Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu

Partnerstvo javnog i privatnog sektora bezbednosti u Srbiji?

Predmet: Bezbednost Srbije Profesor:Hadi Miroslav

Student: Nevrkla Jelena Broj indeksa: 53/07

Datum: 14.09.2011 Broj rei: 2075

Izjava o validnosti rada: Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao, odnosno da nisam pokuala, da tui rad predstavim kao svoj, osim na mestima gde je to izriito naznaeno, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata snositi zakonom predviene posledice.

Uvod Cilj ovog rada je da nakon kratkog istorijskog osvrta na sistem bezbednosti u Srbiji za vreme socijalistike vlasti, ukaze na osnovne pravce reforme policije nakon demokratskih promena 2000. godine , kao i na razvoj privatnog sektora bezbednosti.U ovu svrhu braniu stanovite da izmeu ova dva sektora jo uvek nisu postignuti nivoi saradnje i partnerstva, ve da oni funkcioniu paralelno jedan pored drugog.Analizirau glavne probleme vezane za sprovoenje reforme policije, kao i one koji se tiu privatnih bezbednosnih kompanija. Naime, tokom perioda socijalistike vlasti u Srbiji (1945-1989) , kao i u drugim republikama SFR Jugoslavije, postojao je naglasak na ideolokoj komponenti bezbednosti.Bezbednost je razmatrana iskljuivo u okviru uskog koncepta nacionalne,dravne bezbednosti i definisana u militarnim terminima moi.Stoga su u okviru partijske drave glavni mehanizmi moi bili u okviru ogromnog dravnog aparata, odnosno slube javne i dravne bezbednosti koje su organizaciono bile u sastavu Ministarstva unutranjih poslova.Ove slube imale su iroka zakonska ovlaenja i praktino su bile odgovorne komunistikoj partiji.Ovaj pokuaj socijalizacije funkcije bezbednosti kroz ukljuivanje najireg kruga subjekata u sistem optenarodne odbrane i drutvene samoatite u praksi je bio zasnovan na socijalistikoj ideologiji i prilino nefunkcionalan.1Raspadom zajednike jugoslovenske drave, Srbija je formalno dobila viepartijski sitstem, meutim, u praksi on je imao mnoga obeleja sistema line vlasti , a demokratski kapaciteti kljunih institucija parlament, sudije, mediji, su bili slabi i neizgraeni.Jedan od glavnih oslonaca reima je bila centralizovana i militarizovana policija iji je primarni zadatak bila zatita vladajue elite.Nakon demokratskih promena 2000. godine reforma policije je bila jedan od glavnih preduslova za tranziciju iz autoritarnog u demokratski poredak.Takoe je i prelazak sa samoupravne na trinu ekonomiju zahtevao vei nivo zatite privatnim predueima ,od onog koji im je garantovala javna policija.Ova potreba uslovila je raanje privatnog sektora bezbednosti.Na samom poetku inilo se da su povoljni uslovi za efektivnu saradnju izmeu javnog i privatnog sektora.

