medjunarodna bezbednost

8/13/2019 Medjunarodna Bezbednost

1/46

FE

~

M

:


2/46

S

Glava ITeorijski pristupi u studijama bezbednosti

~. Pojam bezbednosti

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Etimoloko i istorijsko poreklo pojma bezbednosti. . . . . . . . . . . . .

.Definicija i koncept bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Pojam i klasifikacija izazova, rizika i pretnji bezbednosti . . . . . . . . .

.Percepcija bezbednosnih pretnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti . . . . . . .

.Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Razvoj studija bezbednosti

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Intelektualni temelji studija bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Strateke studije za vreme hladnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Alternativne struje u studijama bezbednosti za vreme hladnog rata . . .

.Studije bezbednosti nakon zavretka hladnog rata . . . . . . . . . . . . .

.Pokretake snage studija bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Realizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


3/46

~

.Liberalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Alternativni pristupi u studijama bezbednosti

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Socijalni konstruktivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Kritike teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Feministiki pristupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Poststrukturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Kopenhaka kola studija bezbednosti

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Teorija sekuritizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Sektorski pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Glava IISektori bezbednosti

~. Vojna bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Hladni rat i vojna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zavretak hladnog rata i vojna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Dinamika sektora vojne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Rat: istorija, definicije i uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Vrste ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Meunarodno pravo oruanih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Proliferacija, razoruanje i kontrola naoruanja . . . . . . . . . . . . . . .Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Politika bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Politiki sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Snaga drave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Politike pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Terorizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


4/46

~

. Ekonomska bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Znaenja ekonomske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Ekonomski sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Ekonomske pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Socijetalna bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Socijetalni sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Pretnje socijetalnoj bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Ekoloka bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Sekuritizacija ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Ekoloki sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Ekoloke pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Zakljuak

Glava IIINivoi analize u studijama bezbednosti

~. Nivoi analize

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Problem akcije i strukture u drutvenim naukama . . . . . . . . . . . . .

. Nivoi analize u studijama bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Ljudska bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.. Istorijat odnosa dravne i ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . .

.Koncept ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Kritika ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Nacionalna bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


5/46

~

.Koncept nacionalne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Nacionalna bezbednost, nacionalni interesi i nacionalni identitet . . . .

.Mo, snaga i nacionalna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Nacionalna i meunarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Regionalna bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Region i studije bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Regionalne bezbednosne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Evropska bezbednosna arhitektura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Globalna bezbednost

.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Meunarodni sistem i bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Globalizacija i meunarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Indeks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


6/46

S

ABM Anti-Ballistic Missile Treaty

ANZUS Australia, New Zealand, United States Security Treaty

APEC Asia Pacific Economic Cooperation

ARF ASEAN Regional Forum

ASEAN e Association of Southeast Asian Nations

AU African Union

BIA Bezbednosno informativna agencija

BND Bruto nacionalni dohodak

CFE Conventional Forces in Europe Treaty

CIA Central Intelligence Agency

CIS Commonwealth of Independent States

COPRI Copenhagen Peace Research Institute

CSCE Conference on Security and Cooperation in Europe

CSDP Common Security and Defense Policy

CSTO Collective Security Treaty Organization

EAPC Euro-Atlantic Partnership CouncilEC European Community

ECOWAS Economic Community of West African States

ECSC European Coal and Steel Community

EDC European Defense Community

EEC European Economic Community

ESDP European Security and Defense Policy

EU European Union

EUROATOM European Atomic Energy Community

GCC Gulf Cooperation Council

IED Improvisez Explosive Devices

~


7/46

~

ICC International Criminal Court

IISS International Institute for Strategic Studies

IRP Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti

MERCOSUR Southern Common Market

MMF Meunarodni monetarni fond

MNK Multinacionalne kompanije

MUP Ministarstvo unutranjih poslova

NACC North Atlantic Cooperation Council

NAFTA North American Free Trade Agreement

NVO Nevladine organizacije

OAU Organisation of African Unity

OECD Organization for Economic Cooperation and Development

OPEC Organization of Petroleum Exporting CountriesOSCE Organization for Security and Cooperation in Europe

OZNA Odeljenje za zatitu naroda

OUN Organizacija ujedinjenih nacija

PfP Partnership for Peace

PRIF Peace Research Institute Franfkurt

PRIO Peace Research Institute Oslo

RP Responsibility to Protect

RAND Research and Development

RDB Resor dravne bezbednosti

RPG Rocket Propelled Grenade

SADCC Southern African Development Coordination Conference

SADC South African Development Community

SANU Srpska akademija nauka i umetnosti

SB Savet bezbednosti

SDB Sluba dravne bezbednosti

SCO Shanghai Cooperation Organisation

SEATO Southeast Asia Treaty OrganizationSIPRI Stockholm International Peace Research Institute

WEU Western European Union

WCED World Commission on Environment and Development

UDB Uprava dravne bezbednosti

UNCHE United Nations Conference on the Human Environment

UNTFHS United Nations Trust Fund for Human Security

UNEP United Nations Environment Programme


8/46

~

S

Slika Dinar iz doba Marka Opelija Makrina ()

Slika Proirenje i produbljenje koncepta bezbednosti

Slika Ilustracija iz prvog izdanja knjigeLevijataniz .

