celija i biomolekuli

7/24/2019 Celija i Biomolekuli

1/72

Funkcionisanje bioloFunkcionisanje biolokihkih

sistemasistemaDr Suzana Dimitrijevi-Brankovi, docentDr Suzana Dimitrijevi-Brankovi, docent

Tel. 333-!""Tel. 333-!""#-mail$#-mail$ suzanasuzana%%tm&.b'.ac.(utm&.b'.ac.(u)onsultacije$ utorkom **-*3)onsultacije$ utorkom **-*3
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


2/72

Literatura:Literatura: +uiz arlos unueira, os/ arneiro,+uiz arlos unueira, os/ arneiro, OsnoviOsnovi

histologije: tekst i atlashistologije: tekst i atlas01revod sa en'lesko' jezika01revod sa en'lesko' jezikajedanaesto' izdanja knji'e2, Data status, ovi Sad,jedanaesto' izdanja knji'e2, Data status, ovi Sad,

4545 #lektronska verzija 1redavanja#lektronska verzija 1redavanja Referentna literatura:Referentna literatura:

6obert B. 6a&&a, Scott 7. 6a8ls, #lena 9ort(ansk(6obert B. 6a&&a, Scott 7. 6a8ls, #lena 9ort(ansk(

Be(zarov,Be(zarov, NetterNetters Illustrated Pharmacologys Illustrated Pharmacology, :con, :con+earnin' s(stems ++, e8 ;ers(, 45+earnin' s(stems ++, e8 ;ers(, 45

>!


3/72

1. Opta fiziologija1. Opta fiziologija Struktura elije, elijske membrane kao selektivno 1ermeabilne barijere,Struktura elije, elijske membrane kao selektivno 1ermeabilne barijere,

trans1orti 1reko i kroz membrane, membranski 1otencijali i jonskatrans1orti 1reko i kroz membrane, membranski 1otencijali i jonska

ravnote?aravnote?a 2. Osnovi fiziologije oveka2. Osnovi fiziologije oveka

4.*.Fiziolo'ija di'estivno' sistema 0di'estija i resor1cija24.*.Fiziolo'ija di'estivno' sistema 0di'estija i resor1cija2 4.4. Fiziolo'ija krvi 01lazma, hemato1oeza, eritrociti, leukociti, lim&ociti,4.4. Fiziolo'ija krvi 01lazma, hemato1oeza, eritrociti, leukociti, lim&ociti,

hemostaza, koa'ulacija krvi2 i kardiovaskularno' sistema 0&iziolo'ijahemostaza, koa'ulacija krvi2 i kardiovaskularno' sistema 0&iziolo'ija

cirkulacije, lokalna, humoralna i nervna re'ulacija cirkulacije2cirkulacije, lokalna, humoralna i nervna re'ulacija cirkulacije2

4.3. :munost 01rirodna i ste@ena imunost, 1asivna i aktivna imunost,4.3. :munost 01rirodna i ste@ena imunost, 1asivna i aktivna imunost,nes1eci&i@ni i s1eci&i@ni imunoloki mehanizmi2nes1eci&i@ni i s1eci&i@ni imunoloki mehanizmi2

4.A. Detoksikacija 0&iziolo'ija urinarno' i res1irativno' sistema24.A. Detoksikacija 0&iziolo'ija urinarno' i res1irativno' sistema2 4.5. Fiziolo'ija ko?e 0struktura ko?e, &izioloke &unkcije ko?e, ko?a kao4.5. Fiziolo'ija ko?e 0struktura ko?e, &izioloke &unkcije ko?e, ko?a kao

barijera2barijera2 4.. Fiziolo'ija endokrino' sistema 0o1te osobine hormona, va?niji4.. Fiziolo'ija endokrino' sistema 0o1te osobine hormona, va?niji

hormoni2hormoni2

3. Epidemiologija 3 asa!3. Epidemiologija 3 asa!


4/72

"ain provere znanja:"ain provere znanja: TestoviTestovi Seminarski radoviSeminarski radovi Cavrni 1ismeni is1itCavrni 1ismeni is1it

"ain formiranja o#ene:"ain formiranja o#ene: cena testovacena testova * E* E Seminarski radSeminarski rad 4 E4 E Cavrni is1itCavrni is1it 5 E5 E

$onana o#ena %e &iti formirana prema$onana o#ena %e &iti formirana premaformuliformuli :: ''(E")(E")T032T032 G ,* HG ,* HS6S600**2 G ,2 G ,44 HHC:C: G ,5G ,5


5/72

Iivi i ne?ivi sistemi se sastoje iz istih atoma.Iivi i ne?ivi sistemi se sastoje iz istih atoma.

:zmeJu te dve &orme sistema uo@avaju se jasne razlike$:zmeJu te dve &orme sistema uo@avaju se jasne razlike$

"EOR*)"+$) +,-+)"()"EOR*)"+$) +,-+)"() - slu@ajna ras1odela- slu@ajna ras1odelamaterije i ener'ijematerije i ener'ije

/00 +0+E/00 +0+E - materija i ener'ija se odra?avaju na- materija i ener'ija se odra?avaju naviem ste1enuviem ste1enusreJenosti 0KstruktureK i K&unkcijeK2 koja jesreJenosti 0KstruktureK i K&unkcijeK2 koja jerezultat 1risustva odreJenihrezultat 1risustva odreJenihmehanizama 0K'eneti@ko'mehanizama 0K'eneti@ko'1ro'ramaK i KmetabolizmaK21ro'ramaK i KmetabolizmaK2

/0O/0O - 1rocesi trans&ormacije ener'ije u or'anizaciju- 1rocesi trans&ormacije ener'ije u or'anizaciju


6/72

elija i &iomolekulielija i &iomolekuli a osnovu or'anizacije elijskih struktura, sve ?ive elije se mo'u 1odeliti u dve 'ru1e$ 1rokariotske i eukariotskea osnovu or'anizacije elijskih struktura, sve ?ive elije se mo'u 1odeliti u dve 'ru1e$ 1rokariotske i eukariotske

elije. 9rokariotski ti1 elija se sree samo kod bakterija, dok svi ostali ?ivi or'anizmi 1oseduju eukariotski ti1elije. 9rokariotski ti1 elija se sree samo kod bakterija, dok svi ostali ?ivi or'anizmi 1oseduju eukariotski ti1

elija.elija. 9rokariotske9rokariotskeelije su 'eneralno mno'o manje i mno'o jednostavnije od eukariotskihelije su 'eneralno mno'o manje i mno'o jednostavnije od eukariotskih elijaelija. 9rokariotske. 9rokariotskeelije su strukturno jednostavnije u1ravo zbo' svoje manje veli@ine. Lto je manja elija to je vei odnos 1ovrineelije su strukturno jednostavnije u1ravo zbo' svoje manje veli@ine. Lto je manja elija to je vei odnos 1ovrine

1rema za1remini 01ovrine1rema za1remini 01ovrineelije u 1oredjenju sa njenom za1reminom2.elije u 1oredjenju sa njenom za1reminom2. a 1rimera 1rimer$$

okru'la elija veli@ine 4 mikrometra 0okru'la elija veli@ine 4 mikrometra 0MmMm22 u 1reu 1re@@niku ima odnos 1ovrniku ima odnos 1ovrine 1rema za1reminiine 1rema za1remini,, okooko3$*,3$*,

okru'la elija 1re@nika 4okru'la elija 1re@nika 4 MmMmima odnos 1ovrine 1rema za1remini oko ,3$*.ima odnos 1ovrine 1rema za1remini oko ,3$*.


