jezik danas xi godina 3_4

8/18/2019 Jezik Danas XI Godina 3_4

1/56

Рајна Драгићевић

ПРИЛОГ ЛЕКСИЧКОМ НОРМИРАЊУ(НА ПРИМЕРУ НЕОЛОГИЗМА СЕЛФИ )

Уредништво Оксфордског речника енглеског језика изабрало је 2013.

године именицу sel fie (селфи) за победника избо ра за Реч године. Ова име-

ница је први пут употребљена 2002. године у Аустрали ји. Зна се и да ју је

први употребио један студент на неком блогу. Реч се учестало ко ристи тек

од 2012. године. Селфи је фотографи ја на ко јој се налази особа ко ја је сли-кала саму себе. Таква фотографи ја је обично снимљена каме ром на мобил-

ном телефону или на компјуте ру. Данас се та реч све више ши ри и стапа са

другим речима, што представља изво риште нових неологизама (исп. Оxford

English Dictionary): hel fie = hairstyle + sel fie (фотографи ја властите косе),

wel fie = workout + sel fie (фотографи ја на ко јој се види аутор током или на-

кон физичких вежбања), drel fie = drunk (en) + sel fie (фотографи ја пи јаног

ауто ра), book sel fie = book + sel fie (фотографи ја на ко јој се види и књига

ко ју аутор чита) итд. Уредништво Оксфордског речника се једногласно опре-

делило да селфи постане реч 2013. године зато што је забележен из разитпо раст учесталости употребе ове лексеме, а увећава се и број тво реница у

енглеском језику ко је наста ју од ове речи као мотивне.

Реч селфи се све фреквентни је ко ристи и у већини других језика. Овај

неологизам се углавном не преводи, већ се као сасвим неприлагођена лек-

сема енглеског језика неометано ко ристи и у српском језику.

Хрватски лингвисти, значајно склони ји бризи о лексичком норми рању

од српских, покушали су селфи ју да стану на пут. А. Халоња и Л. Худечек,

са радници Института за хрватски језик ХАЗУ, спровели су занимљиво

истраживање (исп.Ха ло ња иХу де чек 2014). Тражили су од загребачких сту-дената да покажу сво ју креативност у осмишљавању превода за реч селфи.

НОВИ САД 2015. Година XI Број 3–4

ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВА СЕРИЈА

1


2/56

2

Ево њихових решења: аутопортрет, аутопортрет фотографи ја, аутослика,

аутофотографи ја, властослик, дигипортрет, егослик, зрцалка, зрцалница,

јаслик, ја-слика, лицић, особна слика, особна фотографи ја, особница, особ-

њак, особњача, самнић, самница, са мо клик, са мо слика, са мо љубић, са мопор-трет, са мослик, са мослика, са мосликавање, са мосликање, са мосликић, са-

мосличак, са мотрет, сво јица, својфоткић, себа, себе љубић, себеслик, себић,

себићница, себифоткић, себич, себич лика, себичност, себичњак, себичњача,

себослик, сеглед, селбић, селфасњача, селфић, со лић, со лослика, фотоа уто-

портрет.

Немогуће је спречити продор нових култу ролошких феномена, али можда

је могуће утицати бар на лексику ко јом се ти феномени имену ју. Богатство

решења ко ја су понудили хрватски студенти то доказу је. Најфреквентни ји

одгово ри су били: са мослика, себић и особњача. Када се прикупе различита решења, ступа ју нормативисти ко ји треба да се определе за најбоље решење.

Има јући у виду темељна начела језичког норми рања ко ја наводе у свом раду,

А. Халоња и Л. Худечек (2014) покушали су да се определе за најбоље ре-

шење. Нису се задовољили само тиме да прихвате најфреквентни ји одговор.

У раду се од тих темељних правила наводе следећа: (1) домаћа реч има

предност пред страном (селфић због тога не може бити добро решење), (2)

краћи назив има предност над дужим (због тога у неприхватљива решења

спада ју аутопо ртрет фотографи ја, особна фотографи ја, фотоа утопо р-

трет), (3) називи мо ра ју бити усклађени са правописном, фонолошком,мо рфолошком и творбеном нормом (нпр. са мотрет има неприхватљив

творбени модел, дигипортрет уводи нови префиксоид, (4) називи ко ји се

већ ко ристе за именовање неких појмова не могу се узети у разматрање

(нпр. аутопо ртет), (5) речи не сме ју бити сувише сликовите (нпр. егослик,

лицић, самница итд.).

На кра ју, А. Халоња и Л. Худечек износе мишљење да је себић најбољи

предлог за нову реч ко ја би замењивала реч селфи у разговорном стилу, док

је са мослика оцењена као најбољи предлог замене за селфи у тзв. стручном

називљу.Ово истраживање привукло је нашу пажњу из више разлога. Прво – оно

показу је пут ко јим треба ићи у решавању проблема у вези са гомилањем

енглеских речи у лексичким фондовима свих језика, па и српског. Треба,

дакле, понудити превод. Друго – бројна решења ко ја су студенти понудили,

без обзи ра на огрешења о норму, показу ју да и језик и говорници поседу ју

потенци јал да се одбране од енглеске лексике. Треће – чини се да тај потенци-

јал треба неговати кроз задатке ове врсте ко ји се поставља ју пред говорни-

ке. Четврто – немогуће је обавезати говорнике да се придржава ју понуђеног

решења стручњака, али много значи већ и сама чињеница да су стручњаци


3/56

3

понудили одгова ра јуће решење и да се до њега дошло правилним путем –

од језичког осећања говорника, преко стручне интервенци је нормативиста,

до сасвим прихватљиве и уклопљиве нове лексеме. И још један разлог нам

буди инте ресовање за ово истраживање. Наиме, већ ско ро четврт века срп-ски и хрватски језик разви ја ју се одво јено. Поставља се питање докле су

стигли у том раздва јању. Да ли говорници још увек има ју исто језичко осе-

ћање, посебно они ко ји су рођени у време након распада српскохрватске

језичке за једнице? Зато смо одлучили да исто питање поставимо београд-

ским студентима и да утврдимо какве предлоге они нуде за превод енглеске

речи селфи. Пошто се у Хрватској више ради на превођењу страних речи

него у Срби ји, питамо се и да ли је хрватској омладини тај процес ближи,

да ли они нуде више преводних решења него српски студенти и да ли су ти

предлози разноврсни ји.Ево предлога студената ко ји студи ра ју српски језик на Филолошком фа-

култету Универзитета у Београду. Испитивање је спроведено 12. и 23. фе-

бруа ра 2015. године: аутопортрет, аутослика, аутофотографи ја, ја јић,

ја-слика, лична фотографи ја, личњак, нарцис, нарцисчић, огледа лослик,

особњак, по зе рисање, портрет, „са мо ја”-слика, са мо ја, са мић, са мо љубље,

са моприказ, са мослик, са мослика, са мосликање, са мосликач, са мофотка,

са мофотографи ја, са мошкљоц, свиђопецач, сво је љуб , сво је ручна фотогра-

фи ја, сво јић, својка, својко, сво јографи ја, својфот, себеблиц, себе љуб , себић,

себичњак, сликосеб , сопствена слика, сопственик, сопственост, сопствењак.Најфреквентни ји одгово ри су са мослика, себић и својко. Уз одговор сви-

ђопецач сто ји коментар: „због скупљања лајкова на фејсбуку.” Најзанимљи-

ви ји коментар дао је студент ко ји је одгово рио са мошкљоц, а у загради је

додао: „јер је себић кроатизам.” Дакле, лексема ко ја још ни је настала про-

глашава се кроатизмом, што је занимљиво за нашу тему. С једне стране,

нема разлике у употреби творбених модела, а с друге – разлика је толико

упечатљива да чак и за још увек незаживеле речи успостављамо дистинк-

ци ју срби зам – кроати зам.

