srbija u prva partnerstvu linija za mir odbrana.pdfprilog reforma sektora bezbednosti srbije...

Godi

na II

Broj

29

1. d

ecem

bar

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

SRBIJA UPARTNERSTVU

ZA MIR

I n t e r v j uI n t e r v j u

P r i l o gP r i l o g

Milorad Peri}savetnik ministra odbraneMilorad Peri}savetnik ministra odbrane

Samit Natoa u RigiSamit Natoa u Rigi

SRBIJA UPARTNERSTVU

ZA MIRPRVALINIJAODBRANE

PRVALINIJAODBRANE

REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTIREFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI

NARUXBENICA

NC ”Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19,11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026

@iro-ra~un 840 - 49849 - 58

Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendaraza 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.

Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresuNC ”Odbrana”.

Kalendari se mogu preuzeti u NC ”Odbrana”.Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata

100 dinara za po{tarinu.Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju

nakon uplate.

Kupac.............................................................................................................(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)

.......................................................................................................................

Ulica i broj .................................................................................................

.....................................................................................................................

Telefon........................................................................................................

Mesto i broj po{te:....................................................................................

..................................................................................................

Datum..........................................................................................Potpis naru~ioca

M.P.

ZIDNI KALENDAR

3

profesionalni kriterijumi za prijem. A daqi tok integracija zavi-si od nas samih”, rekao je ministar Stankovi} i naglasio: ”Na{prijem u Partnerstvo za mir nema samo vojnu dimenziju. Iako jeMinistarstvo odbrane vodilo ceo proces, èlim da istaknem da jeu Partnerstvo za mir primqena cela na{a dràva. Krajwi ciqsvih ovih na{ih napora jeste da Srbija, jednoga dana, postane ~la-nica Evropske unije, odnosno da izgradimo demokratski ure|enudràvu koja svojim gra|anima obezbe|uje boqi ìvot... To je i jasnaporuka potencijalnim stranim investitorima da mogu bezbedno daulaù u na{u zemqu”. Ministar Stankovi} je dodao da “to ne zna~ida smo ovim prijemom re{ili ili odloìli problem saradwe saHa{kim tribunalom, jer je to na{a me|unarodna preuzeta obavezakoju treba {to pre da re{imo, pre svega zbog nas samih”.

PRIZNAWE ZA REFORME

Obra}aju}i se novinarima, zastupnik na~elnika General{ta-ba VS general-major Zdravko Pono{ rekao je da prijem u Part-nerstvo za mir “prvo, predstavqa priznawe za dostignuti stepen ibrzinu reformi u Srbiji, i drugo, rezultat je regionalnog pristu-pa kakav Nato ima i koji se moè, tako|e, sagledati u dva aspekta.Na ovaj na~in zaokruùje se evroatlantski bezbednosni prostor...a to moè pozitivno uticati na internu politi~ku i bezbednosnudinamiku u regionu i u zemqama regiona pojedina~no”.

Prema generalu Pono{u, ulazak u Partnerstvo za mir je “statu-sni simbol u pogledu dostignutih bezbednosnih standarda, a to rezul-tuje, na osnovu iskustava drugih zemaqa, pove}awem direktnih stra-nih investicija... Na vojnom planu dobijamo pristup alatima za re-formu sistema odbrane posredstvom multilateralne forme Natoa”.

Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbraneza politiku odbrane, istakla je da je “ovo priznawe da se rad is-plati, jer smo svi zajedni~ki jako puno radili da do ovoga do|e.Me|utim, jo{ va`nije, ovo je signal jedne vere, i unutra{we poli-ti~ke i me|unarodne, da Vojska Srbije i sistem odbrane nisu ko~-ni~ari, ve} motor pozitivnih promena u na{em dru{tvu... Velikoje priznawe koje smo dobili, ali to nas obavezuje da radimo jo{vi{e jer nas jako puno posla ~eka, a tom poslu se mi u Ministar-stvu odbrane od sveg srca radujemo”.

Sneàna Samarxi}-Markovi} je najavila da }e sredinom de-cembra u Beogradu biti otvorena vojna kancelarija za vezu sa Na-toom.

Da podsetimo, Program Partnerstvo za mir, koji je kona~nootvorio svoja vrata i Srbiji, pokrenut je januara 1994. godine nasamitu Natoa u Briselu radi unapre|ewa stabilnosti i bezbedno-sti u Evropi.

SAMIT NATOA U RIGI

SRBIJA UPARTNERSTVUZA MIR Na sastanku {efova dràva ~lanica Natoa, koji je 28. i 29. novembra odràn u Rigi, doneta jeodluka da se Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Goraprikqu~e Programu Partnerstva za mir

Na samitu Natoa u Rigi, drugog dana zasedawa, Srbija je za-jedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom primqena u Part-nerstvo za mir. Lideri Natoa konstatovali su da je ~lanstvo tetri zemqe u Programu va`no za stabilnost u regionu. U obrazlo-èwu je navedeno da su {efovi dràva Natoa ovakvu odluku done-li “imaju}i u vidu zna~aj dugoro~ne stabilnosti zapadnog Balkanai uzimaju}i u obzir do sada u~iwen napredak”.

Prijem nije uslovqen, kako je to ranije najavqivano. “O~eku-jemo od ove tri zemqe punu saradwu sa Ha{kim tribunalom i pa-`qivo }emo pratiti wihove napore u vezi sa tim”, navodi se u za-vr{nom dokumentu samita Natoa.

Generalni sekretar Natoa, Jap de Hop Shefer izjavio je nakonferenciji za {tampu u Rigi, na kraju samita Alijanse, da je od-luka da pozove Srbiju da u|e u Partnerstvo za mir veoma vaànpoliti~ki korak.

“Saveznici su èleli da po{aqu snaàn signal Srbiji da jesmatramo va`nim igra~em u regionu i da èlimo da imamo jake ve-ze s wom”, izjavio je Shefer.

EVROATLANTSKA BUDU]NOST

Na konferenciji za novinare organizovanoj u Domu Vojske uBeogradu neposredno po dobijawu potvrde o prijemu u Partnerstvoza mir, ministar odbrane Zoran Stankovi} je na po~etku istakaoda je “prijem u Partnerstvo za mir sigurna potvrda evroatlantskebudu}nosti na{e zemqe, ali i rezultat velikog napora i energijekoju je Ministarstvo odbrane uloìlo da bi se postigli potrebni i

4

AKTUELNO

Samit Natoa u RigiSRBIJA U PARTNERSTVU ZA MIR 3

INTERVJU

Milorad Peri}, savetnik ministra odbrane za vojnu saradwu i diplomatiju PRVA LINIJA ODBRANE 8

Zavr{ena istraga u Para}inuSAMOZAPAQEWE UZROKEKSPLOZIJE 12

Per asperaDECA DOKTORA [UVARA 13

Formirana 204. avijacijska baza NA PONOS SRBIJI 14

TEMA

Prodaja i razmena vojnih nepokretnosti po Master planuPOÊTAK KOJI OBE]AVA 18

ODBRANA

Bojna ga|awa jedinica Kopnenih snagaNOVE FORME OBUKE 22

Ve`ba "Zima 2006"VOJNI SANITET U MIROVNOJ MISIJI 24

Ve`ba na administrativnoj linijiVAZDU[NA MEDICINSKAEVAKUACIJA 28

Transformacija oruànih snaga Rumunije @URNO NAPRED 30

SA

DR

@A

J

14

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Du{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

1. decembar 2006.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

PRILOG

Reforma sektora bezbednosti SrbijeBEZBEDNOST JE JAVNO DOBRO 33

DRU[TVO

Inventivna delatnost u VojsciKAKO POMERITI GRANICE STVARALA[TVA 54

SVET

Merkave u Libanu OMEK[ANA GVOZDENA PESNICA 58

Novi oblici teroristi~ke borbeVELIKE METE 62

TEHNIKA

Sedamdeset godina kala{wikova AK-47PU[KA ZA CEO SVET 64

KULTURA

Tesla i pravoslavqeORTO SINTEZA 68

FEQTON

Samoubila~ki terorizam (4)NA KRILIMA RAJSKIH PTICA 70

POVODI

Sedamnaest vekova svetog Teodora TironaJEVAN\EQE PRETOÊNO U @IVOT 74

SPORT

Vladimir Grbi}, dràvni reprezentativac u odbojciPRILIKA ZA OPRO[TAJ 78

78

RE^ UREDNIKA

5

23

PREPOZNAVAWE

Srbija vi{e nije siva ta~ka na mapi evroatlantske zajednice.Prijem u Partnerstvo za mir, na samitu Natoa u Rigi, velikoje priznawe na{oj dràvi i Vojsci i, istovremeno, potvrdadosada{wih rezultata u reformi sistema odbrane.Put do spoznaje da Vojska nije puki potro{a~ dru{tvenih re-

sursa ve} ogroman potencijal i pokreta~ reformskih procesa ni-je ni lak ni jednostavan. Oni koji su to na vreme shvatili odavnoubiraju plodove takvog opredeqewa. Oni koji to nisu, tapkaju umestu. [ansu da uhvatimo korak ponovo smo dobili. Ovoga putane bismo smeli da je propustimo. Nedavno odràna me|unarodnakonferencija o reformi sektora bezbednosti u Srbiji bila jeprilika za razmenu iskustava i povod da toj temi posvetimo spe-cijalni prilog u ovom broju.

Na novu ulogu vojnog faktora u svetu, koji je sve vi{e pro-moter spoqne politike jedne zemqe, ukazao je i general MiloradPeri}, savetnik ministra odbrane za vojnu saradwu i diploma-tiju u ekskluzivnom intervjuu za Odbranu, naglasiv{i zna~aj iulogu vojne diplomatije, koja je danas snaàn instrument izgrad-we i ja~awa bezbednosti i stabilnosti, promovisawa zajedni~-kih interesa i prevazilaèwa problema i nesporazuma.

Svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Ministarstva odbraneprepoznali su i na{i partneri iz Ohaja. Ovih dana krenulo seu realizaciju zajedni~kih aktivnosti posle potpisivawa Spora-zuma o dràvnom partnerstvu, a ve} narednog meseca u Ohajo pu-tuje visoka delegacija V i PVO Vojske Srbije radi razgovora okonkretnim oblicima saradwe vazduhoplovstava dveju zemaqa.

Tema broja je prodaja i razmena vojnih nepokretnosti poMaster planu. Po~etni pokazateqi ukazuju da je to, do sada, naj-konkretniji i najrealniji projekat za re{avawe vi{kova vojnihnepokretnosti i obezbe|ivawe sredstava pomo}u kojih se mogukona~no prevazi}i neki od goru}ih problema sa kojima se Voj-ska suo~avala proteklih godina. Trì{na logika je kona~no stu-pila na scenu. Pun zamah tek se o~ekuje, iako najve}i problem urealizaciji Master plana jeste nedostatak kapitala u Srbiji.Preduslov za wegovo prevazilaèwe ispuwen je dono{ewem no-vog Ustava koji strancima omogu}ava da budu i vlasnicinepokretnosti u Srbiji.

Nepoznanica vi{e nije za{to je do{lo do eksplozije munici-je u skladi{tu na Kara|or|evom brdu nedaleko od Para}ina. Is-traga je potvrdili da je do tog nemilog doga|aja do{lo zbog samo-zapaqewa municije 20 mm, koja je skladi{tena na otvorenom pro-storu. Uzrok samozapaqewa jesu neodgovaraju}i uslovi ~uvawa ineblagovremeno uni{tewe tih neperspektivnih ubojnih sredstava,za {ta nije bilo dovoqno finansijskih sredstava. Para, ranijihgodina, nije bilo ni za nekoliko novih magacina, a sada }emo po-tro{iti znatno vi{e na otklawawu {teta nastalih posle eksplo-zije. Nije nam, naàlost, to prvi primer za pogre{nu ra~unicu.Ali ako ni sada ne izvu~emo pouku mogao bi opet da se ponovi.

Opasnost nisu na vreme prepoznali ni Izraelci u Libanu.Wihov ponos, ~uveni tenkovi merkave nisu se proslavili u bor-bi sa gerilcima Hezbolaha. Analize izraelskih stru~waka govo-re da uzroci poraza, ipak, ne leè u slabim ta~kama tenkova,ve} u nedostatku para (i oni imaju taj problem) za opremawe tihsredstava ure|ajima za zadimqavawe i sistemima aktivne za-{tite od protivtenkovskih raketa. Cifre se, naravno, kre}u ustotinama miliona dolara, ali {teta je kudikamo ve}a. Zani-mqivu pri~u o tome, iz pera na{eg stalnog saradnika, donosimou rubrici Iskustva.

6 1. decembar 2006.

AKTUELNO

Kao deo nedavno zapo~etog Programa dràvnog partnerstva Republi-ke Srbije i ameri~ke dràve Ohajo, u ~etvorodnevnoj poseti Srbiji bora-vio je brigadni general Metju Kembi~, pomo}nik komandanta Nacionalnegarde Ohaja za kopnenu vojsku. Tom prilikom general Kembi~ i ~lanovi de-legacije Nacionalne garde Ohaja odràli su u Domu Narodne skup{tinedvodnevni seminar sa temom “Pomo} vojske civilnim strukturama”.