Slika Sovjetska potanska markica posveena satelitu Sputnjik

Slika Naslovna stranica amerikog nedeljnika Tajmiz .

Slika Klasini realizam

Slika Neorealizam

Slika Neoklasini realizam

Slika Snaga i slabost drave

Slika Amartija Sen

Slika Podvodna sekuritizacija

Slika Nivoi analize i sektori bezbednosti

Slika Sloboda od straha i sloboda od oskudice, Norman Rokvel, .

Slika Hans Morgentau

Slika Evropska bezbednosna arhitektura


9/46

~

S

Antrfile Strateki koncept NATO

Antrfile Ontoloko-epistemoloka klasifikacija teorijskih pristupa u studijama

bezbednosti

Antrfile Hari Poter i realizam u meunarodnim odnosima

Antrfile Bezbednosna zajednica

Antrfile Diskurs i analiza diskursa

Antrfile Savet bezbednosti OUN kao sekuritizujui akter

Antrfile Sektor informatike bezbednosti

Antrfile Totalni rat

Antrfile Revidirani CFE i unilateralna suspenzija Ruske Federacije

Antrfile Sporazum o protivbalistikim raketama (ABM) i povlaenje SAD

Antrfile Definicije socijetalne bezbednosti

Antrfile Strukturalizam

Antrfile Sukob civilizacija

Antrfile Humanitarna intervencija i tenzije unutar Povelje OUN

Antrfile Region kao zamiljena zajednicaAntrfile Povelja OUN i regionalni ugovori


10/46

~

S

Tabela Boldvinova pitanja

Tabela Oblici sekrutizacije

Tabela Sektori bezbednosti: odnosi, referentni objekti i pretnje


11/46

~

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

U

Pisanje ove knjige zapoeo sam . godine, kada sam poeo da piemdoktorat na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, ali ida radim u ovoj ustanovi kao asistent profesora Miroslava Hadia napredmetima iz oblasti studija bezbednosti. Ono to je bilo namenjenointernoj upotrebi i radu sa studentima, poetkom . godine pretvaram

u knjigu, zahvaljujui finansijskoj podrci Ambasade Kraljevine Norvekeu Beogradu. Stoga i ne treba da udi to to knjigaMeunarodna bezbed-nost: teorije, sektori i nivoi gotovo u stopu prati nastavni plan i programna predmetu Nauka o bezbednosti, koji pohaaju studenti etvrte godineMeunarodnog smera. Osim sadrinom, trudio sam se da knjigu i for-mom prilagodim udbenikim standardima i potrebama studenata kakobi, nadam se, na zanimljiv nain bili upoznati sa akademskom literatu-rom iz oblasti studija bezbednosti. Knjiga predstavlja, pre svega, kritiki

pregled akademske literature iz ove oblasti, koja je u poslednjih nekolikodecenija doivela ekspanziju.Ipak, nijedan pregled literature, koliko god on bio kritiki i obu-

hvatno napisan, ne moe biti potpuno objektivan i kompletan. Postojimnogo naina da se ovakva knjiga napie. Studije bezbednosti, kaouostalom i iri korpus politikih i drutvenih nauka, sutinski se raz-likuju od egzaktnih prirodnih nauka. Tanije, za razliku od matema-tike ili fizike, u kojima se teorijske hipoteze precizno i kvantitativnoizraavaju i empirijski proveravaju, u politikim naukama i meuna-

rodnim odnosima to nije uvek sluaj. Samim tim, u ovim drutve-nim disciplinama postoji mnogo vei prostor za paralelno postojanje


12/46

~

FILIP EJDUS

podjednako validnih interpretacija. Kako e injenice biti odabrane,objanjene i shvaene opet zavisi od konteksta u kojima istraivairade, kao i od njihovih linih sklonosti, vrednosti, iskustava ili inte-resa. Treba, stoga, na poetku jasno rei da pristup koji sam odabrao

nije ni jedini mogui ni najbolji od svih. Ova knjiga predstavlja samojednu moguu selekciju i interpretaciju tekstova za koje sam smatraoda su nezaobilazni u studijama bezbednosti. Izbor tekstova sam vriona osnovu mnotva vie ili manje svesnih linih sklonosti, sposobnosti,ogranienja i intelektualnih uticaja kojima sam bio izloen tokom pro-teklih godina.

Jedan od tih snanih uticaja na mene, koji svakako odmah padau oi, izvrila je literatura objavljena na engleskom jeziku. Meutim,

razlog zbog kog sam izabrao da se oslonim prevashodno na akademskuliteraturu objavljenu na engleskom jeziku ne proizlazi samo iz inje-nice da taj strani jezik najbolje poznajem ili pak iz toga to sam deosvog kolovanja zavrio u Velikoj Britaniji. Mnogo znaajniji razlogzbog kojeg sam napravio takav izbor, jeste injenica da je engleski jezikzapravo glavni jezik nauke o meunarodnim odnosima, pa i studijabezbednosti, kao uostalom i mnogih drugih savremenih naunih disci-plina. To ne znai da na drugim jezicima nije objavljeno nita kvalite-tno i vredno panje, vesamo da su ti doprinosi esto ostajali na mar-

gini, jer su se zbog jezike barijere retko kada utapali u glavne naunetokove.

