UNIVERZITET SINGIDUNUM

E-BANKING, NASTANAK I RAZVOJ-Diplomski rad-

MENTOR:STUDENT:Miroljub HadiDuko Grbi

ContentsUVOD3E-BANKING41.ISTORIJSKI RAZVOJ E-BANKING-a42.PROMENE BANKARSKOG SEKTORA72.1.Razlozi za uvoenje e-banking-a83.OBLICI POJAVLJIVANJA E-BANKING-a94.POSLOVI E-BANKING-a104.1.Platni promet u bankama- podsticaj e-banking-a114.2.Prednosti elektronskog platnog prometa115.RIZICI I UPRAVLJANJE RIZICIMA U E-BANKING136.DISTRIBUTIVNA MREA E-BANKING-a14E-BANKING U SRBIJI161.ISTORIJA RAZVOJA DOMAEG E-BANKING-a162.ZAKONSKA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U SRIBJI172.1.Zakon o elektronskom popisu182.1.1.Realizacija elektronskog potpisa223.1.PERSPEKTIVA E-BANKING-a U SRBIJI23SREDSTVA PLAANJA U E-BANKING261.ELEKTRONSKI (DIGITALNI) NOVAC261.1.Faktori koji utiu na razvoj elektronskog novca261.2.Osnovne odlike elektronskog novca271.3.Protokoli plaanja elektronskim novcem281.4.Modeli sistema elektronskog novca312.SISTEMI ELEKTRONSKIH PLAANJA322.1.On-line I Off-line sistemi plaanja322.1.1.On-line sistemi plaanja332.1.2.Off-line sistemi plaanja362.2.Plaanje preko e-banking sistema38STUDIJA SLUAJA, ANALIZA E-BANKING-a NA PRIMERU BANAKA U SRBIJI391.PRO CREDIT BANKA392.BANKA INTESA442.1.POKAZATELJI OSTVARENOG PROMETA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA U INTESA BANCI49ZAKLJUAK52LITERATURA53INTERNET ADRESE I IZVORI54

UVOD

Sa obzirom da je poslednjih decenija tehnologija dostigla visok nivo razvoja, taj razvoj je sam po sebi uticao na mnoge grane poslovnog sveta i od njih zahtevao da njegov razvoj uzajamno isprate te je sa porastom tehnolokog razvoja dolo i do preoblikovanja bankarske strukture. Brz razvoj interneta evolutivno je uticao na polje bankarstva te je posao pruanja usluga dobio novi, praktiniji i bri oblik. Radno vreme finansijske interakcije izmeu potreba korisnika i usluga koje im prua bankarski sistem postalo je neogranieno.

Zamenom za vid elektronskog plaanja uticalo se na razvoj potencijala banaka. Sama pojava elektronskog novca predstavljala je efikasnu zamenu ne samo za ekove nego i gotov novac. Razvoj tehnologije je efektivno ispraen razvojem novca te je forma elektronskog novca postala deo svakodnevnice. Banka je uvoenjem novih servisa na internet redukovala svoje trokove poslovanja jer danas sa poveavanjem broja komitenata nije vie primorana da otvara novi poslovni prostor, da ga oprema i zapoljava nove slubenike. Internet danas pokriva znatno vei geografski prostor. Dobro organizovan informacioni sistem postao je osnova savremenog bankarstva te postaje glavni preduslov za realizaciju poslovne politike banke kao i njenim samim upravljanjem. Posmatrano na teritoriji Srbije, moe se zakljuiti da su trenutni infrastrukturni i tehnoloki zahtevi trita u potrebnoj meri ispunjeni, ali iako uvek postoji dovoljno prostora za njegovo unapreenje i korienje, nestanak samog papirnog novca u potpunosti se ne moe jo oekivati. Prema tome, e-banking je koristan podjednako, i za banku i za korisnika.

Korisniku su bankarski servisi dostupni 24/7 a banka bez poveanja broja zaposlenih radi 24 asa dnevno. Za irenje e-bankinga neophodna je dobra saradnja banke sa svojim klijentima, ali i angaovanje same drave. Iskustva naprednih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva vie nee biti u stanju da opstane. Razlog je prvenstveno konkurentna ponuda i potreba za kvalitetnijim finansijskih servisom koji iziskuje stalno unapreenje. E-BANKING

1. ISTORIJSKI RAZVOJ E-BANKING-a

Kako je rasla sve vea primena kompjuterske i internet tehnologije u procesu obrade i prenosa podataka i informacija razvoj bankarstva je sve vie postajao vezan za ovu pojavu. Nove tehnologije su sa sobom donele evolutivne promene u funkcionisanju banakrskog sistema i drugih finansijskih institucija. Ovi procesi su doveli do potrebe za uvoenjem novih sistema i tehnologija koje sa sobom nose nove izazove i mogunosti kako za bankarski svet tako i za svet njegovih korisnika.[footnoteRef:1] [1: Drakovi M. (2002), Kompjuterska nauka,tree dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd:Evropski univerzitet za menadzment, ]

Elektronsko bankarstvo se samo po sebi moe posmatrati kao skup raznovrsniih naina izvoenja finansijskih transakcija upotrebom informacionih i telekomunikacionih tehnologija.[footnoteRef:2] [2: Vukainovi, dr Emilija ,,Elektronsko bankarstvo, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Institut ekonomskih nauka Beograd, 2006. ]

Promena koja je zadesila dananje bankarstvo je globalnih razmera i nije zapameno u istoriji bankarskog poslovanja takav niz velikih i korenitih promena za poslednjih trideset godina.

Kako je vreme prolazilo, broj transakcija u bankarstvu narastao do nesluenih razmera, to je dovelo da tradicionalna metoda obrade transakcija izae iz upotrebe i poznati su sluajevi iz par bankarskih sistema u svetu.

Na primer, u SAD i Velikoj Britaniji ovaj problem je bio naroito izraen, a ogledao se u ogromnoj koliini ekova i druge dokumentacije. Problem je pretio da ugrozi stabilnost itavog finansijskog sistema. Zbog toga su sredinom esdesetih godina XX veka, preduzete mere za automatizaciju transakcija, pogotovo onih koje se obavljaju esto i u pravilnim vremenskim intervalima. Kao rezultat toga nastale su automatske klirinke banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi poput Fedvajera.

Ovi meubankarski obraunski i platni sistemi razvijeni su za velika plaanja unutar nacionalnih granica. Potreba automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja meunarodnog meubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, poetkom sedamdesetih godina je osnovan SWIFT. Sa istorijske take gledano, prvi sistem koji je mogao da se okarakterie kao elektronski transfer novca je stvaranje sistema telegrafskog plaanja godine 1918. kada je Federal Reserve Banks u SAD-u zapoela slanje novca putem telegrafa.[footnoteRef:3] [3: Vuksanovi E. Elektronsko bankarstvo, BBA, Beograd, 2006]

Automatizacija bankarskih poslova zapoeta je ezdesetih godina prolog veka. Razloga za uvoenje raunara u bankarske poslove bilo je mnogo, a osnovni je taj, to su banke po svojoj prirodi centralizovane institucije i vano je da u svakom trenutku imaju informacije sa koliko novca raspolau, koji je deo novca slobodan za reinvestiranje i koji se prilivi sredstava oekuju.

Klasinim metodama rada teko je ostvariv brz odziv bankarskog sistema, pa je uvoenje raunara u poslove predstavljalo nunost. irenje bankarskih sistema na velike geografske udaljenosti nametnulo je potrebu da se izgrauju jedinstveni informacioni sistemi i uspostavljaju iroko rasprostranjene raunarske mree.

Kada su 70-tih godina banke poele da postavljaju svoje mree bankomata shvatili su da je neracionalno da svaka banka za sebe razvija raunarsku mreu. U tom trenutku dolazi do standardizacije i povezivanja raznorodnih bankarskih mrea na jednom projektu, a to je mrea bankomata. To je omoguilo da bez obzira na koji bankomat korisnik doe moe biti usluen, a banke naknadno u pozadini rasiavaju raune. Ovaj nivo automatizacije pokazao se kao veoma uspean, ali su investicije u infrastrukturu bankomata i dalje bile velike.

Poetkom osamdesetih godina prolog veka pojavljuju se prvi telefonski servisi. Masovno se primenjuju, ali im je osnovni nedostatak sigurnost. Javne mree kojima se komunicira podlone su prislukivanju. Ovakav nain poslovanja banaka sa svojim klijentima zadrao se do danas samo u izmenjenim uslovima.

Pojava PC raunara omoguila je da se deo bankarskih poslova dislocira u kuu korisnika ili na njegovo radno mesto. PC raunar sa dodatnim softverom i telefonskom mreom za komunikaciju, omoguava po prvi put bankama da deo poslova direktno stave na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog naina rada su se odmah pokazale. Prvo investicije u opremu i softver prelaze na korisnika. Zatim za ovakav nain poslovanja nije potreban alter, niti alterski radnik i nije potrebna ekspozitura. Sve to je potrebno je dobro osmiljen softver i pouzdani sistemi zatite. Ipak ovakav nain rada imao je svojih ogranienja. Korisnik je imao softver na svom raunaru, na poslu ili kod kue i uvek je bio lokacijski zavistan odakle e posao da obavi. Internet se tu pokazao kao neprevazien medijum. Korisnik moe da obavi bilo kakvu bankarsku transakciju od kue, sa posla ili iz bilo kog internet kafea.[footnoteRef:4] [4: Radovanovi P. tehnologizacija banakrstva, VE, Leskovac, 2005]

Pojava mobilnih telefona otvorila je nove perspektive. Finansijske institucije sada imaju mogunost da ponude bankarske, brokerske i usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdera.

Proirenje bankarskih i brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvreno je agresivno. Veina Evropskih finansijskih institucija ponudila je komplentno mobilno poslovanje svojim korisnicima. Godine 1999. oko 90% banaka u Evropi ve je u svojoj ponudi imalo neku od formi mobilnog bankarstva.

Sa uvoenjem svakog novog komunikacionog kanala rastao je i nivo oekivanja koji se odnosi na bankarske usluge. Dolazi do ponude pristupa statusnim informacijama svake pojedinane transakcije i to u vreme kada su i na mestu kada su korisniku potrebni, a ogranienje na klasino radno vreme postaje neprihvatljivo. Danas se od banaka zahteva prilagoavanje potrebama svakog pojedinanog klijenta-korisnika.

