bankarski menadzment skripta ii micha

BANKARSKI MENADŽMENT SKRIPTA za II kolokvijum Prof. dr Milenko Dželetović Mića

INVESTICIONO BANKARSTVO GLAVA: 12

ULOGA INVESTICIONIH BANAKA NA PRIMARNOM TRŽIŠTU üü str- 175

Bankarstvo se u savremenoj tržišnoj ekonomiji povezuje sa fin.tržištem. Stepen razvijenosti sekundarnog tržišta se meri visinom tržišne kapitalizacije, obimom prometa na sekundarnom tržištu i brojem registrovannih firmi na tržištu kapitala. Broj registrovanih firmi na tržištu kapitala pokazuje koliko preduzeća u zemlji ima pristup tržištu kapitala kao jednom od izvora finansiranja.

Postoje dva tipa investicionih banaka: one koje pružaju kompletan set usluga koje spadaju u inv. bankarstvo i inv. banke koje nemaju razuđenu filijalsku mrežu jer su koncetrisane na poslovanje sa kompanijama.

Investicione banke imaju tri funkcije u procesu emisije vrednosnih papira : savetodavnu, funkciju preuzimanja rizika u vezi sa konkretnom emisijom vrednosnih papira kompanija, i prodaja emitovanih hov na primarnom tržištu preko prodajne mreže koju organizuju investicione banke. Investiciona banka pomaže kompanijama da sastave preliminarni prospekt koji sadrži osnovne informacije koje pokazuju stepen boniteta kompanije kao i efekte nove emisije vrednosnih papira. Preliminarni prospekt se šalje državnoj komisiji za vrednosne papire koja donosi odluku o registraciji novih serija akcija i obveznica kompanija.

OBLICI EMISIJI AKCIJA üü str. 181su: javna ponuda, direktan plasman novokreiranih akcija/obveznica institucionalnim investitorima i ponuda akcija postojećim akcionarima na bazi preče kupovine. Javna ponuda je oblik emisije koji je usmeren na širu publiku i sprovodi se na otvorenom tržistu. Namenjena je i individualnim investitorima. Direktan plasman nastaje na bazi dogovora između kompanije i institucionalnih investitora koji se pojavljuju kao kupci vrednosnih papira. Institucionalni investitori su: osiguravajuce kompanije,penzioni fondovi i investicioni fondovi. Prednost ove emisije je da se u kratkom vremenskom roku mogu ostvariti vrlo veliki plasmani. Prednost strategije direktnih plasmana je brzo i masovno apsorbovanje kapitala od strane institucionalnih investitora. Ponuda akcija postojećim akcionarima na bazi preče kupovine se odnosi iskljucivo na emisiju akcija,a privilegovano pravo je dato postojecim akcionarima da otkupe novokreirane akcije.INICIJALNA CENA AKCIJA üü str. 183Postoje dve metode za formiranje ugovornih odnosa između kompanije-emitenta i investicione banke: prva se zasniva na principu „najboljeg nastojanja“-kompanija i investiciona banka se dogovaraju o ceni ponude akcija, investiciona banka ulaze „najbolje napore“da proda ukupnu količinu akcija po ugovorenoj ceni pri tom zadržavajući deo iz naplaćene mase kao njenu proviziju. Druga metoda je poznata kao čvrsta obaveza ponude-investiciona banka garantuje kompaniji da ce dobiti ugovorenu sumu na bazi emisije akcija u javnoj ponudi i spremna je da otkupi celokupnu količinu neprodatih akcija. Investiciona banka mora da otplati kompaniji-emitentu ukupan iznos na bazi inicijalne cene emitovanih akcija po odbitku marže. Faktori koji utiču na inicijalnu cenu akcija: Ukupna situacija na tržištu kapitala, Specificnosti kompanije-emitenta, Politika investicionih banaka.

1


FUNKCIJE BANAKA NA SEKUNDARNOM TRŽIŠTU üü str- 186Funkcija banaka na sekundarnom tržištu se sastoji u vršenju brokerskih i dilerskih funkcija. U funkciji brokera banka sprovode naloge svojih komitenata u vezi kupovine ili prodaje akcija/obveznica. Banke u funkciji brokera ostvaruju zarade u vidu provizije za izvršene usluge komitentima.U obavljanju funkcije dilera banke rade za svoj racun, ali za neke papire se mogu pojaviti kao market mejkeri i u svakom momentu moraju imati formirane kupovne i prodajne cene za određene papire.U funkciji dilera banke ostvaruju zaradu pomoću marže između prodajne i kupovne cene vrednosnih papira i ostvaruju zaradu ali i gubitak putem promene cene vrednosnih papira koje dileri drže na zalihama.