SEMINAR O PARTNERSTVU ZA MIR Seminar sa temom Program Partnerstvo za mir odràn je

13. novembra u Klubu Vojske Srbije “Top~ider”. Skupu su prisu-stvovali ministar odbrane Zoran Stankovi}, zastupnik na~el-nika G[ VS general-major Zdravko Pono{ i ~lanovi wihovihkolegijuma, komandanti Operativnih i Kopnenih snaga, Vazdu-hoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, na~elnici organi-zacijskih jedinica MO i predstavnici Ministarstva spoqnihposlova na{e zemqe.

U~esnici seminara obavestili su se o sadràjima i instru-mentima procesa u okviru Programa Partnerstvo za mir, ali i opredstoje}im obavezama organizacijskih jedinica u MO i VS utoku priprema na{e zemqe za prikqu~ewe tom programu.

OSMA SMENA SANITETSKOG TIMA U KONGU

Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 17. novem-bra {est pripadnika sanitetskog tima AMET 8, koji se, na osno-vu redovne smene upu}uje u mirovnu misiju Ujediwenih nacijaMONUC u Demokratsku Republiku Kongo. Ministar je izraziozadovoqstvo {to su za u~e{}e u toj mirovnoj operaciji izabra-ni najboqi me|u zainteresovanim pripadnicima MO, nagla-siv{i da ona znatno doprinosi ugledu na{e vojske u svetu. Mi-nistar je podsetio da VS trenutno u~estvuje u tri mirovne mi-sije UN i da je u wima ukupno 15 na{ih pripadnika. On je izra-zio nadu da }emo ubudu}e aktivnije doprinositi uspostavqawumira i stabilnosti u svetu.

Prvi sanitetski tim na{e vojske, u okviru mirovne misijeUN MONUC u DR Kongu, upu}en je 7. marta 2003. godine. Tim zamedicinsku evakuaciju vazduhoplovima, koji ~ine dva lekara i~etiri medicinska tehni~ara, sme{ten je u bazi mirovnih snagau Kin{asi. Osnovni zadatak tima je evakuacija te{ko povre|e-nih ili obolelih i wihovo prevoèwe vazduhoplovima unutarKonga i prema bolnicama tre}eg stepena u okruèwu (Kenija iJu`noafri~ka Republika). Do sada je angaòvano 40 pripadni-ka MO i VS u sedam sanitetskih timova, sa mandatom od {estmeseci (13 oficira, 19 podoficira i osam civilnih lica, ame|u wima je i {est èna). Ina~e, u ovoj misiji u Kongu trenut-no je angaòvano 16. 627 pripadnika UN, 763 vojna posmatra-~a i 107 civilnih policajca. Misiju jo{ podràva 959 me|una-rodnih civilnih stru~waka, 246 lica iz sastava lokalnog sta-novni{tva i 656 dobrovoqaca UN.

Sni

mio

Z. P

ERGE

POMO]VOJSKECIVILNIMSTRUKTURAMAKao deo nedavno zapo~etog Programadràvnog partnerstva Republike Srbije iameri~ke dràve Ohajo, u ~etvorodnevnojposeti Srbiji boravio je brigadnigeneral Metju Kembi~, pomo}nikkomandanta Nacionalne garde Ohaja zakopnenu vojsku. Tom prilikom generalKembi~ i ~lanovi delegacije Nacionalnegarde Ohaja odràli su u Domu Narodneskup{tine dvodnevni seminar sa temom“Pomo} vojske civilnim strukturama”.

UKRATKO

Otvarawe dvodnevnog seminara u Domu Narodne skup{tine

S A R A D W A R E P U B L I K E S

Seminar je otvorio dràvni sekretar Ministarstva odbrane Zvon-ko Obradovi}. On je rekao da je poseta delegacije Ohaja Republici Sr-biji prvi korak u realizaciji partnerskih odnosa dve zemqe.

“Za po~etak, ima}emo priliku da saznamo na koji je na~in organizo-vana Nacionalna garda Ohaja, kako se odvija wena saradwa sa civilnimstrukturama i kakve vrste sporazuma u kriznim situacijama zakqu~uju sacivilnim organima vlasti. Ta vrsta iskustva je neobi~no zna~ajna za nas,a tokom ove posete ima}emo priliku i da im prenesemo na{a iskustva”,rekao je Zvonko Obradovi}.

Obra}aju}i se novinarima, general Kembi~, pomo}nik komandantaNacionalne garde Ohaja, rekao je da partnerstvo izme|u Srbije i Naci-onalne garde Ohaja omogu}ava razmenu iskustava predstavnika te dvedràve u raznim oblastima, a kako se partnerstvo bude razvijalo, {i-

7

SIMULACIONA VE@BA SEESIM 06Dràvni sekretar u Ministarstvu odbrane Zvonko Obra-

dovi} u~estvovao je na Danu uvaènih gostiju 16. novembra uSkopqu i prisustvovao simulacionoj ve`bi SEESIM 06. Istogadana na~elnik Uprave za operativne poslove G[ VS general-major Qubisav Todorovi} bio je predstavnik Srbije na delute ve`be koja je izvedena u Bukure{tu.

Simulaciona ve`ba u Skopqu odràna je u okviru inici-jative Foruma ministara odbrane jugoisti~ne Evrope (SEDM),koji je 2000. godine pokrenuo stvarawe regionalne ra~unarskemreè SEESIM. Prva takva ve`ba odràna je 2002. godine izcentra u Atini i uve`bavala je nacionalne i me|unarodne pro-cedure za prihvat i slawe internacionalne pomo}i kao odgo-vor na razorne zemqotrese u jugoisto~noj Evropi. Ve`bom SEE-SIM 04 rukovo|eno je iz Istanbula i ona je bila nastavak ak-tivnosti dràva regiona na planu civilno-vojne saradwe u slu-~ajevima prirodnih i ekolo{kih nesre}a.

Ovogodi{wa SEESIM vo|en je iz centara u Skopqu i Buku-re{tu. Ve`ba je organizovana kao ra~unarska simulacija me-|unarodne operacije za{tite i spasavawa i u woj je u~estvova-lo 11 zemaqa i vi{e me|unarodnih organizacija. Dvojica ofi-cira na{e vojske bili su posmatra~i na ve`bi u Rumuniji.

Republika Srbija je zvani~no dobila status posmatra~a uForumu ministara odbrane jugoisto~ne Evrope 27. septembra2006. u Tirani.

RAZGOVORI SA AUSTRIJSKIM GENERALIMAPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane brigad-

ni general Volfgang Vosolsobe i koordinator za zapadni Bal-kan u Ministarstvu odbrane Republike Austrije brigadni gene-ral Johan Puher boravili su 23. i 24. novembra u Beogradu.Tokom posete visoki gosti iz Austrije odvojeno su se susreli sazastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbije general-majorom Zdravkom Pono{em i pomo}nikom ministra za poli-tiku odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}.

Tokom razgovora razmeweni su stavovi o trenutnoj bez-bednosnoj situaciji u regionu, dostignutom stepenu reforme

na{ih oruànih snaga i napretku Srbije u pribliàvawu evro-atlantskim integracijama. Istaknuta je dobra bilateralna voj-na saradwa u ovoj godini i definisane su aktivnosti iz teoblasti za naredni period.

Povod za dolazak dvojice austrijskih generala bio je prviod ~etiri seminara o Evropskoj politici odbrane i bezbedno-sti (European Security and Defence Policy – ESDP), koji je odrànod 19. do 24. novembra u organizaciji na{eg ministarstva od-brane. Ideja o odràvawu tih seminara pokrenuta je za vremeaustrijskog predsedavawa Evropskom unijom, u prvoj polovini2006. godine.

Sni

mio

Z. M

IL

AD

IN

OVI

]

UKRATKO

Komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irko-vi} do~ekao je u Ni{u vojnu delegaciju Ohaja. Tom prilikom, on im jepredo~io organizacionu strukturu i najva`nije zadatke tog sastava.

General Metju Kembi~ sa saradnicima prisustvovao je prakti~-noj obuci u 211. oklopnoj brigadi, kojom komanduje pukovnik êdomirBrankovi}. Gosti iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva posebno su se za-nimali za uve`bavawe mehanizovanog voda, koji je demonstrirao radna stalnom kontrolnom punktu mirovne misije.

Obra}aju}i se novinarima general ]irkovi} je istakao da je“razmena iskustva zna~ajna jer su pripadnici Nacionalne garde Oha-ja bili dosta angaòvani na otklawawu posledica katastrofa i ne-sre}a. Posebno nas zanima i wihov sistem edukacije i obuke podofi-cira. S druge strane, mi moèmo da im ponudimo na{a iskustva izangaòvawa u Kopnenoj zoni bezbednosti, o~uvawa mira i saradwesa Kforom”.

General Kembi~ je istakao da je “ovo partnerstvo dvosmerna uli-ca i nadamo se da }emo ovde mo}i da nau~imo isto onoliko, kolikomoèmo i da ponudimo”.

Na kraju posete Ni{u, general Kembi~ je obi{ao neke od kultur-no-istorijskih spomenika u tom gradu.

Z. M.

DELEGACIJA OHAJA U NI[U

Ameri~ki general Kembi~ sa pripadnicima Kopnenih snaga VS

R B I J E I D R @ A V E O H A J O

ri}e se i teme o kojima }e se razgovarati i kasnije sara|ivati. Tom prilikom {ef kancelarije SAD za bilateralne odnose u Srbi-

ji pukovnik Ron Hil najavio je da }e se saradwa Srbije i SAD u predsto-je}em periodu intenzivirati. Ve} u decembru bi}e odràna jo{ dva sli~-na seminara u na{oj zemqi, dok }e dve grupe od po pet srpskih oficiraboraviti u radnoj poseti dràvi Ohajo. Za 2007. godinu planirano jesedam zna~ajnijih doga|aja u okviru Programa dràvnog partnerstva.

U posledwa dva meseca ovo je druga poseta delegacije Nacionalnegarde Ohaja na{oj zemqi tokom koje su weni ~lanovi obi{li i jediniceKopnene vojske u Poàrevcu i Ni{u. Tako|e, u Beogradu su se susreli irazgovarali sa zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbije gene-ral-majorom Zdravkom Pono{em i sa pomo}nikom ministra za politikuodbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}. S. SAVI]

1. decembar 2006.8

Promene na globalnoj sceni, novi izazovi i pretwe, zahtevaju i da sevojni faktor, a time i vojna diplomatija prilagode tim realnostima.Na koji na~in – saznajemo od savetnika ministra odbrane gospodinaMilorada Peri}a, general-majora u penziji, ~ije su bogato diplomat-sko iskustvo, ste~eno u najuticajnijem centru svetske mo}i, Va{ingtonu,ali i u me|unarodnim mirovnim misijama, prepoznali i stranci. Nai-

me, wega je Ministarstva odbrane SAD nedavno odlikovalo za doprinosrazvijawu vojne saradwe izme|u oruànih snaga SAD i VSCG za vreme bo-ravka na du`nosti izaslanika odbrane u Va{ingtonu od 2001. do 2005. go-dine. Time je postao prvi srpski oficir koji je primio ameri~ki orden Legi-on of Merit.

Gospodine generale, gde je, po Va{em mi{qewu, danas mesto vojne di-plomatije u me|unarodnim odnosima?– Od davnina je poznata izreka da je diplomatija prva linija odbrane,

a vojska posledwa. Vojna diplomatija je negde izme|u, budu}i da na pravi na-~in ~ini balans izme|u interesa politike jedne dràve prema inostranstvu,bezbednosnih izazova i interesa, ja~awa vojnih odnosa primenom instrume-nata me|unarodne politike, i sli~no. U tom kontekstu treba posmatrati ulo-gu vojne diplomatije i weno mesto u me|unarodnim odnosima, i u na{oj ze-mqi i u svetu.

Diplomatski odnosi, gledano sa stanovi{ta prava i obaveza preuzetihprvenstveno prihvatawem Be~ke konvencije o diplomatskim odnosima i drugim

Novi poloàj vojnog faktora u svetu, koji sve vi{e poprima ulogu promotera spoqne politike jedne zemqe,odrazio se i na zna~aj i ulogu vojne diplomatije koja je danas postalasnaàn instrumentizgradwe i ja~awa bezbednosti i stabilnosti,poverewa i razumevawa,promovisawa zajedni~kihinteresa i prevazilaèwaproblema i nesporazuma

MILORAD PERI], SAVETNIK

MINISTRA ODBRANE ZA VOJNU SARADWU

I DIPLOMATIJU

PRVALINIJAODBRANE

IN

TE

RV

JU

9

Narodnoj skup{tini Srbije, a pod pokroviteqstvom Evropske ko-mande i Nacionalne garde Ohaja.

Program, osim direktne saradwe izme|u Nacionalne gardeOhaja i na{e vojske, omogu}ava i blisku saradwu gradova, pro-movisawe pristupa humanitarnim, trgovinskim i poslovnim or-ganizacijama dràva partnera, podr{ku razvoju demokratskihinstitucija, i drugo.