2. PROMENE BANKARSKOG SEKTORA

U poslednjih petnaest godina u bankarstvu su se dogodile brojne promene. U jednom delu one su posledica politikih, privrednih, tehnolokih i demografskih promena koje su obuhvatile razvijene zemlje i zemlje u tranziciji. U drugom delu, one su rezultat promena unutar ukupnog finansijskog sektora.

Uporeujui moderno bankarstvo sa tradicionalnim bankarstvom pokazale su se bitne razlike. Nove poslovne filozofije banaka, iz kojih proizilaze nove strategije, karakterie orijentacija prema klijentu, za razliku od tradicionalnog bankarstva. Zbog porasta ivotnog standarda stanovnitva irom sveta i zbog porasta konkurencije u globalnim razmerama, promene u poslovnim filozofijama banaka bile su neizbene. Iako je ve napravljen veliki iskorak, proces prelaza sa tradicionalnog na novi pristup klijentima je jo u toku, kako u razvijenim, tako i u zemljama u tranziciji.

Jedan od novih spletova proizvoda i usluga, koje su banke ponudile devedesetih godina 20. veka, a sigurno e ga razvijati i u sledeim godinama novog veka, poznat je pod nazivom elektronsko bankarstvo.

Pojam elektronsko bankarstvo u ovom radu znai upotrebu novih tehnolokih reenja u bankarskom sektoru, kojima se omoguuje da van vremenskih i prostornih granica koje je uspostavilo tradicionalno bankarstvo, korisnici samostalno, uz pomo raunarske mree obavljaju novane transakcije (novim distributivnim kanalima), pri emu je bitno olakan transfer novanih sredstava. [footnoteRef:5] [5: Aladwani, A. (2001) ''Online Banking:A Field Studz of Drivers,Development Challenges,and Expectations,'' International Journal of Information Management,21,2001,pp. 213-225]

Neki poslovi se mogu realizovati u takvim uslovima bez obzira gde se lice koje ga eli realizovati nalazi i u koje doba dana, i to transparentno, sigurno, jeftino, standardizovano, kodifikovano i bez posrednika.

Aktuelene procese unutar bankarskih sektora u tranzicionim zemljama karakterie sledee: 1. smanjenje broja banaka, procesima spajanja i pripajanja banaka i likvidacije, 2. smanjivanje broja zaposlenih i zapoljavanje mladih kadrova, 3. banke u veinskom vlasnitvu stranih investitora dominiraju nad brojem banaka i veliinom aktive kojom upravljaju u odnosu na banke u veinskom vlasnitvu domaih investitora.

2.1. Razlozi za uvoenje e-banking-a

Kao poetni cilj za uvoenje e-banking-a i unapreivanja trenutnog bankarskog sistema bio je reavanje problema sistema plaanja zasnovanih na papiru, korienjem potencijalnih prednosti informacione tehnologije. Stoga je pojava elektronskog naina plaanja nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava, koja je pojmovno odreena kao elektronsko bankarstvo.

Prelazak sa klasinog oblika bankarstva na elektronsko bankarstvo kao rezultat donosi rast efikasnosti i konkurentnosti, bolji trini nastup kroz bolju segmentaciju kupaca, ali i osvajanje novih trita. Sve to na kraju rezultira veim prihodom. Ukoliko se primena principa elektronskog bankarstva nekada mogla tretirati kao pitanje prestia i izbora, danas ona predstavlja preduslov za opstanak na tritu.[footnoteRef:6] [6: Preuzeto sa www.kredit.rs]

Kako je broj korisnika rasta, ta pojava je morala biti ispraena rastom kvaliteta usluga. Pozitivna strana reformisanja bankarskog poslovanja je to to je omogueno korienje usluga 24 sata dnevno. Oekivani kvalitet usluge ukljuuje i razliite dimenzije usluga. Omoguena je efikasnija komunikacija sa klijentima bez prostornog ogranienja. Danas ljudi mogu imati banku unutar svog doma gde god da ive. Internet bankarstvo je mogue obavljati sa bilo kog mesta na svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren raun u nekoj banci koja prua usluge internet bankarstva, da na mestu iz kog obavlja poslovanje postoji raunar sa pristupom internetu, i da korisnik zna sve ifre koje su mu potrebne za ulazak u internet banku i njegov raun.

Ranije je bilo potrebno utroiti vreme za dolazak i odlazak u filijalu banke, zatim vreme za ekanje u filijalama, vreme za popunjavanje obrazaca, ekova i ostalih dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet bankarstvo je daleko bri nain za obavljanje bankarskog poslovanja, a elektronsko bankarstvo najeftiniji oblik obavljanja bankarskih transakcija.[footnoteRef:7] Provizije koje se plaaju za obavljanje bankarskih usluga u e-bankarstvu su nie od onih u tradicionalnom bankarstvu. [7: U SAD je izraunato da jedna transakcija u elektronskom bankarstvu staje samo jedan cent, a ne jedan dolar koliko je iznosila u klasinom bankarskom poslovanju.]

3. OBLICI POJAVLJIVANJA E-BANKING-a

Sa obzirom na injenicu da su banke po prirodi konzervativne institucije kao to je ve spomenuto, sagledavanjem prednosti i problema u poetku, banke su krenule samo sa informacijama, a zatim i dvosmernim komunikacijama, a u treem koraku i transakcijama. Stoga uoavamo par oblika pojavljivanja elektronskog bankarstva. Informativno predstavljanje predstavlja jednosmernu komunikaciju gde se banka preko interneta samo predstavlja svojim postojeim ili potencijalnim korisnicima, u prevodu, radi se o reklamnom karakteru koga danas imaju skoro sve banke. Dvosmerna komunikacija korisnika i banke predstavlja vid komunikacije putem e-maila ili interaktivnim pristupom nekom servisu. Ovo su takoe podaci marketinkog karaktera, ali postoji mogunost da uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise. Bankarske transakcije na internetu su najvii nivo komunikacije banke i komitenta.

4. POSLOVI E-BANKING-a

Poslovi e-bankinga mogu se svrstati u sledei niz radnji ili kategorija:1. Pristup i pregled stanja na raunima korisnika, 2. Evidencija svih transakcija,3. Plaanja,4. Transfer novca sa rauna na raun, 5. Izmena informacija, 6. Naruivanje ekova, 7. Kontakti,8. Plaanje predefinisanih rauna (PTT, EDB, Info stan..).

4.1. Platni promet u bankama- podsticaj e-banking-a

Reformom platnog sistema u bankama, zapoinje proces oblikovanja savremene finansijske infrastrukture koji e se odraziti na poslovanje i banaka i preduzea.

Dakle obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis. To je znaajno poveanje obima poslovanja i moe se reiti na jedan od dva naina:1. Poveanjem broja svojih altera i alterskih radnih mesta ili2. Obezbeenjem elektronskog bankarstva / elektronskog platnog prometa.4.2. Prednosti elektronskog platnog prometa

1. Unos i kontrola podataka platnih naloga preputa se komitentu. Radi se o hiljadama naloga koje bi inae morali da unose i kontroliu zaposleni radnici u banci.

2. Cena pojedinane transakcije je 10 do 15 puta nia od cene obrade transakcije na klasian nain preko altera.

3. Pruanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem na voenje njegovog rauna / iz ZOP-a/ u banku.

4. Brzo irenje baze komitenata na irem geografskom podruju, jer komitent moe da bira kojoj banci e poveriti voenje svog rauna znai i tamo gde banka nema nikakav alter na podruju gde ivi i radi komitent.

5. Smanjenje trokova kroz nepotrebno otvaranje altera i zapoljavanje alterskih radnika.

6. Smanjenje trokova papira kao i potanskih trokova u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenta (nalozi, izvodi, PTT marke).

7. Preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo, znai poveanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog posla.

8. Veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu, jer broj bankarskih slubenika nije ograniavajui faktor.

9. Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasian nain i ima veliki broj komitenata moe da oekuje nezadovoljstvo klijenata ekanjem u dugim redovima.

10. Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zatite pristupa podacima i na strani klijenata i kod banke, to nije sluaj u klasinom poslovanju. 11. Mogunost preusmeravanja alterskih radnika na druge poslove na pr. marketinke poslove prodaje usluga elektronskog bankarstva, to bi jo vie povealo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan nain rada, iz svojih kancelarija.

12. Mogunost uspostavljanja novih trinih kanala poslovnog komuniciranja, na relaciji banka-komitent-banka.[footnoteRef:8] [8: Vuksanovi E. Elektronsko bankarstvo, BBA, Beograd, 2006.]

Pored navedenih prednosti elektronskog platnog prometa bankarska praksa poznaje i itav niz drugih pogodnosti.

Oekuje se da banke u elektronskom platnom prometu postepeno dodaju nove usluge kao to su kreditno poslovanje, poslovanje s hartijama od vrednosti i itd. i time oblikuje brz, pouzdan i po prihvatljivoj ceni novi servis elektronskih bankarskih usluga, za svoje deponente.

S druge strane postavljanje infrastrukture elektronskog platnog prometa, moe se iskoristiti i za postavljanje elektronskog bankarstva, ime se postie znaajna uteda u nabavci opreme. injenica je da e nova tehnologija budueg elektronskog platnog prometa u bankama - komitentima postati prepoznatljiv, komforan nain rada, pa je normalno to e isti komfor zahtevati i za ostale bankine servise. Prednost e imati one banke koje su takav trend sagledale i razvoju pristupile modularno i fleksibilno sa jasnim namerama da takve servise i izgrade.

5. RIZICI I UPRAVLJANJE RIZICIMA U E-BANKING

Saglasno dokumentima Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju, mogu se navesti sledee vrste rizika u elektronskom bankarstvu:1) operativni rizik,2) reputacioni rizik,3) pravni rizik,4) rizik internacionalnog poslovanja,5) ostali rizici (kreditni, trini, kamatni, valutni, politiki, zakonski, rizik likvidnosti, rizik solventnosti i rizik kapitala banke).[footnoteRef:9] [9: Prof. dr Nenad Vunjak: Finansijski menadment (knjiga 5 Poslovne finansije), Subotica, 2005.]

Operativni rizik nastaje kao rezultat neadekvatnih i neuspenih unutranjih procesa, ljudi i sistema ili spoljanjih sluajeva. Iz ovog zakljuujemo da se operativni rizik moe pojaviti na sledeim nivoima: a) rizik kadrova, b) rizik procesa, c) rizik tehnike, d) rizik informacione tehnologije. Operativni rizik se moe pojaviti i zbog neadekvatno implementiranog elektronskog bankarstva.