GLAVA: 14

KONCEPCIJA - INVESTICIONI FONDOVI üü str. 217Glavne prednosti posredničke uloge investicionih fondova za sektor stanovništva su:

1. Portfolio diverzifikacija2. Profesionalni portfolio menadžment3. Bolja marketabilnost nove finansijske aktive

Smanjivanje portfolio rizika putem diverzifikacije postiže se time sto investitor kupuje akcije investicionog fonda i time indirektno postaje proporcionalni suvlasnik ukupnog portfolia investicionog fonda u kojem se nalazi velika masa raznovrsnih vrednosnih papira.Portfolio menadžeri odgovorni su za selekciju vrednosnih papira koji inicijalno ulaze u portfolio investicionog fonda kao i za kasnije kupovine i prodaje vrednosnih papira na tržištu kapitala.Postoji bitna razlika između marketabilnosti akcija otvorenih i zatvorenih investicionih fondova. Otvoreni investicioni fondovi su spremni da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje akcije i oni nisu registrovani na berzi. Zatvoreni investicioni fondovi emituju fiksni iznos svojih akcija kojeinicijalno prodaju na primarnom tržištu akcija putem javne ponude i oni ne otkupljuju sopstvene akcije od njihovih holdera.Danas u dominiraju otvoreni investicioni fondovi, jer oni obezbeđuju lakšu merketabilnost svojih akcija. Otvoreni investicioni fondovi drže izvesne iznose transakcionog novca kako bi bili u stanju da vrše prekompoziciju svoga portfolia u cilju optimizacije.

FUNKCIONISANJE üü str. 220Za razvoj investicionih fondova bitno je finansijsko ponašanje stanovništva. Snažna ekspanzija investicionih fondova je povezana sa nastojanjem stanovništva da poveća svoju finansijsku aktivu u vidu vrednosnih papira, ali ne putem direktnog držanja tih papira već indirektno preko odgovarajućih certifikata investicionih fondova. Najbitnije je da investicioni fondovi informisu svoje potencijalne klijente o investicionoj politici kako bi klijenti znali da kupovinom oni prihvataju i određenu investicionu politiku sa njenim rizicima i ocekivanim primanjima. Investicioni menadzeri su u svojim poslovnim odlukama ograniceni preciznim kriterijumima portfolio politike doticnog investicionog fonda.

ORGANIZACIJA üü str. 221

2


Organizator i nosilac investicionog fonda je investiciona kompanija. To mogu da budu samostalne fin.institucije. Operativno vođenje investicionog fonda vrše investicioni menadžeri koji se staraju o obezbeđivanju optimalne portfolio strukture kako bi se obezbedio dovoljno visko prinos.Jedna od značajnih funkcija je organizacija merketinga i prodaja novih akcija, zatim ima funkcija koja se odnosi na kupoprodajne transakcije imedju investicione kompanije i njenih akcionara.Investicioni fondovi finansiraju troškove svog poslovanja putem provizija koje plaćaju investitori. Visina provizije zavisi od tipa investicionog fonda, da li se rdai o investicionom fondu koji svoje plasmane drži isključivo u vidu akcijaili u vidu obveznica.Sistematizacija investicionih fodnova:

1. Investicioni fondovi koji ulažu sredstva u akcije2. Investicioni fondovi koji ulažu sredstva u obveznice3. Investicioni fondovi koji ulažu sredstva u instrumente novcanog tržišta

Plasmani investicionih fondova:1. Plasman u akcije domaćih kvalitetnih kompanija2. Plasman u akcije međunarodnih kompanija3. Plasman u akcije kompanija u određenoj zemlji4. Plasman u državne obveznice5. Plasman u balansirane investicione fondove6. Plasman u obveznice korporacija visokog kvaliteta7. Plasman u municipalne obveznice, itd.