Disciplina studija bezbednosti je, kako primeuju Beri Buzan i LeneHansen, roena kao anglo-amerika disciplina zasnovana na zapadnojkoncepciji drave.[]S jedne strane, ovaj evropocentrizam je svakakoograniavao validnost studija bezbednosti u onim nezapadnim delo-vima sveta gde je zapadna koncepcija drave nametnuta spolja ili gdese u praksi nije konsolidovala. S druge strane, suverena drava i jeste

nastala u Evropi odakle se proirila u ostatak sveta.[]

Osim toga, tokomproteklih dvesta godina zapadni meunarodni poredak zasnivao se naj-pre na hegemoniji Velike Britanije u . veku, a zatim i na hegemonijiSjedinjenih Amerikih Drava u . veku. Stoga i ne treba da udi toto je engleski jezik postao lingua franca ne samo prakse, vei naukeo meunarodnim odnosima kao i studija bezbednosti.

Primera radi, meu meunarodnih naunih asopisa koji suu periodu od . do . godine bili najuticajniji u ovoj naunoj

[] Buzan and Hansen, , .

[] Bull and Watson, .


13/46

~


disciplini, samo etiri ne izlaze na engleskom jeziku i oni se nalazena samom dnu rang-liste koju objavljuje ugledni omson Reuters.[]asopisi koji izlaze na ostalim jezicima, meu kojima je i srpski jezik,veoma malo utiu na nauku o meunarodnim odnosima i studije bez-

bednosti ako uopte i imaju nekakav uticaj.[]ak su i nedavni pokuajisistematskog mapiranja nezapadnih doprinosa ovoj nauci doli saengleskog govornog podruja.[]Kada se sve navedeno uzme u obzir,nadam se da moja usmerenost ka izvorima prevashodno objavljenimna engleskom jeziku postaje razumljivija.

Ova knjiga podeljena je analitiki na tri celine: teorije bezbednosti,sektori bezbednosti i nivoi analize bezbednosti. Ovakav pristup imaprednost zato to jednu izuzetno kompleksnu oblast analitiki razbija

na koherentne celine, koje su u studijama bezbednosti opteprihvaenekao relativno zasebne. To studentima omoguava da analizu meuna-rodne bezbednosti organizujusaznajno (teorije) vertikalno (sektori) ihorizontalno (nivoi). Meutim, ovakav pristup ima i svoje nedostatke.Najpre, o pojedinim temama se u knjizi raspravlja vie puta iz razli-itih uglova, kao na primer o nacionalnoj bezbednosti. Takoe, usva-janje ovakvog analitikog pristupa dovelo je do toga da se neke tememoda zapostave, poput nuklearnog oruja, meunarodnih mirovnihoperacija ili privatnih vojnih kompanija. Konano, ovakav pristup

podrazumeva to da su itaoci veupoznati sa osnovama politikihnauka i meunarodnih odnosa, bez kojih razumevanje meunarodnebezbednosti nije mogue. Zbog toga je izostalo temeljno raspravlja-nje o nekim osnovnim pojmovima kao to su vlast, drava, suvere-nost, razvnotea snaga, ali i o optepoznatim istorijskim dogaajima

[] To suInternasjonal Politikk(norveki) na . mestu,Internationale Politik(nemaki)na . mestu,Revista de Derecho ComunitarioEuropeo(panski) na . mestu i Uluslara-rasi Iliskiler(turski) na . mestu. injenica da ostali visoko rangirani asopisi izlaze na

engleskom jeziku nikako ne znai da se preostali meunarodni asopisi objavljuju isklju-ivo u dravama u kojima je engleski zvanini jezik, a jomanje to da u njima objavljujusamo istraivai kojima je engleski maternji jezik. Podaci o rangiranju asopisa iz oblastimeunarodnih odnosa uJournal Citation Report. Izvor: (. novembar ).

[] Nauni asopisi koji se objavljuju u Republici Srbiji iz oblasti bezbednosti:Bez-bednost,Vojno delo,Nauka, bezbednost policija: urnal za kriminalistiku,Bezbednost

Zapadnog Balkana,Godinjak Fakulteta bezbednosti,a iz oblasti meunarodnih odnosa:Meunarodni problemi,Meunarodna politika,Review of International Affairs,Evropskozakonodavtsvoi dr. Podaci su za . godinu. Izvor: (. novembar ).

[] Videti: Buzan and Acharia ; Tickner and Wver .


14/46

~

FILIP EJDUS

i procesima, kao to su svetski ratovi, globalizacija, evropske integra-cije, raspad Jugoslavije itd.

U odnosu na sline udbenike studija bezbednosti koji postoje naengleskom jeziku, nastojao sam da u ovom postignem i dve dodatne vre-

dnosti.[]Prvo, trudio sam se da sadraj prilagodim kontekstu u kome senalaze Srbija i region Jugoistone Evrope na poetku . veka. Tanije,namera mi je bila da, kada god je to bilo mogue, dominantne teorije ikoncepte studija bezbednosti ilustrujem primerima iz nacionalne, re-gionalne i evropske bezbednosti, kao i primerima iz oblasti popularnekulture koji e, nadam se, itaocima biti bliski i razumljivi. Drugo, trudiosam se da u knjizi sadraj maskimalno prilagodim njegovoj didaktikojnameni. Kljune koncepte ili zanimljive primere sam izvukao u posebne

odeljke (antrfilee), a svako poglavlje sam zavrio pitanjima koja podstiuna raspravu, predlozima za izradu studija sluaja, kao i uputstvima otekstovima i filmovima koji ilustriju datu materiju.

