Individua i okruenjeFrustracija i izvori frustracijeZadovoljeni i nezadovoljeni motivi-veliki deo motiva i postignua ljudi zadovoljavaju bez tekoa: im se pojavi potreba za hranom jedemo, kad se zaelimo drutva pozovemo prijatelje...-esto i ne obraamo poanju da tokom dana zadovoljavamo veliki broj motivaNezadovoljeni motivi-ali ta je sa motivima koje ne moemo lako da zadovoljimo?-u takvim situacijama preduzimamo akcije, ulaemo napor da bi savladali prepreke koje su nastale. Tada govorimo o prilagoavanju, manje smetnje i manje prepreke lako prevazilazimoKada naiu tee prepreke dolayi do frustracije-frustracijom nayivamo spreavanje, osujeivanje zadovoljenja motiva, a psiholoko stanje frustraciona situacija-za poznavanje linosti zano je znati kako se neko ponaa u frustracionoj situaciji, neki ljudi se lako obeshrabre, pokazuju bes, strah, povlae se pre problemom, postaju agresivni, drugi pokuavaju da pojaanim naporom savladaju prepreke, menjaju strategije ili pokuavaju da na neki drugi nain dou do reenjaFrustraciona tolerancija-otpornost prema neuspehu naziva se frustraciona tolerancija- posledice frustracije su esto negativne, najtee i najtrajnije frustracije javljaju se kada smo prisiljeni da se u potpusnosti odreknemo zadovoljenja inae snanih motiva, ve naputaanje eljenih ciljeva i njihovih zamena manje privlanim izaziva frustracijuRazliiti uzroci frustracije-fizike prepreke ili barijere (mogu biti objektivne prepreke... npr da na vreme stignemo na zakazani ispit)-smetnje socijalne prirode - kada su ljudi i njihova shvatanja prepreka ostvarivanju ciljeva (npr. kada roditelji spreavaju upis na eljeni fakultet)-sukob razliitih motiva u ovekuTri tipa unutranjeg konflikta - levin-konflikt dvostrukog privlaenja (kada se opredeljujemo za dva cilja a oba su nam privlacna)-konflikt dvostrukog odbijanja (kada imamo izbor da uimo dve stvari a obe su nam neprijatne)-konflikt privlaenja i odbijanja (kada nas jedan isti cilj i privlai i odbija)

Posledica frustracije-kada ovek mora da se odrekne neega emu je teio, i svoju ljutnju ispoljava napadom pre svega na uzrok frustracije-najee posledice frustracije su:*agresivnost*deorganizovanost*anksioznost*psihosomatski poremeaji*esto korienje odbrambenih mehanizamaReakcija na frustraciji-jedna od estih reakcija na frustraciju i njome izazivanu anksioznost jeste javljanje odbrambenog mehanizma koji imaju zadatak da zatite linost, da odbrane samopotovanje, odbrambeni mehanizmi se koriste da bismo pred sobom i drugima sakrili neuspeh pomisao da je naa nesposobnost uzrok neuspeha-najee ih koristimo nesvesnoOdbrambeni mehanizmi-racionalizacija-identifikacija-matanje-projekcija-represija, potiskivanje-regresija,-kompezacijaReagovanje na frustraciju-realistian nain reagovanja - kada, na primer, neko ko je naiao na prepreku u ostvarenju ciljeva ponovo pokuava, ulaui ovog puta vei napor (student je pao na ispitu, bolje se priprema za sledei ispitni rok)-nerealistian - kada pred sobom traimo, bez svesne namere da to inimo, razliite napore da prikrijomo neuspeh u ostvarivanju ciljeva (krivo prikazujemo, falsifikujemo pravo stanje)Pozitivni efekti frustracije-frustracije mogu imati i pozitivne efekte, na primer, mogu koristiti razvoju linosti jer prisiljavaju pojednica da paljivo oceni zadatk, da traga za najpogodnijim nainom da ga rei, da oceni svoje mogunosti i da ulae maksimalan napor i tako razvije svoje sposobnosti

Nizak prag tolerancije na frustraciju LFT-potie od engleske rei low frustration tolerance-izraava se iskazom - "to ne mogu da podneem"-obino istinski verujemo ovom iskazuIracionalni obrasci miljenja-LFT je jedan od etiri kategorije iracionalnih obrazaca miljenja koji su direktno odgovorni za emocionalne poremeaje-pored LFT razlikujemo i:*katastrofiziranje,*globalno vrednovanje*i miljenje u ekstremimaHFT i racionalni obrasci miljenja-racionalni obrasci miljenja:*adekvatna procena nepovoljnih dogaaja*visoka tolerancija na frustraciju*bezuslovno prihvatanje sebe, drugih ljudi i ivotnih uslova*fleksibilno miljenjeLinostPoreklo pojma-persona, na latimsom jeziku znai maska glumca u rimskom pozoritu koja je pokazivala karakter lika-prvobitno znaenje "linosti" - karakter, uloga, lik u pozorinom komadu-u srpskom i ruskom jeziku termin linost nastao je od rei liina, to znai obratina, maska-liilo je bilo sredstvo za bojenje lica, neka vrsta minkeOdlike linosti-prvo, jedinstvenost (individualnost), svaka linost je osobena i neponovljiva-drugo, jedinstvo (celovitost) linosti, linost nije prost skup osobina ve manje ili vie usklaen sistem-trece, doslednost, linost se ponaa dosledno Definicije linosti-"Linost je ono to nam kazuje ta e ovek uiniti kad se nae u datim okolnostima!" Katel-Liinost je dinamika organizacija onih psiholokih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenja." Olport

