gostimir popovic

8/8/2019 GOSTIMIR POPOVIC

1/306

GOSTIMIR T. POPOVI]

EVROPSKA UNIJA RAZVOJ, ORGANIZACIJA, INSTITUCIJE


2/306

B I B L I O T E K A

AKTUELNOSTI

Urednik:Nenad Novakovi}

Recenzenti:Dr. Radoje Radi}

Branko Vigwevi}

Prevod zakqu~nih razmatrawa sa srpskog na:

Engleski: Sneana Ivanievi de BERTHETNema~ki:

Lektor:Miro Mla|enovi}

Kreacija na koricama:Stanislav Popovi}

Prelom:Miroslav Stijak, dipl.in`.


3/306

GOSTIMIR T. POPOVI]

EVROPSKA UNIJARAZVOJ, ORGANIZACIJA, INSTITUCIJE

BAWA LUKA

2004.


4/306


5/306

Gostimir T. Popov} / Evropska unija - razvoj, organizacija, institucije

S A D R @ A J

1. UVOD _____________________________________________________ 72. OP[TI PODACI________________________________________ 173. ISTORIJA INTEGRACIONIH PROCESA U EVROPI____ 29

3.1. Ciqevi integracija ____________________________________ 413.2. Etape u integracionom procesu__________________________ 443.3. Osnove integracija_____________________________________ 463.4. Nivoi integracija _____________________________________ 49

3.5. [irewe Evropske Unije ________________________________ 533.6. Kqu~ni datumi u integracionim procesima ______________ 55

4. EVROPA GRA\ANA/NARODA ____________________________ 775. ZAJEDNI^KE POLITIKE _______________________________ 876. INTEGRACIONI OSLONCI EVROPSKE UNIJE ________ 97

6.1. Ekonomska i monetarna unija___________________________ 1036.2. Zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika ______________ 109

6.3. Saradwa pravosudnih i policijskih organa ______________ 1147. JEDINSTVENO TR@I[TE ______________________________ 1218. OSNOVNI ORGANI EVROPSKE UNIJE_________________ 127

8.1. Evropski parlament___________________________________ 1308.2. Evropski savet________________________________________ 1378.3. Savet Evropske unije (Ministarski savet) ______________ 1398.4. Evropska komisija ____________________________________ 1438.5. Sud pravde____________________________________________ 1488.6. Finansijski sud _______________________________________ 152

9. DRUGI ORGANI EVROPSKE UNIJE_____________________ 1559.1. Predsedni{tvo Evropske Unije ________________________ 1579.2. Ekonomski i socijalni komitet ________________________ 1579.3. Trojka EU ____________________________________________ 1599.4. Evropska centralna banka _____________________________ 1609.5. Regionalni komitet ___________________________________ 1629.6. Odbor stalnih predstavnika ___________________________ 1649.7. Radna grupa za Zapadni Balkan _________________________ 164

5


6/306


10.SISTEM KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI_______________ 16710.1. Integralna bezbednost u Evropi ______________________ 17110.2. Novi organizacioni oblici___________________________ 174

10.3. Prevazila`ewe dosada{wih uzroka svih oblika sukoba _ 17910.4. NATO - prevazi|en oblik organizacije ________________ 180

11.PRO[IREWE EVROPSKE UNIJE ______________________ 18712. EVROPSKA UNIJA U SVETU (GLOBALNO MESTO) ____ 19513. REGIJE KAO MOGU]I MODEL ORGANIZACIJE ______ 20514. PROJEKCIJA IZGLEDA EVROPE U 21. VEKU___________ 20915. POJMOVI EVROPSKE UNIJE__________________________ 21516. ZAKQU^NA RAZMATRAWA ___________________________ 24317. IZ RECENZIJA ________________________________________ 27918. LITERATURA__________________________________________ 28419. KORISNE INTERNET ADRESE ________________________ 29520. AUTOR _________________________________________________ 303

6


7/306


1. UVODntstaor

dru{tveniI

egracioni procesi u svetu prolazili su ilno prolaze kroz razne faze i nivoe

ganizovawa obeleène mawe i vi{e, burnimm i istorijskim doga|ajima. Svi ti doga|aji

daju pe~at istorijskom periodu, obeleàvaju ga, iostavqaju uslove za daqi razvoj, kako na globalnom,subglobalnom, regionalnom i lokalnom nivou. ôve-~anstvo se u svim svojim fazama razvoja integrisalo idezintegrisalo, ali se do kraja dvadesetog veka jo{nije pojavila na svetskoj dru{tvenoj sceni trajnijaintegraciona forma koja ima {ansu da obezbedi mir usvetu. âsni izuzetak je Evropska Unija koja krozsvoju su{tinu i, formalnu organizaciju daje mogu}-nost novog dru{tvenog organizacionog oblika.

Na samom po~etku savremenih velikih evropskihkatastrofa u devetnaestom a posebno dvadesetom veku jasno se pokazalo da se multietni~ke organizacijedràvnih formi, zamewuju nacionalnim sistemima.

Osnovni oblik vladavine, uglavnom deklarativno,zvao se demokratija mada ona, nikada nije zaìvela upunom obliku svoga obe}avaju}eg zna~ewa, a razlike upojedinim regionima Evrope su bile veoma velike usvim segmentima dru{tvenog i politi~kog organi-zovawa.

7


8/306


Organizaciona struktura dràva, u evropskimsistemima pokazala se potpuno nesposobnom da o~uva

i sa~uva mir i mirne odnose kako me|u narodima, a nime|u organizacionim celinama. Naprotiv, postala jekreator, organizator i izvoznik dva svetska, i neko-liko regionalnih ratova. Evropa, zasnovana na trioslonca; demokratija, hri{}anstvo i multietni~nostpokazala je svu slabost svojih organizacija, ~ija je po-sledica, gotovo neprestano, vo|ewe ratova i destabi-lizacija u svim dru{tvenim formacijama.

Sistemi dru{tvene vrednosti su stalno potko-pavani a "nacionalni interesi" postajali su va`nijii vredniji od bilo koje "zajednice vrednosti" koja jesve vi{e postajala zami{qena kategorija a ne stvar-nost na kojoj se zasnivaìvot i budu}nost naroda.Dovedene do apsurda, "nacionalne demokratije" u

traèwu saveznika u autoritarnim reìmima isistemima, dovele su do amoralnog nacionalnog ego-izma koji je rezultirao podsistemskim re{ewima uvidu nacionalne, feudalne dràve, anahrone i samomvestfalskom modelu.

Evropa, na jednoj strani, racionalizuje iafirmi{e svoje demokratske politi~ke institucije,tradicionalnu i modernu kulturu, te sna`no radi nasusretu kultura i tradicija zapadnoevropskih naroda, ja~a nacionalne ekonomije, daje ~vrste garancije na{irokoj lepezi sloboda i qudskih prava. Na drugojstrani, u Evropi, se na po~etku dvadesetprvog veka,odvijaju "sive" migracije radne snage, nacionalne iverske napetosti rastu do usijawa, kr{ewa osnovnih

qudskih prava i proces etni~kog ~i{}ewa su, i daqe

8


9/306


10/306


Ako bi odnos izme|u budu}e evropske dràve ievropskog identiteta, trebalo da li~i na odnos

izme|u nacionalne dràve i nacionalnog identiteta,najpre, treba popularizovati i sa svih strana osmi-sliti "evropeizam", odnosno "evropsku ideju" a da sepri tome ne ponove, do sada pravqene, gre{ke urazvoju nacionalizma. Nacionalizam se ne moèposmatrati u "crno beloj tehnici". Postoji ~itavapaleta na~ina ispoqavawa nacionalnog identiteta,od onih lo{ih i iskqu~ivih pa do onih koji su primerzajedni~kog ìvota. Evropeizam treba da u~i od ovihdrugih.

Pored toga, nacionalizmi se razlikuju i potretmanu i shvatawu drugih naroda, nacija i etni~kihgrupa. Postavqa se kqu~no pitawe; da li je linijaizme|u "nas" i "onih drugih" neprelazna ili nije? Da

li se ozbiqno shvata okolnost da ne postoje "etni~ki~iste" nacije ili se nacija shvata i doìvqava kaoekskluzivna i neprikosnovena zajednica? Da li"nacionalni ponos" (vrlo ~esto eufemizam za kole-ktivnu samodopadqivost) po~iva i na slobodama kojesunarodnici imaju, ili na nekim mutnim predstavamao vlastitoj veli~ini?

Problem usagla{avawa nacionalnih interesa utako "{arenoj" zajednici kao {to je Evropa, nije ine}e biti ni malo lak ni jednostavan. Ako se prihvatiprincip da svi rade sve, i onako kako im to najvi{eodgovara, vrlo brzo se moè do}i u stawe anarhije ipotpune disfunkcije celog sistema Unije koji se takodugo gradi. S druge strane, ako se prihvati

prekookeanski crno, beli sistem, podele na "dobre i

10


11/306


lo{e momke", sledi ulaz u zamku autokratije koja, ba{na evropskom prostoru, nema slavnu istoriju. U

budu}nosti ovakav pristup moè uzrokovati samosukobe u sna`nijem ili blaèm obliku.

Problem za re{avawe name}e se sam od sebe.Formirawe evropskog identiteta, sa i u Evropskojuniji, kao i u nacionalnim dràvama koje }e ipakmorati da se odreknu dobrog dela svojih ekskluzivnihprava. Evropska ideja nije li{ena svoje istorijskekomponente i originalnosti iako su svi dosada{wipoku{aji integracija zavr{avani katastrofama uvidu svetskih i regionalnih ratova. Poku{aj inte-gracija na novim osnovama i te kako je vredan svihnapora koji se preduzimaju.

Integracioni procesi, kojima je posledica {i-

rewe evropskih sistema, nalaze se u osnovnoj logicifunkcionisawa svih naroda starog kontinenta. Ipak,potvr|ivati logi~nost potrebe za integracijama netreba da bude samo u nivou logi~ne konstatacije negoi u su{tinskom prihvatawu novog modela koji je ipakmnogo druk~iji od do sada dominantnog oblika kojizovemo dràvna organizacija.

Ako posmatramo aktuelno pro{irewe na po~etkudvadesetprvog veka sagleda}emo svu hrabrost oveodluke i novog procesa. Ono nam jasno govori da je upitawu trajan proces, u kome treba stalno dodavatipodsticajne impulse da bi se kretao (isto kao {to jeneophodno u vo`wi bicikla stalno okretati pedale -u protivnom sledi pad), U integracionim procesima

stawe stajawa u mestu zna~i isto {to i kretawe

11


12/306


unazad tako da intenzitet aktivnosti stalno trebapoja~avati novim impulsima i oblicima.

Postavqati pitawe o tome gde su granice Evrope je krajwe neproduktivno, po{to je ono u stvari, tosu{tinski politi~ko, geopoliti~ko, a najmawe ilinimalo geografsko pitawe. Svaki odgovor koji polaziod "geografije" u samom startu je osu|en na neta~nost.

Evropska unija kao novi model integracionogsistema predstavqa, ne samo za praksu, ve} i zapoliti~ku nauku izuzetno interesantan i bitan pre-dmet istraìvawa;

Evropska unija se nalazi na veoma uskoj graniciizme|u disciplina istraìvawa sistema i me|u-narodne politike, i kroz samo weno postojawe po~iwu

se topiti me|usobne granice ovih disciplina,

Brze promene ustavno-pravnih okvira i ~lanstva,povezane su sa {irokom lepezom interesantnihteoretskih pitawa koja }e bit trajan predmet inte-resovawa nau~nih, stru~nih i analiti~arskihkrugova.

Politi~ka institucionalizacija Evrope nijeciq sama po sebi, ve} ona treba da dopuwava i pratiekonomske integracije. Nacionalni subjekti i nacio-nalne dràve dostigle su svoj organizacioni vrhunaca problemi koje treba da re{avaju daleko su nadraslidràvne i nacionalne okvire.