Konano, elim da zahvalim koleginicama i kolegama koji su mi narazliite naine pomagali da zavrim ovaj rad. Najpre, profesoru Miro-slavu Hadiu, koji mi je pruao neprekidnu i bezrezervnu intelektualnui profesionalnu podrku, bez koje ovaj projekat ne bih mogao zavrim.Zatim, zahvaljujem se Draganu ivojinoviu, Nikoli Vujinoviu, MarkuKovaeviu, Denisu oragiu, Dejani Dimitrijevi, Svetlani ureviLu-

kii Ivanu Stanojeviu, koji su proitali ranije verzije ovoga teksta, delomili u celosti, i dali mi izuzetno korisne komentare i predloge kako da gaunapredim. Iver Nojman sa Norvekog instituta za meunarodne poslove(NUPI) pomogao mi je da bolje razumem koliko je za studije bezbedno-sti relevantan ne samo jeziki obrt, nego i relativno skorije okretanjapraksama u nauci o meunarodnim odnosima. Koleginicama i kolega-ma iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku dugujem zahvalnostza mnoge ideje, koje sam svesno ili nesvesno preuzeo od njih tokom

svih godina uspene saradnje. Takoe zahvaljujem Folksvagen fondacijikoja mi je omoguila da kao gostujui istraivaprovedem est meseciu Institutu za istraivanje mira u Frankfurtu (PRIF). Zahvaljujui presvega Sabini Manic, imao sam savrene uslove za rad kako na doktorskojdisertaciji, tako i na ovoj knjizi. elim da naglasim da objavljivanje oveknjige ne bi bilo mogue ni bez finansijske pomoi Ambasade KraljevineNorveke u Beogradu, koja je imala puno razumevanje za viestruka po-

[] Tokom proteklih nekoliko godina objavljeno je nekoliko veoma kvalitetnih udbe-nika iz studija bezbednosti, kao to su, na primer, Hough , Williams , Caveltyand Maurer .


15/46

~


meranja zavrnih rokova. Ovaj tekst je takoe rezultat rada na projektuPolitiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu ()koji se realizuje u okviru Fakulteta politikih nauka, Univerziteta u Be-ogradu, a finansira ga Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

Zahvaljujem i recenzentima, uvaenim profesorima Vojinu Dimitrije-viu i Sinii Tataloviu, koji su mi svojim kritikim i temeljnim itanjemranijeg rukopisa pomogli da jasnije sagledam neke njegove nedostatke ida ih, nadam se, prevaziem u ovoj konanoj verziji. Napokon, elim dazahvalim i studenatima Fakulteta politikih nauka koji su me inspirisalii motivisali da se u pisanje ove knjige uopte upustim. Nadam se da eknjiga biti zanimljiva i studentima drugih fakulteta kao i svim ostalimistraivaima koje zanimaju savremeni teorijski aspekti meunarodne

bezbednosti. Za sve eventualne greke, zablude i nedostatke ovog delasamo sam ja odgovoran.


16/46

G

T


17/46

~


.P

.U

Danas je rebezbednost, u gotovo svim jezicima i kulturama, ula u upo-trebu u velikom broju veoma razliitih drutvenih oblasti, kao to su

politika, zdravstvo, informatika, ekologija, sport, psihologija, ekonomijai finansije, arhitektura itd. O njenom izuzetno velikom znaaju i raspro-stranjenosti najbolje govori injenica da je ona na internetu zastupljenijaod rei bog, mir, rat ili politika.[]U politikom diskursu bezbednost zau-zima posebno, moda ak i centralno mesto. Oni koji odluuju u politici,kada ele da istaknu egzistencijalni znaaj nekog problema i tako ga stavena vrh dnevnog reda, kau da je on znaajan za nacionalnu, regionalnu ili

[] Pretraga je izvrena na engleskom jeziku u pretraivau Google, . oktobra .godine. Rezultati o broju pojavljivanja ovih rei na mrei su: bezbednost (,milionaputa), bog (oko miliona), mir (miliona), rat (miliona) i politika (miliona).


18/46

~FILIP EJDUS


19/46

~


.R

.U

Studije bezbednosti su nastale nakon zavretka Drugog svetskog ratanajpre kao zasebna oblast, a zatim postepeno sve vie kao poddisciplina

nauke o meunarodnim odnosima, koja se pre svega bavi fenomenomrata.[]Stiven Volt definie studije bezbednosti kao studije pretnje, upo-trebe i kontrole vojne sile.[]Meutim, nacionalna bezbednost ne zavi-si samo od vojne moi, a vojne pretnje nisu jedine koje mogu ugrozitidravu. Zbog toga Volt u predmet studija bezbednosti, pored upotrebevojne moi, ukljuuje i neke druge oblike upravljanja dravom poput

[] Prvi posleratni istraivai strategije nisu svoj rad doivljavali kao deo nauke o

meunarodnim odnosima. Do kraja ezdesetih godina . veka strateke studije e se

utopiti u nauku o meunarodnim odnosima. Buzan and Hansen, , .

