Seminarski rad 2

Uvodno izlaganje

Radno pravo je samostalna naučna disciplina. Ono je po svojim načelima, i institutima samostalna grana prava. Ona je nastala iz grañanskog prava. Predmet radnog prava

su individualni i kolektivni radni odnosi. Vrste radnog odnosa kao tema ovog diplomskog rada je veoma

značajna, jer se bavi predmetom radnog prava.

Radni odnos se, po pravilu, zasniva na neodreñeno vreme. To je osnovni oblik radnog odnosa, ali, ne i jedini. Posebni oblici radnog odnosa su: radni odnos na odreñeno vreme, radni odnos uz probni rad, pripravnički

radni odnos, radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom, radni odnos sa

skraćenim radnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem.

Zakon o radu zaposlenima garantuje brojna prava, kao što su pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja

ili gubitka radne sposobnostii starosti, materijalno obezbeñenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i opštim aktom. Predviñena je i posebna zaštita žene za vreme trudnoće i poroñaja i nege deteta i posebna zaštita zaposlenih mlañih od 18 godina života i zaposlenih invalida.

Zaposleni neposredno ili preko svojih predstavnika imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

Sindikat organizovan u skladu sa Zakonom o radu i drugim propisima, deluje kao samostalna i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreñenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

1 Paravina, Dušan, Radno pravo, Službeni glasnik, 2000. god.,

str.29.

Seminarski rad 3

Prema Zakonu o radu zaposleni kod poslodavca koji ima više od pedeset zaposlenih, mogu obrazovati savet zaposlenih u skladu sa zakonom. Savet zaposlenih daje

mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrñenim zakonom i opštim aktom.1

Posebna zaštita zaposlenih predviñena je kod otkaza ugovora o radu. Naime, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na

drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ova zaštita se odnosi na: 1) na člana saveta zaposlenih i predstavnika zaposlenih u upravnom i nadzornom

odboru poslodavca, 2) predsednika sindikata kod poslodavca, 3) imenovanog ili izabranog sindikalnog predstavnika.

Zakon o radu utvrñuje i posebne i zajedničke obaveze za poslodavca i zaposlene koji su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrñenih Zakonom o radu, drugim zakonima, opštim aktima i ugovorom o radu.

Utvrñene su i posebne obaveze poslodavca prema zaposlenom: 1) da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu

u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, 2) da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad u uslovima potpune bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, 3) da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad koji obezbeñuje bezbednost i zdravlje na radu, 4) da pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, o obavezama poštovanja organizacije rada i poslovanja i o

uslovima i pravilima poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, o pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zdravlju na

radu, 5) da zaposlenom obezbedi obavljanje poslovautvrñenih ugovorom o radu, da zatraži mišljenjesindikata u svim slučajevima utvrñenim zakonom, odnosno od

predstavnika koga odrede zaposleni kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat.

2 Borivoje Šunderić, Radni odnosi, Radno i socijalno pravo, 2-4/2006., str.25.

Seminarski rad 4

Zakon odreñuje i posebne obaveze zaposlenog: 1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima

radi, 2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz ugovora o radu i drugih obaveza

iz radnogodnosa, 3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrñenih ugovorom o radu, 4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje zaposlenih i drugih lica i za nastanak materijalne štete. 2

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05), ureñuje sprovoñenje i unapreñivanje bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, Prema pomenutom zakonu, prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, bliže se ureñuju

opštim i posebnim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pravilnikom o radu, ili ugovorom o radu.

Odredbe o bezbednosti i zdravlju na radu su komplementarne sa odredbama Zakona o radu koje ureñuju ovu oblast (član 80. – 82. Zakona o radu).

Prema ovim odredbama zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom. Pri tome je dužan da poštuje sve propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je dužan da obavesti

poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrñenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu (član 81. stav 2. Zakona o radu).

Poslove na kojima postoji povećana opasnost kod povreñivanja profesionalnih ili drugih oboljenja, može da radi samo zaposleni koji pored posebnihuslova

2 Borivoje Šunderić, Radni odnosi, Radno i socijalno pravo, 2-4/2006., str.25.

Seminarski rad 5

utvrñenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog

3 Zakon o radu, „Službeni glasnik RS" br. 24/07.,

str.150.

Seminarski rad 6

stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života (član 82. Zakona o radu).

Posebno je značajna dužnost poslodavca da izvrši osposobljavanjezaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa odnosno

premeštaja na druge poslove, prilikom uvoñenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada.