Saradwu }e unaprediti profesionalno vojno obrazovawe,zajedni~ke vojne ve`be, pomo} u kontroli granica, pomo} u slu~aju

vanrednih situacija, tragawe i spasa-vawe, borba protiv nelegalne trgovi-ne, za{tita ìvotne sredine, pomo} uure|ivawu odnosa sa javno{}u, razme-na eksperata u razli~itim oblastima.

Dakle, Program ima vi{estrukizna~aj za na{u dràvu i Vojsku, jer sjedne strane, Srbija preko tog progra-ma prakti~no ”ulazi na teritorijuSAD” i uspostavqa partnerstvo, a sdruge, Vojska izgra|uje svoje kapacite-te, tako da postanu interoperabilnisa kapacitetima sad i Natoa i preformalnog pristupawa Srbije Pro-gramu Partnerstvo mir.

Da li je postoje}a mreà vojnodiplomatskih predstavni-{tava, koju je Srbija razvila u stranim dràvama i me|u-narodnim organizacijama, dovoqna za ostvarivawe posta-vqenih ciqeva?– Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskih

predstavni{tava (VDP) {irom sveta, od toga 14 u Evropi, tri uAziji i po jedno u Africi i Severnoj Americi. Pored toga, ima itri vojna predstavnika u me|unarodnim organizacijama. Sagle-davaju}i nove uslove, realnosti i potrebe, planiramo da u na-rednom periodu pro{irimo broj VDP za jo{ ~etiri u Evropi iAziji. Istovremeno, sa postepenim ukqu~ivawem Srbije u evroa-tlantske i evropske institucije bi}e neophodno da se pro{iri ibroj vojnih predstavni{tva i predstavnika u tim institucijama.Plan je da se broj predstavni{tva pove}a na sedam, kasnije dodeset, a najve}i broj bi}e vezan za budu}e obaveze Srbije kojeproizilaze iz Programa Partnerstvo za mir i regionalne ini-cijative.

Budu}a mreà izaslanstava odbra-ne i vojnih predstavni{tava trebalabi da iskaè stvarne interese i po-trebe Vojske Srbije, sa ciqem da se iuz pomo} vojne diplomatije, aktivnimnastupima deluje u pravcu afirmisa-wa dràvne i vojne politike, sprovo-|ewa reforme sistema odbrane, raz-vijawa i unapre|ewa multilateralne,bilateralne i vojnoekonomske sarad-we sa dràvama prijema i me|unarod-nim organizacijama, te da se razvija-wem i unapre|ewem partnerskih odno-sa sa institucijama kolektivne bezbed-

nosti i va`nim centrima mo}i stvaraju uslovi i za ja~awe sa-radwe posebnih slu`bi.

Vojna saradwa i diplomatija na regionalnom nivou dobrosu razvijene. Jasno je da to nije bilo lako, imaju}i u vidune tako davnu pro{lost. Na koji na~in se to postiglo? – Jedan od spoqnopoliti~kih, diplomatskih i bezbednosnih

prioriteta Srbije jeste unapre|ewe i ja~awe regionalne sarad-we i vra}awe poverewa. U tom smislu i vojna diplomatija usme-rava svoje aktivnosti putem unapre|ewa saradwe sa vojskama su-seda, definisawem odnosa prema usvojenim sporazumima i pla-novima bilateralne vojne saradwe, koji se realizuju razmenom

me|unarodno priznatim aktima, neizbe`no imaju i vojno obele`je,jer predstavqaju sinergiju zadataka politi~ke i vojne prirode kojise ostvaruju na osnovu nacionalnih interesa svake zemqe.

Radi boqeg razumevawa pozicije vojne diplomatije u me|una-rodnim odnosima, mora se razumeti i nova pozicija vojnog fak-tora, koji se sve vi{e stavqa u ulogu promovisawa spoqnopoli-ti~kih interesa. Promene na globalnoj sceni, novi izazovi i pret-we, zahtevaju i da se vojni faktor, a time i vojna diplomatije pri-lagode novim okolnostima. U nekim dràvama vojna diplomatijase ~ak defini{e kao jedna od misijaVojske.

U funkciji izgradwe i ja~awabezbednosti, stabilnosti, poverewa,uz razumevawe i promovisawe zajed-ni~kih interesa, vojna diplomatijadanas sve vi{e poprima ulogu promo-tera spoqne politike jedne zemqe.Drugim re~ima, postala je snaàn in-strument izgradwe i ja~awa bezbed-nosti i stabilnosti.

Kako u tom okviru odre|ujeteulogu na{e vojne diplomatije utraèwu puta za ulazak Srbijeu evroatlantske integracije?– Uloga vojne diplomatije Srbije jeste promovisawe svih

oblika me|unarodne vojne saradwe sa ciqem prihvatawa novihvrednosti i ukqu~ivawa Srbije u evroatlantske i evropske inte-gracione tokove, prepoznavawe zajedni~kih interesa i izgradwapoverewa i prijateqstva sa oruànim snagama susednih i osta-lim zemqama u regionu i svetu.

Da bi ostvarila svoju ulogu i ciqeve, vojna diplomatija Re-publike Srbije ima veoma razgranat sistem: prvo, vojnu diplo-matiju na vrhu kao najvi{i institucionalni oblik koji ~ine vojnedelegacije na nivou Ministarstva odbrane i General{taba; dru-go, vojnodiplomatska predstavni{tva u svetu; tre}e, vojne misije,komisije i inspekcije, koje mogu biti stalne i privremene.

Nabrojanim institucionalizovanim formama vojne diplomati-je Srbije ostvaruju se zadaci vo|ewem dijaloga na visokom nivou izoblasti odbrane, razmenom delegacija i ekspertskih grupa, {kolo-vawem vojnog sastava u inostranstvu, i obratno, vojnoekonomskomsaradwom, u~e{}em u mirovnim operacijama, i na druge na~ine.

Koje su aktivnosti u toj oblastinajzna~ajnije u ovom trenutku?– Mislim da su to prvenstveno

popravqawe i normalizacija odnosasa SAD i Natoom i stvarawe uslovaza brù integraciju Srbije u evroa-tlantske i evropske institucije. SaSAD su samo tokom ove godine potpi-sana tri bilateralna sporazuma, ~i-me je ponovo formalno uspostavqe-na bilateralna odbrambena sarad-wa dve zemqe. Srbija se sada svr-stava u red evropskih dràva koje suugovorno regulisale saradwu sa SADna odbrambenom planu, i time je sa najuticajnijom dràvom svetaprakti~no uspostavqeno partnerstvo.

Kako se u tu sliku uklapa nedavno potpisani sporazum oDràvnom partnerstvu sa ameri~kom dràvom Ohajo?– Jedan od najva`nijih sporazuma sa SAD jeste Sporazum o

statusu snaga (SOFA) ~ime je pokrenut Program dràvnog part-nerstva (SPP) sa dràvom Ohajom. Wegova prakti~na primena jeve} zapo~ela zvani~nom posetom zamenika komandanta Nacio-nalne garde Ohaja generala Metjua Kembi~a, obilaskom jedinicai Komande Kopnenih snaga i realizacijom seminara pod nazivom”Pomo} vojske civilnim strukturama”, koji je ovih dana odràn u

Mnoge dràve, posebno one u tranziciji i naputu za ulazak u evroatlantske integracije,prepoznale su da angaòvawem vojnog fakto-ra u me|unarodnim misijama najbrè i naju-spe{nije mogu realizovati ve}inu svojih po-liti~kih, ekonomskih i bezbednosnih intere-sa. êsto se od predstavnika jedne od na{ihsusednih zemaqa moè ~uti da je angaòvawewihovog bataqona u Avganistanu vi{e do-prinelo afirmaciji dràvnih i nacional-nih interesa nego ~itavo Ministarstvospoqnih poslova.

Sporazumi koje je Srbija potpisala sa SADpredstavqaju konkretan me|unarodno-pravniokvir za daqu politi~ku nadgradwu bilate-ralnih odnosa, ja~awe regionalne bezbedno-sti i podr{ku procesu prikqu~ivawa evroa-tlantskim bezbednosnim integracijama. Ne-sporno da je, uz boqe razumevawe, podr{kui partnerski odnos sa SAD, kao najzna~ajni-jom ~lanicom Natoa, mogu}e i postizawe jed-nog od osnovnih spoqno politi~kih ciqevaSrbije – ulazak u Partnerstvo za mir.

mora da poseduje izaslanik odbrane i koje su poèqneosobine tih oficira? – Izaslanik odbrane mora biti svestrana li~nost u svakom

pogledu. Neretko }ete ~uti da dràve i vojske nastoje da za iza-slanike odbrane po{aqu ono {to je najboqe u wihovoj Vojsci.

U Ministarstvu odbrane Srbije razra|eni su i prihva}enijasni i precizni kriterijumi za izbor izaslanika odbrane. Po-red op{tih, budu}i izaslanik odbrane mora da zadovoqi {irokspektar posebnih uslova. Ako krenemo od obrazovawa, zahtevisu veoma visoki i kre}u se u rasponu komandno-{tabno – gene-ral{tabno usavr{avawe, odnosno master – doktorat. Znawe jed-nog svetskog jezika, a naj~e{}e je to engleski, i jezika dràveprijema jedan je od odlu~uju}ih faktora prilikom izbora za tudu`nost. Zahteva se da i supruge izaslanika poznaju engleski je-zik, bar na nivou prvog stepena. Izgra|eni maniri, suzdrà-nost, komunikativnost, ambicija za sticawe znawa, poznavaweprotokola, izgled, pona{awe i mnoge druge pozitivne osobinetrebale bi, tako|e, da odlikuju jednog vojnog diplomatu.

Imaju}i u vidu specifi~nost posla koji obavqa izaslanikodbrane, od wega se zahteva da dobro razume globalna i regio-nalna kretawa i bezbednosnu politiku, da bude timski igra~,ali i nezavisan mislilac.

Izaslanik odbrane je i savetnik ambasadora ({efa misi-je) o pitawima politike odbrane i bezbednosti i u~estvuje u ra-du kolegijuma ambasade. On je, tako|e, i nezamewivi promotervojne politike, jer moè umnogome da pomogne unapre|ewu sa-radwe dve dràve na vojnom planu.

Kako se biraju izaslanici odbrane? – Izbor za du`nost vojnog izaslanika sprovodi se kao i u

svim armijama sveta – na osnovu konkursa, a na principu dobro-voqnosti. Kolegijum ministra odbrane razmatra listu kandida-ta, a odluku o izboru za du`nost izaslanika odbrane donosi samministar odbrane. Prema najnovijoj sistematizaciji izaslan-stava odbrane predvi|ene su du`nosti izaslanik i pomo}nikizaslanika odbrane, a broj lica u jednom izaslanstvu zavisi odkonkretne zemqe, wenog uticaja, konkretnih interesa i potreba.Pripreme na~elno traju do godinu dana, a najvi{e zavise odprethodnih znawa i iskustva kandidata.

delegacija i ekspertskih grupa razli~itog nivoa, ukqu~uju}i i naj-vi{i, razmenom iskustava, iznalaèwem odgovora na zajedni~keizazove i pretwe i saradwom slu`bi. Primera radi, Srbija jena vojnom planu ostvarila saradwu sa nekoliko susednih dràvau oblasti borbe protiv terorizma, odràla bilateralne vojneve`be i planira nove sli~ne aktivnosti.

Pored toga, na{a zemqa je ukqu~ena i u regionalne inici-jative, u razli~itim ulogama i svojstvima, od posmatra~a do pu-nopravnog ~lana. Spomenu}u samo neke od wih: Ameri~ko-jadran-ska poveqa, Saradwa ministara odbrane zemaqa jugoisto~neEvrope (SEDM), Forum za pomo} zemaqa jugoisto~ne Evrope (SE-EC), Pakt stabilnosti za jugoisto~nu Evropu, Regionalni centarza pomo} u verifikaciji i implementaciji kontrole naoruàwa,Multinacionalna savetodavna grupa, Jadransko-jonska inicija-tiva, i druge. Posebno je zna~ajno razumeti da su ve}inu tih ini-cijativa pokrenule SAD, Nato i EU, pa se i samim u~e{}em u wi-ma stvaraju uslovi za unapre|ewe ukupne saradwe sa tim najuti-cajnijim centrima mo}i, afirmi{u dràvni i nacionalni inte-resi i artikuli{u potrebe Vojske.

U javnosti postoji utisak da vojna diplomatija u ovom tre-nutku u Srbiji postiè boqe rezultate od civilne. Da li jeto samo utisak, ili je stvarno tako?– Poznato je da dràvne i nacionalne interese i na~in

wihove realizacije defini{e dràvno rukovodstvo, pre svegaVlada, a realizuje ih dràvni aparat. Dominantno, spoqnopo-liti~ke interese realizuje Ministarstvo spoqnih poslova, avojna diplomatija se stavqa u funkciju wihovog ostvarivawa. Stim u vezi moè se re}i da su ciqevi civilne i vojne diplomati-je me|usobno isprepletani i te{ko je re}i da li postoji i gde jegranica izme|u jedne i druge? Me|utim, uo~ava se i da su rezul-tati ostvareni na poqu vojne diplomatije Srbije konkretniji,{to proizilazi iz same prirode, mesta i uloge vojnog faktoradanas u svetu.