Generalno pravilo glasi da postoji ravnoteža između visine rizika i visine prinosa, sto je veći rizik veći je i prinos i obrnuto. Investitori koji zele da imaju manji rizik i manji prinos opredeljuju se za investicioni fond koji ulaze sredstva u obveznice države ili obveznice sigurnih kompanija.

GLAVA: 15

PRISTUP – ELEKTRONSKI PLATNI PROMET üü str. 229Radi se o savremenom budućem bankarstvu koje je prožeto elektronskim sistemima. Glavne promene koje su do sada ostvarene na planu elektronskog bankarstva se sastoje u rutinskim transakcijama u bankama, a tu spada i platni promet koji se temeljno menja uvođenjem elektronskog transfera novca. Dosadasnji sistemi placanja zasnivali su se na cekovnom ili ziro platnom prometu. Za oba pomenuta sistema placanja karakteristicno ja je velika kolicina papira, sto je postao vrlo tezak problem u razvijenim zemljama sa ogromnom masom placanja. Pojava elektronske informacione tehnologije je uticala na potiskivanje papirnog nacina placanja. Kvalitet tehnickih usluga u elektronskom bankarstvu treba pre svega da znaci vecu brzinu kod obavljanja transakcija, u odnosu na ranije primenjivane metode. Da bi cena elektronskih sluga bila niska potrebno je da bude veliki broj bkorisnika ovih usluga u sistemu. Kod daljinskog elektrnoskog bankarstva potrosac ne mora da ide u banku da bi obavio neku rutnisku transakciju.

3


PLASTIČNE KARTICE üü str. 231

Plasticne kartice kao novcani instrumenti u znatnoj meri zamenjuju cekove i gotovinu. Trogovine na malo su veoma zainteresovane za razvoj plasticnih kartica jer na taj nacin znatno mogu da povecaju svoj promet.Za gradjane je takodje koriscenje plasticnih kartica veoma pogodno jer u prodajnim automatima mogu da kupe razne proizvode u svako doba, pogodnost je i to sto ne moraju da nose sa sobom gotov novac, i ako se radi o kreditnim karticama mogu da koriste i kratkorocne kredite. Najpoznatije plasticne kartice su :

1. Visa2. MasterCard3. American Express4. Diners Club

Sigurnost kod koriscenja plasticnih kartica obezbedjuje se putem personalnog identifikacionog broja (PIN) koji se ugradjuje na magnetnu traku ili cip i sastoji se od nekoliko digitalnih znakova. Kod za identifikaciju u elektronskim transakcijama smatra se ekvivalentom potpisa potrosaca. Plasticne kartice se mogu podeliti na :

1. Debitne kartice2. Kreditne kartice3. Kartice sa unapred uplacenim iznosima novca

Po drugoj sistematizaciji, kartice se mogu podeliti na :

1. Kartice sa magnetnom trakom2. Inteligentne kartice sa silicijumskim mikroprocesorkim čipom.

Debitne kartice se koriste kako bi komitent mogao da povlaci sredstva sa svog depozitnog racuna online. To znaci da komitent putem daljinskih telekomunikacionih veza povlaci novac sa svog depozitnog racuna kod banke, bez potrebe da fizicki dodje u banku. Debitne kartice se koriste u trgovinskim radnjama ili bankarskim automatima. Ove kartice su povoljene za prodavca, davaoca usluga zato sto se odmah vrsi zaduzenje transakcionog racuna potrosaca koriscenjem online veze sa kompijuterskim centrom.Kreditne kartice sadrže određen kreditni limit koji potrosač može da koristi kod kupovine robe ili povlačenje gotovine. Banka ili druga institucija koja je karticu izdala obezbeđuje potrošaču unapred određen limit. Račun klijenta po kreditnoj kartici je odvojen od njegovog transakcionog računa kod banke. Korisnik kreditne kartice, obično na mesečnoj osnovi dobija stanje na računu kartice. Standardne plastične kartice sadrže magnetnu traku na kojoj je upisan PIN vlasnika kartice, njegovo ime, broj računa i limit za korišćenje kartice.I nteligentne kartice imaju isti oblik kao i standardne kartice ali sadrže ugrađen mikroprocesorski čip. Upravo ovaj mikroprocesorski čip daje smart kartici memoriju i inteligenciju. Inteligentna kartica je u stanju da registruje veći broj informacija nego standardna kartica sa megnetnom trakom. Mikroprocesor na inteligentnoj kartici automatski

4


izračunava novo stanje novca posle izvršene kupovine. Inteligentna kartica može da bude kreditna, debitna ili unapred plaćena kartica.

