džon Čedvik mikenski svet

Download Džon Čedvik Mikenski svet

Post on 07-Aug-2015

1.404 views

Category:

Documents

21 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Don edvik

Mikenski svet

Beograd, 2002

SADRAJPredgovor (Petar Hr. Ilievski) MIKENSKI SVET Uvod 1. Helenizacija Grke 2. Dokumentarni podaci 3. Mikenska geografija 4. Ljudi sa tablica 5. Socijalna struktura i administrativni sistem 6. Religija 7. Poljoprivreda 8. Zanat, industrija i trgovina 9. Oruje i rat 10. Pseudoistoriar Homer 11. Kraj mikenskog sveta Bibliografija Spisak ilustracija Sadraj 5 21 23 35 51 75 105 114 132 153 192 220 244 254 261 263 265

UvodIma dosta knjiga posveenih civilizaciji koja se razvila u Grkoj, u kasno bronzano doba, u periodu od XVI do XIII veka, koji nazivamo mikenskim. Ali ova daleka epoha je predstavljala, do nedavno, ljubomorno uvani zabran arheologa, sve dok smo je neposredno poznavali samo na osnovu nemih svedoanstava palata, grobova, grnarije, peata, fresaka i drugih slinih trajnih predm e t a koji su izdrali pod zemljom vie od trideset vekova. Gotovo sve dosadanje knjige u kojima je dat pokuaj da se opie ova civilizacija napisali su arheolozi i u teitu njihova interesovanja nalazili su se materijalni ostaci, ak i onda kada su pisci bili svesni i druge dimenzije. Od 1939. godine znamo da je u mikenskim palatama bilo u upotrebi pismo, a od 1952. da to pismo, identino sa onim koje se upotrebljavalo u XIV veku u Knosu, krije arhaini oblik grkog jezika. Deifrovanje ovog pisma, koje je izvrio Majki Ventris (Michael Ventris), opisao sam u svojoj maloj knjizi Deifrovanje linearnog B pisma (The Decipherment of Linear B, Kembrid 1958, drugo izdanje 1967). Jedna glava u toj knjizi posveena je kratkom opisu ivota u mikenskoj Grkoj, onakvog kakav je izronio iz novih dokumenata. Ali istraivanje ovih pisanih izvora danas je napredovalo do te mere da nikakva revizija ne moe da prui p u n o zadovoljenje temi. Potrebno je napisati celu novu knjigu da bi se opisala mikenska Grka onakva kakva danas poinje da se pojavljuje sa tablica. Na prvi pogled, njihov sadraj je alosno tur: dugaki^spiskovi imena, popisi stoke (livestock), ita i drugih proizvoda, ra-

24

MIKENSKI

SVET

unovodstvene knjige (account books) anonimnih inovnika. Tu i t a m o monotoniju prekida ivi opis neke dekorisane tablice ili bogato ukraenih kola. Ali, najveim delom, tablice su jednolini i beivotni dokumenti. Njihova jedina vrlina jeste apsolutna autentinost, jer sadre autentine rei i slike koje su zapisali ljudi i ene stvaraoci iste one civilizacije koja je pruila blistavo bogatstvo asovima arheologa. Sada su nam dostupni podaci koje su zapisali inovnici i slubenici etiri razliite kraljevske vlade; ovi podaci predstavljaju veoma solidna istorijska svedoanstva i mogu da poslue kao baza za istorijske dedukcije isto tako pouzdana kao i materijalni ostaci. Napredak u interpretiranju dokumenata omoguen je sa vie razloga. Sada se mogu bolje razumeti i samo pismo i pravila koja diktiraju njegovu upotrebu, postala je jasnija sama priroda dijalekta, i esto je objanjeno znaenje rei koje je na prvi pogled izgledalo nejasno. Izuavanje originalnih tekstova omoguilo nam je da predloimo m n o g o bolja itanja; a sastavljanje raznih fragmenata koji ine pojedine tablice dozvolilo nam je da od nerazumljivih komada rekonstruiemo, u potpunosti ili delimino, mnoge nove tekstove. Meutim, najvei korak napred dugujemo, moda, identifikaciji sadraja pojedinih korpi, mi bismo rekli dosijea, u koje su tablice bile grupisane pre nego to su se u poaru nale na zemlji izmeane u gomilu. U mnogim sluajevima to j e bilo mogue prepoznavanjem rukopisa raznih inovnika. T a m o gde pojedine tablice lie na kartice izvuene iz kartoteke, sadrina celog dosijea moe da nam otkrije veinu zabeleenih podataka koji lee u osnovi beleaka. Tako se pojavila p o t r e b a za knjigom koja bi dala sliku mikenske Grke, kakvu danas moemo da rekonstruiemo na osnovu svedoanstava d o k u m e n a t a . O n a su, razume se, komplementarna sa arheolokim izvorima na koje sam se veoma m n o g o oslanjao; ali glavni naglasak lei na novim svedoanstvima koje danas imamo o e k o n o m s k o m ivotu tog perioda. Meutim, detaljna diskusija o svakoj pojedinoj grupi dokumenata, tako dobro poznatih, postala bi brzo dosadna; sve glavne grupe prodiskutova-