12


13/306


U toku je velika aktivnost koja se zove "{iraEvropa" mada, ako posmatramo globalno, Evropa je

konstanta, a organizacija i politi~ke strukture su tekoje se mewaju, razvijaju, {ire ili, ta~nije re~eno,integri{u. Kako }e se okon~ati politi~ke, integ-racione, diplomatske ili ekonomske aktivnostizavisi od koncepcije organizacije i stepena po{to-vawa politi~ke voqe. Gotovo da je sigurno da se ne}eokon~ati nekom novom supremacijom najve}ih (ilinajja~ih). Principi me|usobnog po{tovawa ve}polako ali sigurno preuzimaju vode}u poziciju od svihoblika supremacije.

Evropa kao sistem koji je u napredovawu ima izasebe nekoliko razvojnih etapa. Od Rimskih sporazumakoji su projekat i zamisao Unije sproveli u stvarnost,preko Jedinstvenih evropskih akata i kona~no

zajedni~ke valute koja je, u mnogome ispunilao~ekivane ciqeve.

Paralelno, Evropska unija se otvara za nove~lanice i tokom godina, se sa {est, pro{iruje nadvadesetpet ~lanica, pri ~emu je pristupawe Uniji,novim ~lanicama donelo rast blagostawa u svimoblastima, a posebno, rast `ivotnog standarda.

Sve ove te{ko}e jasno govore o te`ini ikompleksnosti zadatka koji se nalazi pred narodimaEvrope i koji ih moraju savladati u ciqu kreacijenovih organizacija. Izazov nove heterogenosti koja jepovezana sa razli~itim nivoima razvoja i velikimpoliti~kim i kulturolo{kim razlikama, ~ine novi

13


14/306


institucionalni izazov, koji ide paralelno sapove}awem broja ~lanica.

Ovaj proces predstavqa i politi~ki izazov, kojise ogleda u tome da li }emo biti sposobni da ovojnovoj Evropi obezbedimo mesto u svetu, koje joj posvim parametrima pripada. U okviru globalizacije,formirawe ~vrstih regionalnih polova je neophodno,kako bi sistem Evropske unije dobio jasnu i funk-cionalnu strukturu. Evropska unija ima potencijal,ako sebi obezbedi neophodne kapacitete, da igra vrlova`nu ulogu, koja odgovara wenom mestu, tradicijama,iskustvima i vrednostima.

Planirani i prakti~no projektovani ciqevi daEvropa do 2010. godine postane najkonkurentnijaekonomija u svetu predstavqa veliki izazov, ali uslov

za wegovo ostvarewe je na politi~kom poqu, na inte-graciji, razvoju demokratije i wenih institucija.

To, {to se hladni rat u Evropi nije pretvorio uvru}i, nije samo zasluga mnogo hvaqene evropskedemokratizacije, koju su tokom druge polovine dva-desetog veka do`ivele mnoge evropske zemqe. Ima tu,mnogo, drugih uticaja a jedan od wih dolazi s drugestrane Atlantika, Iako ne uvek kao demokratski u jednom periodu je prisustvom gole sile obezbedio dase ne ponove strahote drugog svetskog rata na ogromnojve}ini evropske teritorije. [to se to nije dogodilo ina jugoistoku Evrope pitawe je za druge analizedoga|aja i pojava koje su uzrokovale oru`ani sukob uovom delu kontinenta. Kamen spoticawa u procesu

evropskih integracija uvek je bilo protivqewe

14


15/306


Velike Britanije da u~ini bilo {ta {to bi se kosilosa, u bilo kom pitawu posebnim odnosima koje ima

London sa Va{ingtonom. Ironija je u tome {to suVelika Britanija i Francuska jedine sile u Evropikoje imaju interkontinentalni karakter u bilo kojojinstanci.

Veze istorije, tradicije i savremenih potreba uEvropi su sna`nije izra`ene nego bilo u kom makroregionu na celoj planeti. Svest o formirawuevropskog identiteta sa sna`nom Unijom ali isna`nim dr`avama koje je konstitui{u jo{ uvek nijepresudna. Postoje dve prepoznatqive snage koje suvrlo ~esto suprostavqene, ali ipak na sceni je razvojideje koja je umnogome uskla|ena sa wenim isto-rijskim i tradicionalnim osnovama, te puna origi-nalnosti.

15


16/306


16


17/306


2. OP[TI PODACIVROPA, geografski posmatrano, na planetizemqi predstavqa kontinent severnehemisfere. Samo ime Evropa poti~e od stare

asirske re~i ereb (zalaz sunca, zapad) koju su stariGrci preuzeli od Feni~ana za zapadnu obalu Egejskog

mora te se kasnije taj naziv pro{irio na celievropski kontinent.

E

Geografski Evropa zahvata zapadni deo kopnaEvroazije od linije: isto~no podno`je planine Urala- reka Ural - Kapspijsko more - udolina Mani~ - Crnomore - Bosfor - Mramorno more - Dradaneli - Egejskomore. Pored priobalnih, u Evropu se pribrajaju iudaqenija okolna ostrva: Nova zemqa, Zemqa FraweJosifa, Svalbar, Medve|e ostrvo, Jan Majen, Island,Fererska ostrva, Velika Britanija, Irska i svaostrva u Sredozemnom moru te ostrva uz obalu Turskeu Egejskom moru koja pripadaju Aziji.

I pored ~iwenice {to sa Azijom sa~iwava

povezanu kopnenu masu, zbog kulturnih, politi~kih isvetskih doga|aja na koje uti~e i koje vodi, Evropapredstavqa zaseban kontinent u svim odre|ewima.

Povr{ina evropskog kopna sa ostrvima iznosi10,508.384 kilometra kvadratna i zahvata oko 2%ukupne zemqine povr{ine, odnosno oko 7,4% wenogukupnog kopna. Na zapadu evropski kontinent odvojen

17


18/306


je od Severne Amerike Atlantskim okeanom, a na se-veru severnim ledenim okeanom.

Najzapadniji rt evropskog kopna, rt Roka uPortugaliji udaqen je od severnoameri~kog kopna oko5900 kilometara, a najseverniji rt Ron~in na severuNorve{ke udaqen je od severnog pola oko 2100kilometara. Najisto~nija ta~ka nalazi se na Uralu anajju`nija ta~ka evropskog kopna rt Maroki u[paniji, u Gibraltarskom moreuzu, udaqen je odafri~kog kopna svega 14 kilometara. Odstojawe od jugozapada Sicilije do najbliè ta~ke afri~kogkopna, kroz Sicilijanski prolaz u Sredozemnom moru,iznosi 140 kilometara, a izme|u Krita i afri~keobale oko 350 kilometara.

Afrika je fizi~ki priblièna Evropi tako da

se ponekad, posebno kada je u pitawu severna Afrika,govori o Evroafrici kao politi~ko-ekonomskom poj-mu.

Posmatraju}i kopnenu polukuglu planete zemqeEvropa se nalazi pribli`no, u centralnom poloàju,na sredokra}i izme|u kontinenata Azije, Afrike iAmerike, gde je koncentrisan najve}i deo ~ove~anstva,mereno po svim i kvantitativnim i kvalitativnimparametrima.

Evropu sa zapada i juga, obuhvataju dva toplamora, Atlantski okean i Sredozemno more na kojimase odvija najja~i pomorski saobra}aj u svetu. Poredtoga, Evropa se nalazi i u severnom umerenom

18


19/306


klimatskom pojasu gde su uslovi za ìvot veomapogodni.

Sve to, kao i drugi negeografski ~inioci,uslovilo je da se Evropa razvije u centralno àri{teduhovne i materijalne kulture sveta, ali i ukontinent permanentnih sukoba svih veli~ina ioblika.

Kroz celu istoriju savremene civilizacije,prisutan je izuzetno snaàn uticaj evropske kulture ucelom svetu (poznat kao evropeizacija sveta), ~emu jeznatno doprineo i wen geografski poloàj. Evropa, ustvari, predstavqa zapadno poluostrvo na velikomkopnenom bloku evropskog i azijskog kontinenta, kojise ponekad naziva i Evroazija i krajem dvadesetog vekasve vi{e dobija i na ekonomsko politi~kom zna~aju u

okviru globalnih integracija.

Isto~na granica prostora Evroazije je, prirodno,veoma {iroka i prohodna, naro~ito na delu izme|uplanine Urala i Kaspijskog mora, gde su bez te{ko}avr{ene velike seobe naroda, tako da taj prostor imapopularno ime vrata naroda.

Me|utim, kopnene veze Evrope sa ju`nompolovinom azijskog kontinenta su oteànevisokoplaninskim zemqi{tem koje se prostire odMale Azije preko Pamira do severne Kine, {to jeuslovilo i odre|ene kulturolo{ke razlike od bitnoguticaja na regionalna i globalna povezivawa.

19


20/306


Kao poluostrvski nastavak Azije Evropa jeznatno izduèna u pravcu istok-zapad, odnosno

severoistok-jugozapad od centralnog dela planineUrala do rta Roka na zapadu u vazdu{noj liniji oko6500 kilometara. Sam trup Evrope, ne ra~unaju}ipoluostrva, prema zapadu se postepeno suàva, pa naliniji Pirineja {irina iznosi svega oko 400kilometara.

Obale evropskog kontinenta su veoma razvedenei kao posebni oblici izdvajaju se poluostrva;Skandinavsko, Dansko, Pirinejsko, Apeninsko,Balkansko, Bretawa u Francuskoj i druga mawapoluostrva, kao i mnogobrojna priobalna ostrva.

Ukupna duìna evropskih obala je oko 41000kilometara, a najotvoreniji je pristup na deo

evropske obale je sa Atlantskog okeana. S takvimoblicima obala zna~ajno je nagla{ena maritimnost uwenom zapadnom delu, dok je u isto~nom deluizraènija kontinentalnost.

Polaze}i od oblika, klimatskih uslova,orijentacije na okolna mora i op{teg poloàja uodnosu na celinu zemqe Evropa se deli na nekolikovelikih oblasti ili regija me|u kojima nema o{trih iizraènih geografskih granica ni u kojem obliku.Same podele u okviru Evrope nisu do kraja nidefinisane ni usvojene ali uslovna podela je, nazapadnu, sredwu, severnu, jugoisto~nu, ju`nu i isto~nuEvropu.

20


21/306


Zapadna Evropa obuhvata prostor izme|uPirineja i reke Rajne, koji se produùje na jug do

Ligurskog mora i prirodno je orijentisana premaAtlantskom okeanu. Osnovne karakteristike overegije su da je veoma naseqena, visoko razvijena,komunikativna i dobro prohodna dok je u klimatskompogledu veoma povoqna {to je i uslovilo wen brz ikvalitetan razvoj na svim poqima.

Sredwa Evropa obuhvata geografski prostorizme|u reke Rajne i Wemena a na jug se prostire dozakqu~no Alpa i severnog oboda Karpata. Prema svompoloàju u odnosu na ostale evropske oblasti ova re-gija predstavqa centralno ~vori{te evropskih komu-nikacija. Prirodno je orijentisana prema Severnom iBalti~kom moru a prema ostalim osobinama veoma jesli~na zapadnoj Evropi sa malim izuzetkom teè ko-

pnene prohodnosti na ju`nom obodu.

Severna Evropa, prema op{tem odre|ewu,obuhvata prostor skandinavskog poluostrva, i fizi-~ki je znatno odvojena od evropskog trupa. kara-kteri{e je slabija me|usobna kopnena povezanost iprohodnost, kao i o{trija klima.

Jugoisto~na Evropa je prostor koji, po op{teprihva}enim definicijama ulazi uglavnom u slivsredweg i doweg toka reke Dunav. Po svom poloàjudobro je povezana sa sredwom i isto~nom Evropom ali je u mnogim odre|ewima i karakteristikama vi{eorijentisana na jugoistok ka isto~nom Sredozemqu iCrnom moru. Op{te fizi~ke karakteristike, kao

prohodnost, naseqenost i privredna razvijenost su

21


22/306


ispod evropskog proseka a posebno je opredequjustalni sukobi svih oblika i intenziteta.