DISTRIBUCIONI SISTEMI U PLAĆANJU NA MALO üü str. 233ATM (automated teller machines)- radi se o bankarskim automatima koji obavljaju rutinske poslove za korisnike, oni sadrže mikroprocesore koji imaju online vezu sa bazom podataka u banci. To je novi tip elektronskih filijala savremenih banaka koje mogu da obave niz rutinskih operacija sa individualnim korisnicima. Banke su veoma zainteresovane za korišćenje ATM jer time smanjuju troškove a povećavaju profitabilnost, a i potrošači su zainteresovani jer oni su im dostupni uvek i u svako doba. Instaliranje ATM se vrti na onim lokacijama na kojima se očekuje da će potrošači tu koristiti najviše njihove usluge.POS (point-of-sale) ili EFTPOS (electronic funds transfer at the point-of-sale)Spaja potrosača, banku i trgovinu.readi se o leketronskom sistemu za plaćanja kupljene robe u trgovini. Potrošač koristi kreditnu karticu i preko terminala dolazi u online vezu sa kompijuterom banke koja je izdala karticu, daje se nalog kompijuterskom centru banke da transferiše novac sa računa kupca na račun prodavnice. Vrši se idntifikacja kupca i proverava rok važenja kratice, zatim se proverava da li kupac ima dovoljno sredstava za plaćanje u okviru kreditnog limita.K UĆNO BANKARSTVO je sastavni deo daljinskog bankarstva. Telefonsko bankarstvo pokazuje znatnu ekspanziju, jer se pomocu njega mogu ostvariti standardizovane usluge banaka. Online PC bankarstvo na bazi interneta koristi direktnu online vezu između licnog racunara i kompijuterskog centra banke uz koriscenje modema i to preko interneta. Internet bankarstvo ce imati najvece persoektive kod domacinstva, jer postoji vece uvodjenje personalnih kompijutera u domacinstva, pre svega u razvijenim zemljama.

ELEKTRONSKI NOVAC üü str. 235Elektronski novac sadrzi dve bitne karakteristike. Prvo, inicijalni holder elektronskog novca mora da unapred uplati novcanu vrednost s tim da je ova uskladistena na mikroprocesorskom cipu koji se nalazi na plasticnoj kartici ili u hard disku personalnog racunara. Drugo, gornja lelektronska vrednost mora da bude siroko prihvacena u placanjima za niz roba i usluga. Prema tome, koncep elektronskog novca ne pokriva one unapred placene kartica na kojima mogu da se vrse samo jednonamenska placanja, ako sto su telefonske kartice. Da bi elektronski novac koji se nalazi na kartici ili racunaru mogao da bude upotrebljen za placanje, vlasnik elektronskog novca mora prethodno da kupi odredjenu vrednost elektronskog novca u zamenu za konvencionalni novac, transaktor vrsi placanje unapred jer unapred kupuje zeljeni iznos elektronskog novca koji ce kasnije upotrebljavati za placanja. Placanja putem elektronskog novca za sada nemaju znacajnu ulogu u kupovnom platnom prometu na malo, ali se ocenjuje da ce elektronski novac u sklopu daljeg razvoja elektronskih informacionih sistema dobiti snazaniju propulziju. Brzina razvoja elektronskog nova zavisi od ponasanja potrosaca i trgovca i njohove spremnosti da prihvate nov oblik novca kao dovoljno siguran, praktican i jeftin instrument placanja. Za sada je sistem elektronskog novca jos uvek u

5


eksperimentalnoj fazi i sluzi za najvise za sitna tzv.mikroplacanja, ukljucujuci i placanja elektronskoj trgovini. Postoje dva sistema u tehologiji koriscenja elektronskog novca.

