Ekonomska, socijalna i kulturna prava (ESK prava)Klasifkacija ljudskih prava na tri grupe (ili tri generacije ljudskih prava): I Graanska i politika prava II - Ekonomska, socijalna i kulturna prava III Prava na zdravu ivotnu sredinu Tema o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u Srbiji je relativno novijeg datuma, iako je u meunarodnim dokumentima prisutna bezmalo koliko i tema o graanskim i politikim pravima. Meunarodni instrumenti za zatitu ekonomskih i socijalnih prava su brojni, a Republika Srbija je potpisala/ratifikovala (odnosno prihvatila po osnovu sukcesije SFRJ) veinu ovih dokumenata. ESK su u modernim, demokratskim dravama meu bazinim indikatorima kvaliteta ivota graana i razvijenosti drutvene/dravne zajednice. U Srbiji je svekolika i dugotrajna ekonomska i institucionalna kriza gurnula u drugi plan ovu temu.

I - Meunarodni dokumenti i nacionalno zakonodavstvo o ESK pravimaMeunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK) iz 1966. godine1, zajedno sa Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima, ini osnovicu univerzalnog legislativnog okvira za zatitu ljudskih prava. Biva SFRJ bila je jedan od aktivnih uesnika u procesu stvaranja Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i njegova potpisnica. S obzirom na prirodu socijalistikog politikog sistema, ESK prava su u tim dravama stavljana u prvi plan u odnosu na graanska i politika prava, odnosno preko ESK prava ovi sistemu su nastojali da potvrde svoj legitimitet i superiornost u odnosu na tradicionalne trine demokratije. Socijalna sigurnost graana je bila na prilino visokom nivou, ali je ona obuhvatala samo zaposlene u javnom sektoru, ali ne i poljoprivrednike i zaposlene u privatnom sektoru. Jedina prava garantovana PESK koja su bila iskljuena u unutranjem sistemu zemlje ticala su se prava na slobodno udruivanje radnika u sindikalne organizacije koje nije organizovala drava. Iako je i pravo na trajk bilo uskraeno, oni su se ipak dogaali, ali se za njih koristio termin "obustava rada". Nakon raspada SFRJ, SR Jugoslavija kao njen sukcesor, kasnije Dravna zajednica Srbija i Crna Gora, i na kraju Republika Srbija, preuzela je sve meunarodne obaveze na koje se obavezala SFRJ. U poslednjoj deceniji 20 veka, dolo je do znatnog pogoranja potovanja svih ljudskih prava u Srbiji, pa i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Kada je re o legislativi, valja primetiti da je nova drava (nove drave) veliku veinu propisa koji su se1

Usvojen i otvoren za potpisivanje i ratifikaciju ili pristupanje rezolucijom GA UN, UN Doc. 2200A (XXI), objavljen u Slubenom listu SFRJ (Meunardni ugovori), br. 7/71.

1

odnosili na ova prava preuzela i neznatno ih modifikovala, tako da je trenutna regulativa ESK uglavnom u okvirima meunarodnih standarda. Najvei broj ESK prava je samo formalno ustavan. Prava su regulisna zakonima, i to ne samo po pitanju naina njihovog ostvarenja ve i same sadrine to ostavlja iroku diskreciju zakonodavnom telu da ih prema potrebama ograniava ili proiruje. Ovakvo stanje u krajnjoj liniji svodi ova prava na legislativnu nadlenost drava lanica pa ona praktino prestaju da imaju osnovne ustavne garantije. Pored Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Republika Srbija je potpisnica brojnih konvencija specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i pojedinih regionalnih organizacija. Srbija je lanica svih specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija koje se bave ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i finansijskim pitanjima (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu - FAO, Meunarodna organizacija rada - ILO, Svetska zdravstvena organizacija - WHO, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu UNESCO, UN Fonda za decu - UNICEF, Svetska banka _ WB, Meunarodni monetarni fond - IMF, Organizacija UN za industrijski razvoj - UNIDO) osim Meunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede - IFAD-a.2 Srbija je potpisnica je svih osam "fundamentalnih konvencija" Meunarodne organizacije rada.3 Kao lanica Meunarodnog monetarnog fonda, SCG je tokom 2004. godine podnela ovoj organizaciji svoju Strategiju smanjenja siromatva. U saradnji sa UNICEF-om osnovani su meuresorni Savet za prava deteta u Srbiji i Republike komisije za SIDU u Srbiji i Crnoj Gori. Srbija je kao lanica Saveta Evrope ratifikovala Evropsku konvenciju za kulturu i druge konvencije vezane za obrazovanje i kulturu. U jesen 2009. godine, Srbija je ratifikovala Evropsku socijalnu povelju. Srbija (i Crna Gora) su Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava prvi put predale svoj izvetaj o stanju ovih prava leta 2005. godine. SR Jugoslavija to nije uinila ni jednom tokom 10 godina svog postojanja, a SFRJ je poslednji izvetaj komitetu predala 1984. godine. Neki lanovi PESK lan 2 PESK Svaka drava lanica ovog pakta obavezuje se da i pojedinano i putem meunarodne pomoi i saradnje, naroito na ekonomskom i tehnikom polju, a koristei u najveoj meri svoje raspoloive izvore preduzima korake kako bi se postepeno postiglo puno ostvarenje prava2

Biva SFRJ suspendovana je iz lanstva IFAD-a 1992, a Srbija i Crna Gora nije obnovila lanstvo u ovoj organizaciji ni nakon demokratskih promena 2000. godine i ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija. 3 Forced Labour Convention (No. 29), Abolition of Forced Labour Convention (No. 105), Freedom of Association and Protection of the Right to Organize Convention (No. 87), Right to Organise and Collective Bargaining Convention (No. 98), Equal Remuneration Convention (No. 100), Discrimination Convention (No. 111), Minimum Age Convention (No. 138), Worst Forms of Child Labour Convention (No. !82). Pored ovih Srbija je ratifikovala jo 53 konvencije Meunarodne organizacije rada.

2

priznatih u ovom Paktu svim odgovarajuim sredstvima, posebno ukljuujui donoenje zakonodavnih mera.

lan 2 PESK Drave lanice ovog pakta se obavezuju da garantuju da e sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji, polu, jeziku, veri, politikom miljenju ili kakvom drugom miljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovinskom stanju, roenju ili kakvoj drugoj okolnosti. lan 6 PESK Pravo na rad 1) Drave lanice ovog pakta priznaju pravo na rad, koje obuhvata pravo koje ima svako lice na mogunost zaraivanja kroz slobodno izabran ili prihvaen rad, i preduzimaju odgovarajue mere za ouvanje ovog prava. 2) Meu mere koje svaka drava lanica ovog pakta treba da preduzme u cilju punog ostvarenja ovog prava spadaju programi tehnike i strune orijentacije i obuke, politika i metodi za postizanje stalnog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i pune proizvodne zaposlenosti u uslovima koji oveku garantuju uivanje osnovnih politikih i ekonomskih sloboda. Prema dosadanjoj praksi Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, pravo na rad ne podrazumeva pravo pojedinca da mu se obezbedi posao koji eli, ve obavezu drave da preduzima potrebne korake kako bi postigla punu zaposlenost. Pravo na rad podrazumeva pravo na zaposlenje, pravo slobode izbora rada, odnosno zabranu prinudnog rada i zabranu arbitrarnog otputanja. lan 7 PESK - Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Drave lanice ovog pakta priznaju pravo koje ima svako lice da se koristi pravinim i povoljnim uslovima za rad koji naroito obezbeuju: (a) pravinu zaradu i jednaku nagradu za rad iste vrednosti bez ikakve razlike; posebno, ene moraju da imaju garanciju da uslovi njihovog rada nisu gori od uslova koje koriste mukarci i primaju istu nagradu kao oni za isti rad; i (b) pristojan ivot za njih i njihovu porodicu shodno odredbama ovog Pakta. Pored toga, pravo na pravedne i povoljne uslove rada podrazumeva i odmor, razonodu, razumno ogranienje radnog vremena i povremena plaena odsustva, kao i naknadu za praznine dane. lan 8. PESK - Sindikalne slobode 1. Drave lanice ovog Pakta obavezuju se da obezbede: a) pravo koje ima svako lice da sa drugima osniva sindikate i da se ulani u sindikat po svom izboru, uz jedini uslov da pravila budu utvrena od strane zainteresovane organizacije, u cilju unapreenja i zatite ekonomskih i socijalnih interesa. Ostvarivanje ovog prava moe biti