[] Walt, , .


20/46

~

FILIP EJDUS

.Z

Studije bezbednosti su prele dugaak put od svog nastanka do danas.Od zlatnog doba tokom pedesetih godina . veka, pa sve do arapskog

prolea spoetka druge decenije . veka, one su stalno proirivane, pro-dubljivane i obogaivane. Na poetku, bile su iskljuivo vezane za vojne,pre svega, nuklearne izazove SAD i drugih velikih sila. Prvi istraivaikoristili su pozitivistiku metodologiju, a nalazi su, pre svega, bili name-njeni odluiocima u vojnom sektoru bezbednosti. Danas su studije bez-bednosti teorijski daleko raznovrsnije, spiskovi tema kojima se bave sumnogo dui, a broj korisnika njihovih saznanja daleko vei. Ponekad jeta raznovrsnost ak tolika da se na momente moe uiniti kako su izgu-

bljeni intelektualna koherentnost i jasan istraivaki dnevni red. Ipak, upluralizmu tema i perspektiva se i nalazi bogatstvo koje studije bezbed-nosti ini uzbudljivom i dinaminom naunom disciplinom.


21/46

~



22/46

~


.T

.U

Svi tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti mogu se podeliti u dvevelike grupe: realizam i liberalizam. Dok je liberalizam bio dominantnakola miljenja izmeu dva svetska rata, realizam je dostigao svoj vrhunactokom hladnog rata. Realizam i liberalizam polaze od slinih pretpostavki,kao na primer da je struktura meunarodnog sistema anarhina, da su dr-

ave centralni akteri u meunarodnom sistemu i da tee racionalnom po-naanju, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima. Meutim, dok surealisti uglavnom pesimistini kada je reo stvaranju uslova za dugotrajnimir izmeu drava, liberali smatraju da se irenjem slobodne trgovine,demokratije i meunarodnih institucija mogu stvoriti okolnosti u kojimae napetosti izmeu drava biti umanjene ako ne i potpuno prevaziene.U ovom poglavlju, najpre se iznose osnovne postavke realistike kole ustudijama bezbednosti. Posebno se razmatraju klasini realizam, struktu-ralni realizam i neoklasini realizam. Nakon toga, prelazi se na raspravu

o liberalnim pristupima meunarodnoj bezbednosti teoriji liberalnogmira, teoriji demokratskog mira i neoliberalnom institucionalizmu.


23/46

~


N

Teorije liberalnog i demokratskog mira usmerene se na faktore unu-tar drava, pre svega na slobodno trite i demokratsko ureenje, koji

dovode do miroljubive spoljne politike. Za razliku od njih, neoliberalniinstitucionalisti istiu ulogu meunarodnih ustanova u ouvanju mira.Neoliberalni institucionalisti sauvali su u velikoj meri dravocentrinipristup i pozitivistiku epistemologiju realista. Oni, sa realistima delepretpostavke o anarhinoj strukturi meunarodnih odnosa. Meutim,za realiste meunarodne institucije iskljuivo predstavljaju instrumentpolitike moi najjaih drava u meunarodnom sistemu, a drave su pre-vashodno zaintersovane za relativne dobitke.[]To znai da je dravama,

prema ovom shvatanju, znaajnije to koliko, kroz neku meunarodnuinterakciju, dobijaju u odnosu na druge drave nego koliki je taj dobitaku apsolutnom smislu. Neoliberalni institucionalisti pak dre da meu-narodne institucije ne nastaju kako bi se zatitio pojedinani nacionalniinteres najmonijih drava, vekako bi se zatitili zajedniki interesi svihdrava koje sarauju. Drave su, smatraju oni, spremne da sarauju, zbogtoga to im apsolutni dobici znae vie od relativnih dobitaka. Meuna-rodne institucije ublauju bezbednosnu dilemu izmeu drava i omogu-avaju mirno reavanje sporova.

Liberalni institucionalisti smatraju da svet karakterie kompleksnameuzavisnost, odnosno mrea transnacionalnih veza izmeu drava,trita i pojedinaca.[]Imajui to u vidu, oni smatraju da drava, iako jecentralni akter u meunarodnim odnosima, nije uvek i obavezno najbo-lji nivo analize u izuavanju meunarodne politike i bezbednosti. Potosuverene drave u meuzavisnom svetu sve manje mogu da izau na

[] Mearsheimer, /.

[] Keohane and Nye, .


24/46

~


.A

.U

Hladi rat predstavljao je ne samo globalnu politiku realnost, vei in-telektualni okvir u kojem su tradicionalne teorije razraivale i testirale

svoje hipoteze. Meutim, ove teorije ne samo da nisu mogle da predvideneoekivan i brz zavretak hladnog rata, maltene bez ijednog ispaljenogmetka, venisu mogle ni da lako objasne takav razvoj dogaaja. Ovasituacija dovela je istraivae bezbednosti u neugodnu situaciju, u kojoj,uprkos oekivanjima javnosti, jednostavno nisu raspolagali adekvatnimanalitikim kategorijama koje bi im pomogle da razumeju novonastaleokolnosti.[]To se odnosilo kako na sam zavretak hladnog rata, tako ina kljune posthladnoratovske dogaaje, poput rata u Jugoslaviji. Iako jepredstavljao glavni bezbednosni problem Evrope nakon pada Berlinskog

[] Kratochwil, ; Lapid and Kratochwill .