7/72

elija i &iomolekulielija i &iomolekuli


8/72

elija i &iomolekulielija i &iomolekuli


9/72

4emijski sastav %elija4emijski sastav %elija

Svaka elija ima s1eci&i@an hemijski sastav koji obuhvata or'anskeSvaka elija ima s1eci&i@an hemijski sastav koji obuhvata or'anske

materije i neor'anske materije.materije i neor'anske materije.jihov medjusobni odnos i koli@inejihov medjusobni odnos i koli@inese razlikujuse razlikujuu zavisnosti od vrste or'anizma, vrste elija, elijsko'u zavisnosti od vrste or'anizma, vrste elija, elijsko'

ciklusa, stadijuma razvia kao i uticaja s1oljanjih &aktoraciklusa, stadijuma razvia kao i uticaja s1oljanjih &aktora

Organske materijeOrganske materije "eorganske materije"eorganske materije 1roteini N belan@evine1roteini N belan@evine vodavoda u'ljeni hidrati N eeriu'ljeni hidrati N eeri neor'anskeneor'anske solisoli li1idi - mastili1idi - masti nukleinske kiselinenukleinske kiseline


10/72

"EOR*)"+$E )ER05E


11/72

"EOR*)"+$E )ER05E


12/72

"EOR*)"+$E )ER05E


13/72

"EOR*)"+$E )ER05E


14/72

"EOR*)"+$E )ER05E


15/72

"EOR*)"+$E )ER05E

"E vode, ?aba oko "E, a -!E te?ine@oveka ot1ada na vodu.@oveka ot1ada na vodu.

Cahvaljujui vodi elija odr?ava odreJenu unutranju strukturu, a vodaCahvaljujui vodi elija odr?ava odreJenu unutranju strukturu, a vodatakodje obezbedjuje stalni osmotski 1ritisaktakodje obezbedjuje stalni osmotski 1ritisak


16/72

"EOR*)"+$E )ER05E

ineralne materijeineralne materije

d svih 1rirodnih elemenata, 45 su esencijalni za ?ivot. Samo @etiri od njih$d svih 1rirodnih elemenata, 45 su esencijalni za ?ivot. Samo @etiri od njih$u'ljenk, kiseonik, vodonik i azotu'ljenk, kiseonik, vodonik i azot@ine >E ?ive materije, dok &os&or, sum1or,@ine >E ?ive materije, dok &os&or, sum1or,kalcijum, kalijum i jo nekoliko dru'ih u@estvuju sa ostalih AE u te?inikalcijum, kalijum i jo nekoliko dru'ih u@estvuju sa ostalih AE u te?inior'anizama.or'anizama.

= telu @oveka je najvie zastu1ljen kiseonik, manje u'l= telu @oveka je najvie zastu1ljen kiseonik, manje u'ljjenik, 1a vodonik i azotenik, 1a vodonik i azotdok su ostali elementi znatno manje 1risutni 0Tab. A2.dok su ostali elementi znatno manje 1risutni 0Tab. A2.

= tra'ovima, odnosno, u koncentraciji manjoj od ,*E se mo'u nai brom,= tra'ovima, odnosno, u koncentraciji manjoj od ,*E se mo'u nai brom,hrom,hrom, kobalt, bakar, &luor, jod, 'vo?dje, man'an, molibden, selen, silicijum,kobalt, bakar, &luor, jod, 'vo?dje, man'an, molibden, selen, silicijum,kalaj, vanadijum i cink.kalaj, vanadijum i cink.

7ineralne materije se nalaze u eliji u vidu jona, neor'anskih i or'anskih soli.7ineralne materije se nalaze u eliji u vidu jona, neor'anskih i or'anskih soli. =lo'a mineralnih elemenata je u is1oljavanju bioloke aktivnosti or'anskih=lo'a mineralnih elemenata je u is1oljavanju bioloke aktivnosti or'anskih

jedinjenja, re'ulisanju 1R vrednosti, odr?avanu osmotsko' 1ritiska elije,jedinjenja, re'ulisanju 1R vrednosti, odr?avanu osmotsko' 1ritiska elije,obezbedjenju hidratacije koloida 1roto1lazme i dru'o.obezbedjenju hidratacije koloida 1roto1lazme i dru'o.


17/72


18/72

--roteiniroteini

7olekuli sa@injeni od du'ih nizova 1onovljenih jedinica, koje se7olekuli sa@injeni od du'ih nizova 1onovljenih jedinica, koje senazivaju aminokiseline i koje sadr?enazivaju aminokiseline i koje sadr?e$$ u'ljenik,u'ljenik, vodonik,vodonik, kiseonik ikiseonik i azot.azot.

))ada se 1ovezuju u du'e nizove one stvaraju s1irale. =motanaada se 1ovezuju u du'e nizove one stvaraju s1irale. =motanas1irala stvara ne1ravilno oblikovane 'ru1e.s1irala stvara ne1ravilno oblikovane 'ru1e.


19/72

--roteiniroteini

najbrojniji biomolekuli i obi@nonajbrojniji biomolekuli i obi@no @@ine 5E suve mase.ine 5E suve mase.

iz'radjeni od du'ih nizova aminokiselina 0monomera2,iz'radjeni od du'ih nizova aminokiselina 0monomera2,koji se na slo?en na@in 'ru1iu.koji se na slo?en na@in 'ru1iu.

krajnji oblik 1roteina je veoma s1eci&i@an. =koliko nijekrajnji oblik 1roteina je veoma s1eci&i@an. =koliko nije1ravilno namotan, nije &unkcionalan.1ravilno namotan, nije &unkcionalan.

nekoliko hiljada razli@itih ti1ova 1roteina se nalazi unekoliko hiljada razli@itih ti1ova 1roteina se nalazi u

svakoj eliji to @ini milione 1roteinskih molekulasvakoj eliji to @ini milione 1roteinskih molekula .. da bi se shvatio ?ivot elije, mora se razumeti ta razli@itida bi se shvatio ?ivot elije, mora se razumeti ta razli@iti

1roteini rade, kako oni rade.1roteini rade, kako oni rade.


20/72

--roteiniroteini

9roteini mo'u biti$9roteini mo'u biti$ strukturnistrukturniN kola'enN kola'en i elastin @ine okosnicu u animalnom vezivnom tkivui elastin @ine okosnicu u animalnom vezivnom tkivu

0tetive, li'amenti2. )eratin je 1rotein koji se nalazi u kosi, ro'ovima, cevi0tetive, li'amenti2. )eratin je 1rotein koji se nalazi u kosi, ro'ovima, cevi1era i u dru'im dijelovima ko?e ?ivotinja1era i u dru'im dijelovima ko?e ?ivotinja

skladini 1roteiniskladini 1roteiniN skladitenje amino kiselina. valbumin je 1roteinN skladitenje amino kiselina. valbumin je 1roteinbelanca, koji slu?i kao izvor aminokiselina 1omou kojih se razvija embrio.belanca, koji slu?i kao izvor aminokiselina 1omou kojih se razvija embrio.)azein je 1rotein mleka i 'lavni je izvor amino kiselina za tek roJene sisare.)azein je 1rotein mleka i 'lavni je izvor amino kiselina za tek roJene sisare.

Biljke skladite 1roteine u semenu.Biljke skladite 1roteine u semenu. enzimienzimi-3-D stereos1eci&i@ni katalizatori koji ubrzavaju ?eljene rakcije za-3-D stereos1eci&i@ni katalizatori koji ubrzavaju ?eljene rakcije za

oko *oko ***1uta u odnosu na iste reakcije bez enzima.1uta u odnosu na iste reakcije bez enzima. lakavanje kemijskihlakavanje kemijskihreakcija. #nzimi re'uliu hemiju elija selektivnim ubrzavanjem hemijskihreakcija. #nzimi re'uliu hemiju elija selektivnim ubrzavanjem hemijskihreakcijareakcija

transportnitransportniNNhemo'lobin je 1rotein koji sadr?i 'vo?Je i nalazi se u krvi,hemo'lobin je 1rotein koji sadr?i 'vo?Je i nalazi se u krvi,

1renosi kiseonik od 1lua do dru'ih delova tela. Dru'i 1roteini vre 1renos1renosi kiseonik od 1lua do dru'ih delova tela. Dru'i 1roteini vre 1renosmolekula 1reko elijske membranemolekula 1reko elijske membrane


21/72

--roteiniroteini

9roteini mo'u biti$9roteini mo'u biti$ 7ormoni7ormoniN hemijski si'nali.N hemijski si'nali.