3

ogranieno samo odredbama predvienim zakonom, a koje su u interesu nacionalne bezbednosti, odranja javnog poretka, ili zatite prava i sloboda drugog; b) prava sindikata na udruivanje i osnivanje nacionalnih saveza i ukljuivanje u meunarodne sindikalne organizacije; c) pravo sindikata na slobodno delovanje, bez drugih ogranienja osim onih koje predvia zakon; d) pravo na trajk, koje se ostvaruje prema zakonima svake zemlje. Srbija je potpisnica Konvencije MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, Konvencije MOR br. 11 o pravima udruivanja i povezivanja poljoprivrednih radnika, Konvencije MOR br. 98 o pravu na udruivanje i kolektivno pregovaranje i Konvencije MOR br. 135 o radnikim predstavnicima. Srbija nije potpisala Konvenciju MOR 141 o zemljoradnikim udruenjima i Konvenciju MOR br. 154 o kolektivnom pregovaranju. lan 9 PESK - Pravo na socijalno obezbeenje Drave lanice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na socijalno obezbeenje, ukljuujui tu socijalno osiguranje. Pravo na socijalno obezbeenje obuhvata pravo na socijalno osiguranje i pravo na socijalnu pomo. Osnov ovog prava je prebivalite fizikog lica u dravi. Po Ustavu Srbije zaposleni, u skladu sa zakonom, obaveznim osiguranjem obezbeuju sebi pravo na zdravstvenu zatitu i druga prava za sluaj bolesti, trudnoe, poroaja, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti i starosti i prava na druge oblike socijalnog osiguranja, a za lanove svoje porodice pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na porodinu penziju, kao i druga prava na osnovu socijalnog osiguranja (l. 40 Ustava Srbije). Socijalno osiguranje obuhvata penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Postoji vie zakona koji reguliu oblast socijalnog osiguranja. Obavezno osiguranje obuhvata sve zaposlene, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednike zemljoradnike, a njime se obezbeuju prava osiguranika za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu. Pored obaveznog, postoji i mogunost dobrovoljnog osiguranja za lica koja nisu obavezno osigurana pod uslovima, u obimu i na nain predvien posebnim zakonom. Istovremeno, dobrovoljnim osiguranjem, osiguranici koji su osigurani obaveznim osiguranjem mogu obezbediti sebi i lanovima svoje porodice vei obim ili drugu vrstu prava, od onih koja su predviena ovim zakonom. Pravo za sluaj starosti je pravo na starosnu penziju. Osiguranik stie pravo na starosnu penziju ako kumulativno ispuni uslove u pogledu godina ivota i duine penzijskog staa. Pravo za sluaj invalidnosti je su pravo na invalidsku penziju i prava po osnovu preostale radne sposobnosti. To su, takoe, pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, pravo na rasporeivanje odnosno zaposlenje na drugom odgovarajuem poslu s punim radnim vremenom i pravo na novane naknade u vezi sa korienjem ovih prava. Uzrok nastanka invalidnosti nije od znaaja za utvrivanje samog pojma invalidnosti, ali jeste kada je re o utvrivanju uslova za sticanje pojedinih prava kao i obima tih prava.

4

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sadri i odredbe o najnioj starosnoj odnosno invalidskoj penziji, koje imaju zatitni karakter i ija je svrha da obezbede minimum egzistencije onima koji su imali mali broj godina penzijskog staa i/ili nisku zaradu. Prava koja se ostvaruju po osnovu socijalne zatite su pravo na materijalno obezbeenje, dodatak za pomo i negu drugog lica, pomo za osposobljavanje za rad, pomo u kui, dnevni boravak, smetaj u ustanovu ili smetaj u drugu porodicu, usluge socijalnog rada, oprema korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu i jednokratna pomo. Osnovno pravo u okviru socijalne zatite jeste pravo na materijalno obezbeenje. U Srbiji pravo na materijalno obezbeenje pripada pojedincu ili porodici koja ostvaruje prihode ispod nivoa socijalne sigurnosti. Nivo socijalne sigurnosti se utvruje zakonom u procentima, ija visina zavisi od broja lanova porodice i od osnovice koju ini prosena zarada po zaposlenom u optini ili gradu u prethodnom periodu (kvartalu, prethodnoj godini). Visina materijalnog obezbeenja usklauje se s kretanjem prosenih mesenih zarada ostvarenih po zaposlenom u optini, odnosno gradu, u svakom kvartalu u odnosu na prethodni. lan 10 PESK - Pravo na zatitu porodice Drave lanice ovog pakta priznaju da: 1. Treba da bude pruena to ira zatita i pomo porodici koja je prirodni i osnovni sastavni deo drutva, posebno za njeno obrazovanje i za ono vreme za koje ona snosi odgovornost za izdravanje i vaspitanje dece o kojima se brine. 2. Treba da bude pruena posebna zatita majkama za razumno vreme pre i posle roenja dece. Zaposlene majke treba da uivaju, za vreme ovog perioda, plaeno odsustvo ili odsustvo uz odgovarajua davanja iz socijalnog osiguranja. 3. Treba preduzeti posebne mere zatite i pomoi u korist dece i mladih, bez ikakve diskriminacije iz rodbinskih ili drugih razloga. Deca i omladina moraju da budu zatieni od ekonomske i socijalne eksploatacije. Zakonom treba da se zabrani zapoljavanje na poslovima koji su takve prirode da mogu da izloe opasnosti njihov moral ili njihovo zdravlje, da dovedu u opasnost njihov ivot ili da nakode njihovom normalnom razvoju. Drave treba isto tako da utvrde granice starosti ispod kojih je plaeni rad deije radne snage zakonom zabranjen i kanjiv. Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta, fakultativnog protokola o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji uz konvenciju o pravima deteta, Konvencije MOR br. 3 o zapoljavanju ena pre i posle poroaja, Konvencije MOR br. 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladia pre zaposlenja na brodovima, Konvencije MOR br .45 o zapoljavanju ena na podzeminim radovima u rudnicima svih kategorija, Konvencije MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji (revidirana), Konvencije MOR br. 90 o nonom radu dece u industriji (revidirana), Konvencije MOR br. 103 o zatiti materinstva( revidirana), Konvencije MOR br. 138 o minimalnoj starosti za zasnivanje radnog odnosa, Konvencije MOR br. 156 o jednakim mogunostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama) i Konvencije MOR br. 182 o najgorim oblicima deijeg rada.

5

Osnovno pravo koje pripada zaposlenoj eni u vezi sa trudnoom i poroajem jeste pravo na porodiljsko odsustvo. ena moe da otpone porodiljske odsustvo 45 dana pre poroaja, a mora to da uini 28 dana pre poroaja. Porodiljsko odsustvo traje najmanje do navrene godine dana ivota deteta. U Srbiji ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana. Republiki propisi o zatiti dece predviaju jo neka prava, od kojih je najvanije pravo na dodatak za decu. U Srbiji se dodatak obezbeuje za prvih etvoro dece, a ostvarivanje prava zavisi od ukupnog mesenog prihoda po lanu porodice. Dodatak pripada deci najdue do 19. godine ivota ako su na redovnom kolovanju, a izuzetno do navrene 26. godine ukoliko je nad njima produeno roditeljsko pravo. Pravo na odgovarajui ivotni standard Drave lanice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na ivotni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajajui tu i dovoljno hrane, odeu i smetaj, kao i stalno poboljanje njegovih uslova ivota. Drave lanice e preduzeti odgovarajue mere radi obezbeenja ostvarenja ovog prava. Pravo na stanovanje Prema dosadanjoj praksi Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, pravo na stanovanje je "od centralne vanosti za ostvarivanje svih drugih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava'' Ovo pravo treba tumaiti kao pravo pojedinca da ivi "negde u sigurnosti, miru i dostojanstveno". Pravo na stanovanje podrazumeva pravnu sigurnost osnova dravine stana (svojinska i stanarska prava, pravo zakupa itd), odgovarajui standard/konfor stanovanja, cenovnu pristupanost kako za pribavljanje stana tako i za njegovo odravanje (investiciono i tekue odravanje, komunalne usluge itd), dostupnost stana i zgrade za lica sa smetnjama u kretanju, kao i neke parametre lokacije. Radi boljeg razumevanje stambene situacije graana u Srbiji i Crnoj Gori potrebno je nainiti nekoliko napomena. Kao zemlja realnog socijalizma tadanja Jugoslavija je poznavala posebnu vrstu stvarnog prava - stanarsko pravo (specialy protected tenancy). Ova vrsta prava korienja prostorija za stanovanje predstavljala je hibridnu formu prava zakupa sa stvarnopravnim elementima svojine. Pravo je bilo namenjeno "radnikoj klasi", odnosno licima koja nisu imala krov nad glavom. Vremenom, ovo pravo je poelo da se koristi i za pribavljanje boljih stambenih uslova zaposlenih u javnom sektoru a naroito pripadnika nomeklature. U isti mah, sprovedena je masovna nacionalizacija privatnih stanova ili pod izgovorom "vika stambenog prostora" uspostavljanje stanarskog prava treih lica na privatnim stanovima. Tako je uspostavljeno stanarsko pravo na stanovima u privatnom vlasnitvu i stanovima u tzv. drutvenom vlasnitvu. U periodu od 1991. do 1993. godine u Srbiji je dato pravo korisnicima drutvenih stanova da ih otkupe po izuzetno niskim cenama. Prosena cena kvadratnog metra stana iznosila je manje od pedeset eura, a zbog inflacije tokom 1992. i 1993. godine, otkupna cena znatnog broja stanova bila je ispod pedeset eura za ceo stan. Pre otkupa, stanovi u drutvenom/dravnom vlasnitvu inili su oko 24% ukupnog stambenog fonda u Srbiji ( i u Jugoslaviji), i veinom su bili graeni u veim gradovima (u Beogradu, na primer, vie od polovine stambenog fonda grada bili su stanovi u drutvenoj, odnosno dravnoj svojini). Ostali stanovi i stambene zgrade bili su u privatnoj svojini. Danas