ta je linost?-linost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i odreuje opti, za pojedinca karakteristian nain ponaanja-linost se formira pod uticajem vlastite aktivnosti oveka i pod uticajem njegove prirodne i drutvene sredine, a na osnovu biolokih osobina koje je nasledioFaktori koji utiu na razvoj linosti-glavni bioloki faktori:*nervni sistem (na primer, od njegove strukture zavise predispozicije za inteligenciju i druge sposobnosti)*endokrini sistem (utie na formiranje temperamenata)*telesna konstitucijaSocijalni fakrori-meu socijalnim faktorima za formiranje linosti znaajni su: porodica, kola, vrnjaci, sredstva masovnog komuniciranja, uspeh u zanimanju koje je pojedinac izbacio, psihosocijalne osobine ljudi sa kojima sarauje, socijalni poloaj, kultura u kojoj je orastao i drugiUticaj porodice- psiholozi se slau u tome da prve godine detinjstva, odnosno uslovi porodinog ivota utiu na formiranje linosti-za dete u ranim godinama ivota je presudno da ga roditelji vole, na taj nain stie oseanje sigurnostiAktivnost pojedinca-ovek je vie od reaktivnog bia koje samo odgovara na odreene podsticaje-linost je takoe proaktivna, usmerena na budunost i ciljeve koje sama sebi postavljaCrte linosti-kada posmatramo aktivnost nekog pojedinca tokom dueg vremena, zapaziemo da kod njega postoji vea ili manja doslednost u ponaanju-crte linosti-trajne odluke nekog pojedinca koje se oituju u doslednosti njegovog ponaanja u brojnim razliitim situacijama (aktivan, taan, lenj, marljiv, uporan, nesebian, nagao, vedar, hladnokrvan, miran, bezbrian, oseajan, otvoren...)Temperament-najee se razlikuju: crte temperamenta, crte karaktera i sposobnosti-temperamentom oznaavamo koliko se lako, koliko esto, i sa kojim intezitetom i sa kojim trajanjem javljaju oseanja, kao i to koji emocionalni ton se ee javlja, temperament je dispozicija za nain emocionalnog reagovanja, moe se odrediti i kao karakteristian nain reagovanja na razliite drai i situacije, temperament zavisi od nasleaHipokratova podela temperamenata-kolerini - jaka oseanja, lako reavanje na akciju i esta uzbuivanja, lako se naljuti-sangvinian - brzo reaguje ali oseanja nisu jaka i ne traju dugo, promenjivost raspoloenja, sklon je vedrom raspoloenju-flegmatiar - reakcije su ree, reakcije su spore, oseanja su slaba i slabo se manifestuju, to je po pravilu miran, staloen, slabo osetljiv i slabo pokretljiv ovek-melanholian - retko reaguje ali kada reaguje onda su oseanja intenzivnija i dugo traju, reaguje na ono to je u veyi sa njegovom linou, slabo je pokretljiv, preovlauju oseanja tuge i zabrinutosti, reakcije su retke, spore ali jakeKarakter-esto se izrazom karakter oznaavaju voljene osobine oveka pa se govori o upornosti, odlunosti, doslednosti u ponaanju... ali te se osobine manifestuju kroy odreene aktivnosti i postupke, teko je odvojiti voljne osobine od moralnih ocena, hrabrost, kukaviluk, savesnost, nesavesnost, potenje nazivamo karakternim osobinama-karakterne osobine jesu one crte linosti kojima se izraavaju istovremeno i voljne osobine i ostvarivanje moralnih principa-dakle, pod karakterom treba podrazumevati sistem voljnih osobina koje pokazuju kako pojedinac postupa i deluje u vezi sa moralnim principima, normama i shvatanjima drutva u kome iviFrojdova tipologija - libido i karakter-oralni karakter - samopozdanje, velikodunost ali i neigurnost, pesimizam...-analni - tvrdoglav, urednost i tedljivost-falusni - hvalisavost, drskost, borbenost, narcizam...-genitalni - realno opaanje sveta i drugihFrojdova teorija linosti-jedna od uticajnijih teorija linosti je Frojdova psihoanalitika teorija linosti, Frojd linost shvata kao jedinstvo tri instance ili aspekta linosti, koje on oznaava latinskim nazivom:*ID (ono)*EGO(ja)*SUPEREGO (nad ja)Tipovi i tipologije linosti - Jung-ekstrovertni tip: okrenutost objektima, realistian, preduzimljiv, pragmatian, manje slua druge a radije pria o sebi, komunikativan, drueljubiv, otvoren, optimista, veseo...-introvertni tip: povlaenje iz spoljanjeg sveta, nije monogo drueljibiv, uzdran, oprezan, zatvoren, voli da radi sam, dobra samokontrola, sklonost spekulaciji, introspekciji i matanju...Sposobnost-psiholozi su najvie prouavali intelektualne sposobnosti, inteligencija se razliito definie: kao sposobnost da se naui novo, kao sposobnost da se uspeno misli, da se uspeno prilagoava novim situacijama, odnosno kao sposobnost uvianja bitnih odnosa u novim situacijamaMotivacijaZato neto inimo?-jedno od sutinskih pitanja ljudskog ponaanja...-odgovor na pitanje zato neto inimo...-ime smo pokrenuti...-ta nas motivie...Kako ljudi u kriznim situacijama reaguju?-razliito...-jedni planiraju strategije, ulau napor da do cilja stignu, prihvataju odgovornost, podnose nezadovoljstvo zbog kanjenja, motiviu sebe da istraju...-drugi u toj istoj situaciji reaguju obeshrabrujue, povlaenjem, nedostatkom hrabrosti i inicijative da problem ree...ta je motivacija a ta motiv?-proces pokretanja aktivnosti radi ostvarivanja odreenih ciljeva, usmeravanje aktivnosti na odreene objekte i regulisanje naina na koji e se postupati nazivmo motivacijom-one unutranje inioce koji pokreu na aktivnosti, koje usmeravaju i njome upravljaju - radi ostvarivanja odreenih ciljeva - nazivamo motivima (Rot, 1990)Zato i u kom pravcu?