Reputacioni rizik se odnosi na negativni imid poslovanja banke koji je stvoren od strane javnog mnjenja. Zbog ovog rizika je u elektronskom bankarstvu prisutan znaajan odliv sredstava ili odliv klijenata iz banke, kao posledica loih komunikacionih mrea, kada klijentima nisu dostupne informacije o stanju njihovih sredstava na raunima.

Pravni rizik nastaje usled nepotovanje zakona, pravila ili propisane prakse. Posebno je znaajno pravno regulisati spreavanje pranja novca, jer mogunosti elektronskog bankarstva mogu biti veoma atraktivne za ovaj vid zloupotreba.

Rizik internacionalnog poslovanja nastaje sa sve veom primenom elektronskog bankarstva u meunarodnin plaanjima. Ovaj rizik poiva na tehnologiji koja ne poznaje geografske barijere jedne regije ili drave.

Ostali rizici elektronskog bankarstva odnose se na odobravanje kredita, plaanje kamata, promenu deviznog kursa, trinu promenu cena, odravanje likvidnosti i solventnosti, kao i na pojavu politikog rizika, odnosno rizika drave.

Upravljanje rizicima podrazumeva prepoznavanje i definisanje strategije upravljanja rizicima. Strategija upravljanja rizicima podrazumeva definisanje taktike i instrumenata upravljanja rizicima banke. Taktika upravljanja rizicima moe biti trojaka: a) prihvatanje rizika, b) izbegavanje rizika, c) zatita od potencijalnog rizika. Nakon izabrane taktike upravljaki tim banke donosi odluku o izboru odgovarajuih instrumenata za upravljanje rizicima u banci. Proces kontrole rizika treba da ukljui itavu bankarsku hijerarhiju (od vrha do dna) radi minimiziranja rizika u elektronskom bankarstvu.[footnoteRef:10] [10: Prof. dr Milutin irovi: Bankarski menadment, Ekonomski institut, Beograd, 1995.]

6. DISTRIBUTIVNA MREA E-BANKING-a

- E-banking po POS sistemu (Point of sale) se vre povezuje klijent i poslovna banka i efikasnije odvija bezgotovinski nain plaanja. U novije vreme se sve vie pojavljuje EFT/POS sistem (Eletronic funds transfer/Point of sale) bezgotovinskog plaanja, pri emu su terminali direktno povezani sa informatikom mreom u poslovnim bankama. Primenom pomenutog sistema, klijent vri plaanje tako da se novana sredstva istovremeno direktno prebacuju na raun prodavca. Korienjem EFT/POS sistema proverava se ispravnost ekova, identitet korisnika kartice, vri direktno zaduenje rauna kupca, smanjuje promet novane dokumentacije i dr. Klijentima kao korisnicima ovog sistema omoguava se bra bezgotovinska naplata, smanjeni trokovi platnog prometa, optimizacija obrtnih sredstava i dr. U poslednje vreme se kao standardni ureaj POS terminala (pored itaa kartica) ugrauje i optiki BAR kod ita sa kojim se oitavaju ipkasti kodovi utisnuti na ambalai robe. Rezultati primene BAR koda ukazuju, da se ostvaruje bri promet preko blagajni i aurnija evidencija zaliha robe na skladitu.- Posebnu vrstu elektronskog bankarstva koje je posebno podesno u poslovanju sa graanima predstavljaju bankomati. Rade po principu samoposluivanja. To su najtipiniji predstavnici EFT sistema. Upotrebom bankomata (Automated Teller Machines ATM) poslovne banke vre utedu vremena klijentima sa: efikasnijim podizanjem gotovine, polaganjem depozita, prenosom sredstava na druge raune u uvidom u stanje rauna klijenata.- Kuno bankarstvo (Homebanking system) predstavlja komunikaciju poslovne banke i klijenta koji se nalazi u kui. Sa razvojem telekomunikacionog servisa u obliku digitalne govorne tehnologije, stvorila se mogunost neposrednog transfera informacija i naloga putem telefonske mree. Da bi se mogla primeniti govorna tehnologija, neophodno je da se telefonski aparat preko telefonske mree povee sa hardverskim dodatkom, koji pod uticajem softvera alfa numerike podatke iz datoteke pretvara u govorni signal (raunar govori). Govorna tehnologija se moe primeniti i na drugi nain, tako da se raspoznaju govorne komande ili da se deblokira jedan broj izolovanih rei ili izraza. Govorna tehnologija se najvie primenjuje u engleskom govornom podruju.- Internet (on-line) bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankarstva, koji se temelji na korienju raunarske mree interneta. Klijentima poslovne banke prua se mogunost da korienjem personalnog raunara, bez odlaska u banku komuniciraju sa svojim raunom. U praksi se ovaj vid bankarstva naziva virtual banking. Dosadanja skromna iskustva u internet bankarstvu pokazuju, da korisnici putem interneta mogu: 1. da plate raune, 2. da investiraju u hartije od vrednosti3. da kreiraju svoj valutni portfolio, 4. da od svoje poslovne banke dobiju savet i objanjenje.

Pristalice internet bankarstva istiu niz prednosti ovog oblika virtuelnog bankarstva nad klasinim tradicionalnim oblikom bankarstva. E-BANKING U SRBIJI1. ISTORIJA RAZVOJA DOMAEG E-BANKING-a

U nekadanjoj Jugoslaviji primena kompjuterske tehnologije zapoela je veoma rano. Statistiki zavodi zapoinju primenu raunara i prvi registar stanovnitva 1957. godine raen je na buenim karticama. Raunarska tehnologija se vremenom sve vie razvijala kao firme koje su u stanju da prate tehnoloki razvoj. Raunari toga doba jo uvek su i suvie komplikovani za rukovanje i odravanje, tako da do prve njihove primene u bankama dolazi tek krajem ezdesetih godina. Ipak treba zapamtiti jednu znaajnu injenicu, a to je da se obrada podataka zasnovala na familiji CER raunara, koji su bili proizvod firme Mihajlo Pupin.

Jugoslavija je tehnoloki u tom trenutku bila u maloj grupi zemalja u svetu koje su bile u stanju da proizvedu i stave u funkciju raunar. To je dovelo do poveanog interesovanja banaka za nove tehnologije i od tog trenutka zapoinje njihova automatizacija.

Najvea i najrazvijenija mrea na teritoriji Jugoslavije bila je raunarska mrea Slube drutvenog knjigovodstva (SDK). SDK je formiran kao dravna institucija i imala je politiki karakter jer je u potpunosti pratila republike i pokrajinske granice. Kasnije, raspadom Jugoslavije, dolo je do organizacionih promena, tako da je SDK preimenovan u ZOP (Zavod za obraun i plaanja) i pod tim imenom je funkcionisao do gaenja.

SDK je ugaen 01.01.2003. godine i od tada na teritoriji Srbije je organizovan platni promet po uzoru na svetske sisteme.

Poetni koraci u sistemima plaanja preko interneta u naoj zemlji napravljeni su 1998. godine kada su u decembru napravljene prve transakcije plaanja karticama.

Prve kartice koje su radile preko interneta bile su BK kartica koju je izdala BK banka i VISA elektron kartica Beogradske banka AD. Obe kartice su bile domae jer su u Srbiji u to vreme bile na snazi sankcije Saveta bezbednosti UN. Poslove procesora plaanja radio je E-bank. Sistem je funkcionisao do izbijanja ratnih dejstava 1999. godine, zatim je imao prekid do prestanka sukoba, i kasnije je nastavljen rad na razvoju sistema plaanja. Karticama je bilo mogue plaati na bankomatima, POS terminalima i preko interneta. Trgovaka mesta na internetu je bilo relativno malo kao i broj kartica sa kojima je plaano. Ipak ne treba smetnuti sa uma da je pod izuzetno tekim uslovima razvijen sistem plaanja kakvih je u to vreme bilo malo u svetu.

2. ZAKONSKA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U SRBIJI

U isekivanju Zakona o elektronskom poslovanju, ova oblast u Srbiji regulisana je najpodrobnije, pre svega Zakonom o elektronskom potpisu. Ovaj zakon predstavlja osnovu za dalji razvoj elektronskog poslovanja i to najvie u domenu elektronske uprave. U tom smislu, usvojeni zakon predstavlja osnovu za pokretanje izmena postojeih i donoenja novih zakonskih reenja u Srbiji.

Zakoni koji na posredan nain reguliu ovu oblast su: Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o platnom prometu, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj upravi, itd.

Zakon o elektronskoj trgovini u lanu 11 istie svoju vezu sa elektronskim potpisom. U ovom lanu se navodi:24 Kada se kao pretpostavka punovanostii nastanka ugovora zahteva potpis lica, smatra se da taj uslov zadovoljava eletronska poruka potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis.

U pogledu verifikacije identiteta uesnika u prometu preko interneta istie se vanost Zakona o elektronskom potpisu, koji moe biti i uslov punovanosti ugovora u elektronskom obliku. Upisom prvih sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, stvoreni su uslovi za primenu elektronskog potpisa u praksi.

Zakon o platnom prometu u lanu 9 pored pisane i usmene forme, navodi i elektronski oblik naloga za plaanje.

U skladu sa zakonom, banke organizuju izdavanje platnih kartica i plaanje platnim karticama i drugim instrumentima plaanja. Zakon o elektronskom dokumentu u lanu 4 navodi:[footnoteRef:11] Ako je propisom utvren pismeni oblik kao uslov punovanosti pravnog akta, odgovarajui elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom koji ureuje elektronski potpis. Zakon predvia dostavljanje elektronskih dokumenata izmeu organa vlasti i stranaka putem elektronske pote. [11: Sl. glasnik RS, br.51/2009, lan 4]

2.1. Zakon o elektronskom popisu

Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji, izglasan je u Narodnoj skuptini Republike Srbije dana 14. decembra 2004., i publikovan u Slubenom glasniku Republike Srbije br. 135 od 21. decembra 2004. godine.Zakon je u potpunosti usklaen sa EU Direktivom 1999/93/EC, koja predstavlja utemeljenje elektronskog potpisa i na osnovu nje su doneti Zakoni o elektronskom potpisu u svim zemljama EU, kao i u veini ostalih zemalja Evrope.Osnovne odredbe zakona navode se u lanu 1:26 Ovim zakonom ureuje se upotreba elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonom nije odreeno.Osnovna uloga zakona o elektronskom potpisu svodi se na dve najvanije stvari: da propie uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojerunom potpisu, da propie uslove koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa.