6

je blizu 99% stanova u privatnom vlasnitvu. Stanovi u drutvenoj, odnosno dravnoj svojini u SFRJ nisu bili isto to i socijalni stanovi u evropskim zemljama, odnosno stanovi koji su bili graeni uz odgovarajue subvencije za manje imune drutvene grupe (public housing, HLM, stambene zadruge, itd). Korisnici drutvenih, odnosno dravnih stanova u SFRJ bili su iz razliitih drutvenih slojeva, a pripadnici viih slojeva, naroito oni iz dravnih slubi, partijske nomenklature, privredni i vojni rukovodioci i strunjaci, imali su vee izglede da dobiju ove stanove na korienje, kao i mogunost izbora boljeg stana, naroito u pogledu lokacije, tipa i kvaliteta gradnje, povrine i broja soba. Niske otkupne cene ovih stanova uinile su da ih njihovi korisnici dobiju gotovo na poklon. Takvom politikom otkupa stanova suspendovan je najznaajniji izvor formiranja javnih fondova za finansiranje i podsticanje nove stambene izgradnje (subvencionirani krediti, hipotekarni krediti i sl.), iako je takva mogunost finansiranja predviena u Zakonu o stanovanju iz 1992. godine. Republika Srbije je nakon 1992. godine, zadrala neka prava iz ranijeg zakona o stanovanju i neke elemente stambene politike prethodne Jugoslavije (davanje novog stanarskog prava, odnosno davanje stana na korienje, koji je odmah otkupljivan pod povoljnim uslovima, selektivno korienje povoljnih bankarskih kredita za pripadnike nomenklature, itd.), koji nisu sadrani u vaeem Zakonu o stanovanju, to je bila samo potvrda rasprostranjenih privilegija vladajue nomenklature i nepotovanja pravnih normi i zakonskih propisa. Jedan od akutnih problema u oblasti stanovanja je odravanje stanova i stambenih zgrada. Ova materija je precizno definisana u Zakonu o stanovanju. U Zakonu o odravanju stambenih zgrada (SI. glasnik RS, br. 44/95, 46/98, 1/01) detaljno su navedeni svi radovi neophodni za investiciono i tekue odravanje stambenih zgrada i stanova, kao i obaveze vlasnika stanova da te radove finansiraju srazmerno povrini svog stana. Nepotovanje propisa i nepostojanje obaveze vlasnika stana da tetu prouzrokovanu neblagovremenom popravkom ili loim odravanjem svog stana nadoknadi susedima doprinose loem odravanju i propadanju stambenog fonda, sniavaju kvalitet stanovanja i umanjuju vrednost nekretnina. U Srbiji je u jesen 2009. godine donet Zakon o socijalnom stanovanju. Danas je u Srbiji gorui problem je pravo na stanovanje ugroenih grupa, naroito izbeglih i raseljenih lica i Roma, koji ive u nehigijenskim i apsolutno nepodobnim uslovima stanovanja. U pripremi je strategija za poboljanje uslova stanovanja ovih grupa, kao i nekoliko projekata na lokalnom nivou za podizanje socijalnih stanova. Penzioneri su jedina ugroena drutvena grupa za koju je donet poseban pravilnik o reavanju stambenih potreba (SI. glasnik RS, br. 38/97, 46/97). U Srbiji nisu utvreni minimalni standardi stanovanja. Tako se pojam stana rastee od objekta sazidanog od prirunog materijala, bez vode, klozeta, neretko i struje, do raskonih vila s bazenima i teniskim igralitima. Neodgovarajua definicija stana stvara nepremostive tekoe u nastojanju da se statistiki utvrdi broj loih stanova s nestandardnim uslovima stanovanja.44

U Zakonu o stanovanju stan je defmisan na sledei nain: Stanom, u smislu ovog zakona, smatra se jedna ili vie prostorija namenjenih i podobnih za stanovanje, koje, po pravilu, ine jednu graevinsku cclinu i imaju zaseban ulaz" (cl. 3). U slubenoj statistici, definicija stana glasi: Stan se kao graevinski povezana cclina sastoji od jedne ili vie soba sa odgovarajuim pomonim prostorijama (kuhinja, ostava, predsoblje, kupatilo, nunik i si.) ili bez pomonih prostorija i moe imati jedan ili vie ulaza" (kuziv na).

7

Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje Drave ugovornice ovog Pakta priznaju pravo svakog lica da uiva najbolje stanje fizikog i mentalnog zdravlja koje moe postii. Mere koje e drave ugovornice ovog Pakta preduzeti u cilju postizanja ovog prava moraju obuhvatati politike neophodne za: a) smanjenje broja mrtvoroenadi i deje smrtnosti, kao i zdravog razvoja deteta; b) poboljanje svih vidova industrijske higijene i higijene okoline; c) spreavanje i leenje zaraznih, endemiskih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i borbe protiv tih bolesti; d) stvaranje pogodnih uslova za obezbeenje lekarskih usluga i lekarske nege u sluaju bolesti. Postoji obaveza uspostavljanja sistema zdravstvene zatite u okviru koga e se osigurati pruanje podjednako kvalitetne zatite svim graanima. Pravo na fiziko i mentalno zdravlje sadri u sebi dostupnost zdravstvenih usluga i to bez diskriminacije i po povoljnim ekonomskim uslovima, dostupnost u smislu prostorne dostupnosti kao i odreeni nivo kvaliteta dostupnih usluga u naunom i medicinskom smislu. Ustav Srbije jemi svima pravo na zatitu zdravlja, a posebno je predvieno da se deci, trudnicama i starim licima, ukoliko zdravstvenu zatitu ne ostvaruju po nekom drugom osnovu, mora obezbediti zdravstvena zatita iz javnih. Pravo na zdravstveno osiguranje je obuhvaeno i pravima zaposlenih lica i lanova njihovih porodica na osnovu obaveznog socijalnog osiguranja. Zakon ureuje obavezno osiguranje, a predviena je i mogunost ustanovljenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za lica koja nisu obavezno osigurana ili koja ele da obezbede iri spektar zdravstvene zatite. Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja su pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad, pravo na naknadu putnih trokova u vezi s korienjem zdravstvene zatite i pravo na naknadu pogrebnih trokova. Pravo na obrazovanje Povelja o ljudskim pravima propisuje da je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno (l. 43 Povelje o ljudskim pravima). Odredba o obaveznosti (osnovnog) obrazovanja datira iz 1952. godine. U lanu 2, Prvog Protokola (mart 1952) Evropske konvencije o ljudskim pravima postulirano je da "nikome ne moe biti uskraeno pravo na obarzovanje". U Srbiji (odnosno tadanjoj FNR Jugoslaviji), obavezno osmogodinje obrazovanje uvedeno je 1959. godine. U Ustavu Republike Srbije (lan 71) kae se da svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Svi gradjani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju. Republika Srbija omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom . U vaeem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, 72/09), u lanu 3 navodi se obaveza obezbeenja "jednakog prava i