Одгово ри српских и хрватских студената су слични, а посебно је зани-мљива чињеница да су два најфреквентни ја одгово ра иста – себић и са мо-

слика, док се трећи најфреквентни ји хрватски одговор особњача уопште не

јавља међу српским одгово рима (јер се лексема особни од ко је је грађена

творбена основа готово не употребљава у савременом српском језику). И

остала решења су слична или иста, што сведочи о томе да је језичко осећа-

ње, упркос комента ру студента ко ји је описан у горњем пасусу, остало исто,

као и творбени модели. Било би прете рано на основу ове цртице доносити

закључак да су у лингвистичком смислу српски и хрватски и даље један

језик, али ово запажање свакако треба узети у обзир.


4/56

4

И у српском језику посто је исти разлози као и у хрватском да се себић и

са мослика употребљава ју уместо речи селфи. Најважни је од свега јесте

размислити о знача ју превођења енглеских речи ко је неконтролисано на-

ди ру у српски језик. Крајње је време да почнемо систематски да спроводимолексичко норми рање српског језика.

Л и т е р а т у р а

Реч године Оxford En glish Dictionary 25. 02. 2015.

Ha lo nja, Antun, Lana Hu de ček . Pokloni mi svoj sel fie. Hrvat ski je zik 1/2 (2014): 26–28.

Ивана Ла зић Коњик

ЕЛЕКТРОНСКИ ДИСКУРСЗАВРШНИ ПОЗДРАВ У МЕЈЛОВИМА

По јава компјуте ра и брз технолошки развој кра јем прошлог и почетком

овог века, ства рање глобалне компјутерске мреже и развој мобилне телефо-ни је, довели су до ства рања новог меди ја комуникаци је – електронског, по ред

посто јећег усменог, говорног и писаног, текстуалног. Захваљу јући могућно-

стима мрежног преноса података, осмишљен је на рочит тип писаног текста,

као специфичан вид писмене комуникаци је посредоване електронски, тзв.

хипертекст. Предности хипертекста, односно функционално-технолошке

могућности електронског текста у односу на традиционални текст на па-

пи ру, бројне су и разноврсне, што је условило његову велику популарност

(брз проток и дистрибуци ја и знатно већа доступност текста читаоцу, рад са

текстом великог бро ја независних читалаца истовремено, уношење измена

у текст од стране ко рисника, дељење текстова другим ко рисницима, чува-

ње велике количине текстуалних података, сечење текста тј. раздва јање на

делове, или, обрнуто, спа јање више делова или текстова у један, само су неке

од њих).

Електронска комуникаци ја обухвата све видове међуљудске комуника-

ци је оства рене помоћу компјуте ра: садржај интернет странице, електронску

пошту (имејл), електронске фо руме, четовање и др. Велика разноврсност и

свеобухватност овог начина комуници рања ство риле су потребу његовогтео ријског проучавања, па се у науци о језику данас све више гово ри и пише


5/56

5

о питањима у вези са комуникаци јом на интернету (нпр. Ba ron 1998;Ba ron 2000;Crystal 20041; da net 2002; Р язан це ва 2007; код насПо По вич 2000;Ћо-сиЋ 2005; r a dić-Bo ja nić 2007; По По виЋ 2009). Електронски текст доби ја у

језичким проучавањима статус самосталне и важне комуникативне једи-нице ко ју је неопходно свестрано истраживати.

У лингвистици је установљен термин „електронски дискурс” (енгл. Elec-

tronic Di scour se; рус. элек ронный дискурс) да се њиме означи посебан вид

језичке делатности реализоване у електронској средини. У употреби су и дру-

ги називи, нпр. у лингвистичкој лите рату ри на енглеском језику: Net speak ,

Netlish, Weblish, Internetlan gua ge, cyber speak , electronic lan gua ge, interactive

written di scour se, com puter-mediatedcommunication (CMC) (исп. Crystal 2004:17) и др., у руским радовима о овој теми: язык Ин ерне а (ТРо фи мо ва 2004),

элек ронный дискурс, ком ю ерный дискурс (Р язан це ва 2007 www; Га лич-ки на 2001 www; кон дРа шов 2004; коТ че То ва www), вир уальный дискурс (лу То ви но ва www), вир уальня ком муникация (БеР Гельсон 1999 www) и др.,док се код нас најчешће ко ристе називи електронски дискурс (По По виЋ 2000),интернет дискурс (al Bi ja nić 2013 www; to mić 2014 www) или описно елек-тронска/интернет ко муникаци ја (r a dić-Bo ja nić 2007). Aутори указу ју на различите импликаци је сваког назива, нпр. називом електронски дискурс

наглашава ју се ка ракте ристике интеракцијe и дијалогa, назив компјутерски

посредована комуникаци ја (com puter-mediatedcommunication, CMC) указу је

на медиј оства рења комуникаци је (Crystal 2004: 17) итд. Велик број називаза исту језичку по јаву, без сумње, последица је чињенице да су истраживања

електронске комуникаци је још увек у раној фази, због чега се ни је издво јио

један сталан термин.

Неки истраживачи електронски дискурс сматра ју врстом писаног језика,

други, ко јих је више, посебним, новим видом језика, различитим и од усменог

и од писаног. Било да спада у писани или да представља нови вид језика,

важно је истаћи да је електронски дискурс, као и писани или говорни, вид

језичке комуникаци је у ко јој језик испуњава исту ону улогу ко ју испуњава

у усменом или писменом општењу (Р язан це ва 2007), само у новој, електрон-ској средини.

Сви истраживачи се слажу у једном, да се у електронском дискурсу ме-

ша ју ка ракте ристике својствене и писаном и говорном језику, као и да по-

сто је неке нове, дигиталне. То је врста писмене комуникаци је ко ја садржи

бројне одлике усмене комуникаци је, гово ра, посебна врста писаног гово ра.

