S o u s   l e   c i e l   d e   P a r i s    

 

Moj  prvi  kontakt  s  Francuskom  seže  u  djetinjstvo  kada  zahvaljujući  pronađenom  balonu  s  helijem  s 

francuskom adresom, te ostvarenim kontaktom s učenikom iz Francuske koji potvrđuje da je upravo moj 

balon  pobjednik  školskog  natjecanja.  Zauzvrat  dobivam  suvenir  malenog  dimnjačara  kojeg  čuvam  i 

danas.  Godinama  kasnije,  oduševljena  sam  izuzetnom  atmosferom  francuskih  šansona,  iako  još  ne 

poznajem  jezik.  Zahvaljujući  intervjuu  s g. Borisom Najmanom, profesorom na Université de Paris XII, 

napokon  počinjem  samostalno  učiti  francuski  jezik,  priključivši  se  naposljetku Alliance  Française  kojoj 

ostajem vjerna do danas.  

Moj prvi boravak u Parizu u okviru  stipendije  Francuske Vlade u  trajanju  četiri  tjedna, omogućuje mi 

otkrivanje  Grada  iznimne  ljepote,  pitoresknih  krovova,  nebrojenih  muzeja,  elegancije,  nepreglednih 

bulevara i avenija, monumentalnih počivališta i sjete proteklog Vremena, šarmantnih slastičarnica i kafića 

zavijenih bezvremenošću Belle Epoque, iznimno ljubaznih prodavača, pitomih kejeva, pariških vozača koji 

Vam  iz automobila zahvaljuju smješkom  i  jednim „merci“ ukoliko  im omogućite prednost na pješačkom 

prijelazu, ploča sjećanja čije riječi imaju snagu izazvati osjećaje zahvalnosti prema generacijama prošlosti, 

a  čije konture oslikavaju vizure današnjeg Pariza... ostavljene baletne papuče na grobu Marie Taglioni‐

izraz  zahvalnosti  za nadahnuće  i  ideal..  Inspirirana humanističkim principom Willy‐a Ronis‐a  i Robert‐a 

Doisneau‐a,  slobodno  vrijeme  provodim  „  en  chasse  aux motifs“,  želeći  uhvatiti  vječno  prisutni  zov 

pariških  horizonata,  toliko  opipljiv  u  šansonama  i  toliko  zarazan  u  samom  Gradu.  Ostavljam  Grad 

zaljubljena, tako sigurna da vidjet ćemo se opet, baš u proljeće. Paris, le coeur plein. 

 

V l a t k a   P a p a