22/72

)minokiseline)minokiseline

Vminokiseline su or'anski molekuli koji @ine osnovne konstituenteVminokiseline su or'anski molekuli koji @ine osnovne konstituente1roteina. ne su 1ovezane 1e1tidnim vezama1roteina. ne su 1ovezane 1e1tidnim vezama 0--R-2 i &ormiraju0--R-2 i &ormiraju

1oli1e1tide. 9ostoji oko 4 razli@itih aminokiselina koje su uklju@ene u1oli1e1tide. 9ostoji oko 4 razli@itih aminokiselina koje su uklju@ene u&unkcionisanje ljudsko' tela. jihovo nedovoljno konzumiranje dovodi&unkcionisanje ljudsko' tela. jihovo nedovoljno konzumiranje dovodido razli@itih sim1toma de&icita 0kao to je na 1rimer 1othranjenost2. ddo razli@itih sim1toma de&icita 0kao to je na 1rimer 1othranjenost2. dovih aminokiselina, neke su esencijalne a neke neesencijalne.ovih aminokiselina, neke su esencijalne a neke neesencijalne.

9ored to'a to @ine 'radivni materijal 1roteina, aminokiseline takodje9ored to'a to @ine 'radivni materijal 1roteina, aminokiseline takodje

deluju kaodeluju kao 9rekursori za neurotransmitere, na 1rimer, T(r, Tr1, su 1rekursori9rekursori za neurotransmitere, na 1rimer, T(r, Tr1, su 1rekursori

za e1ine&rin, do1amin, serotonin.za e1ine&rin, do1amin, serotonin. Vminokiseline slu?e kao 1erkursori mno'im metaboli@kimVminokiseline slu?e kao 1erkursori mno'im metaboli@kim

intermedijerima.intermedijerima. ne imaju va?nu ulo'u u trans1ortu redukujuih ekvivalenata krozne imaju va?nu ulo'u u trans1ortu redukujuih ekvivalenata kroz

mitohondrijalne membrane, na 1rimer, 7altat-Vs1artat 1renosnikmitohondrijalne membrane, na 1rimer, 7altat-Vs1artat 1renosnik..


23/72

+truktura aminokiselina+truktura aminokiselina

)minokiseline)minokiseline su or'anskesu or'anske kiselinekiselinekoje sadr?e jednu amino 'ru1ukoje sadr?e jednu amino 'ru1u

Samo 4Samo 4 L8aminokiselinaL8aminokiselinase koristise koristiza 1rodukcijuza 1rodukciju proteinaproteina..

6etki izuzeci su bakterijski membranski6etki izuzeci su bakterijski membranski1roteini koji sadr?e nekoliko1roteini koji sadr?e nekoliko 9898aminokiselinaaminokiselina, modi&ikovane, modi&ikovaneaminokiseline N 1re sve'a lizinaminokiseline N 1re sve'a lizin

0hidroksi lizin2 i 1rolin 0hidroksi 1rolin2 i0hidroksi lizin2 i 1rolin 0hidroksi 1rolin2 i1ovremeno inkor1orisanu retku1ovremeno inkor1orisanu retkuaminokiselinuaminokiselinu seleno#isteinseleno#istein

Bo@ne 'ru1e 0ozna@ene sa P6Q2 su deloviBo@ne 'ru1e 0ozna@ene sa P6Q2 su delovikojima se aminokiseline razlikuju jedne odkojima se aminokiseline razlikuju jedne oddru'ih.dru'ih.

= rastvoru, 1riroda bo@no' 6 lanca= rastvoru, 1riroda bo@no' 6 lancaaminokiselina diktira strukturni-&unkcionalniaminokiselina diktira strukturni-&unkcionalniodnos 1e1tida i 1roteina.odnos 1e1tida i 1roteina.Ridro&obneRidro&obneaminokiseline e se 'eneralno nai uaminokiseline e se 'eneralno nai uunutranjosti 1roteina zatiene odunutranjosti 1roteina zatiene oddirektno' kontakta sa vodom. asu1rotdirektno' kontakta sa vodom. asu1rottome, hidro&ilne aminokiseline se 'eneralnotome, hidro&ilne aminokiseline se 'eneralnonalaze na s1oljanjem delu 1roteina kao i unalaze na s1oljanjem delu 1roteina kao i uaktivnom centru enzimski aktivnih 1roteina.aktivnom centru enzimski aktivnih 1roteina.Bo@ne 6-'ru1e aminokiselina su one kojeBo@ne 6-'ru1e aminokiselina su one kojeomo'uavaju deavanje enzimskihomo'uavaju deavanje enzimskihreakcija.reakcija.

(4

O

O8

R1

(43":

amino grupa

kar&oksilna grupa

alfa ugljenik


24/72


(4

O

O8

R1

(43":

amino grupa

kar&oksilna grupa

alfa ugljenik


25/72


)minokiseline)minokiseline su monomerne ili 'radivne jedinice 1roteina koje susu monomerne ili 'radivne jedinice 1roteina koje sumedjusobno s1ojenemedjusobno s1ojene peptidnom vezompeptidnom vezom..

)minokiseline)minokiseline se u'radjuju u 1roteine 1rocesomse u'radjuju u 1roteine 1rocesom transla#ijetransla#ijekorienjemkorienjem genetikog kodagenetikog koda..

VminokiselineVminokiselinemo'u 1ostojati kaomo'u 1ostojati kao #viterjoni#viterjoniN su1stance kojeN su1stance koje

sadr?e jednaki broj 1ozitivnih i ne'ativnih naelektrisanja N zbo'sadr?e jednaki broj 1ozitivnih i ne'ativnih naelektrisanja N zbo'sadr?aja karboksilne i amino 'ru1e koje su ne'ativno' i 1ozitivno'sadr?aja karboksilne i amino 'ru1e koje su ne'ativno' i 1ozitivno'naelektrisanja, res1ektivno. =ku1no naelektrisanje cviter jona unaelektrisanja, res1ektivno. =ku1no naelektrisanje cviter jona uobliku aminokiseline je nula.obliku aminokiseline je nula.

(4

O

O8

R1

(43":

amino grupa

kar&oksilna grupa

alfa ugljenik


26/72

)minokiselina)minokiselina ,loga u funk#ionisanju,loga u funk#ionisanju

Esen#ijalne aminokiseline moraju se uneti 7ranom jer i7 telo ne sintetie!Esen#ijalne aminokiseline moraju se uneti 7ranom jer i7 telo ne sintetie!

4istidin4istidin slobadja histamin, re'ulie antitela. Su1rimira u1alne 1rocese. dli@an je helator,slobadja histamin, re'ulie antitela. Su1rimira u1alne 1rocese. dli@an je helator,

1oboljava di'estiju.1oboljava di'estiju.0zoleu#in0zoleu#in


27/72

)minokiselina)minokiselina ,loga u funk#ionisanju,loga u funk#ionisanju

"eesen#ijalne aminokiseline mogu se proizvesti u telu!"eesen#ijalne aminokiseline mogu se proizvesti u telu!

)lanin)lanin :zvor ener'ije.


28/72


29/72


30/72

"ivoi organiza#ije proteina"ivoi organiza#ije proteina

$vaternarna$vaternarnastruktura proteinastruktura proteina

kovalentne veze:kovalentne veze:W peptidne vezepeptidne vezekoje se grade izmedu aminokiselina ukoje se grade izmedu aminokiselina u

proteinuproteinu

disulfidne vezedisulfidne vezekoje se nalaze izmedju dva #isteinskakoje se nalaze izmedju dva #isteinskaostatka u proteinu.ostatka u proteinu.

(4

OR1

(4"

4

R2

43"

(OO8((4

OR1

(4"

4

R2

43" (OO8(


31/72


32/72

= biolokim s= biolokim sistemimaistemimareverzibilne molekulske interakcijereverzibilne molekulske interakcijeomo'uomo'uene suene su1ostojanjem nekovalentnih veza i interakcija1ostojanjem nekovalentnih veza i interakcija

55O"+$) E?)O"+$) E?) - us1ostavlja se izmedu su1rotno na- us1ostavlja se izmedu su1rotno naelektrisanihelektrisanih'ru1a'ru1aOO elektrostatelektrostati@kei@keje 1rirodeje 1rirode

O9O9O"0O"0$O) E?)$O) E?) - us1ostavlja se izme- us1ostavlja se izmeJJu atoma donora 0atom nau atoma donora 0atom nakoji je vodikkoji je vodikja@eja@e1ovezan2 i atoma 1rimaoca 0akce1tora2 vod1ovezan2 i atoma 1rimaoca 0akce1tora2 vodonionikaka

- vod- vodonionikova veza se mo?e smatrati intermedijerom u 1renosu 1rotona skova veza se mo?e smatrati intermedijerom u 1renosu 1rotona skiselinekiselinena bazu. Vkce1torski atom nosi delna bazu. Vkce1torski atom nosi deliimimi@@ni 01arcijalni2 ne'ativnini 01arcijalni2 ne'ativninaboj koji 1rivlacinaboj koji 1rivlacivodvodonionikov atom.kov atom.

