Milos Popovic GIMP

Download Milos Popovic GIMP

Post on 31-Jul-2015

75 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ako ste zainteresovani za obradu grafike neim to se ne zove Photoshop, ili ste pak poetnik koji vapi za znanjem iz oblasti grafikog dizajna, imate sve osnove da uivate u narednim stranicama moje skromne prezentacije.Ovaj tekst je posveen mom omiljenom programu za obrafu grafike. Re je o GNU Image Manipulation programu (skraeno GIMP). Pisan je pre svega za GNU operativne sisteme (Linux, BSD), ali postoje i verzije za M$ Windows i MacOS. Izdat je pod GNUovom optom javnom licencom (GNU General Public Licence GPL2) to najrae reeno znai da je za program objavljen celokupni izvorni kod, kao i da ga moete kopirati i menjati kako vam dua eli ukoliko ga izdate po istom licencom (GPL). Znai besplatno? Da, to ujedno znai i besplatno. Ako skinete ovaj program sa interneta i instalirate ga, neete se baviti piraterijom. To je tek jedna od prednosti GPL licence, mada svim obinim korisnicima na prvi pogled najvanija... Dodau i da je sm program kompletno preveden na srpski jezik.Svaka pomo sa strane mi je vie nego dobro dola.Ukoliko ste voljni da pomognete kontaktirajte me. Najvie bi mi koristila pomo oko pisanja novih tekstova.Svi tekstovi su pod GNU/FDL1 licencom, znai slobodni.

TRANSCRIPT

<p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>1</p> <p>GIMP_________________________________________________________________________ program za obradu grafikeMilo Popovi</p> <p>http://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>2</p> <p>Dobrodoli u Vilberov svetAko ste zainteresovani za obradu grafike neim to se ne zove Photoshop, ili ste pak poetnik koji vapi za znanjem iz oblasti grafikog dizajna, imate sve osnove da uivate u narednim stranicama moje skromne prezentacije. Ovaj tekst je posveen mom omiljenom programu za obrafu grafike. Re je o GNU Image Manipulation programu (skraeno GIMP). Pisan je pre svega za GNU operativne sisteme (Linux, BSD), ali postoje i verzije za M$ Windows i MacOS. Izdat je pod GNUovom optom javnom licencom (GNU General Public Licence GPL2) to najrae reeno znai da je za program objavljen celokupni izvorni kod, kao i da ga moete kopirati i menjati kako vam dua eli ukoliko ga izdate po istom licencom (GPL). Znai besplatno? Da, to ujedno znai i besplatno. Ako skinete ovaj program sa interneta i instalirate ga, neete se baviti piraterijom. To je tek jedna od prednosti GPL licence, mada svim obinim korisnicima na prvi pogled najvanija... Dodau i da je sm program kompletno preveden na srpski jezik. Svaka pomo sa strane mi je vie nego dobro dola. Ukoliko ste voljni da pomognete kontaktirajte me. Najvie bi mi koristila pomo oko pisanja novih tekstova.Svi tekstovi su pod GNU/FDL 1 licencom, znai slobodni.</p> <p>http://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL</p> <p>dopunjeno 25.7.2006</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>3</p> <p>omoguili i pomogliMilo Popovi 2 , idejni tvorac, HTML i tekstovi gpopac@gmail.com Tomislav Kraljevic 3 , izrada PDF izdanja tomislav.kraljevic@gmail.com Vladimir Burgi 4 , lektor, sugestije oko HTML koda vladimir.burgic@gmail.com Kristian oki, prevod na hrvatski kristian.djokic@po.htnet.hr Marko Milenovi, ovek koj je ustupio host na DrugomTalasu raven@sbb.co.yu Aleksandar Uroevi, tekstov