-veina autora polayi od pretpostavke da je motivacija ka cilju usmerena aktivnost, da je u isto vreme izvor aktivnosti (Zato neto inimo?) ali i smera (U kom pravcu je usmerena aktivnost) ime se naglaava njen dinamiki, ali svrhoviti aspekt.Potreba, nagon, instinkt-potreba - stanje psiholokog ili fiziolokog nedostatka neega to je neophodno ili poeljno za dobro funkcionisanje organizma-nagon - uroena pobuda koja poveava napetost organizma i nagoni ga na aktivnost prema izvesnom cilju-instinkt - uroeni impuls, specifian za vrstu koji, za razliku od nagona, odreuje itav jedan sloen, genetski programiran obrazac ponaanja usmerenog ka ciljuelja, tenja, namera-elja - psiholoka tenja ili udnja koja podstaknuta predstavom poeljnog objekata stremi njegovom dostizanju na stvaran ili imaginaran nain-tenja - globalna usmerenost ka izvesnim situacijama ili klasi objekata-namera - odnosi se na motivacionu snagu usmerenu ka nekom zamiljenom poeljnom i vrednosnom ciljuMotivi, emocije, opaanje, miljenje...-motivi koji pokreu organizam na ponaanje utiu na opaanje, emocije, miljenje, ponaanje...-primer: gladan ovek e biti motivisan da potrai hranu i to e u velikoj meri uticati na njegovo opaanje ali i na emocije, postupke, miljenjeOseanja i motivi-oseanja i motivi su tesno povezni, poseban znaaj imaju emocije za motivaciju jer mobiliu energiju u eljenom pravcu-emocije omoguavaju oveku da uloi vei napor u postizanju eljenih ciljeva i da uspenije savlada preprekuPojednostavljen prikaz motivacionog procesa-aktivirana potreba-identifikacija potreba-analiza situacije-izbor jednog od moguih diljeva-planiranje puta ka cilju-ostvarivanje ciljeva-pad napetosti izazvane nezadovoljenom potrebomVrste motiva-svrstavaju se dve velike grupe: bioloki i socijalni motivi-u okviru socijalnih motiva izdvajaju se kao posebna kategorija motivi koji su usmereni na vlastitu linost (personalni)Uroeni bioloki motivi-motiv za hranom-vodom-kiseonikom-seksualni motiv-materinski motiv-potreba za temperaturom koja odgovara naem telu-za odmorom i snom-za izbegvanjem bola-za kretanjem i aktivnouBioloke potrebe-predstavljaju nedostatak ili suviak odreenih materijala u organizmu-usled toga dolazi do neravnotee pa organizam nastoji da nastalu neranoteu prevazie-bioloke potrebe su uroene i zajednike svim ljudima, ali njihovo oformljenje u velikoj meri zavisi od drutvenih uslovaSocijalni motivi-motiv za drutvom-za afektivnom vezanou-afilijativni motiv-agresivni motivPersonalni motivi-motiv za samopotvrivanjem-za postignuem-za samoaktuelizacijom-za sigurnou-za sticanjemMotiv za drutvom ili gregarni motiv-dolazi do izraaja u tenji da se bude sa drugim ljudima-Delima - da je re o uroenom motivu ili se on razvija usled socijalnih uslova?-preovlauje stanovite da je re o uroenom motivu-jo u najranijem uzrastu deca pokazuju izrazitu potrebu za drutvomAfilijativni motiv-manifestuje se u elji da se bude u neposrednom kontaktu sa pojedinim osobama, da se njima udruuje u razliitim aktivnostima-ljudska potreba za traenjem drutva koja se ogleda u zajednikim aktivnostima, zajednikom provoenju vremena, zajednikim interesovanjima

Afektivna vezanost-motiv koji ogleda u potrebi da nekog volimo i da nam drugi uzvraa naklonost i u tenji da budemo emocionalno vezani za neku osobu-vezanost predstavlja poseban sistem ponaanja koji se definie kao traenje i odravanje blizine sa drugom jedinkom, u taj sistem ponaanja ukljuena su najjaa oseanja (Miri, Dimitrijevi, 2006.)-prvi takav odnos vezanosti je izmeu majke i detetaAgresivni motiv-Benigna agresivnost (From) - odbrambena reakcija, uroeni impuls za napad kad su ugroeni ivotni interesi jedinke-Maligna agresivnost - zloudna vrsta agresivnosti, specifina za oveka, strasno uivanje u okrutnosti i unitavanju, ispoljava se kao nekrofilija i sadizamPersonalni motivi-motiv za samopovreivanjem ogleda se u tenji pojedinca da ga prizna sredina u kojoj ivi-jedan oblik ovog motiva predstavlja motiv za ugledom, u tenji pojedinca da se istakne ispred ostalih u svojoj sredini-naini: izgledom, novcem, znanjem, imovinomMotiv postignua-motiv postignua njee se definie kao zalaganje da se svojim postignuem osoba istakne pred drugima, ali i pred sobom4 komponente motiva postignua:1. Takmienje sa drugima - pokazuje na tenju osobe da se istakne i da bude uspenija od drugih2. Istrajnost u ostvarivanju ciljeva - ukazuje na znaaj upornosti kao znaajne ljudske osobine3. Ostvarivanje ciljeva kao izvor zadovoljstva - odnosi se na tenenciju da se postavljaju ciljevi ije ispunjenje donosi zadovoljstvo4.Orijantacija ka planiranju - ukazuje na tendenciju osobe ka planiranju aktivnosti kako bi bio ostvaren planirani ciljMotiv za samoaktualizacijom-pod ovim pojom Maslov podrazumeva ovekovu potrebu da ostvari svoje sposobnosti, da bude ono to jeste i ono to bi moglo biti-to je tenja ljudskih bia da maksimalno ispolje svoje potencijale i da ive u skladu sa njima

