Da li je medicinski sistem uzrok većine bolesti?

Piše: Walter Last

Medicinski tretmani, farmaceutski lekovi i odluke temeljene na krivim informacijama uzrok su za epidemiju bolesti širom sveta

Ne želim se pretvarati da je ovo nepristrana istraga. Ja sam već potpuno uveren da je medicinski sistem zaista uzrok većine bolesti, i na stranicama koje slede izneću svoje razloge za ovaj zaključak. Moja uverenja u pogledu zdravlja s godinama su se sve više menjala. Počeo sam radeći kao bio hemičar i toksikolog na medicinskom fakultetu, potpuno verujući da su sve te hronične i neizlečive bolesti zaista neizlečive i uopšte nepoznatog porekla, ali da farmaceutski lekovi olakšavaju život pacijentima, a često čak i leče. Moje preobrazovanje počelo je nakon što sam se odselio na Novi Zeland i saznao za prirodno lečenje i življenje; zahvaljujući tome shvatio sam da su bolesti mahom uzrokovane neprirodnim životnim uslovima i da se mogu prevladati prirodnim metodama življenja i lečenja.

Dok sam učio o štetnoj prirodi tretiranja farmaceutskim lekovima, još uvek sam smatrao da je ono nedelotvorno i izaziva nuspojave, ali ne i da je glavni uzrok naših bolesti. Bolesti uzrokovane medicinskim tretmanom zovu se jatrogene bolesti. Ukupan broj jatrogenih smrti u SAD-u 2001. procenjen je na 783.936; one su bile posledica fatalnih reakcija na lekove, medicinskih grešaka i nepotrebnih medicinskih i hirurških intervencija. Tako je medicinski sistem vodeći uzrok smrti i ozleda u Sjedinjenim Državama. Za poređenje, u 2001. od bolesti srca umrlo je 699.597 osoba, a od raka je umrlo 553.251 osoba. To je takođe razlog zašto je za pacijente tako blagotvorno kada su lekari u štrajku. Statistike pokazuju da je svaki put za vreme štrajka lekara, smrtnost među obuhvačenim stanovništvom dramatično opala. 1976. u Bogoti, Kolumbija, smrtnost se smanjila 35%, a u okrugu Los Angeles, Kalifornija, smanjila se za 18% za vreme štrajkova lekara. U Izraelu 1973. smrtnost je opala za 50% za vreme štrajka. Samo je jednom pre toga došlo do sličnog pada smrtnosti u izraelu, a to je bilo za vreme drugog štrajka lekara 20 godina ranije. Nakon svakog štrajka, smrtnost bi ponovno skočila na svoju normalnu razinu. Međutim, te brojke za jatrogene smrti ne uzimaju u obzir dugoročne štete od medicinskih tretmana koje pacijenti prežive, ali dobiju hroničnu bolest. Moje pravo buđenje u vezi sa ovim problemom počelo je kad sam postao svestan priče o Orianu Trussu koji je otkrio da su antibiotici potencijalni uzročnici kandidijaze.

OTKRIĆE DR. ORIANA TRUSSA U VEZI S KANDIDIJAZOM 1953. U JEDNOJ BOLNICI U ALABAMI, SAD, DR. ORIAN TRUSS OTKRIO JE RAZORNE UČINKE ANTIBIOTIKA. Za vreme obilaska pacijenata u bolnici, Trussa je zaintrigirao ispijen, naizgled stariji muškarac koji je očigledno umirao. Međutim, čovek je bio tek u četrdesetima, a u bolnici je bio četiri meseca. Nijedan specijalista nije bio u stanju dati dijagnozu. Iz znatiželje Truss je upitao pacijenta kad je posljednji put bio potpuno zdrav. Čovek je odgovorio da je bio zdrav do pre šest meseci, kad se porezao po prstu. Zbog toga je dobio antibiotike. Nedugo nakon toga dobio je diareju i njegovo se zdravlje pogoršalo. Truss je već i ranije vidio kako antibiotici uzrokuju  diareju. Bilo je poznato da je Candida oportunistički organizam i da se dobro razvija kod oslabljenih pacijenata, ali sad se Truss zapitao nebi li ovde moglo biti obrnuto – da je kandida zapravo uzrokovala oslabljeno stanje. Truss je još ranije pročitao da se otopina kalijevog jodida može koristiti za lečenje infekcija kandidom, pa je pacijentu dao terapiju od šest do osam kapi Lugolove otopine četiri puta dnevno, tokom tri nedelje, a pacijent je ubrzo opet bio potpuno dobro.