U sistemu depozitnog tipa, kompanija koja emituje kartice registruje unapred plaćeni iznos na poseban račun transaktora koje vlasnik elektronske kartice. Kada vlasnik kartice izvrši kupovinu u trgovinskoj radnji uz plaćanje elektronskim novcem, elektronska vrednost se transferiše sa kartice na terminal trgovinske radnje. Kasnije trgovinaska radnja prazni svoj terminal, pa se jednica elektronskog novca prenose na račun trgovine koji se vodi kod emitenta. Zatim se saldo sa ovog računa kod emitenta e-novca transferise na račun trgovine kod banke čime je izvršena transformacije elektronskog novca u bankarski novac, tj.u depozit trgovine kod odgovarajuće banke. Kod sistema gotovinskog tipa elektronska vrednost se ne vraca na bankarski depozit prodavca vec ovu elektronsku vrednost prodavac koristi za dalja placanja. Prema tome, u drugom sistemu je koriscenje elektronskog novca slicno koriscenju gotovog novca koji moze da neograniceno da cirkulise izmedju transaktora.

PROMENE U STRUKTURI PLATNIH INSTRUMENATA NA MALO ü str.239.

Savremena informaciona tehnologija je bitno uticala i dalje ce uticati na promene u strukturi koriscenja platnih instrumenata. Generalna tendencija jeste postepeno smanjivanje koriscenja platnih instrumenata baziranih na papiru i odgovarajuce povecanja koriscenja platnih instrumenata baziranih na elektronici. Ipak ce ove primene u strkturi placanja biti evolutivnog karaktera u zavisnosti ne toliko od mogucnosti informacionih tehnologija koliko od promena u navikama ucesnika u placanju. Ove promene u ponasanju stanovnistva i privrede u placanjima na malo bitno uticu na ekonomicnost novih tehnoloskih sistema placanja, pa prema tome i na brzinunjihovog uvodjenja u razne sredine. Pokazalo se da trendovi idu u pravcu stalnog povecanja upotrebe elektronskih placanja (placanja bez upotrebe papirnih instrumenata) ali i da postoje faktori navika i ekonomicnosti koji usporavaju gornje trndove. Globalni trend jacanja uloge el.placanja na stetu papirnih platnih instrumenata nije ni do sada bio niti ce ubuduce biti ravnomeran u raznim zemljma i regionima.

13. Pristup-elektronske mreze interbankarskih placanja?

14. Netting sistemi?

15.RTGS sistemi?

GLAVA 17. ONLINE BANKARSTVO

INFORMACIONA TEHNOLOGIJA U FINANSIJSKOJ i trgovinskoj sferi üstr. 257

Internet kao i svaka druga online komunikaciona mreza postaje utoliko snaznija ukoliko se povecava korisnicka mreza. Kako su tehnoloske inovacije ocenjene kao glavni dinamicki faktor ekonomskog rasta, nosioci ekonomskog rasta i razvoja mogu da budu ne samo velike korporacije nego i manja i srednja preduzeca, ukoliko su u stanju da kreiraju ili razviju nova tehnoloska resenja i oblikuju ih u nove proizvode ili usluge.

6


U odnosu na elektronsku trgovinu na malo znatno je veca elektronska trgovina izmedju preduzeca. U obe sfere elektronske trgovine koristi se internet kao platforma za prenosenje informacija i za sklapanje poslova. Glavne prednosti elektronske trgovine sastoje se u uspostavljanju direktne veze izmedju proizvodjaca i potrosaca. Za kupce preko interneta je vazna pogodnost sto mogu da kupe robe ili usluge po nizim cenama, uz vecu uporedivost cena. Sem toga, kupci preko interneta mogu da kupuju robu brze i da time ostvaruju ustedu vremena. Elektronske finansijske berze su se u toku poslednjih decenija snazno razvile uz naglaseno potiskivanje tradicionalnih berzi. Kod elektronskih berzi postoje online informaciona mreza koja spaja brokerske firme sa racunarskim centrom berze. Stvoren je informacioni sistem u kojem dileri na finansijskim berzama kontinuelno vrse funkciju market mejkera, tj.odredjuju svoju kupovnu i prodajnu cenu akcija i obveznica kojima trguju, dok brokeri obavljaju transakcije po nalogu svojih komitenata.