Баш због тога, таква комуникаци ја развила је посебне технике у домену је-

зика: употребу графичких симбола, емотикона, на рочиту употребу великог

слова и знакова интерпункци је, поновљена слова, комбинаци је слова и бро јева

1 Прво штампано издање 2001. год.


6/56

6

и др. Језичке стратеги је ка ракте ристичне за говорну комуникаци ју на рочито

долазе до из ража ја у оним жан ровима електронског дискурса за ко је је ка рак-

те ристична синхрона комуникаци ја, на пример чет, у ко јем се буквално ћаска

у писаној форми.2 С друге стране, у асинхроној комуникаци ји, као што јеелектронска пошта, по ред специ јалних аутоматских функци ја (нпр. re play)

чешћа је употреба оних језичких средстава ко ја су својствена традиционал-

ном, писаном дискурсу, па се у имејловима ко ристе језичка средства слична

онима у епистоларном дискурсу, нпр. уводни и завршни поздрави, опроштај-

ни потпис и др., уз нека нова, условљена структу ром електронског писма

и ка ракте ристикама електронске комуникаци је. Овај рад бавиће се језиком

имејла, конкретно, начинима окончавања комуникаци је у имејл преписци

између две особе, тзв. завршним поздравима, ко ји укључу ју из разе ко ји им

непосредно претходе са истом функци јом, и опроштајни потпис адресантана кра ју писма. Истраживање језика имејла, за разлику од других видова

асинхроне електронске комуникаци је (дискуси ја на фо румима и др.), углав-

ном је проблематично, јер је имејл преписка између две особе приватна,

лична, па се истраживачи сусрећу са проблемом прибављања грађе, као и са

проблемом истраживачке етике (добити дозволу од ауто ра преписке за њено

об јављивање) (da net 2002www). Потешкоће се обично превазилазе тако штосе анализи ра сопствена имејл преписка, што ће бити учињено и у овом раду.

Досадашња истраживања теме поздрављања и са њом повезане теме

ословљавања, обраћања у српском језику нису бројна. Преглед об јављених радова о овој теми (Јо циЋ 2011; са виЋ, сТа но Је виЋ 2012 www) показу је дасу до сада детаљни је анализи рани углавном проблеми у вези са усменим,

разгово рним формама ословљавања и поздрављања за од ређене уз расне

групе, превасходно лексичке јединице, етикете, речи и из рази, устаљени

поздрави и алтернаци ја заменица ти/Ви у различитим ста росним и соци јал-

ним срединама (нпр. Va sić, V. 1979; jo Cić 1981;Ži Breg, sa Vić 1982 о ословља-вању на предшколском уз расту; Va sić, I. 1979; По ло ви на 1984; вук са но виЋ дРин чиЋ, ми ло са вље виЋ 2005 о употреби заменица Ти/Ви у различитим

ситуаци јама; ву ко виЋ 1984; ка шиЋ 1987; ивиЋ 1989 о граматичким аспек-тима употребе ових заменица и неких етикета за ословљавање; Јо циЋ 2011о употреби етикета за ословљавање саговорника, затим заменица обраћања

ти/Ви, као и поздрави при сусрету и растанку). Такође су анализи рани увод-

ни ди јалози ко јима се успоставља контакт у говорној комуникаци ји (Пи ПеР 2006), као и начини ословљавања и поздрављања у епистоларном дискурсу

2 Д. Кристал (Crystal 2004: 10–14) издва ја следеће основне жанрове електронског дискур-са: имејл, чет групе, виртуалнe играонице и веб (www), ко јима се могу прикључити и други,

нпр., инстант по руке, комента ри, блог итд. Сваки од њих има сво ја правила језичког пона-

шања, по ред за једничких, општих, а најгрубље посматрано могу се издво јити два прототи-пична жан ра, имејл и чет (БеР Гельсон 1999 www).


7/56

7

српског језика (По По виЋ 2000). Изоста ју, међутим, како примећу ју Савић иСтано јевић (2012 www: 99), подаци о не вербалним знаковима у ословљавању

и поздрављању, а посебно савремени подаци и анализа емпи ријског мате-

ри јала заступљеног у актуелној интернет комуникаци ји, њеним различитимвидовима: електронској пошти, имејлу, електронским фо румима, дискуси-

јама, чету и др.

У малобројним радовима о електронској комуникаци ји на српском језику

запажене су њене основне језичке одлике, а за од ређене жанрове електрон-

ског дискурса (имејл, чет и фо рум дискуси је), фрагментарно су наведени

уобича јени начини ословљавања и поздрављања (исп. r a dić-Bo ja nić 2007;Po Po Vić 2009; ГРа о вац 2010).

Електронска преписка стекла је велику популарност међу ко рисницима

и може се слободно рећи да је потиснула у други план не само традиционал-ну епистоларну комуникаци ју, ко ја је готово замрла, него и фиксну телефон-

ску, ко ја је пре проналаска имејла била у експанзи ји. То је најбржи, најком-

форни ји и нај јефтини ји вид комуникаци је и у приватним3 и у пословним

круговима, због чега је у последњих двадесетак година стекао милионе нових

поклоника ши ром света и придобио чак и оне ко ји нису практиковали писа-

ње писама као начин комуникаци је (По По вич 2000: 211). Њена популарности даље расте, будући да за слање и примање електронске поште више ни је

неопходан компјутер, довољан је мобилни телефон, па се електронска пре-

писка може одви јати у сваком тренутку и на сваком месту, а обавештење опристиглом имејлу постало је тренутно. Напредак у технолошком смислу

доноси промене и у погледу језичког из раза, па тако у по јединим облицима

имејл преписке, пре свега приватним, али и оним пословним имејловима,

он поста је све сведени ји, нефо рмални ји и приближава се говорном типу,

из раженом у синхроној електронској комуникаци ји, ка ракте ристичној за

СМС и чет. Општи тренд помака ка усменим одликама у жан ровима елек-

тронског дискурса, међутим, ни је резултат само нових меди ја, односно сре-

дине у ко јој се одви ја комуникаци ја, већ глобалног културног тренда усва-

јања одлика усмене комуникаци је у писаном језику, присутног децени јамауназад, ко ји је према истраживањима страних лингвиста, захватио његове

бројне жанрове (исп. истраживање Bi Ber , Fi ne gan 1989, ко је се односи наенглески језик, али нема разлога да се не претпостави да је исто и у другим

европским језицима; исп. такође da net 2002 www). Развој нових техноло-ги ја несумњиво је томе дао велик допринос.

Писање и слање имејлова под разумева ко ришћење готових програма у ко-

јима су дефинисани изглед писма и бројне могућности за његово обликовање,

слање и архиви рање. Структурне особине и начин ко ришћења имејла познати

3 У приватној, личној комуникаци ји веома је доминантан и СМС (систем размене краткихпо рука путем мобилних телефона).