Ju`na Evropa zahvata prostor tri velikapoluostrva; Pirinejsko, Apeninsko i mediteranskideo Balkanskog. Uglavnom je orijentisana kasredozemnom moru, izuzev zapadnog dela Pirinejskogpoluostrva koji je usmeren prema Atlantskom okeanu.Iako su ova tri poluostrva fizi~ki veoma jasnorazdvojena ova regija, ipak, ~ini jednu celinu sasli~nim uslovima ìvota.

Isto~na Evropa prostire se na preostalom,kopnenom, isto~nom delu kontinenta. Prili~no jeujedna~ena po reqefu, klimi i svim drugimkarakteristikama. U woj je ja~e izraènakontinentalnost centralnog dela koji je od najblièg

mora udaqen preko 1000 kilometara. I pored uslovaza dobru prohodnost u kopnenom delu, osredwe jekomunikativna.

Klimatski je veoma raznovrsna oblast, odsubpolarnih osobina na severnom rubu, do stepskopustiwskih predela na jugu regiona.

Reqef Evrope je veoma raznolik gde najve}i deozauzimaju nizije (oko 84% od ukupne povr{ine aposmatrano po nadmorskoj visini pojas od 0 do 200metara obuhvata 60%, od 200 do 500 metara 24%, od 500do1000 metara 10%, od 1000 do 2000 metara 5% i preko2000 metara 1%.

22


23/306


Nizija je svojim najve}im delom kompaktna iobuhvata isto~nu Evropu, produàva se neprekidno

preko severnog dela sredwe Evrope i daqe preko zapa-dne sve do Pirineja. U svom najve}em delu nizija jenajnaseqenije i privredno najrazvijenije podru~je. Naistoku je veoma prostrana dok se idu}i prema zapadu uznatnoj meri suàva.

Najve}e nizije u Evropi su Pribalti~ka,Panonska, Vla{ka i Severnoitalijanska koje su dalenezaobilazan pe~at evropskoj istoriji u svim obli-cima ispoqavawa od politi~kog, preko vojnog doekonomskog i kulturnog.

Planinska oblast u Evropi, mada nije kompaktna,proteè se ju`no od zapadne polovine velike nizijskeoblasti, izme|u centralnog dela Francuske i

Ukrajine. Orografski su najizra`niji Alpi a od wihse na jug odvajaju Apenini, Dinaridi i [arsko-pidskeplanine, na istok Karpati, Rodopi i Balkanskiplaninski sistem. Na sever se od Alpa odvajaju niske isredwe planine ê{ke, Nema~ke i Francuske a nazapadu su planine centralne Francuske.

Ostali planinski sistemi (Ural, Skandinavskeplanine i Pirineji) nemaju veliki zna~aj za evropskesisteme ali ispoqavaju znatan uticaj na kompozicijudru{tvenog organizovawa evropskih naroda.

Ural (Narodna gora) ne oteàva komunikacijeizme|u Evrope i severne Azije te tako i u geogra-fskom smislu omogu}ava razvoj evroazijskih integra-

cija u svim oblastima.

23


24/306


Skandinavske planine karakteristi~ne su po

velikim strminama i te{koj prohodnosti na zapadu,dok se prema istoku skandinavije spu{taju u blagu,priobalsku niziju. Najseverniji deo Skandinavije jevrlo neprohodan, zbog uticaja, kako reqefa tako isubploarnih klimatskih prilika ali to ne uti~e nasistem komunikacije niti na bilo koje procese uEvropi.

Planine na Pirinejskom poluostrvu zauzimajuprostranu oblast celog poluostrva i zadiru delom i ucentralnoevropski deo. Najvi{e se isti~u samiPirineji koji prakti~no odvajaju poluostrvo odevropskog trupa, sa ne{to pogodnijim prolazima samona rubovima pored morskih obala.

U okviru Evrope kao kontinenta neophodno jesagledati i nekoliko ve}ih ostrva koja uti~u naevropsku kompaktnost i na kojima postoje zna~jniplaninski vrhovi (Island, Sicilija, Krit) mada uprocesu politi~kih i geostrategijskih doga|awanemaju presudan uticaj.

Hidrografija Evrope je veoma karakteristi~na iceo kontinent obiluje rekama koje uti~u u okolnamora i okeane. Unutra{wem slivu, od velikih reka,pripadaju Ural i Volga (sliv Kaspijskog mora) aostale reke pripadaju atlantskom, balti~kom,sredozemnom i crnomorskom slivu.

Sve velike i mnoge sredwe reke su plovne,

odnosne regulisane i opremqene za plovidbu. Evropa

24


25/306


ima veoma razgranatu re~nu plovidbenu mreù koja jedopuwena plovidbenim kanalima te se tako omogu}uje

veza izme|u pojedinih slivova {to znatno doprinosikvalitetu komunikacija na celom kontinentu.

Jezera u Evropi su mnogobrojna ali su prete`nomalih povr{ina i ukupno zahvataju oko 135.000kilometara kvadratnih ukupne povr{ine.

Iako je bogata vodom i vodenim tokovima ipovr{inama svih oblika u Evropi se pojavquje pro-blem ~iste pitke vode u svim wenim delovima.Regioni koji su o~uvali ~iste vodotokove imajustrate{ko mesto u daqem razvoju. îsta, pitka vodapredstavqa strate{ki materijal jednak, a mo`da izna~ajniji i od nafte.

Klima i klimatske prilike u Evropi odre|enesu, u osnovi, poloàjem wenih delova na geografskoj{irini. Krajwi severni rub, sa Islandom i drugimostrvima, pripada subpolarnom, a ne{to {iri pojasispred obale sredozemnog mora i ju`ni deopoluostrva Krima, mediteranskom klimatskom pojasu.

Preostali, veoma {irok pojas izme|u wih, ima

umerenu klimu koja je na Zapadu (atlantska klimatskazona) pod ublaàvaju}im uticajem Atlantskog okeana,a posebno Golfske struje, dok je na istoku (isto~naklimatska zona) o{trija, pod uticajem kontinen-talnih klimatskih karakteristika prostranog azij-skog kopna. Veliki prostor izme|u ~ini sredwo-evropsku prelaznu zonu.

25


26/306


U klimatskom pogledu generalna podela zona, uzprelazna podru~ja, je na 4 klimatske zone:

Atlantska klimatska zona,

Isto~na klimatska zona,

Sredweevropska zona i

Mediteranska zona

Atlantska klimatska zona obuhvata severni rub

Pirinejskog poluostrva, priobalni pojas zapadneEvrope, Britanska ostrva, i zapadni deo Skandi-navije. Ispoqava se kroz relativno blage zime,umereno topla leta te umerenom koli~inom padavina.

Isto~na klimatska zona obuhvata najve}i deoisto~ne Evrope, centralne i isto~ne deloveSkandinavije kao i niziju na dowem toku Dunava.

Ispoqava se kroz dosta klimatskih kontrasta, naseveru hladne sna`ne i vetrovite zime, a na jugu `arkai su{na leta.

Sredweevropska klimatska zona je uglavnomprelazna izme|u dve prethodne, s tim, da se uPanonskoj niziji javqaju neke osobine sli~nije

isto~noj klimatskoj zoni.Mediteranska zona, u klimatskom pogledu,

odlikuje se time {to temperatura zimi izuzetnoretko pada ispod nule stepeni celzijusa a letiponekad prelazi i 40 stepeni celzijusa. Karakteri-sti~ne su letwe su{e i u proseku relativno malekoli~ine padavina.

26


27/306


Krajem dvadesetog i po~etkom dvadesetprvog vekauo~qive su lokalne klimatske promene uslovqene

nekontrolisanim ve{ta~kim aktivnostima na celojplaneti. O~ekuju se ja~e promene klimatskih uslova uEvropi ali ne u bliskoj budu}nosti.

Stanovni{tvo; Na evropskom kontinentu `ivioko 24% stanovni{tva celokupnog ~ove~anstva aosnovna karakteristika je da ima najve}u gustinustanovni{tva od svih kontinenata ( 60 stanovnika po

kilometru kvadratnom). Prirodni uslovi i drugifaktori u~inili su da je gustina naseqenosti veomaneravnomerna, U regionima zapadne i sredwe Evropegustina naseqenosti je veoma velika, dok je upojedinim oblastima na severu, jugu i istoku, ispodproseka.

U celini gledano okvir najve}e gustine

stanovni{tva je u trouglu: Britanska ostrva - Sici-lija - reka Visla. U zemqama sa velikom gustinomnaseqenosti nalaze se i veliki gradovi. Gradska pod-ru~ja preovladavaju tako da gradova sa preko milionstanovnika u Evropi ima 32 i uglavnom su koncen-trisani na zapadnom delu evropskog kontinenta.

Stanovni{tvo Evrope je raznolikog etni~kogporekla a najvi{e ima Slovena, Germana i Romanatako da ova tri naroda indoevropskog porekla ~ineoko 90% ukupnog evropskog stanovni{tva. Ostalo sumawe indoevropske grupe (Grci, Irci, Litvanci,Latvijci i Albanci), zatim ugrofinski narodi(Ma|ari, Finci i Estonci), tursko-tatarski narodi(Turci, Tatari, Ba{kiti i Kirgizi) i grupe ostalih

naroda (Jevreji, Baski i Romi).

27


28/306


28


29/306


3. ISTORIJA INTEGRACIONIHPROCESA U EVROPIsavremenim uslovima procesi integracija uEvropi vezuju se uglavnom, za drugu polovinudvadesetog veka, mada su zamisli o ujediwenoj

Evropi kroz istoriju `ivele u mnogim krugovimafilozofa i drugih qudi koji su imali svoju vizijubudu}nosti.U

Razli~ite koncepcije o integracionim proce-sima u Evropi prisutne su od samog po~etka i mo`e sere}i da imaju trajan karakter a ogledaju se u

razli~itostima interesa koji se ispoqavaju kroznacionalna, politi~ka, idejna, dru{tvena, istorijska,globalna, ekonomska, strategijska, takti~ka i drugapitawa.

U vreme politi~ke "Moderne" koja obuhvata dvarazdobqa ( 15. vek i drugo razdobqe od 17. do 19. veka)pojavquje sa ideja povezivawa zemaqa i naroda u

Evropi, prvenstveno sa ciqem vojne odbrane od svihoblika agresije. Jedan od najzna~ajnih eksponenataevropskih integracija, bio je francuski vojvodaMaksimilijan (1560-1641) koji je bio kraqev savetniki ministar.

Zamisao vojvode Maksimilijana i krugova oko

wega bila je usmerena na stvarawe evropske

29


30/306


federacije, koju bi sa~iwavale hri{}anske zemqe,ali kojima bi predvodnik bila Francuska sa svim

svojim tada{wim kapacitetima.

Holandski pravnik i politi~ki teoreti~ar HugoGrocijus (1583-1645) daje zna~ajan doprinos teoret-skom osmi{qavawu integracionih procesa u Evropi afrancuski mislilac Sent Pjer (1658-1743) kao autorideje o "federativnoj zajednici evropskih dràva"razvija projekat Evropske Republike koju treba dasa~iwava sistem postoje}ih dràva, ujediwenih uAlijansu sa svojim Parlamentom ili Kongresom.

Kod nema~kog filozofa Imanuela Kantaprisutno je razmi{qawe o evropskim povezivawimakoje se ispoqava kroz koncepciju "federalno organi-zovane Evrope republikanskih dràva". Kantova za-

misao ima dva osnovna principa: prvi da gra|anskiustav u svakoj dràvi treba da bude republikanski adrugi da me|unarodno pravo treba da se zasniva nafederalizmu slobodnih dràva.

