ANALIZA INSPEKCIJA

U REPUBLICI SRBIJI

25. septembar 2014.

O PROJEKTU

• Američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) i NALED pokrenuli su u decembru 2013. godine dvogodišnji Projekat jačanja konkurentnosti u Srbiji koji je usmeren na dva goruća problema domaće ekonomije – revitalizaciju braunfilda i sivu ekonomiju.

• NALED-u je poveren zadatak da definiše konkretne mere i politike za smanjenje obima nelegalnog poslovanja i prometa, kao i da pruži pomoć Vladi Srbije i nadležnim institucijama u sprovođenju neophodnih reformi.

• U okviru ovog projekta sprovedena je analiza kapaciteta rada inspekcija, kaznene politike i uticaja inspekcija na suzbijanje sive ekonomije u Republici Srbiji i sačinjen izveštaj koji opisuje stanje inspekcija u Republici Srbiji.

CILJ ANALIZE jeste da se na sveobuhvatan način sagleda trenutno stanje u oblasti inspekcija u Republici Srbiji čija se nadležnost prvenstveno odnosi na nadzor primene propisa kojima se reguliše privredna delatnost, utvrde mehanizmi sa kojima te inspekcije raspolažu kao i način postupanja tih inspekcija kako u sferi legalnog poslovanja tako i u okviru tkz. sive ekonomije, te uspostavljanje efikasnih mehanizama za delovanje inspekcija.

ANALIZA OBUHVATA •detaljno istraživanje kapaciteta rada inspekcija u Republici Srbiji, načina organizacije rada, postupak inspekcijskog nadzora, postupanja inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora nad neregistrovanim, odnosno neprijavljenim subjektima koji obavljaju delatnost, transparentnosti rada inspekcija, koordinacije rada, kaznene politike i stimulativnih mera.

•preporuke za unapređenje rada inspekcija i suzbijanje sive ekonomije.

ANALIZA OBUHVATA

• Poresku upravu – Poresku inspekciju,

• Tržišni inspekciju

• Inspektorat za rad

• Poljoprivrednu inspekciju

• Turističku inspekciju

• Građevinsku inspekcija

• Urbanističku inspekciju

• Fitosanitarnu inspekciju

• Zdravstvenu i Sanitarnu inspekciju

• Insepkciju za opremu pod pritiskom

• Republičku i Lokalnu komunalnu inspekciju

OSNOVNI ZAKLJUČCI ISTRAŽIVANJA

•Veliki broj inspekcija koje u svom radu primenjuju preko 1000 propisa. •Nepostojanje sistemskog zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor. •Nedostaci u pogledu koordinacije rada inspekcija•Nepostojanje specijlizovanog softvera i baze podataka•Nedovoljni kapaciteti inspekcijskih organa•Neadekvatno vrednovanje rada inspektora i nepostojanje sistema nagrađivanja inspektora•Ograničeno postupanje inspekcija odnosno preduzimanja mera nad neregistrovanim, odnosno neprijavljenim subjektima koji obavljaju delatnost.

KAPACITETI INSPEKCIJSKIH ORGANA

Odnos zaposlenih inspektora i inspektora predviđenih Aktom o sistematizaciji

Trend rasta osnivanja privrednih društava u periodu 2000-2013. godine

Broj osnovanih i brisanih preduzetnika u periodu 2004. - 2013. godina

Broj privrednih subjekata i zaposlenih po regionima

ZAKLJUČCI U VEZI KAPACITETA INSPEKCIJA

•Nedovoljni kapaciteti inspekcija, odnosno nesrazmera u odnosu na obim posla i broj inspektora koji taj posao obavljaju.

•U velikom broju inspekcija čak preko 50 % analiziranih inspekcija broj inspektora manji je ne samo od broja koji je prema njihovoj proceni potreban za obavljanje inspekcijskog nadzora već i od broja predviđenog Aktom o unutrašnjem uređenju, odnosno organizaciji .

•Disproporcija u broju subjekata kontrole koje jedan inspektor kontroliše u zavisnosti od vrste inspekcije.