Elektronska trgovina u sferi finansija je najvise razvijena na planu deviznih transakcija.glavni efekti koji nastaju na berzi poslovanja elektronskih berzi su :

-omogucava se fantasticno ubrzanje berzanske trgovine,

-snizeni su troskovi procesiranja berzanskih naloga

-povecava se transparentnost berzanskog poslovanja pre i posle obavljenih transakcija

-ukidaju se geografska ogranicenja u berzanskoj trgovini i pojacavaju efekti mrezne ekonomije

Elektronske banke jos uvek su u pocetnoj fazi razvoja. To su virtuelne banke koje poslovanje iskljucivo vrse preko Interneta i nemaju filijalsku mrezu. Glavni razlozi za uvodjenje i razvijanje elektronskog bankarstva su pre svega vezani za tehnolosku konkurentnost. Smatra se da su bolje i kvalitetnije one banke koje brze uvode elektronske sisteme u svoje poslovanje. Stoga je uvodjenje i usavrsavanje online infrmacija sistem za banke stvar njihovog imidza koji utice na njihovu konkurentsku poziciju na bankarskom i finansijskom trzistu.

Cesto se prave katagorizacije na tri grupe banaka. U pvoj grupi se nalaze banke koje su strateski orjentisane da prednjace u procesima uvodjenjanajmodernije elektronske tehnologije u cilju brzog povecanja obima poslovanja i potiskivanja konkurenata na finansijskom trzistu. Drugu grupu cine banke koje su „brzi pratioci“ prve grupe banaka. One nastoje da suvise nezaostaju za bankama koje su lideri u uvodjenju nove bankarske tehnologije. Trecu grupu cine tehnoloski defanzivno orjentisane banke koje vrse ulaganja u elektronsku tehnologiju tek kada u konkurentskoj borbi na trzistu ocene da su na to apsolutno prinudjeni.

EFEKTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA NA BANKE üü str.264

Elektronska informaciona tehnologija olakasava pristup informacijama kako za davaoce tako i za primaoce finansijskih usluga.Informaciona tehnologija deluje na smanjivanje barijera koje us tradicionalno postojale izmedju raznih segmenata finansijskog trzista.Online informacioni sistemi smanjuju potrebe za razudjenim filijalskim mrezama da bi banka ipak imala dovoljno organizacionu sposobnost da ostvari„ kriticnu masu“svojih klijenata.Na planu troskova i profitabilnosti banaka,elektronska tehnologija smanjuje troskove procesiranja podataka u odnosu na radno-intenzivno procesiranje.Placanje preko interneta sada prosecno kosta samo

7


10% u odnosu na troskove platnih operacija koje idu preko tradicionalnih kanala.Istovremeno ova tehnologija deluje u pravcu smanjivanja filijalske mreze banaka uporedo sa stvaranjem alternativnih distribucionih mreza online tipa.

INFORMACIONO - BAZIRANI MARKETING üü str. 268

Da bi elektronska informaciona tehnologija ostvarila potencijalne efekte na kvalitet funkcionisanja kompanija i ekonomije neophodna je takva transformacija marketinga koja ce se u punoj meri smanjiti na informacionu tehnologiju. Zapravo radi se o konceptu koji informacije vidi ne kao pomocno snagu u trzisnim procesima nego kao samostalan proizvod koji stavra lance virtuelne vrednosti. Na virtuelnom trzistu uspesne kompanije imaju vecu brzinu informacija ili sposobnost sticanj i obrade informacija na visokokvalitetnom nivou.

Fizicko i virtuelno trziste funkcionise paralelno s tim da se lanac fizicke vrednosti i lanac virtuelne vrednosti ukrstaju kroz matricu vrednosti.

Digitalna transmisija informacija usmerena na individualna lica jaca individualizaciju veza sa potrosacima. Ova individualizacija informacionih i transakcionih veza izmedju proizvodjaca i kupca zasniva se na prethodnoj digitalnoj selekciji svih trzisnih ucesnika pod odredjenim kriterijumima, tako da se putem elektronskog informacionog sistema formiraju targentne grupe potencijalnih kupaca. Informacije postaju centralna konkurentska prednost preko intraktivnih informacionih procesa izmedju ponudjaca i potrosaca.

