kvalitet tampedr Marko Petkovi Informatika 46

Laserski tampaOsnovne karakteristikeVisok kvalitet tampe teksta i slika (rezolucija do 1200 dpi (dots per inch) Velika brzine (200 monohromatskih strana u miniti ili 100 kolor strana u minuti)estice tonera se na papir sa fotoreceptora prenose uz pomo druge korona-ice laserski zrak upisuje sliku strane tako to na fotoreceptoru stvara povrine sa suprotnim naelektrisanjem, koje privlae suprotno naelektrisane estice tonera korona-ica ravnomerno rasporeuje naelektrisanje na fotoreceptor papir kroz tampa vodi sistem valjakadr Marko Petkovi

Princip radaLaserski zrak projektuje sliku stranice na negativno naelektrisani plastini valjak prekriven fotoreceptorom (selenom). Zahvaljujui fotoprovodnosti naelektriasanje se uklanja (ili obre), sa oblasti valjka koje su izloene svetlosti. estice negativno naelektirsanog suvog praha(tonera) bivaju privuene na valjak na onim delovima sa kojih je skinuto negativno naelektrisanje laserom. Sa valjka se prenose na papir i zagrevanjem i pritiskom se naknadno lepe na papir.dr Marko Petkovi Informatika 47

prelazei preko fotoreceptora, papir kupi estice tonera (praha koji ovde slui kao mastilo)Informatika

ureaj za topljenje topi toner i trajno ga lepi za papir 48

Zvuna karticaZvuna kartica je deo koji obezbjeuje zvuni ulaz i izlaz. Zvuna kartica na sebi sadri

Ostali periferni uredjaji

DSP (Digital Sound Processor), zvuni procesor koji oslobaa CPU od procesiranja zvunih signala (ako ga zvuna karta nema, onda to radi CPU). CODEC sadri integrisana dva glavna delaADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvara.

Memorija zvune kartice.

Komunikacija sa raunarom se odvija preko PCI (ili u poslednje vreme PCIe) interfejsa, dok se komunikacija sa zvunicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.dr Marko Petkovi Informatika 49 dr Marko Petkovi Informatika 50

Standardni ulazi na karticama Line In (nepojaan signal sa npr. muzikog stuba), Mic In (mikrofon) i Interni CD In za sluanje muzike sa ugraenog CD drajva. Izlazi koji se uglavnom nalaze su Speaker Out (pojaan signal), Line Out (nepojaan) i na boljim karticama S/PDIF (Sony/Philips Digital Inteface) digitalni izlaz (optiki ili koaksijalni).

ModemModem Modem (MODdulator, DEModulator) (MODdulator, DEModulator) Posredni prikljuak raunara u mreu Pretvara digitalne signale na predajnoj strani u analogni signal Prenos telefonskom mreom Pretvara analogne signale na prijemnoj strani u digitalne signale

dr Marko Petkovi

Informatika

51

dr Marko Petkovi

Informatika

52

ADSLAsymmetric Digital Subscriber Line (ADSL Asimetrina Digitalna Pretplatnika Linija) je Asimetri Pretplatni oblik komunikacione tehnologije koja omoguava bri prenos podataka preko obinih telefonskih linija nego to to konvencionalni modemi za govorni opseg (frekventni opseg govora) mogu da obezbede. ADSL to realizuje koristei frekvencije koje su iznad frekvencija govornog signala. Osnovna razlika ADSL-a u odnosu na ostale DSL oblike je da je obim protoka podataka veu u jednom nego u drugom smeru (asimetrian). ADSL je namenjen pre svega korisnicima Interneta u relativno pasivnom modu: koriste smer vee brzine za download sa Internet-a ali ne nude nikakav servis, koji bi zahtevao veliku brzinu protoka u obrnutom smeru.dr Marko Petkovi Informatika 53

Kablovski modemiKablovski modemi su slini kao i standardni voice-band modemi sa izuzetkom to:Rade na mnogo viim frekvencijama, Rade sa veim bitskim brzinama

Zahtevaju mnogo vei propusni opseg od konvencionalnih voice-band modema Jedan od sve ee korienih naina pristupa Internetu je preko sistema ija je osnovna namena bila distribucija televizijske slike. Kablovski modemi povezuju pretplatnike na kablovsku televiziju, uz pomo koaksijalnih ili optikih kablova, pruaju veoma brzi pristup Internetu i obezbeuju razne video servise.dr Marko Petkovi Informatika 54

Mrena karticaKoristi se za povezivanje raunara unutar lokalne mree (LAN - Local Area Network) ili beine mree (WAN Wireless Area Network) esto je integrisana na ploi U zavisnosti od brzine transfera podataka dele se na10 Mb/s kartice 100 Mb/s kartice 1Gb/s karticedr Marko Petkovi Informatika 55

Kuite i napajanjeNapajanjeNapaja sve komponente u raunaru Pretvara naizmenini napon iz mree u jednosmerni (3.3V, 5V, 12V) Vana komponenta u raunaruUkoliko je napajanje suvie slabo, neke komponente e prestati sa radom ili se ak i otetiti Ukoliko je dobro napajanje, ono e apsorbovati sve promene izlaznog napona u mreidr Marko Petkovi Informatika 56

Kuite i napajanjeKuiteSadri sve komponente raunara Neka kuita idu zajedno sa napajanjem i/ili poseduju dodatni hladnjak U novije vreme, sa prednje strane kuite sadri USB konektore i konektore za zvunu karticu

dr Marko Petkovi

Informatika

57