Maslov-Abrahm Maslov - istaknuti ameriki psigolog-predstavnik humanistike psihologije pravca nastalog u Americi 60-tih godina-zastupnici ovog pravca: Maslov, Roders, Olport, from i drugi-Maslov je tvorac hijerarhijskog modela ljudske motivacijaPsihologija zdrave linosti-teorija Maslova-humanistika-bavio se psihologijom zdrave linosti-ovekova prava priroda nije rava, nego je pre dobra ili eitiki neutralna-"prosveeni menadment" Drakera i Makgregora bio je pod uticajem Maslovljevih pogledaMaslovljeva skala motiva-egzistencijalne potrebe (za vodom, hranom, odeom...)-potrebe za sigurnou (fizika i ekonomska sigurnot)-potrebe pripadanja (socijalne potrebe) - da budemo u drutvu drugih i da nas drugi vole-potrebe ugleda i statusa - da nas drugi potuju i uvaavaju- motivi obilja - saznajne, estetske potrebe, samoostvarenja - samoaktualizacijaHijerarhija potreba-postoji odreena zakonitost u redosledu javljanja ljudskih potreba-tek kada je zadovoljena ni potreba, ona prestaje da bude vana i tada se moe javljati via potreba-ako se istovremeno jave dve razliite potrebe, prioritet ima ona koja je na lestvici nia-osnovnija-ovek ima uroenu tenju za rastom i razvojem-sve to je u oveku dobro i zdravo razultat je procesa prirodnog samorazvoja, a sve to je ravo i bolesno rezultat je ometanja uroene ljudske potrebe za samorazvojemSamoaktuelizacija-Metamotiv - javlja se kada su zadovoljene nie potrebe-potreba za samoaktuelizacijom je univerzalna, uroena i spontana ljudska tenja za ispoljavanjem i razvojem sutinskih mogunosti-kao to tigar tei da bude "tigrastiji", tako i ovek prirodno tei da bude oveniji-potreba oveka da postane ono to moe postati, da ostvari maksimalan rast i razvojPutevi do samoostvarenja-Maslov ukazuje na razliite putebe kojima se moe stii do samoostvarenja - samoaktuelizacije-pravi izvori koji vode rastu linosti-nesebino predavanje zadatku-sponatano i odgovorno ponaanje-Iskrenots-oslukivanje autentinih unutranjih glasova...-Maslovljeva empirijska istraivanja bila su usmerena na "najbolje primerke ljudske vrte" - ispitivao je karakteristike zrelih, ostvarenih pojedinaca-zrela linost, prema Maslovu, je osoba koja je u punoj meri ostvarila svoje inherentne potencijale i sposobnostiPojam, znaaj i uloga emocija-Eva, a zatim i Adam, pojeli su plod sa drveta spoynavanja dobra i zla, istog trenutka kada su postali svesni i spoznali dobro i zlo, osetili su nalagodu i stid.-Ilijada, veliko grko delo zapoinje reima: mennin eaide, thea! (Gnev mi pevaj, boginjo!) Poreklo rei-pojam emocija dolazi od latinske rei emovere - pokrenuti-slian koren ima i re motivacija, movere - kretanje-u Staroj Grkoj ponueno je odreenje emocija koje je i danas iroko prihvaeno:-emocije su najee izazvane vrednovanjem - psiholozi ih takoe zovu i procenama - dogaaja u vezi sa onim to smatramo vanim: naim ciljevima, brigama i tenjama...-emocija je uvek reakcija via na neko zbivanje-doivljaj naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogaajima i prema sopstvenim postupcimaJedna od definicija...-ve pomenuta - emocije su njee izazvane vrednovanjem ili procenama dogaaja u vezi sa onom to smatramo vanim: naim ciljevima, brigama, tenjama...-emocija je organizacioni pojam-ona organizuje sloene strukture interesa, procena i akcionih tendencija i omoguuje im da se precipiraju kao smisaone celineJo definicija...-ono to obino nazivamo emocijom predstavlja pristrasnu i snanu procenu, odnosno procenu koja podrazumeva istovremeno ocenjivanje vrednosti neke osobe i objekta-jedna od koncepata je da emocije podstiu nagon za delovanjem-emocije nisu samo oseanja ve strukturirane akcione tendencijeRedosled u pojavljivanju oseanja-pojedine vrste emocija javljaju se kod dece istim redom-odmah nakod roenja - stanje uzbuenosti-izmeu 1. i3. meseca - oseanje nezadovoljstva i zadovoljstva-izmeu 3. i 5. meseca - gnev i gaenje-oko 6. meseca zadovoljstvo sobom i ponos-u 7. mesecu strah-u 11. ljubav prema odraslima-oko 15. meseca ljubomora i ljubav prema deciUloga naslea u uenja u razvitku oseanja-razvitak emocija zavisi od nasleenih osnova i od iskustva i uenja tokom ivota-istraivanja, na primer, pokazuju da naslee ima vanu ulogu u emocionalnom ponaanju (primer identinost blizanaca)-brojana istraivanja potvruju znaaj uenja u razvoju emocija ("sluaj Albert"), pokazalo se takoe da potoji podudarnost izmeu toga koji e predmeti i koje situacije izazvati strah kod roditelja i dece (strah kod grmljavine kod majke ideteda)Evolucija i emocije-Darvinov eksperiment (prislonio je lice na debelo staklo ispred kaveza juno-afrike zmije otrovnice... moja volja i razum bili su nemoni pred zamiljenom opasnou, zapisao je on-reakcija na zmije - programirana je u genima naih predaka, a zatim preneta na na nervni sistem-primer privlanosti filmskih lica (prototip lepode koja datira iz daleke prolosti)Izraavanje emocija u razliitim kulturama-stavovi dveju kultura o besu i agresiji:-1. shvatanje besa u Utka zajednici - narod inuita (zajednica na severu Kanade) se kloni besa, njihovo shvatanje je da je u tekim situacijama ivot mogu samo ako se svi uzajamno pomau-2. pleme Janamamo - besni ljudi, podstiu i decu da budu agresivna od malih nogu, ratnika i osvajaka plemenaemu slue emocije?-prepoznavanje opasnosti-suoavanje sa preprekama-prihvatanje gubitka-istrajavanje i postizanje ciljeva-procena ciljeva-ljubiav, partenerstvo, roditeljstvo-lina sreaKako delimo emocije?-prijatna: zadovoljstvo, srea, radost, ljubav, poverenje...-neprijatna: strah, ljubomora, bes, tuga, zavist, krivica, nezadovoljstvo, anksioznost, depresija....