Nije sporno da su Ministarstvo odbrane i General{tabpokretali mnoge inicijative, bili nosioci wihove realizacije,podsticaj za sveukupni reformski kurs i integracione procese,{to u {iroj javnosti stvara utisak da je “vojna diplomatija po-stigla boqe rezultate od civilne”. Vojna diplomatija i Vojska ucelini mogu umnogome doprineti afirmisawu dràvnih i nacio-nalnih interesa, ali treba biti realan i racionalan i razume-ti da }e bez zajedni~kog delovawa svih dràvnih struktura, jasnevizije i zajedni~ki ispoqene politi~ke voqe da se ona realizuje,weni dometi biti ograni~eni. Jednostavno, dràva i vojska, od-nosno civilna i vojna diplomatija moraju govoriti istim jezikomi nastupati sa istih pozicija.

Koliko je Srbija zanimqiva za strane vojne diplomate? – Sve najuticajnije i najve}e dràve sveta imaju vojnodi-

plomatske predstavnike u na{oj zemqi. Trenutno je u Republi-ci Srbiji akreditovano 25 izaslanika odbrane sa sedi{tem uBeogradu i sedam izaslanika sa sedi{tem u susednim zemqa-ma, {to je tzv. akreditacija na nerezidencijalnoj osnovi. Brojakreditovanih vojnodiplomatskih predstavnika u jednoj zemqipokazuje i wenu politi~ku, ekonomsku, bezbednosnu i regional-nu va`nost.

Sa svim inostranim vojnim predstavnicima ostvarena jeveoma dobra komunikacija i oni predstavqaju nezamewiv mostza unapre|ewe vojne i ukupne saradwe izme|u dràva i oruà-nih snaga, izgradwu poverewa, boqe razumevawe me|usobnihpozicija i interesa, pomo} i podr{ku reformskom kursu VojskeSrbije.

Iz zna~aja vojne diplomatije proizilazi i va`nost izborakandidata za tu specifi~nu du`nost. Koja znawa i ve{tine

INTERVJU

10 1. decembar 2006.

11

”Kqu~“ za izbor izaslanika odbrane vi{e ne postoji. Me-|utim, zbog ukazane potrebe, posebno u hitnim slu~ajevima, mini-star odbrane moè odrediti lice za du`nost u izaslanstvu od-brane i bez potpunog sprovo|ewa postupka, ukoliko to lica ispu-wava op{te uslove za rad u izaslanstvu odbrane. U svakom slu-~aju, prethodno se obave sve neophodne konsultacije, uz nastoja-we da se na du`nost uputi najboqi mogu}i kandidat, imaju}i u vi-du da preko wih svet sti~e sliku o na{oj vojsci i dràvi, pa setako i odnosi prema nama.

Na {ta kao sada{wi savetnik naro~ito ukazujete ministrusa aspekta zna~ajnog iskustva i diplomatskog kredibilite-ta koje ste stekli kao izaslanik odbrane u Va{ingtonu, alii na du`nostima u misiji UN (UNIMOG) u Iranu?.– Posle povratka sa du`nosti izaslanika odbrane u Va-

{ingtonu, krajem pro{le godine, penzionisan sam i ministar od-brane Zoran Stankovi} odlu~io je da me angaùje kao svog savet-nika. Osnovna ideja bila je da se iskustvo i kredibilitet kojisam stekao na toj, ali i drugim du`nostima, i veliki broj po-znanstava u SAD iskoriste za daqe unapre|ewe saradwe, vra-}awe poverewa, boqe razumevawe i afirmisawe onoga {to seradi u Ministarstvu odbrane i General{tabu. S druge strane, ida ste~eno iskustvo prenesem na mlade saradnike koji neposred-no rade u politici odbrane i vojnoj saradwi.

Iako sam zvani~no savetnik ministra, èleo bih da istak-nem da sam, pre svega, deo jednog uspe{nog, vizionarskog i re-formski opredeqenog tima, na ~ijem je ~elu sam ministar odbra-ne, u kome ima mnogo mladih i sposobnih lica, i koji je, u pret-hodnom periodu, postigao zna~ajne rezultate, i u reformi siste-ma odbrane, i na poqu afirmacije pozicije i nove uloge Vojske.Znatno su popravqeni odnosi sa mnogim oruànim snagama, po-sebno sa OS SAD, intenzivirana je bilateralna i multilate-ralna saradwa, otvorene su nove mogu}nosti za weno pro{ire-we, a na{a dràva i Vojska prepoznate su kao vaàn faktor sta-bilnosti i saradwe u regionu. Moji saveti i opredeqewa ne raz-likuju se od opredeqewa navedenog tima, {to mi u mnogome olak-{ava ulogu savetnika.

Predstavqali ste svoju dràvu i Vojsku u najuticajnijemcentru svetske mo}i u vi{e navrata, u razli~itom periodu.

Koliko svoje dragoceno iskustvo moète primeniti u sada-{woj vojnoj diplomatiji?– Privilegija koju sam imao omogu}ila mi je da sagledam i

boqe razumem procese na globalnom planu, wihov regionalnipristup i uticaj, interese, ne samo dràve prijema nego i, po-sredno, mnogih drugih, nove izazove i pretwe, mesto i izmewenuulogu vojnog faktora, rast wegovog zna~aja u promovisawu vojnei dràvne politike i interesa, sve izraènije potrebe za inte-gracijama, zajedni~kim odgovorom na izazove i pretwe, itd. Ste-~ena je i percepcija da je pravilno i racionalno ulagawe u vojnifaktor, jedna od najboqih investicija dràve koju Vojska mnogo-struko vra}a dràvi, na politi~kom, ekonomskom i bezbednosnomplanu. Mnoge dràve su to prepoznale i u tom smislu imaju novipristup mestu i ulozi vojnog faktora, a u funkciji promovisawasopstvenih interesa.

Ste~ena su mnoga poznanstva, a neke od mojih biv{ih kolegase sada nalaze na vrlo visokim dràvnim i vojnim du`nostima umnogim dràvama sveta. Spomenu}u samo da je jedan od wih danassavetnik za nacionalnu bezbednost predsednika zemqe u regio-nu, drugi su direktori obave{tajnih slu`bi, tre}i na visokimpoloàjima u MO i G[, neki samostalni analiti~ari, itd. Tapoznanstva su nezamewiv kvalitet. Omogu}avaju da se, po potre-bi, ostvare brzi kontakti i stave u funkciju re{avawa pitawaod zajedni~kog interesa dve dràve i vojske.

Kontaktiraju}i sa kolegama iz vojnodiplomatskog kora urazli~itim prilikama, imao sam priliku da se pribliìm razli-~itim kulturama, da sagledam druga~ije obi~aje, probleme. Razu-meo sam da su problemi ve}ine dràva i vojski uglavnom sli~ni,te da postoji snaàn interes da se sara|uje, razmewuju iskustva,radi za dobrobit svog naroda. U ve}ini slu~ajeva, vojnodiplo-matski predstavnici su visoki profesionalci, korektni u kon-taktima, spremni da pomognu, naravno, u granicama koje defini-{e politika i interesi wihove dràve.

Pokazalo se i u praksi da je vojna diplomatija snaàn in-strument politike odre|enih dràva, da moè otvoriti vrata zamnoge konkretne aktivnosti i pomo}i u prevazilaèwu problemai nesporazuma. Vojnici se boqe razumeju i lak{e nalaze zajed-ni~ki jezik.

Sneàna \OKI]Snimio Darimir BANDA

Svaki pripadnik vojske koji je angaòvan u nekoj od me|u-narodnih misija, u zajedni~koj aktivnosti sa stranimpartnerima, na {kolovawu u inostranstvu ili je ~lanneke od zvani~nih delegacija jeste, istovremeno, i vojnidiplomata, promoter vojske, dràvnih i ukupnih nacio-nalnih interesa.

Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskihpredstavni{tava {irom sveta, od toga 14 u Evropi, tri uAziji i po jedno u Africi i Severnoj Americi. Pored to-ga ima i tri vojna predstavnika u me|unarodnim organi-zacijama. Sagledavaju}i nove uslove, realnosti i potre-be, planiramo da u narednom periodu pro{irimo brojVDP za jo{ ~etiri u Evropi i Aziji.

Narednog meseca u Ohajo putuje visoka delegacija Vazdu-hoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbijeradi razgovora o konkretnim oblicima saradwe vazduho-plovstava dveju zemaqa.

AKTUELNO

1. decembar 2006.

SAMOZAPAQEWE UZROK EKSPLOZIJE

Samozapaqewe nitroznih gasova

na municiji 20 mm najverovatnije je

dovelo do eksplozije i prenosa detonacija, zakqu~ak je istra`nog

postupka posle nedavne eksplozije u vojnom skladi{tu

u Para}inu

12

ZAVR[ENA ISTRAGAU PARA]INU

NNa konferenciji za novinare o uzrocima nedavne eksplozije u skladi{tu u Para}inu,istra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} saop{tio je da su “iskqu-~ena bilo kakva dejstva sa strane na objekat. Najverovatniji uzrok ovog doga|aja je sa-mozapaqewe nitroznih gasova na municiji 20 mm, koje je dovelo do eksplozije i prenosadetonacija”.Sudija Mladenovi} je naglasio da su ve{taci mr Zorica Suboti} (stalni sudski ve{tak

iz oblasti ma{instva i balistike) i mr Radomir Jovanov (samostalni sudski ve{tak), posleizlazaka na lice mesta i sagledavawa kompletne dokumentacije, zavr{ili svoj posao i dosta-vili kona~an izve{taj.

“Iz pregledanih uputstava, nare|ewa i analiza”, kaè istra`ni sudija Mladenovi}, ”vi-di se da je problem sme{taja ubojnih sredstava davna{wi. Skladi{nog prostora nije bilo do-voqno i zato je pozadinska jedinica bila prinu|ena da deo sredstava ~uva na otvorenom.Uputstva predvi|aju da se ubojna i minsko-eksplozivna sredstva mogu nekada ~uvati i na otvo-renom, ali se predvi|a da to bude kratkoro~no, na primer, prilikom utovara i istovara iliu borbenim dejstvima. Prema podacima koje imamo, od oformqavawa prve platforme (2003.godine) pa do eksplozije skladi{ta, deo ubojnih sredstava ~uvan je napoqu.

Od po~etka istrage, platforma broj 5 figurirala je kao najkriti~nija, a na woj su ~uva-ri uo~ili pucketawe, plamen i detonacije. Ovu platformu ve{taci su posebno obradili iimaju precizne podatke da je na woj ~uvano 1.180.000 protivavionskih metaka 20 mm. Premanalazu ve{taka, metak 20 mm nije sam po sebi tako rizi~an, ali u lo{im uslovima ~uvawa isa temperaturnim varijacijama, dolazi do destabilizacije baruta i razlagawa na odre|enehemijske komponente. Razlagawe pove}ava temperaturu koja nema izlaz u spoqnu sredinu, zato{to su kutije od 100 metaka hermeti~ki zatvorene. Problem je tu. U hermeti~ki zatvorenim ku-tijama dolazi do naduvavawa nitroznih gasova. Ve{taci tvrde da je sa platforme broj 5 po~e-la inicijacija (na licu mesta zapaèna podloga u vidu pepela), a po{to je tu bilo i obeleà-vaju}ih zrna, onda su ona zapalila ostale platforme. Nesre}a je u tome {to je pomenuta muni-cija ogla{ena neperspektivnom za Vojsku Srbije i namewena za uni{tewe, zbog ~ega je i ~uva-na na otvorenoj platformi. Tehni~ki remontni zavod iz Kragujevca trebalo je da tu municijusukcesivno uni{tava ili da se ona ubrzano tro{i na ga|awima. Sredstava za uni{tavawe ni-je bilo dovoqno. Sam proces nije uop{te jednostavan i skup je. Poznato je da se vojska smawu-je i da tu municiju, jednostavno, nije mogla da utro{i.”

Sudija Mladenovi} je istakao da u zahtevima 201. pozadinske baze postoji predra~untro{kova izgradwe pet-{est magacina u skladi{tu “Para}inske utrine” i na drugim lokacija-ma. “Re~ je o cifri od 1.300.000 evra. Nakon svega {to se desilo, jasno je da to nije velikasuma.”

Sa ovim nalazom istra`ni sudija je zavr{io svoj deo posla. Dokumentacija }e biti do-stavqena okru`nom tuìocu na daqi postupak. Tuìlac moè da traì dodatne istra`ne rad-we i obja{wewa. Tako|e, moè da traì i utvr|ivawe ne~ijeg propusta ili da zakqu~i da jere~ o na{oj staroj boqci – nedostatku novca.

Z. MILADINOVI]

NETA^NI NAVODI MEDIJAO [VERCU ORU@JA

Istra`ni sudija se posebnoosvrnuo na pisawe pojedinih medija oiznetom ili {vercovanom oru`ju.“Hteo sam da saslu{am lica koja su iz-nosila takve tvrdwe, da nam oni to ka-ù u sudskom postupku. To bi nam samopomoglo. Zbog toga sam pozvao uredni-ka Blica, ali on mi se izvinio i re-kao: Pa, znate da je to neistina, mo-lim Vas, nemojte da idete daqe.”