PROJEKTOVANJE NOVIH MREŽNIH GRUPACIJA üü str. 269

Nove mrezne grupacije obuhvataju vrlo veliki broj kompanija iz razlicitih ali kompletnih delatnosti. U okviru jedne mrezne grupacije moze da bude stotine ili cak hiljde kompanija. Time se mrezne grupacije bitno razlikuju od zajednickih ulaganja ili poslovnih alijansi koje imaju obicno 2-3 ali najvise desetak kompanija, medjutim, da bi velika mrezna grupacija mogla efikasno da funkcionise, na njenom celu se nalazi svega jedna ili dve kompanije koja rukovode mrezom. Funkcionisanje mrezne grupacije zahteva da se formulisu standardi na osnovu kojih mreza posluje kao i da se formulisu ekonomski stimulansi u cilju privlacenja kompanije u mreznu strukturu. Postoje tri tipa mreznih strategija. Prvi tip zasniva se na tehnoloskim standardima sto je narocito znacajno pod kompijuterskih i multimedijalnih kompanija. Ostra konkurentska borba razvija se izmedju mikrosoft\intermreze i apple macintosh mreze.Drugi tip mrezne strategije orjentisan je na odredjene segmente potrosaca. Treci tip je usmeren na odredjene kategorije finansijskih proizvoda. Prisustvo banaka na Internetu je samo pocetni korak u pravcu stvaranja novih mreznih grupacija zasnovanih na primeni elektronske (online) informacione tehnologije.

8


ORGANIZACIONE STRUKTURE U BANKARSTVU

GLAVA 18. MODELI BANKARSKOG SISTEMA

AMERIČKI MODEL üü str. 275

Americki model se zasnivao na striktnom razgranicenju komercjalnog i investicionog bankarstva.Formiran na osnovu zakona iz1933.god.koji je donet posle velike ekonomske krize.Zakljuceno je da je kriza povezna sa velikom ekspanzijom kredita komercijalnih banaka sto je prethodilo berzanskom slomu koji je povukao u ekonomsku krizu americku kao i svetsku ekonomiju.Stvorena je struktura bankarskog sistema koja se sastojala iz jako decentralizovane mreze banaka kao i striktnog razgranicenja komercijalnih i investicionih banaka.Stvoren je sistem kontrole kompanija od strane finansijskih berzi, a sudbina menadzmenta vecih kompanija je bila vezana za kretanje berzanskih cena njihovih akcija.Prilikom revizije americkog finansijskog i bankarskog modela nije prihvacen predlog da se dopusti vlasnicko povezivanje fin.institucija sa kompanijama u realnom sektoru ekonomije.

NEMAČKI MODEL üü str. 278

Institucionalnu osnovu spoljnjeg finansiranja kompanija u ovom modelu cine banke.Uloga fin.berzi je bila ogranicena ali dolazi do uspona trzista kapitala.Za ovaj model je karakteristican model univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalne i investicione banke.Posto postoji dominacija univerzalne banke kontrola komapnija preko bankarskih institucija znacajna je u odnosu na fin.berze.Visi nivo upravljacke kontrole u kompaniji je nadzorni odbor koji se sastaje jednom kvartalno,donosi najvaznije investicione i finansijske odluke, sprovodi nadzor nad radnom upravnog odbora i vrsi izbor top menadzra kompanije.Treci upravljacki nivo je godisnja skupstina akcionara,i pomocu nje banka dobija veci glasacki potencijal. Bitna karakteristika nemackog modela jeste da univerzalna banka moze da ima ucesce u akcijskom kapitalu kompanija u realnom sektoru ekonomije, medjutim zakonski propisi ogranicavaju ucesce banaka u akcijsko kapitalu tih kompanija.

JAPANSKI MODEL üü str. 280U japanskom finansijskom sistemu je bila znacajna drzavna kontrola finansijskog sektora kao i specijalizacija banaka.Ovde je karakteristicna uloga glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati poznati kao keiretsu.Oni obuhvataju niz kompanija madju kojima se nalaze i osiguravajuce kompanije i berzanske firme.U okviru svake keiretsu grupe se nalazi po jedna komercijalna banka koja predstavlja i oslonac cele industrijske grupe.Glavna banka svake keiretsu grupe ucestvuje u akcijskom kapitalu kompanija koje ulaze u sastav insustrijske grupe.Neposredni odnosi izmedju keiretsu grupa i glavnih banaka omogucavaju da banke vrse stalni monitoring performansi poslovanja kompanija industrijske grupe.Ukoliko

9


neka kompanija ima finansijske poteskoce glavna banka brzo intervenise putem svezih kredita.