8/56

8

су већини читалаца ових редова (в.Crystal 2004: 95–128). Сваки имејл састо- ји се од два програмски формати рана дела: заглавља, у коме су садржане

информаци је о примаоцу (адресату, енгл. To), пошиљаоцу (адресанту, енгл.

From) и теми (енгл. Subject ), и главног дела, тзв. тела писма, намењеног пи-сању по руке. Истраживачи истичу значај теме у имејл преписци, будући да

је она својствена једино овој врсти комуникаци је и да је то прва информаци ја

ко ју прималац доби је (по ред имена пошиљаоца) када прими пошту, па од ње

може зависити његов даљи однос и заинте ресованост за дату преписку. У

рубрици тема обично се наговештава садржај по руке или део садржа ја, на-

рочито у пословној комуникаци ји (нпр. Про моци ја књиге; На учно веће; По зив

за учешће на 45. НССУВД ), али се ова њена функци ја може пренебрећи, пре

свега у приватној преписци, па се ко ристи као уводни део саме по руке и

тада садржи поздрав или почетну реченицу писма (нпр. по здрав; Види ову;Све изгледа бо ље од очекиваног...; Ако ти нешто треба од ових сличица...;

исп. Crystal 2004: 99; Po Po Vić 2009), или од ражава емоционални став адре-санта према садржа ју по руке вршећи у прагматичкој равни експресивну

функци ју (нпр. уф; ; јеееј...), а може остати и непопуњена.4

За разлику од говорне комуникаци је у српском језику за ко ју су ка ракте-

ристични високо формализовани уводни поздрави Добар дан, Добро јутро,

Добро вече (у зависности од доба дана), Здраво и Ћао, у писаној комуника-

ци ји они по правилу изоста ју, а функци ју успостављања комуникаци је пре-

узима ју лексичка средства, етикете (речи и из рази) за ословљавање и обра-ћање Драги, Поштовани и сл. Завршни поздрави у писаној комуникаци ји

(епистоларном дискурсу), за разлику од усмене, много су разноврсни ји. У

усменој комуникаци ји уобича јено се употребљава ју поздрави До виђења

(ко ји ни је везан за доба дана), Довиђења при јатно или само При јатно, Здраво

и Ћао (mra zo Vić,Vu ka di no Vić 1990: 633), или се контакт прекида речима Ви-ди мо се или Чу је мо се у футурском значењу (исп. Јо циЋ 2011: 338). У писанојкомуникаци ји, избор лексичких средстава за прекид комуникаци је много

је богати ји и често садржи личну ноту (наме ру, жељу, из раз осећања говор-

ника и сл.), нпр. С (од личним) поштовањем, С другарским по здрави ма (каозванични клише), са уношењем личне ноте С најбо љим же ља ма, а у приват-

ним писмима Пуно срдачних по здрава од Марка или По здравља те Нада,

Во ли те тво ја Нада (mra zo Vić, Vu ka di no Vić 1990: 633).У имејловима избор завршних поздрава сличан је онима ко ји се употре-

бљава ју у епистоларном дискурсу, само је још слободни ји, а степен ориги-

налности већи, што је од ређено међусобним односом учесника у комуника-

4 У раду се нећемо позивати на аутоматски коди ране имејлове већем бро ју непознатих

ко рисника, тзв. џанк имејлове или спам (енгл. junk-mail , spam), у ко јима се често у рубрици

теме налазе аутоматски поздрави, нпр. Welcome to the new Gmail inbox; Dobrodošli na eNe-kretnine.com !


9/56

9

ци ји. Започињући комуникаци ју, адресант избо ром поздрава, односно начином

обраћања, заузима од ређени став у односу на адресата сигнализи ра јући му

статус ко ји му од ређу је у интеракци ји (По По виЋ 2000: 160). Завршни поздрав

по правилу следи уводни, будући да од ражава правило соци јалности и за-тва ра започети тип комуникаци је. Могући су следећи типови односа саго-

ворника, адресанта и адресата: статус солидарности, ко ји под разумева јед-

накост и блискост саговорника, тзв. ти – ти однос, статус дистанци раности,

ко ји под разумева службеност, формалност, тзв. ви – ви однос, и статус не-

једнакости, разлике, тзв. ти – ви или ви – ти однос (исп.Brown,gil man 1960).У сваком од наведених типова могу се издво јити подтипови према соци јалном,

друштвеном или по родичном статусу учесника у комуникаци ји, разлици

у годинама и сл., са тенденци јом њиховог укрштања.5 Љ. Поповић је издво-

јила пет основних структурних типова (жан рова) епистоларног дискурса усрпском језику према одгова ра јућим регулативним правилима епистоларне

интеракци је (укључу јући и степен соци јалности), ко ји се могу применити

и на имејл преписку (По По вич 2000: 211). То су: приватна интимна преписка,приватна дистанци рана преписка, пословна преписка, дипломатска препи-

ска и отво рени тип писма (По По виЋ 2000: 78–79). За ову прилику посматраћесе најфреквентни ји завршни поздрави у приватној (личној) имејл преписци.

Завршни поздрави у писаном језику, за разлику од усменог, има ју сло-

жени ју структу ру и специфична обележ ја на плану семантичких и кому-

никативних функци ја. По ред конвенционалних форми опраштања С по-штовањем, Срдачно, Срдачан по здрав, По здрав и сл. ко је представља ју

њихов централни део, у писаном (ређе у усменом) језику они обухвата ју и

од ређене из разе захвалности, учтивости и сл. ко ји им непосредно претходе,

као и опроштајни потпис адресанта на кра ју писма, с ко јим чине јединстве-

ну целину. Осим најопшти је функци је прекида контакта, као облика фа-

тичке функци је језика, завршни поздрави у писаном језику на метатексту-

алном плану функционишу и као сложени дискурсни марке ри6 означавања

кра ја епистоларне интеракци је (исп.По По виЋ 2000: 118–133;Пи ПеР 2006, за

уводне ди јалоге у усменој комуникаци ји). Њима се по правилу визуелноиздва ја завршетак од текста по руке, стављањем у нови ред, а у имејлу често

остављањем веће белине између текста по руке и завршног поздрава.

Завршни поздрави у писаној комуникаци ји спада ју у језичка средства

говорне етикеци је, због чега су високо конвенционализовани. Могућност

5 Љ. Поповић детаљно раздва ја типове епистоларне интеракци је према крите ри јуму

соци јалности ко ји укључу је па раметре ста рости, тј. разлике у годинама, разлике у соци јалном,

друштвеном, по родичном статусу и сл., в. По По виЋ 2000: 21–35.6 Дискурсни марке ри су према Љ. Поповић (2009 www) „sredstva ko ja, vezu jući različite

formalne i sadržinske elemente teksta u celini, istovremeno vrše niz markernih, delimitacionih,konektorskih, to pikalnih, di jaloških i pragmatičkih funkci ja”.