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi}

P E R A S P E R A

DECA DOKTORA [UVARAPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

N

L

Sve je teè

izabrati pravi

poziv, to jest,

zanimawe.

Sem ako ta stvar

ne izabere vas.

Evo, stotine

hiqada qudi

u Srbiji uzaman

traì ne{to,

a posla

uglavnom nema.

Mnogi ne èle da rade to {to im se nudi. Naprimer, verawe po skelama, istovarivawevagona, kopawe kanala za razne potrebe. Fi-zi~ki rad nije na ceni, ali se ipak traè takvitrudbenici. Pre nekoliko godina, a mo`da i danas,kod Vukovog spomenika je postojala uli~na berzarada. Gomila qudi ~ekala je da im neko ponudi bi-lo kakav posao. Zbog spomenika oni su dobili pro-svetiteqsko ime “vukovci“. I ni{ta vi{e od toga.

Zar se ne se}ate, jedna od naj~e{}ih (i dabo-me, najdosadnijih) lekcija u {koli bila je u vidu pa-role: “Rad je stvorio ~oveka!“ Dakle, bi}e koje jere{ilo da sebe pretvori u trudbenika, o~ove~ilose tokom evolucije. Ali, kako je to re{ilo? Pa, na-ravno, tek kad je postalo ~ovek, jer isto {tivo ouspravqawu homo sapiensa na dve noge kaè da radobavqa samo stvorewe koje je svesno toga. Ho}e sere}i, da kow koji okre}e dolap ni{ta ne radi, ne-go naprosto okre}e dolap, jer nema pojma {ta seoko rupe de{ava.

Da li je ba{ kow tako smla}en pa ne zna da gaeksploati{u? Ili ipak taj jadnik razume, no terasvoju sudbinu u krug, kad ve} nije postao poznato ga-lopsko grlo! Ali, ona pou~na (i logi~ki pogre{na)parola morala bi da glasi: ôvek je stvorio rad.I to samo zato {to nije imao druga posla.

egde sedamdesetih godina pro{loga veka, kadje u SFRJ cvetala utopijska ideja o udruènomradu, pojavio se izvesni doktor Stipe [uvar.

On je uveo revoluciju u obuku budu}ih samouprav-nih kadrova, i to preko legendarnog “usmerenogobrazovawa“. A to }e kas’ti da je za svakog mu~eni-ka adolescenta unapred izabrano precizno zani-mawe do kraja ìvota, kako se isti ne bi zamaja-vao sa bezbroj mogu}nosti.

Tako su (bez {ale) postojala i slede}a zani-mawa: nadzornik muznih jedinica (~uvar krava,prevod Q. S.), asistent u prometu kolonijalnom ro-bom (trgova~ki pomo}nik), radnik u procesu pre-tvarawa jestivih ìvotiwa u namirnice (kasapin uklanici), radnik na poslovima li~ne i estetske hi-gijene i oblikovawa lica (brica), pomo}nik radni-ka za obradu doweg dela kowskog kopita (kalfa kodpotkiva~a).

Taj novogovor je omogu}avao, na primer, da seuz “muzne jedinice“, to jest krave, u PKB leksi~kiuvedu i “priplodne jedinice“, {to }e re}i bikovi.Te dve jedinice, ako }emo pravo, te{ko idu jednabez druge.

No, u ~emu je bio problem u ideji druga [uva-ra? ôvek je sve lepo smislio, ali u wegovoj (bez-veznoj) zamisli glavna stvar je genetski inìwe-ring, problem izazivawa sudbine, to jest preven-tivne odre|enosti onoga {to }e se tek dogoditi.

[uvar je predvideo i neka elitna zanimawa,ali pre svega za sebi sli~ne, {to je dodatna kata-strofa u istoj ideji. Sva je sre}a {to ona nijeostvarena do kraja, jer takva ludost je (opet na sre-}u) bila neostvariva.

Pogledajmo malo istoriju i wenu surovu igrusa determinantama. Josif Visarionovi~ Xuga{vi-li zavr{io je semeni{te, to jest {kolu za smernesve{tenike. A posle je postao Staqin.

Adolf Hitler je u~io za slikara, ali nije biotalentovan, isto kao i Staqin za popa. Svako izasebe, na svoj na~in, ostavio je milione mrtvih.

Ernest Hemingvej je bio oficir, Miroslav Kr-leà vojni kadet, Lav Tolstoj grof. Jozef Mengeleje bio lekar, kao i Ernesto ê Gevara i Anton Pa-vlovi~ êhov. Bil Klinton advokat i saksofonista,Xon Kenedi marinac, Nikita Hru{~ov radnik nakolhozu.

eka Rankovi} je bio sara~, Vlada Ze~evi} iMom~ilo \uji} popovi, Nikola Kalabi} geo-metar, a Edvard Kardeq u~iteq. Dobrica ]osi} kalemar, Aleksandar Popo-

vi} golubar, Benito Musolini novinar, Arkan po-slasti~ar.

Dobro, u istoriji se retko ko bavi poslomza koji ga je spremao doktor Stipe [uvar. Ali,tako je i u modernom gra|evinarstvu. Investitorjedne zgrade koja raste na Banovom brdu je proda-vac kokica. Zidari su: tri policajca, dva ofici-ra i pet ve~itih studenata. Moleri: jedan {naj-der, to jest kroja~, ponovo policajac i kapetan va-zduhoplovstva (koji nikako da poleti). Vodoinsta-lateri: dva limara, jedan baletan, jedan pesnik,i ~ak jedan pravi vodoinstalater. Gde li ga samona|o{e.

Nadzornik radova je plesa~. ôvek je in-struktor za latinoameri~ke igre, ali i to mu jerezervno zanimawe. A osnovno? Nikada ga nijeradio. Zavr{io je za masera, ali mu se niko ni-kada nije poverio za takav posao.

Dakle, je li neko uop{te ro|en za posao ko-jim se bavi? Ili je duh doktora [uvara i daqesvuda oko nas?

Pre desetak godina, jedan mladi kuvar, po-{to je isprobao neke recepte, oprao sudove, ski-nuo zamazanu kecequ i odbacio onu kapu, setio seda pored svog finog zanata ima jo{ neke talente.Seo je, razmislio, uzeo plajvaz i po~eo da pi{e.Tako se rodio roman “U potpalubqu“, koji je do-bio i jednu veliku nagradu.

Sve je vi{e oficira koje sre}em na raznimposlovima. A ti poslovi nemaju veze sa vojskom.Uzmite qudi olovku u ruke. Zar je onaj kuvar pi-smeniji od vas?

Autor je komentator lista ”Politika“

13

Sve~anom ~inu nabatajni~kom aerodromu

prisustvovali predsednikRepublike Srbije,

ministar odbrane,zastupnik na~elnika G[

VS i druge visoke doma}ei strane zvanice, koje suse, na licu mesta i posle

prikazane polusatneve`be, uverile da od

svojevremenih glasina onavodnom ga{ewu na{eg

vazduhoplovstva, za sada,pa i narednih decenija,

o~igledno – ne}e bitini{ta

1. decembar 2006.14

Povodom formirawa 204. avijacijske baze Vojske Srbije, 15. novem-bra odr`ana je sve~anost na Aerodromu Batajnica kojoj su prisustvo-vali predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, ministar odbraneZoran Stankovi}, zastupnik na~elnika General{taba VS general-ma-jor Zdravko Pono{, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplov-

ne odbrane pukovnik Dragan Katani}, komandanti operativnih sastava VS,strani vojni predstavnici i drugi visoki gosti.

– Formirawe ove avijacijske baze je prvi korak u transformacijina{eg Vazduhoplovstva i PVO. Ta transformacija ima tri svoje dimenzi-je, novu strukturu snaga, remont, modernizaciju i opremawe i novi vred-nosni sistem. Do sredine naredne godine formira}emo i 98. avijacijskubazu u La|evcima; time }emo, kao i ovde u Batajnici, objediniti sve ras-polo`ive efektive na jednom aerodromu i staviti ih pod jednu komandu,~ime dobijamo funkcionalniju i ekonomi~niju organizaciju, racionalnijulogistiku i efikasno upravqawe qudskim resursima – rekao je general-major Zdravko Pono{.

NOVE OZNAKE ZA VOJNE AVIONEKomandantu novoformirane 204. avijacijske baze VS pukovniku Mir-

ku Vrani}u tom prilikom predsednik Republike Srbije Boris Tadi} sve~a-no je uru~io brigadnu zastavu i rekao:

– I dana{wim doga|ajem nastavqamo proces reorganizacije srpskevojske, utvr|en Strategijskim pregledom odbrane i drugim doktrinarnim do-kumentima. Formirawe ove jedinice prati spoj starog i novog, tradicio-nalnog i savremenog. Danas prvi put zvani~no javnosti prikazujemo novu va-

FORMIRANA204.

AVIJACIJSKABAZA

N A P O N O S S R B

U FOKUSU

zduhoplovnu zastavu i nove, ali i stare, vazduhoplovne oznake.Formirawe Baze je i korak napred u pribliàvawu modernim va-zduhoplovnim iskustvima. Avijacijska baza, koja objediwuje sve jedi-nice na jednom aerodromu, formula je koja danas preovla|uje u re-gionu i najve}im svetskim vazduhoplovstvima i zato }e i u ovoj na-{oj jedinici sve biti u funkciji letewa. O~ekujem od MO i G[ dauloè maksimalne napore kako bi se remontovali i u vazduhoplov-

15

ni stroj vratili neophodni lova~ki avioni MiG-29, helikopteri itransportni avioni, jer je staro pravilo da je avijacija najskupqakada stoji na zemqi i ne koristi se. Remontom aviona MiG i drugihletelica omogu}i}emo nastavak adekvatnog obezbe|ewa vazdu{nogprostora Srbije. To je na{a nacionalna obaveza, a i realna dobitza na{u dràvu. Sredstva uloèna u remont te tehnike isplati}enam se veoma brzo i svedo~i}e o na{em dostizawu evropskih bez-bednosnih standarda kojima teìmo – rekao je predsednik Tadi}.

Posle sve~anog defilea vazduhoplovaca, obilaska takti~ko-tehni~kog zbora vazduhoplova, naoruàwa i vojne opreme kojimaraspolaè Avijacijska baza, usledio je veoma atraktivan program ukojem su prisutne visoke zvanice mogle da se i li~no uvere u visokuosposobqenost qudstva i kvalitet tehnike te leta~ke jedinice.

NA VISINI SVOG ZADATKANa kraju, odgovaraju}i na novinarska pitawa, komandant Va-

zduhoplovstva i PVO VS pukovnik Dragan Katani} ponovio je da}e, prema Strategijskom pregledu odbrane i standardima Natoa,do sredine naredne godine biti formirana jo{ jedna avijacijskabaza u La|evcima kako bismo, u narednom periodu, mogli da izvr-{avamo zajedni~ke zadatke i bili kompatibilni sa organizacija-ma savremenih armija sveta.

– Dve avijacijske baze obuhvati}e sve vazduhoplovne i borbe-no-pozadinske jedinice Vazduhoplovstva. Deo jedinica osta}e dabazira i na Aerodromu Ni{, ali }e one biti organizacijski pot-

ÊLNI QUDI BAZEPukovnik i pilot Mirko Vrani}, komandant 204. avija-

cijske baze, ro|en je 1959. godine u Zemunu. Vazduhoplovnuvojnu akademiju zavr{io je 1982, komandno-{tabno usavr-{avawe 2000, a general{tabno 2006. godine.

Pukovnik je opitni pilot i nastavnik letewa, osposo-bqen za letewe na 16 tipova aviona. Tokom vojni~ke karije-re pro{ao je vi{e du`nosti, da bi od 1996. bio u Vazduho-plovnom opitnom centru u Batajnici, gde je od 2002. do 2005.godine bio i komandant.

Vi{e puta je nagra|ivan i pohvaqivan. Govori engleskii ruski jezik. Oèwen je i ima dvoje dece.

Zamenik komandanta Baze je potpukovnik Milosav Ve-qanovi}, a na~elnik [taba potpukovnik Rade Ran|elovi}.

ZAVETPrimaju}i od predsednika Republike

Srbije Borisa Tadi}a brigadnu zastavu,komandant novoformirane jedinice pukov-nik Mirko Vrani} je rekao da je jedinicaspremna da uspe{no odgovori bezbedno-snim izazovima dana{wice i da }e, osla-waju}i se na stvorene vrednosti, ste~enaiskustva i izuzetno kvalitetan kadar mo}ida uspe{no i po meri me|unarodnih stan-darda realizuje postavqene zadatke i na-glasio:

– Plava boja je simbol neba, a ono jeuvek pripadalo vazduhoplovcima. Ovaj ~a-stan ~in je na ponos svima nama. Mi, pri-padnici 204. avijacijske baze, zavetujemose da }emo opravdati poverewe koje namukazujete dodeqivawem vojne zastave i da}emo o~uvati ~ast i ugled na{e jedinice iVojske Srbije.I J I

Sni

mio

S. V

LAÎ

]

~iwene 98. avijacijskojbazi u La|evcima. Ova-kav sistem organizovawaomogu}ava nam efikasni-ji i kvalitetniji sistemkomandovawa i lak{u or-ganizaciju, {to zna~i dasa kvantiteta sada prela-zimo na kvalitet – nagla-sio je pukovnik Katani}.– Avijacijska baza u Bataj-nici organizovana je sa-da kao i one u Nema~koj,Engleskoj i SAD, ali i ze-mqama iz na{eg okruè-wa. [to se ti~e letewa,prethodnih godina smoimali mnogo problema sagorivom, pa su na{i pilo-ti imali samo od jedan do 20 ~asova na-leta, u proseku {est-sedam. Ipak, po-sledwih {est meseci, zahvaquju}i razu-mevawu vojnog i dràvnog rukovodstva,krenula je nabavka novih koli~ina gori-va i na{i vojni piloti sada vi{e lete.Ve} sada je taj prosek naleta, za ovu go-dinu, dostigao brojku od 15 sati. Zna~i,stawe sa gorivom se znatno popravilo.Ovih dana nabavqene su i nove koli~inei nadamo se da }e ve} naredne godine na-{i vojni piloti dosti}i, ako ne potreb-nih 80 sati, ono bar 30 do 40 sati nale-ta. I to }e biti dovoqno da, sa stawemvazduhoplova i brojem pilota koje ima-mo, izvr{imo sve postavqene zadatkekvalitetno.