http://urosevic.net/ Goran Aranelovi, sugestije oko HTML koda goranche@goranche.net</p> <p>http://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL</p> <p>dopunjeno 25.7.2006</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>4</p> <p>Istorija razvoja projekta The GIMP</p> <p>U poetku bee elja...Dva studenta na Berkliju, jula 1995. godine, umesto da steeno znanje u programiranju uloe u pisanje prevodilaca u lisp-u, reila su da napiu program za obradu bitmapiranih slika. Iako nijedan od njih dvojice nije imao kontakta sa likovnom umetnou, imali su tehnikog predznanja za realizaciju takvog projekta. Tako su Spenser Kimbal 5 (Spencer Kimball) i Piter Matis (Peter Mattis) utemeljili korene programa za manipulaciju slikama General Image Manipulation Program (GIMP). Pre nego to su objavili prvu javnu verziju 0.54 (januar 1996.) koja je predstavljala funkcionalan prozivod, na GIMPu su radili oko deset meseci. U prvom izdanju, GIMP je imao dosta ugraenih alata i sadrao je sistem dodataka 6 , pa su drugi razvojni timovi mogli da piu samostalne programe koji se bezbedno mogu dodati u glavni program bez naruavanja njegove funkcionalnosti. Postojali su osnovni alati za crtanje i operacije nad kanalima, kao i opoziv akcije (Undo 7 ), to drugi programi ove namene nisu imali. GIMP je postao omiljeni program meu korisnicima, zatien GNU-ovom optom javnom licencom i imao je zanimljivo i jednostavno ime koje se lako pamti. Uprkos mogunostima, program se esto ruio, to zbog greaka u glavnom programu, to zbog greaka u dodatcima. U poetku je bio baziran na Motif 8 grafikoj biblioteci, to je predstavljalo problem velikom broju korisnika, s obzirom na to da je Motif veoma skupa komercijalna platforma (radi se o hiljadama dolara). Iz istog razloga, veliki broj programera koji su eleli da daju svoj doprinos projektu piui sopstvene dodatke, nisu to mogli da rade. Kao i svaki drugi projekat na poetku razvoja, i GIMP je imao veoma mali broj korisnika koji su podravali njegov razvoj. Spenser i Piter nisu oekivali vei uspeh svog programa, bili su zadovoljni injenicom da je njihov pionirski projekat koliko toliko zaiveo.</p> <p>Predstavljanje javnostiJedan od prvih koraka u cilju promocije programa nakon izdanja 0.54 bilo je organizovanje dopisnog drutva za razvojni tim. Autorima je bila potrebna povratna informacija o upotrebljivosti njihovog eda, a dopisno drutvo je bio jedan od naina da korisnici urade tako neto. Kada su poela da pristiu pitanja u vezi sa osnovnom upotrebom programa, 5. jula 1996. godine gimp-lista je podeljena na gimp-user i gimp-developer. Ubrzo je projekat dobio podrku i u vidu glavne Internet prezentacije na serverima Berklija. Zak Bin (Zach Beane Xach 9 ) kao i veliki broj drugih korisnika, poeli su sa pravljenjem uputstava tipa korak po korak kako izvesti neku operaciju u programu. Jedan od naprednijih korisnika, Lari Juing (Larry Ewing 10 ), u prvom izdanju GIMPa nacrtao je uvenu maskotu GNU/Linuks operativnog sistema pingvina poznatijeg kao Tux.