UVOD

25

ne su u Dokumentima mikenskog grkog jezika (Documents in Mycenaean Greek, Ventris and Chadwick, 1956, drugo izdanje Chadwick 1973). Ima jo nekoliko grupa koje nisu dovoljno objanjene da bi mogle da doprinesu sintezi kakvu ovde pokuavamo da damo; ali kada bacim pogled unazad na napredak koji smo ostvarili za poslednjih dvadeset godina, onda sam siguran da e se vremenom, a naroito ako b u d u pronaeni novi tekstovi, iz njih moi izvui nove informacije koje e moi doprineti optoj slici. Neki od mojih kolega e bez sumnje misliti da sam otiao suvie daleko u rekonstrukciji modela koji e objasniti dokumente. Ovde mogu jedino da kaem da neki modeli moraju postojati, jer ovo su autentini, savremeni izvori; a ako je model koji sam predloio pogrean, rado u prihvatiti bolji kada bude ponuen. Ali ono to ne prihvatam to je defetistiki stav kojim se odbija postavljanje modela zato to njegovi detalji ne mogu da se dokau. D o k u m e n t i postoje: znai, postojale su okolnosti koje su uinile da budu napisani, a moje iskustvo mi kazuje da te okolnosti nije nemogue rekonstruisati. Tenja da se sakupe sva svedoanstva o svakoj temi koja se razmatra povlai za sobom potrebu da se isti dokument o b r a u j e u raznim poglavljima. Ponavljanje je, koliko je to bilo mogue, izbegnuto pomou unakrsnih referenci; ali italac mora prihvatiti da se ovo upuivanje odnosi i na prethodni i na potonji tekst, i mora da saeka svedoanstvo na k o m e se zasnivaju neki zakljuci. R a z u m e se, ja nisam imao prostora da govorim o svim suprotnim teorijama koje su bile date, ali pokuao sam da dam onu interpretaciju dokumenata koja je, p o mom sudu, najverovatnija, sledei pri tome najveim delom o n o to se smatra opteprihvaenim, mada, sam na nekim mestima, uzeo sopstvena reenja, nasuprot iroko prihvaenim shvatanjima, a tu i tamo smatrao sam se obaveznim da predloim nova reenja. U nekim sluajevima potpunija argumentacija za moja shvatanja data je na drugom mestu, kao to je, na primer, moje d e t a l j n o odbacivanje nekih uobiajenih shvatanja o geografiji Pila. Upuivao sam na nove radove kad god sam mogao, pazei da ne pretrpam tekst belekama; be-