10/56

10

да се у из разу ко ји претходи поздраву у имејлу кратко искаже захвалност,

при јатељско расположење према некоме, извињење и сл., да је им слободни ји

ка рактер ко ји се огледа у већем степену индивидуализаци је језичког из раза

и испољавању креативности у из ражавању опраштања, ка ракте ристичном заелектронски дискурс. Наша грађа показала је да избор завршних поздрава,

када је у питању однос солидарности и блискости учесника у имејл интер-

акци ји, тзв. приватна интимна имејл преписка, највише одступа од конвен-

ци јализованих поздрава. Би ра ју се поздрави ко јима се из ражава фамили-

јарност, с једне стране; с друге стране, често се прибегава економичности

у из ражавању, због чега се поздрави скраћу ју или у потпуности изоста ју.

Веома је фреквентан завршни поздрав По здрав, ко ји има сво је бројне ва-

ри јанте Срдачан по здрав, Срдачни по здрави или само Срдачно, Најсрдачни ји

по здрав, Ве лики по здрав, Леп по здрав или Ко леги јални по здрав, Искренипо здрав, Топли по здрав, а у зависности од степена блискости сагово рника,

међусобне ста росне, статусне, соци јалне разлике и сл. овом поздраву се до-

да ју различити из рази ко јима се исказу ју поштовање, добре жеље, захвал-

ност и др.

С поштовањем или С поштовањем и срдачно;

Срдачан по здрав и свако добро или само Свако добро;

По здрав и све најбо ље или Све најбо ље;

Уз же ље да лепо проведете пра знике, ве лики по здрав и по љупци друга ри ма;

Још једном хва ла и по здрав; Хва ла још једном. По здрав.

Ови из рази могу претходити поздраву у виду самосталне реченице у

истом реду или издво јено, нпр.

Хва ла на инте ресовању. По здрав;

Све најбо ље ва ма и вашој по родици у новој години. Срдачан по здрав;

За сада са мо ово лико. По здрав.

Некада се поздрав изоставља

Све вам најбо ље у новој години же лим;

Срећан рад и бр зо оздрављење.

Такође могу имати функци ју одржавања, продужавања започете комуни-

каци је, обезбеђивањем одгово ра адресата по руке на послат имејл подсти-

цањем на његово деловање. То су најчешће из рази захвалности ко ји се односе

на будуће ситуаци је, тзв. захваљивања унапред и др. из рази:

Хва ла унапред;

Унапред се за хва љу јем;

У ишчекивању твога одгово ра, по здрављам те.


11/56

11

Са истом функци јом, у футурском значењу, јавља ју се из рази преузети

из говорног дискурса (ка ракте ристични за дискурс телефонског разгово ра):

По здрав и чу је мо се или само Чу је мо се,

а из раз чу је мо се може претходити поздраву, нпр.

Чу је мо се. Позз, :).

У новој електронској средини он доби ја и сво је аналогне ва ри јанте Пише-

мо се, Чита мо се, ка ракте ристичне углавном за чет комуникаци ју (По По виЋ 2009), а у неформалној преписци млађих, и у имејлу. У дописивању младих

чест је такође завршни поздрав Ћао/Ћаос,7 као и различите ва ри јанте уоби-

ча јених форми за епистоларни дискурс љубим те / гр лим те.

По љубац, или у виду емотикона :-*; Ве лики по љубац;

Љубим вас ја и сл.

Завршни поздрав може бити написан и у личној форми:

По здрављам вас срдачно;

Хва ла. По здрављам те;

По здравља мо вас.

Индивидуализаци ја поздрава и креативност ка ракте ристичне за имејл

преписку, на рочито долазе до из ража ја у при јатељској преписци, у ко јој је

уза јамни однос учесника од ређен блиским, при јатељским статусом (при ја-

тељ–при јатељ). Однос блискости, међусобне наклоности и сл. често се иска-

зу је графичким средствима, поновљеним словима, знацима интерпункци је,

емотиконима, ко ји се наводе после поздрава или уместо њега, са улогом пре-

ношења емоционалног дела садржа ја по руке:

По здрав и лаку ноћ;

Јављам се сутра. Лаку ноћ, лепо спавај!;

По здрав (и све најбо ље у новој години);

По здрав :);

Ве лики, ве лики по здрав :) :);

По здравчић ве лики :) :);

Ма хање :);

По љуби дечицу и за тебе ве лики по љубац!!!;

Срећни пра зници + љуби децу. :-*.

Веома је фреквентно скраћивање ко је је у функци ји економизаци је вре-

мена и уложеног напо ра, нпр. Позз, ређе Поз/ Поз. или у комбинаци ји са гра-

фичким средствима Позз :) :). У по родичној преписци у ко јој је уза јамни однос

7 Немамо податке да ли овај завршни поздрав ко ристе и ста ри ји у међусобној имејл пре-писци.


12/56

12

учесника од ређен по родичним статусом (нпр. родитељ –дете; сестра –брат;

муж –жена и др.), или међу блиским при јатељима, када се имејл преписка

наизменично одви ја брзим размењивањем писама, поздрави најчешће изо-

ста ју, што је дикти рано основним прагматичким захтевима електронскекомуникаци је комфо ром (удобношћу)8 и брзином.

Тенденци ју изостављања поздрава не само у интимној приватној препи-

сци већ и у дистанци раној, илустру је следећи пример преписке између учи-

тељице једног одељења првог раз реда основне школе и родитеља. Наиме,

учитељица је послала групни имејл родитељима, у ко јем им се обратила

конвенционалном формом Поштовани родите љи, а завршила поздравом:

Уживајте у распусту!

Искрени по здрав!

учите љица Ми лица.

У одгово ру једног родитеља, у ко јем је приметан однос дистанци раности

(употреба заменице ви у обраћању), поздрави (и уводни и завршни) у потпу-

ности изоста ју:

Хва ла лепо и ми ва ма же ли мо да се лепо проведете за пра знике.

Опроштајни потпис адресанта на кра ју писма у приватној преписци нај-

чешће је посебно откуцан, мада може бити и аутоматски (у виду готовог

шаблона). Откуцан потпис најчешће садржи само име пошиљаоца (или на-

димак), ређе име и презиме (што зависи од степена формалности), а често

уместо имена само иници јал (почетно слово имена или почетна слова име-

на и презимена). Могу се срести и речи, пре или после имена, ко јима се

од ређу ју статус, занимање, квалификаци је и сл. у зависности од међусобног

односа учесника у комуникаци ји и формалности по руке, нпр. учите љица

Ми лица; Ивана, ма ма; некада само учите љица. У неким случа јевима потпис

сасвим изоста је. Без обзи ра на то што може изгледати да је опроштајни

потпис у имејлу сувишан, јер се из његовог заглавља види пошиљалац по-

руке, највећи број приватних имејлова ипак га садржи у неком од наведених

облика. Д. Кристал об јашњава ову по јаву новом улогом ко ју потпис има у

имејлу у односу на традиционално писмо, – улога терминалног марке ра,

као и улогом стварног идентификато ра када је имејл адреса непрозирна или

када је имејл прослеђен (Crystal 2004: 105).