</p> <p>http://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL</p> <p>dopunjeno 25.7.2006</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>5</p> <p>Nova grafika osnova serija 0.60Piteru je bilo dosta Motifa, pa je odluio da napie sopstvenu grafiku osnovu od poetka. Dve glavne komponente je nazvao gtk 11 i gdm 12 . Nikada nije ni zamiljao da bi jednog dana gtk mogao da postane jedna od najkorienijih grafikih osnova hteo je samo da napravi osnovu za GIMP. Ubrzo nakon pojave gtk-a, dolo je do promene punog naziva GIMPa iz General Image Manipulation Program u GNU Image Manipulation Program. Razvoj 0.6x izdanja bio je eksperimentalan. Sistem dodataka nije bio kompatibilan sa starim API-jem iz 0.54, tako da dodaci pisani za starije izdanje nisu mogli da se koriste u novom. Autori dodataka su sporo prevodili svoje radove na novi API. Problem je nastao i oko dokumentacije jer niko nije eleo da pie dokumentaciju za seriju 0.6x koja je bila privremena i u razvoju. Realno, ovo izdanje je imalo manju upotrebnu vrednost od prethodnog 0.54 izdanja: program se ee blokirao. Broj preuzimanja nove verzije znatno je opao i pored predstavljanja novih mogunosti programa na Berklijevoj prezentaciji (rad sa slojevima, automatizacija poslova skriptama, dobro osmiljene transformacije). Serija 0.6x dala je razvojnom timu mogunost da ugradi veliki broj unapreenja, povea stabilnost u radu kao i da doda vei broj alata za crtanje. Ovaj period evolucije GIMPa najbolje je opisao Andreas Dilger reima: It's good to see that the next version of GIMP is here. Let the enhancing begin!</p> <p>Serija 0.99 - dug put do 1.0Izdanje 0.99 objavljeno je 26. februara 1997. godine. Osnovni cilj je bio prevoenje dodataka na novi API, koji je izostao u prethodnom 0.60 izdanju. Objavljeno je i novo izdanje gtk/gdk nazvano GTK+2. U ovu verziju su ugraena revolucionarna unapreenja prethodnog gtk modela. Ubrzo je objavljeno osveeno izdanje 0.99.9, nakon ega je nastala dua pauza. Trent arvi (Trent Jarvi) je napravio veliki broj sitnih izmena na ovom izdanju, a Spenser i Piter su 9. juna 1997. godine objavili nova izdanja GTK+ i GIMP 0.99.10. To je bio njihov poslednji rad na projektu. Spenser i Piter su diplomirali, zaposlili se i vie nisu imali vremena da rade na projektu. Nisu odredili naslednika koji bi nastavio njihovo rukovoenje, a ak su i zaboravili da najave naputanje projekta.</p> <p>Pred-11 izdanjaNaputanje projekta od strane inicijatora je usporilo njegov razvoj. Pojavilo se nekoliko neoficijelnih predizdanja. Poto je prikupljanje zakrpa postao veliki problem, privremeni nosilac projekta Met Hokins (Matt Hawkins) objavio je izdanje pre-11.</p> <p>http://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL</p> <p>dopunjeno 25.7.2006</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>6</p> <p>Novi nosilac projekta postao je Federiko Menja Kintero (Federico Mea Quintero Quartic), koji je na prvo mesto stavio stabilnost i upotrebljivost programa. Za izdanje 0.99.14, Kvartik je najavio zaustavljanje dodavanja unapreenja i otklanjanje greaka, sve do izdanja 1.0. Neka od zanimljivih unapreenja, koja su veim delom bila gotova, nisu ugraena zbog insistiranja na stabilnosti programa. Kvartik je odravao GIMP u razvoju, sve dok nije preao na druge projekte. Ipak, nije bilo veih pauza izmeu njegovog odlaska i dolaska novog nosioca projekta.