Prijatne emocije-ostvarivanje linih elja, planova, ciljeva, obino je praeno nekom od pozitivnih emocija kao to je radost, zadovoljstvo, ljubac-zadovoljstvo je, na primer, oseanje koje subjekt osea kada proenjuje da je zadovoljio neku svoju vanu elju-svrha zadovoljstva je da nagradi pojedinca za ponaanje kojim je postigao ostvarivanje Kratkotrajne i dugotrajne emocije-reaktivna, kratkotrajna emocija - (moemo osetiti radost kada, na primer, ugledamo prijatelja kojeg dugo nismo videli), javlja se naglo, ima oigledan uzrok, trenutno preplavljuje nau svest, navode nas da se ponaamo emocionalno-dugotrajne emocije - mogu biti nepoznatog porekla, traju due (moemo voleti ili se plaiti nekoga celog ivota), raspoloenja, sentimentiRaspoloenja-raspoloenja su manje intenzivna emocionalna stanja koja relativno dugo taraju i daju emocioanlni ton naem celokupnom doivljaju-generelano, neki ljudi su najee dobrog raspoloenja dok su drugi skloni neraspoloenju bez obzira na spoljanje okolnosti-jedno od objanjenja lei u emocionalnoj osetljivosti kao karakteristici linostiSnentiment-sentimen je oseanje koje izraava stalan, hronian odnos subjekta prema odreenom objektu -re je o sloenijoj emocionalnoj strukturi koja oznaava dispoziciju za emocionalno reagovanje na neku situaciju-sentiment se ne osea stalno, ve samo onda kada subjekt pomisli na objekt ili kada je sa njim suoenNain ponaanja i emocije-razlikujemo 3 karakteristiana aspekta emocionalnog ponaanja:-1. unutranji doivljaj emocije koji se sastoji od doivljaja prijatnosti i neprijatnosti, prestava i misli koje se uz emociju ezuju, kao i doivljaj o organskim promenana koje imamo prelikom emocionalnog reagovanja-2. fitioloke promene koje se deavaju u funkcionisanju pojedinih unutranjih organa (organa za krvotok, disanje, varenje i drugih)3. promene u pokretima tela, lica i glasa

Kako se moe delovati na emocije-na svoje emocije moemo delovati direktno biohemijskim putem, na primer, uzimanjem tablete za smirenje-drugi nain - preko senzomotornog sistema, na primer, izvoenje vebi relaksacije, plivanjem, jogom, plesom, tehnikama disanja i slino-tree - moete se suprotstaviti svom uzboenju voljno-misaonim procesom, razmiljanjem, velika je prednost ovog treeg naina s obzirom da ogroman deo emocionalnih doivljaja (iako ne i celokupa) proizilazi direktno iz procesa razmiljanjaPitanje za diskusiju-iskustva psihoterapeuta pokazuju da moderan ovek ne pati od manjka hrane, komfora, zabave i udobnosti ve od "emocionalne patnje i emocionalne nepismenosti"-pitanje za diskusiju:-zato je u sferi emocija napredak zaluujue spor u odnosu na druge oblasti ivota?Neki od razloga sporog razvoja u oblasti emocija-razvoj tehnologije i tehnike-brzina promena ivotnih okolnostiveliki zahtevi i oekivanja-mnogobrojni izbori-nedostatak vremena-povrna komunikacijaRazdoblje u razvitku pojedinca-razdoblja u ivotu oveka:*detinjstvo*mladalako doba*zrelo doba*starako dobaDetinjstvo-osnovne karakteristike razvoja u najranijem detinjstvu:-u ranom uzrastu dete imitira pokrete odralih, kao i glasove u granicama vlastitih mogunosti vokalizacije, povezivanje akcije i vokalizacije dovodi do razvoja govora-na ovom uzrastu razvija se senzomotorna inteligencija koja se kasnije pretvara u misao-dete je u svakom pogledu podreeno odraslima-na ovom uzrastu jo nije uspostavljeno stabilno razlikovanje izmeu "ja" i spoljnjeg sveta-deca do sedme godine ne umeju da meusobno raspravljaju oko spornih stvari, govor nije usmeren samo drugima ve i sebi-na uzrastu od 3-4 godine igra postaje dominantni odlik aktivnosti-pojmovno miljenje jo nije razvijeno-javlja se intenzivnije komuniciranje sa drugom decom i odraslimata je igra?-aktivnost koja se ispoljava u vidjivom praktinom ponaanju koje moe objektivno posmatrati-samostalnost-autotelinost - igra poseduje vlastite izvore motivacije-divergentnost - svojstvo koje ukazuje da se igrovna aktivnost moe razvijati u razliitim smerovima fleksibilnim i kreativnim ponaanjem, u igri s pravilima moe biti vie reenja ali ona se dele na pravilna i nepravila-ekspresivnost - je svojstvo koje ukazuje da u igri dete izraava unutranje potrebe-fikcija - imaginativnost, stvaranje iluzornog plana, to je obele-na emocionalnom planu javlja se oseanje naklonosti-nenaklonosti, oseaj socijalne uspenosti-erikson ovu etapu naziva bitkom za ostvarivanje autonomije, prvi koreni deijeg ponosa, samopotovanje i volje su rezultat uspono prebroenih problema u ovaj fazi, roditelji se prvi put suoavaju sa tim da dete razume njihov zahtev ali da odbija da ga izvri-Erikson fazu od 4-5 godine naziva fazom sticanja inicijative, s obzirom da razvoj motorike, jezika, miljenja i mate omoguuje detetu inicijativu, koaj je osnova kasnije osnova tenje ka