OPREMLJENOST INSPEKCIJA

Ocena opremljenosti inspekcija od strane inspektora

Dobro 0%

Loše 30%

Zadovoljavajuće 70%

ZAKLJUČCI U VEZI OPREMLJENOSTI INSPEKCIJA•Od analiziranih inspekcija samo njih 40% poseduje specijalizovani softver koji omogućava određenu razmenu podataka. U okviru tih 40% nalaze se i inspekcije koje imaju specijalizovane softvere ali zbog nedostatka finansijskih sredstava da se isti puste u rad, ili inspektori nisu obučeni ti softveri još uvek nisu u funkciji•Neophodno uvođenje specijalizovanog softvera na nivou svih inspekcija i uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasne razmene podataka i elektronskih dokumenata u planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora a koji bi malo bi brojne pozitivne efekte kako za privredu tako i za rad inspekcija odnos. Pozitivni efekti ogledaju se pre svega u sledećem: Bolja koordinacija rada kako u okviru jedne inspekcije tako i u

uokviru inspekcija uopšte; Brža razmena podataka i olakšana saradnja; Sprečavanje preklapanja nadležnosti i dupliranje inspekcija; Praćenje stanja u oblasti inspekcijskog nadzora; Planiranje inspekcija prema proceni rizika.

POSTUPAK INSPEKCIJSKIH KONTROLA

Priprema godišnjih planova

Prirema godišnjih planova 61%

Nepostojanje godišnjih planova 39%

Postojanje naloga

Postupanjepo nalogu38%

Postupanjebez naloga62%

Vršenje nadzora prema procenirizika

Sprovođenje nadzora prema proceni rizika 54%

Sprovođenje nadzora bez procene rizika 46 %

Postojanje kontrolnih listi

Nepostojanje kontrolnih listi 70%

Postojanje kontrolnih listi 30%

ZAKLJUČCI U VEZI POSTUPKA INSPEKCIJSKOG NADZORA

Nepostojanje sistemskog zakona kojim se uređuje oblast inspekcijskog nadzora dovelo je do:

• Neujednačene procedure prilikom inspekcijske kontrole

• Odsustvo prevencije

• Nepostojanje godišnjih planova, kontrole zasnovane na proceni rizika, kontrolnih listi i naloga

BROJ SPROVEDENIH KONTROLA I IZREČENIH MERA U 2013 GODINI

Broj sprovedenih kontrola u 2013. godini

Broj izrečenih mera u 2013. godini

Pregled pokrenutih i okončanih prekršajnih postupaka po prekšajnim sudovima u Republici Srbiji u 2013. godini

  

PREKRŠAJNI SUD

 Broj

formiranih predmeta

 Osuđujuće

Presude 

 Obustave prekidi i

zastarelost 

 Odbačaj zahteva

 

 Opomene

   

 Oslobađajuća presuda 

 Rešeno na drugi način

   

 Ukupno donetih odluka

 % rešenih

predmeta u 2013

Beograd 30233 3748 191 140 839 610 969 6497 21,5Aranđelovac 449 195 25 1 25 14 11 245 54

Bečej 1246 1000 167 9 32 128 N/A 1069 85,7Jagodina 466 102 15 3 32 4 N/A 124 26,6Kikinda 263 133 4 0 2 4 N/A 143 54,3

Kosovska M N/A 2 N/A 2 N/A 1 N/A 52  Kragujevac 1011 191 1 4 40 0 N/A 236 23,3

Kraljevo 933 374 5 5 8 0 N/A 396 42,4Kruševac 1789 421 18 16 202 0 N/A 657 36,7Lazarevac 326 140 2 2 10 18 N/A 172 52,7

Mladenovac 419 98 84 2 47 48 N/A 279 66,5Negotin 508 366 N/A N/A 47 20 N/A 444 87,4

Novi Pazar 1243 228 40 2 42 36 N/A 348 28Novi Sad 8605 1499 157 27 107 187 N/A 1971 22,9Pančevo 2719 226 57 28 27 17 N/A 355 13Paraćin 232 47 7 6 11 3 N/A 74 31,9Požega 565 159 22 7 8 0 N/A 196 34,7Preševo 175 149 7 0 10 0 N/A 166 95