</p> <p>Nove komunikacijeDopisna drutva su korisna kada funkcioniu, a veb strane su odline za davanje saveta i predstavljanje mogunosti projekata. Meutim, nita se ne moe porediti sa razgovorom uivo. Februara 1997. godine projekat GIMP 13 je dobio IRC kanal #gimp na serveru irc.freenode.org. Kanal je bio otvoren za diskusije i otklanjanje otkrivenih problema. Veoma brzo je postao jedan od glavnih izvora tehnike podrke za korisnike programa. Na posletku je postao i izvor informacija o eljama i potrebama korisnika za novim mogunostima programa, kao i za informisanje o nainu na koji pojedinci mogu da pomognu projektu. Preko kanala je irena i ideja o odravanju projekta u ivotu od strane lanova razvojnog tima.</p> <p>Podela poslaOtili su zaetnici projekta, Spenser i Piter, a potom i Kvartik. GIMP se podelio u projekat razvoja grafike osnove (GTK+) i projekat razvoja programa. Doao je trenutak da oba projekta dobiju nosioca. U novoj podeli, imenovani su lanovi timova: Main Sing (Mainsh Singh - yosh) je zaduen za objavljivanje novih izdanja; Adrijan Likins (Adrian Likins 14 ) za odravanje podataka; Lari Juing (Larry Ewing - lewing 15 ), Metju Vilson (Matthew Wilson - msw 16 ) i drugi su radili na pronalaenju i otklanjanju greaka. I sada je bilo dosta ljudi koji su istovremeno radili na vie projekata, ali su svi oni radili kao tim bez voe. Svaki pojedinac je radio na svom doprinosu projektu i uvek se znalo kome se treba obratiti za neki savet ili kada neto zapne.</p> <p>Pomo na sve straneZak je 13. aprila 1997. godine zapoeo projekat GIMP News 17 , koji je stekao popularnost svakodnevnim izvetajima o razvoju GIMPa. Ako je neko napravio novi dodatak, Zak ga je pronaao i o tome obavestio javnost. Ako je izdata nova verzija programa, slao je na dopisna drutva vest i o tome. Njegova uputstva i formular za prijavu greaka, koji je kasnije dodat, bili su direktno povezani na stranu sa vestima.</p> <p>http://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL</p> <p>dopunjeno 25.7.2006</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>7</p> <p>Tada se pojavio i veliki broj novih dodataka pa je pokrenut i Registar dodataka, koji omoguava autorima da osvee svoje dodatke, i ostalima da najave svoje planove u vezi sa razvojem novi dodataka. Ako ste autor, prijaviete svoj dodatak na ovoj adresi, tako da korisnici uvek imaju uvid u njegov razvoj. Svaki korisnik odavde moe da preuzme i prevede dodatak koga nema u zvaninoj distribuciji programa. Krajem maja 1997. godine, Set D. Burdis (Seth J. Burgess) je zapoeo projekat GIMP Bugs. Tu je prihvaen veliki broj prijava greaka koje su ranije slate na dopisno drutvo gimpdeveloper, i organizovane za laki uvid razvojnog tima i otklanjanje greaka. U poetku je sve raeno runo, uz pomo nekoliko Perl skripti, poto je dnevno prijavljivano samo nekoliko greaka, da bi se kasnije ceo proces automatizovao. esto zanemarivana oblast projekta bila je dokumentacija, pa su dva korisnika, Karin i Olof Kilander (Karin i Olof S. Kylander) 7. oktobra 1997. godine zapoeli projekat Gimp Users Manual, koji je predstavljao sveobuhvatan popis mogunosti u GIMPu, opisanih na preko 200 strana dokumentacije. Danas ovaj projekat sadri preko 600 strana i nalazi se na serverima ITC u Virdiniji. Poetkom aprila 2000. godine zaiveo je projekat Gimp user group koji okuplja korisnike GIMPa. Na ovoj lokaciji se nalazi najsveiji katalog uputstava za dobijanje zanimljivih efekata u novijim izdanjima programa.