Javna bezbednost1

Milosavljevi B.,Nauka o policiji(Policijska akademija,Beograd 1997),71

Javna bezbednost, odnosno policija, se tokom poslednje decenije suoava sa izazovom da se prilagodi pocesu reforme.Nakon formiranja prve demokratske vlade 2000. godine, uinjeni su napori da se, uz pomo meunarodne zajednice, Ministarstvo unutranjih poslova temenljno reformie. Kljuni izazovi ,predstavljeni kao preduslovi reforme, bili su takozvana etiri D-depolitizacija,decentralizacija,demilitarizacija i dekriminalizacija.2 U oceni procesa reforme u periodu od 2000. do 2006. godine, moe se konstatovati da se ona ispostavila kao veoma teak zadatak , i da je tekla promenljivim intezitetom, ali u celini prilino sporo.Heterogene koalicione vlade sa izraenim unutranjim rivalitetima izmeu politkih stranaka i lidera , samo su oteale ovaj zadatak.Rezultati su izostali pre svega zbog nedostatka reenosti na stratekom politikom nivou.Nova normativna reenja , sroena u Zakonu o policiji iz 2005. godine , donela su odreene pomake ali budui da ni novi Ustav Srbije iz 2006. godine nije izvrio bitno drugaiju politiko-teritorijalnu organizaciju , jo uvek je mali uticaj lokalnih zajednica na nain vrenja policijskih poslova. Vojni inovi u policiji su ukinuti ,a uvoenje pozicije direktora policije , kao profesionalca, stvorilo je pretopstavku za depolitizaciju ove slube, ali je po shvatanju strune javnosti , to samo jedan od uslova ,a da su nadlenosti ministra, u smislu izbora kljunih kadrova , a time i njegov uticaj kao politikog faktora , i dalje velike.3 Kao najznaajniji projekat reforme treba navesti izdvajanje Resora dravne bezbednosti iz sastava Ministarstva unutranjih poslova 2002. godine i formiranje Bezbednosno-informaivne agencije pod direktnom kontrolom Vlade.Prema ocenama Marka Daunsa sadanja policija Srbije se znatno razlikuje od one koja je koriena kao instrument Miloevieve vladavine, ali jo vek nije ostvarila cilj koji je Ministarstvo unutrnjih poslova sebi postavilo: da stvori istinski savremenu, demokratsku policijsku slubu iji sastav oslikava sastav drutva.4 Iako su gore pomenuta etiri D bila favorizovana u obe administracije nakon 2000. godine, ona nisu bila deo vladine politike, u smislu opte strategije za srovoenje reforme policije, tako da je ovaj cilj samo delimino ostvaren.Takoe ,tokom ovog poetnog perioda reformi , pojmovi saradnje policije i privatnog sektora bezbednosti , nisu postali deo nekog projekta ili programa , koji su se organizovali za ovo vreme.

2

Za detaljniju analizu pogledati: elimir Keetovi,Majda Krikapa (prireivai), Dokument vizije za reformu MUP Republike Srbije-Saetak.(posebno izdanje asopisa Bezbednost,septembar 2003) 3 Za detaljnije ocene strunjaka pogledati : http://www.bezbednost.org/tri-preporuke-za-reformu-policije-u-srbiji[ pristupljeno 11. septembra 2011.] 4 Dauns Mark,Reforma policije u Srbiji-Ka stvaranju savremene i odgovorne policijske slube (OEBS,Beograd 1994),5

Privatna bezbednost Privatna bezbednost je relativno nov fenomen u sistemu unutranje bezbednosti u Srbiji.Od kraja 1992. godine u zemlji je zabeleen nagli rast broja privatnih preduzea za pruanje usluga obezbeenja, to je naroito bilo podstaknuto ukidanjem Zakona o sistemu drutvene samozatite 1993. godine.To je bio period zaetka privatnog sektora bezbednosti u Srbiji.Taj razvoj se kretao u dva pravca: 1) u pravcu stvaranja privatnih agencija koje su se bavile zatitom biznismena, politiara, poznatih linosti ali i kriminalaca, bivih pripadnika tajnih bezbednosnih slubi; 2) ka stvaranju privatnih bezbednosnih kompanija koje nasleuju ulogu i poslove bivih bezbednosnih slubi u dravnih preduzeima, dakle zatitu imovine, ljudi i poslovanja.U veoma kratkom vremenu ,tokom deset godina, broj zaposlenih u privatnom sektoru bezbednosti dostigao je broj zaposlenih u javnom sektoru , odnosno policiji, i brojao oko 30.000 zaposlenih5.Naglo irenje ovog sektora direktna je posledica promene reima 5.oktobra 2000. godine.Proces privatizacije, kao i dolazak stranih kompanija na srpsko trite, uticali su na poveanje kvaliteta i obima usluga obezbeenja. Od samog poetka razvoja privatne bezbednosti u Srbiji, osea se nedostatak zakonske regulative i primene odreenih standarda u ovoj delatnosti.Iako pojedini delovi nekoliko vaeih zakona na indirektan nain reguliu delatnost privatne bezbednosti6, poseban zakon o privatnoj bezbednosti bi u najveoj meri spreio brojne probleme sa kojima se ovaj sektor suoava. Opti problem privatnog sektora bezbednosti u Srbiji je u postojeim mogunostima njegovog uobliavanja,izgradnje i prilagoavanja evropskom modelu privatnog polisinga.7 Markiraemo posebne probleme koji iskazuju navedeni osnovni problem: -nepostojanje savremenog kategorijalnog aparata u oblasti unutranje bezbednosti , to proistie iz injenice da u Srbiji ne postoji jasno formulisan nacionalni koncept bezbednosti okrenut pre svega prevenciji ,a ne represiji -nepostojanje zakonske regulative kojom bi se brojne negativne i nedefinisane pojave i odnosi u privatnom sektoru bezbednosti stavili pod slovo zakona, kao to su :privatni istraitelji/detektivi, privatni sistemi nadzora, zloupotreba privatnih obezbeenja ,odsustvo standarda u nainu pruanja usluga,odustsvo sistematskog obuavanja i usavravanja zaposlenih u ovom sektoru itd.5