Prijepolje 337 105 5 2 6 7 29 154 45,7Raška 399 109 12 8 30 2 N/A 161 40,3Ruma 1071 525 42 18 41 14 N/A 640 59,7Šabac 1557 326 27 9 121 0 N/A 483 31

Sjenica 191 N/A 16 N/A 20 1 N/A 100 52,3Sombor 1117 280 111 1 20 12 N/A 424 38Trstenik 396 234 7 8 29 48 N/A 326 82,3Užice 1299 670 39 3 95 51 N/A 855 65,8

Valjevo 1887 796 72 131 149 39 N/A 1187 62,9Vršac 201 66 5 2 1 4 N/A 78 38,8

Zrenjanin 1859 307 42 19 31 43 N/A 442 23,8

STATISTIČKI PODACI PREKRŠAJNIH SUDOVA

•Od ukupnog broja pokrenutih prekršajnih postupaka od strane inspektora u 2013. godini, okončano 46%

•Prosečno vreme trajanja okončanih prekršajnih postupaka 168 dana, odnosno 5,6 meseci

•Od ukupnog iznosa izrečenih novčanih kazni, naplaćeno 40,51%.

ZAKLJUČCI U VEZI IZREČENIH MERA I POKRENUTIH POSTUPAKA

• Odsustvo preventivne funkcije• Nesrazmeran odnos broja izrečenih mera otklanjanja nezakonitisti i nepravilnosti sa brojem pokrenutih prekršajnih postupaka (u proseku svaki četvrti postupak kontrole u kojem je izrečena mera otklanjanja nezakonitosti i nepravilnosti završi se pokretanjem prekršajnog postupka).• Dugotrajni sudski postupci• Nizak stepen naplate kazni

PREKLAPANJE NADLEŽNOSTI I SARADNJA INSPEKCIJSKIH ORGANA

Pregled preklapanja nadležnosti

Ocena koordinacije i medjusobne saradnje

inspekcija

DOBRO 20%

ZADOVOLJAVAJUĆE 80%

LOŠE 0%

Ocena koordinacije i medjusobne saradnje

inspekcija i drugih organa

DOBRO 20%

ZADOVOLJAVAJUĆE 80%

LOŠE 0%

KLJUČNI PROBLEMI INSPEKCIJSKIH ORGANA U OBLASTI SIVE EKONIOMIJE

•Nepostojanje nadležnosti nad neregistrovanim subjektima

•Veliki broj inspekcija nadzor ograničava isključivo nad subjektima upisanim u odgovarajući registar, odnosno nad registrovanim subjektima

•Nemogućnost preuzimanja adekvatnih mera usled nepostojanja zakonskih ovlašćenja

•Nemogućnost ulaska inspektora u objekat – stan u kome se obavlja siva ekonomija

•Nemogućnost identifikovanja lica koja rade na crno

PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE RADA INSPEKCIJA I SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Unapređenje postupka inspekcijskog nadzora Kapaciteti i opremljenost inspekcija Koordinacija rada Kaznena politika Suzbijanje sive ekonomije

PREPORUKE VEZANE ZA POSTUPAK INSPEKCIJSKOG NADZORA

Donošenje sistemskog Zakona o inspekcijskom nadzoru koji bi propisao zajednička pravila za sve inspekcije, i to:

• Preventivno delovanje inspekcija;• Priprema godišnjih planova i vršenje inspekcijskog nadzora u skladu sa istima;• Obaveza donošenja kontrolnih listi;• Planiranje i vršenje inspekcijskog nadzora u skladu da procenom rizika uz propisivanje

kriterijuma za procenu rizika;• Koordinacija inspekcijskog nadzora;• Striktna ovlašćenja u suzbijanu neregistrovanog poslovanja i rada.