Nedugo zatim,, dr. Truss je imao pacijentkinju sa začepljenim nosom, pulsirajućom glavoboljom, vaginitisom i teškom depresijom. Na njegovo veliko iznenađenje, svi njeni problemi odmah su nestali uz tretman protiv kandide. Nakon nekog vremena, video je pacijentkinju koja je bila šizofrenična šest godina i primila je stotine tretmana elektrošokovima i jakim dozama lekova. Počeo sam da lečim ženu od sinusnih alergija lekom protiv kandide. Uskoro se mantalno i fizičko oporavila, i ostala je dobro. Otada nadalje tretirao je svoje pacijente protiv kandide čim bi se pojavila najmanja njena prisutnost. Mnogi od njegovih pacijenata doživeli su izvanredan oporavak od neobičnih bolesti, uključujući menstrualne probleme, hiperaktivnost, poteškoće sa učenjem, autizam,

shizofreniu, multiplu sklerozu i autoimune bolesti kao što je Chronova bolest i lupus erythematosus. Svaki iskusan naturopat može da ispriča slične priče o uspehu. Takođe neki praktičari alternativne medicine prepoznali su lekovit potencijal terapije protiv kandide, kao na primer dr. Wilijam Crook koji je napisao nekoliko knjiga o uspešnom tretiranju alergija i hiperaktivnosti kod djece.

SINDROM ANTIBIOTIKA

Kandidijaliza nije jedina nuspojava tretmana antibioticima, i antibiotici nisu jedini lekovi koji uzrokuju takve probleme. Lekovi koji se koriste u hemoterapiji, protuupalni steroidi lekovi i druge dugoročne terapije često ubijaju ili suzbijaju prirodne crevne bakterije, i zato se počinju širiti kvasci, paraziti i štetne bakterije. To stanje zove se disbioza. Većina pacijenata prima takve lekove u bolnicama, i može se očekivati da će kao rezultat toga dobiti sistemsku kandidijozu. Naša prorodna crevna flora, uglavnom temeljena na laktobakterijama, ne samo što pomaže u probavljanju i apsorbiranju hrane, nego nas i štiti od progutanih štetnih bakterija koje bi inače mogle uzrokovati trovanje hranom. Uz zdravu crevnu floru za nastanak infekcije mogu biti potrebni milioni bakterija salmonele; ali kod disbioze je potrebno samo nekoliko desetaka bakterija salmonele.

Kod hroničnie disbioze opna creva postaje upaljena, što uzrokuje čireve, upalu slepog creva, lošu apsorciju i Crohnovu bolest; a kad crevna membrana propada, pacijent dobija višestruke alergije na hranu, artritis i autoimune bolesti. Pored kandide, i drugi patogeni organizmi i paraziti sada napadaju krvotok i razne organe. Analizom živih stanica prirodni terapeut može videti i pokazati svojim pacijentima gljivice u njihovoj krvi. Ta invazija znatno slabi imunološki sistem, i ljudi sada postaju podložni čestim i hroničnim infekcijama. One se zatim često leče novim antibioticima – što je praksa koja nastavlja da pogoršava simptome. Zapravo, problem nije u antibioticima. Možete uzeti jednu kutiju ako smatrate da je potrebna, pod uslovom da istovremeno uzimate neki fungicid, kao što je sveži beli luk, i nakon antibiotika uzmete malo probiotika, pre nego što pojedete bilo kakve ugljene hidrate. To će sprečiti većinu bolesti koje su uzrokovane neopreznim medicinskim metodama korišćenja antibiotika. Za više detalja pogledajte tekst “Kandida i sindrom antibiotika” http://www.health-science-spirit.com/candida.html