Davidovi D.,Public-private security sector partnership in Serbia;Problems and future developments(Varstoslovje 2003), 350 6 Zakon o policiji,Krivini zakon,Zakon o radu i radnim odnosima, Zakon o oruju i municiji itd. 7 Polising sutinski predstavlja socijalnu funkciju koja doprinosi odravanju pojedinanog socijalnog reda i koju vre razliite institucije i organi.

-odsustvo partnerstva privatnog i dravnog sektora bezbednosti , kao preduslova za garanciju bezbednosti graanima, lokalnim zajednicama i drutvu uopte. Jo jedan od problema odnosi se na problem posebnog zakona i aktivnosti Ministarstva unutranjih poslova na tom planu.Tokom poslednje decenije evidentiran je samo jedan pokuaj ministarstva da pravno regulie ovu oblast.To je bio predlog zakona iz 2002. godine , koji je bio vrlo dobra osnova za kasniju doradu i sinhronizaciju ova dva sektora bezbednosti.Od tada, sve aktivnosti Ministarstva unutranjih poslova na ovom planu prestaju , a u javnosti se pojavljuje nekoliko predloga zakona koji su stizali iz raznih nevladinih organizacija i ad hoc ekspertskih grupa.8 I pored svih navedenih problema,privatni sektor bezbednosti u Srbiji je spreman da se ukljui u koncept polisinga , ukoliko efikasno budu realizovani odreeni principi :1) princip legalizacije; 2) princip profesionalizacije; 3) princip standardizacije; 4) princip evropeizacije.9 Odnosi izmeu javnog i privatnog sektora bezbednosti Imajui u vidu gore navedeno, analiziraemo nekoliko aspekta odnosa javnog i privatnog sektora bezbednosti.Ova dva sektora postoje i funkcioniu paralelno ,a njihovi odnosi se ne mogu opisati ni kao saradnja ni kao konkurencija.U odreenim situacijama mogui su neki oblici saradnje, u smislu deljenja podataka ili resursa tokom operacija, ali to pre svega zavisi od personalnih odnosa pripadnika policije i profesionalaca koji su angaovani u privatnim kompanijama.Kako god, saradnja je izuzetak a ne pravilo.Ovakav odnos razlikuje se od situacije u razvijenim zemljama10.Prepreke za uspostavljanje efikasne saradnje su brojni i u nastavku u ih podeliti na nekoliko grupa. Prva grupa prepreka bi se mogla oznaiti kao sistemske prepreke.U Srbiji je dravnocentrino razumevanje bezbednosti jo uvek preovlaujue.Ne postoji volja da se odgovornost za bezbednost podeli meu svim akterima u bezbednosnoj areni.Javna policija se percepira kao glavni, mada vie ne i jedini garant bezbednosti.Na nacionalnom nivou jo uvek nije uspostavljen konzistentan i funkcionalan sistem bezbednosti.Odnosi izmeu policije, obavetajnih i bezbednosnih agencija nisu jasno definisani i u praksi mogu biti i rivalski, naroito ukoliko se na njihovom elu nau linosti iz razliitih politikih partija.