Detaljnija analiza stanja u oblasti inspekcijskog nadzora prilikom izmena odredbi posebnih zakona koje se odnose na nadležnost inspekcija i uključivanje inspektora i drugih zainteresovanih strana u izradu propisa

Uspostavljanje javnog zajedničkog veb portal za inspekcije

Nepostupanje po svakoj prijavi

PREPORUKE VEZANE ZA KAPACITETE, OPREMLJENOST I RAD INSPEKCIJA

Povećanje kapaciteta inspekcija, odnosno broja inspektora analizom svake inspekcije ponaosob, srazmerno obimu posla koji inspektori obavljaju

Obezbditi donaciju ili sredstva u budžetu nadležnih ministarstava za kupovinu opreme neophodne za vršenje inspekcijskog nadzora u pogledu:

PREPORUKE VEZANE ZA KOORDINACIJU RADA

Formiranje javnog tela za koordinaciju inspekcija sa sledećim nadležnostima:• Koordinacija rada inspekcija• Preduzimanje mera radi izbegavanja pitanja preklapanja nadležnosti i nedostatka

nadležnosti)• Donošenje akata sa obavezujućim dejstvom• Izdavanje preporuka, uputstva i smernica za izradu godišnjih planova• Edukacija inspektora• Praćnje stanja u oblasti inspekcijskog nadzora

Uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za sve inspekcije pomoću koga će se obezbediti brža i lakša razmena informacija o stanju u oblasti inspekcijskog nadzora, sprečiti dupliranje kontrola i obezbediti efikasniji inspekcijski nadzor

Kvartalno (po potrebi i češće) održavanje sastanaka kako inspekcija tako i inspekcija i drugih organa uprave i imaoca javnih ovlašćenja radi međusobnog obaveštavanja, razmene informacija, pružanja pomoći i preduzimanja zajedničkih mera i aktivnosti od značaja za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora

PREPORUKE VEZANE INSPEKTORE

Propisivanje obaveze pohađanja kontinuiranih obuka i treninga inspektora

Povećanje zarade inspektora u proseku za 20 % propisivanjem inspekcijskog dodatka kako bi inspektori bili adekvatno plaćeni za svoj rad i za znanje, veštine i sposobnosti koji se traže za uspešno obavljanje posla inspektora

Definisanje kriterijuma vrednovanja rada inspekcija, kao celine i inspektora, kao pojedinca.

PREPORUKE VEZANE ZA KAZNENU POLITIKU

Uvođenje sistema prevencije

Saradnja inspekcijskih organa, sudskih organa, tužilaštva i policije pogledu podnošenja prijava za kazneno delo, odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, prijava za privredni prestup i krivičnih prijava i vođenja postupaka pred nadležnim organima

Veća angažovanost tužilaštva u slučaju kada su oni ovlašćeni za pokretanje odnosno vođenje postupaka i obavezno izveštavanje inspekcija o ishodima postupaka

Održavanje zajedničkih obuka i treninga tužilaštva, sudova i samih inspektora

POSEBNE PREPORUKE ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Zakonom definisana nadležnost i postupak inspekcijske kontrole nad neregistrovanim odnosno neprijavljenim subjektima.

Donošenje Akcionog plana Republike Srbije za suzbijanje sive ekonomije od strane Vlade Republike Srbije sa jasno definisanim ciljevima, merama, efektima, rokivima za realizaciju mera i nosiocima aktivnosti

Omogućiti inspektorima pravo na ulazak u stan neregistrovanog, odnosno neprijavljenog subjekta koji obavlja delatnost

Obezbediti pravo na legitimisanje lica radi utvrđivanja njihovog identiteta prilikom izvođenja dokaza u postupku inspekcijskog nadzora.

Omogućiti integisanje nadležnosti ovih inspekcija koje se tokom vršenja svoje nadležnosti najviše sreću sa radom na crno (tržišna, poreksa, radna, turistička) što bi podrazumevalo da ona inspekcija kojazatekne neprijavljenog radnika da obavlja delatnost koja spada u nadležnost druge inspekcije, bude ovlašćena na izricanje mera, kao i da druge nadležne organe obavesti o tome.

Hvala na pažnji