8

dostupnosti obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama" (...) i "jednakih mogunosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, uenika i odraslih, bez prepreka za promene, nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog ivota". Da li iz ove odredbe proizlazi da se besplatnost kolovanja odnosi kako na osnovno tako i na redovno srednjokolsko i visokokolsko kolovanje? Ako da, onda bi to znailo da se ovim ustavnim i zakonskim odredbama Srbija pribliava zahtevu iz lana 13, st. 2 PESK, koji propisuje da su drave dune da postepeno obezbede besplatnost i viih stepena obrazovanja od osnovnog. Obavezno obrazovanje u Srbiji traje osam (plus jedna pripremna) godina i organizuje se u osnovnoj koli. Zakonom iz 2003 i 2004. godine dozvoljeno je privatnim licima da osnivaju osnovne kole. . Jedna od bitnih novina odnosi se na decentralizaciju u upravljanju kolom, prenoenjem ovih ovlaenja s republikog nivoa na organe lokalne samouprave. kolski odbori, kao organi upravljanja kolom, po ovim izmenama imaju tripartitni sastav, koji ine predstavnici kole, roditelja i lokalne samouprave. Namera zakonodavca je stvaranje partnerskog odnosa i usaglaavanja miljenja onih grupa koje, po prirodi stvari, imaju interesa za participacijom u obrazovanju. Ipak, ostaje pitanje u kojoj meri je i lokalna vlast osloboena politikog rezonovanja prilikom odluivanja o licima koja imenuje za lanove kolskog odbora i drugo, u kojoj meri su ovi predstavnici spremni da data im ovlaenja (ali i odgovornosti koje to sa sobom povlai) istinski iskoriste u najboljem interesu kole kao obrazovne institucije. Jedno od ovlaenja koje pripada kolskom odboru je imenovanje direktora kola po prethodno pribavljenom miljenju nastavnikog vea. Dosadanja praksa prilikom izbora direktora kola (nakon stupanja na snagu izmena zakona) pokazuje da je u nemalom broju sluajeva miljenje nastavnikog vea ignorisano. Finansiranje zarada, naknada i drugih primanja prosvetnih radnika, kao i sredstva zajednike potronje, je centralizovano i vri se preko Ministarstva prosvete. Takoe, izmenama i dopunama zakona eksplicitno je navedeno da kola moe ostvarivati i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, ugovora i drugih pravnih poslova. Optina, odnosno grad, obezbeuje sredstva za struno usavravanje nastavnika i saradnika, investiciono i tekue odravanje, opremanje, materijalne trokove i amortizaciju u skladu sa zakonom, prevoz uenika koji su nastanjeni na udaljenosti veoj od 4 km od sedita kole, ako na toj udaljenosti nema kole. Za uenike ometene u razvoju obezbeuje se prevoz bez obzira na udaljenost stana od kole. Izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj koli uvedena je i odredba po kojoj [o]ptina odnosno grad na ijoj teritoriji roditelj uenika ima prebivalite vodi evidenciju o deci koja su razvrstana i upisana u odgovarajuu kolu i snosi trokove prevoza, ishrane i smetaja uenika, ako na prodruju te optine nema odgovarajue kole (l. 85, st. 9). Ostaje otvoren problem, kako e tu obavezu ostvariti siromane optine, koje iz svog budeta ne mogu da izdvoje za to potrebna sredstva. Dosadanja obaveza optina, iako zakonom regulisana, nije bila ostvarivana u siromanim optinama (po pravilu u seoskim podrujima), gde je problem velikih distanci izmeu kole i stanovanja i najizraeniji. Zakon ne predvia organizovanje specijalizovanog akog prevoza, ak ni u optinama s niskom gustinom

9

naseljenosti i disperzovanim naseljima. Za ta naselja, kao i za naselja gde je mali broj dece stasale za osnovnu kolu, zakonodavac predvia formiranje tzv. podrunih kola, s kombinovanim odeljenjima. Zakon sadri kategoriju kombinovano odeljenje za nie razrede osnovne kole (IIV razred), u kome su spojena dva razreda (u tom sluaju odeljenje broji do 20 uenika) ili tri i etiri razreda (do 15 uenika). Kvalitet rada u kombinovanim odeljenjima, koja se nalaze u starim i slabo opremljenim zgradama (esto bez klozeta i tekue vode u zgradi, biblioteke, kuhinje, kabineta i slinih prostorija), veoma je nizak i demotiviui za uenike. Zakon ne predvia kaznene odredbe za optinske vlasti, niti za Ministarstvo prosvete, ako ne obezbede da uenici pohaaju kolu pod uslovima propisanim ovim zakonom, ali su zato predviene kazne za roditelje. Novanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara ili kaznom do 30 dana zatvora kaznie se za prekraj roditelj ako namerno ne upie dete u kolu ili dete neopravdano izostaje iz kole (l. 141 Zakona o osnovnoj koli). Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine (Sl. glasnik RS, br. 20/98) akademska zajednica je u celini stavljena pod kontrolu drave. Rezultati primene ovog zakona su bili otputanje preko 200 nastavnika i saradnika, pa samim tim i neefikasnost nastave, automatska napredovanja za koja je bio dovoljan potpis dekana i meunarodno izoptenje srbijanskih univerziteta. Uloga univerziteta svodila se na stvaranje kadrova koji e sluiti dravi. Konvencije Meunarodne organizacije rada (MOR) Srbija je lan Meunarodne organizacije rada i potpisnik 68 konvencija pod okriljem ove organizacije meu kojima su i Konvencija o politici zapoljavanja (Br. 122), Konvencija protiv diskriminacije (Br. 111), Konvencija o utvrivanju minimalnih plata (Br. 131) i Konvencija o jednakom nagraivanju muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti (Br. 100). Srbija jo uvek nije ratifikovala Konvenciju MOR br. 26 o mehanizmima za utvrivanje minimalne zarade i Konvenciju MOR br. 99 o mehanizmima za utvrivanje minimalne zarade u poljoprivredi. Zatita na radu Srbija je ratifikovala Konvenciju MOR br. 17 o obeteivanju nesrenih sluajeva pri radu, Konvenciju MOR br. 18 o obeteivanju usled profesionalnih oboljenja, Konvenciju MOR br. 19 o jednakom tretmanu stranih i domaih radnika u pogledu obeteenja nesrenih sluajeva pri radu, Konvenciju MOR br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini, Konvenciju MOR br. 121 o davanjima za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja, Konvenciju MOR br. 129 o inspekciji rada u poljoprivredi, Konvenciju MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini i Konvenciju MOR br. 161 o slubi medicine rada. Prema srpskom Zakonu o radu zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu. Poslodavac je duan da organizuje rad kojim se obezbedjuje zatita ivota i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima. Zaposleni ne moe da radi prekovremeno, odnosno nou, ako bi po nalazu nadlenog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrdjenim od strane nadlenog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. 10

Zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposlena ena ne mogu da rade na poslovima na kojima se preteno obavljaju naroito teki fiziki poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njihovo zdravlje i ivot, s obzirom na njihove psihofizike sposobnosti. Zaposlena ena moe da obavlja ove poslove samo na osnovu svoje pismene saglasnosti. Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na ene koje obavljaju rukovodee poslove, zdravstveno osoblje i studente na praktinom radu. Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlai od 18 godina ivota. Prema dosadanjoj praksi Komiteta pravo na odmor, razonodu i ogranieno radno vreme prevashodno se tumai kao obaveza drave da obezbedi takvu raspodelu radnog vremena koja ostavlja odreeno vreme zaposlenom za odmor. S druge strane, ova se odredba tumai i kao obaveza drave da zakonodavnom inicijativom obezbedi pravo zaposlenog na razliite vrste plaenih odmora, odnosno godinji odmor, dravne praznike i odsustvo sa rada u posebnim okolnostima. Komitet se dosada u velikoj meri oslanjao na praksu Meunarodne organizacije rada i ugovore potpisane pod okriljem ove organizacije. Takoe, u okviru zatite materinstva predvieno je pravo zaposlene ene na porodiljske odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana, uz mogunost da istovetna prava moe koristi i otac deteta (l. 87 ZOR Crne Gore). Srbijanskim zakonom precizirano je da otac deteta moe da koristi ova prava ukoliko majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi ta prava, npr. zbog izdravanja kazne zatvora, tee bolesti i si. (l. 69, st. 5 i 6 ZOR). Odredbe o ekonomskim i socijalnim pravima mogu se nai i u drugim univerzalnim instrumentima za zatitu ljudskih prava. Pomenuemo samo Konvenciju o eliminisanju diskriminacije ena i Konvenciju o pravima deteta u kojoj je naroita panja posveena ekonomskim i socijalnim pravima dece. Evropska socijalna povelja obraena na power-point

II - Komentar o stanju ekonomskih i socijalnih prava 1. Prava iz radnog odnosa.Osnovni rezultati dvogodinjeg terenskog istraivanja o pravima iz radnog odnosa, Fond Centar za demokratiju, Beograd (2008/2009. godina). Ostvarivanje/krenje prava zaposlenih u Srbiji (1) Najee pominjani naini krenja zakona i uskraivanja prava zaposlenih su: rad na crno bez prijave (u Uicu ima vie kafia nego prijavljenih ugostiteljskih radnika), ne plaanje doprinosa za penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje i onda kada je zaposleni prijavljen, nezakonito davanje otkaza, neisplaivanje zarada, to poprima velike razmere, ukljuiv i 11