- elektrostatelektrostati@ni@ne je 1rirode, ali slabija ode je 1rirode, ali slabija odjjonske vezeonske veze

- za ja- za ja@inu@inuvodvodonionikove veze va?na je usmerenost 'ru1akove veze va?na je usmerenost 'ru1a

- vod- vodonionikova veza je najjakova veza je najja@@a ako su atomi kolinearnia ako su atomi kolinearni

donor vodonika akce1tor vodonikadonor vodonika akce1tor vodonika donor vodonika akce1tor vodonikadonor vodonika akce1tor vodonika


33/72


34/72

an der >aalsove veze interak#ije!an der >aalsove veze interak#ije! su nes1eci&i@ne 1rivla@nesu nes1eci&i@ne 1rivla@nesile meJu atomima do kojih dolazi usled asimetri@ne ras1odelesile meJu atomima do kojih dolazi usled asimetri@ne ras1odeleelektronsko' naboja oko atoma 0momentalni di1oli2elektronsko' naboja oko atoma 0momentalni di1oli2

- slabije su i manje s1eci&i@ne od jonske i vodonikove veze- slabije su i manje s1eci&i@ne od jonske i vodonikove veze

-


35/72

4idrofo&ne interak#ije4idrofo&ne interak#ijeN nastaju 1ovezivanje hidro&obnih 'ru1a,N nastaju 1ovezivanje hidro&obnih 'ru1a,odnosno molekula u vodenoj sredini kako bi dodirna 1ovrina saodnosno molekula u vodenoj sredini kako bi dodirna 1ovrina savodenom sredinom bila to manjavodenom sredinom bila to manja

-molekuli vode se meJusobno 1ovezuju vodonikovim vezama i takomolekuli vode se meJusobno 1ovezuju vodonikovim vezama i tako

stvaraju uredenu strukturustvaraju uredenu strukturu-ureJenost strukture vode u okolini hidro&obnih molekula je vea,ureJenost strukture vode u okolini hidro&obnih molekula je vea,odnosno entro1ija je smanjenaodnosno entro1ija je smanjena

- 1ovezivanje hidro&obnih 'ru1a 0hidro&obne interakcije2 je 1ovoljno i- 1ovezivanje hidro&obnih 'ru1a 0hidro&obne interakcije2 je 1ovoljno i

zasniva se na 1orastu entro1ije sistema zbo' 1oveano' brojazasniva se na 1orastu entro1ije sistema zbo' 1oveano' brojaslobodnih molekula vodeslobodnih molekula vode


36/72


37/72

5O"+$E E?E5O"+$E E?E

- 1obo@ni o'ranak lizina- 1obo@ni o'ranak lizina- 1obo@ni o'ranak ar'inina- 1obo@ni o'ranak ar'inina

- 1obo@ni o'ranak histidina- 1obo@ni o'ranak histidina

- terminalna amino 'ru1a- terminalna amino 'ru1a

- 1obo@ni o'ranak as1ara'inske kiseline- 1obo@ni o'ranak as1ara'inske kiseline- 1obo@ni o'ranak 'lutaminske kiseline- 1obo@ni o'ranak 'lutaminske kiseline

-terminalna karboksilna 'ru1aterminalna karboksilna 'ru1a

1ozitivno naelektrisane u 1rotoniranom obliku1ozitivno naelektrisane u 1rotoniranom oblikune'ativno naelektrisane u disociranom bolikune'ativno naelektrisane u disociranom boliku


38/72

O9O"0$OE E?EO9O"0$OE E?E

-isklju@ivo donori vodonika$ - 1obo@ni o'ranak tri1to&ana i ar'ininaisklju@ivo donori vodonika$ - 1obo@ni o'ranak tri1to&ana i ar'inina

-donori i akce1tori vodonika$ - 1obo@ni o'ranak as1ara'ina,donori i akce1tori vodonika$ - 1obo@ni o'ranak as1ara'ina,

'lutamina, serina, treonina, 1e1tidna 'ru1a'lutamina, serina, treonina, 1e1tidna 'ru1a

- donori ili akce1tori vodonika zavisno od 1R $ - 1obo@ni o'ranak- donori ili akce1tori vodonika zavisno od 1R $ - 1obo@ni o'ranaklizina, as1ara'inske kiseline, 'lutaminskelizina, as1ara'inske kiseline, 'lutaminske

kiseline, histidina, tirozina, terminalnakiseline, histidina, tirozina, terminalnaamino 'ru1a i karboksilna 'ru1aamino 'ru1a i karboksilna 'ru1a


39/72


-rimarna struktura proteina-rimarna struktura proteina +ekundarna struktura proteina+ekundarna struktura proteina er#ijarna struktura proteinaer#ijarna struktura proteina $vaternarna struktura proteina$vaternarna struktura proteina


40/72


9rimarna struktura 1roteina9rimarna struktura 1roteina na se de&inie kao linearnana se de&inie kao linearna

sekvenca aminokiselina kojasekvenca aminokiselina koja&ormira kostur 1roteina. blik&ormira kostur 1roteina. blik1roteina je odredjen nje'ovom1roteina je odredjen nje'ovom1rimarnom strukturom1rimarnom strukturom

0sekvencom aminokiselina2.0sekvencom aminokiselina2.Sekvenca aminokiselina uSekvenca aminokiselina u1roteinu je odredjena1roteinu je odredjenasekvencom nukleotida u 'enusekvencom nukleotida u 'enu0D) molekulu2 koji je kodira.0D) molekulu2 koji je kodira.

9rimarna struktura 1roteina9rimarna struktura 1roteinaukljuukljuuje sve kovalentne vezeuje sve kovalentne vezeunutar proteina.unutar proteina.


41/72

"ivoi organiza#ije proteina"ivoi organiza#ije proteina SekundarnaSekundarnastruktura 1roteinastruktura 1roteina

9rostorno uredjenje 1roteina koje nastaje9rostorno uredjenje 1roteina koje nastajeu1letanjem 1oli1e1tidnih lanaca se ozna@avau1letanjem 1oli1e1tidnih lanaca se ozna@ava

kao sekundarna struktura 1roteina.kao sekundarna struktura 1roteina. 9redstavlja9redstavlja1rostorni odnos aminokiselinskih1rostorni odnos aminokiselinskihostataka kojiostataka kojisu u linearnom sledu mesu u linearnom sledu meJJusobno blizu.usobno blizu.6azlikujemo dvije6azlikujemo dvijestrukture koje sustrukture koje sustabilizstabilizovovane vodane vodonionikovim vezama izmedukovim vezama izmeduR-R-i -i - 'ru1a'ru1au okosnici lanca$ au okosnici lanca$ a--heliksheliksii betabeta

strukturu.strukturu.

Vl&a heliks je s1iralno uvijenilanac 'de su aminokiseline izjedno' lanca bo@nomedjusobno 1ovezanevodoni@nim mostovimaizmedju slobodnihkarboksilnih i amino-ostatakai na taj na@in &ormiraju s1iralu

Beta struktura se o'leda utome to su 1oli1e1tidnilanci bo@no vezanivodoni@nim vezama koje

1ovezuju slobodnekarboksilne 'ru1e jedno'lanca sa amino 'ru1omdru'o' lanca.


42/72


43/72


TercijarnaTercijarnastruktura 1roteinastruktura 1roteina

)ada se 1roteini uviju u 3D)ada se 1roteini uviju u 3Dkon&ormaciju to se ozna@avakon&ormaciju to se ozna@avakao tercijarna strukturakao tercijarna struktura1roteina.1roteina.

9oli1e1tidi nastavljaju da se9oli1e1tidi nastavljaju da seumotavaju nakon &ormiranjaumotavaju nakon &ormiranja

sekundarne strukture i tesekundarne strukture i te??e dae da&ormiraju tercijarnu strukturu&ormiraju tercijarnu strukturukoja 1ostikoja 1osti??e svojue svoju PPnativnunativnukon&ormacijukon&ormacijuQQ i 1ostaje aktivani 1ostaje aktivan1rotein1rotein 00kao rezultat &ormiranjakao rezultat &ormiranjaaktivnih mestaaktivnih mesta2.2.