AUTOIMUNE BOLESTI I ASTMA

Autoimune bolesti, uključujući psorijazu, lupus erythematosus i pankreatitis, povezuju se s disbiozom. Kad se daju lekovi KOJI VEŽU BAKTERIJSKE andotoksine, te bolesti se obično poboljšavaju. Osim toga, dokazano je da su autoimune bolesti povezane s mikoplazmama i nanobakterijama koje počinju da se razvijaju iz obolelih crevnih krvnih zrnaca u prisutnosti toksičnih hemikalija i sistemske kandidijalize. Što je naš imunološki sistem slabiji, to se miko plazme više razvijaju u bakterijske i konačno, gljivične oblike. Oni su pronađeni kod svih autoimunih bolesti, raka i AIDS-a. Antibiotici su također faktor koji ima važan doprinos u razvoju astme. Prema jednoj studiji, deca koja su primala antibiotike širokog spektra imala su otprilike devet puta veću verovatnoću da će bolovati od astme. Jedan nedavni istraživački rad potvrdio je da je disbioza glavni uzrok astme.

1980-ih, Novi Zeland je imao najveću učestalost smrti od astme u svetu. Ta stopa drastično se smanjila kada je 1991. zabranjen inhalacijski lek Fenoterol, koji je uzrokovao 13 puta veći rizik od smrti. To smanjenje broja smrtnih slučajeva od astme burno je pozdravljeno kao velik trijumf medicinske nauke iako je ta ista medicinska nauka forsirala upotrebu istog leka. Druge studije otkrile su da astmatičari koji koriste više od jednog bronhodilatacijskog inhalatora mesečno imaju 50 puta veći rizik od fatalnog napada astme. Osim astme, takođe smatram da je kombinacija pasterizovanog kravljeg mleka i disbioze izazvana antibioticima kod beba i male dece glavni uzrok njihovih čestih infekcija i začepljenog uha te uveliko doprinosi smrti u kolijevci. Budući da zdravstvene vlasti insistiraju na pasterizovanom mleku, a lekari prepisuju antibiotike bez mera opreza, smatram da su astma i većina dečijih infekcija pretežno jatrogene bolesti. U dobrim starim vremenima ljudi su jeli velike količine hrane s fermentiranom mlečnom kiselinom i sirovim mlečnim proizvodima koji su nadopunjavali naše dobre bakterije; i budući da antibiotici još nisu bili otkriveni, disbioza, a stoga i hronična bolest, bile su retke. Umesto toga, ljudi su uglavnom umirali od akutnih infekcija zbog nehigijenskih uslova života, a u sirotinjskim četvrtima i od pothranjenosti.

Stophylococcus oureus, ili zlatni stafilokok, uzrokuje opasne infekcije kod bolničkih pacijenata. Otkriveno je da su ne samo zlatni stafilokok, nego i druge infekcije uveliko potencijalni kad se javljaju u kombinaciji s bujanjem kandide. Kako je bujanje kandide prirodan rezultat standardnog bolničkog tretmana, lako je videti zašto je zlatni stafilokok tako poguban u bolnicama. Slična slika javlja se i s AIDS-om. Ljudi ne umiru od virusa koji dovodi do AIDS-a, nego od kandide i gljivica potencijalnih bakterijskih i mikroplazmatskih infekcija. Završni stadij AIDS-a isti je kao završni stadij raka. Zove se kaheksija, stanje kopnjenja uglavnom uzrokovano bujanjem gljivica. Lugolova otopina joda i drugi sistemični fungicidi trebalo bi da čine čuda u tom stanju. Trenutno MMS-ova, 28% otopina natrijumovog hlorida, takođe postaje prihvačena kao delotvoram antimikrobni lek.  Sve ovo pokazuje da antibioticima inducirana disbioza i kandida nisu izolirani i relativno bezopasni problemi kao što medicinska struka radije veruje, nego temeljni uzrok večine naših modernih bolesti.