Zamisli o "Sjediwenim Dràvama Evrope"pojavquju se jo{ u vreme Viktora Igoa i predstavqalesu samo ideale o kojima su sawali humanisti i paci-fisti ali koji su brutalno osporeni tragi~nim ikrvavim sukobima koji su razdirali evropski kontitokom celog dvadesetog veka.

Vredno je napomenuti da je Igo vizionarski izneoideju evropskog zajedni{tva koja }e i pored svih dru-{tvenih turbolencija u vremenu posle wega imati

punu satisfakciju. Daleke 1855. godine Igo pi{e

30


31/306


"Na{ kontinent }e biti dràva evropskih naroda.Ne}e biti granica ni carine, ni zabrana, bi}e samo

slobodnog protoka qudi i roba"

Nakon zavr{etka prvog svetskog rata vizionari nove,ujediwene, Evrope pou~eni ogromnim qudskim imaterijalnim gubicima koje je ~ove~anstvo pretrpelostvaraju novi projekat svetske mirovne organizacije,koja se stvara pod nazivom Dru{tvo naroda u Parizu1919. godine. Karakteristi~no je da SAD, sticajemraznih okolnosti, nikada nisu bile wegova ~lanica, aSSSR znatno kasnije od osnivawa.

Stvarawem Dru{tva naroda, mawe poznato u{iroj javnosti, stvara se i Panevropski pokret koji jeformiran na Panevropskom kongresu u Be~u 1926.godine, i vrlo brzo dobija veliki broj pristalica u,

prvenstveno, nau~nim i politi~kim krugovima svihevropskih naroda.

Panevropski pokret zami{qen je da se razvije nanekoliko osnovnih principa:

evropska organizacija dràva po ugledu naSAD,

ravnopravnost nacionalnih dràva,

pouzdane garancije za ~lanice,

savez sa Rusijom,

stvarawe carinske unije i jedinstvenogekonomskog prostora

31


32/306


Drugi svetski rat raspr{io je mnoge nade oponovnom ujediwewu Evrope ali ideja nikada nije

nestala pa ~ak ni u vreme dok je trajao rat.

Kristali{u se osnovni stavovi evropskih narodaod kojih je kqu~ni odnos da "ZAJEDNI^KAEVROPA TREBA DA BUDE ZASNOVANA NAPRINCIPU DOBROVOQNOG DAVAWA PRIS-TANKA SVIH EVROPSKIH NARODA.

Ideja evropskog ujediwewa svoj pravi, ozbiqni iprakti~ni izraz dobija posle drugog svetskog rata apo~eci su krajem ~etrdesetih i po~etkom pedesetihgodina dvadesetog veka.

Po~etni impuls svim daqim aktivnostima dao je, jedan od najsna`nijih li~nosti tog vremena, Vinston

êr~il, koji je 1946. godine u Cirihu vizionarskinajavio:

"Ako Evropa treba da se spasi od neograni~nebede, od kona~ne propasti, moramo da izgradimo novopoverewe u evropsku porodicu naroda i da joj damopoliti~ku strukturu u kojoj Evropa moè da ìvi umiru, sigurnosti i slobodi. Postoji samo jedan lek.Moramo stvoriti neku vrstu Sjediwenih DràvaEvrope, a prvi korak ka tome mora biti konsti-tuisawe Evropskog saveta. Ako na po~etku sveevropske dràve ne budu htele ili mogle da pristupeUniji, ipak moramo da krenemo sa poslom i da oneevropske dràve koje to ho}e i mogu, poveèmo iujedinimo"

32


33/306


U procesu razvoja evropskih integracija, drugi,vrlo va`an podsticaj dala je Evropska unija

federalista ~iji je najsna`niji predstavnik HenriBurgmans a koja je u stvari naslednica idejaPanevropskog pokreta izme|u dva svetska rata.

Kona~no, posle vekova vizionarstva i mnogih ratova isvih drugih oblika sukoba 1947. godine osniva seEvropska parlamentarna unija sa sekcijama u vi{e ze-maqa. Konstitui{e se Ha{ki Kongres 07. maja 1948.godine koji postavqa zahtev za sazivawem Evropskeskup{tine koju bi sa~iwavali ~lanovi parlamenatapojedinih zemaqa.

Ovo je bio prvi, konkretan, prakti~an i konzistentanpoliti~ki impuls za razgovore na svim nivoima a,koji su svoj finale dobili stvarawem Evropskog

saveta u Strazburu.

33


34/306


Evropska skup{tina i Evropski savet su vrlospecifi~nog politi~kog i savetodavnog karaktera

ali zna~aj u procesu integrisawa Evrope im jeogroman. Prakti~no su stvoreni uslovi da se pristupipoliti~kim, ekonomskim i bezbednosnim integra-cionim procesima, da se donese Poveqa o qudskimpravima i da se krene i organizaciju suda koji biobezbe}ivao po{tovawe osnovnih qudskih prava.

Sve dok se ideja o ujediwenoj Evropi nijeiskristalisala u jasan politi~ki projekt i postaladugoro~ni ciq evropskih naroda kojim se trebajuprevazi}i nacionalni antagonizmi nije bilo mogu}eni po~eti stvarawe odre|enih institucija i organaevropskog sistema.

Osnovni koncepti u stvarawu evropskih orga-

nizacionih oblika zasnovani su na dva principa, i toprvo, na osnovama dijaloga i komplementarnosti me|ulokalnim, regionalnim, nacionalnim i evropskimvlastima a drugo, na funkcionalisti~kom konceptu opostupnom prenosu suverenih prava, od nacionalnihdo regionalnih upravnih organa.

Na po~etku dvadesetprvog veka ova dva principaujediwuje uverewe da, pored nacionalnih i regio-nalnih vlasti, trebaju postojati nezavisne, demo-kratske evropske institucije koje su nadle`ne zadono{ewe odluka u onim podru~jima gde je zajedni~kodelovawe efikasnije od delovawa svakog podsistemazasebno kao {to je: monetarni sistem, ekonomsko idru{tveno povezivawe, zapo{qavawe, za{tita `ivot-

ne sredine, spoqna politika i bezbednost, te

34


35/306


stvarawe uslova za trajno odràvawe mira ibezbednosti.

Evropska unija u 1998. godini rezultat je naporakoji od 1950. godine ulaù nosioci ideje o ujediwenojEvropi. Kao sistem, Evropska unija je usavr{enioblik multisektorske organizacije a nadle`nosti seprostiru na kqu~ne oblasti od interesa za ~lanice;politiku, ekonomiju, socijalna pitawa, industriju,poqoprivredu, industriju, qudska prava i spoqnupolitiku. Ustavne osnove i puni legalitet ilegitimit daju Pariski ugovor o osnivawu zajedniceza ugaq i ~elik iz 1951. godine; Rimski ugovori oosnivawu Evropske ekonomske zajednice i Evropskezajednice za atomsku energiju iz 1957. godine.

Rimski ugovori su izmeweni Jedinstvenim

evropskim aktom iz 1986. godine i Ugovorom izMastrihta o Evropskoj Uniji 1992. godine, te kona~noAmsterdamskim ugovorom iz 1997. godine. Ovi ugovorivezuju zemqe i narode mnogo ~vr{}e negome|unarodnopravni ugovori, koji su do tada sklapanime|u suverenim dràvama. Evropska, unija polako alisigurno, stvara pravni sistem koji }e biti u slu`biwenih gra|ana, i obezbediti u najvi{em standarduwihova osnovna prava.

U samom po~etku Zajednica je bila ograni~ena namali prostor stvarawa zajedni~kog trì{ta za ugaq i~elik i to za {est dràva osniva~a (Belgija,Francuska, Nema~ka, Italija, Luksemburg i Holan-dija). U uslovima neposredno posle drugog svetskog

rata, osnovna svrha zajednice bila je stvarawe uslova

35


36/306


za o~uvawe mira po{to su se u istoj organizacijina{li i pobednici i gubitnici evropskog rata da

grade instituciju i strukture koje }e im obezbeditida sara|uju kao ravnopravni partneri.

Po~etni uspeh {esto~lane zajednice sna`no jepodstaknuo Dansku, Irsku i Veliku Britaniju dapodnesu zahteve za pristup Zajednici. I porednagla{enih èqa, pro{irewe zajednice desilo se tek1972. godine od kada ima devet punopravnih ~lanica.Pored fizi~kog pro{irewa i poqe delovawa jepostalo mnogo {ire i ukqu~uje podru~ja socijalnepolitike, regionalne politike i za{titu ìvotnesredine.

Po~etkom sedamdesetih godina dvadesetog vekapostala je o~ita potreba za uskla|ivawem ekonomske

i monetarne politike. Povod je bio globalnogkaraktera jer su Sjediwene Ameri~ke Dràvesuspendovale konvertibilnost dolara (ukidawempokri}a dolara zlatom - takozvani zlatni standard).U celom svetu po~elo je vreme monetarnenestabilnosti a naftne krize 1973. i 1979. godinedodatno su oteàle ionaku te{ku politi~ku,ekonomsku i bezbednosnu situaciju na planeti.Pokretawe Evropskog monetarnog sistema tokom 1979.godine znatno je stabilizovalo stawe i dalo noviimpuls Evropi da istraje na politici discipline,racionalnosti i me|unarodne ispomo}i u otvorenomekonomskom prostoru.

Zajednici se tokom 1981. godine pridruùje

Gr~ka a 1986. godine [panija i Portugalija ~ime se

36


37/306


sistem oboga}uje novim ~lanicama iz ju`noevropskogregiona. Ovo pro{irewe nametnulo je hitnu izradu i

provo|ewe strukturnih programa sa ciqem smawewarazlika unutar zajednice u svim instancama. U ovomperiodu zajednica se iskazuje i na me|unarodnomplanu potpisivawem novih sporazuma sa zemqama ju`nog Mediterana, Afrike, Karipskog prostora iPacifika {to je ura|eno po standardima Konvencijeiz Lomea.

Na istorijskom skupu svetske trgova~ke organizacije(GATT) 15. aprila 1994. godine u Marake{u potpisanje sporazum o novoj razvojnoj fazi, u kome je, prvi put,Evropska zajednica nastupila kao jedan subjekt, jedno-glasno i na taj na~in stavila sna`an pe~at i odlu-~nost da ima kapacitet da u budu}nosti razgovore ipregovore vodi u jedinstvenom vlastitom interesu.

Zajednica od tada, kao svetska trgova~ka sila, radi naorganizaciji i razvoju struktura koje }e joj obe-zbediti potvrdu vlastitog identiteta na me|u-narodnoj sceni.

Pad Berlinskog zida (kao simbola podele) poslekojeg je usledilo ujediwewe Nema~ke ( 03. oktobar1990. godine), kao i osloba|awe dela Evrope od tu-torstva Sovjetskog Saveza, koji je i sam suo~en sadezintegracionim procesima, u decembru 1991. godine,doveo je do postupne demokratizacije u zemqamasredwe i isto~ne Evrope. Politi~ka struktura sebitno mewa u celoj Evropi, a zemqe ~lanice odlu~ujuo nastavku procesa u~vr{}ewa i produbqewa me|u-sobnih veza, te su u tom ciqu zapo~ele pregovore o

37


38/306


novom ugovoru ~ije je glavne odrednice potvrdioEvropski savet u Mastrihtu 1991. godine.

Sna`no ja~a ideja o koncepciji i uspostavqawuzajedni~ke spoqne i bezbednosne politike, kao jednogod bitnih izraza funkcionisawa sistema Evropske za-jednice.

Ugovor o Evropskoj uniji koji je stupio na snagu01. novembra 1993. godine postavio je pred ~laniceambiciozan i perspektivno veoma sna`an programkoji se izra`ava kroz:

monetarno jedinstvo do 1999. godine,

nove zajedni~ke politike,

evropsko gra|anstvo,

zajedni~ku spoqnu i bezbednosnu politikukao i

unutra{wu bezbednost celog sistema

Primewuju}i klauzulu iz odredaba ugovora izMastrihta, kojom se predvi|a mogu}nost izmena,~lanice su u Amsterdamu 02. oktobra 1997. godinepotpisale novi ugovor kojim prihvataju i u~vr{}ujupolitike i nadle`nosti Evropske Unije, posebno u

saradwi na poqu pravosu|a, slobodi kretawa lica,spoqne politike i zdravstva. Evropski parlament,direktni demokratski glas Unije, dobio je novaovla{tewa kojima se potvr|uje wegova najbitnijauloga kolegislatora.