U zakonu o elektronskom potpisu navedene su sledee definicije:

Elektronski dokument - dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim organom, Elektronski potpis - skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju potpisnika, Kvalifikovani elektronski potpis - elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemoguava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava uslove utvrene ovim zakonom, Potpisnik - lice koje poseduje sredstva za elektronsko potpisivanje i vri elektronsko potpisivanje u svoje ime ili u ime pravnog ili fizikog lica, Podaci za formiranje elektronskog potpisa - jedinstveni podaci, kao to su kodovi ili privatni kriptografski kljuevi, koje potpisnik koristi za izradu elektronskog potpisa, Sredstva za formiranje elektronskog potpisa - odgovarajua tehnika sredstva (softver i hardver) koja se koriste za formiranje elektronskog potpisa, uz korienje podataka za formiranje elektronskog potpisa, Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa - sredstva za formiranje elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom, Podaci za proveru elektronskog potpisa - podaci, kao to su kodovi ili javni kriptografski kljuevi, koji se koriste za proveru i overu elektronskog potpisa, Sredstva za proveru elektronskog potpisa - odgovarajua tehnika sredstva (softver i hardver) koja slue za proveru elektronskog potpisa, uz korienje podataka za proveru elektronskog potpisa,

Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa - sredstva za proveru elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom, Elektronski sertifikat - elektronski dokument kojim se potvruje veza izmeu podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika,

Kvalifikovani elektronski sertifikat - elektronski sertifikat koji je izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i sadri podatke predviene ovim zakonom, Korisnik - pravno lice, preduzetnik, dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili fiziko lice kome se izdaje elektronski sertifikat, Sertifikaciono telo - pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate u skladu sa odredbama ovog zakona. [footnoteRef:12] [12: Simi R., Markovi M. Poslovno bankarstvo i elektronsko poslovanje, BP, Beograd, 2004.]

Kvalifikovani elektronski potpis mora da zadovolji sledee uslove: iskljuivo je povezan sa potpisnikom, nedvosmisleno identifikuje potpisnika, nastaje korienjem sredstava kojima potpisnik moe samostalno da upravlja i koja su iskljuivo pod nadzorom potpisnika,

Kvalifikovani elektronski potpis, koji zadovoljava predhodno navedene uslove, u odnosu na podatke u elektronskom obliku, ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeruni potpis, odnosno svojeruni potpis i peat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.Elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronska potvrda kojom se potvruje veza izmeu podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika.

Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronski sertifikat koji izdaje sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i koji mora da sadri: oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu, skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat, skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika, podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su pod kontrolom potpisnika, podatke o poetku i kraju vaenja elektronskog sertifikata, identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata, kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat, ogranienja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima.

2.1.1. Realizacija elektronskog potpisa

Za realizaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa neophodno je koristiti sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i posedovati kvalifikovani elektronski sertifikat, izdat od strane sertifikacionog tela koje ispunjava odgovarajue uslove prema Zakonu o elektronskom potpisu. U ovom tehnolokom trenutku, kvalifikovani elektronski potpis se realizuje primenom asimetrinih kriptografskih sistema (na primer RSA algoritam) i hash funkcija (MD5 ili SHA-1 algoritmi), dok se kao sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa uglavnom koriste smart kartice.3. Dakle, za primenu kvalifikovanog elektronskog potpisa neophodno je posedovati dva osnovna elementa: sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovani elektronski sertifikat potpisnika. Ako bilo koji od ovih elemenata nedostaje, potpis ne zadovoljava uslove da bude kvalifikovan, ve je to samo elektronski potpis.

Drugim reima, iako elektronski potpis moe prema zakonu biti bilo ta to je logiki povezano sa elektronskim dokumentom i to slui za identifikaciju potpisnika (na primer, skenirani svojeruni potpis na kraju dokumenta i sl.), elektronskim potpisom se smatra i potpis koji je izvren sredstvom za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa ali potpisnik nema kvalifikovani sertifikat. Takoe, potpisnik koji ima kvalifikovani sertifikat a potpisivanje ne vri primenom sredstva za formiranje kvalifikovanog potpisa ne moe da formira kvalifikovani elektronski potpis koji je pravno izjednaen sa svojerunim potpisom.

3.1. PERSPEKTIVA E-BANKING-a U SRBIJI

Iako svaka banka u Srbiji ima u ponudi i e-bankarstvo, procenat onih koji koriste tu uslugu je na niskom nivou. Za pet godina od kad postoji ova usluga u bankama u Srbiji nije bilo ni jedne jedine prevare. Banke smatraju da je nepoverenje graana prema tom vidu plaanja glavni razlog za tu situaciju. Razumljivo je to tako malo broj ljudi koristi e-bankarstvo. Zato to u Srbiji oko 30 odsto domainstava koristi internet, ali i oni uglavnom za slanje i-mejla, a za e-bankarstvo manje. I banke i telekomunikacione kompanije i drava treba da rade na edukaciji kako bi se procenat korienja e-bankinga podigao. Smatra se da ne postoji dovoljna inicijativa unutar samih banaka za veu promociju e-bankarstva, odnosno njegovo omasovljavanje[footnoteRef:13]. [13: www.poslovnimagazin.com]

Kljuan preduslov za rast e-bankarstva je obrazovanje stanovnitva, a prvi korak na tom putu je razbijanje straha kod ireg graanstva od novanih transakcija koje se odvijaju preko interneta. Drugi nivo bilo bi usavravanje reenja, pogotovo, estoko usavravanje "mobi" kanala, odnosno SMS poruka i kasnije m-bankarstva. Nakon svih ovih stvari moe se konstatovati da odreeni standardi koji su u regionu postali obaveza, u Srbiji jo nisu ni stigli. I na osnovu ovog moemo da zakljuimo koliko Srbija zaostaje u pojedinim oblastima e-bankarstva za zemljama u regionu. Prelazak platnog prometa u banke omoguio je preduzeima u Srbiji da finansije vode po svetskim standardima. U svetu je Internet bankarstvo i elektronsko bankastvo uopte odavno prihvaeno kao najefikasniji nain poslovanja. Niko u naoj zemlji nema prevelika iskustva sa elektronskim poslovanjem, ali su sve vodee banke u Srbiji odmah ponudile svojim klijentima ovu vrstu usluga. Elektronsko poslovanje nije kod nas potpuna novina. Korienjem elektronskoh usluga banke, praktino se otvara alter na svom raunaru. Na takvom alteru, teorijski, mogue je obaviti sve bezgotovinske poslove kao u banci, u nekim sluajevima zakonski propisi spreavaju potpuni elektronski rad. Primer su nalozi za devizno plaanje, mada su mnoge banke ponudile i takvu vrstu usluge svojim komitentima. Domae banke krenule su u trku za komitentima, a ve postojee komitente se trude da privole na elektronski vid poslovanja. Kod nas se koriste uglavnom dve vrste aplikacija: samostalni klijentsko-serverski sistemi i mrene aplikacije kojima se pristupa pomou veb-itaa[footnoteRef:14]. [14: www.personalmag.rs]

Specifini rizici kojima se izlau banke u elektronskom bankarstvu su operativni, reputacioni i pravni rizik kao najvanije kategorije rizika za veinu aktivnosti u vezi s elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Zbog toga je u elektronskom bankarstvu neophodan proces upravljanja rizikom, koji se sastoji od tri osnovna elementa: procene rizika, kontrole izloenosti riziku i praenja rizika. Kod nas je vei deo korisnika Interneta jo uvek na dajl-ap linijama i to pre svega kao posledica monopolistikog ponaanja Telekoma i cenama povezivanja na Internet za ISDN, tj. DSL u poslednje vreme, koje su i do hiljadu puta vee nego kod susednih zemalja. Kompanija Pexim je potpisala prvi ugovor za pruanje usluga mobilnog bankarstva na srpskom tritu sa OTP bankom Srbija. Ovaj projekat e omoguiti banci da svojim klijentima, stanovnitvu, prua sve bankarske usluge putem mobilnog telefona. Klijenti banke e imati pristup svojim raunima moi e da vre uplate, proveravaju stanje na tekuim raunima i kreditnim karticama, plaaju raune, da vre konverziju valute i to sve, a da ne moraju da idu do banke. Nova jedinstvena usluga na naem tritu je zasnovana na platformi Logosa (lanica Asseco SEE grupe) i korienjem Peximovog Servisnog centra za elektronsko bankarstvo 247. Usluga je nezavisna od izbora mobilnog operatera i sve tri mree su podrane. Jedini preduslov je da klijent poseduje raun u OTP banci, kao i mobilni telefon koji podrava Java aplikacije. OTP banka Srbija, lanica OTP grupe, i Pexim su ve uspeno saraivali, a ovaj ugovor je poseban zbog plasiranja nove i ekskluzivne usluge na naem tritu. Dosadanji rezultati Internet bankarstva u Srbiji obeavaju. Bankari su zadovoljni efikasnou platnog prometa, a po njihovim reima korisnici su se jako brzo privikli. Oekivanja vodeih banaka su da e se u narednih tri godine doi do nivoa kada e se vie od polovina prometa odvijati na Internetu. Srbiji tek 12,7 odsto graana koristi internet servise za svoje potrebe: za line kontakte, posete javnih ustanova ili organa administracije, naruivanje dokumenata ili plaanje rauna[footnoteRef:15]. [15: www.krediti.rs]

Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, ak vie od 50 odsto graana zna za tu mogunost ali je trenutno ne koristi. Zahtevi za jefinijim uslugama, jednostavnim dolaskom do istih i sve vee znanje o informacionoj tehnologiji i mogunostima koje ona prua u pojednostavljanju obavljanja redovnih aktivnosti i utede vremena, postaju imperativ savremenog ivota.Za razliku od graana pojedinano, vie od 50 odsto novanog toka preko banaka obavlja se elektronski, a vie od 70 odsto privrednih subjekata koristi tu uslugu. Graani Srbije dobili su jednostavan i efikasan servis za narucivanje bankarskih usluga i proizvoda preko Interneta. Internet banka, proizvod portala krediti.rs, sastoji se od Internet altera na kome moete da se informiete o uslovima kreditiranja koje nude banke u Srbiji i da istovremeno aplicirate za najpovoljniji kredit. Jedino to vam je potrebno je internet konekcija i klik na adresu internet portala www.krediti.rs. .