dravna preduzea (navodi se presuda Vrhovnog suda u kojoj se kao opravdan razlog da se zarade ne isplauju navodi situacija 'oteanog finansijskog poslovanja' firme), prisvajanje naknada za porodiljsko odsustvo koje Fond isplauje preko poslodavca, diskriminacija u zapoljavanju s obzirom na pol i starost, diskriminacija zaposlenih s obzirom na porodine obaveze tu mislimo na nedostupnost usluga koje su nune za kvalitetno obavljanje posla u toku radnog vremena (predkolske ustanove, celodnevna nastava i produeni boravak u osnovnim kolama, dnevni boravci za stare i lica sa dodatnim potrebama, usluge kune nege za bolesne lanove domainstva i drugo) to posebno pogaa zaposlene ene i majke, potom, iskljuenost lica sa invaliditetom iz radnog procesa - ne postoji ak ni procena koliki procenat lica sa invaliditetom je u radnom odnosu, potom nekontrolabilno radno vreme (Radno vreme ne postoji. Ono je neogranieno, Ko se poali, automatski dobija otkaz- Parain) i sl. U svim gradovima veina uesnika je oznaila visoku nezaposlenost kao jedan od osnovnih generatora krenja prava iz radnih odnosa. Velika nezaposlenost je podsticaj poslodavcu da kri zakone, jer poslodavac vrlo lako nalazi zamenu za radnika koji da otkaz, kao i zaposlenima da ne prijavljuju povrede svojih prava, zbog straha od otkaza. (2) Zaposleni nemaju odgovarajuu zatitu od strane pravosudnih organa i drugih dravnih ustanova. Kaznena politika je neefikasna; sudovi mahom oprataju prekrajne prijave koje podnose Inspekcije rada, spori su, odugovlae sudski postupak ime se ponitava smisao sudske zatite, a to, po pravilu, donosi korist poslodavcu, trokovi sudskih usluga su visoki, i najzad korupcija u sudstvu je oigledna (SUD JE UDO. Nefikasnost sudskog postupka u radnim sporovima je zapanjujua. Ljudi ne znaju kome da se obrate (Zamenik pokrajinskog ombusmana). Sudovi esto donose presude u korist drave, koje su nezakonite). Na svim okruglim stolovima, od strane uesnika iz razliitih sektora, izreene su ozbiljne kritike primedbe na rad sudstva. Sistem rada sudova i procedura suenja su spori, komplikovani, neefikasni i podloni zloupotrebama i manipulacijama (odlaganje, neuruivanje poziva, nedolazak tuene strane...). Primeeno je da i u tzv. istim sluajevima sudovi donose presude koje su suprotne svim stavovima i tumaenjima drugih nadlenih slubi. Sudski proces koji traje 3-4 godine gubi smisao. Prava koja zaposleni moe da ostvari, posle 3 ili 4 godine sudskog procesa za njega postaju nebitna. Zatita prava na rad je u iskljuivoj nadlenosti sudova. Niko nema pravo da se mea u rad suda, bez obzira koliko se sudskim odlukama kre propisi i zakoni. Uvaavanje takve nezavisnosti rada sudova je nedozvoljivo. Nekoliko puta je pomenuto da je namerno izazivanje steaja krivino delo, u kome se drastino ugroavaja prava zaposlenih, ali da do sada ni jedan takav sluaj nije procesuiran. Reforma pravosua je coniditio sine qua non u zatiti zakonskih prava zaposlenih. Ljudi gube veru u pravosue. Politika ne dozvoljava reformu pravosua. esto inspekcije rada i ombusman bez ikakavog efekta rade svoj posao jer nemaju nikakva izvrna ovlaenja to imaju samo sudovi. (3) Zakonska regulativa je u mnogom pogledu usklaena sa meunarodnim dokumentima i odgovarajuom regulativom Evropske unije. Opta je ocena da zakoni u najveoj meri dobro definiu poloaj, prava i odgovornost zaposlenih, ali da je potrebno vriti odreene korekcije i dorade. Osnovni problem je to se mnogi od propisa ne potuju i to su veoma slabi zatitni mehanizmi i instrumenti za sprovoenje zakonskih propisa. Zaposleni slabo poznaju prava iz

12

Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao ni mehanizme za ostvarivanje i zatitu ovih prava. Ukazano je da se ovakvo stanje efikasno moe menjati obrazovanjem i poslodavaca i zaposlenih, kao i javnim kampanjama. Dati su primeri takvih nastojanja, i to mahom u gradovima Vojvodine. Na takve dobre primere naroito su ukazivali iz inspekcija rada. (4) Postoje znaajne regionalne razlike, naroito izmeu Vojvodine i Centralne Srbije. Na okruglim stolovima u Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu uli smo ohrabrujue primere o povezivanju inspekcija rada, sindikalnih organizacija, slubi za pruanje pravne pomoi i slubi ombusmana. Dobra saradnja izmeu ovih institucija ne samo da ini njihov rad znatno efikasnijim, nego i gradi poverenje zaposlenih prema ovim ustanovama. Ocenjeno je da su radnici zatieniji u firmama u kojima postoje sindikalne organizacije. Poslodavci esto ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje u svojim firmama. (5) Nije razvijeno samopuzdanje radnika, izmeu ostalog i zato to nisu uspostavljeni efikasni i operativni mehanizmi zatite onih koji se javno pobune i kau svoj stav. Inspektori rada, ali i druge slube upozoravaju da postoje ozbiljne tekoe u utvrivanju stvarnog stanja zbog straha zaposlenih od gubljenja posla ili drugih oblika ikaniranja. U takvom okruenju, ekonomska i socijalna prava se razumevaju kao poklon, kao dobra volja drave i politikih nomenklatura, a ne kao zakonom definisana prava graana, koja je drava obavezna da garantuje. Drava ne pokazuje dovoljnu spremnost da rei ove probleme. Sindikalno organizovanje u gradovima centralne Srbije je slabo i neefikasno. Sindikat se doivljava kao relikt komunistike ideologije, a zalaganje za sindikalna prava kao zalaganje za neradnitvo i neodgovornost radnika. Nametanje takvog vienja uloge sindikata nije sluajno. Kako je rekao jedan od uesnika na okruglom stolu u Parainu, sadanje stanje zatienosti radnika je skoro isto kao i 1886 godine, kada je institucionalizovan radniki pokret. (6) Odnosi moi, interpersonalne sprege i partijske zatite su pominjane kao inilac neostvarivanja prava iz rada i radnog odnosa. Ne retko ni dravne slube i ustanove same ne potuju i ne sprovode zakone. Kako oekivati da privatnik ili graanin potuje zakon, ako drava to ne ini. U nekoliko navrata je pominjana praksa zatite monih poslodavaca, koji finansiraju politike partije. esto lokalni politiki monici tite odreene radne organizacije. Kao pojava koja ugroava potovanje zakonskih propisa navode se veti pravnici velikih firmi (Delta, Rodi....) koji koriste zakonske nedoreenosti i na taj nain ostvaruju interese poslodavaca. Ima nedodirljivih poslodavaca, koji uivaju visok stepen zatite od strane politikih i drugih monih aktera. (7) Na svim okruglim stolovima isticana je uloga i vanost medija. Ocenjeno je da se u javnosti nedovoljno govori o problemima zaposlenih, da je devedesetih godina bilo vie interesa za ova pitanja i da se o drutvenoj odgovornosti i solidarnosti vie raspravljalo nego danas. Zaposleni ne znaju dovoljno o svojim pravima, niti su upoznati sa institucijama kojima mogu da se obrate u sluaju povrede prava iz radnog odnosa. Mediji tu mogu da odigraju veoma znaajnu ulogu. (8) Kao pozitivnu praksu treba istai rad novih alternativnih institucija za reavanje radnih sporova (ombusman, sluba besplatne pravne pomoi, Republika agenciju za mirno

13

reavanje radnih sporova, ekonomsko-socijalni savet i dr.), kao i njihovo meusobno povezivanje i saradnja sa inspekcijama rada, sindikatima i lokalnom upravom. Primer Subotice je instruktivan. U Subotici se za dve godine, koliko postoji sluba ombudsmana u ovoj optini, za pravnu pomo obratilo oko 2 700 graana. Od tog broja, oko 1/3 je bilo zbog problema iz sfere radnih odnosa. Subotiki ombusman kae da je od svih ljudskih prava, u ovoj optini najugroenije pravo na rad. Ostvarili su dobro saradnju sa Inspekcijom rada. Takoe, sve vie sarauju sa sindikatima. Povezuju se i sa poreskom policijom, radi kontrole uplate doprinosa. Ocena je da od kako se sluba ombudsmana ukljuila u reavanje problema krenja prava zaposlenih, stanje u Subotici je evidentno poboljano. Meutim, napomenuto je da arbitraa u slubi Ombudsmana nema izvrnu snagu. Efikasne rezultate ostvarila je i sluba besplatne pravne pomoi. Zakon o pravnoj pomoi je u pripremi, ali nikako da doe na dnevni red u Narodnu Skuptinu. Ocenjeno je da je potrebna agresivnija medijskea kampanja o radu alternativnih slubi za zatitu prava graana. Na kraju: Razgovori sa graanima kojima su uskraena zakonska prava iz radnog odnosa pokazuju da se oni nalaze u situaciji zaaranog kruga drutvene iskljuenosti jer gubljenje posla i nezaposlenost imaju viestruke i umnoavajue efekte. Oni ostaju bez posla/zarade, bezuspeno se obraaju dravnim ustanovama za pomo i podrku u ostvarivanju zakonskih prava, esto su u nemogunosti da realizuju odluke inspekcije rada ili sudova kada su donete u njihovu korist, oni i njihove porodice tonu u sve dublje siromatvo, udaljavaju se od prijatelja i srodnika, i tako u krug.

