Predmet:BIOLOGIJA

Ćelija je osnovna strukturna funkcionalna jedinica svih biljaka i životinja.

Ona je najmanji organizovani oblik u kome se može javiti jedno živo biće.

Protoplazma - čini osnovnu masu svake ćelije čija su dva osnovna sastavna dela citoplazma i jedro.

Jedro(nukleus) - najčešće se nalazi u sredini ćelije,loptastog je izgleda a redje vretenastog.U njemu se nalazi jedno ili više okruglih telašaca koja se nazivaju jedarca.

Citoplazma i citoplazmatične organele – Deo protoplazme koji se nalazi van jedra je citoplazma.U njoj se nalaze organele.Medju njima je značajan centrozom jer igra važnu ulogu u deobi ćelije.Sastoji se iz jednog ili dva telašca poznata pod imenom centroli.

Jedarce

Jedro

Hondriozomi i plastidi – spadaju medju najvažnije organele.Hondriozomi su rasejani u velikom broju u citoplazmi a svi zajedno obrazuju hondriom.Za biljne ćelije karakteristične organele su plastidi.Oni se prema prisustvu pigmenata dele na:leukoplaste(bezbojini),hromoplaste(žuti,crveni) i hloroplaste(zeleni)

Goldžijev predeo – je izdefirencirana organela životinjske ćelije.

Citoplazma – se sastoji od citoplazmatične mase u kojoj ulaze već navedene organele.Pored toga u citoplazmi ćelije nalaze se i neke specijalne organele.

Membrana – je gušći sloj citoplazme sa spoljašnje strane koji je izdiferenciran.Biljnje ćelije u sastavu membrane imaju celulozu veoma vaznu za život biljke.

Goldžijev predeo

Goldžijev predeoJedro

Citoplazma – pored pomenutih organela u citoplazmi se nalaze šupljine nazvane vakuole koje su značajne za biljni svet jer se u njima nalazi voda i razne organske i neorganske supstance.

Vakuola

citoplazma

Struktura citoplazmatičnih organela

Plastidi – su telašca loptastog ili diskuidalnog oblika koja se sastoje iz osnove(strome) i oigmenata.Skup plasdita naziva se plastrom.

Hondriozomi – gledajući pod mikroskopom vidi se da su veoma brojni.Hondriozomi jajastog ili duguljastog oblika nazivaju se mitihondrije a oni sa drugim oblikom hondriokonti.Mitohondrije duge su otprilike 1,5-5 mikrona,i otkriveno je da imaju dvostruku opnu unutrašnju i spoljašnju.

Goldžijevi predeli – obično imaju oblik mreže.Oni se u životinjskim ćelijama pojavljuju u mrežastom obliku a u biljnim su difuzno rasporedjeni.

Endoplazmatična mreža i ribozomi – gotovo u svim ćelijama je ustanovljen sistem membrana koje se granaju u citoplazmi svih ćelijskih delova.Taj sistem se naziva endoplazmatična mreža i obrazuje u citoplazmi veliku površinu u kojoj se odigravaju hemijske reakcije.Na membranama se nalaze brojna zrna ribozomioni su sedište jednog ili više važnih procesa u aktivnosti ćelije.

Centrozom – Utvrdjeno je da se centriol spermatozoida može pretvoriti u bazu cilije,kao zrno (granula).U ovom slučaju centriol funkcioniše kao organ za kretanje.Centrozom izaziva formiranje treplji i bičeva za kretanje,a pored toga razvija zrake koji prožimaju citoplazmu i odredjuju raspored hromozoma pri deobi ćelije.

Hromozomi i membrane

Hromozomi – proučavanjem jedra obojenog ,na odredjeni način,otkrivaju se u njegovoj unutrašnjosti niti,hromozomi.Hromozomi se sastoje od hromonema i oko nje omotač ili matriks.Hromozomi su nejednake dužine a razdvajanjem po dužini u toku ćelijske deobe mogu se doboto po dva jednaka dela – hromatide.Ćelija ljusdskog organizma ima 46 hromozoma.Svaki hromozom čoveka sadrži jedan molekul DNK koji obrazuje makromolekul-nosioca genetske informacije.

Geni – Otkriveno je da u hromozomima postoje odredjeni odeljci kojima se pripisuju manifestacije bioloških osobina.Ovaj faktor nazivamo gen.Geni su sastavljeni od deziksoribonukleinske kiseline DNK.Oni su nosioci genetske informacije.

Jedro bakterije – je nosilac genetskog materijala,ne pojavljuje se jasno diferencirano u hromozomima,već je baš kao i kod virusa obrazovano od jednog makromolekula DNK.

Jedrova membrana – elektronskim mikroskopom je utvrdjeno da je jedro omotano membranom dvostrukog zida.

Plazmatična membrana – deli sadržinu ćelije od spoljašnje sredine.Pored ove membrane postoje i strukture koje zajedno obrazuju omotač.Smatra se da je omotač nosilac informacije nužne za formiranje embriona.

Ćelijska deoba

Ćelijska deoba sastoji se od deobe jedra ili kariotomije i deobe citoplazme ili plazmotomije.

Mitoza - Jedan od prvih znakova da je ćelija prešla iz stanja mirovanja u stanje deobe(delenja)je povećanje obima jedra i pojava niti u ćelijskoj masi.Mitoza traje relativno dugo i deli se u četiri faze:profazu,metafazu,anafazu i telofazu.

Profaza – Hromozomi se koncentrišu tako da izgledaju kao jedna zadebljana nit u obliku klupka.To je tzv.spirem u kome se ipak hromozomi mogu jasno uočiti.Istovremeno jedarca nestaju dok se u citoplazmi centriol centrozoma deli na dva dela u tzv. diplozome.Ova dva dela se udaljuju jedan od drugog al ipak ostaju spojeni citoplazmatičnim mostom koji se naziva deobno vreteno.

Metafaza – U času obrazovanja deobnog vretena hromozomi su se razdvojili u dva izdužena dela hromatide koji s obzirom na nastanak jedrove membrane,lebde u citoplazmi zatim se smeštaju u ekvatorijalnom predelu vretena i stvaraju figuru zvezdastog oblika.

Anafaza – Izdužene polovine hromozoma,odnosno hromatide dele se u dve jednake grupe koje se pošto ih privlače niti deobnog vretena kreću ka polovima ćelija,pri čemu su se već pretvorili u novonastale hromozome.U toj fazi dovršava se deoba svakog hromozoma na dva dela.

Telofaza – Kad stignu na polove ćelije hromozomi se