SREDSTVA PLAANJA U E-BANKING1. ELEKTRONSKI (DIGITALNI) NOVACProces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih trinih privreda zasniva se na finansijskim inovacijama koje reavaju problem sve veeg broja i sve sloenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnoloke inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaanju. Kako bi bankarske organizacije to bre, efikasnije i ekonominije obavljale svoje poslove, a da pri tome trokovi uea ivog rada i trokovi poslovanja uopte budu minimalni, neophodna je primena savremene tehnologije. Zato banke insistiraju na sve veoj strunosti svojih kadrova, kao i na primeni savremenih tehnika i tehnologija prilikom obavljanja bankarskih poslova. Jedna od najvanijih inovacija, koja je danas neophodna za poslovanje svake banke je razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaanja. Mada je kod nas ovaj sistem plaanja jo uvek nov, on ipak mnogo doprinosi razvoju dananjeg bankarskog sistema. U razvoju bankarstva najvee dostignue informacionih tehnologija je pojava elektronskog novca. Elektronski novac je specifina monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji vre plaanja.[footnoteRef:16] [16: Zeevi, dr Miodrag: Bankarstvo, Evropski Univerzitet, Beograd, 2009, str. 563]

Elektronski novac zamenjuje gotovinu i ekove, njime se vri kupovina roba i usluga pomou raunara u okviru komercijalnih raunarskih mrea, kao to je internet ili poslovnih bankarskih mrea kao to je SWIFT. Prednost elektronskog bankarstva nad obinim novcem je u tome to je ono informacija u raunaru koja moe da se programira. Elektronski novac postaje pametan novac u obliku takozvanih pametnih kartica.

1.1. Faktori koji utiu na razvoj elektronskog novca

Brzina irenja elektronskog novca e zavisiti od motivacije emitenata, potroaa i trgovaca da se njime koriste. Emitenti, njihov rezon za formiranje sistema elektronskog novca zasniva se pre svega na profitu koji iz ovog posla treba da proizae. Prihodi se ostvaruju po osnovi provizija za obavljene transakcije, zatim prihoda koji se ostvaruje na bazi poveanog broja dana odleavanja novca na raunu emitenta i na kraju kao prihod od pojeftinjenja (smanjenja) trokova po transakciji. Pored toga, banke koje vre emisiju elektronskog novca imae utedu na trokovima zbog smanjenog rukovanja gotovinom (u meri u kojoj elektronski novac zamenjuje gotovinu). Oteavajuu okolnost mogu predstavljati trokovi prilagoavanja postojeoj ili oekivanoj buduoj regulaciji. Tranja potroaa za elektronskim novcem zavisie od odnosa ovih modela prema ostalim metodama plaanja u pogledu provizija (ukoliko ih ima) koje zaraunavaju emitenti, od sigurnosti i privatnosti elektronskog novca, lakoe kojom se ureaji za skladitenje i prenos elektronskog novca mogu koristiti i spremnosti trgovaca da primaju elektronski novac. Spremnost trgovaca da primaju elektronski novac je uslovljena veliinom provizija koje uzimaju emitenti ili operatori, trokovima terminala i smanjenjem trokova rukovanja gotovinom. to se tie potroaa i trgovaca, kljuni faktor je njihova spremnost da usvoje novu tehnologiju. S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakaju plaanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa e, prema tome, predstavljati bliski supstitut banknotama i kovanom novcu. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaanja sa distance preko raunarskih mrea, pre svega Interneta. Verovatno je da e one zameniti kako gotovinu, tako i (do izvesne mere) druge bezgotovinske instrumente plaanja, kao to su ekovi ili nalozi za prenos.

1.2. Osnovne odlike elektronskog novca

Najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Novac je, u savremenoj interpretaciji, informacija. Kroz njega se markira pravo nekog subjekta u odnosu na robu i usluge koje egzistiraju u jednom drutvu. Elektronski novac odnosno elektronsko plaanje je razmena materijalnih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura, kakve su intranet sistemi banaka ili pak Internet. Ovakav novac u osnovi je virtuelan i predstavljen je brojanim sistemom koji postoji u memoriji raunara, te kao takav ne poznaje geografske granice i moe se praktino u trenutku prebaciti na velike udaljenosti. Premda je ee u upotrebi elektronski novac, terminoloki je precizniji naziv digitalni novac, jer se prvi moe koristiti i u analognim transakcijama. Digitalni novac predstavlja vrhunac apstrakcije jer se gubi bilo kakav fiziki ekvivalent i novac se pretvara u informaciju. U irem smislu digitalni novac se moe definisati kao: novac koji se kree kroz elektronske medije, tj. van uobiajenih kanala plaanja koje tradicionalno podravaju banke.[footnoteRef:17] [17: Vaskovi, dr Vojkan: Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2007, str. 48.]

Ova definicija vremenom sve vie gubi na tanosti jer ve danas veina transfera novanih sredstava ide putem elektronskih medija. Jedini transfer novca je snadbevanje ekspozitura banaka gotovim novcem i prijem novca iz trgovina.

Elektronski novac moe se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehnikog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomian. Domainstva moraju biti opremljena personalnim raunarima sa odgovarajuim softverom. Kada su ispunjeni ovi tehniki uslovi, na red dolazi reavanje problema bezbednosti.1.3. Protokoli plaanja elektronskim novcemProtokoli plaanja digitalnim novcem imaju tri faze: povlaenje novca podizanje novca iz banke, u kojem korisnik prenosi, u elektronskom obliku deo novca sa svog rauna u banci na karticu ili na raunar, plaanje korisnik prenosi deo novca onom kome plaa, depozit deponovaje novca u banku, onaj koj je dobio novac taj deponuje taj novac na svoj raun u banci.

Slika 1. faze elektronskog plaanja

Slika 2. tok novca u elektronskom sistemu plaanja

S obzirom na to da su modeli elektronskog novca jo uvek relativna novost, postoji dosta razliitiih pristupa, kako tehnikih, tako tehnolokih i organizacionih.Modeli elektronskog novca se razlikuju po: tehnologiji, uesnicima, emitentima, trgovcima. Postoje tri osnovne tehnologije upisa novane vrednosti: 1. novac se nalazi na smart kartici, 2. novac se nalazi u softverskom novaniku na raunaru, 3. kombinacija predhodna dva sistema.

Uesnici u sistemu plaanja elektronskim novcem su sledei: 1. emitenti elektronskog novca, 2. operateri, procesori, 3. korisnici, 4. trgovci, 5. kue za kriling transakcija sa elektronskim novcem. Najznaajniji su emitenti elektronskog novca. Mreni operateri i dobavljai obezbeuju tehniku podrku, dok su institucije za kriling obino banke ili specijalizovane institucije u vlasnitvu banaka. Moe biti jedan ili vie emitenata u zavisnosti kako je sistem organizovan.

1.4. Modeli sistema elektronskog novca

Mogui modeli elektronskog novca su:

1. podela po nainima na koji se obavlja transfer vrednosti. ei sluaj je da su omoguena plaanja korisnika ka trgovcima gde oni na kraju radnog dana deponuju prikupljeni elektronski novac koji dalje banka prebacuje na njegov raun.

2. podela na nacionalne i internacionalne modele mogue je da se plaanja obavljaju sa nekoliko razliitih nacionalnih valuta. U tom sluaju, emitent je taj koji obavlja konverziju iz jedne valute u drugu.

Opti modeli sistema elektronskog novcaU optem modelu sistema elektronskog novca postoje tri zasebna domena:[footnoteRef:18] [18: Gledovi, dr Branko: Elektronsko poslovanje, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Valjevo, 2008, str. ]

1. obraunsko-klirinki u kome finansijske institucije, klirinke banke i centralne banke izvravaju meubankarske finansijske obaveze koje su rezultat bankarskih poslova, 2. emisiono-operativni u kome se formira neka struktura za emitovanje i prenos elektronskog novca kao i za interakciju sa obraunsko-klirinkim domenom, o maloprodajni u kome se odvija stvarni transfer vrednosti izmeu korisnika i to: prenos: transfer vrednosti sa emitenta na korisnika, plaanje: transfer vrednosti izmeu korisnika, depozit: transfer vrednosti sa korisnika na emitenta.

Posebni modeli sistema elektronskog novcaU sistemu sa jednim emitentom, tokovi vrednosti su slini onima u gotovinskom platnom sistemu, koji se sastoji od jedne emisione institucije (centralne banke), bankarskog sistema i maloprodajnog sistema.Emitent je taj koji kreira elektronski novac i emituje ga uesnicima i finansijskim institucijama. U sistemu sa vie emitenata svaki od emitenata kreira i emituje elektronski novac svojim klijentima (potroaima) u skladu sa pravilima koje definie operater sistema. Svaki emitent ima odreenu koliinu elektronskog novca koju moe da izda svojim korisnicima. Sva plaanja iz sistema ka okolini i iz okoline ka korisnicima se obavljaju preko klirinko-obraunskog domena.

2.SISTEMI ELEKTRONSKIH PLAANJA2.1. On-line I Off-line sistemi plaanja

Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema elektronskog plaanja zasnovanih na digitalnim novanicama (digitalni novac). Najpoznatiji on-line sistemi su E-Cash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu june Kalifornije. Najpoznatiji of-lajn sistemi su Mondex i VisaCash.[footnoteRef:19] [19: Savremena kretanja u bankarstvu na malo, asopis - Udruzenje banaka Srbije, 2000., str. 12]

2.1.1. On-line sistemi plaanja

E-Cash.

E-Cash je anonimni digitalni novac ija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajue finansijske institucije. E-Cash sistem razvila je firma DigiCash, a od 1995. godine nudi ga Mark Twain Bank iz Sent Luisa. Pored toga, od 1997, u okviru pilot-projekta, E-Cash je ponudila i Deutshe Bank AG iz Frankfurta. Potroai povlae digitalni novac sa svog E-Cash rauna upotrebom tzv. slepe metode i skladite ga na fiksnom disku svog raunara.

Slika 3. Proces plaanja upotrebom E-cash-a[footnoteRef:20] [20: Privredna komora Srbije - elektronsko poslovanje, sistemi plaanja, Beograd 2004, str. 28.]

