idiofoni, membranofoni i kordofoidiofoni, membranofoni i kordofoni narodni instrumentini narodni...

7/27/2019 Idiofoni, Membranofoni i KordofoIdiofoni, membranofoni i kordofoni narodni instrumentini Narodni Instrumenti

http://slidepdf.com/reader/full/idiofoni-membranofoni-i-kordofoidiofoni-membranofoni-i-kordofoni-narodni 1/191

Idiofoni narodni instrumenti



Idiofoni instrumenti (samozvučni) grĉ. idios=sopstveni, phone=zvuk

instrumenti kod kojih zvuĉe vlastite elastiĉnematerije

to se obiĉno dešava bez posredovanja

rezonatora



Na idiofonim instrumentima zvuk se

dobija:

udaranjem, neposredno ili posredno (klepalo, zvona,

“kastanjete”)

trzanjem, okidanjem (drombulje)

prevlaĉenjem, struganjem, trljanjem (ćemane odkukuruzovine)

treskanjem (metalni kolutovi na dairama, zveĉke,ĉegrtaljke)



Najĉešći idiofoni instrumenti napodruĉju Srbije

klepalo

zvono – klepetuša

kastanjete

drombulje

ćemane od kukuruzovine ĉegrtaljka



Klepalo

1. Drvena daska (dužine do 2m x 0.5m) okaĉena na dva

kraja putem kanapa

2. Drvena dašĉica sužena na sredini da može da se drži jednom rukom (ruĉno klepalo)

Udara se drvenim ĉekićem i tako se dobija zvuk

Naziv: opisni (naĉin dobijanja zvuka): klepati = udarati

Funkcija: zamenjuje zvona u crkvenoj službi od Velikogpetka do Uskrsa, u manastiru Hilandar trajno.



Zvono - klepetuša

Od bronze ili bakra

Bokastog ili trapezoidnog oblika

Funkcija:

- obredna (zimske obredne povorke)

- signalna (u stoĉarstvu – kaĉi se na ovna predvodnika – ĉesto dve klepetuše “štimovane” u sekundno sazvuĉje)



Kastanjete ili klepetaljka od

kukuruzovine

Deĉija zvuĉna igraĉka

Zvuk se dobija kao posledica naglog pokreta

ruke u kojoj se nalazi instrument, prilikom ĉegakrila udaraju u središnji deo stabljike

Može se koristiti i za plašenje ptica



Drombulje (drnd ili drnbolj u istoĉnoj Srbiji)

Instrument od metala u obliku potkovice koji se na

jednom kraju sužava. Kroz sredinu prolazi elastiĉnačelična opruga koja je na jednom kraju slobodna – taj

kraj se okida - trza

Usna duplja služi kao rezonator

Funkcija: pratnja narodnih igara i izvoĊenje narodnih

pesama (jedini idiofoni instrument ovog tipa)

Muzičke mogućnosti: ritmiĉke (okidanje) i harmonsko-

melodijske (oblik usana odreĊuje ton, a ĉuju se i alikvotnitonovi)



Ćemane od kukuruzovine (guslice)

Pravi se od dve suve kukuruzne stabljike na

kojima se napravi “struna”

Izgledom i naĉinom sviranja (dobijanja tona)podseća na violinu ili gusle

Naĉin svirke: prevlaĉenje jedne stabljike sastrunom preko druge

Deĉija zvuĉna igraĉka



Ĉegrtaljka

Delovi instrumenta: drška, drveni okvir, osovina sazupĉastim valjkom, drveni elastiĉni jeziĉak

Zvuk se dobija obrtanjem okvira kao posledice

zamahivanja rukom, prilikom ĉega kraj jeziĉka pada sa jednog zuba valjka na drugi

Funkcija:

- obredna (zimske obredne povorke – koledari, vuĉari) - praktiĉna (plašenje ptica)

- deĉija zvuĉna igraĉka



Membranofoni narodni

instrumenti



Membranofoni instrumenti

(membrana – lat. koža)

Osnovna graĊa:

Rezonantna kutija – telo instrumenta (drveniokvir – doboš, goč , daire ili

posuda od peĉene zemlje – darabuka, ćupa,talambas)

Razapeta membrana (jareća, jagnjeća ili kozjakoža)