postignuu-stabilizuje se slika o sebi i uspostavljaju pozitivan emocionalni odnos sa bliskim osobama-do problema u odnosu sa roditeljima dolazi iz dva razloga-prvi poinje od sputavanja nicijative i ograniavanja motorne aktivnosti-drugi problem nastaje zbog toga to dete esto opaa da se roditelji ne ponaaju u skladu sa moralnim zahtevima koji njima postavljaju-poetak polaska u kolu je znaajan prekretnic u razvoju deteta-Erikson ovu fazu naziva usvajanjem odgovornosti-dete je u stanju da zadri panju kada radi samo i da sarauje u radu grupe-igra postaje regulisana pravilima-razvija se tolerancija na neuspeh u tkmiarskim sportovima-moralna oseanja na ovom nivou karakterie poslunost prema roditeljima, znaajno se stabilizuje oseanje pravednosti-javlja se svest o sebi unutar grupe-snana identifikacija sa osobama koje dete opaa ko sposobne-na uzrastu od 8 godina iztaen je oseaj vremena-uzrast od 10-13 godine naziva se predadolescentnim periodom-razvijanje posebne osetljivosti za potrebe drugih kljuna je karakteristika uspenog razvoja u ovoj fazi- dolazi do emocionalne naklonosti prema osobama suprotnog pola-najvea razvojna opasnost je odbacivanje od strane drugih i oseanje usamljenosti-na intelektualnom planu dolazi do promene od konkretnog na apstraktno miljenje-posebno je ispoljena osetljivost na socijalni status roditelja

Adolescencija-bioloki gledano zapoinje reproduktivnom sposobnou, a zavrava se usporavanjem fizikog razvoja-adolescent je osoba u prelaznom periodu izmeu ponaanja tipinog za dete i ponaanja tipinog za odrasle-to je period usmeravanja i izbora budue profesije, obuavnja za tu profesiju i period poveane nezavisnosti u odnosu na reditelje-obino je to period od 12-20 godine ali mnogi faktori mogu da premene poetak i kraj tog perioda-psiholozi se slau da je bitna odlika ovog perioda ukljuivanje u svet odraslih-adolescent poinje da sebe posmatra jednakim odraslim, razmilja o svojoj budunosti, o svom buduem zanimanju i poslu koji e obavljati-mladalaki planovi su po pravilu nerealni, jedno vreme pokreu mladu osobu na aktivnost a potom bivaju naputeni-najvaniji dogaaj za adolescenta je ukljuivanje u svet rada, kojim se obezbeuje egzistencija-kroz aktivnost se naputaju mnogi nerealni planovi i dolazi do vraanja u realnost-ovu fazu eriksnon naziva fazom oformljenja identitetaOdraslo doba-najbitnije u ovom periodu su promene u linosti kao celini, tj. vei integritet pojedinih dimenzija linosti-taj integracioni kvalitet ispoljava se u povenoj efikasnosti linosti i subjektivnom doivljaju veeg unutranjeg jedinstva-u borbi sa ivotnim problemima javljaju se tri kategorije ljudi: uspeni, proseni i neuspeni-za siromane slojeve 40-e su vreme kada dolazi do pada efikasnosti i zaotravanje ivotnih problema, dok se kod ljudi vie srednje klase to vreme doivljava kao vreme uspona i uspehaMlae odraslo doba - trea decenija ivota-uspean odnos sa pripadnicima suprotnog pola i uspena profesionalna aktivnost su od presudnog znaaja u ivotnom ciklusu ovog perioda-kroz dva bitna odnosa-rad i ljubav ovek uspeva da zadovolji najvei broj svojih potreba-uspostavljaju se dublji emocionalni odnosiDoba zrelosti - etvrta decenija ivota-u ovom periodu pojedinac se suoava sa nizom problema:- kako uspeno vaspitati decu-kako ouvati porodicu-kako postii supeh na poslu-kako ouvati samopotovanje-kako ostvariti materijalna doba koja su simbol uspeha

Srednje odraslo doba 40-65 godina ivota-Erikson ovu fazu naziva faza integriteta-ako je razvoj u prethodnim etapama bio uspean osoba e moi da sintetizuje postojea ivotna iskustva-karakteristie je realna procena vlastite linosti, ako sve ide kako treba potrebe su uglavnom zadovoljene, otklonjene su mladalake prepreke, definitivno je uspostavljeno oseanje samopotovanja-veina ena ovo doba doivljava kao fazu poveane slobode, s obzirom da su deca ve odrasla-suprotno mukarci izvetavaju da u ovom periodu imaju vei pritisak na poslu, naroito ako ele da zadre postojei status-penzionisajne je takoe izvor problema za oba pola, kao i eveltualni gubitak partneraPeriod opadanja funkcija - staraka dob-starako doba nastaje u onom periodu ivota kada se jave objektivni i subjektivni znaci zastoja i nazadovanja na biolokom, psiholokom i socijalnom planu-evidentne su psihike promene kod ljudi:-promena motivacije, slabljenje panje, pamenje, ulne osetljivosti, motorike samo su neki od problema sa kojima se suoavaju starije osobe...Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja - osnovni stadijumiFaza sticanja osnovnog poverenj - Erikson-traje tokom prve godine ivota-osnovni zadatak izgraivanje osnovnog poverenja koje je temelje kasnijeg samoprihvatanja, ljubavi prema drugima i temelj nada-poverenje se formira pod uticajem toplog prihvatajueg odnosa s majkom-ako taj odnos nije zadovoljavajui, umesto osnovnog poverenja izgrauje se osnovno nepoverenje koje obeleava dalji put ka identitetu-"Odgovarajui odnos majke prema potrebama i zahtevima tela i uma detata dovodi do toga da dete saznaje jednem zauvek da moe imati poverenja u nju, u sebe i u svet."Faza sticanja autonomije-traje tokom godine-detetov motorni razvoj (sve vei radijus kretanja, razvoj govora, iskustvo s roditeljima oko navikavanja na istou) i druge okolnosti u ovom periodu omoguavaju detetu da sebe doivi kao samostalno, autonomno bie-zadatak ove faze je sticanje samopouzdanj, oseanja moi i ponosa, ali odrasli svojim otrim zahtevima esto dovode do toga da umesto da sebe doive kao mono, dete poinje sebe da doivljava kao prljvao, loe, neposluno-roditelj treba da daje detetu rastuu nezavisnost, u okviru granica relativne sigurnosti, a da odri vrste zabrane u drugim oblastima, to e imati za posledicu oseaj tolerancije i samopouzdanja deteta

Faza sticanja inicijative-deava se tokom predkolskog uzrasta-ovde dete postaje sposobno da kroz igru i matu menja realnost-zadatak je izgraivanje inicijative koja e kasnije biti osnova za tenju ka postignuu-umesto inicijative moe se stvoriti stid, otpor i agresija prema svemu to je novo i neistraeno, a oseanja krivice moda da prati svaki pokuaj traganja za reavanjima koja se ne uklapaju u uobiajene, poznate okvire-odnos roditelja i dece postaje triangularan, dete postaje nezavisan i aktivn, ako ne i kompetitivan partnerFaza usvajanja odgovornosti-odnosi se na kolske dane-dete je spremno da ui brzo i zainteresovano, da odraste u smislu deljenja dunosti, discipline, rada-pojavljuje se uitelj s kojim dete mora da e identifikuje da bi uspeno preivelo ovu razvojnu fazu-uporedo se menja odnos i prema roditeljima i prema sebi-preterana zatita i poreenje sa rezultatima druge dece mogu dovesti do nesamostlnosti ili oseanja nemoi i inferiornosti, posledica ovog je neusvajanje odgovornosti, ali i razvijanja oseanja manje vrednosti-glavno pitanje: Da li sam dobar u onom to radim?-razvojni zadatak: prijateljstvo, uenje vetina, timska igra, samoprocenjivanje-psihosocijalne vrline: kompetentnostAdolescencija-glavno pitanje: ta je moj cilj u ivotu?-razvoji zadatak: telesno sazrevanje, emocionalni razvoj, pripadnost vrnjakim grupama, polni odnosi-psihosocijalne vrline: vrednost, lojalnost-postepeno uljuivanje vremenske dimanzije budunosti u shvatanje vremena omoguava adolescentu da stvara svoj ivotni projekat-razvoj apstraktnog miljenja pomae mu da i etike kategorije razume same po sebi-sukobi sa ranijim identifikacionim uzrocima (roditeljima) postaju sve neminovniji, ove promene imaju za cilj sintetizovanje svega to se dogodilo u ranijim razvojnim fazama i izgraivanje pouzdanog i stabilnog oseanja identitetaFaza intimnosti-razvojni zadatak: stabilne veze-psihosocijalne vrline: ljubav-odigrava se po zavretku ili pred kraj faze adolescencije, zadatak je uspostavljanje bliskih i intimnosti s drugim osobama-neuspeh vodi usamljivanju, strahu od intinosti, umesto intinosti razvija se pseudointimnost-telesni kontakt esto tada slue kao zamena za oseanje potpunog pripadanja, a zaboravljanje druge osobe i sputavanje slobode kao danka nemogunosti da se partner prihvati bez straha za sopstveni identitet - seksualni ivot postaje potraga za samim sobomFaza stvaranja-glavno pitanje: Da li u uraditi neto korisno?-razvojni zadatak: negovanje emotivne veze ili braka, upravljanje karijerom i domainstvom, roditeljstvo-psihosocijalne vrline: briga-u ovoj fazi, osoba je spremna da formira sopstvenu porodicu i da podie potomke-neuspeh u ovoj fazi vodi usamljenosti i oseanju duboke uskraenosti i nezadovoljstvaFaza integracije-razvoji zadatak: unapreivanje intelektualne snage, usmeravanje energije na nove stvari i radnje, premena ugla gledanja na smert-spihosocijalne vrline: mudrost, razboritost-odnosi se ne sintezu svih dotadanjih ivotnih iskustava, ona predstavlja prihvatanje ovekovog jedinog ivotnog ciklusa - prihvatanje injenice da se jsvako odgovoran za sopstveni ivot-ovu fazu moemo nazvati i fazom mudrosti-meutim, umesto pomirenja sa sobom i svojim izborima, osoba moe da nastavlja ivot sa oseanjem da je mogla vie, da su je nesree spoljanje okolnosti omele, da je ivot trebao drugaije da preivi i da polazi kroz razliite krizeStavovi i predrasudeStavovi-stavove bismo mogli najjednostavnije odrediti kao spremnost da se bilo pozitivno, bilo negativno reaguje na odreene objekte ili pojave- stavovi oznaavaju da li smo za neto ili smo protiv-na primer, moemo da imamo stav prema rasno diskriminaciji-stavovi imaju nervnu osnovu, a ispoljavaju se kada osoba doe u dodir sa pojavama prema kojima ima odreeni stav, u tim