Slepa metoda funkcionie na sledei nain. Klijent alje digitalnu novanicu, sa ifriranim serijskim brojem, finansijskoj instituciji. Finansijska institucija "overava" novanicu i alje je nazad klijentu. Klijent zatim deifruje serijski broj. Prema tome, serijski broj nije poznat finansijskoj instituciji, to garantuje anonimnost. Da bi se spreila dvostruka potronja, finansijska institucija mora da evidentira serijske brojeve svih prispelih digitalnih novanica. Pri svakoj kupovini preko Interneta, potroa daje digitalne novanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje ove novanice u svoju banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgoveva banka registruje brojeve emitovanih digitalnih novanica, bez mogunosti identifikacije potroaa koji ih je utroio. Konano, ako je sve u redu, saldo na raunu trgovca poveava se za dati iznos, a trgovac isporuuje proizvode/usluge.

Digitalne novanice mogu se koristiti samo jednom. E-Cash se moe smatrati valutom za sebe. Finansijske institucije morae da koriste specijalne raune. One e, takoe, garantovati konverziju u realni novac. Zbog toga e centralne banke imati potekoe pri kontrolisanju novane mase, jer finansijske institucije mogu kreirati dodatni novac i time poveati novanu masu. Bezbednost E-Cash-a postie se upotrebom asimetrinog kriptografskog algoritma. Pristup raunu moe dodatno biti zatien upotrebom linih lozinki. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih novanica spreava se dvostruko troenje. Trokovi provere autentinosti digitalnih novanica su relativno veliki, jer provera treba da se obavi on-line..

NetCash NetCash metoda je razvijena na Univerzitetu june Kalifornije (University of Southern California). Znaajna karakteristika ovog projekta jeste upotreba ve postojeih raunovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama. Ovo e uticati na smanjivanje poetnih investicija. Nasuprot E-Cash-u, ova metoda zasnovana je na jednom decentralizovanom pristupu. Shodno tome, problemi u vezi s velikim brojem novanica i uesnika mogu se reiti mnogo lake. Zbog toga je prihvaena delimina anonimnost, a potrebna je i kooperacija svih finansijskih institucija koje uestvuju u sistemu. Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novanim serverima. Novani serveri predstavljaju lokacije na kojima se anonimni novac zamenjuje za neanonimni novac. Svaki novani server poseduje jedan raun na raunovodstvenom serveru. Kliring obavlja novani server. Neophodno je da se potvrdi integritet ovih servera i da novani serveri mogu da primaju novanice sa drugih novanih servera. Net-Cash novanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. Pored toga, na njima je zabeleena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka. Na slici 4 prikazan je proces plaanja upotrebom NetCash-a. Potroa podie NetCash novanice sa nekog novanog servera. Ove novanice se ifriraju putem javnog kljua i alju trgovcu. Anonimnost potraa moe se garantovati upotrebom novog kljua za svaku poruku. Trgovac odmah prebacuje novanice, koje je primio, svom novanom serveru.

Slika 4. Proces plaanja upotrebom NetCash-a

Od svog platnog servera on dobija nove novanice, ili se odgovarajui iznos prebacuje na njegov raun. Konani kliring obavlja novani server.

Serijski brojevi svih novanica koje nisu vraene nazad i koje nisu istekle skladite se u novanom serveru, kako bi se spreilo dvostruko troenje. To znai smanjenu anonimnost. Anonimnost se moe poveati razmenom ovih novanica na drugom serveru.

Bezbednost se postie pomou kriptografskih algoritama. Kao i u sluaju E-Cash-a, i ova metoda zahteva dosta komuniciranja. Meutim, upotreba ove metode za mikroplaanja trebalo bi da bude efikasnija. Svaka osoba moe da prima NetCash novanice, jer sistem omoguava slobodnu razmenu novanica.

2.1.2. Off-line sistemi plaanja

Mondex Mondex sistem digitalnog novca razvija firma Mondex U. K., koja je, nakon kupovine kontrolnog paketa akcija od strane MasterCard-a, postala deo kompanije MasterCard. Za razliku od prethodna dva sistema, Mondex je prvobitno razvijan kao off-line sistem, koji se sada prilagoava Internetu. Mondex je, u celini, zasnovan na karticama sa mikroipom, a jedinstven je po tome to omoguava transfer s kartice na karticu. Kao to je to sluaj kod E-Cash sistema, i Mondex koristi sertifikate koji glase na donosioca - novac se smeta na korisnikovu karticu. Meutim, za razliku od E-Cash-a, Mondex novac se moe prenositi sa jedne kartice na drugu beskonaan broj puta, bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke. Prema tome, Mondex je od svih sistema digitalnog novca najpribliniji realnom novcu. Kljuna razlika izmeu Mondex-a i realnog novca je mogunost praenja transakcija koju prua Mondex. Mondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog identifikatora, koji se moe koristiti za praenje transakcija, ako je to potrebno. Kljuni momenat kod Mondex-a je i bezbednost, koja postoji u dva primarna aspekta sistema: hardveru na kartici i procesu prenosa vrednosti. Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikroipom. Sutina Mondex-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne moe da egzistira nigde osim na Mondex kartici. Nijedna druga kartica sa ipom ili hardverski ureaj koji se predstavlja kao Mondex kartica ne moe da komunicira sa pravom Mondex karticom. Mondex kartica otkriva lane kartice i odbija da izvri transfer novca na njih. Sistem se zasniva na injenici da je svaka kartica overena Mondex-ovim digitalnim potpisom. Sam proces transfera je, takoe, krajnje bezbedan. Kada se obavlja transfer izmeu potroaa i trgovca, na primer, dve kartice ne samo da meusobno proveravaju autentinost, ve se transfer obavlja u sekvencama, tako da novac ne moe istovremeno da egzistira na dva mesta. Novac se oduzima sa potroaeve kartice pre nego to se upisuje na trgovevu karticu. Transfer ne moe da funkcionie ni na koji drugi nain. Zbog injenice da je Mondex sistem zasnovan na karticama, jedan od najveih problema je taj to je potrebno da potroai poseduju itae kartica. Ovo nije jednostavan zahtev, pa mnogi tvrde da je firma DigiCash bila u pravu kada je formirala E-Cash sistem, kao sistem koji je baziran iskljuivo na softveru.Visa CashVisaCash je projekat kompanije Visa. Ovim sistemom Visa pokuava da razrei ekonomske probleme sa kojima se susree MasterCard-ov Mondex sistem, na taj nain to finansijska institucija, koja vri emisiju, moe da profitira na VisaCash-u. I ovaj sistem funkcionie na bazi sertifikata koji glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikroipom. Ma koja Visa banka moe da emituje VisaCash i da profitira od takve emisije, a u sluaju izbacivanja kartica iz upotrebe banka moe da zaradi i onu vrednost koju su potroai zaboravili na kartici, ili su je odbacili. Ovaj sistem je uveliko reklamiran na olimpijskim igrama u Atlanti. Mada je VisaCash, posmatrano iz finansijske perspektive povoljniji za bankarski sektor, nedostaje mu multifunkcionalnost i prilagodljivost[footnoteRef:21] koju poseduje Mondex sistem. U Mondex sistemu korisnici mogu neogranieni broj puta da prebacuju novac s kartice na karticu. Banke su potrebne jedino u sluaju polaganja depozita ili podizanja novca sa rauna. U VisaCash sistemu potroaima nije na raspolaganju ovakva mogunost. [21: www.pks.com]

2.2. Plaanje preko e-banking sistema

Slika 5, Plaanje preko e-banking sistema

Token je runi ureaj koji generie vremenski password za autentifikaciju korisnika. Sistem autentikacije pomou tokena zasnovan je na dve alternativne eme: upit odgovor (challenge-response), vremenski sihronizovana autentikacija (timesynchro-nous authentication).Biometrijski sistem zatite se oslanja na tehnike merenja i statistike analize ljudskih karakteristika.Autentikacija se izvodi na osnovu serijskog broja tokena i OTP-a(one time password). Server za autentikaciju poseduje hash algoritam i bazu podataka o tajnim kljuevima svakog tokena. Kada eli da radi sa servisom Internet bankarstva korisnik unosi u formu serijski brojtokena i OTP koji je token izraunao. Kada primi zahtev od korisnika, server takoe izraunava OTP pomou svog algoritma i poredi ga sa onim koji je klijent uneo. Ukoliko se kodovi poklapaju, korisniku e biti omoguen rad sa aplikacijom.

STUDIJA SLUAJA, ANALIZA E-BANKING-a NA PRIMERU BANAKA U SRBIJI1. PRO CREDIT BANKAProCredit Banka ima veoma skladno realizovan sajt sa kategorijama koje njene komitente najvie interesuju a to su :

1. O nama2. Biznis3. Poljoprivreda4. Stanovnitvo5. Ljudski resursi6. Kontakt

Slika 6. Primer poetne strane web stranice ProCredit banke[footnoteRef:22] [22: http://www.procreditbank.rs/]

ProCredit banci je e-banking reenje realizovao Pexim i on ima sledee mogunosti :

1. e-banking za fizika lica2. e-banking za pravna lica3. ProPay servis

ProCredit banka podrava sledee servise putem kojih nudi e-banking:

1. Web

2. Fx klijent aplikacija (offline reim) 3. SMS

4. WA5. Faks6. E-mail

Za poslovanje sa pravnim licima u standardnom paketu dobija se FX klijent aplikacija, web aplikacija, WAP stim to je kod WAP-a mogue samo pregled i za pravna i za fizika lica a u pripremi je da se vre plaanja samo za pravna lica. Takodje mogu e je dobijati izvode preko e-mail, faksom pri svakoj promeni na raunu ili u odrejenim definisanim vremenskim intervalima, takodje SMS servis postoji koji nam javlja stanje rauna prilikom promena ili u definisanom terminu.ProCredit banka nudi standardne mogunosti za e-banking a to su :

1. pregled trenutnog stanja na raunu 2. evidencija priliva i odliva sredstava3. izvodi (mogunost naruenih dostava u traenim vremenskim intervalima)4. izvrenje naloga u korist primaoca kod ProCredit Banke ili kod bilo koje banke u Srbiji (domai platni promet) 5. evidencija naloga6. obavetenje o promeni statusa naloga za prenos 7. prikaz poslednjih 10 naloga

E-Probanking za fizika lica nudi pregled stanja dinarskih i deviznih rauna, pregled uplata isplata sa rauna prenos sa rauna na raun, medjutim plaanja nisu omoguena. Fizika lica takodje mogu da koriste SMS servis, e-mail i faks. Wap kao to je ve re eno se takodje koristi za pregled stanja na raunima i izmena, ali nije mogue vriti plaanja preko njega.ProCredit Banka nudi posebnu usluga koja se zove ProPay. ProCredit Banka pripada mrei od devet banaka koje posluju irom Jugoistone Evrope tj u: Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Kosovu, Rumuniji, Gruziji, Albaniji i Ukrajini.Par rei o ovom servisu ProCredit banke: ProPay je meunarodni sistem plaanja koji omoguava brzo i ekonomino izvrenje naloga meunarodnog platnog prometa izmeu 9 banaka lanica ProCredit mree u Jugoistonoj Evropi, kao i izmeu banaka i finansijskih institucija iz Rusije koja je takodje ukljuena u ProPay sistem.