44/72


TercijarnaTercijarnastruktura 1roteinastruktura 1roteina

je 1rostorni odnos aminokiselinskih ostatakaje 1rostorni odnos aminokiselinskih ostatakamedusobno vrlo udaljenih u linearnom nizu. Stabilizovana je velikimmedusobno vrlo udaljenih u linearnom nizu. Stabilizovana je velikimbrojem razli@itih nekovalentnih veza odnosno interakcija izmeJubrojem razli@itih nekovalentnih veza odnosno interakcija izmeJuod'ovarajucih 'ru1a u bo@nim lancima aminokiselinskih ostataka i to$od'ovarajucih 'ru1a u bo@nim lancima aminokiselinskih ostataka i to$elektrostatskim 0jonskim2, vodonikovim i van der Xaalsovim vezama ielektrostatskim 0jonskim2, vodonikovim i van der Xaalsovim vezama ihidro&obnim interakcijamahidro&obnim interakcijama

*. vodonikove vezeO 4. disul&idna vezaO 3. jonska vezaO A. hidro&obne interakcije*. vodonikove vezeO 4. disul&idna vezaO 3. jonska vezaO A. hidro&obne interakcije


45/72

)vaternarna)vaternarnastruktura 1roteinastruktura 1roteina

eki 1roteini su sa@injeni od vie 1oli1e1tidnih lanaca koji seeki 1roteini su sa@injeni od vie 1oli1e1tidnih lanaca koji seozna@avaju kao 1odjedinice.ozna@avaju kao 1odjedinice.

9rostorno uredjenje ovih 1odjedinica se ozna@ava kao9rostorno uredjenje ovih 1odjedinica se ozna@ava kaokvaternarna struktura 1roteina.kvaternarna struktura 1roteina.

ekoliko razli@itih ti1ova veza odr?avaju oblik 1roteina.ekoliko razli@itih ti1ova veza odr?avaju oblik 1roteina.99odjedinice su meJusobno 1ovezane nekovalentnim vezama izmeJuodjedinice su meJusobno 1ovezane nekovalentnim vezama izmeJubo@nih lanaca njihovih aminokiselinskih ostataka. = nekim slu@ajevimabo@nih lanaca njihovih aminokiselinskih ostataka. = nekim slu@ajevima1odjedinice su 1ovezane i disul&idnim vezama.1odjedinice su 1ovezane i disul&idnim vezama.


46/72


47/72

,gljeni,gljeni7idrati7idrati

='ljeni='ljenihidratihidratinisunisulakolakorazumljivirazumljivijerjer$$ ee1ostoji1ostoji'eneti'eneti@@kikikodkodzazasintezusintezu

u'ljenihu'ljenihhidratahidrata.. RemijskaRemijskasintezasintezau'ljenihu'ljenihhidratahidratajeje

takodjetakodjetetekaka.. StruktureStruktureu'ljenihu'ljenihhidratahidratajejetetekoko

razlikovatirazlikovati.. ='ljeni='ljenihidratihidratisese'eneralno'eneralnonenevezujuvezuju

lakolakozazadru'edru'emolekulemolekule..

LLtatasususaharidisaharidiYY Saharidi su dru'o ime za u'ljene hidrate.Saharidi su dru'o ime za u'ljene hidrate.

ednostavni saharidi su monosaharidi.ednostavni saharidi su monosaharidi.Zlukoza je 1rimer monosaharida.Zlukoza je 1rimer monosaharida.


48/72

,gljeni,gljeni7idrati7idrati

Zlukoza je eer sa estZlukoza je eer sa est

u'ljenikovih atoma koja 1redstavljau'ljenikovih atoma koja 1redstavljalak izvor ener'ije 01reko VT9-a2lak izvor ener'ije 01reko VT9-a21utem 'likolize. Zlukoza se nalazi u1utem 'likolize. Zlukoza se nalazi uobliku 1olimera u biljkama 0skrob2 iobliku 1olimera u biljkama 0skrob2 i?ivotinjama 0'liko'en2. Biljke takodje?ivotinjama 0'liko'en2. Biljke takodjeimaju celulozu, koja ne 1redstavljaimaju celulozu, koja ne 1redstavljaskladite 'lukoze ve obezbedjujeskladite 'lukoze ve obezbedjujestrukturni inte'ritet elija.strukturni inte'ritet elija.

Zlukoza se mo?e nai u D i + oblikuZlukoza se mo?e nai u D i + obliku0smatra se da je D oblik bioloki0smatra se da je D oblik biolokidominantan2. 7o?e se nai kaodominantan2. 7o?e se nai kaoravan lanac i u 1rstenastoj strukturiravan lanac i u 1rstenastoj strukturi

koja se sastoji od 5 0&uranoza2 ili koja se sastoji od 5 0&uranoza2 ili 01iranoza2 @lano' 1rstena.01iranoza2 @lano' 1rstena.

Termini monosaharidi,Termini monosaharidi,oli'osaharidi ili 1olisaharidioli'osaharidi ili 1olisaharidi

ozna@avaju jedinjenja koja seozna@avaju jedinjenja koja sesastoje od jedno' saharida,sastoje od jedno' saharida,nekoliko saharida medjusobnonekoliko saharida medjusobno1ovezanih ili mno'o saharida1ovezanih ili mno'o saharidamedjusobno 1ovezanih,medjusobno 1ovezanih,res1ektivno.res1ektivno.

TerminTerminu'ljeniu'ljenihidratihidrati1oti1oti@@eeodod@@injeniceinjenicedadamno'imno'iododnjihnjihimajuimaju&ormulu&ormulukojakojasesemomo??ee1ojednostaviti1ojednostavitinana00RR4422nn..


49/72

"omenklatura"omenklaturamonosa7aridamonosa7arida

onosa7aridionosa7aridisusu

najjednostavnijinajjednostavnijieeerierisasa&ormulom&ormulom00RR4422nn.. ajmanjeajmanjemolekulemolekuleimajuimajumonosaharidimonosaharidisasann 3. 3.

onosa7aridionosa7aridi se mo'use mo'u

kate'orizovati 1rema vrednostikate'orizovati 1rema vrednostin na sledei na@in$n na sledei na@in$

onosa7aridionosa7aridisesemo'umo'unanaiikaokaoaldehidialdehidiiliiliketoniketoniiinazivajunazivajusesealdozealdozeiiketozeketoze.. aa1rimer1rimer,,slikaslika1okazuje1okazujestrukturestrukture'liceraldehida'liceraldehidakojikojijeje aldoaldo88triozatrioza,, iidihidroksiacetonadihidroksiacetonakojikoji

jejeketoketo88triozatrioza..

n $ategorija

3 trioze

@ tetroze

A pentoze

B 7eksoze

C 7eptoze

D oktoze

>


50/72

"omenklatura"omenklaturamonosa7aridamonosa7arida>>

ZliceraldehidZliceraldehidiidihidroksiacetondihidroksiacetonimajuimajuistiistiatomskiatomskisastavsastavalialiseserazlikujurazlikuju1rema1rema1oziciji1ozicijivodonikavodonikaiidvostrukojdvostrukojvezivezi..9ored to'a, oni se mo'u konvertovati jedan u dru'i,9ored to'a, oni se mo'u konvertovati jedan u dru'i,1reko enediolno' intermedijera 01reko enediolno' intermedijera 0slikaslikaD.@D.@2. )ada su2. )ada su

strukture molekula u ovakvom odnosu, ti molekuli sestrukture molekula u ovakvom odnosu, ti molekuli senazivajunazivaju tautomeritautomeri..