8 9

Detaljnije u Unijat J,Siva zona bezbednosti,(Bezbednost Zapadnog Balkana,br 4,2007) Davidovi D., 351 10 Bayley H. D., Shearing D. C., The New Structure of Policing - research report, Washington( National Institute of Justice. 2001),3

S obzirom na injenicu da je celokupni sektor privatne bezbednosti neregulisan zakonom ,to je jedinstven sluaj u Jugoistonoj Evropi , znai da ni odnosi izmeu ova dva sektora nisu ureeni pravilima i propisima.Priprema zakonskog reenja ,kao to je ve pomenuto, je u sutini u okviru mandata Ministarstva unutranjih poslova koji do sada nije pokazao vee interesovanje za ovu oblast.U lanu est Zakona o policiji iz 2006. godine predvieno je da policija sarauje sa lokalnim i regionalnim vlastima u preduzimanju mera za obezbeivanje bezbednosti ljudi i njihove imovine.Policija , takoe , sarauje sa drugim dravnim organima i institucijama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinama i drugi organizovanim grupama i samoorganizovanim pojednicima u cilju razvijanja partnerstva , prevenciji kriminala, rasvetljvanju krivinih dela, te ostvarivanju drugih bezbednosnih ciljeva.Privatne bezbednosne kompanije nisu ak ni pomenute, iako je broj zaposlenih u njima priblino jednak broju pripadnika policije. 11 Meu politikim odluiocima u Srbiji policija se ne shvata iskljuivo kao javni servis u slubi graana , ve i kao izvor moi.12U tom smislu mogu postojati odreene tendencije da se sprei bilo kakva saradnja i deljenje odgovornosti izmeu dva sektora, kao i iznoenje protivargumenata nunosti saradnje privatnog i javnog sektora bezbednosti.To se pre svega deava zbog toga to se policijska kultura i sistem vrednosti menjaju relativno sporo , pa pripadnici javnih slubi bezbednosti sebe i svoju slubu vide kao jedinu koja je u krajnjoj liniji odgovorna za bezbednost graana.U ovom vidokrugu privatne bezbednosne kompanije, pa ni graani, ne mogu biti tretirani kao partneri u pravom smislu rei.Jedno od glavih obeleja klasine policijske kulture, jeste da policija saradnju shvata kao jednosmernu ulicu u kojoj privatne bezbednosne kompanije, graani i odreeni subjekti treba da pomau policiji u reavanju onih problema ,koje kao prioritete utvruju i definiu nadleni u MUP-u. Jo jedna prepreka saradnji mogla bi biti pozadina nekih od privatnih kompanija, budui da su neke od njih bile bliske organizovanom kriminalu i angaovane u graanskom ratu13, to sve predstavlja prepreku za uzajamno poverenje kao preduslov partnerstva i saradnje.

Perspektive saradnje11

Za detaljniji uvid pogledati :http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_policiji.html [pristupljeno 11.septembar 2011] 12 O ovome svedoe teki i dugotrajni pregovori voeni oko formiranja Vlade prolea 2007. godine, gde su se koplja najvie lomila oko ministarstva sile, pre svega Ministarstva unutranjih poslova. 13 Petrovi P.,Privatizacija bezbednosti u Srbiji (Bezbednost Zapadnog Balkana br.4 ,2007)