Slika 7. ema ProPay sistemaOvu uslugu mogu da koriste svi komitenti ProCredit banke i fizika i pravna lica, na sajtu ProCredit Banke navode se mogunosti ovog sistema a to su:Zato ProPay?

Plaanja u okviru ProPay sistema se realizuju u roku od 3 sata tj. primalac dobija novac na svoj raun u nekoj od ProCredit Banaka u toku istog dana. Transfer se obavlja po niim provizijama u odnosu na druge meunarodne transfere. Provizije za ProPay odlive novca kreu se u rasponu od 720 dinara do maksimalnih 7.200 dinara. Prilivi novca u okviru ProPay sistema, obavljaju se bez provizije i za preduzea i za fizika licaOsim mogunosti priliva novca iz inostranstva bez provizije putem ProPay usluge, tediama ProCredit Banke u Srbiji je omogueno da utede i na provizijama za druge transfere novca. tedie mogu primiti novac bez naplate provizije iz bilo koje zemlje sveta ukoliko svoje prilive oroe na period od najmanje 3 meseca.ProCredit Banka ima standardne servise u e-banking sistemu kojem nudi, takodje podraava skoro sve servise (Web, Offline aplikacije, Wap, Sms, Faks) i za pravna i za fizi ka lica a u pripremi su dodatne mogunosti npr uplate putem Wap servisa samo za pravna lica.Ono to bi trebalo dodati da bi ova banka stvarno bila prava elektronska banka je:1. Kursna lista (na svim servisima) 2. Naruivanje ekova3. Otvaranje rauna i naruivanje kartica ProCredit Banke o Devizni kalkulator4. Export izvoda, i uvoz uplata za plaanje iz IS komitenata o Gotovinska isplata sa rauna korisnika na kunu adresu5. Gotovinska isplata sa rauna korisnika na kunu adresu

Tabela 1 Najea izvetavanja

Tabela 2, Specifine usluge e-banking sistema ProCredit banke

Tabela 3, Servisi putem kojih se nude usluge e-bankinga I dostupnost e-bankinga

2. BANKA INTESA

Banka Intesa je jedna od prvih privatnih banaka u Srbiji. Od 1991. godine do danas ova banka broji ukupno 1,4 miliona klijenata. Od 2005. godine posluje kao deo grupacije Banca Intesa, koja danas nosi naziv Intesa Sanpaolo, najsnanije italijanske bankarske grupacije, sedme banke u evrozoni po visini trine kapitalizacije i jedne od petnaest najveih banaka u svetu. Nastala spajanjem vodeih italijanskih banaka, Intesa Sanpaolo je danas prisutna u preko 40 zemalja sveta.

Slika 8. Vlasnika struktura Intesa Banke

Godine 2006. Intesa banka je osnovala lizing kompaniju, Intesa Leasing, sa eljom da zaokrui ponudu finansijskih usluga. Ve naredne godine postaje vodea banka u Srbiji po svim najznaajnijim parametrima uspenosti poslovanja.Godine 2008. banci je pripojena Panonska banka, ime je postala jo snaniji tim od 3.000 ljudi. Sveobuhvatna ponuda savremenih bankarskih proizvoda, razvijena poslovna mrea - 210 ekspozitura u 120 gradova irom zemlje, ine ovu banku pravim izborom za brojne klijente, bilo da se radi o fizikim licima, preduzetnicima, malim i srednjim preduzeima ili velikim kompanijama i lokalnim samoupravama. Klijenti koji se opredele za elektronsko bankarstvo pruaju sebi niz pogodnosti kao to su: banka koja radi bez vremenskog ogranienja, obavljanje platnih transakcija izvan objekta poslovnice, provizije za naloge u platnom prometu nie i dr.

E-banking za fizika licaBanka u ponudi ima vie tipova reenja, a klijent se opredeljuje za onaj koji mu je najfunkcionalniji. Usluga elektronskog poslovanja aktivira se zasnivanjem ugovornog odnosa s bankom. Tada se potpisuje ugovor kojim su regulisana prava i obaveze ugovornih strana, dok je kroz formu pristupnice definisan tip i opseg usluge koji e se koristiti, zatim ovlaena lica, ovlaenja nad raunima i dr. Za korienje usluge dovoljno je da klijent ima otvoren raun u banci i da u bilo kojoj poslovnici aplicira za ovu uslugu. Takoe, potrebno je da klijent poseduje raunar standardne konfiguracije i pristup internetu, dok ostalu neophodnu infrastrukturu, kao to je smart kartica i ita kartice, softver i obuku, obezbeuje banka.E-banking sistem Banke Intesa korisnicima nudi sledee servise kao usluge elektronskog bankarstva a to su: 1. Intesa On-line usluge: a) Poslovanje putem WEB aplikacije. b) Telefonske usluge: govorni automat provera stanja, telefonsko bankarstvo plaanje putem telefona. c) Dobijanje izvoda putem e-maila,2. SMS usluge:a) SMS obavetenjab) SMS trajni nalog3. Intesa mobi.Prijavljivanje (logovanje) na sistem Intesa On-line putem Web kanala se moe vriti na dva razliita naina: unosom broja rauna i linog identifikacionog broja (LIB), ili korisnikog imena i lozinke.

Slika 9. Prikaz stranice za pristup sistemu putem Web kanala i logovanje[footnoteRef:23] [23: https://online.bancaintesabeograd.com/]

U zavisnosti od naina logovanja Banka Intesa On-line putem Web kanala omoguava: uvid u promet i raspoloivo stanje tekuih rauna, platnih kartica i kredita, prenos sredstava i plaanje obaveza po kreditnim karticama, kupovinu i prodaju deviza, plaanje mesenih rauna koji su unapred prijavljeni na alteru banke, tampanje izvoda, kao i bezgotovinska plaanja (uz logovanje korisnikim imenom i lozinkom ili uz mini CD sa digitalnim sertifikatom i PIN kodom, koji se moe besplatno preuzeti u bilo kojoj ekspozituri banke).

Digitalni potpisivanje e-mail poruke se vri u cilju: omoguavanja pouzdanog utvrivanja identiteta poiljaoca poruke, i obezbeenja integriteta dostavljene poruke. Digitalni sertifikat se koristi za verifikaciju digitalnog potpisa e-mail poruke koja se alje od strane Banka Intesa Beograd, i on je: 1. izdat za: Banka Intesa ad Beograd, 2. od strane: VeriSign Class 3 Organizational CA, 3. u odreenom periodu vanosti4. Za korienje SMS usluga dovoljno je da se prijavi broj mobilnog telefona u najblioj ekspozituri banke, pri emu e biti omoguene sledee usluge: 1. SMS provera stanja po platnoj kartici, 2. SMS provera stanja po raunu, 3. SMS provera kursne liste za eljenu valutu, 4. besplatna SMS obavetenja. Da bi se aktivirala usluga SMS trajni nalog dovoljno je da se odredi koji rauni e se plaati putem trajnog naloga (broj rauna nije ogranien) i primerci rauna se donesu u najbliu ekspozituru Banca Intesa. Banka preuzima obavezu da svakog meseca, bez provizije, sa tekueg rauna klijenta plaa mesene raune i da besplatno, putem SMSa obavetava o ishodu realizacije trajnog naloga. Pre svake realizacije trajnog naloga, dostavlja se SMS obavetenje sa informacijom o visini zaduenja, kao i datumu kada e raun biti plaen. Ukoliko klijent eli, do datuma navedenog u SMS obavetenju, moet otkazati plaanje rauna. Pored toga, ukoliko je potrebno, postoji i mogunost da na kunu adresu, svakog meseca klijent dobija potvrdu o svim plaanjima izvrenim elektronskim putem (SMS trajni nalog, Intesa Mobi, On-line, telefonsko bankarstvo). Intesa Mobi je nova i jedinstvena usluga koja klijentima omoguava da putem mobilnog telefona obavljaju finansijske transakcije potpuno sigurno. Usluga je dostupna 24 sata svih sedam dana u nedelji. Ova usluga omoguava da se plate meseni i drugi rauni, proveri stanje i promet po svim raunima i kreditnim karticama, proveri kursna lista, obavljaju menjaki poslovi, proveri datum isteka dozvoljenog prekoraenja po tekuem raunu, pregled nerealizovanih ekova i dr.

E-banking za pravna licaElektronsko poslovanje prua mogunost poslovnim ljudima da organizuju svoj biznis efikasnije i neuporedivo udobnije. Svojim sredstvima mogu da upravljaju bre i jeftinije elektronskim putem, bez odlaska u banku, 24x7x365, uz 40% popusta na bankarsku naknadu za sve transakcije. Danas, nakon sedam godina od uvoenja prvih usluga elektronskog bankarstva preko 25.000 pravnih lica koristi neke od proizvoda e-bankarstva. Preko 65% prometa u Banci Intesa obavlja se elektronskim putem i to ovu banku ini liderom na tritu Srbije. Elektronsko poslovanje korisnicima na raspolaganje stavlja usluge sledeih projektnih reenja: E-banking, Servisni centar i HAL E-bank, uz napomenu da se korisnik moe opredeliti za korienje jednog ili vie reenja, po elji i potrebi. Intesa Banka u svom e-banking reenju omoguava jednostavan i brz uvid u stanje i dnevene promene na raunu, preuzimanje izvoda i dinarski i devizni platni promet, a sve to kroz poslovanje: putem FX aplikacije (of-line aplikacija) i putem WEB aplikacije (on-line aplikacija). Servisni centar je projektno reenje koje se nudi kao usluga korisnicima koji ve koriste FX Client aplikaciju kod neke druge banke. Za sve korisnike koji imaju otvoren raun u Intesa banci, a pri tom koriste usluge Servisnog centra 24x7.co.yu omogueno je da isti kanal, karticu i aplikaciju koriste i za poslovanje elektronskim putem sa raunom Banca Intesa Beograd. Ova usluga omoguava poslovanje putem: FX aplikacije (of-line aplikacija) i putem WEB aplikacije (on-line aplikacija). HAL E-bank je korisnika aplikacija podesna za poslovanje kako malih preduzea tako i velikih poslovnih sistema. Korisnik je u mogunosti da na bazi instaliranog softvera, ne naputajui preduzee, platni promet obavlja brzo, jednostavno i efikasno. Namenjen je korisnicima koji ele da koriste Halcom aplikaciju samostalno ili zajedno sa nekim drugim projektnim reenjem, kao i korisnicima koji koriste Halcom aplikaciju kod neke druge banke. Zasniva se na poslovanju putem HAL E-bank aplikacije (off-line aplikacija). Sva tri projektna reenja, pored navedenog, pruaju mogunost i za: 1. dobijanje izvoda putem e-maila - to omoguava korisnicima da u zakazano vreme ili automatski po generisanju izvoda u banci dobiju izvode, za svaki raun na eljenu e-mail adresu. 2. uvid u stanje na raunu putem govornog automata (VOICE): korisnicima omoguava da putem telefona, u eljenom trenutku saznaju stanje na svom raunu. U elji da napravi korak dalje i otvori mogunost kompanijama iz Srbije da se uklope u svetske tokove prodaje i plasmana proizvoda i usluga, kao i da nastupe na novim tritima, Intesa je 2007. godine ponudila e-commerce uslugu. To omoguava domaim kompanijama da proizvode ili usluge prodaju na sajtovima, a u Srbiji danas ovu mogunost koristi oko 50 kompanija.