Tri nove zemqe pristupaju Evropskoj uniji od 01.januara 1995. godine (Austrija, Finska i [vedska). Tesu zemqe na svoj na~in obogatile Uniju vlastitim

38


39/306


specifi~nostima i otvorile nove dimenzije iperspektive razvoja i pro{irewa u srcu sredwe i

severne Evrope.

Ugovor iz Mastrihta i drugi prate}i sporazumipretrpeli su odre|ene izmene koje su zaokru`eneugovorom zakqu~enim u Nici 14. februara. 2001.godine (Ni~anski sporazum). Promene koje su doneteNi~anskim sporazumom odnose se na sastav i na~inodlu~ivawa pojedinih organa Unije. Osnovni ciqzakqu~ewa ovog sporazuma bio je zavr{na faza insti-tucionalnih reformi koje su bile pred vratima zbogo~ekivanog pove}awa broja ~lanica u narednim godi-nama.

U odnosu na organe, promewen je broj i sastav~lanova Evropske komisije, sastav i broj

predstavnika u Evropskom parlamentu, a napravqenesu i odre|ene izmene u odnosu na Evropski sud pravde,Ra~unovodstveni organ, Ekonomski i socijalni ko-mitet i Komitet regiona. Ni~anskim sporazumomizmewena su i pravila o odlu~ivawu kvalifikovanomve}inom u Savetu, a pro{irena je i obaveza saradwe iu~e{}a ~lanica u odre|enim pitawima od zna~aja zaUniju u slu~ajevima kada to pojedinim ~lanicama neodgovara ili nije direktno zainteresovana zaproblem.

"Evropesimizam" koji se pojavio po~etkomosamdesetih godina kao posledica sveop{te svetskeekonomske krize i te{kih neslagawa oko raspodelefinansijskih tro{kova Unije, od 1985. godine ustupio

je mesto novoj nadi o ponovnom uspostavqawu

39


40/306


dinami~nih integracionih procesa. Od 1985. godinedefinisani su principi o uspostavqawu velikog

unutra{weg trì{ta najkasnije do januara 2003. godi-ne. Principi su definisani u "Beloj kwizi" koju jepredstavila Komisija Evropske zajednice iobezbe|eno je mobilisawe svih snaga na wenojrealizaciji. Jedinstveni evropski akt, potpisan 18.februara 1986. godine a koji je stupio na snagu 01. jula1987. godine potvrdio je ovaj ambiciozni i strate{kiciq i uveo novi sistem legislative za wegovoostvarewe.

Najve}e pro{irewe od nastanka Evropske unijedogodilo se 01. maja 2004. godine kada je u ~lanstvoprimqeno deset zemaqa uglavnom biv{eg isto~nogbloka (Estonija, Latvija, Litva, Poqska, ê{ka,Slova~ka, Slovenija, Ma|arska, Malta i Kipar).

Ovim pro{irewm Evropska unija je oboga}ena sanovih 75 miliona stanovnika a broj dràva ~lanica sepove}ao na dvadesetpet. Ideja o Evropi naroda polakoali sigurno prelazi put od utopije do stvarnosti pri~emu se ve} vidi organizovani sistem vrednosti,politika, ideja i standarda.

Zapadna Evropa koja je od zavr{etka drugogsvetskog rata bila sinonim onoga {to nazivamoevropskim vrednostima moè zadovoqno pogledati napre|eni put i uslove koje stvara svojim narodima naputu integracije i mirnog i kvalitetnog na~inaìvota. Dugotrajnim i mukotrpnim ispitivawemrazli~itih modela organozovawa Evropa kaozajednica naroda, ide putem integracija u svim

oblastima dru{tvenog ivota.

40


41/306


3.1. Ciqevi integracija

U samom po~etku, kod prvih zagovornikaevropskih integracija ciqevi nisu bili jednozna~nopostavqeni a sve do po~etka stvarawa i zaìvqavawaodre|enih funkcija ciqevi su bili vi{e u sferilepih èqa nego jasno definisani. Ako pojam ciqadefini{emo kao "htewe da se ne{to postigne organi-zovanim delovawem" politika postavqawa ciqevapratila je i sam razvoj institucija Unije.

Generalno gledaju}i ciqevi su se postavqalistrategijski dugoro~no a na kra}e vremenske rokovesu operacionalizovani zavisno od uslova i datihsituacija. Op{ti ciqevi integracija u Evropi moguse iskazati kao:

obezbe|ewe trajnog mira i stabilnosti

gradwa poverewa

{to ravnomerniji razvoj svih evropskihregija,

demokratizacija dru{tva,

jedinstven pravni poredak

qudska prava i slobode, ekonomski prosperitet,

eliminacija uzroka ugroàvawa bezbed-nosti,

sloboda kretawa

za{titu prirodnih resursa

41


42/306


Svaki od ovih a i novopostavqenih ciqeva imaprioritet u odre|enom dru{tvenom trenutku a ako bi

postavili one najkonkretnije i najìvotnije ciqevemogli bismo ih ozna~ini kao te`wu za; pove}awemìvotnog standarda, realizaciju politike pune zapo-slenosti i pro{irewe ekonomske saradwe prven-stveno u okvirima Zajednice ali i u wenom blièm idaqem okruèwu.

Ovako definisane konkretne ciqeve nije mogu}eni poku{ati ostvariti bez {to ve}eg stepenaostvarivawa op{tih ciqeva i stvarawa uslova zaravnomeran i demokratski razvoj. Dug je put usagla-{avawa i samih ciqeva a o realizaciji se ne moègovoriti u kratkim rokovima. Sama èqa da sepostave ciqevi i postojawe kapaciteta da serealizuju otvara nova vrata u razvoju Evrope kao

zajednice wenih naroda koji su posebno osetqivi nabilo koju vrstu majorizacije, od politi~ke, ekono-mske, kulturne pa do jezi~ke.

Razvojem Evropske unije i ulaskom u sve vi{e isloènije etape u svom razvoju i uspostavqawem svesloènijih organizacionih sistema i institucija, apod uslovom ja~awa stabilnosti svih elemenatasistema, {iri}e se i lepeza sve brojnijih i razno-vrsnijih ciqeva. Paralelno sa politi~kim razvojem i ja~awem demokratskih institucija u pravnomekonomskom pogledu obezbedi}e se vi{i kvalitet za~oveka-pojedinca i narode kao kolektivitete bez ~egaje prakti~no nemogu}e zamisliti postojawe, odràwei razvoj Evropske unije.

42


43/306


Proces gradwe poverewa me}u gra|anima inarodima jeste jedan od trajnih ciqeva integracionih

puteva koji }e sigurno da doprinese da se postoje}erazlike postepeno prevazilaze a zajedni~ke vrednostiafirmi{u do najvi{eg nivoa u svim institucio-nalnim oblicima. Me|usobno po{tovawe i uvaà-vawe, pomo} i solidarnost, tako|e, su bitni stra-te{ki ciqevi u evropskim integracijama a wihovoostvarewe i razvoj mogu da postanu najboqa osnova zarazvoj mira, stabilnosti i tolerancije. Razvoj prav-nog sistema na osnovama evropske tradicije pred-stavqa bitan ciq i presudan uslov za ostvarivawe iza{titu svih oblika qudskih prava i sloboda.

Na po~etku dvadesetprvog veka, Unija je suo~enasa dve osnovne grupe izazova koji su operacio-nalizovani oblik op{te postavqenih ciqeva:

Da se postigne uspeh u integrisawu novih~lanica (posebno 10 novoprimqenih 2004. godine).Uspe{nim integrisawem i razvojem velikog sistemaod preko 450 miliona stanovnika najboqe }e sepoloìti ispit ostvarewa strate{koh ciqeva.

Osigurawe najvi{eg stepena monetarne stabil-nosti u Uniji (ali i u okruèwu) kojom }e sve zemqe~lanice dobiti uslove za brz (i lokalnim uslovimaprimeren) ekonomski razvoj, uz {to ve}u stopuzaposlenosti.

43


44/306


3.2. Etape u integracionom procesu

Tokom integracionih procesa u okviru Evrope,kao do dvadesetog veka izuzetno razjediwenogprostora na kome su najvi{e i naj~e{}e "uspevali"ratovi i svi drugi oblici sukoba, karakteristi~ne suetape u procesu koje se mogu definisati i podeliti nadva kqu~na perioda i osam etapa u razvoju integra-cionih procesa;

Period 1; Od kraja drugog svetskog rata do osnivawaEvropske unije (Faza osnivawa).Etapa 1; Od kraja drugog svetskog rata do formirawaEvropske zajednice za ugaq u ~elik,Etapa 2; Od Evropske zajednice za ugaq i ~elik doosnivawa Evropske ekonomske zajednice,Etapa 3; Od Evropske ekonomske zajednice do

Jedinstvenih evropskih akata,Etapa 4; Od usvajawa Jedinstvenih evropskih akata doosnivawa Evropske unije,

Kroz prve ~etiri etape op{ta slika ointegracionim procesima je dosta nejednaka a ponekadi zbuwuju}a S jedne strane vidqivo je enormno pro-

{irewe delovawa a prakti~no ne postoji oblast ukojoj Zajednica, na neki od na~ina, nije aktivna. Sdruge strane ovako sna`no izra`enih supranacio-nalnih struktura evidentna je dominantnost me|u-dr`avnih kooperacija, kao i ~iwenica da u poje-dina~nim oblastima saradwe vi{e ne u~estvuju sve~lanice, barem ne u punom kapacitetu.

44


45/306


Period 2; Od osnivawa Evropske unije,Amsterdamskog ugovora do veoma va`nog Ugovora iz

Nice (Napredovawe i dinami~ne promene).Etapa 5; Od Ugovora u Mastrihtu i Konferencijevlada 1996/1997. godine,Etapa 6; Usvajawe i proces realizacijeAmsterdamskog ugovora,Etapa 7; Od Amsterdamskog ugovora do ugovora uNici,

Etapa 8; Ugovor iz Nice i daqi razvoj sistemaEvropske unije kao jedinstvenog organizacionogoblika

Drugi period zakqu~en je vrlo zna~ajnim, ponekima i presudnim, Ugovorom iz Nice kome je biociq da se obezbedi proces institucionalnih promena,te da Unija koja se u vrlo bliskoj budu}nosti treba

pove}ati za vi{e od dva puta i daqe ostane efikasna isposobna da funkcioni{e. U procesu priprema iusvajawa Ugovora kqu~no je bilo slede}ih pet ta~aka;veli~ina i sastav Evropske komisije, ja~ina glasova uSavetu Evropske unije, mogu}e pro{irewe oblasti ukojima bi se odluke donosile kvalifikovanom ve}i-nom, daqa pitawa primene Amsterdamskog ugovora iprocesi na ja~awu saradwe unutar Unije.

[to se ti~e veli~ine i sastava Komisijeodlu~eno je da se tokom procesa pro{irewa do|e dostawa da svaka ~lanica ima jednog predstavnika uzobavezan princip rotacije. Dva, usko povezana pitawao snazi glasova u savetu i pro{irewa oblasti u kojimase odluke donose kvalifikovanom ve}inom odlu~eno

je da se nakon procesa ratifikacije Ugovora u, ta~no

45


46/306


30 odredbi, princip konsenzusa zameni principomodlu~ivawa kvalifikovanom ve}inom, pri ~emu su

centralne oblasti ostale po{te|ene ovih promena.