51/72

"omenklatura"omenklaturamonosa7aridamonosa7arida

TrodimenzionoTrodimenzionouredjenjeuredjenjeatomaatoma

okookoatomaatomau'ljenikau'ljenikajejetakvotakvodadaakoakojeje@@etirietirirazlirazli@@itihitih'ru1a'ru1avezanovezanozazanje'anje'a,, onionimo'umo'ubitibitiuredjeniuredjeninanadvadvarazlirazli@@itaitanana@@inaina.. TakavTakavu'ljeniku'ljenikseseoznaozna@@avaavakaokao7iralni7iralniiliiliasimetriasimetrinini.. DvaDvamolekulamolekulasasa

razlirazli@@itimitimtrodimenzionimtrodimenzionimuredjenjemuredjenjemseseodnoseodnosejedanjedan1rema1remadru'omdru'omkaokaoliklikiiodrazodrazuuo'ledaluo'ledaluiioveovedvadvaoblikaoblikasesenazivajunazivajustereoizomeristereoizomeri..

aa1rimer1rimer,, DD88'liceraldehid'liceraldehidii++88

'liceraldehid'liceraldehid

00slikaslika

D.A!D.A!

susu

jedanjedan

1rema1remadru'omdru'omkaokaoliklikiiodrazodrazuuo'ledaluo'ledalu00stereoizomerstereoizomer22 iinenemo'umo'usese1ostavit1ostavitjedanjedaniznadiznaddru'o'dru'o'..TakviTakvimolekulimolekulisesenazivajunazivajuenantiomerienantiomeri.. znazna@@avanjeavanjesasa[[DD88\\iliili[[++88\\jeje1rema1remastarojstarojnomenklaturinomenklaturi

kojakojaseseiidanasdanas@@estoestou1otrebljavau1otrebljavauubiohemijibiohemiji.. vakvovakvooznaozna@@avanjeavanjeo1isujeo1isujedadalilijedinjenjejedinjenjerotirarotiraravanravan1olarizovane1olarizovanesvetlostisvetlostidesnodesno00DD22 iliililevolevo00++2.2.


52/72


53/72


54/72

ipovi polisa7aridaipovi polisa7arida

4omopolimeri4omopolimeriimaju ponovljenu istu monomernu jedini#u!: skro&6imaju ponovljenu istu monomernu jedini#u!: skro&6glikogen i #eluloza su svi polimeri glukozeglikogen i #eluloza su svi polimeri glukoze 4eteropolimeri4eteropolimeriimaju ponovljene dve ili vie razliiti7 monomerni7imaju ponovljene dve ili vie razliiti7 monomerni7

jedini#a!: 7ijalurinska kiselina6 7ondroitin6 7eparinjedini#a!: 7ijalurinska kiselina6 7ondroitin6 7eparin

+kro&+kro& +kro& je najraireniji polimer &iljnog sveta koji se nagomilava u+kro& je najraireniji polimer &iljnog sveta koji se nagomilava u

&iljnim organima krtola6 seme i drugo! u o&liku skro&ni7 zrna#a.&iljnim organima krtola6 seme i drugo! u o&liku skro&ni7 zrna#a.onomerna jedini#a skro&a je glukoza koja se nalazi u o&likuonomerna jedini#a skro&a je glukoza koja se nalazi u o&liku 898898glukopiranoze. Enzimskom razgradnjom skro&a nastaje disa7aridglukopiranoze. Enzimskom razgradnjom skro&a nastaje disa7aridmaltoza pod dejstvommaltoza pod dejstvom 8amilaze! i dekstrin pod dejstvom8amilaze! i dekstrin pod dejstvom

8amilaze!. $ompleksni polimer skro&a je izgradjen8amilaze!. $ompleksni polimer skro&a je izgradjeniz jednog linearnog polisa7arida amiloze iiz jednog linearnog polisa7arida amiloze i

razgranatog polisa7arida amilopektina.razgranatog polisa7arida amilopektina.


55/72


)miloza)milozaje linearni 1olisaharid koji se sastoji od vee' brojaje linearni 1olisaharid koji se sastoji od vee' broja'lukoznih jedinica 03-*2 medjusobno 1ovezanih al&a0*,A2'lukoznih jedinica 03-*2 medjusobno 1ovezanih al&a0*,A2'lukozidnim vezama. Vmiloza se lako rastvara u vodi i daje slabo'lukozidnim vezama. Vmiloza se lako rastvara u vodi i daje slaboviskozne rastvore.viskozne rastvore. SSa rastvorom joda daje kom1leks intenzivnoa rastvorom joda daje kom1leks intenzivno1lave boje. 9od dejstvom enzima amilaza, linearni lanac amiloze se1lave boje. 9od dejstvom enzima amilaza, linearni lanac amiloze seveim delom razla?e na maltozu a javljaju se i dekstrini, kaoveim delom razla?e na maltozu a javljaju se i dekstrini, kao1olimerni eeri sa manjim brojem 'lukoznih jedinica.1olimerni eeri sa manjim brojem 'lukoznih jedinica.


56/72


)milopektin)milopektinje raz'ranati 1olisaharid sli@an 'liko'enu. Zlukozneje raz'ranati 1olisaharid sli@an 'liko'enu. Zlukoznejedinice u strukturi amilo1ektina 1ovezane su al&a0*,A2 vezama a najedinice u strukturi amilo1ektina 1ovezane su al&a0*,A2 vezama a namestima ra@vanja zastu1ljene su al&a 0*,2 'lukozidne veze.mestima ra@vanja zastu1ljene su al&a 0*,2 'lukozidne veze. vaj ti1vaj ti1veza se javlja na svakih 4-45 'lukoznih jedinica u ravnom lancu.veza se javlja na svakih 4-45 'lukoznih jedinica u ravnom lancu.=deo amilo1ektina u skrobu je 1rocentualno vei od amiloze.=deo amilo1ektina u skrobu je 1rocentualno vei od amiloze.#nzimska raz'radnja linearnih delova amilo1ektina se 1osti?e#nzimska raz'radnja linearnih delova amilo1ektina se 1osti?eamilazama a na mestama 'ranjanja deluje enzim *,-amilazama a na mestama 'ranjanja deluje enzim *,--'lukozidaza.-'lukozidaza.

Vmilo1ektin se slabo rastvara u vodi. Ca'revanjem vodenih rastvoraVmilo1ektin se slabo rastvara u vodi. Ca'revanjem vodenih rastvoraamilo1ektina stvara se veoma viskozan sistem.amilo1ektina stvara se veoma viskozan sistem. SSa rastvorom joda,a rastvorom joda,amilo1ektin daje crveno-ljubi@astu boju.amilo1ektin daje crveno-ljubi@astu boju.


57/72


*likogen*likogenje 1olisaharid animalno'je 1olisaharid animalno'1orekla i 1redstavlja rezervni u'ljeni1orekla i 1redstavlja rezervni u'ljenihidrat u jetri i miinim elijama. :mahidrat u jetri i miinim elijama. :maveliki biohemijski zna@aj u metabolizmuveliki biohemijski zna@aj u metabolizmu?ive elije. 9o svojim &izi@ko-hemijskim?ive elije. 9o svojim &izi@ko-hemijskimsvojstvima sli@an je amilo1ektinu, s timsvojstvima sli@an je amilo1ektinu, s tim

to je znatno raz'ranatiji odto je znatno raz'ranatiji odamilo1ektina. = strukturi osnovnihamilo1ektina. = strukturi osnovnihlanaca 'liko'ena, 'lukozne jedinice sulanaca 'liko'ena, 'lukozne jedinice su1ovezane al&a 0*,A2 vezama dok su1ovezane al&a 0*,A2 vezama dok subo@ni lanci 1ovezani al&a 0*,2 vezambo@ni lanci 1ovezani al&a 0*,2 vezamaa..Smatra se da je 'liko'en iz'radjen odSmatra se da je 'liko'en iz'radjen od

45-45 'lukoznih jedinica.45-45 'lukoznih jedinica.66astvoren u vodi, 'liko'en 'radi koloidniastvoren u vodi, 'liko'en 'radi koloidnirastvor koji sa rastvorom joda dajerastvor koji sa rastvorom joda dajeobojeni kom1leks mrko-crvene boje.obojeni kom1leks mrko-crvene boje.


58/72


elulozaeluloza1redstavlja osnovnu skeletnu su1stancu elijsko' zida biljno' sveta,1redstavlja osnovnu skeletnu su1stancu elijsko' zida biljno' sveta,zajedno sa dru'im 1olisaharidima kao to su li'nin i hemiceluloze. To je linearnizajedno sa dru'im 1olisaharidima kao to su li'nin i hemiceluloze. To je linearni1olisaharid sa 'lukoznim jedinicama medjusobno 1ovezanim beta 0*,A2 vezama. =1olisaharid sa 'lukoznim jedinicama medjusobno 1ovezanim beta 0*,A2 vezama. =

jednom celuloznom lancu nalazi se A do 5 'lukozidnih 0*,A-jednom celuloznom lancu nalazi se A do 5 'lukozidnih 0*,A--'luko1iranoza2.