2.1. POKAZATELJI OSTVARENOG PROMETA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA U INTESA BANCI

U segmentu elektronskog bankarstva, nastavljajui trend rasta broja korisnika (fizika i pravna lica) iz godine u godinu, banka je zadrala vodeu poziciju na tritu. U segmentu poslovanja sa fizikim licima ostvareni su sledei rezultati:

Grafikon 16. Ostvaren broj korisnika fizikih lica.

Grafikon 16. pokazuje ostvaren broj korisnika fizikih lica u periodu od 2007. do 2009. godine, gde se jasno vidi kako se taj broj poveavao iz godine u godinu i svoj maksimum dostigao u 2009. godini sa ostvarenih 320.892 korisnika aktivni i registrovani korisnici).

Grafikon 2. Porast broja korisnika fizikih lica od 2006. do 2009. Godine

Grafikon 2. pokazuje kako se broj klijenata (fizika lica) elektronskog bankarstva poveavao svake naredne godine i svoj maksimum dostigao u 2009. godini sa 252.876 korisnika.

Grafikon 3. Porast broja korisnika pravnih lica od 2006. do 2009. godine Grafikon 3. pokazuje kako se broj klijenata (pravnih lica) svake naredne godine poveavao i imao tendenciju porasta.

Grafikon 4. Uee e-bankinga u bezgotovinskom platnom prometuGrafikon 4. pokazuje uee e-bankinga u bezgotovinskom platnom prometu kako se poveavao iz godine u godinu u procentima. Godine 2007. Banka Intesa je ponudila e-commerce uslugu i narednih godina ostvarila sledee rezultate.

Grafikon 5. E-commerce transakcije Grafikon 25. pokazuje uee e-bankinga u bezgotovinskom platnom prometu kako se poveavao iz godine u godinu u procentima.

ZAKLJUAKCilj ovog rada je bio objanjenje pojma E-bankinga u kojoj meri ono utie na poboljanja u poslovanju. Objanjeni su svi segmenti i pojmovi koji se koriste u ovoj irokoj oblasti. Koje se tehnologije koriste za zatitu i prilikom transakcije i koja sredstva plaanja uestvuju u elektronskom bankarstvu sa svojim prednostima i manama.Danas ivimo u drutvu iji je razvoj i uspeno funkcionisanje ponajvie determinisano stalnim promenama i inovacijama u razliitim oblastima nauke, tehnike i komunikacija. Razvoj novih tehnologija, nesumljivo ima veliki uticaj, kako na ivot ljudi, tako i na razvoj poslovanja. Banke su poznate kao veliki korisnici informacionih tehnologija. Najnoviji trendovi na finansijskom tritu sugeriu da se u svetu odvija proces udruivanja banaka na globalnom nivou, koji efikasno podravaju najsavremenije informaciono komunikacione tehnologije i u kojima banke prepoznaju jednu od kljunih mogunosti za smanjivanje trokova poslovanja i rast konkurentnosti. Implementacijom nove komunikacione i informatike tehnologije, odnosno bankarstvo danas odlikujui se novom kombinacijom i interakcijom distributivnih kanala inovira, pri tom, ponudu nove lepeze bankarskih proizvoda i usluga. Banke nude svojim klijentima putem raunara skoro sve usluge koje klijent moe dobiti na alteru banke: otvaranje rauna, plaanje rauna, plaanje obaveza po kreditnim karticama, podnoenje zahteva za kredit, bezgotovinska plaanja i dr. Sutina nuenja servisa elektronskog bankarstva, posebno kada su graani u pitanju, jeste pre svega vei komfor, u smislu dostupnosti usluga tokom celog dana, bez vremenskog ogranienja. Graani mogu da obave sve poslove kao na alteru, bez odlaska u banku, iz svoje kue ili kancelarije. Takoe bitan razlog jeste i smanjenje trokova poslovanja. Smatra se da je cena poslovne transakcije i do 20 puta nia za fizika lica, a ak do 40% za pravna lica, ukoliko se izvri preko interneta a ne na alteru banke. Brzina transakcije i digitalni zapis svake, umnogome olakavaju poslovanje i ine ga brim. S druge strane, postoji dosta razloga koji jasno pokazuju koliko e-banking znai bankama. Vei ugled i imid na tritu, vei prodor, lake prilagoavanje promenama, poveanje efektivnosti u smislu irenja trinog potencijala i boljeg zadovoljavanja potreba potroaa. Omoguava se kvalitetan marketng bankarskih usluga i iste se mogufokusirati na pojedinane klijente. Na taj nain se ostvaruje bolja saradnja i stie vee poverenje. Dostupnost informacijama je bolja a pritisak na alteru banke ne postoji. Otra konkurencija u Srbiji podstie pojedinane banke da ponude to vee pogodnosti za svoje klijente, pri emu svaka potencira svoje najbolje reenje za elektronsko bankarstvo. U poplavi banka danas, jedan od faktora koji odluuje kojoj e se banci klijent prikloniti, jeste kvalitet e-bankinga koji neka banka prua.Bez upotrebe moderne informacione tehnologije, u sadanjem svetu se ne moe uspeno poslovati. Razvoj globalne ekonomije i komercijalizacija interneta omoguile su nesluene razvojne mogunosti u poslovanju preduzea, finansijskih institucija, naunih asocijacija i ostalih kako profitabilnih, tako i neprofitabilnih organizacija.Zahvaljujui ovom razvoju, stvoreni su potpuno novi poslovni odnosi izmeu samih banaka, kao i banaka i njihovog okruenja. U Srbiji je elektronsko bankarstvo zaivelo 6. januara 2003. godine. Nakon svega izloenog u istraivanju, jasno se vidi da se elektronsko bankarstvo od trenutka svog nastanka pa do dananjih dana neprekidno razvijalo i uvoenjem novih tipova usluga. Tehniko-tehnoloke opremljenosti banaka u Srbiji je na zadovoljavajuem nivou. Bankomati su doprineli jednostavnijem nainu podizanja i uplate sredstava na tekuim raunima. U Srbiji se broj bankomata znatno poveao u poslednjih nekoliko godina i taj broj iznosi 2500. Plaanje roba i usluga putem POS terminala (60 hiljada prodajnih mesta u Srbiji) se stvaraju uslovi za sve veu upotrebu elektronskog novca. injenica je da elektronski novac sve vie dobija na znaaju. Internet kao veliki poslovni potencijal zahteva elektronski novac i u svetskoj praksi njegova upotreba je sve vie prisutna. Meutim ovaj oblik elektronskog bankarstva kod nas jo uvek nije potpuno razvijen. Samo 2% od ukupnog broja stanovnitva Srbije kupuje putem interneta. Kao uzrok tome navodi se injenica da je u Srbiji mali broj kompjuterski obrazovanih ljudi i da mali broj ljudi poseduje internet prikljuak (36,7% stanovnika Srbije koristi internet). Takoe nedovoljno razvijena svest graana umanjuje korienje ove usluge. Razlog tome doprinosi i injenica da su graani vrlo skeptini i novine posmatraju sa prevelikom dozom otpora. Poseban problem predstavlja i nepoverenje u ovakav nain poslovanja. Zbog toga je neophodno informisati i edukovati korisnike, pogotovo u pogledu bezbednosti ovakvih transakcija.LITERATURA

1. Drakovi M. (2002), Kompjuterska nauka,tree dopunjeno i izmenjeno izdanje Beograd:Evropski univerzitet za menadzment2. Vukainovi, dr Emilija ,,Elektronsko bankarstvo, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Institut ekonomskih nauka Beograd, 2006. 3. Radovanovi P. tehnologizacija banakrstva, VE, Leskovac, 20054. Aladwani,A. (2001) ''Online Banking:A Field Studz of Drivers,Development Challenges,and Expectations,' 'International Journal of Information Management,21,2001,pp. 213-2255. Prof. dr Nenad Vunjak: Finansijski menadment (knjiga 5 Poslovne finansije), Subotica, 2005.6. Prof. dr Milutin irovi: Bankarski menadment, Ekonomski institut, Beograd, 1995.7. Simi R., Markovi M. Poslovno bankarstvo i elektronsko poslovanje, BP, Beograd, 2004.8. Zeevi, dr Miodrag: Bankarstvo, Evropski Univerzitet, Beograd, 2009, str. 5639. Vaskovi, dr Vojkan: Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2007, str. 4810. Gledovi, dr Branko: Elektronsko poslovanje, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Valjevo, 200811. Savremena kretanja u bankarstvu na malo, asopis - Udruzenje banaka Srbije, 2000., str.1212. Privredna komora Srbije - elektronsko poslovanje, sistemi plaanja, Beograd 2004, str.28.

INTERNET ADRESE I IZVORI

www.bancaintesabeograd.comwww.bancaintesa.rswww.ekonomist.rswww.emagazin.co.yuwww.krediti.rswww.poslovnimgazin.biz www.personalmag.rswww.smedia.rshttp://www.procreditbank.rs/

1

16

18