8 Према БеР Гельсон 1999 www, „в лингвистической прагматике неформальное понятие’удобства’ уточняется как эконо мия уси лий говорящего (в данном случае – отправителя) и

слушающего (получателя). Отправитель экономит усилия, делая сообщение более кратким,

максимально редуци рованным; получатель же, наобо рот, для экономии своих усилий,

связанных с декоди ровкой, нуждается в более развернутом, максимально эксплици рованном

сообщении. Эффективная коммуникация достигается путем баланси ровки усилий обеихсто рон”.


13/56

13

Да сведемо. Имејл преписка веома је попула ран начин комуникаци је

међу људима ши ром света због брзине и комфо ра ко је пружа и јефтиноће

ко ришћења. Изглед имејла, начини успостављања и завршавања комуни-

каци је, форме обраћања, вербални начини вођења и одржавања ди јалога,наслеђени су из традиционалне поштанске преписке, а под утица јем нове,

електронске средине, долази до модификаци је њихових лингвистичких и

текстуалних па рамета ра.

У електронској преписци, уводни и завршни поздрави су и даље део

структу ре имејл дускурса, као што су део структу ре епистоларног дискур-

са, али за разлику од традиционалне преписке, степен слободе у избо ру

поздрава је већи, поздрави су често лично интони рани, са посебним емо-

ционалним набо јем, интенци јом или по руком, са тенденци јом испољавања

креативности и иновативности. Уочава се, такође, тенденци ја њиховог изо-стављања, на рочито у од ређеним типовима преписке.

Примарна функци ја завршних поздрава у имејлу, без обзи ра на наведе-

не разлике и без обзи ра на формалну разви јеност (исказе ко ји им претходе

са функци јом из ражавања различитих експресивних значења), и даље је,

као и у папирном писму, обележавање његовог кра ја (тзв. дискурсни маркер

кра ја), на шта указу је и њихов положај у односу на текст писма – графичко

издва јање стављањем у нови ред. Завршним из разима ко ји претходе опро-

штајном поздраву пошиљалац по руке такође може из разити различите ин-

тенци је или свој емоционални однос према адресату и теми (захвалност,поштовање, жеље и др.), те подстаћи адресата на реакци ју у виду одгово ра

или деловања.

Однос међу саговорницима, адресантом и адресатом, утиче на степен

формалности по руке и избор завршних поздрава. У приватној интимној

преписци завршни поздрави су неформални или сасвим изоста ју, док у при-

ватној дистанци раној преписци на употребу и избор завршних поздрава

утичу соци јални статус и блискост саговорника, па су могућне готово све

ва ри јанте, од формалних поздрава, ко ји су углавном преузети из еписто-

ларног дискурса, до неформалних, прилагођених захтевима нове средине(економизаци ја времена, економизаци ја језичких средстава, изналажење

начина за преношење невербалних и експресивних, па ралингвистичких

елемената својствених усменој комуникаци ји).

Л и т е р а т у р а

БеР Гельсон , Ми ра. Языковые ас ек ы вир уальной ком муникации.

ву ко виЋ, Гордана. Лексеме за ословљавање и њихова социолингвистичка анализа.О. Мишеска Томиќ (ур.). Је зичните контакти во југословенската за једница.


14/56

14

Скопје: Со јуз на друштвата за примената лингвистика на Југослави ја – Друштво

за примената лингвистика на Македони ја, 1984, 101–105.

вук са но виЋ дРин чиЋ, Радојка, Бо јана ми ло са вље виЋ. Учтивост у језику телеви-

зи је. Бошковићеви дани, VI лингвистички скуп. Подго рица: ЦАНУ, 2005, 199–211.Га лич ки на, Елена Николаевна. С ецифика ком ью ерно о дискурса на ан лийскоми русском языках. Дис. ... канд. филол. наук, Астрахань, 2001.

ГРа о вац, Драгана. Дискурс интернетског фо ру ма (на при ме ру Фо ру ма Б 92). НовиСад: Филозофски факултет, 2010 (одбрањен магистарски рад, ментор проф. Ве ра

Васић).

ивиЋ, Милка. Нека запажања о роду и бро ју у српскохрватском језику. Јужносло-венски фи ло лог XLV (1989): 27–44.

Јо циЋ, Мир јана. Ословљавање и обраћање. Говор Новог Сада, Лингвистичке све-ске 9. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику,2011, 297–346.

ка шиЋ, Јован. Неке по јаве у вези са ословљавањем. Трагом Вукове речи. Нови Сад:Матица српска, 1987, 200–207.

кон дРа шов, Павел Евгеньевич. Ком ью ерный дискурс: социо лин вис ическийас

ек : Дис. ... канд. филол. наук, Краснодар.

коТ че То ва, Н. В. Ком ью ерный дискурс и формы ин ерне -ком муникации.

лу То ви но ва, Ольга Васильевна. Вир уальный дискурс: к о реде лению оня ия.

Пи ПеР, Предраг. О вводных диалогах в славянских языках. Јужнословенски фи ло лог

LXII (2006): 15–32.

По ло ви на, Весна. Употреба једнине и множине личних заменица у обраћању саго-ворника у српскохрватском језику. На учни састанак слависта у Вукове дане 13/1

(1984): 185–195.

По По виЋ, Људмила. Еписто ла рни дискурс укра јинског и српског је зика. Београд:Филолошки факултет, 2000.

По По вич, Л. Электронная почта – новый эпистолярный поджанр. Сбо рник докладовV Междуна родно о сим о зи у ма «Сос ояние и ерс

ек ивы со ос ави ельно о

исследования русско о и дру их славянских языков». Белград, 2000, 211–218.Р язан це ва, Татьяна Иго ревна. Некоторые особенности реализации коммуника-

тивных принципов и стратегий в условиях компьютерно-опосредованного

общения. Вес ник МГУ , Се рия Лин

вис ика и межкуль урная ком муникация

№1 (2007): 202–211.

са виЋ, Свенка, Дани јела сТа но Је виЋ. Ословљавање и поздрављање у српском јези-ку: преглед истраживања (1979–2011). Дани јела Стано јевић и Свенка Савић (ур.).

Из ри знице мулти је зичке Војводине: ословљавање и под рављање у савре меним

је зици ма националних за једница у Војводини. Нови Сад: Педагошки завод Вој-

водине, 2012, 99–152.


15/56

15

ТРо фи мо ва, Галина Николаевна. Языковой вкус ин ерне -э о хи в России, Функ-циони рование русско о языка в Ин ерне е: конце уально-сущнос ные

до минан ы. Москва: Изд-во РУДН, 2004.