2. Institucionalni okvir i dostupnost ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava1. Razlike u konceptu drave sa socijalnim staranjem u dravama realnog socijalizma i tradicionalnim demokratskim dravama Za razumevanje stanja ekonomskih i socijalnih prava u postkomunistikim zemljama nuno je imati u vidu bitnu razliku izmeu koncepta drave sa socijalnim staranjem (welfare state) u trinim demokratijama, naroito u Zapadnoj Evropi, u poreenju sa sistemom socijalnih prava u socijalistikim/komunistikim dravama. U zemljama Zapadne Evrope, drava sa socijalnim staranjem usvojila je koncept socijalnih i ekonomskih prava kao prava graanina; ukoliko se jedno pravo definie kao obaveza drave odnosno javnog sektora, onda ono mora biti dostupno svim graanima te drave pod priblino jednakim uslovima. Svakako da su postojale i da i danas postoje razlike u izgledima da se ostvare pojedina socijalna i ekonomska prava i u dravama sa najviim dometom u pogledu socijalnog blagostanja; te razlike meutim nisu posledica privilegovanog poloaja pojedinih drutvenih grupa i slojeva, nego drugih inilaca, kao to su prostorna dostupnost (seoska i gradska naselja), kvalitet i pruenih usluga, efikasnost ostvarivanja prava itd. U socijalistikim/komunistikim zemljama, ekonomska i socijalna prava su bila utemeljena kao prava drutvenih grupa/klasa, a ne kao prava graanina. Tako su pojedine drutvene

14

grupe uivale irok spektar ekonomskih i socijalnih prava, koja su se mogla ostvarivati na osnovu zakonske utemeljenosti ili prostorne dostupnosti, dok su druge drutvene grupe bile iskljuene kao korisnici pojedinih socijalnih i ekonomskih prava (na primer, nakon uvoenja obaveznog zdravstvenog osiguranja za poljoprivrednike, iz ovog korpusa bilo je iskljueno pravo na plaeno bolovanje, na plaeno porodiljsko odsustvo, na naknadu trokova sahranjivanja i na na paketi za novoroeno dete). Primer za prvu grupu je skup prava za zaposlene u dravnim i paradravnim ustanovama radna sigurnost kroz zagarantovanost radnog mesta, sigurnost zarade bez obzira na kvalitet rada i uinak, pravo na bolovanje i nekontrolisanu zloupotrebu tog prava, pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od godinu dana i pravo na odsustvo zbog bolesti deteta, itd. itd. Zaposleni u privatnom sektoru i poljoprivrednici, nisu imali imali ova prava. Ako imamo u vidu da je skoro polovina aktivnog stanovnitva bila zaposlena u dravnom i paradravnom sektoru, iz toga sledi da je srazmerno ta proporcija graana i lanova njihovih porodica, u principu, mogla da ostvaruje zakonom zagarantovana socijalna i ekonomska prava. Poljoprivrednici i drugi u privatnom sektoru koji su bili lieni ovih prava, problem su reavali zapoljavanjem u dravnom/paradravnom sektoru (epifenomeni: dezagrarizacija, dnevni migranti, feminizacija poljoprivrede, bespravna izgradnja, naseljavanje i izgradnja uz saobraajnice itd.). Primer za drugu grupu su ogromne razlike izmeu graana gradskih i seoskih naselja u izgledima da ostvare neka bazina socijalna prava, kao to je, na primer pravo na osnovno (obavezno) obrazovanje ili pravo na osnovnu zdravstvenu zatitu, s razloga to nije bila obezbeena prostorna dostupnost javnih slubi i/ili je kvalitet usluga bio izuzetno nizak. Urbocentrini koncept organizacije javnih slubi doprinosio je neprekidnom uveavanju jaza izmeu kvaliteta ivljenja u gradskim i seoskim naseljima i bio jedan od vanih generatora migracija ka gradskim naseljima. Pogoranje stanja ekonomskih i socijalnih prava u postkomunistikim dravama samo delom se moe objasniti ekonomskim kolapsom ovih drutava; njihove strukturne karakteristike i velike razlike drutvenih grupa i slojeva u pogledu dostupnosti i izgleda da se ostvare neka od osnovnih deklarisanih ekonomskih i socijalnih prava su vaan inilac objanjenja aktualnog stanja ekonomskih i socijalnih prava u postkomunistikim zemljama, pri emu na umu imamo Srbiju. 2. Slaba zatita zaposlenih u privatnom sektoru i relativno visoka zatienost zaposlenih u dravnom sektoru Uruavanje socijalistike/komunistike drave i njene privredne i ekonomske strukture (dominacija dravnih preduzea), procesi privatizacije i razvoja trine ekonomije poveavaju broj radnih mesta u privatnom sektoru. Zaposleni u privatnom sektoru nemaju efikasnu zatitu svojih prava, niti odgovarajuu podrku dravnih slubi u toj zatiti (sudovi, i dr.). Sve vei broj zaposlenih nalazi se u radnoj situaciji koju potpuno proizvoljno utvruje vlasnik preuzea, bez definisanog radnog vremena, ugovora o radu, radnim uslovima itd. U tome, treba imati u vidu neefikasnost sudstva, a naroito potkupljivost zaposlenih u pravosuu, ime bogatiji i moniji mogu sebi da obezbede potrebnu zatitu od pravne norme. S druge strane, zaposleni u dravnim i paradravnim slubama i dalje uivaju gotovo sva ona prava koja su ima bila zagarantovana u socijalistikom/komunistikom sistemu. Broj zaposlenih sa takvim statusom se suava, ali je i dalje srazmerno brojan u strukturi zaposlenih u Srbiji. Gaenje tzv.

15

drutvenog sektora u proizvodnoj sferi, odnosno smanjivanje radnih mesta u tom segmentu zaposlenosti, uz istovremeno zadravanja irokog spektra socijalnih i ekonomskih prava za zaposlene u dravnom sektoru koja su dobrim delom definisana kao privilegije, produbljava jaz izmeu graana Srbije i formira drutvenu podelu nalik na tradicionalno kinesko drutvo, s uskim ali monim i privilegovanim slojem birokratije i upravljakog sloja, na jednoj strani i ostatkom naroda upuenim na tradicionalne oblike solidarnosti i snalaenja, na drugoj. 3. Negativne posledice paralelnih sistema Ovakva dualna situacija proizvodi mnoge loe posledice. Zaposleni u dravnom sektoru, a meu njima su svi oni koji imaju uticaj na donoenje zakona i njihovo sprovoenje, i dalje ive u zatienom sistemu irokog kruga ekonomskih i socijalnih prava nasleenih iz socijalizma/komunizma (besplatne bolnike usluge u specijalizovanim klinikim centrima i bolnicama, pravo na nekontrolisano bolovanje, zagarantovano radno mesto i druge vrste pogodnosti). U takvim okolnostima oni ne mogu biti kreatori nove politike u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, niti se ti problemi uopte postavljaju u njihovom vidokrugu. S druge strane, ukidaju se, odnosno redukuju, mnoga ekonomska i socijalna prava koja su tokom proteklih decenija postali civilizacijska norma, bar za veliki deo graanstva (zatita trudnica, materinski dodatak, porodiljsko odsustvo, zatita starih i nemonih lica). Redukcija socijalnih i ekonomskih prava naroito e pogoditi mlade, radnoaktivne ene u fertilnom periodu, koje su sve vie prinuene da biraju izmeu alternative supruga/majka/domaica, ekonomski i u svakom drugom pogledu zavisna od mua/hranitelja ili uloge zaposlene i profesionalno uspene ene bez dece, ili ne retko samohrane majke na granici siromatva. Kvalitetna zaposlenost ena ne moe se ostvariti bez dostupnih i dobrih obdanita, kola u sistemu celodnevne nastave, razliitih servisa za olakavanje dnevnih obaveza zaposlene ene itd. Ukidanje ovih socijalnih prava u znatnoj meri oteava, pa ak i ograniava pravo na rad ene-majke, i vraa je na ulogu supruge-majke-domaice, pod starateljstvo mua-hranitelja. Treba jasno naglasiti da ukidanje socijalnih prava, naroito onih koja su bitna za ostvarivanje radnih i emancipatorskih prava ena (kao to su ve pomenute predkolske ustanove, celodnevna nastava, stanovanje i dr.), nee za posledicu imati ponovno prihvatanje uloge izdravane ene-majke i povlaenje ene u kuu; nasuprot, obrazovane i profesionalno motivisane ene sve ee e se odricati materinstva, a dramatine posledice tih procesa su ve sasvim vidljive u Srbiji. Stoga e svaki naum da se problem nezaposlenosti u Srbiji rei umanjivanjem komplementarnih socijalnih prava zaposlenih roditelja, naroito majki, doiveti neuspeh, koji e se vratiti u obliku novog i sve dramatinijeg pada stope raanja. Zaboravljamo da su drave sa socijalnim staranjem uvodile ove institute socijalnih prava prvenstveno s ciljem podizanja efikasnosti ekonomije drave. Nije filantropski stav prema enama bio presudan za formiranje razliitih sistema usluga radi podrke zaposlenim enama, nego potreba za enskom radnom snagom. Osnova funkcija, svrha i cilj formiranje drave sa socijalnim staranjem bila je podizanje ekonomske efikasnosti. Utoliko e redukcija socijalnih prava nuno proizvoditi smanjivanje ekonomske efikasnosti, odnosno obnavljanje kruga siromatva i nerazvijenosti. 4. Rizici i zloupotrebe u procesu privatizacije javnih slubi