Za rad Unije i proces dono{ewa odluka,kavlifikovana ve}ina ostvaruje se u slu~aju;

da neki zakqu~ak dobije odre|eni brojglasova, pri ~emu se broj glasova mora

ponovo ispitati nakon pristupawa svakenove ~lanice,

da ve}ina ~lanica glasa za neki zakqu~ak,

da ova ve}ina ~ini najmawe 62%celokupnog stanovni{tva Unije ({to se pozahtevu neke od ~lanica mo`e ispitati)

Periodi i etape u razvoju Evropske unije imaju

za posledicu da na po~etku dvadesetprvog veka vrlo~vrsto povezuje dosada{wi razvoj i aktuelnusituaciju. Proces je primeren savremenim uslovima ive}, u veoma velikoj meri, ima re{ewa za kqu~napitawa kao; demokratski izazovi nove Evrope, novauloga Evrope u globalizovanom svetu i, na kraju,kqu~no pitawe samog postojawa Unije, a to su

o~ekivawa gra|ana Evrope.

3.3. Osnove integracija

Tri su osnove na kojima se kqu~no bazirajuevropski integracioni procesi koje se ispoqavajukroz institucije u oblastima ; ekonomska i monetrnazajednica, zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika

46


47/306


i saradwa pravosudnih i organa unutra{wih poslova~lanica Unije. Na kontinentu koji je tokom cele svoje

istorije bio u sukobu po principu "svi protv svih"sazrela je dru{tvena svest da se jedino mirnim ikooperativnim putem moè obezbediti put ubudu}nost bez ratova i bilo kojih drugih oblikasukoba.

Prva od osnova "evropskog zajedni{tva", pre-dstavqena je i razvija se kao potpuno funkcionalna, jasno i dosledno projektovana, te do detaqa, pravnoregulisana ekonomska i monetarna unija. Po~etak jebio u organizovawu ekonomske unije koja je kasnijedopuwavana i pro{irivana monetarnom unijom.Ciqevi ekonomske unije su se postepeno ostvarivaliali da bi bili {to funkcionalniji Evropskazajednica je monetarnom unijom postavila novi ciq da

ostvari fiksne kurseve nacionalnih valuta, jedinstvenu monetu, utvr|ivawe i sprovo|ewejedinstvene monetarne politike te stvarawe i ja~aweevropske banke.

Da bi se ovaj prvi osnov {to kvalitetnijerazvijao uveden je "kohezioni fond" pomo}u koga sudodatnim finansijskim sredstvima pomaè stru-kturno najslabijim ~lanicama Unije. Tako se prviosnov proìma sa principom solidarnosti te dajeUniji veoma humanu dimenziju i novi pristupintegracionim procesima u savremenom svetu.

Drugu osnovu u evropskim integracionimprocesima predstavqa zajedni~ka spoqna i

bezbednosna politika koja ima univerzalni karakter,

47


48/306


po organizovanosti, a uz po{tovawe posebnosti ispecifi~nosti svake od ~lanica. Kqu~na pitawa od

zna~aja za spoqnu politiku i bezbednost svih ~lanica(ali i wihovog okruèwa) postala su institucio-nalizovana i predstavqaju integralnu komponenturazvoja Unije. U okviru operacionalizacije ovogosnovnog opredelewa Unije stvaraju se sistemi koji }eimati pun kapacitet za wegovo provo|ewe pred kojem je osnovni ciq borba za eliminisawe svih oblikaugroàvawa bezbednosti.

Zna~aj ovog drugog osnova integracionih procesasna`no je oja~ao na po~etku dvadesetprvog veka uvreme masovnih i globalnih teroristi~kih akcija {i-rom sveta. Obezbediti da Evropa ne bude pod udarombilo kakvog oblika ugroàvawa bezbednosti pred-stavqa vitalni strategijski interes svakog pojedinca,

svakog naroda, svake regije i Evropske unije u celinikao sistema koji artikuli{e interese svih.

Tre}a osnova u procesu ujediwewa Evrope ima,tako|e, me|unarodni zna~aj i nalazi se na prostorukoji se odnosi na saradwu u oblasti pravosu|a iunutra{wih poslova. U ovom delu integracionih ob-lika nalaze se aktivnosti kao {to su; zajedni~kapolitika prema azilantima, politika grani~nihkontrola, imigraciona politika, suzbijawe me|unaro-dnog kriminala i trgovine, posebno drogom i qudima,saradwa pravosudnih organa u okviru gra|anskihparnica i krivi~nih postupaka te saradwa carinskihslu`bi.

48


49/306


Osnovna politika ovog osnova evropskihintegracija zasnovana je na kreaciji sistema gde }e

osnovna pravila biti saradwa, razmena informacija izajedni~ko delovawe kako lokalnih tako inovouspostavqenih organa Unije. Organizovaweinstitucija Unije u ovoj oblasti se ponekad ~ini pre-sporo ali stawe na globalnom nivou u celom svetuuslovqava i aktivnosti u ovoj oblasti te brzina fo-rmirawa, vrlo ~esto, zavisi od globalnih geostra-tegijskih uslova.

Koncept integralne bezbednosti Evropske unije(ali i celog kontinenta) predstavqa bitan uslov zaodràwe mira u svetu ali za obezbe|ewe po{tovawasvih utvr|enih osnovnih prava ~oveka i gra|anina.Evropa kao sistem mnogih naroda u ovom delu ne moèzaboraviti ni staviti na marginu interese naroda kao

kolektiviteta po~ev{i od obezbe|ewa uslova zamiran opstanak do kulturnog razvoja i jezi~keautonomije. Na tradicijama primerenim evropskompoliti~kom, ekonomskom, kulturnom i religijskommiqeu treba graditi razvoj ovako zna~ajnog pitawakao {to je spoqna politika i bezbednost.

3.4. Nivoi integracija

Na po~etku tre}eg milenija, koji predstavqaepohu izuzetno visokog tehnolo{kog, a posebno komu-nikacionog razvoja kao i nau~nih dostignu}a inte-gracije i integracioni procesi neophodno preva-zilaze lokalne, nacionalne i regionalne okvire.Dràva, kao dominantni oblik organizovawa, ne pred-

stavqa vi{e ni snagu ni pokreta~ku osnovu za

49


50/306


budu}nost. Novi oblici organizovawa na svim nivo-ima su u toku a najboqi i najfunkcionalni primer je

razvoj evropskih integracija i za`ivqavawe sistemaEvropske unije.

Definisawe "integracione mape" Evropskeunije kao integrisanog sistema mnogih, raznolikih,raznovrsnih vidova i oblika "interevropske" poveza-nosti, na jedan na~in ukazuje na postojawe mno{tvarazli~itih nivoa (regionalnog, nacionalnog inadnacionalnog), a na drugi na~in ali i istovremeno,ukazuje da su svi ovi nivoi, uz stalno rastu}iintenzitet, sna`no izme|u sebe povezani gde su uraznim aspektima ukqu~eni subjekti, akteri, resursi,kompetencije, funkcije, organizacije, strukture kao isvi drugi vidovi i oblici dru{tvenog `ivota.

50


51/306


Proces integracije u evropskim okvirima idedvosmernom ulicom, od pojedinaca ka institucijama iod institucija ka pojedincu. Na taj na~in se defini{ei dru{tveno utvr|uje karakter Evrope kao sistema apojedinci, narodi i dru{tvene grupe kroz svojindividualni i kolektivni identitet (koji se ni ukom slu~aju ne gube) daju bitan karakter svakoj odinstitucija koje se razvijaju u okviru Unije.

Iako na prvi pogled potpuno raznolika,Evropska unija predstavqa jedan "kompaktan entitet"te kao me|unarodni faktor i subjekat postaje svesna`niji i va`niji u~esnik u svim nivoima me|u-narodnih odnosa. U po~etku kao Evropa {estorice,zajednica stalno raste da bi do{la do nivoa Unije kao

specifi~nog sklopa i organizacionog oblika (speci-fi~na integracija) evropskih dràva/naroda. Na tajna~in Unija predstavqa kristalno jasnu rezultantuevropskog integracionog procesa koji je zapo~eoposle Drugog svetskog rata, a posledwih godinadvadesetog veka sve vi{e se dobija na zamahu, {irinii intenzitetu.

Ako po~etnu ta~ku u integracionim procesimapostavimo na ekonomsko-intersne za~etke povezi-vawa, ovaj proces se razvio do visokog organizacionognivoa u razgranat i sloèn spektar institucionalnogi prakti~nog delovawa. Uspostavqeni sistem Unijeve} raspolaè sa respektivnom, veoma diferenci-ranom i pravno normiranom organizacijom "sistema

vlasti" i upravqawa svim elementima sistema.

51


52/306


U vreme velikih tektonskih poreme}aja na

politi~kom nebu (i zemqi) Evrope (1989. godina ikasnije), koji su se iskazivali kroz dràvne, poli-ti~ke, ideolo{ke, socijalne, ekonomske i etni~kepromene, pokazalo se da Unija u politi~ko-sistem-skom pogledu ima kapacitet ne samo za samoodràweve} i funkcionisawe. Evropa je ostala mirna (saizuzetkom regiona na jugoistoku), postojana ifunkcionalna a pored toga smogla je snage i voqe zadaqu revitalizaciju, {irewe i stabilizaciju ~imedaje nadu za budu}nost Evropske unije kao sistema.

Nisu se poslovi, oko integracija u Evropi nasvim nivoima i u svim oblastima, odvijali glatko ibez pote{ko}a. Tokom procesa najizraènija su biladva pogleda ili dve "integracionisti~ke koncepcije".

Jedna koncepcija se zalagala za stvarawe labavogokvira me|unarodne saradwe i odnosa bez uplitawa unacionalni suverenitet dok je drugo teìlo stvarawu"supranacionalne" tvorevine koja bi bitno izmenilaorganizaciono - politi~ku sliku sveta. Doktrina koja je prevladala u Evropskoj uniji blià je drugompogledu ali je on modifikovan i primeren savreme-nim uslovima. U svim nivoima i oblicima integracijaklasi~na doktrina Vestfalskog modela dràvestavqena je u drugi plan a novi oblici i noveinstitucije primerene vremenu i tehnolo{komrazvoju polako ali sigurno zauzimaju svoje mesto upoliti~ko organizacionom sistemu Evropske unije.

52


53/306


3.5. [irewe Evropske Unije

U procesu evropskih integracija, posmatrano sastanovi{ta pojedinih ~lanica organizacija je imalapostupan tok sve do 2004. godine kada je odjednom desetnovih ~lanica punopravno postalo deo velikogsistema Evropske unije. Proces {irewa ili pove}awabroja ~lanica u okviru evropske integracije sastanovi{ta pojedinih dràva tekao je redom;Francuska (1958), Nema~ka (1958), Italija (1958),Belgija (1958), Holandija (1958), Luksemburg (1958), Velika Britanija (1973), Danska (1973), Gr~ka(1981), [panija (1986), Irska (1986), Portugal(1986.), [vedska (1995), Finska (1995), Austrija(1995), Estonija (2004), Latvija (2004), Litva(2004), Poqska (2004), ê{ka (2004), Slova~ka(2004), Slovenija (2004), Ma|arska (2004), Malta

(2004) i Kipar (2004).

I pored nesporne ~iwenice da Evropsku uniju napo~etku tre}eg milenijuma ~ini 25 ~lanica, ona idaqe stoji pred veoma va`nim pitawem daqeg {irewai pridruìvawa novih ~lanica. Stvarawem Jedin-stvenog ekonomskog prostora izbalansiran je odnosprema ne~lanicama u okruèwu ali, {to je mnogova`nije, stvaraju se uslovi za prihvatawe jedin-stvenih standarda i zajedni~kih pogleda {to pred-stavqa jedan od kqu~nih momenata koji prethodepridruìvawu novih ~lanica.

Jedan od najdemokratskijih izraza voqe naroda zaorganizovawem dru{tvenog sistema jeste referendum

koji se, u pravilu, koristi u procesu {irewa Unije

53


54/306


tako da, na primer, na referendumu u Austriji 66,6%gra|ana izjasnilo se za Uniju, u Finskoj 57,1%,

[vedskoj 52,3% dok stanovni{tvo Norve{ke sa 52,3%glasova na referendumu nije prihvatilo pridru-ìvawe Evropskoj Uniji.