Ћо сиЋ, Павле. Утицај нових средстава комуникаци је на српски језик. Је зик данас21–22 (2005): 5–8.

al Bi ja nić, Jelena. Internet Discourse аs а Hybrid Genre. Igor Lakić, Nataša Kostić (ur.). Kroz je zike i culture, Zbornik radova sa Treće međunarodne konferenci je Instituta za

strane jezike (ICIFL3) i Treće međunarodne konferenci je o interkulturnoj komunika-

ci ji. Podgorica: Institut za strane jezike, 2013.

Ba ron, Naomi S. Writing in the Age of Email: The Im pact of Ideology versus Technology.Vi sible Lan gua ge 32 (1) (1998): 35–53.

Ba ron, Naomi S. Alphabet to Email: How Written En glish Evolved and Where It’s Heading . New York and London: Routledge, 2000.

Bi Ber , Douglas, Edward Fi ne gan. Historial Drift in Three English Genres. T. J. Walsh (ed.).Synchronic and Diachronic Ap proaches to Lin gui stic Variation: Geor getown Univer-

sity Roundtable. Washington DC: Georgetown University Press, 1989.

Brown, Roger, Al bertgil man. The Pronouns of Power and Solidarity. Th. A. Se beok (ed.).Style in Lan gua ge. Cam bridge – Massachusetts: The MIT Press, 1960, 253–276.

Crystal, David. Lan gua ge and the Internet . Cam bridge: Cam bridge University Press(First pu blished in printed format 2001), 2004.

da net, Brenda. Euro pean Union Summer School, University of Rome, June 2002, Lec-

ture II. 1 THE LANGUAGE OF EMAIL.

jo Cić, Mir jana. Oso bine jezičkog komuniciranja vas pitača sa decom predškolskog uzra-sta. Prilo zi proučavanju je zika 17 (1981): 103–117.

mra zo Vić, Pavica, ZoraVu ka di no Vić. Gramatika srp skohrvat skog je zika za strance. Srem-ski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Sto janovića: Do bra vest, 1990.

Po Po Vić, Ljudmila. Leksičke inovaci je u elektronskom diskursu srpskog i hrvatskog je-zika. Branko Tošović (Hg.). Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosnia-

kischen, Kroatischen und Ser bischen. Lexik – Wort bildung – Phraseologie (hg.)

Branko Tošović, Münster et al., 2009, 165–183. r a dić-Bo ja nić, Biljana. neko za chat!?: diskurs elektron skih ća skaonica ne en gle skom

i srp skom je ziku. Novi Sad: Filozofski fakultet, Futura pu blikaci je, 2007.

to mić, Jelena. Analiza internet diskursa. Slavica Perović (ur.). Anali za diskur sa teori je imetode. Podgorica: Institut za strane jezike, 2014.

Va sić, Ivona. Govorno ponašanje predstavnika savremenog srpskohrvatskog jezika usituaci ji obraćanja. Prilo zi proučavanju je zika 15 (1979): 57–70.

Va sić, Vera. Ti povi oslovljavanja odrasle oso be u govoru dece predškolskog uzrasta.Godišnjak Save za društava za primenjenu lin gvi stiku Ju go slavi je III (1979): 175–180.

Ži Breg, Ivona, Svenka sa Vić. Neki aspekti u oslovljavanju u govoru dece predškolskoguzrasta. Prilo zi proučavanju je zika 18 (1982): 5–26.


16/56

16

Наташа Ву ловић

Ма ри ја Ђинђић

БОЖИЋ У ЦАРИГРАДУ

Називи хришћанских празника у науци о језику означава ју се термином

еортоними. Један од најзначајни јих хришћанских празника свакако је Божић

и, као што је познато, тај празник је посвећен рођењу Исуса Христа. У свим

словенским језицима посто је офици јелни, званични називи празника и на-

родни називи. Ова двојност условљена је по јединачном традици јом сваког

на рода ко ја је уткана у на родне називе празника.

Званичан црквени назив у српском језику јесте Рођење Христово ( Рођење

Господа Исуса Христа), а на родни је Божић. На равно, на родни називи (помишљењу неких ауто ра „редуковани називи”) јесу распрострањени ји, јер

је ко ришћење пуних назива ограничено употребом у црквеним календа ри-

ма, богослужбеним језицима и богословској лите рату ри. Познато је да се

празновање Божића код Срба разлику је од прослављања овог празника код

других православних на рода. Те разлике нису теолошке, већ култу ролошке

при роде и укључу ју, осим пратећих елемената као што су: бадњак, положај-

ник, чесница и сл., и особен стандардни назив за празник Христовог рођења

– Божић.

Ста рословенску деминутивну лексему bòžić (*mali bog > *Isus Hrist) чува

још само савремени српски језик (у бугарском језику стандардни назив за

Божић је ко леда; у неким ди јалектима ко ледо, док бугарски етимолошки

речник бележи да се лексема божик / божич ко ристила само у западним и

југозападним ди јалектима).

Хришћанска лексика у савременом турском језику у највећој ме ри је грч-

ког по рекла, док је веома занимљива чињеница да савремени турски језик

ко ристи две лексеме ко јима се означава празник Христовог рођења. Као еор-

тоним за празник православних хришћана ко ји се слави 7. јануа ра по грего- ри јанском календа ру чува се лексема Bocuk (што одгова ра српском називу

Божић), а за Божић ко ји се слави 25. децембра (као и за католички Божић)

ко ристи се засебна лексема Noel , по реклом из француског језика. Такође,

лексема Bocuk налази се у основи компа ративног дела по редбене фразеоло-

шке јединице Bocuk domu zuna dönmek , ко ја има значење „много дебео, јако

уго јен, ухрањен”. Семантичка структу ра ове фразеолошке јединице је про-

видна, јер је у на роду познат обичај припремања свињског меса за божићну

трпезу, што ка ракте рише православне обича је прослављања поменутог пра-

зника. Хришћанска, православна културна информаци ја у овом по редбеномфразеологизму садржана је у атрибуту божићни. И у српском језику посто ји


17/56

17

компа раци ја дебео као прасе (свиња), али без атрибута, што је и очекивано,

јер ни је истоветан однос према свињском месу у различитим културно-је-

зичким концептима разно родних култу ра и на рода.

Може се претпоставити да су ди ректни културни и језички контакти резулти рали на приме ру лексеме Bocuk / Божић ретком интерфе ренци јом

српског на турски језик. Веома је занимљиво и интердисциплинарно питање

начина и времена преузимања ове лексеме. Осим масовних миграци ја ста-

новништва у српским и суседним земљама у време турских осва јања, и сами

Турци су често вршили таква расељавања и премештања српског станов-

ништва, на рочито у пе риоду од 15. до 17. века. Изузев премештања по казни

или ради насељавања опустелих кра јева, разлог за то било је и узимање

радне снаге и људства за обављање великих послова. Једна од таквих при-

силних миграци ја била је и сељење становништва из околине Јагодине инасеља крај Велике Мо раве у село Учде ре, ко је су досељеници и основали.