25/46

~


.K

.U

Kopenhaka kola studija bezbednosti nastala je pod okriljem Kopen-hakog instituta za istraivanje mira, formiranog . godine odlukomdanskog parlamenta u cilju multidisciplinarnog istraivanja mira i bez-bednosti. Uprkos injenici da je nastao relativno kasno u odnosu na dru-

ge institute za istraivanje mira u Evropi, COPRI je ubrzo stekao velikiautoritet zbog toga to je uspeo da napravi most izmeu mirovnih i stra-tekih studija.[]Venakon jedanaest godina postojanja, poeo se polakosticati utisak da je unutar ovog instituta razvijena posebna kopenhakakola.[]Dva istraivaka projekta ovog instituta, koji su bili kljuni zarazvoj kole, jesu Neofanzivna odbrana i Nevojni aspekti evropskebezbednosti. Za razvoj kole, posebno je bio plodotvoran dolazak Be-rija Buzana (postao direktor projekata . godine) u Institut, gde se

[] Guzzini and Jung, .

[] McSweeney, .


26/46

~MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI


27/46

G

S


28/46

~


.V

.U

Vojna bezbednost, odnosno tenja ka slobodi od vojnih pretnji predstav-

lja tradicionalno polje studija bezbednosti. Od nastanka ove disciplinenakon Drugog svetskog rata, pa sve do osamdesetih godina prolog veka,pojam bezbednosti bio je gotovo sinonim za slobodu drave od vojnihpretnji. Strateki mislioci bavili su se prevashodno analizom vojnih spo-sobnosti i politikama odbrane svoje i drugih drava radi poveanja na-cionalne bezbednosti. Do pre samo nekoliko decenija, govoriti o vojnojbezbednosti zvualo bi gotovo kao pleonazam. Ali promene koje su nasvetskoj sceni nastupile uruavanjem Sovjetskog Saveza vojne izazovesu stavile u drugi plan, barem na tren. Po drugi put u . veku, sticao

se utisak da je rat kao nastavak politike drugim sredstvima uao u isto-riju. Isto kao i na poetku veka, svet je opet u euforiji poverovao da je


29/46

~

FILIP EJDUS

Kontrola naoruanja je, pre svega tokom hladnog rata, pored multila-teralne imala i vanu bilateralnu dimenziju. Tako su SAD i SSSR potpisaliniz sporazuma, kojima meusobno ograniavaju arsenale, kao to su:Sporazum o ogranienju stratekog nuklearnog naoruanja,potpisan .godine (SALT ) i drugi isti sporazum potpisan . godine (SALT );Sporazum o protivbalistikim raketama (ABM), potpisan . godine

(stupio na snagu iste godine), kojim je zabranjeno rasporeivanje pro-tivbalistikog sistema; Sporazum o smanjenju stratekog nuklearnognaoruanja, potpisan . godine (START ) i drugi sporazum potpisan. godine (START ).


30/46

~


.P

.U

Celokupna oblast bezbednosti je duboko politika. Ukoliko je sutina po-litike u pitanju ko dobija, ta kada i kako onda je politika sveprisutna.[]

U tom smislu, pitanje da li emo u svoj kompjuter instalirati operativnisistem Windows ili Linux postaje politiko pitanje isto onoliko koliko ipitanje da li e biti izvrena vojna intervencija protiv drave koja ilegalnorazvija nuklearno oruje. Prema daleko konkretnijoj definiciji politike,koju daje Karl mit, sutina politikog jeste u definisanju prijatelja i ne-prijatelja. Prema ovakvom vienju, sutinu politike je mogue najjasnijesagledati tek u uslovima rata i vanrednog stanja kada volja suverena bivaosloboena bilo kakvih pravnih ogranienja. Prema ovoj mitovskoj de-finiciji, pojampolitikogje dosta slian pojmu bezbednosnog u shvatanju

[] Lasswell, .


31/46

~


.E

.U

Na Zapadu se pojam nacionalnog interesa, izmeu dva rata, zbog dubokeekonomske krize i Velike depresije, odnosio pre svega na socijalno i eko-nomsko blagostanje drave. Postratni ekonomski oporavak je, zajedno sa

sve otrijom vojno-politikom konfrontacijom izmeu nuklearnih super-sila, doneo novo znaenje nacionalnog interesa. Ve. godine ArnoldVolfers je ovu transformaciju zabeleio na sledei nain: Promena urazumevanju nacionalnog interesa od blagostanja ka bezbednosti je ra-zumljiva. Mi danas ivimo pod uticajem hladnog rata i pretnji od spoljneagresije pre nego od ekonomske depresije i drutvenih reformi.[]Svedo sedamdesetih godina prolog veka ekonomski problemi, iako impli-citno prisutni u svim bezbednosnim razmatranjima, nisu bili eksplicitnovezivani za problematiku nacionalne bezbednosti. Meutim, naftni ok

[] Wolfers, , .