</p> <p>KomercijalizacijaNasuprot mnogim projektima slobodnog softvera, kod GIMPa postoji javna komercijalizacija. Pojedini lanovi razvojnog tima GIMPa videli su ansu da zarade prilagoavajui kd ili piui dodatke u komercijalne svrhe. Takoe su prodavali CD-ROM-ove sa GIMP izdanjem 1.0, upotpunjene odgovarajuom bitmapiranom grafikom i dopunskim programima. Oformljen je i WilberWorks. Ipak, ovo ne moe nakoditi razvoju GIMPa poto je sav rad na projektu i dalje zatien GNUovom optom javnom licencom i novac nije glavni motiv uea u razvoju.</p> <p>Sjedinjavanje mrenih resursaKao odgovor na potrebu da se svi izvori vezani za GIMP projekat centralizuju, on Amundson (Shawn Amundson - Snorfle 18 ) je 7. oktobra 1997. godine registrovao domen www.gimp.org. Ovde se nalazi velika koliina podataka o samom projektu, od izvornog kda do saveta i trikova. Osnova za tekst koji itate preuzeta je iz Istorije GIMPa sa ove adrese.</p> <p>PublikacijeMajkl Hamel (Michael J. Hammel 19 ) je u periodu od oktobra 1997. do januara 1998. godine u asopisu Linux Journal napisao etvorobrojni serijal o GIMPu. Iako je program opisan samohttp://www.gimp.drugitalas.org/GNU/FDL dopunjeno 25.7.2006</p> <p>..:::Vilberova uionica :::..</p> <p>8</p> <p>povrno, uradio je to na pravi nain. Dobro napisani i kvalitetni tekstovi predstavili su GIMP Linuks zajednici, kao i svim drugim itaocima Linuks literature. GIMP je takoe postigao publicitet zahvaljujui Graphic Muse 20 tekstovima u Linux Gazette 21 .</p> <p>Ko je Wilber?Maskota GIMPa je Vilber (Wilber). Vilbera je 25. septembra 1997. godine osmislio Tomas Kosmenen (Tuomas Kuosmanen tigert 22 ). Postao je prepoznatljiv znak koji asocira na GIMP. Globalno gledano, Vilber je za GIMP ono to je TUX za GNU/Linuks.</p> <p>A ta je bilo posle?Seate se GTK+? Neki lanovi razvojnog tima GIMPa su doli na suludu ideju da je to odlina osnova za pisanje raznih alata i da se izmeu ostalog na njemu moe izgraditi itavo radno okruenje. U poetku je i ova ideja, kao i mnoge druge, smatrana nemoguom misijom. Danas smo svedoci kvaliteta i upotrebljivosti Gnoma, projekta koji je zasnovan na GTK+ grafikoj podlozi. Konano se dogodilo udo o kome Spenser i Piter nisu ni sanjali. GIMP izdanje 1.0. je objavljeno 5. juna 1998. godine u 17:17 po srednje evropskom vremenu. Bio je to dovoljno stabilan program koji se mogao izboriti i sa profesionalnim zahtevima obrade bitmapirane grafike. U sledee dve godine radilo se na razvojnom izdanju 1.1. GIMP se ve razvio u izuzetno stabilan i veoma korien program, kada je 24. decembra 2000. godine objavljeno stabilno izdanje 1.2.0. Ovo je bio poetak novog poglavlja u istoriji GIMP projekta. Naime, naredne dve godine nije objavljeno nijedno stabilno izdanje. Tek je 14. juna 2003. godine objavljeno izdanje 1.2.5 koje je sadralo veliki broj ispravki i poboljanja. Posle toga zapoet je rad i meu lanovima razvojnog tima objavljeno razvojno izdanje 1.2.6, ali ono nije ugledalo svetlost dana za nas obine smrtnike. Meutim, razvoj GIMPa sa izdanjem 1.2.0 nije stao. Tokom narednog perioda raeno je na razvojnoj seriji 1.3.x. Prvo stabilno izdanje ove serije, 1.3.0 objavljeno je 13. novembra 2001. godine. Tokom naredne dve godine izdata su jo 23 izdanja iz ove serije, a poslednje (1.3.23) je objavljeno 24. novembra 2003. godine. Kompletan kod je napisan od poetka, prelo se na GTK+ 2.x grafiku podlogu, ispravljen je veliki broj greaka, unapreene su opcije podeavanja alata i dodat alat za vektore, dodata je podrka za datoteke vee od 2GB, keira...</p>