Имали су и једну посебну дужност – да тешу камен за велике грађевине у

Ца риграду. Међутим, одатле су се преселили у Бај рамич, ве роватно у првој

половини 18. века. Тачно време пресељавања из Срби је на Галипоље тешко

је утврдити. Научна претпоставка да је то најкасни је 17. век поткрепљена

је чињеницом да су галипољски Срби у свом гово ру развили многе посеб-

не одлике, а за развитак по јединих ди јалекатских особина потребан је дужи

временски пе риод. Иако нису имали српског свештенства, ни службу на

црквенословенском језику, већ су имали грчке свештенике и грчку цркву,

ипак су се етнички одржавали као Срби. Под тим утица јем, слава је код њих

замењена слављењем имендана, али се очувало традиционално слављење

Божића, уз поздравно честитање: „Честит (ти) Божић!” и спомињање лек-

семе Божић у на родним песмама. Друго масовно поме рање становништва

ко је овде спомињемо дати ра из 16. века. Након осва јања Београда, 29. авгу-

ста 1521. године, султан Сулејман на редио је да се део становника Београда

пресели у Ца риград. Према изво рима ко је је проучавао и забележио Сто јан

Новаковић, Срби су, по султановом допуштењу, понели са собом и по једи-не велике православне светиње међу ко јима су биле и мошти Св. Петке,

мошти ца рице Теофани је и чудотворна икона Мајке Божи је, за ко ју се прет-

поставља да је „живописана руком Св. Јеванђелисте Луке”. Ове велике све-

тиње биле су и разлог што су српске исељенике у Ца риграду дочекали

патри јарх, свештенство и мноштво на рода. Новаковићева истраживања

исто ријских списа и разгледање планова Ца риграда сведоче о томе да су

трагови насеља где су били смештени београдски досељеници јасно посто-

јали кра јем 19. века: „опазили смо на неколико стотина мета ра северно од

Једи-куле (седам кула) ... цркву и улице око ње са натписом Белиград-Махала”.У исто ријским записима наш научник пронашао је податке о томе да је


18/56

18

султан београдске досељенике населио у „Насеље Београдско у подграђу

Самати ја, као и село Београд”. Становници села имали су задатак да се бри-

ну о водоводу за цео град и за села око Босфо ра. На самом том месту, Сто јан

Новаковић је сазнао најпре за посто јање топонима Белград (назив за село ишуму), као и за црквицу уз село са гробљем. Сви знаци били су на грчком

језику, што сведочи о утапању досељених Срба у други православни на род.

Такође, утврдио је и посто јање Белиград-Mахале (Београдског насеља) на

700–800 м од замка Једи-куле ка севе ру и у том делу смештену цркву Успе-

ни ја Свете Бого родице, познату као Београдска црква. Он сведочи и о си ро-

машној грађевини са богатством у иконама, обложеним сребрним накитом,

ко ја је реконструисана 1837. године и претво рена у грчку цркву, али ни је на-

ишао на трагове ко ји би указивали на ста ре становнике и њихову на родност.

Савремена слика овог просто ра знатно је измењена не само због урбанизова-ног насеља у околини већ и због чињенице да Београдска црква више ни је

позната под тим називом, већ као Панаги ја, а да је за обилазак потребна

дозвола патри јарха. Црква се отва ра на празнике Успења Пресвете Бого ро-

дице (28. августа) и на празник Светог Трифуна, када патри јарх служи ли-

турги ју за мали број Грка ко ји живе у том делу Истанбула. О судбини наших

досељених суна родника, као и о њиховом црквеном животу, више подата-

ка могло би се пронаћи у Васељенској патри јарши ји, као и у Османском

државном архиву у Истанбулу. Наведене белешке и савремени подаци све-

доче о томе да се досељено српско станoвништво одавно асимиловало у

грчко становништво, тако да Срба на том просто ру више нема.

Тешко је утврдити где је и када лексема Божић тачно усво јена, тј. када

је заживела у турском језику. Да ли је то повезано са вековним принудним

досељавањем српског становништва на ту те рито ри ју, да ли је од тих исеље-

ника остао тај назив у на родном гово ру или он сво ју употребу дугу је при-

суству у званичним документима попут дефте ра, оста је као отво рено научно

питање и задатак за будућа контрастивна лингвистичка истраживања.


19/56

19

Радо јица Јовићевић

ГРЕШКЕ У УПОТРЕБИ ЦРКВЕНЕ ЛЕКСИКЕ

У јавним полемикама све чешће се нечи ја тврдња квалифику је и дисква-

лифику је као ортодоксна лаж. Ево неколико приме ра из наших информа-

тивних гласила, укључу јући и незаобилазни интернет: „За мој по јам то је

једна ортодоксна лаж”; „Усуђу јем се рећи да је таква тврдња ортодоксна

измишљотина или ортодоксна лаж”; „То је, на равно, ортодоксна лаж и неко

ће због тога мо рати да буде санкционисан”. Тако и тренер – познат и по спорт-

ским успесима, али и по полемичарском да ру – каже: „Ортодоксна је лаж

да сам ја нави јачима смислио песму ... и да сам на ручио да [N. N.-у] сканди-

ра ју, иако је он острашћени звездаш”. А ништа мање познати глумац оба-вештава јавност: „Ортодоксна је лаж да сам нападнут”.

Може се рећи да је лаж потпуна, права, апсо лутна, очигледна, обична,

проста, ша рена, репата, пресна, масна, го ла, дебе ла, пр љава, чиста... Код

ове последње могло би се поставити питање колико и како лаж може бити

чиста, али ако се под тим атрибутом под разумева потпуна, комплетна

лаж, лаж „без трунке истине”, „чиста од истине”, онда се може рећи

„чиста лаж”.

Нема сумње да онај ко ји каже ортодоксна лаж, тај, сигурно, не зна да

је реч ортодоксна грчкога по рекла и да значи православна, правоверна,

истинита. А да ли се то желело рећи?

Ово ни је једина неадекватно употребљена реч из црквене и религиозне

сфе ре уопште. Таква лексика – пола века код нас потискивана и занема ри-

вана – сада се ко ристи и кад треба и кад не треба. Но међу посленицима

јавне речи ни је мали број оних ко јима су многи од тих појмова још увек

далеки. У то нас готово свакодневно уве рава ју по једини такозвани ТВ во-

дитељи ко ји у ТВ студи јима од присутне публике мало-мало па изнуђу ју

„један велики аплауз”. Сво је усхићење нечим или неким из ражава ју речима„супер” и „прва лига”, а спремни су да упадну „усред” репортаже и да оба-

весте гледаоце: �

jezik danas xi godina 3_4

Documents