Na pitawa dokle se stiglo sa re-montom aviona obuhva}enih Nacional-nim investicionim planom i da li su no-ve vazduhoplovne oznake ve} i prihva}e-ne, komandant Katani} je odgovorio:

– Provo|ewe tendera za remontaviona MiG-29, ali i drugih, veoma jesloèn i dugotrajan posao. Tender je ras-pisan, otvorene su ponude, ali zbog ra-zumqivih razloga jo{ ne mogu da vam ka-èm ni{ta preciznije, jer je potrebnojo{ 10–15 dana da se sve one detaqnoanaliziraju, po{to je ovde re~ o tehni~-ki veoma sloènoj dokumentaciji. I tektada }emo, posle analize ponuda, znatii objaviti ko je dobio posao. Za na{etransportne avione i helikoptere po-stupak je jo{ u toku. A {to se novih va-zduhoplovnih oznaka ti~e, koje smo da-nas javno prikazali na jednom avionuMiG-21, one su predlog V i PVO i delaG[ VS. Naravno, taj predlog mora dapro|e odre|enu proceduru. Mi se nada-mo da }e na{ predlog biti usvojen i da}e se takovski krst uskoro vratiti nasve na{e vojne vazduhoplove. Uostalom,kao {to ste i sami mogli da se danas

U FOKUSU


NAMENA I ZADACINova avijacijska baza u Batajnici

nastala je objediwavawem jedinica Va-zduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane koje su se nalazile na bataj-ni~kom aerodromu: 177. vazduhoplovnebaze, 204. lova~kog avijacijskog puka,252. lova~ko-bombarderske eskadrile,odeqewa 353. izvi|a~ke avijacijskeeskadrile, 677. transportne avijacij-ske eskadrile i 890. me{ovite helikop-terske eskadrile. Baza je zdruèna tak-ti~ka vazduhoplovna jedinica, ~ijuosnovnu organizacijsku strukturu ~inemodularne jedinice ranga eskadri-la–bataqon–divizion.

Namena Avijacijske baze je kontro-la i za{tita vazdu{nog prostora, pru-àwe vatrene podr{ke kopnenim jedi-nicama, prevoèwe vazdu{nim putem,izvi|awe iz vazduha, {kolovawe stude-nata i borbeno i logisti~ko obezbe|e-we sopstvenih i pridodatih avijacijskihjedinica. Tako|e – u~e{}e u mirovnimoperacijama, me|unarodna vojna sarad-wa, pruàwe podr{ke civilnim vlasti-ma za vreme i posle prirodnih nepogo-da, industrijskih i drugih nesre}a i epi-demija, te pomo} organima vlasti u su-protstavqawu terorizmu i organizova-nom kriminalu.

POTÎWENE JEDINICEKomandi Baze pot~iwene su 101. lova~ka

avijacijska eskadrila, 252. me{ovita avijacij-ska eskadrila, 138. me{ovita transportnaavijacijska eskadrila, 1. izvi|a~ko avijacijskoodeqewe, 24. vazduhoplovno tehni~ki bataqon,17. bataqon za obezbe|ewe aerodroma i 177.artiqerijsko-raketni divizion PVO.

uverite, od onih negativnih informa-cija da }e se na{e vazduhoplovstvo uga-siti, o~igledno, nema ni{ta! Jer, mi idanas imamo i avione koji lete i ospo-sobqene pilote, koji iako imaju malinalet, zahvaquju}i na{em nacionalnomtalentu, i daqe mogu sve zadatke da iz-vr{avaju i uspe{no i kvalitetno.

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

U prikazu osposobqenosti qudstva204. avijacijske baze na Batajniciu~estvovale su i specijalne snageosposobqene za spasavawe pilota

Demonstracija znawa i ume}a: ”orao” u akciji

17

Ministar odbrane dr Zoran Stanko-vi}, sa saradnicima, posetio je 21.novembra A.D. NIS u Novom Sadu gdeje razgovarao sa generalnim direktorom mr Sr|anom Bo{kovi}em i predsedni-kom Upravnog odbora te srpske korpora-cije @eqkom Popovi}em.

Kako je re~eno na konferenciji za no-vinare, razgovori predstavqaju nastavakuspe{ne saradwe izme|u dve nacionalneinstitucije, Vojske Srbije i NIS-a, a koje

Kako je ministar Stankovi} najavio,Ministarstvo odbrane }e do kraja godinesagledati sve mogu}nosti za povoqno re-{avawe tog nasle|enog duga, bilo direkt-nim pla}awem, bilo ustupawem jednog bro-ja napu{tenih vojnih skladi{ta NIS-u zakoje postoji interesovawe. Dogovoreno jei da se NIS ukqu~i u poslove oko re{ava-wa dugovawa od strane drugih dràva pre-ma Vojsci nastalih u prethodnom periodukao i odràvawe stalne poslovno-eks-pertske saradwe.

- NIS nije dozvolio da problem go-riva ti{ti na{u vojsku i u tom smislu }e senastaviti na{i zajedni~ki redovni sastan-ci- rekao je ministar Zoran Stankovi}.

êlni qudi NIS-a su istakli da re-struktuirawe naftne kompanije ne}e uti-cati na saradwu sa Vojskom Srbije i da jeNIS veoma zainteresovan za pro{irewesaradwe, posebno kada je re~ o specifi~-nim znawima i iskustvima kojima raspola-ù pripadnici Vojske. Kao primer toga na-vedena su vojna iskustva iz oblasti za{ti-te objekata, qudi i ìvotne sredine ali ivisoke tehnologije koje toj kompaniji uve-liko mogu biti od koristi.

Budimir M. POPADI]

POSETA BUGARSKOJVOJNOJ AKADEMIJI

Na~elnik Vojne akademije Vojske Sr-bije general-major mr Vidosav Kova~e-vi}, prodekan za poslediplomske studijei nau~noistraìva~ki rad pukovnik drMladen Vuruna i major Vladimir Risti}iz Odseka za civilno-vojnu saradwu bo-ravili su od 21. do 24. novembra u Vojnojakademiji bugarske armije.

U razgovoru sa na~elnikom Vojneakademije G. S. Rakovski, general-majo-rom Evgenijem Manevom i wegovim sarad-nicima razmatrana su iskustva u refor-mi vojnog {kolstva bugarske armije tokomprocesa ulaska Republike Bugarske uPartnerstvo za mir i Nato.

Za na{u vojnu delegaciju posebno subila zanimqiva iskustva i re{ewa voj-nog {kolstva bugarske armije, koja se ti-~u akreditacija studijskih programa i in-stitucija vojnog {kolstva u obrazovnomsistemu Bugarske.

U toku boravka u Bugarskoj na{a de-legacija posetila je Fakultet za nacio-nalnu bezbednost i odbranu, Komandno-{tabni fakultet, Departman za intero-perabilnost, Institut za napredna is-traìvawa u oblasti odbrane i na{u am-basadu u Sofiji. Ina~e, ovo je prva po-seta na~elnika Vojne akademije VS Vojnojakademiji OS Republike Bugarske u novi-joj istoriji.

REALIZACIJAMASTER PLANA

U Novom Sadu je 17. novembra odr-àn sastanak Radne grupe Ministarstvaodbrane i Izvr{nog ve}a Vojvodine, kojaje formirana posle razgovora ministraodbrane Zorana Stankovi}a i predsed-nika IV Vojvodine mr Bojana Pajti}a kra-jem januara ove godine.

Na sastanku, kome su predsedavalina~elnik Uprave za odbranu RS, MilanPopadi} i potpredsednik IV VojvodineGabor Lodi, bilo je re~i o dosada{wojaktivnosti Grupe, toku i realizaciji Ma-ster plana, posebno na teritoriji Voj-vodine, a razmatrana je i tematika kojase odnosi na radni tekst Zakona o ci-vilnoj za{titi kao i o na~inu organizo-vawa i delovawa Pokrajinskog {tabacivilne za{tite i Centra za obave{ta-vawe APV.

Raspravqalo se i o saradwi i uza-jamnoj pomo}i u slu~aju katastrofa uokviru saradwe evroregija Dunav–Kri{–Mori{–Tisa i o mogu}nostima formi-rawa zajedni~ke spasila~ke ekipe, weneobuke, opremawa i finansirawa.

B. M. P.

Ministar odbrane u Naftnoj industriji Srbije

PRO[IREWE DOBRE SARADWENajavqeno izmirewe nasle|enog duga prema NIS-u do krajagodine i ustupawe toj srpskoj naftnoj kompaniji jednog broja Vojscinepotrebnih vojnih skladi{ta

PILOTI ]E LETETI VI[ETokom protekle godine piloti na-

{ih vazduhoplovnih snaga leteli suprose~no {est sati, ove godine 15, aèqa nam je da piloti u vazduhu, nared-ne godine, provedu prose~no 30 sati.Mi, zajedno sa NIS-om, stvaramo po-voqne uslove za to. Uspe{na saradwaMO i NIS-a }e se pozitivno odrazitii na pove}an broj ve`bovnih aktivno-sti jedinica Vojske Srbije, kvalitetnijeizvo|ewe borbene obuke kao i drugeaktivnosti Vojske u narednom periodu -naglasio je ministar Stankovi} u No-vom Sadu.

UKRATKO

povezuju mnogi zajedni~ki interesi poseb-no kada je re~ o odbrani zemqe.

NIS je pokazao veliko razumevawe zadug svog strate{kog partnera, Vojske Srbi-je, a koji iznosi izme|u 600 miliona i jednemilijarde dinara {to do sada, zahvaquju}iiskqi~ivo obostranom razumevawu i uva-àvawu, nije imalo uticaja na isporukunaftinih derivata potrebnih Vojsci.

Vlada Srbije je 22. juna ove godine usvojila Master plan kojim se predvi|ada 447 vojnih kompleksa bude prodato javnim nadmetawem ili ustupqenobuxetskim korisnicima i lokalnim samoupravama, uz naknadu. Vlada je naloìla da se nepokretnosti u Republici Srbiji, koje nisu neo-phodne za funkcionisawe Vojske Srbije, ponude najpre lokalnim samou-pravama i javnim preduze}ima (uz nadoknadu ili razmenu imovine u

vidu stanova, ali iskqu~ivo po trì{nim kriterijumima) ili prodaju na tende-rima, gde }e osnovni kriterijum za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a biti visinaponu|ene kupoprodajne cene. Osim prodaje i razmene tih nepokretnosti, pla-nira se i suinvestirawe na zemqi{tu na kojem je urbanisti~kim planom pred-vi|ena izgradwa stanova. U samom Master planu i u zakqu~cima Vlade Srbijeprecizira se da }e ostvareni prihodi biti upla}eni na ra~un buxeta Republi-ke Srbije, ali i da sredstvima raspolaè Ministarstvo odbrane radi efika-snijeg sprovo|ewa reforme Vojske, nabavke nove opreme i naoruàwa, reali-zovawa socijalnih programa i stambenog zbriwavawa profesionalnih pri-padnika MO i VS.

Ve} ove po~etne ~iwenice ukazuju da Master plan predstavqa, do sada,najkonkretniji i najrealniji projekat za re{avawe vi{kova vojnih nepokretno-sti i obezbe|ivawe sredstava pomo}u kojih treba poslati u istoriju bar nekeod problema sa kojima se na{a vojska suo~avala proteklih godina.

Ipak, mnogo je pitawa na koja {ira, a pogotovu vojna javnost o~ekuje odgo-vore. [ta je sa realizacijom Master plana, ima li mesta optimizmu i kolikaje, uop{te, vrednost imovine koju koristi Vojska? Moè li se izvr{iti konver-zija vojnih baza i kakvo je zanimawe za te nepokretnosti javnih preduze}a, lo-kalnih samouprava i potencijalnih kupaca?

Odgovore na ta i druga pitawa potraìli smo u razgovoru sa savetnikomministra odbrane za infrastrukturu Milanom Meni}aninom, zamenikom na-~elnika Uprave za infrastrukturu MO pukovnikom mr Goranom Dimi}em, na-~elnikom Odeqewa za upravqawe nepokretnostima Sneànom Radovi} i pred-sednicima op{tina Pirot i Kwaèvac Vladanom Vasi}em i Gradimirom @iv-kovi}em.