59/72

Lipidi 8 mastiLipidi 8 masti

Bioloki molekuli koji su nerastvorni u vodenim rastvorima aBioloki molekuli koji su nerastvorni u vodenim rastvorima arastvorni u or'anskim rastvara@ima, nazivaju se li1idi. +i1idi surastvorni u or'anskim rastvara@ima, nazivaju se li1idi. +i1idi su

hetero'ena 'ru1a molekula koji imaju razli@ite strukture : razli@itehetero'ena 'ru1a molekula koji imaju razli@ite strukture : razli@ite&unkcije. +i1idi od &izioloko' zna@aja za ljude imaju @etiri osnovne&unkcije. +i1idi od &izioloko' zna@aja za ljude imaju @etiri osnovne&unkcije$&unkcije$ slu?e kao strukturne kom1onente biolokih membrana.slu?e kao strukturne kom1onente biolokih membrana. bezbedjuju ener'etske rezerve, u'lavnom u obliku triacil'licerola.bezbedjuju ener'etske rezerve, u'lavnom u obliku triacil'licerola. li1idi : derivati li1ida se nalaze u sastavu vitamina : hormona.li1idi : derivati li1ida se nalaze u sastavu vitamina : hormona. li1o&ilne ?u@ne soli 1ot1oma?u rastvaranje li1ida.li1o&ilne ?u@ne soli 1ot1oma?u rastvaranje li1ida.

i i li id


60/72

ipovi lipidaipovi lipida

7asne kiseline7asne kiseline-Casiene-Casiene-nezasiene-nezasiene

Vcil'liceroliVcil'liceroli- neutralnineutralni- &os&o'liceroli&os&o'liceroli

)om1leksni li1idi)om1leksni li1idi- li1o1roteinili1o1roteini- 'likoli1idi'likoli1idi

eacilni 'licerolieacilni 'liceroli- s&in'oli1idis&in'oli1idi- steroidisteroidi- voskovivoskovi

;unk#ije;unk#ijelipida:lipida:

= strukturi elijske membrane= strukturi elijske membrane- stvaraju barijeru oko elije- stvaraju barijeru oko elije- kontroliu 1rotok materijala- kontroliu 1rotok materijala

Skladitenje ener'ijeSkladitenje ener'ije-- masti skladitene u adi1oznom tkivumasti skladitene u adi1oznom tkivu

Rormoni i vitaminiRormoni i vitamini-- hormoni N komunikacija izmedjuhormoni N komunikacija izmedju

elijaelija-- vitamini N 1oma?u u re'ulacijivitamini N 1oma?u u re'ulacijibiolokih 1rocesabiolokih 1rocesa

$l ifik ij li id


61/72

$lasifika#ija lipida$lasifika#ija lipida

+kladini lipidineutralni!+kladini lipidineutralni!

ria#ilgli#eridiria#ilgli#eridi

*li#erol

*li#e

rol

7asne kiseline7asne kiseline



em&ranski lipidiem&ranski lipidi

*li#erofosfolipidi*li#erofosfolipidi +fingolipidi+fingolipidi +fingolipidi+fingolipidi

*li#erol

*li#e

rol



-O@-O@ alkoholalkohol

+f

ing

ozin

+fi

ngo

zin



+f

ing

ozin

+fin

go

zin


mono8 ilioligosa7aridi


;osfolipidi;osfolipidi *likolipidi*likolipidi


62/72

$lasifika#ija lipida$lasifika#ija lipida Triacil'liceridiTriacil'liceridisesesastojesastojeodod'licerola'licerolakaokaoosnoveosnovezazakojukoju

susuvezanevezane00esteri&ikovaneesteri&ikovane2 32 3 masnemasnekiselinekiseline

Triacil'liceroliTriacil'licerolisususkladiskladininili1idili1idi

ZlicerolZlicerolseseesteri&ikujeesteri&ikujesasa33 masnemasnekiselinekiseline

biljnabiljnauljauljau'lavnomu'lavnomtriacil'liceridnitriacil'liceridni molekulimolekulikojikojiseseekstrahujuekstrahujuizizbiljno'biljno'semenasemena00nana1r1r.. kikirikikikirikiuljeulje,,kukuruznokukuruzno,, 1almino1alminouljeulje22

sadrsadr??eeveveiiudeoudeonezasinezasienihenihmasnihmasnihkiselinakiselinaododanimalnihanimalnihttriacil'liceridariacil'licerida..



63/72


Triacil'liceridiTriacil'liceridisusuvava??ninimolekulimolekulizazaskladiskladitenjetenjeener'ijeener'ije Triacil'liceridiTriacil'liceridisusumanjemanjeoksidovanioksidovaniododu'ljenihu'ljenihhidratahidratai zi zbo'bo'to'ato'a,,

onionioslobadjajuoslobadjajuvivieeener'ijeener'ijetokomtokomde'radacijede'radacije

=='ljeni'ljenihidratihidrati$ *!.4$ *!.4 kk]]''..mm0A.*0A.* kcalkcal]]''..mm22

Triacil'liceridi$ 3".> k]'Triacil'liceridi$ 3".> k]'..m 0>.3 kcal]'m 0>.3 kcal]'..m2m2

Dru'a va?na &unkcija triacil'licerida je to slu?e kao izolacija kojaDru'a va?na &unkcija triacil'licerida je to slu?e kao izolacija kojas1re@ava 'ubitak to1lote kod ?ivotinjas1re@ava 'ubitak to1lote kod ?ivotinja

*li#erol

*li#erol





64/72


;osfolipidi;osfolipidi su &os&orilizovani li1idni molekulisu &os&orilizovani li1idni molekuli

osnovna struktura &os&oli1ida je veoma sli@na o1tojosnovna struktura &os&oli1ida je veoma sli@na o1tojstrukturi triacil'licerida osim to je -3 0strukturi triacil'licerida osim to je -3 0snsn32 u 'li32 u 'liccerolueroluesteri&ikovan sa &os&ornom kiselinom. Zradivni materijalesteri&ikovan sa &os&ornom kiselinom. Zradivni materijal&os&oli1ida je&os&oli1ida je fosfatidna kiselinafosfatidna kiselinakoja nastaje kada _koja nastaje kada _su1stitucija u osnovnoj strukturi 1rikazanoj na slici jesu1stitucija u osnovnoj strukturi 1rikazanoj na slici jevodoni@ni atom. Su1stitucija uklju@ujevodoni@ni atom. Su1stitucija uklju@uje

W etanolamin 0&etanolamin 0&osfatidiletanolaminosfatidiletanolamin 2,2,

W holin 0holin 0fosfosffatidil7olinatidil7olin, takodje nazvan, takodje nazvan le#itinle#itin2,2,

W serin 0serin 0fosfatidilserinfosfatidilserin2,2,

W 'licerol 0'licerol 0fosfatidigli#erolfosfatidigli#erol2,2,

W myomyo-inozitol 0-inozitol 0fosfatidilinozitolfosfatidilinozitol , ovo jedinjenje mo?e, ovo jedinjenje mo?e

imati razli@it broj inozitola N alkohola koji suimati razli@it broj inozitola N alkohola koji su&os&orilizovani dajui&os&orilizovani dajui polifosfatidilinozitolepolifosfatidilinozitole 2, :2, :

W &os&atidil'licerol 0&os&atidil'licerol 0difosfatidilgli#erol poznatiji kaodifosfatidilgli#erol poznatiji kaokardiolipinkardiolipin2.2.

*li#erol

*li#erol






65/72


+fingolipidi+fingolipidi S&in'oli1idiS&in'oli1idisesesastojesastojeododskeletaskeletas&in'ozinas&in'ozinakojikojijejedobijendobijenodod'licerola'licerola..