I pored masovnog pridruìvawa u 2004. godini10 zemaqa centralne i isto~ne Evrope jo{ se mnogeevropske zemqe i narodi nalaze van institucionalnihokvira Unije. U svom radu na ujediwewu Evrope u sviminstancama Unija sa svim evropskim zemqama sklapamnoge sporazume od politi~kih do trgova~kih, poma-è im da se prilagode savremenim standardima ~imese obezbe|uje takozvana prelazna faza ili "me|u-stadij" za kasnije punopravno ~lanstvo u Zajednici.Naravno, pored ovih uslova kao i demokratskog iekonomskog razvoja bitan uslov je i eliminisawe jo{

uvek prevelikih ekonomskih i socijalnih razlikaovih dràva u odnosu na Evropsku Uniju.

Postoji vrlo tesna me|usobna povezanost ali idosta jaka protivre~nost izme|u èqa da se u~vr{}ujeUnija u svim wenim organizacionim oblicima i da se{iri na {to ve}i evropski prostor. Uskla|ivaweovih me|usobno suprostavqenih procesa i tendencijanije nimalo jednostavan posao. Svi kapaciteti Unijeintenzivno rade na pronalasku optimalnih, ili {tobliè optimalnim re{ewima.

Veoma je aktuelan jedan novi pristup evropskomintegrisawu poznat kao "koncept diferenciraneintegracije" (ili "koncept varijabilne geometrije")

kao i koncept "sistema koncentri~nih krugova" ili

54


55/306


koncept stvarawa "kooperativnih konfederacija".Ni jedan od ovih na~ina nema presudan zna~aj ve} se

stalno usavr{avaju, dopuwuju i mewaju u skladu sadatim potrebama. Pitawe politike daqeg {irewaEvropske unije, pogledi na organizacionu strukturu"institucionalne arhitekture" nema samo teorijskove} pre svega prakti~no i funkcionalno zna~ewe.Dakle, ovo pitawe nije samo zna~ajno i aktuelno ve} jetrajno "otvoreno" za celokupni sistem Unije i svewene delove posebno.

[irewe Evropske unije ne izraàva se masovnimodu{evqewima, ni dizawem novih zastava iako ikoli~ina pozitivnih emocija nije faktor koji trebazanemarivati. Dugotrajni procesi na usagla{avawupoliti~kih pogleda, legislative, ekonomskihpravila, za{tite ìvotne sredine, efikasno

obrazovawe i svi drugi oblici dru{tvenog ìvotapredstavqaju prioritet kod svih ~lanica koje sepridruùju. Pove}awe broja ~lanica, kvadratnihkilometara, geoprostora, i stanovnika ne}e uvekzna~iti i pove}awe efikasnosti. Funkcionisaweovako velikog, a u budu}nosti jo{ ve}eg, sistemamogu}e je samo u uslovima me|usobnog po{tovawa ibez ograni~avawa, posebno, principa mira, prava iqudskih sloboda iz kojih Unija ustvari i crpi svojosnovni smisao postojawa.

3.6. Kqu~ni datumi u integracionim procesima

Da bi se {to sveobuhvatnije sagledali procesiintegracija u Evropi potrebno je i sa aspekta

hronologije osvetliti kako je taj proces ili procesi

55


56/306


57/306


1947. godina

05. juna, Ameri~ki dràvni sekretar Xorx Mar{al,dao inicijativu za zna~ajne prakti~ne impulse kaoìvqavawu evropskog zajedni{tva. Koncepcijom re-vitalizacije poratne evropske privrede "Mar{alovplan" obezbe|en je snaàn privredni razvoj koji jebio vezan uslovom da se u Evropi izgradi stalnaprivredna saradwa.

1948. godine

17. marta, u Briselu potpisan ugovor (Briselskipakt) izme|u Francuske, Velike Britanije i zemaqaBeneluksa o pedesetogodi{wem savezu protivoruànih napada u Evropi, i o ekonomskoj, socijalnoji vojnoj saradwi.

16. aprila, osnovana organizacija za evropskuekonomsku saradwu (OECE).

07. do 11. maja, na kongresu u Hagu iznet zahtev da sesazove evropska skup{tina i osnovane Komisije zapolitiku, privredu i kulturu.

10. decembra, Generalna skup{tina Ujediwenih

nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o qudskimpravima u Parizu.

1949. godine

04. aprila, u Va{ingtonu potpisan ugovor o osnivawuSevernoatlantskog saveza (NATO).

57


58/306


05. maja, potpisan Statut o formirawu SavetaEvrope u Londonu.

1950. godine

09. maja, Ministar inostranih poslova FrancuskeRobert [uman izneo predlog plana za formiraweZajednice za proizvodwu ugqa i ~elika, otvorenu zapunopravno ~lanstvo prema svim evropskim zemqama.

04. novembra, doneta Evropska konvencija o o~uvawuqudskih prava i osnovnih sloboda.

1951. godine

18. aprila, {est zemaqa zapadne Evrope (Belgija,Luksemburg, Holandija, Italija, Nema~ka iFrancuska) potpisalo u Parizu Ugovore o osnivawuEvropske zajednice za ugaq i ~elik.

1952. godine

27. maja, potpisan u Parizu Ugovor o osnivawuEvropske zajednice za odbranu.

1953. godine

10. marta, formiran predlog projekta za stvaraweEvropske politi~ke zajednice.

maja, osnovano zajedni~ko tr`i{te za ugaq i ~elik.

1954. godine

58


59/306


30. avgusta, Nacionalna skup{tina Francuske odba-cila je Ugovor o formirawu Evropske zajednice za

odbranu.

09. do 23. oktobar, Konferencija u Parizu, na ~ijim jerezultatima Briselski pakt pro{iren sa SaveznomRepublikom Nema~kom i Italijom od kojeg je kasnijenastala Zapadnoevropska unija.

1955. godine

05. maja, Savezna Republika Nema~ka pristupila, upunom mandatu, NATO paktu.

02. juna, Ministri inostranih poslova [estorice uMesini donose odluku o novoj fazi ujediwewaosnivawem Evropske ekonomske zajednice i Evropskezajednice za atomsku energiju.

1956. godine

29. maja, Ministri inostranih poslova [estorice uVeneciji donose odluku o osnivawu Zajednice zaatomsku energiju u privredne svrhe.

1957. godine

25. marta, u Rimu su potpisani ugovori o osnivawuEvropske ekonomske zajednice i Evropske zajedniceza atomsku energiju.

1958. godine

01. januara, Rimski ugovori stupili na snagu.Komisija Evropske ekonomske zajednice i Evropskezajednice za atomsku energiju po~ele sa radom.

59


60/306


1959. godine

01. januara, prvo smawewe carinske stope od 10%unutar evropske ekonomske zajednice.1960. godine

04. januara, na sastanku u [tokholmu sedam evropskihzemaqa (Danska, Velika Britanija, Austrija,Norve{ka, Portugalija, [vedska i [vajcarska)potpisalo Konvenciju kojom je osnovano Evropskoudruèwe za slobodnu trgovinu.

05. septembra, Francuski predsednik [arl de Golpredloìo koncept za osnivawe specijalizovanihorganizacija i organizovawe evropskog referenduma.

1961. godine

31. jula do 10. avgusta, Irska, Velika Britanija iDanska podnele zahtev za pristupawe Evropskojekonomskoj zajednici.

18. oktobra, potpisana Evropska socijalna poveqa uTorinu.

02. novembra, Francuska predloìla svojimevropskim partnerima Ugovor o formirawu Unije

dràva.

1962. godine

30. aprila, Norve{ka podnela zahtev za pristupaweevropskim asocijacijama.

30. jula, stupila na snagu zajedni~ka poqoprivredna

politika {estorice.

60


61/306


1963. godine

14. januara, Francuski predsednik [arl de Golnajavio veto protiv pristupa Velike BritanijeEvropskoj ekonomskoj zajednici.22. januara, u palati Elize potpisan Nema~ko-Francuski sporazum o prijateqstvu.

20. jula, potpisana Konvencija o izme|u Evropskeekonomske zajednice i osamnaest afri~kih zemaqa o

pridruìvawu Zajednici.

12. septembra, potpisan sporazum o saradwi izme|uTurske i Evropske ekonomske zajednice.

1964. godine

01. jula, stupila na snagu Konvencija izme|u Evropske

ekonomske zajednice i osamnaest afri~kih zemaqa.

1965. godine

08. aprila, potpisan Ugovor o integraciji izvr{nihorgana Evropske zajednice za ugaq i ~elik, Evropskeekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomskuenergiju. Formiran zajedni~ki savet i zajedni~ke

komisije.

1966. godina

28. do 30. januara, nakon "Luksembur{kogkompromisa" Francuska se vra}a u Ministarskisavet traè}i da u savetu bude zadràno odlu~ivawekonsenzusom kada su u pitawu "esencijalni interesi".

61


62/306


1967. godine

01. jula, na snagu stupaju Ugovori o fuziji izvr{nihorgana evropskih zajednica.

19. decembra, u Ministarskom savetu odba~enapregovara~ka inicijativa za pro{irewem zajednice.

1968. godine

01. jula, eliminisane su posledwe unutarkomunitarnecarine (15%) za industrijske proizvode i stupila nasnagu zajedni~ka tarifa prema ostalim zemqama.Ostvarena je carinska unija i realizovani spoqno-carinski poslovi.

26. jula, potpisan Sporazum o asocijaciji izme|uEvropske ekonomske zajednice i tri zemqe isto~neAfrike (Kenija, Uganda, Tanzanija).

08. novembra, posloprimci u zajednici se zala`u zaslobodan protok radne snage i nesmetanozapo{qavawe.

23. decembra, javnosti predstavqen Plan oreformisawu poqoprivrede Evropskoj zajednici.

1969. godine

04. marta, stvorena asocijacija izme|u Tunisa,Maroka i Evropske zajednice.

17. jula, prezentovan Plan o kooperaciji u oblastinovca i nov~ane politike.

62


63/306


01. do 02. decembra, na sastanku na vrhu u Haguprihva}ena odluka o dovr{avawu prelaznog perioda.

Prihva}ene su kona~ne odredbe zajedni~ke agrarnepolitike i dogovoreno o ustanovqavawu buxetaZajednice. Usvojen je triptih "ostvarewe, produbqe-we, pro{irewe".

1970. godine

01. januara, po~etak prelaska dela kompetencija

spoqne politike na Evropsku zajednicu.

22. aprila, u Luksemburgu potpisan Ugovor oprogresivnom finansirawu Zajednice iz zajedni~kogbuxeta. Ugovorom su Evropskom parlamentu pro{i-rena ovla{tewa i na buxet.

30. jula, zapo~eli pregovori u Luksemburgu oprikqu~ewu Danske, Velike Britanije, Irske iNorve{ke.

27. oktobra, predlo`eni konsultacioni mehanizmi upitawima koja se odnose na orijentaciju zajedni~kespoqne politike.

05. decembra, potpisan sporazum o saradwi Malte saevropskim asocijacijama.

1971. godine

01. jula, usvojen je sistem op{tih carinskihpreferenci u trgovini sa zemqama u razvoju.

1972. godine

63


64/306


22. januara, potpisan sporazum o pristupawuEvropskoj ekonomskoj zajednici Velike Britanije,

Danske, Norve{ke i Irske.

24. aprila, formiran je Evropski monetarni sistem"monetarna zmija" kojom su mreè fluktuacijeograni~ene na +/- 2,25% u odnosu na dolar.

22. jula, izme|u Evropske zajednice i Evropskezajednice za slobodnu trgovinu potpisan slobodni

trgova~ki sporazum.

19. do 21. oktobar, sastanak na vrhu raspravqao opoliti~koj uniji u narednih deset godina.