ATRAKTIVNI VOJNI KOMPLEKSI

U okviru plana prodaje i razmene vojnih nepokretnosti, koji je predloì-lo MO, a usvojila Vlada, nalazi se osam aerodroma, 35 klubova Vojske, 52 ka-sarne i sedam sportsko-turisti~kih centara. U Master plan ugra|eno je, naosnovu procene Saveta za nepokretnosti G[ VS, 447 vojnih kompleksa, 4.870hektara zemqi{ta i 2.196 objekata visokogradwe i niskogradwe. Republi~kadirekcija za imovinu Republike Srbije je nosilac prodaje i razmene vojnih ne-pokretnosti. Direkcija sa~iwava tekst tendera i ogla{ava ga u {tampi, dokprocenu trì{ne vrednosti obavqaju stru~waci Poreske uprave Ministarst-va finansija Republike Srbije. Za organe lokalne samouprave i javna predu-ze}a nije potrebno raspisivati tender, ve} se prenos prava kori{}ewa moèobaviti neposrednom pogodbom, po prethodno donetom zakqu~ku Vlade RS.

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, na nedavno odrànoj konferencijiza novinare obavestio je javnost da su do sada prodata ~etiri objekta, ukupnevrednosti oko dvadeset {est miliona dinara. To su, zapravo, prvi objekti ko-ji su prodati za konkretan novac, iako se ve} godinama pri~a kako Vojska ras-prodaje vojnu imovinu. U konkretnu prodaju nepokretnosti iz Master planau{lo se oglasima za javno nadmetawe i prodaju skladi{ta “U{}e” kod Kraqe-va, Kluba Vojske Srbije u Beloj Crkvi i 13 poslovnih prostora. Naàlost, teprve aktivnosti nisu dale rezultat, zato {to je najpovoqniji ponu|a~ za“U{}e” odustao, dok za Klub VS u Beloj Crkvi nije bilo zainteresovanih. Taj

1. decembar 2006.

Prvi pokazateqi

ukazuju da Master plan

predstavqa najkonkretniji

i najrealniji projekat

za re{avawe vi{kova

vojnih nepokretnosti

i obezbe|ivawe sredstava

pomo}u kojih treba

poslati u istoriju bar

neke od problema

sa kojima se Vojska

suo~avala proteklih

godina

18

POÊTAK KOJI OBE]AVA

P R O D A J A I R A Z M E N A V O J N I H N E P O K R E T N O

pqa imovinsko-pravna dokumentacija.Realno je pretpostaviti da }e, do kra-ja ove godine, Republi~koj direkciji zaimovinu biti dostavqena dokumenta-cija za 289 kompleksa, {to predsta-vqa realizaciju od 70 posto dokume-nata planiranih po Master planu.

Postupak prikupqawa imovinsko-pravne dokumentacije za pomenute ne-pokretnosti (koja, ina~e, ne sme da bu-de starija od {est meseci) bio je deli-mi~no usporen. Za{to?

– Zato {to mi kao dràvni organ– kaè na~elnica Odeqewa za upra-vqawe nepokretnostima Sneàna Ra-dovi} – u ovom trenutku jo{ nismo zva-ni~no u Ministarstvu odbrane Repu-blike Srbije, tako da nam republi~kiorgani napla}uju sve takse i naknade.Re~ je o velikoj sumi novca, a po Zako-nu o dràvnom premeru i katastru or-gani RS i lokalne samouprave oslobo-|eni su pla}awa naknada za izvode izevidencije. Obratili smo se Direkci-ji za imovinu RS i Republi~kom geodet-skom zavodu i oni su preuzeli obavezuda u na{e ime prikupqaju potrebnu do-kumentaciju, sve dok mi i zvani~no nepostanemo ministarstvo. Sada se tajpostupak uspe{no realizuje.

Zvu~i komplikovano, ali problemnije mali i nije vezan samo za reali-zaciju Master plana. Re~ je i o sudskimsporovima za koje je neophodna imo-vinsko-pravna dokumentacija.

Pored vojnog kompleksa “U{}e” iKluba Vojske u Beloj Crkvi, Republi~kadirekcija za imovinu obradila je jo{devet vojnih kompleksa i dostavilapredloge zakqu~aka Vladi na mi{qe-we. Re~ je o kompleksima V. Vrbica, lu-ka “Tekija” i “Milutinovac” u Kladovu,zatim onim u Rakovici, Bole~u i Mi-slo|inu, Starim Banovcima (StaraPazova), “6. li~ka”, Koceqevi i Ugri-nova~koj ulici u Zemunu. Ministarstvoodbrane dalo je saglasnost za ~etirivojna kompleksa, dok je za pet traìloreviziju procewene vrednosti, zato{to nije bilo zadovoqno ve} obavqe-nom procenom.

Pojavquju se i oglasi za nova jav-na nadmetawa. Ho}e li sada biti vi{euspeha?

– Trì{te }e morati da odigrasvoju ulogu – kaè zamenik na~elnikaUprave za infrastrukturu pukovnik Go-ran Dimi}. – S jedne strane mi imamoobjekte u gradskim zonama, za koje ma-lo subjekata moè da ponudi pravu ce-nu, a s druge, postoje kompleksi za kojenema mnogo zainteresovanih lica, jerse nalaze na neperspektivnim i nepri-vrednim lokacijama. Mi smo zauzeli

podatak je, mo`da, pogodovao nekimskepticima, ali najnovije informacijeukazuju da se krupnim koracima kre}e urealizaciju Master plana.

Prema re~ima savetnika mini-stra odbrane za infrastrukturu Mi-lana Meni}anina, realno je o~ekiva-ti da se do kraja 2006. proda nekoli-ko zna~ajnih vojnih kompleksa. Tu sepre svega misli na zgradu Vojnotehni~-kog instituta u Katani}evoj 15 (proce-wena na oko dvadeset pet milionaevra) i vojni kompleks u Ugrinova~kojb.b. (procewen na trista miliona di-nara). Konkretna realizacija prodajei razmene tih vojnih nepokretnosti jeu toku, a wihovi novi vlasnici }e, ve-rovatno, biti Elektroprivreda Srbi-je i Javno preduze}e PTT.

– Veliki su izgledi – kaè MilanMeni}anin – da ve} u prvom kvartalu2007. prodamo vi{e atraktivnih voj-nih kompleksa i nepokretnosti, jer je uposledwe vreme poja~ano zanimawe ve-likih kompanija, posebno onih iz ino-stranstva.

TR@I[NA LOGIKA

Zbog sloènosti procedure kojutreba sprovesti prilikom izrade li-citacionih elaborata i pribavqawaimovinsko-pravne dokumentacije, kao ipreciznih procedura Republi~ke di-rekcije za imovinu RS koja pripremapredlog zakqu~aka Vlade za svaki kom-pleks posebno, pravi zamah prodaje iotu|ewa vojnih kompleksa treba o~eki-vati u drugoj polovini 2007. i pogoto-vo u 2008. godini. Realan rok za spro-vo|ewe Master plana je 2010. godina,mada treba re}i da ni tada on ne}e bi-ti u potpunosti realizovan, jer je to,jednostavno – nemogu}e.

Uprava za infrastrukturu MO, poMaster planu, ima obavezu da pripre-mi imovinsko-pravnu dokumentaciju ilicitacione elaborate i dostavi ihDirekciji za imovinu RS, kako bi onadala nalog Poreskoj upravi da izvr{ikonkretnu procenu trì{ne vrednostipredmetnih vojnih kompleksa. Do sadaje ugovorena izrada 106 licitacionihelaborata, a u toku je ugovarawe jo{92, koji su odre|eni kao prioritetnido kraja 2006. godine.

Re~ je o kompleksima za koje jeproceweno da postoji pove}ano zani-mawe potencijalnih kupaca, kao {to suklubovi Vojske, upravne zgrade i drugiobjekti na atraktivnim gradskim loka-cijama. Za 91 vojni kompleks, odnosnoza one koji se sastoje samo od zemqi-{ta, nije predvi|ena izrada licitaci-onih elaborata, ve} se za wih priku-

19

VREDNOST IMOVINEKOJU KORISTI VOJSKA

Postoje razli~ita mi{qewa o ukupnojvrednosti nepokretnosti u Master planu. Ne-ki su o nepokretnoj imovini koju koristi Voj-ska govorili kao o “}upu punom zlata” i tvrdi-li da je “vrednija od EPS-a i NIS-a zajedno”,te da se prodajom te imovine mogu obezbeditisredstva za izgradwu desetina hiqada stano-va, vrhunsko opremawe 30.000 vojnika i obez-bediti otpremnine za one koji budu izgubiliposao u Vojsci. Drugi su, me|utim, bili mnogooprezniji kada su govorili da }e “pravu vred-nost pokazati trì{te i zakon ponude i po-tra`we”. Za sada, ipak, naj~e{}e figurirapreliminarna procena Poreske uprave da jevrednost svih 447 lokacija iz Plana oko mi-lijardu evra. Naravno, Poreska uprava }e po-sebno i za svaku nepokretnost ponaosob sa~i-niti dodatnu procenu prilikom ogla{avawa.MO nema poseban uticaj kada je re~ o odre|i-vawu vrednosti i prodaji vojnih nepokretno-sti, ali ima pravo da postavi svoje qude u ko-misije, prati prodaju i stavqa primedbe.

NI[ I NOVI SAD

Zanimqivo je da se gradovi Ni{ i NoviSad nisu odazvali na dopis Uprave za infra-strukturu za sprovo|ewe Master plana. Re~ jeo gradovima ~iji su gradona~elnici svojevre-meno potpisivali protokole sa MO o razmenivojnih nepokretnosti i u kojima se i danas is-kazuje zanimawe za vojne komplekse i nepokret-nosti. O~ekivalo se da }e Ni{ i Novi Sad po-zitivnim re{ewima pokazati i drugim op{ti-nama kako treba uspe{no zavr{iti posao raz-mene vojnih nepokretnosti. Naàlost, to se ni-je dogodilo.

– Protokoli su potpisani mnogo ranije, au posledwih nekoliko meseci nismo imali kon-takte sa rukovodstvima Ni{a i Novog Sada – kaè pukovnik Goran Dimi}.

O S T I P O M A S T E R P L A N U

Milan Meni}anin, savetnik ministra odbrane za infrastrukturu

TEMA


sporno, jer su buxetski korisnici u to vreme samo prenosili pra-vo kori{}ewa nad dràvnom imovinom.

– Op{tine pokazuju veliko zanimawe za vojne komplekse, alinaj~e{}e samo na re~ima – kaè Milan Meni}anin. – U najve}embroju slu~ajeva op{tine nemaju opredeqena nov~ana sredstva u bu-xetu ili stambeni fond, koje bi mogli upotrebiti u razmeni nepo-kretnosti. U procesu razmene to je veoma va`no, zato {to op{tinemoraju imati dokaz o poreklu nov~anih sredstava, {to zna~i da nemogu ulaziti u kooperativne ili kompenzacione odnose sa fizi~-kim i pravnim licima. To Master plan, jednostavno, ne prepoznaje.

[ta }e se, me|utim, dogoditi ako lokalne samouprave nasta-ve sa sporim izja{wavawem ili sa nekonkretnim ponudama kada jere~ o realizaciji Master plana? Smatra}e se da su one odustalei nepokretnosti }e se prodavati javnim nadmetawem. Pitawe je dali takvo re{ewe pogoduje brzoj realizaciji Master plana, zato{to }e tada sve zavisiti od interesa fizi~kih i pravnih lica.

PREGOVORI DO KONA^NOG RE[EWA

Rukovodstvo op{tine Pirot nedavno je povuklo potez vredanpa`we. Naime, op{tina je 2002. godine uzela od Vojske zemqi{teza pro{irewe novog grobqa, a ugovorom je precizirano da se tozemqi{te kompenzuje sa 330 kvadratnih metara stambenog prosto-ra. Stara lokalna vlast je s vremenom “zaboravila” svoju obave-zu, ali to nije u~inila i nova. Tako je, pre pola godine, predsednikop{tine Pirot mr Vladan Vasi} uru~io ministru odbrane ZoranuStankovi}u kqu~eve za sedam stanova u tom gradu. Taj postupak,svakako, predstavqa dobru osnovu za daqu saradwu. Ali Piro}an-ci su se javili i za druge nepokretnosti iz Master plana.

– Zainteresovani smo za Klub Vojske u na{em gradu i odavnonapu{tenu karaulu “Dojkinci” – kaè predsednik op{tine PirotVladan Vasi}. – Nameravamo da tu karaulu predamo na upotrebuplaninarskom dru{tvu, a da u Klubu Vojske smestimo biblioteku ibioskop. Mi smo MO poslali konkretnu ponudu, po kojoj odmahmoèmo da predamo kqu~eve za 17, a da do kraja 2008. izgradimojo{ 16 stanova razli~itih struktura i na razli~itim lokacijamau gradu.