26

MIKENSKI

SVET

leke sadre ime autora, godinu izdanja i broj stranice, ako je potrebno, a puni podaci nalaze se u bibliografiji, koja u knjizi ove vrste mora biti selektivna. I k a o to strunjaka nervira kad proita tablice iz Knosa", tako i obinog itaoca nervira kad vidi itave nizove nerazumljivih brojeva. Pokuao sam da napravim kompromis, ubacujui, obino u zagradama, taan citat tablice, na nain koji ne prekida tekst. Z a one koji ele da pogledaju ove citate moram da objasnim konvencionalni nain citiranja kakav se danas upotrebljava. Ime mesta iz koga dokument potie skrauje se sa prva dva slova K N = Knos, M X = Mikena, PY = PU, T H =Teba. Tablice su dalje klasifikovane u seriji sa dvoslovnim prefiksima, koji strunjaku daju dalju informaciju o predmetu na koji se odnose: na primer, prefiksi koji poinju sa A oznaavaju spiskove ljudi i ena, C - namirnice, L - tkanine, R - oruje, i tako dalje. Najzad, svaka tablica ima svoj serijski broj, koji se, posle j e d n o g ranog iskustva u Pilu, danas smatra fiksiranim, mada se on, jasno, moe promeniti ako se pokae da dva, brojevima obeleena fragmenta pripadaju j e d n o j tablici. Tekstovi su obino navedeni prema poslednjem izdanju: K N = J. Chadwick, J. T. Killen i J. P. Olivier, The Knossos Tablets IV (Cambridge 1971); M Y = J. P. Olivier, The Tablets IV (Leiden 1969); PY= E. L. Benneth i J. P. Olivier, The Pylos Tablets Transcribed ( R o m e 1973); Th = J. Chadwick, Minos (Salamanca 10 (1969), 115-137 i Thebes Tablets / / , Supplement uz Minos 4 (1975). Ovde je, moda, mesto da se kae neto o linearnom A pismu, jer neki podaci o njemu se m o r a j u dati, iako ono ne spada u d o m e n ove knjige. Izmeu XVIII i XV veka st. e. Kriani su upotrebljavali j e d n o indigeno pismo, kojim su se sluili kako za knjigovodstvo, tako i za votivne natpise. T o je oigledno bio izvor iz koga je pozajmljeno linearno B pismo; verovatno su Grci poeli da pozajmljuju minojske pisare, koji su zatim prilagodili svoje pismo grkom jeziku. T a k o moemo da razumemo mnogo od sadrine linearnih A tablica; znamo k a k o funkcionie sistem pisanja i moemo da odredimo priblinu vrednost za mnoge silapske zna-

UVOD

27

ke. Ali iako znamo znaenja malog broja rei, pokazalo se nemoguim da se ubedljivo dokae koji je jezik u pitanju. Dalji napredak zavisie, u velikoj meri, od otkria i izdavanja veeg broja tekstova. Moda bi bilo korisno da ovde ubacimo j e d n u kratku beleku o hronologiji. Ne postoji precizan nain datovanja dogaaja u elom periodu grkog bronzanog doba; mi se oslanjamo na red koji je prvenstveno hronoloki red keramikih stilova, a samo mestimino moemo da ih sinhronizujemo sa preciznije datovanom istorijom Egipta. Z a t o se arheolozi slue klasifikacijom na rano, srednje i pozno bronzano doba, upotrebljavajui pri tome termine rani, srednji i pozni heladski period za k o p n e n u Grku, minojski za Krit. Svaki od ovih perioda je dalje podeljen na tri potperioda i svaki potperiod moe se, dalje, deliti na faze. U ovoj knjizi, koliko god je to mogue, upotrebljava se datovanje po vekovima, ali mora se rei da je i ovakvo datovanje samo priblino. Sledea tablica dae neke grube indikacije glavnih dogaaja: Vek XX Preci Grka dolaze u Grku; poetak srednjeheladskog pe(ili ranije) rioda. XVI XV XIV XIII XII VIII Poetak poznoheladskog ili mikenskog perioda. Na poetku velika erupcija na Teri; oko sredine veka grka invazija Krita. (Na poetku) razaranje Knosa (Poznominojski III A period). (Kraj) poetak poznoheladskog III B perioda. Akme mikenske civilizacije. Pri kraju veka razaranje Tebe, Mikene, Pila i dr