16

Vanost pravovremene temeljne i svesrane analize uslova i efekata privatizacije javnih slubi, naroito onih koje se odnose na zadovoljavanje osnovnih socijalnih prava (predkolske ustanove, osnovno obrazovanje, primarna zdravstvena zatita, bolnice, socijalne slube stacionarnog tipa za decu sa posebnim potrebama, stare ljude, bolesne, invalide...). Relana je opasnost od zloupotreba privatizacije zbog interesa za zauzeem parcela i objekata. Nisu uraene promene u Zakonu o eksproprijaciji, kako bi se predupredile zloupotrebe iroko definisanih razloga za eksproprijaciju graevinskog zemljita (tzv. opti interes) tokom eventualne privatizacije objekata izgraenih na zemljitu pribavljenom na osnovu instituta eksproprijacije. U l. 8 Zakona o eksproprijaciji, kae se da se ''eksproprijacija moe vriti za potrebe federacije (?), Republike, pokrajine, grada, optine, drutvenih (?) i dravnih fondova i javnih preduzea, ako zakonom nije drugaije odreeno''. Kakve su konsekvence promene svojinskog statusa objekta i parcele, pribavljenog po osnovu instituta eksproprijacije? Da li se tu radi o krenju osnovnih svojinskih prava? NB: Zakon nije regulisao uslove promene namene objekta niti promene svojinskog statusa. Da li novi vlasnik objekta (privatizovane) bolnice, ili kole ima pravo da nakon nekoliko godina promeni namenu objekta (u kockarnicu, salon lepote....). Nisu promenjene niti promenom svojinskog statusa ograniene propozicije zakona o eksproprijaciji, koji omoguava eksproprijaciju privatne svojine (zemljite, nekretnine) zarad opteg interesa. U zakonu ne postoji definicija opteg interesa, a naroito veze svojinskog statusa i opteg/javnog interesa. Da li privatno vlasnitvo moe biti u statusu opteg/javnog interesa? Privatizacija unikatnih objekata kulture u Italiji (Ufii, Koloseum...) ne menja namenu objekta, odnosno objekat ostaje u javno dobro, bez obzira na svojinski status. U Srbiji to nije regulisano i stoga su izgledne velike zloupotrebe javnih dobara. Na primer, ta biva, ako nakon nekoliko godina vlasnik promeni namenu objekta izgraenog kao javni interes na eksproprisanom zemljitu/nekretnini? Zatita namene prostora/povrina i namene objekta bez obzira na svojinski status, odnosno uprkos promeni svojinskog statusa (iz dravne u privatnu svojinu). To je vano zbog zatite postignutih standarda u oblasti socijalnih i kulturnih prava (obrazovanje, deja i socijalna zatita, zdravstvena zatita, kulturne aktivnosti, humanitarne organizacije...). Standardi i kvalitet usluga obezbediti minimalne standarde (povrina, opremljenost, kvalitet usluge...) Finansiranje (korienje javnih fondova). Umreavanje privatnih ustanova i modaliteti subvencioniranja korisnika u privatnim ustanovama (predkolske ustanove...). Uloga humanitarnih ustanova (domaaji, zatita od zloupotreba, podrka, kontinuitet)

3. Primeri velikih razlika u zadovoljavanju nekih osnovnih socijalnih pravaPredkolske ustanove

17

Dravne: dostupne u gradskim naseljima, liste ekanja, kriterijum da su oba roditelja zaposlena, ekonomski povoljne subvencije za svako upisano dete u visini 50% od realne cene sa perspektivom umanjenja subvencija, dodatne subvencije za decu iz siromanijih porodica cena (sadanja) od 10 do 70 eura meseno; po nekim ocenama poboljava se kvalitet rada i usluga u dravnim obdanitima; Privatne: dva tipa (a) komplementarne, formiraju se tamo gde je deficit dravnih obdanita, u prigradskim i perifernim zonama, po pravilu kao boravci za decu, budui da jo uvek nije posebnim zakonom ureena ova materija, sa slabijim prostornim standardima i bez potrebne kontrole kvaliteta usluga, cena izmeu 110 i 150 eura meseno, i (b) luksuzne, kao ponuda roditeljima boljeg materijalnog poloaja, u odlino opremljenim i ureenim objektima, sa cenom preko 200 eura meseno). Prema podacima, preko 45% dece u Beogradu je upisano u dravne predkolske ustanove (uzrast 3-6 godina, sa srazmerno malim brojem grupa za uzrast od 12 36 meseci), liste ekanja su razliite (izuzev u pojedinim obdanitima u centralnim gradskim optinama); liste ekanja ukljuuju decu sa oba zaposlena roditelja; slian procenat obuhvata dece u predkolskim ustanovama je i u Vojvodini, dok je u sredinjoj Srbiji znatno nii. Privatne predkolske ustanove, komplementarnog tipa, nisu umreene u sistem dravnih ustanova (dostava hrane iz centralnih kuhinja, zdravstvena, higijenska i sanitarna kontrola), niti u sistem subvencioniranja korisnika. Osnove kole u gradovima danas rade mahom u dve smene, to je veliki problem za zaposlene roditelje (bezbednost i nadzor deteta, odlazak i dolazak iz kole...). U junu 2002. godine, u Beogradu je zatvoreno 9 osnovnih kola sa celodnevnom nastavom, deca su prebaena u druge kole, ne retko znatno udaljene od mesta stanovanja, koje su do tada radile u jednoj smeni, a posle prijema uenika iz zatvorenih kola poele su da red u dve smene. U zonama sa manjim brojem dece, kao i u seoskim naseljima kole rade u jednoj smeni. Sistem celodnevne nastave je gotovo ukinut u kolama u Srbiji. Pre trideset godina, u Beogradu je oko 15% dece bilo obuhvaeno sistemom celodnevne nastave. Ukidanje tog tipa organizacije osnovnog obrazovanja zapoeto je u Beogradu 1984. godine, u okviru tzv. racionalizacije drutvenih delatnosti, da bi se danas celodnevna nastava smatrala nepotrebnim luksuzom. Objekti ukinutih kola (odlukama Ministarstva obrazovanja) dati su na korienje srednjima (uglavnom) privatnim kolama.

IV - Pravo na stanovanje1. Meunarodni dokumenti o pravu na stanovanje Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS, OEBS, OSCE) Helsinki 1975, Be 1986: lan 14

18

Evropska socijalna povelja/revised /dopunjena, proirena/. Novi lanovi 30. i 31. lan 30 se odnosi na zatitu od siromatva i drutvene iskljuenosti lan 31 se odnosi na pravo na stanovanje I u drugim meunarodnim dokumentima nalaze se odredbe o pravu na stanovanje (Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije; Konvencija o pravima deteta; Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama; Konvencija o poloaju izbeglica; Meunarodna konvencija o zatiti radnika migranata i lanova njihovih porodica....) Stanovanje se s razlogom smatra jednom od bazinih potreba, budui da je ostvarenje svih drugih potreba uslovljeno odgovarajuim uslovima stanovanja. 2. Ne postoji jednistvena definicija pristojnog stanovanja, niti opte prihvaeni standardi i normativi (povrina, gustina nastanjenosti, tehniki i gra. standardi...). Ekonomske, geografske, kulturne, socijalne i drauge razlike, navike i stilovi ivota. Ukljuivanje prava na stanovanje u meunarodne dokumenta je uslovilo i promenu definicije standarda stanovanja. Umesto kvantitativnih ili bar merljivih iskaza (broj soba, povrina, graevinski materijal, tehniki i higijenski standardi) uvode se neodreeni atributi koje nije mogue kvantifikovati. Tako na primer, definicija stanovanja odreuje se atributima: primereno, pristojno, pristupano, odgovarajue, dostupno, adekvatno (affordable, adequate, decent, moderate). To podrazumeva da se na nacionalnom/dravnom/regionalnom nivou operacionalizuju ove odrednice i uine merljivim. Naravno, problem je praenja, odnosno kontrole ostvarivanja ovih prava. Definicija adekvatnog stanovanja u Habitat Agendi, 1996. godina: Adequate shelter znai vie od krova nad glavom. Ono podrazumeva: adeqaute privacy, adequate space, fiziku pristupanost, adequate sigurnost, sigurnost stanarskog statusa (zakupa), strukturnu stabilnost i trajnost, adequate lighting, heating and ventilation, adequate basic infrastructure kao to je snabdevanje vodom, sabitarije i odvod otpadnih voda, odgovarajui (suitable) kvalitet sredine i inilaca vanih za zdravlje, adequate and accessible location u odnosu na rad i osnovne usluge: sve to po avalilable and affordable cost. Pedesetih do sedamedesetih-osamdesetih godina u upotrebi su bili struni standardi kvaliteta stanovanja (Kelnske preporuke, Obnovljene Kelnske preporuke), koje su mnoge evropske drave uzimale kao poeljan standard stanovanja (socijalno stanovanje, odnosno razliiti vidovi subvencioniranog stanovanja i subvencioniranih stanarina). Moe se rei da su u Zapadnoevropskim dravama ostvareni minimalni standardi stanovanja za veinu graana. Problemi na koje se najee ukazuje su: (1) Poveana je potranja manjih stanova zbog promena u strukturi porodice i breg rasta broja domainstava u odnosu na broj stanovnika, odnosno nastavka i ubrzavanja procesa nuklearizacije porodice, sve ranijeg odvajanja odrasle dece i njihovog nastojanja da zasnuju sopstveno domainstvo; (2) Slabija ponuda socijalnog stanovanja kao posledica privatizacije i smanjenja izdataka za razliite vrste subvencionisanog stanovanja. Ukinuti su ili redikovani neki vani mehanizmi za obezbeenje pristojnog stanovanja (kontrolisane i limitirane zakupnine), ograniavanje rasta zakupnina (rent freeze), dugoroni zakupi (life-long tenancy) i sl. Smanjuju se fondovi za