U svakom pomenutom slučaju, poslodavac je dužan da zaposlenog upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga rasporeñuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, putem obaveštavanja,

uputstava ili instrukcija u pismenoj formi. 3 Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu

sa povećanim rizikom, pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodične

lekarske preglede u toku rada. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je prihvatio suštinu mnogobrojnih konvencija MOR-a i drugih akata, direktiva i akata Evropske unije i Evropske ekonomske zajednice, kao što su odredbe Konvencije br. 155. o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini iz 1981. godine, čl. 2. i 4. Konvencije br.81. o inspekciji rada u industriji i trgovini iz 1947. godine. Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno

kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na

radu. Potom da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada i kod svake izmene tehnološkog

postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda,kojima se obezbeñuje najveća moguća

bezbednost i zaštita zdravlja na radu. Posebno je značajna dužnost poslodavca da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvoñenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada.

Obaveza zaposlenog prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu je, da se pre početka

3 Zakon o radu, „Službeni glasnik RS" br. 24/07.,

str.150.

Seminarski rad 7

rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu, na poslovima ili na radnom mestu na koje je odreñen da radi.

Seminarski rad 9

Zaključne napomene

Nadzor nad sprovoñenjem Zakona o radu, drugih opštih akata i ugovora o radu, kako je predviñeno u Zakonu o radu i Zakonu o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu je najvećim delom prihvatio osnovne postavke iz

Konvencije Meñunarodne organizacije rada, broj 81. o inspekciji rada u industriji i trgovini ("Službeni list FNRJ" dodatak br. 5/56).

Pomenuta Konvencija je usvojena od strane MOR-a 11. jula1947. godine. Pomenutom Konvencijom je predviñeno da će inspekcija rada svake države članice MOR-a za koga je pomenuta Konvencija na snazi kao prihvaćena, biti stavljena pod nadzor i kontrolu jedne centralne vlasti.

Pomenutom Konvencijom odreñeni su zadaci inspekcije rada u industriji a ti zadaci su pored ostalih: 1) osiguranje primene zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada i na zaštitu radnika u vršenju njihovog zanimanja, kao što su odredbe o radnom vremenu, o platama, o sigurnosti, 2) inspekcije rada su dužne da pružaju obaveštenja i tehničke savete poslodavcima i radnicima o najefikasnijem

načinu za poštovanje zakonskih odredaba i da signaliziraju nadležnoj vlasti slabosti i zloupotrebe koje nisu posebno pokrivene postojećim zakonskim propisima.

Prema Konvenciji inspekcija rada preko inspektora rada biće ovlašćena, da donosi mere za otklanjanje utvrñenih nedostataka na sredstvima rada i metodama rada koje mogu predstavljati pretnju zdravlju i sigurnosti radnika, te da inspektori rada treba da budu obavešteni o

nesrećnim slučajevima pri radu i o slučajevima profesionalnog oboljenja.

Pomenuta Konvencija MOR-a i drugi meñunarodni pravni akti upućuju na zaključak o potrebi donošenja posebnog Zakona o inspekciji rada i generalnom vršenju inspekcijskih poslova u odnosu na sve zaposlene i u odnosu na sve poslodavce, u svim privrednim delatnostima i u

državnim organima, te drugim organizacijama i službama.

Seminarski rad 10

Literatura

1. Ivošević, Zoran, Ivošević, Milan: Komentar Zakona o radu, Savremena administracija, Beograd 2005.

2. Milić, Milovan, Upojedinjavanje prava, obaveza iodgovornosti utvrñenih Zakonom o radu, 'lzbor sudske prakse" br. 9/2004.

3. Paravina, Dušan, Radno pravo, Službeni glasnik, 2000.4. Borivoje Šunderić, Radni odnosi, Radno i socijalno pravo,

2-4/2006.

Propisi korišćeni pri izradi seminarskog rada:

1. Zakon o radu, „Službeni glasnik RS" br. 24/07.2. Zakona o radnim odnosima, „Službeni glasnik RS" br.

18/003. Zakon o ureñenju sudova „Službeni glasnik RS", br.

63/2001,. 42/2002, 27/2003, 130/2003 m 29/2004.4. Zakona o radnim odnosima u državnim organima

„Službeni glasnik RS",br. 48/91, 66/91, 44/98, 34/2001 i 39/2002.

5. Zakona o državnim službenicima, „Službeni glasnik RS"br. 79/07.

6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

"Službeni. glasnik RS", br.62/05, 64/06, 58/07, 62/07,79/07 i 101/06),.

Seminarski rad 11

Sadržaj

Uvodno izlaganje ......................................................................... 2

Nadzor od strane inspektora rada.......................................... 6

Nadzor inspektora rada u slučaju povrede pojedinačnih

prava zaposlenih ....................................................................

7

Odlaganje izvršenja rešenja do donošenja

pravnosnažne odluke suda

............................................................................. 8

Zaključne napomene.................................................................. 9

Literatura .................................................................................... 10