1973. godine

07. januara, Danska, Irska i Velika Britanijapristupile su Evropskoj ekonomskoj zajednici, dok suse u Norve{koj referendumom gra|ani izjasniliprotiv pristupawa.

03. aprila, osnovan Evropski fond za zajedni~ki radna valutnoj politici sa sedi{tem u Luksemburgu.

23. juli, prihva}en je drugi izve{taj o evropskojpoliti~koj zajedni~koj saradwi ministara

inostranih poslova Evropske zajednice.

1974. godine

09. do 10. decembra, u Parizu odràn drugi sastanakna vrhu {efova dràva ili vlada na kome je odlu~enoda se redovno zasedawe Evropskog saveta odràva triputa godi{we, predloèno da se tajnim glasawem

64


65/306


izabere Evropska skup{tina (Parlament) i formiraEvropski fond za regionalni razvoj.

1975. godine

28. februara, u Lomeu (Togo) potpisana je konvencijaizme|u Evropske ekonomske zajednice i 46 zemaqaAfrike, Kariba i Pacifika, kojom je predvi|enostabilizovawe wihovih izvoznih prihoda.

18. marta, donesena je odluka da se osnuje Evropskifond za razvoj regiona.

22. jula, potpisan je sporazum o pro{irewu buxetskihovla{tewa Evropskog parlamenta kao i o osnivawuEvropskog odbora revizora. Formiran je i Evropskifinansijski sud.

01. avgusta, prihva}en je zavr{ni dokument uHelsinkiju na Konferenciji o evropskoj bezbednostii saradwi.

16. septembra, uspostavqeni slu`beni odnosi izme|uEvropske zajednice i Kine.

1976. godine

25. do 27. aprila, Evropska zajednica potpisuje trojnisporazum sa Al`irom, Marokom i Tunisom.

27. juli, otpo~eli pregovori sa Gr~kom o pristupawuEvropskoj zajednici.

1977. godine

65


66/306


18. januar, Evropska zajednica potpisuje trojni spo-razum o kooperaciji sa Egiptom, Jordanom i Sirijom.

28. marta, potpisan sporazum o pristupawuPortugalije Evropskoj zajednici.

01. juna, po~eo sa radom Evropski finansijski sud.

28. jula, [panija podnela zahtev za prikqu~eweEvropskoj zajednici.

1978. godine

06. jula, na sastanku u Bremenu, Francuska i Nema~kaprdloìle uspostavqawe monetarne saradwe formi-rawem Evropskog monetarnog sistema koji bi zameniomonetarnu "zmiju".

05. decembra, na sastanku Evropskog saveta u Briseludefinisane su smernice Evropskog monetarnogsistema.

1979. godine

13. marta, stupio na snagu Evropski monetarni sistem(EKI) sastavqen od korpe nacionalnih valuta ipostao evropska obra~unska jedinica.

07. do 10. juna, u svih devet dràva ~lanica odràni suprvi op{ti i neposredni izbori za Evropski parla-ment. Izabrano je 410 poslanika u prvom mandatu.

31. oktobra, potpisana Druga konvencija u Lomeuizme|u Evropske zajednice i 58 zemaqa Afrike,Kariba i Pacifika

66


67/306


1980. godine

07. do 08. marta, potpisan sporazum o saradwi izme|uEvropske zajednice i Zajednice azijskih i latino-ameri~kih dr`ava u Kuala Lumpuru.

28. jula, izme|u Evropske zajednice i Rumunijepotpisan Sporazum o saradwi.

1981. godine

01.januara, Evropskoj zajednici zvani~no pristupilaGr~ka kao wen deseti ~lan.

13. oktobra, u Londonu podnet tre}i izve{tajEvropske zajednice o politi~koj saradwi.

19. novembra, pokrenuta zajedni~ka inicijativaNema~ke i Italije o potrebi ja~awa Evropskepoliti~ke saradwe.

1982. godine

23. februara, posle sprovedenog op{teg referenduma,Grenland, koji je od 1979. godine autonoman od Danske,

iza{ao iz Evropske zajednice.

1983. godine

25. januara, posle {estogodi{wih pregovora Mini-starski savet se slo`io oko zajedni~ke politikeribolova na moru.

67


68/306


17. do 19. juna, Evropski savet u [tutgartu prihvatio"Sve~anu izjavu Evropske unije".

04. do 06. decembra, na zasedawu Evropskog saveta uAtini nisu postignuti o~ekivani rezultati pa je ovajsastanak nazvan "Atinski neuspeh".

1984. godine

14. februara, Evropski parlament je prihvatioitalijansku inicijativu kojom je projektovana fede-ralizacija Evropske zajednice.

28. februara, Ministarski savet prihvatio jeprogram "Espirit", program strategije evropskihistra`ivawa i razvoja u oblasti tehnike i info-rmatike.

14. do 17. juna, obavqeni su drugi izbori za Evropskiparlament. Izabrana 434 poslanika.

25. do 26. juna, osnivaju se dva ad hoc komiteta; jedan jeKomitet za reformu institucija a drugi je Evropagra|ana.

08. decembra, otpisana tre}a Konvencija u Togouizme|u Evropske zajednice i 66 zemaqa Afrike,Kariba i Pacifika.

1985. godine

01. januara, [panija i Portugalija postalepunopravne ~lanice Evropske zajednice.

68


69/306


14. juna, objavqena "Bela kwiga" o ure|ewuunutra{weg tr`i{ta. Ova kwiga nabraja ta~no 208

pojedina~nih na~ina koji se odnose na regulisaweslo`enog ekonomskog, administrativnog i socijalnogkompleksa Evropske ekonomske zajednice.

14. juna, u [engenu (Luksemburg) pet od {est zemaqaosniva~a Evropske zajednice (Belgija, Nema~ka,Francuska, Luksemburg i Holandija) sklopili su[engenski sporazum o postepenom ukidawu kontrole

putnika na zajedni~kim granicama.

05. do 06. novembra, potpisan tekst Poveqe oosnivawu programa tehnolo{ke saradwe - EUREKA -i tom prilikom usvojeno je 10 konkretnih projekata.

02. do 04. decembra, na sastanku Evropskog saveta uLuksemburgu zakqu~eno je da se ubrzaju evropskeintegracije i usvojen tekst "Jedinstvenog evropskogakta" kojim je pokrenuta reforma sistema,pro{irewe kompetencija Zajednice i modernijipravni okvir spoqno politi~ke saradwe.

1986. godine

01. januara, [panija i Portugalija slu`benopristupile Evropskoj zajednici.

17. do 18. februara, u Luksemburgu potpisan"Jedinstveni evropski akt".

1987. godine

14. aprila, zahtev za ~lanstvo u Evropskoj zajednicislu`beno podnela Turska.

69


70/306


26. oktobra, Zapadnoevropska unija usvojilaplatformu o zajedni~koj bezbednosti.

1988. godine

11. do 12. februar, Evropski savet je u Briseluprihvatio udvostru~avawe strukturnog fonda te jeEvropska zajednica pove}ala svoja sredstva na 1,40%bruto internacionalnog proizvoda.1989. godine

15. do 18. juna, odr`ani tre}i direktni izbori zaEvropski parlament.

26. do 27. juna, Evropski savet u Madridu prihvatiotre}u fazu sveobuhvatnog Plana za privrednu ivalutnu uniju.

09. novembra, pad Berlinskog zida.

08. do 09. decembra, na zasedawu Evropskog savetaprihva}ena odluka o sazivawu me|uvladinekonferencije zemaqa ~lanica.

1990. godine

29. maja, potpisan je Ugovor o formirawu Evropske

banke za obnovu i razvoj.

19. juna, utvr|ene neophodne prate}e mere projekta"Evropa bez granica" usvajawem Drugog [engenskogsporazuma.

oktobra, ujediwewe Zapadne i Isto~ne Nema~ke.

70


71/306


14. decembra, u Rimu odr`ana Konferencija vlada oekonomskoj i valutnoj uniji, kao i konferencija o

politi~koj uniji.

1991. godine

24. juna, Ministarski savet zakqu~io da se od 1997.godine porez na promet u zemqama Evropske unije nenapla}uje u zemqi gde proizvod nastaje nego u zemqigde se upotrebqava.

01. jula, prestaje da postoji Var{avski Ugovor.

21. oktobra, potpisan je sporazum o uspostavqawuekonomskog prostora koji povezuje zemqe zajednice swihovim zapadnoevropskim susedima.

10. do 11. decembra, Evropski savet u Mastrihtupostigao sporazum o Evropskoj uniji.

1992. godine

07. februara, potpisan Ugovor o evropskoj uniji uMastrihtu.

02. maja, u Portu potpisan Ugovor o formirawuEvropskog ekonomskog prostora.

21. do 22. maja, utvr|en koncept o formirawuzajedni~kog nema~ko-francuskog armijskog korpusa.

06. decembra, na sprovedenom referendumu 50,3%gra|ana [vajcarske izjasnilo se protiv pristupawaEvropskoj monetarnoj uniji.

71


72/306


11. do 12. decembra, na sastanku Evropskog saveta uEdinburgu ([kotska) za sedi{te Evropskog parla-

menta odre|en je Strazbur a za sedi{te Evropske ko-misije Brisel.

1993. godine

01. januara, jedinstveno tr`i{te stupilo na snagu.

17. marta, stupio na snagu Ugovor o evropskom valu-

tnom sistemu.

21. do 22. juna, prihva}ena je politika {irewaEvropske zajednice prema Sredwoj i Isto~nojEvropi.

07. novembra, na snagu stupio Mastrihtski Ugovor oEvropskoj uniji.

09. do 10. decembra, na sastanku Evropskog saveta uBriselu postignuta je saglasnost na realizacijiosnovnih zadataka iz "Bele kwige"; pove}awezaposlenosti, rast proizvodwe i ja~awe privrednestabilnosti. Za sedi{te Evropskog valutnoginstituta odre|en je Frankfurt.

1994. godine

01. januara, osnovan je Evropski monetarni institut astupio na snagu Ugovor o osnivawu Evropskogekonomskog prostora.

09. do 12. juna, odr`ani su izbori za Evropskiparlament na kojima je izabrano 567 poslanika.

72


73/306


22. decembra, izvr{ni odbor [engenskih dràvazakqu~io da odredbe iz sporazuma o ukidawu

kontrole na granicama stupaju na snagu 26. 03. 1995.godine.

1995. godine

17. marta, na plenarnom zasedawu Evropskogparlamenta odbijeno zakqu~ivawe Ugovora ocarinskoj Uniji sa Turskom sve dok se ne popravi

situacija sa Kiparskim pitawem i qudskim pravima.

26. septembra, Ministri unutra{wih poslova ipravde objavili listu na kojoj se nalaze imena 101dràve ~ijim je gra|anima potrebna viza za ulazak uEvropsku uniju.

11. do 15 decembra, posle duè debate u Evropskomparlamentu sa 343 glasa za i 143 protiv prihva}enacarinska unija sa Turskom.

15. do 16. decembra, na sednici Evropskog saveta uMadridu prihva}en je EVRO kao budu}a valuta Unije.

1996. godine

25. januara, Rusija primqena za trideset devetu

~lanicu Evropskog saveta.

29. marta, otpo~eli pregovori me|uvladinekonferencije ~lanica Evropske unije u ciqurevizije Mastrihtskih ugovora.

21. do 22. juna, odràno zasedawe Evropskog saveta uFirenci.

73


74/306


1997. godine

11. aprila, potpisana je Lisabonska deklaracija iliKonvencija o priznavawu kvalifikacija iz oblastivisokog obrazovawa u regionu Evrope koja treba daomogu}i ve}u "mobilnost studenata".

16. jula, Komisija Evropske unije podnela je predlogeo {irewu i reformi Unije.

02. oktobra, na posebnom zasedawu Evropskog saveta uAmsterdamu potpisan je Ugovor o novoj reformiEvropske unije.

20. do 27. decem

gostimir popovic

Documents