situacijam, jednostavno reeno, njregova se dispozicija aktivira-druga karakteristika je da su stavovi steena dispozicija, to znai da se ne raamo sa njima nego da se dormiraju tokom ivota-stavovi imaju direktno dejstvo, to znai da pokazuju da li je neko za neto ili protiv, oni imaju i dinamiko dejstvo to znai da ljudi delaju u skladu sa svojim stavovima, zato se smatra da su stavovi u neku ruku i pokretai akcija-stavovi predstavljaju integraciju triju osnovnih funkcija: saznajniu, emocionalnu i voljnu, sve tri funkcije dolaze do izraaja u stavu-negativan stav prema rasnoj diskriminaciji ukljuuje, prvo, saznajni deo - da nema viih i niih rasa, zatim emocionalni deo - oseanje nezadovoljstva kada uoimo da postoji asna diskriminacija, kao i odreene tendencije i akcije - preduzimanje odreenih postupaka prema rasnoj diskriminaciji-stavovi mogu biti lini, personalni, karakteristini za jednog pojedinca i odnose se na pojave od opteg znaaja, takav lini stav moe biti odnos nekoga prema svom prijatelju-druga grupa su socijalni stavovi - stavovi prema drutveno vanim pitanjima, nisu karakteristini samo za pojedince nego koje nalazimo manje ili vie iztaene kod svih ili kod veine lanova nekog drutva ili grupe, socijalni stavovi su, na primer, stavovi prema pojedinim nacijama ili pitanju nacionalnosti uopte, prema pojedinim religijama, prema sistemu obrazovanja i vaspitanja-stavovi se razlikuju po tome da li su pozitivni ili negativni, ali i isti stav moe se razlikovati po ekstremnosti, po svojoj snazi, po doslednosti, po izrazitosti odnosno otvorenosti u ispoljavanju-ekstremnosti ukazuje da stavovi mogu biti u razliitom stepenu negativni i u razliitom stepenu pozitivni, stavovi mogu biti manje ili vie dosledni, snaga stava se dokazuje u suprotnosti sa njegovim sadrajima, otvorenost ukazuje na to koliko su ljudi spremni da svoje stavove, naroito one ekstremnije, izraavaju otvoreno-Kako se formiraju stavovi?-na formiranje stavova utie veliki broj faktora ali se oni mogu grupisati u tri celine-stavovi zavise od grupe kojoj pojedinac pripada i kakvi su stavovi u toj grupi zastupljeni, naroito vanu ulogu imaju porodica i shvatanja u porodici, naciji kojoj pojedican pripada, klasna pripadnost-drugu grupu ine lino iskustvo i informacije o pojavama prema kojima postoji stav, nekada su nove injenice u neskladu sa stavovima, one mogu na due staze da dovedu do promene stava-treu grupu ine motivi i crte linosti, sigurno je da potrebe pojedinca i njegove mogunosti da ih zadovolji utiu na formiranje stavova, prema drutvenom sistemu koji spreava zadovoljenje naih ambicija, na primer, verovatno emo imati negativan stav, psiholoka istraivanja pokazuju da trajne karakteristike linosti imaju znaaja u formiranju stavova-Kako deluju stavovi?-deluju na nae opaanje, pamenje, miljenje, kao i na nae postupke, mi pokazujemo sklonosti da stvari opaamo i tumaimo u skladu sa naim stavovima, a pre svega stavovi utiu na nae akcije, pozitivan stv prema nekom problemu izaziva nae zalaganje i veu aktivnost-stavovi se veoma teko menjaju, a naroito teko se menjaju predrasude, uzrok u teoj promeni stavova lei u njihovom funkcionisanju karaktera-ta to znai?-to znai da stvovi neemu slue ali emu, oni su trajni standardi prema kojima ocenjujemo razliite pojave i situacije, esto slue i za zadovoljenje potrebe kao to su prihvatanje od drugih lanova grupe, predrasude esto predstavljaju kanal ispoljavanja nagomilane agresije, a esto slue i za zadovoljenje nekih drutvenp neprihvatljivih elja-promena stavova moe biti izazivana promena sloaja kojem pojedinac ripada, prelaskom iz manje u veu sredinu, promena line situacije, obavetenja o pojavama o kojima imamo stav, pokazalo se da nove informacije najslabije deluju na rigidne stavove-ta je propaganda?-propaganda je sistematsko nastojanje da se formiraju odreeni staovi ko pojedinaca i grupa a radi toga da bi se koristila njihova akcija-javno mnjenje-stavovi su sastavni deo javnog mnjenja, pod tim pojmom podrazumevamo stavove i shvatanja stanovitva ili dela stanovitva o pojedinim drutveno vanim pitanjima, posebnu ulogu u formiranju javnog mnjenja imaju masovna sredstva komunikacije-predrasude kao vrste stavova-stavove koji nisu zasnovani ni na kakvim injenicama ili opravdanim razlizima, koji su redovno praenim jakim emocijama i koje je teko menjati nazivamo predrasudama-predrasude ukljuuju negativan odnos prema ljudima i pojavama, esto slue za izbijanje sukoba meu narodima, one znae i povredu pravednosti jer slue kao sredstvo razvijanja netrpeljivosti i sukoba-predrasude se lako ire jer ljudi kroz njih izraavaju svoje strahove i agresiju i tako se oslobaaju tenzije, suprotne su humanitarnosti, esto postaju deo shvatanja velikog dela stanovnitva