Po svemu sude}i dogovor izme|u MO i op{tine Pirot je bli-zu. Objekat Kluba Vojske je Poreska uprava procenila na vi{e odmilion evra, dok je vrednost ponu|enih stanova u novogradwi okomilion i dvesta hiqada evra. Op{tina je novac za stanove obez-

JAVNO NADMETAWE

U listu “Politika” 9. novembra objavqen je oglas za pri-kupqawe pismenih ponuda radi otu|ewa nepokretnosti koje ni-su neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije. U oglasu se na-vodi da }e biti prodati poslovni prostori u Beogradu, Ba~kojTopoli, Novom Sadu, Smederevskoj Palanci, Beloj Crkvi i voj-ni kompleks “U{}e” kod Kraqeva, po ukupnoj po~etnoj ceni odoko 150 miliona dinara.

stav da cene ne treba spu{tati, ve} sa~ekati. Zato je sada ranogovoriti o iskustvima, jer smo do sada imali samo dva javna nad-metawa.

INTERES OP[TINA

U Master planu zacrtana je obaveza MO da, “ukoliko postojiiskazani interes organa i organizacija lokalne samouprave zapredmetne nepokretnosti i za navedeni vid raspolagawa, ima}eprioritet u odnosu na otu|ewe istih”. U skladu sa tom ta~kom Pla-na pripremqeni su i dostavqeni dopisi organima i organizacija-ma lokalne samouprave sa pregledima nepokretnosti koje koristiVojska na wihovoj teritoriji i predlogom za prenos prava kori-{}ewa uz naknadu.

Dopisi su upu}eni u 79 op{tina, na ~ijim teritorijama se na-laze vojni kompleksi predvi|eni za otu|ewe, a do sada je na dopisodgovorila 41 op{tina. Sedam op{tina (Subotica, Pirot, Sjeni-ca, Aleksinac, Kikinda, Vr{ac i Bela Crkva) poslalo je konkretneponude, ~etiri op{tine (Kladovo, Bojnik, [id i Novi Beograd) ni-su zainteresovane, dok su ostale op{tine izrazile zanimawe zaponu|ene nepokretnosti, ali bez odgovaraju}e ili ikakve naknade.Potpuna ponuda dobijena je od Direkcije za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu Beograda, i taj predmet je u proceduri pred Republi~-kom direkcijom za imovinu. Prema re~ima Milana Meni}anina, urazmeni nepokretnosti najvi{e se oti{lo sa op{tinom Subotica,koja ima obezbe|ena materijalna sredstva i stanove, kao protiv-vrednost za Kasarnu “Petar Drap{in” u tom gradu.

Radi efikasnijeg rada na razmeni vojnih nepokretnosti mi-nistar odbrane Zoran Stankovi}, dràvni sekretar MO ZvonkoObradovi}, savetnik ministra odbrane za infrastrukturu MilanMeni}anin i drugi zvani~nici odràli su vi{e sastanaka sa na-~elnicima okruga, predsednicima op{tina i drugim organima lo-kalnih samouprava. Tada su iza{li na videlo i problemi koji mo-gu negativno da uti~u na ~itav proces. Na primer, na sastanku mi-nistra odbrane u Zaje~arskom okrugu, pojedini predstavnici lo-kalnih samouprava postavili su pitawe vlasni{tva nad imovi-nom predvi|enom za razmenu i {ta raditi sa objektima ili kom-pleksima koje su op{tine nekada ustupile Vojsci bez ikakve na-doknade. Prvi problem je, sre}om, re{en usvajawem Ustava, zato{to se u novim ustavnim re{ewima nalaze odredbe po kojima op-{tine mogu biti titulari ivlasnici dràvne imovine,pa tako i nepokretnosti kojebudu razmenile ili kupile odVojske. Na posredan na~in,novi Ustav, zna~i, omogu}avai boqu realizaciju Masterplana. Pitawe dobrovoqnoustupqenih kompleksa i nepo-kretnosti, prema mi{qewuMilana Meni}anina, nije

Pukovnik Goran Dimi}, zamenik na~elnika Uprave

za infrastrukturu

Kasarna ”Vojvode Bojovi}a” u Novom Sadu, poznatija kao ”Mileti}eva”

bedila iz buxetskih sredsta-va i putem izdvajawa gra|anau Fond za stambenu izgradwu.

U Kwaèvcu èle da na23 hektara nekada{we ka-sarne formiraju industrij-sku zonu i da tu smeste novupoqoprivrednu {kolu, javnokomunalno preduze}e, vatro-gasno dru{tvo i ambulantu.

– Poreska uprava pro-cenila je kasarnu – govoriop{tinski menaxer Milan\oki} – na prili~no visokiiznos od 122 miliona dina-ra, dok predsednik op{tineGradimir @ivkovi} isti~espremnost op{tine da izgra-di 1.200 kvadratnih metarastambenog prostora na atraktivnim lokacijama u gradu.

– Mi mislimo da je to vrednost koja moè da parira vredno-sti kasarne – kaè Gradimir @ivkovi}. – Ponuda je znatno ve}a odna{ih mogu}nosti, ali moèmo je realizovati zahvaquju}i sred-stvima iz Nacionalnog investicionog plana za projekat industrij-ske zone. Vrednost vojne imovine }e padati, a u Kwaèvcu, sasvimsigurno, nema kupca koji bi napu{tene objekte i zemqu kupio za mi-lion i po evra.

Koordinator op{tinskog radnog tela za industrijsku zonu utom gradu Jovan Isakov o~ekuje da se u zoni otvori hiqadu novihradnih mesta i iznosi zanimqivu ideju da prioritet u zapo{qava-wu imaju pripadnici Vojske koji ostanu bez posla. Po re~ima naj-odgovornijih qudi u Kwaèvcu, rok za razmenu nepokretnosti saMO ve} isti~e, zato {to odobrena sredstva ne}e mo}i da koristeslede}e godine.

S druge strane, Milan Meni}anin tvrdi da ponuda kwaèva~-ke op{tine iznosi samo polovinu od procewene vrednosti kasar-ne i da MO nije ovla{}eno da umawuje trì{nu vrednost bilo kogkompleksa i obja{wava:

– Mi ne odustajemo od pregovora kako bismo do{li do kona~-nog re{ewa, s obzirom na interes op{tine i zna~aj tog prostoraza privredni razvoj ~itavog regiona.

Veliki broj qudi u MO i VS sa nestrpqewem o~ekuje realiza-ciju Master plana. Pitamo savetnika ministra odbrane Milana Me-ni}anina da li je optimista u pogledu wegove realizacije. On kaè:

– Verujem da }e Plan biti realizovan u visokom procentu za-to {to iza wega stoji Vlada Srbije. Ako ne bismo realizovali Ma-ster plan, doveli bismo u pitawe obezbe|ewe potrebnih sredsta-va za podsticaj i podr{ku reforme sistema odbrane i re{avawestambenih problema 16.500 besku}nika u MO i VS i wihovih po-rodica.

Nema sumwe da }e najve}e pote{ko}e u realizaciji Masterplana stvarati nepostojawe kapitala u Srbiji, a koji bi bio ekvi-valentan procewenoj vrednosti imovine koju koristi Vojska. Veli-ko ohrabrewe, po tom pitawu, donosi i novi Ustav koji strancimaomogu}ava da sada budu i vlasnici nekretnina. Uostalom, neki ino-strani subjekti ve} su iskazali veliko interesovawe za odre|enevojne komplekse i nepokretnosti.

Na osnovu svega re~enog, moè se zakqu~iti: Master plan jekrenuo. Dodu{e, jo{ uvek je u prvoj brzini, ali iz we se veoma la-ko moè pre}i u drugu, tre}u, ~etvrtu… Ostaje nam i da se nadamoda realizaciji Master plana niko ne}e postavqati nepredvi|eneprepreke i ko~nice.

Zoran MILADINOVI]

21

KONVERZIJA BAZA

Ideja o konverziji vojnih baza stara je nekoliko godina,ali je ona, vi{e ili mawe, ostala na re~ima.

– Kod nas konverzija baza ne funkcioni{e kako treba zato{to smo je shvatili samo kao otu|ewe nepokretnosti, a to u su-{tini nije prava konverzija – tvrdi zamenik na~elnika Upraveza infrastrukturu pukovnik mr Goran Dimi}. – Mi treba da odneke kasarne, u saradwi sa resornim ministarstvom i stru~nimslu`bama lokalnih samouprava, napravimo, na primer, centarza gerijatriju, zdravstvenu ustanovu ili dom kulture. Konverzijane podrazumeva da objekte koje imate poru{ite i zidate ne{todrugo, ve} da se sa mawim ulagawima promeni namena objekata.

Zapadne zemqe imaju pozitivna iskustva u konverziji vojnihbaza, ali i potpuno druga~iju situaciju. U wima dràva finansi-ra Vojsku, a ona u~estvuje u konverziji vojnih baza zajedno sa mi-nistarstvima i lokalnim samoupravama. Kod nas je Vojska, presvega, zainteresovana da dobije odre|enu nadoknadu, dok }e onameni vojnih baza odlu~ivati lokalne vlasti.

U Upravi za infrastrukturu odràno je pet radnih sastana-ka o konverziji vojnih baza, na kojima su u~estvovali predstavni-ci organizacijskih jedinica MO i G[ VS. Jedan od rezultata tihsastanaka jeste i po~etak pilot-projekta konverzije baza u zemun-skoj kasarni “Aleksa Dundi}”. Predvi|eno je da u delu te kasarnebude sme{tena vojna gra|evinska ustanova “Beograd”, posle we-ne transformacije. Pilot-projekat je u fazi izrade.

Sa problemom konverzije vojnih baza suo~ile su se i sve ze-mqe u tranziciji, poput Bugarske, Rumunije, Hrvatske, BiH i Mol-davije. Tim MO je pre nekoliko meseci boravio u Bugarskoj, kakobi na licu mesta sagledao iskustva u konverziji velike vojne bazeu Razgradu (50 hektara). Prezentaciji u Bugarskoj prisustvovalisu i gradona~elnici Pirota i Kwaèvca Vladan Vasi} i Gradi-mir @ivkovi}. Me|utim, od najavqenog prakti~nog prikaza kon-verzije vojne baze nije bilo ni{ta, iako je u taj projekat uloènotri miliona evra. Mo`da vi|eno najboqe oslikavaju re~i pred-sednika op{tine Pirot Vladana Vasi}a da je za wega “najkori-snije to {to je video da konverzija vojne baze nije uspela”. I Ma-|ari su od 1990. do 1998. godine samo pokretali inicijative,ali bez ikakvog konkretnog rezultata. O~igledno je da zemqe utranziciji nisu uspele da re{e problem konverzije vojnih baza izato je dragocena najavqena pomo} Regionalnog centra za pomo}u kontroli i verifikaciji naoruàwa (u okviru Foruma za po-mo} zemqama jugoisto~ne Evrope) na planu pronalaèwa poten-cijalnih me|unarodnih investitora.Sneàna Radovi},

na~elnik Odeqewa za upravqawe nepokretnostima

22

Rezultati ga|awa su u granicama od vrlo dobrog do odli~nog,{to govori da su vojnici dobro radili i u kasarnskim uslo-vima, pripremaju}i se za, kako se to obi~no kaè, krunu ob-u~avawa.Prvog dana tenkisti iz 211. oklopne brigade izveli su {kol-

ska ga|awa, na kojima su ni{anxije pokazale da mogu precizno po-ga|ati projektilima iz tenkovskih topova. Komandant 211. oklop-ne brigade pukovnik êdomir Brankovi} nije krio zadovoqstvo{to su vojnici potvrdili vrednost na svom vatrenom kr{tewu.

Sli~no je bilo i na ga|awu protivoklopnim raketama, kadasu tri podoficira, ~etiri vojnika po ugovoru i {est vojnika naodsluèwu vojnog roka, dokazali da za wih nema tajni u rukovawutim mo}nim oru`jem.

– Wima je to prva, a verovatno i jedina ispaqena raketa uìvotu – kaè komandir Odeqewa za obuku operatera, stariji

BOJ NA GA\AWA JEDINICAKOPNENIH SNAGA NOVE FO

vodnik Nikola Veqkovi}. – Zato je dan ga|awa poseban, jer su seuverili da mogu da vladaju raketom i pogode ciq.

Rad i obuka operatera predstavqaju sloèn posao i potreb-no je da svaki od wih izvede vi{e od hiqadu opaqewa na TV tre-naèrima i u kabinetima. Raketa leti 19 sekundi od borbenogvozila pe{adije do ciqa i u tom periodu se ispaquje, prihvatana putu za vo|ewe, vodi i navodi na ciq. Svaki detaq je vaàn,ali posledwih ~etiri-pet sekundi odlu~uje da li }e raketa pogo-diti ili ne.

Artiqerci iz vrawske 78. motorizovane brigade, leskova~-ke 549. motorizovane brigade, ra{~anske 37. motorizovanebrigade i ni{ke 211. oklopne brigade imali su ne{to druga~iji

Bojna ga|awa artiqerijskih i oklopno-mehanizovanih jedinica Kopnenih snaga na Pasuqanskim livadama bila su prilika za proveru osposobqenost vojnika junske i septemba

srbija u prva partnerstvu linija za mir odbrana.pdfprilog reforma sektora bezbednosti srbije...

Documents