Tehnike dobijanja zvuka

Udaranje (bubanj, def, daire, darabuka,

talambas)

- neposredno: rukama/prstima

- posredno: pomoću štapića ili maljice

Trenje (ćupa-begeš)



Bubanj (tapan/tupan – jugoistoĉna Srbija; goč – Makedonija)

drveni okvir – ram (preĉnik 700-800mm)

dve membrane (deblja - teleća, ovnujska, magareća i tanja -

kozja)

rezonantna tetiva (upredeni kožni remen na debljoj

membrani – obogaćuje zvuĉnost)

ĉukan (batić – za deblju kožu) i praĉka (prutić – za tanju

kožu)

kožni remen



Funkcija tapana

Ritmiĉka pratnja instrumentalnoj svirci u

instrumentalnim sastavima oblika:

- gajde i tapan

- 2 zurle i tapan (bubanj)

- u bleh orkestrima (ĉesto i kao bubanj sa ĉinelom –

fabriĉki raĊena varijanta-)

- reĊe: solo deonica

Rasprostranjenost:

centralnobalkanski instrument



Terminologija

narodni sviraĉ na tapanu: tapandžija,

goĉobija

narodno sviranje na tapanu: ĉukanje



Doboš

drveni okvir – ram (obiĉno manjeg preĉnika uodnosu na tapan)

membrana

palice – batići za udaranje

kožni remen



Funkcija doboša

Obaveštavanje – razglašavanje vesti i dogaĊaja(Vojvodina)

Dodatak bleh orkestrima



Def

GraĊa: - drveni okvir – ram (preĉnik oko 500mm)

- membrana (jareća koža)

Naĉin sviranja - drži se u jednoj ruci, a prstima ili zglobom druge ruke se

udara po membrani i na taj naĉin se dobijaju zvukovirazliĉitog kvaliteta

Funkcija: ritmiĉki instrument

Poreklo: bliski istok



Daire



Daire

GraĊa:

- drveni okvir – ram (preĉnik oko 500mm)- membrana ( jareća koža)

- nizovi metalnih kolutova u popreĉnim prorezima drvenogokvira

Naĉin sviranja – udaranje ili trešenje

Funkcija: ritmiĉki instrument – pratnja pesmi ili igri


muziciraju najĉešće muslimanske žene



Darabuka



Darabuka

(arapski - darabukke)

GraĊa:- korpus (telo) instrumenta/rezonantna kutija od peĉene gline

oblika pehara visine oko 400mm, preĉnika 200-300mm

- membrana – razapeta na gornjem delui instrumenta

Naĉin sviranja: drži se pod pazuhom ili izmeĊu kolena iudara prstima obe ruke po razliĉitim delovima membrane


Rasprostranjenost na Balkanu: Kosovo i Metohija,Makedonija

F k ij d b k



Funkcija darabuke

jedan od ritmiĉkih instrumenata u ĉalgijama,ansamblima orijentalnog porekla

solistiĉki instrument u obrednim igrama derviša



Talambas



GraĊa:

- telo instrumenta – glinena posuda- membrana od kože

- batići- kožni remen


Sviraju se obiĉno u paru (na dva talambasa istovremeno)

Funkcija:

- ritmiĉki instrument - vojni instrument osmanlijske vojske



Ćupa - begeš

GraĊa:



- glineni sud sa skinutim dnom

- membrana na gornjem otvoru (koža jagnjeta ili jareta ilimokraćni mehur ovna ili svinje)

- stabljika trske ili sirka

- kožni remen

Tehnika sviranja: sviraĉ trlja stabljiku o membranu (kaoda gudi po njoj!). Treperenje se prenosi i dobija setemperovani ton

Funkcija: zamenjuje begeš u tamburaškim orkestrima (uVojvodini)

Rasprostranjenost: Panonska nizija, Rumunija, Ĉeška,

Slovaĉka Austrija Francuska Španija Afrika



Kordofoni instrumenti

(žiĉ i i i)



(žiĉani instrumenti)

ton se dobija kao rezultat svirke na napetoj

struni

struna - od životinjskih creva, konjskog repaili metala

vibriranje strune pojaĉava se rezonatorom

(rezonantnom kutijom – telom (korpusom)

instrumenta)