RAK I LEUKEMIJA

Pre stotinu godina učestalost raka bila je vrlo niska. Nimalo ne sumnjam da je neverojatan porast upotrebe poljoprivrednih i industrijskih hemikalija, kao i farmaceutskih lekova, uveliko ubrzao rast učestalosti raka, a postoji i veza sa konzumiranjem šećera, Još je jaća veza sa disbiozom i kandidom. Hemoterapija često vodi do sistemske kandidijaze, koja u velikoj meri ograničava uspešnost tretmana. Studije dugotrajnog praćenja pacijenata pokazuju da deca dobiju 18 puta više sekundarnih malignih tumora kasnije u životu, da se devojčice suočavaju sa 75 puta većim rizikom od raka dojke do svoje četrdesete godine, i da se rizik od dobivanja leukemije  nakon hemoterapije protiv raka jajnika povećava 21 puta. Takođe, nakon tretiranja malignih tkiva hemoterapijom obično se javljaju drugi tumori. Čini se da je glavni problem razvoj duboke ili sistemske infekcije kandidom nedugo nakon početka hemoterapije.

Onkolozi su tek nedavno počeli priznavati ono što pacijenti zovu “hemo-mozak”, uznemirujući gubitak pamćenja i drugih kognitivnih funkcija. Psihijatri su sada utvrdili da konvencionalno lečenje raka uzrokuje ozbiljnu depresiju kod 15 do 25% pacijenata. Samo depresija često može biti gora od bolesti, kažu oni. Mentalna konfuzija i depresija uobičajeni su kod sistemske kondizije. Sve to pokazuje da hemoterapija često uzrokuje leukemiju i rak mnogo godina kasnije, uglavnom kao rezultat disbioze i sistemske infekcije kandidom. Razlog raširene upotrebe hemoterapije usprkos njenoj nedelotvornosti, teškim nuspojavama i dugoročnom poticanju raka može se videti u činjenici da privatni onkolozi u SAD-u dve trećine svojih prihoda zarađuju prodajom hemoterapije pacijentima. Ta veza sa hemoterapijom čini vrlo lako mogućim da disbioza i sistemska kandida takođe potiću rak i leukemiju kad su uzrokovane tretiranjem antibioticima.

Učestalost raka počela ja zaista ubrzano da raste tek nakon što se proširila upotreba antibiotika. postoji još izravnih dokaza da su kandida i druge gljivice uzrok leukemije. Meinolf Karthaus, dr. medicine, izvestio je da je kod nekoliko dece sa leukemijom došlo do ozdravljenja nakon što su dobila protugljivične lekove za svoje sekundarne gljivične infekcije. U svojoj dugoj karijeri, Milton White, dr. med., pronašao je spore gljivica u svim uzorcima tkiva raka koje je proučio. Gljivične infekcije bile su dijagnosticirane i tretirane kao leukemija, a leukemija je nestala kod prehrane bez žitarica, verojatno zbog visokog udela mikotoksina u žitaricama.

Italijanski onkolog dr. Tullio Simoncini tvrdi da tretirajući rak kao gljivicu ima uspešnost do 90 posto. On u tumore ubrizgava otopinu sode bikarbone i preporučuje uzimanje sode bikarbone u vodi za lečenje gastrointestinalnog raka.

Nedavno sam u ličnoj komunikaciji obavešten da se veliki tumor želuca neočekivano smanjio nakon gutanja sredstva za ispiranje usta tokom nekoliko nedelja zbog drugog problema. Glavni sastojak tog sredstva za ispiranje usta bila je benzojeva kiselina, jak fungicid koji inhibira metabolizam stanica gljiva. Stanice raka imaju isti metabolizam gljivičnog tipa kojem pogoduju visoke razine glukoze i insulina, i zato ih možemo smatrati tipovima stanica gljiva. Dok rad nemačkog lekara Rykea Geerda Hamera pokazuje da je emocionalni šok glavni povod za razvoj raka, čini se da je osnovni kofaktor slabi imunološki sistem uzrokovan crevnom disbiozom, sistemskom kandidijajazom, toksičnim hemikalijama i lečenjem korenskih kanala. Napokon, pre jednog veka ljudi su morali imati sličan broj emocionalnih šokova kao i danas, ali rak je bio vrlo redak. I obrnuto,

mnogo je ljudi sa disbiozom i punjenim korijenskim kanalima koji nemaju rak, ali dodajte tome emocionalni šok, i viola!

http://www.healthe-science-spirit.com