32/46

~


.S

.U

Nakon zavretka hladnog rata vojnopolitika bezbednosna dinamika, uijem se centru nalazi suverena drava, potisnuta je u drugi plan. Poka-zalo se da dravocentrina realpolitika misao, koja je u okviru stratekihstudija razvijana decenijama, a u okviru politike teorije vekovima, nemoe da objasni novostvorenu bezbednosnu dinamiku. U njenom centru

su se nali novi uesnici poev od pojedinaca, preko drutvenih grupa,poput teroristikih organizacija ili multinacionalnih kompanija, pa svedo velikih drutvenih konglomerata, poput nacija, religija i civilizacija.Drava nije izgubila svoju centralnu ulogu ali je meunarodnu scenu svevie delila sa uesnicima koji se ne uklapaju u tradicionalnu taksonomi-ju meunarodne politike. Moda jovanije od toga, kraj hladnog rataizotrio je razliku koja je oduvek postojala, ali koja se u ranijim periodimadaleko manje razaznavala, a to je razlika drutva i drave. Za razliku oddrave koja postoji zahvaljujui ideji suverenosti i njenom administrativ-

nom izrazu u vidu policije, vojske i dravnih ustanova, drutvo postojisamo zahvaljujui ideji o kolektivnom identitetu i njegovom kulturnom


33/46

~


.E

.U

ivotna sredina je oduvek uticala na bezbednost ljudi i politikih zajed-nica. Ipak, ona je dugo bila posmatrana kao skup zadatih uslova, u kojimase postiu drugi ciljevi i zadovoljavaju druge potrebe, poput uveanjamoi i bezbednosti, dostizanja mira ili prosperiteta. Meutim, svet je

tokom . veka doiveo ogroman demografski i ekonomski razvoj. Dokje na poetku drugog milenijuma na svetu bilo oko miliona ljudi,poetkom . veka taj broj se popeo na .miliona, a u oktobru .godine na sedam milijardi. Uporedo s tim je rastao i bruto svetski pro-izvod. On je sa miliona amerikih dolara . godine porastao namiliona dolara . godine, da bi . dostigao ak ,triliona.[]Snaan demografski i ekonomski rast uticali su na preispitivanje stava oprirodi shvaenoj zdravo za gotovo.

[] Maddison, , . Podaci za . preuzeti su od MMF-a. Izvor: (. decembar ).


34/46

G

N


35/46

~


.N

.U

U prethodnoj glavi je meunarodna bezbednost bila analizirana po sek-torima: vojnom, politikom, socijetalnom, ekonomskom i ekolokom.Sektori su analitiki instrumenti pomou kojih se bezbednosna dinamikarazvrstava na nekoliko razliitih i meusobno odvojenih delova. Sektorpredstavlja nain da se raspakuje konfuznost celine, tako to e se ona

razbiti na nekoliko delova, koji su analitiki odvojeni na osnovu nekogposebnog aspekta.[]U glavi koja sledi e oblast meunarodne bezbed-nosti biti organizovana u odnosu na razliite nivoe analize. Za razliku odsektora koji odreenu celinu dele na delove unutar kojih postoji nekakavspecifian obrazac interakcije, nivoi analize predstavljaju analitiki kon-strukt, koji celinu deli u odnosu na razmeru (npr. mikro, mezo i makro).Za razliku od sektora koji, kao neka vrsta pregrada, dele celinu na ver-tikalne delove, nivoi analize organizuju celinu horizontalno, tako da sena dnu nalazi slika stvarnosti u najmanjoj razmeri, a na vrhu njena slika

[] Buzan, et. al., .


36/46

~


bezbednosti podeli na razliite predstave prema razmeri, poev od naj-manje razmere (individualne) koja je na najniem nivou analize, pa sve donajvee (sistemske) koja se nalazi na najviem nivou analize. U literaturise najee pominju etiri nivoa analize: individualni (ljudski), nacionalni(dravni), regionalni i meunarodni (sistemski). Odreeni nivo analize

bira se ili zbog toga to se na njemu nalazi neto to zahteva objanjenje(lat. explanandum) ili pak zato to se na tom nivou analize nalazi samoobjanjenje (lat. explanans). Tako, na primer, anarhina struktura me-unarodnih odnosa (sistemski nivo analize) moe da bude tretirana kaouzrok, odnosno kao objanjenje za rat izmeu drava odnosno kao expla-nans. Mogue je takoe postaviti pitanje: zato postoji anarhija. Ona se,dakle, u tom sluaju tretira kao neto to samo po sebi zahteva objanjenje.Osim toga, nivo analize moe da bude izabran i zbog normativnog opre-deljenja istraivaa, kao to je esto sluaj sa individualnom (ljudskom)

bezbednou. U narednim poglavljima detaljno se razmatraju etiri nivoaanalize: individualna, nacionalna, regionalna i globalna bezbednost.

!"#$%&'

(')%'

*+,-. /+0.1.2. 3+4.,5160-. 52+-+732. 52+0+82.

.-9.*.9:60-.

-64.+-6

0-.