45 E45 E svihsvihli1idali1idauuljudskomljudskom telutelususus&in'oli1idis&in'oli1idi..

S&in'ozinS&in'ozinjeje--acetilovanacetilovansasarazlirazli@@itimitimmasnimmasnimkiselinamakiselinama1ri1ri@@emuemunastajenastaje1orodica1orodicamolekulamolekulaoznaozna@@enaenakaokao#eramidi#eramidi.. S&in'oli1idiS&in'oli1ididominirajudominirajuuumijelinskommijelinskomomotaomota@@uunnervnihervnihvlakanavlakana..

+fingomijelin+fingomijelinjejes&in'oli1ids&in'oli1idkojikojinastajenastaje trans&eromtrans&erom&os&oholinsko'&os&oholinsko'ostatkaostatkaiziz&os&atidilholina&os&atidilholinauuceramidceramid 1ri1ri@@emuemujejes&in'omijelins&in'omijelinjedinstvenijedinstvenioblikoblik&os&oli1ida&os&oli1ida..

Dru'aDru'avelikavelikaklasaklasas&in'oli1idas&in'oli1ida001ored1oreds&in'omijelinas&in'omijelina22 susuglikosfingolipidiglikosfingolipidinatalinatalisus1titucijomsus1titucijomu'ljenihu'ljenihhidratahidratananasnsn11 u'ljeniku'ljenik'licerolno''licerolno'kosturakosturananaceramiduceramidu..

+fin

go

zin

+fin

go

zin


-O@-O

@ alkoholalkohol

+fin

go

zin

+fin

go

zin




",$LE0"+$E",$LE0"+$E $0+EL0"E$0+EL0"E


66/72

",$LE0"+$E",$LE0"+$E$0+EL0"E$0+EL0"E

ukleotidiukleotidisusu'radivne'radivnejedinicejedinicenukleinskihnukleinskihkiselinakiselinakaokaototosusuD)D)::6)6)..

)om1onente)om1onentenukleotidanukleotidasusu$$ *.*. azotnaazotnabazabaza

4. 4. eeerer 3.3. &os&at&os&at

)zotne)zotne&aze&aze ajaj@@eeee1risutne1risutnebazebazeuunukletodimanukletodimasusu$$ *.*. 9urini9urini 4.4. 9irimidini9irimidini


67/72

",$LE0"+$E",$LE0"+$E$0+EL0"E$0+EL0"E

-urini-urini adeninadenin ii guaninguanin!! sese nalazenalaze uu nukleozidimanukleozidima :: nukleotidimanukleotidima kojekoje @@ineine

nukleinskenukleinske kiselinekiseline.. == nukleinskojnukleinskoj kiselinikiselini,, 1urini1urini sese s1arujus1aruju sasa s1eci&is1eci&i@@nimnim1irimidinskim1irimidinskimbazamabazama.. S1arivanjemS1arivanjem1urinskih1urinskih::1irimidinskih1irimidinskihbazabazanastajunastajuPPbaznibazni1arovi1aroviQQ uukojimakojimaseseadeninadenins1arujes1arujesasatiminomtiminom00uuD)D)22 iliiliura#ilomura#ilom00uu6)6)2.2.*uanin*uaninseses1arujes1arujesasa#itozinom#itozinomuuobeobenukleinskenukleinskekiselinekiseline..

-irimidini-irimidinicitozincitozin::timintiminsesenalazenalazeuuD)D),, dokdoksesecitozincitozin::uraciluracilnalazenalazeuu6)6)..


68/72

",$LE0"+$E",$LE0"+$E$0+EL0"E$0+EL0"E

-urini-urini adeninadenin ii guaninguanin!! sese nalazenalaze uu nukleozidimanukleozidima :: nukleotidimanukleotidima kojekoje @@ineine

nukleinskenukleinske kiselinekiseline.. == nukleinskojnukleinskoj kiselinikiselini,, 1urini1urini sese s1arujus1aruju sasa s1eci&is1eci&i@@nimnim1irimidinskim1irimidinskimbazamabazama.. S1arivanjemS1arivanjem1urinskih1urinskih::1irimidinskih1irimidinskihbazabazanastajunastajuPPbaznibazni1arovi1aroviQQ uukojimakojimaseseadeninadenins1arujes1arujesasatiminomtiminom00uuD)D)22 iliiliura#ilomura#ilom00uu6)6)2.2.*uanin*uaninseses1arujes1arujesasa#itozinom#itozinomuuobeobenukleinskenukleinskekiselinekiseline..

-irimidini-irimidinicitozincitozin::timintiminsesenalazenalazeuuD)D),, dokdoksesecitozincitozin::uraciluracilnalazenalazeuu6)6)..


69/72

",$LE0"+$E",$LE0"+$E $0+EL0"E$0+EL0"E


70/72

",$LE0"+$E",$LE0"+$E$0+EL0"E$0+EL0"E

)oja je razlika izmedju nukleotida i nukleozida)oja je razlika izmedju nukleotida i nukleozida LeerHazotna baza N nukleozidLeerHazotna baza N nukleozid LeerHazotna bazaH&os&at N nukleotidLeerHazotna bazaH&os&at N nukleotid = zavisnosti od ti1a eera, razlikuju se ribonukleotidi i= zavisnosti od ti1a eera, razlikuju se ribonukleotidi i

dezoksiribonukleotidi. Dezoksiribonukleotidi 0ili dezoksiribonukleozid &os&ati2dezoksiribonukleotidi. Dezoksiribonukleotidi 0ili dezoksiribonukleozid &os&ati2mo'u da sadr?e *,4 ili 3 &os&atne 'ru1e 0vezane estarskom vezom2. a istimo'u da sadr?e *,4 ili 3 &os&atne 'ru1e 0vezane estarskom vezom2. a istina@in nastaju i ribonukleotidi, odnosno, ribonukleozid &os&ati.na@in nastaju i ribonukleotidi, odnosno, ribonukleozid &os&ati.

FazaFaza e%ere%er nukleozidnukleozid nukleotid sanukleotid sa1 fosfatom1 fosfatom

nukleotid sanukleotid sa2 fosfata2 fosfata

nukleotid sanukleotid sa3 fosfata3 fosfata

)denin)denin ri&ozari&oza adenozinadenozin )-)- )9-)9- )-)-

*uanin*uanin ri&ozari&oza guanozinguanozin *-*- *9-*9- *-*-

(itozin(itozin ri&ozari&oza #itidin#itidin (-(- (9-(9- (-(-

,ra#il,ra#il ri&ozari&oza uridinuridin ,-,- ,9-,9- ,-,-

iminimin ri&ozari&oza timidintimidin -- 9-9- --

Vdenin, Zuanin, itozin i Timin se takodje mo'u kombinovati i sa dezoksiribozom i

tada nazivi nukleotida sadr?e 1re&iks PdezoksiQ 0dezoksi-citidin-mono&os&at N d792.

",$LE0"+$E",$LE0"+$E $0+EL0"E$0+EL0"E


71/72

",$LE0"+$E",$LE0"+$E$0+EL0"E$0+EL0"E

"ukleinske"ukleinskekiselinekiselinesusu'ru1a'ru1ajedinjenjajedinjenjakojakojacentralnucentralnuulo'uulo'uuu

1reno1renoenjuenjunaslednihnaslednihin&ormacijain&ormacijaiiuueks1resijieks1resijitihtihin&ormacijain&ormacija1reko1rekosintezesinteze1roteina1roteina. )od veine or'anizama, nukleinske kiseline se. )od veine or'anizama, nukleinske kiseline se

javljaju u kombinaciji sa 1roteinimaO ovi kom1leksi se nazivajujavljaju u kombinaciji sa 1roteinimaO ovi kom1leksi se nazivajunukleo1roteini.nukleo1roteini.

9ostoje dva ti1a nukleinskih kiselina$9ostoje dva ti1a nukleinskih kiselina$

D) 0dezoksiribonukleinska kiselina2 koja nosi i 1renosiD) 0dezoksiribonukleinska kiselina2 koja nosi i 1renosinasledne in&ormacije iz 'eneracije u 'eneraciju inasledne in&ormacije iz 'eneracije u 'eneraciju i

6) 0ribonukleinska kiselina2 koja 1r6) 0ribonukleinska kiselina2 koja 1reenosi instrukcije kodiranenosi instrukcije kodiraneu naslednim in&ormacijama do mesta za 1roizvodnju 1roteinau naslednim in&ormacijama do mesta za 1roizvodnju 1roteina
http://predavanje3.ppt/


72/72

celija i biomolekuli

Documents