Sektor privatne bezbednosti je u Srbiji realnost, kao to je to i javni, odnosno dravni sektor.Meutim , ono to tek treba da postane realnost je komunikacija izmeu njih , koja bi mogla obuhvatati saradnju u okviru prevencije kriminala, i eliminisanju straha od kriminala koji je dugo bio sveprisutan.U isto vreme , privatni sektor bezbednosti predstavlja postojeu silu , koja e irenjem svojih aktivnosti uveavati i svoj uticaj na vlast , a samim tim imati i drugaiju pregovaraku poziciju.Nasuprot tome, odricanje od tradicionalnih poslova i ovlaenja koji su karakterisali dravni monopol vekovima , predstavlja i meru demokratizacije jednog drutva.Sudei po sadanjoj situaciji, kao i aktivnostima koje sprovodi sektor dravne bezbednosti , i autoritetu koji nastavlja da dri , monopol dravne vlasti , olien u MUP-u , nastavlja da postoji.Moramo imati u vidu i tu injenicu , da je na poetku 20. veka dominantno shvatanje bilo da drave ,odnosno Vlade, imaju primarnu , a negde i iskljuivu odgovornost za garanciju bezbednosti.Po ovakvom shvatanju Hobsov prvi ovek nikada ne bi iveo ivot kratak,brutalan i gadan ,jer je drutvenim ugovorom preneo dravi ovlaenja da ga titi spolja, kao i da bude garant unutranje bezbednosti.Postepeno je pak dolazilo do erozije dravnog monopola nad svim formama organizovanog nasilja , uzrokovano pre svega, nemogunou drave da na tradicionalan nain efikasno odgovori na savremene izazove , rizike i pretnje nastale okonanjem Hladnog rata.Bezbednosna arena se od tada poela menjati i namee se potreba za uspostavljanjem odgovorajuih odnosa izmeu dravnih i nedravnih subjekata bezbednosti.Odnos izmeu ova dva sektora posebno je znaajan za postizanje stabilnog stanja bezbednosti u svakoj zemlji.Angaovanje privatnog sektora bezbednosti na zatiti imovine privatnih preduzea, poveanju bezbednosti stanovnika u odreenim delovima grada , omoguilo bi policiji da svoje resure preusmeri na suzbijanje kriminala.Deljenje resura i informacija smanjilo bi troskove i anagaovanje njihovih kapaciteta.Za znaajno unapreenje u ovoj oblasti potrebno je zavriti nekoliko procesa koji su pokrenuti promenom reima 2000. godine i okretanjem ka evropskom,demokratskom drutvu. To je svega proces privatizacije, zatim ubrzavanje reformi policije i izgradnja odgovarajueg zakonskog okvira za aktivnost nedravnih garanta bezbednosti, kao i regulisanje njihovog odnosa sa policijom.Tek ostvarivanjem ovim preduslova ,postojae povoljni temelji za izgradnju poverenja i uspostavljanje zakonskog i stvarnog odnosa izmeu javnog i privatnog sektora bezbednosti.Ne treba izostaviti i nunost postojanja pozitivne politike volje za promene u tom smeru.

Literatura: Milosavljevi B.,Nauka o policiji(Policijska akademija,Beograd 1997),71-74 : elimir Keetovi,Majda Krikapa (prireivai), Dokument vizije za reformu MUP Republike Srbije-Saetak.(posebno izdanje asopisa Bezbednost,septembar 2003),78 Dauns Mark,Reforma policije u Srbiji-Ka stvaranju savremene i odgovorne policijske slube (OEBS,Beograd 1994),5-10 Unijat J,Siva zona bezbednosti,(Bezbednost Zapadnog Balkana,br 4,2007) ;Petrovi P.,Privatizacija bezbednosti u Srbiji (Bezbednost Zapadnog Balkana br.4 ,2007) Davidovi D.,Public-private security sector partnership in Serbia;Problems and future developments(Varstoslovje 2003), 350-360 Bayley H. D., Shearing D. C., The New Structure of Policing - research report, Washington( National Institute of Justice. 2001),17-31