Osnovne grupe kordofonih

i t t



instrumenata

1. citre: pravougaoni ili trapezasti korpus na

ravnoj podlozi sa horizontalno napetimžicama

ton se dobija trzanjem (citra) i udaranjem(cimbal)



Osnovne grupe kordofonih

i t t



instrumenata

2. lutnje: kruškoliki korpus, izdužen duži ilikraći vrat.

zvuk se dobija trzanjem (tambure – ćitelija,

šargija, saz, tambure vojvoĊanskog tipa) iliguĊenjem (gusla-ćemane, gusle, violina)



Citra

naziv je grĉkog porekla i odnosi se na celu porodicui t t



instrumenata

rezonator: pljosnata drvena kutija pravougaonog ilitrapezoidnog oblika

30-45 metalnih žica štimovanih u kvartama ili kvintama,

zategnutih ĉivija

dijatonske i hromatske citre

tehnika: okidanje prstima, metalnim naprscima ili plektrumima

rasprostranjenost: Vojvodina (maĊarsko stanovništvo)

poreklo: azijsko (putem MaĊara iz pradomovine)



Šargija vrsta tambure kratkog vrata



vrsta tambure kratkog vrata

4-12 metalnih žica štimovanih na tri tonske visine (f1- c1 u sredini -g1)

tehnika sviranja: okidanje terzijanom (plektrumom od životinjkog roga)

najviša žica = melodija, ostale – bordunska pratnja

poreklo: iz Azije, preko osmanlijskih osvajanja

rasprostranjenost: severozapad Srbije (Podrinje, užiĉki kraj), Bosna iHercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija

funkcija: pratnja igara i pesama (uglavnom šaljivog sadržaja)

tip svirke: ritmiĉki

pripada uglavnom seoskoj tradiciji



Sazvrsta tambure dugog vrata



pripada gradskoj, uglavnom muslimanskoj tradiciji

severozapadne Srbije (Podrinje), Bosne i Hercegovine, u

nekim krajevima i Makedonije i Kosova i Metohije

9-12 žica štimovanih na tri visine (kao kod šargije)

tip svirke: melodijski, bogata muziĉka faktura, ornamentika,dinamika

jednoglas, dvoglas, troglas ili ĉetvoroglas (deoba najvišežice)

repertoar: vokalno-instrumentalni - sevdalinke



Gusla(ćemane, ćemene, ćemanče, gadulka,

gagalo, džukalo)



poreklo: persijsko-arapsko

izgled instrumenta: kruškasti korpus, kratak vrat, 3-4 ĉivije za 3-4 žice,dugme, magariĉe

gudalo: dugaĉko, opuštene strune koje se zatežu palcem pri sviranju

štimovanje: c1-g1-c2

tehnika izvoĊenja: melodija se dobija skraćivanjem najviše žicekorenom nokta (tipiĉno za orijentalne instrumente). Ostale žice subordunske.

instrument se drži na levom kolenu (sedeći) ili zakaĉen za kaiš (ustojećem stavu)

repertoar: pratnja narodnih igara i pesama

rasprostranjenost: jugoistoĉna Srbija, jugozapadna Bugarska, Grĉka,

Albanija Makedonija



Gusle

izgled instrumenta: kruškasti korpus, koža, dug vrat, glava, ĉivija, dugme,struna od konjske dlake, luĉno gudalo sa nategnutim strunama



naĉin sviranja: sedeći nisko, gusle su izmeĊu nogu ukrštenih ispod kolena

(Srbija) ili sedeći na stolici, gusle su oslonjene ne noge prekrštene prekokolena (Crna Gora)

tehnika sviranja: prevlaĉenje gudalom preko strune, skraćivanje strunedrugim ĉlankom prstiju

funkcija: pratnja epskoj pesmi

muziĉka struktura: heterofona

muziĉki oblik guslarske svirke: instrumentalni uvod, vokalno-instrumentalno

izlaganje ispresecano instrumentalnim interludijumima, instrumentalna coda

rasprostranjenost: predeli naseljeni dinarskim stanovništvom (zapadnaSrbija, Crna Gora, Šumadija)

specifiĉnosti guslarske prakse: ceremonijalnost guslarskog performansa

idiofoni, membranofoni i kordofoidiofoni, membranofoni i kordofoni narodni instrumentini narodni...

Documents