19

socijalno stanovanje (public housing), smanjuju se investicije u novu stambenu izgradnju i rekonstrukciju, evidentiran je porast beskunitva (aktualnog i rizika od beskunitva). Trae se nove forme podrke graanima u zadovoljavanju stambenih potreba. Podsticanje privatne uzgradnje za zakup private rental housing; socijalni stanovi za zakup public rental housing, koji se daju na vremenski oroen zakup domainstvima u kategoriji ranjivih grupa, nove i raznovrsnije forme zadrune izgradnje i dr. Statistika sluba pri UN, i druge meunarodne organizacije koristi razliite definicije i kategorije kvaliteta stanovanja i odgovarajue indikatore (mahom povrina, odnos broja soba i lica/lanova domainstva, snaabdevenost vodom, strujom, odvod otpadnih voda, legalnost izgradanje (koji podatak je vaan kako sa pravnog stanovitva, tako zbog procene primenjenih graevinskih i higijenskih standarda prilikom gradnje (tzv. authorized housing), radi formiranja odgovarajuih izvetaja i uporedivih analiza o ostvarenom kvalitetu stanovanja u pojedinim dravama. Procene statistikih slubi UN je da u svetu vie od milijardu ljudi nema pristojne uslove stanovanja; ako se, pak uslovi stanovanja ocenjuju prema standardima specijalizovanih meunarodnih organizacija (stambena povrina po korisniku, broj soba po korisniku, opremljenost instalacijama, itd.), procena je da polovina stanovnitva savremenog sveta nema zadovoljavajue uslove stanovanja. Primer Kine: prema podacima iz 1985. godine, dve treine gradskog stanovnitva ove zemlje iveli su u ekstremno podstandardnim uslovima (beskunici - 1,5%; dve porodice (srodnike ili nesrodnike) u jednoj sobi oko 9%; manje od 8m2 stambenog prostora imalo je oko 56% graana u gradskim naseljima). Za pet godina trajanja privredne reforme u Kini, procenat ovako loe nastanjenih smanjen je na oko 48%. Statistiki paradoks: u dravama sa razvijenim statistikim slubama i urednim evidencijama imamo dramatinije podatke o broju beskunika, na primer. Statistika belei najvei broj beskunika (vie od 4 na hiljadu stanovnika u Velikoj Britaniji, Nemakoj i Francuskoj), a najmanji u paniji i Grkoj. Takoe u izvetajima za Habitat 1996, nai e se podatak da je broj beskunika najmanji u gradovima bivih socialistikih zemalja (u Beogradu, na primer, 0,5 promila), to govori o neadekvatnoj definiciji beskunitva, kao i o nepouzdanom evidentiranju i merenju pojave.

SrbijaJavni sektor u stanovanju u SFRJ (i u veini drugih socijalistikih/komunistikih zemalja) nije bio isto to i javni sektor (public housing) u dravama sa socijalnim staranjem (dravama blagostanja). Stanovanje je primer razliitog poloaja drutvenih grupa u izgledima da ostvare neka od bazinih socijalnih prava u SFRJ. Princip ulaganja svih zaposlenih u visini od 4-6% bruto dohodka, dok je samo deo zaposlenih mogao da ostvari ovo pravo uz podrku javnog sektora (stanarsko pravo) Drutveni stanovi korisnici su bili iz svih drutvenih slojeva i klasa; nadproseno uee imunijih, obrazovanih i u blizini nomeklature. Oko 24% stanova/stambenih jedinica u drutvenoj/dravnoj svojini u ukupnom stambenom fondu. Vremenski neoroeno, doivotno korienje, pravo nasleivanja. Zatiene stanarine koje nisu omoguavale ni prostu

20

reprodukciju stambenog fonda. Stanovi su finansirani iz obaveznog doprinosa svih zaposlenih (4-6% od bruto plate), a bili su dostupni samo jednom broju graana. Obavezno izdvajanje iz bruto plate zaposlenih u visini 1.3%, zadrano je sve do 2001. godine u Srbiji. Ostali (oko 75%) reavali su stambeno pitanje bez pomoi drave ili uz indirektnu ali nevoljnu pomo drave (bespravna izgradnja, zelenaki bankarski krediti koje je dodue neprekidno obezveivala inflacija), kupovali su stanove od drutvenih preduzea na tritu po enormnim cenama, to je bila posledica monopolskog poloaja drutvenih graevinskih preduzea, suzbijanja i onemoguavanja preduzetnitva u stambenoj izgradnji, ulazili u pravno nesigurne i neobezbeene aranmane sa tzv. stambenim zadrugama itd. Otkup privatizacija, poetkom 90 tih. Stanovi rasprodati u bescenje. Niska poetna cena plus delovanje inflacije. Nisu formirani javni fondovi (hipotekarne banke, subvencionirani krediti i sl.) za kreditiranje stambene izgradnje. Definisanje prava na stanovanje u Srbiji Ustav ne pominje se pravo na stanovanje. Zakon o stanovanju: u verziji zakona iz 1991 godine, u jednom lanu je pomenut stan solidarnosti, namenjen graanima koji imaju pravo na materijalnu potporu (socijalnu pomo). U verziji zakona iz 2001. godine, nema lanova koji pominju stanove solidarnosti ili socijalno stanovanje. Jedino se u lanu 2 kae da ''Drava preduzima mere za stvaranje povoljnih uslova za stambenu izgradnju i obezbeuje uslove za reavanje stambenih potrebna socijalno ugroenih lica...''. Zakon o socijalnom stanovanju usvojen je u jesen 2009. godine. Ad hoc programi stambene izgradnje, sa ili bez definisanja ciljnih grupa, u skladu sa nekakvim razvojnim prioritetima i programima Srbije. Primeri: Akcija 1100 stanova u Beogradu (za zaposlene u javnim slubama) Stanovi solidarnosti za preseljavanje siromanih (sada u fazi konkursa za idejna projekta reenja). ini se da postoje i neki skriveni motivi u ovom projektu (oslobaanje lokacija u centru grada, putem korienja instituta eksporprijacije, bez analize uslova i socijalnih, ekonomskih i envajronmentalnih posledica ovih projekata (reakcija okruienja i poveanje tenzija u zonama u koje e se locirati grupacije socijalnog stanovanja, sredstva za plaanje stanarina, komunalija...) Uslovi stanovanja u Srbiji. Podaci su iz anketa i istraivanja Stanarski status (oko 8% stanova su u zakupu). Procena broja skrivenih beskunika porast broja trogeneracijskih domainstava Strategija reavanja stambenog pitanja mladih parova. Istraivanje Mine Petrovi preraspodela ve postojeeg stambenog vlasnitva, svega nekoliko procenata anketiranih mladih porordica je kupilo nove stanove iz zarade. Raspoloiva povrina i sobnost. Gustina nastanjenosti. Regionalne razlike Redukovana povraina koriene stambene povrine u zimskom periodu zbog grejanja Ogroman obim bespravne izgradnje (poetak pojave sredinom ezdesetih). Prema procenama, najmanje pola miliona bespravo izgraenih objekata u Srbiji. U Beogradu oko 150.000 (odnosno vie ako se ukljue i manje adaptacije i rekonstrukcije.

21

Urbanistika regulativa: S obzirom da se urbanistikim planovima utvruje namena zemljita i podela na javno i ostalo, ovaj dokument moe da bude ozbiljna poluga u zatiti naroito socijalnih i kulturnih prava graana. Namena zemljita je vana i zbog spreavanja da se sa promenom vlasnikog statausa objekta ne promeni i njegova namena. To je problem koga moramo biti svesni zbog predstojee privatizacije javnih slubi, u kojoj se moe oekivati nastojanje da se privatizuju javne slube i zbog zaposedanja objekata (obdanita, kole, dnevni boravci za hendikepiranu decu, domovi za stare i sl.). Optina ima nadlenost da definie namenu graevinskog zemljita na javno i ostalo. Optinska uprava moe i ima pravo da ogranii promenu namene objekata javnih slubi, bez obzira na svojinski status.

22