;5I$2"E+*#6I">

J6;$2"30>+*6;$2"F7


41/46

~


.G

.U

Globalna bezbednost odnosi se na bezbednosnu dinamiku koja se od-vija na nivou itavog sveta. Kao najvii nivo analize, nivo globalne bez-bednosti predstavlja ptiju perspektivu u studijama bezbednosti. Iz oveperspektive se ne mogu uvek u dobroj rezoluciji sagledati bezbednosni

izazovi, rizici i pretnje na nivou pojedinca, drutva ili drave, ali se zatomogu dosta dobro uoiti makropojave znaajne za ceo svet. Kakva e pakbezbednosna dinamika biti uoena na globalnom nivou analize u velikojmeri zavisi od toga kako je podeen analitiki objektiv. Ukoliko je on po-deen tako da ima dravocentrini pogled, istraivaki objektiv e uslika-ti bezbednosnu dinamiku koja se odvija unutar meunarodnog, tanijeunutar meudravnog sistema. Ukoliko je podeen na drutvenocen-trinu perspektivu, objektiv e pre snimiti bezbednosnu dinamiku koja

je rezultat procesa globalizacije. Dok koncept meunarodnog sistema

prua dobar okvir za statinu analizu globalne bezbednosti, koncept glo-balizacije omoguava okvir za dinamiku analizu globalne bezbednosti.


42/46

~



43/46

~


B:

Abelson, Donald E.A Capitol Idea:

ink Tanks and US Foreign Policy. Mon-treal: McGill-Queen University Press, .Abrahamsen, Rita. Blairs Africa: e Politics of Securitization and Fear.

AlternativesVol. , No. , (): .Abulof, Uriel. Small Peoples: e Existential Uncertainty of Ethnonational Co-

mmunities.International Studies Quarterly Vol. , No.(): .Acharya, Amitav and Barry Buzan ed.,Non-Western International Relations

eory. New York: Routledge, .Adler, Emanuel and Michael Barnett ed., Security Communities. Cambridge:

Cambridge University Press, .Agamben, Giorgio.Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life. Stanford: Stan-

ford University Press, .Agamben, Giorgio. State of Exception. Chicago: Chicago University Press, .Albrow, Martin.e Global Age: State and Society Beyond Modernity, Stanford:

Stanford University Press, .Alexander, George and Robert Keohane. e Concept of National Interests:

Uses and Limitations. in Alexander George ed.,Presidential Deci-sion Making in Foreign Policy. Boulder: Westview, .

Allison, Graham.Essence of Decision: Explaining the Cuban Missile Crisis. Bo-

ston: Little Brown, .Allison, Graham. e Impact of Globalization on National and International

Security. in Joseph S. Nye and John D. Donahue ed., Governance ina Globalizing World. Washington: Brookings Institution Press, .

Allison, Graham. Nuclear /: the Ongoing Failure of Imagination.Bulletin ofAtomic Scientists Vol. , No. , (): .

Anderson, Benedict.Imagined Communities: the Origins and Spread of Natio-nalism. London: Verso, .

Angel, Norman.e Great Illusion: A Study of the Relation of Military Power in

Nations to their Economic and Social Advantage. New York, G. P. PutnamSons, .


44/46

~


I

Anarhija, , , , , , , ,, ,

Bezbednosna dilema, , , , , ,, , , , , , , , , ,, , , , , ,

Bezbednosna zajednica, , , , ,, , ,

Bliski istok, , , Buzan Beri, , , , , , , ,

, , , , , , ,, , , , , , , ,, ,

Globalizacija, , , , , , ,, ,

Diskurs, , , , , , , ,, , , , , , ,, , , , , , , ,, , , , , ,

DojKarl, , , , Drugi svetski rat, , , , , , ,

, Drutvo naroda, , , Epistemologija, , , , , ,

, , , , Francuska, , , , , , , ,

, , Fuko Miel, , , , ,

Feminizam, , , , , , , , ,,

Glad, , , , , , , ,,, , ,

Hansen Lene, , , , , , , ,

Hegemon, , , , , , , ,, , , , , , ,, , ,

Hitler , , , , Hladni rat, , , , ,, , ,

, , , Izrael, , , , , , , , ,

, , , , , , Kina , , , , Klimatske promene, , , , ,

, , , , , , , Krah berze, , , , Konstruktivizam, , , , , , ,

Liberalizam, , , Mali rat (gerila) , , , ,Meunarodno drutvo, , , ,Meunarodni sistem, , , , , ,

, , , , , , , , ,, , , , , , ,, , , , , ,, , , , , , ,, ,

Bipolarni, , , , , , , , ,

, , , , , , , , , , , , , ,


45/46

Filip Ejdus MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE,SEKTORI I NIVOI | IzdavaJavno preduzee Slubeni glasniki Beogradski centar za bezbednosnu politiku | Za izdavae

Slobodan Gavrilovi, direktor i Sonja Stojanovi, direktorka |Izvrni direktor Petar V. Arbutina | Izvrna urednica ZoricaVidoviPaska| Lektura Hadi| Korektura Momir okovi| Dizajn Goran Ratkovi| Tehniko ureenje Saa Beevi|

Beograd, 2012 | www.slglasnik.com

CIP ,

821.163.41-992,

ISBN 978-00000000000000000COBISS.SR-ID 000000000000000000


46/46

, 27

. . ., 7

a, 1

, 4

--

,1

, 52

, 2

, 2

, 2

. ., 1

Stylos . o. o., 67

Igepa Cartacell. o. ., 266

,

8

Comes, . .

. . .

,84

. . ., 17/9

, 6

MK group,

115

, 10

IMPOL SEVAL, . .

Piraeus Bank ,

5

,

212

medjunarodna bezbednost

Documents