GLAVA 19: FUZIJE I AKVIZICIJE

INSTITUCIONALNA I TRŽIŠNA OSNOVA üü str. 287Fuzija banaka je vlasnicka integracija dve ili vise bankarskih institucija priblizno jednake velicine, a akvizicija je vlasnicko preuzimanje manje banke od strane vece i finansijski jace banke, kada je preuzeta manja banka pravno pretstaje da postoji. Krupnije banke imju mogucnost da ostvaruju troskovne ustede kroz ekonomiju obima i mogu da vrse siverzifikaciju poslovanja cime smanjuju rizike oscilacija ukupnih poslovnih rezultata u neizvesnom okruzenju. Vece banke imaju komparativen prednosti koje pristicu iz povecanog trzisnog ucesca, sto donosi povecane prihode banci i stvara dodatne uslove za dalje povecanje ekonomije obima i okvira. Procesi fuzije i akvizicije deluju u pravcu smanjivanja broja banaka u fin.sistemu i povecanja prosecnog nivoa aktiva banaka. Fuzije i akvizicije predstavljaju institucionalne mehanizme za brze repozicioniranje banaka ili drugih fin.institucija u ekonomskom okruzenju. Na institucionalnom planu doslo je do ukidanja striktne podele nadleznosti izmedju raznih tipova fin.institucija oje su ranije bile specijalizovane za poslovanje na odredjenim uzim segmentima fin.sektora,a time je povecana konkurencija izmedju raznih tipova fin.institucija.

DETERMINANTE FUZIJA i AKVIZICIJA üü str. 2891.Smanjenje trsoskova i rizika u poslovanju-banke vrse fuzije ili akvizicije u cilju smanjenja fiksnih troskova poslovanja.2.Vlasnicko preuzimanje nedovoljno efikasnih banaka.Nova vlasnicka struktura u preuzetoj banci uvodi novu menadzersku ekipu da bi se obezbedilo kvalitetno poslovanje.3.Povecanje trzisne snage-strategija internog rasta:banka sama stvara dodatnu mrezu preko koje prosiruje geografsku zonu svog poslovanja.4.Stvaranje globalnih banaka-stvaraju se globalni igraci u smislu mega banaka koje ulaze u konkuranciju na svetskom trzistu i pripremaju se za dalje procese globalizacije.5.Subjektivni faktori-subjektivne ambicije top menadzera da preko povecanja trzisne pozicije banaka sebi obezbedi povecani licni licni prestiz.

SCENARIJI FUZIJE i AKVIZICIJE üü str. 290Manje bankarske institucije nastoje da preko fuzija i akvizicija ostvare kriticnu masu da bi bile u stanju da iskoriste potencijalne sinergije.Snizenje troskova se postize putem smanjenja broja filijala ili osoblje.Prvi oblik se sastoji se u zakljucivanju strateske alijanse banke sa osiguravajucom kompanijom.Drugi oblik je da banka i osiguravajuca kompanija osnuju zajednicko ulaganje s tim da se polise osiguranja prodaju preko distribucione mreze banke.Treci oblik je da banka osnuje sopstvene filijale preko kojih ce se zakljucivati polise osiguranja i vrsiti njihovu prodaju preko distribucione mreze banke.Cetrvti oblik je fuzija banke i osiguravajuce kompanije.Formiranje bankarskih-fnansijskih grupa omogucava–kroz

10


produktivnu ili geografsku divrezifikaciju poslovanja ostvarivanje znatno veceg obima poslovanja.

ANALITIČKO PROJEKTOVANJE FUZIJA / AKVIZICIJA üü str. 293U trzsinoj ekonomiji se tezi da vlasnicka preuzimanja(fuzije i akvizicije) i u bankarstvu stvaraju dodatnu vrednost za akcionare. Nosioci inicijative fuzije i akvizicije su top menadzeri bankarskih institucija koji kroz ova prestrukturiranja dobijaju povecanu moc i po previlu povecane dohodke. Kod projektovanje fuzije/akvizicije,ocekivana trzisna vrednost integrisane bankarske firme trebalo bi da bude veca od zbira ocekivanih trzisnih vrednosti dve bankarske firme. Glavni izvori sinergije kod fuzije/ akvizicije banaka su mogucnosti smanjenja operativnih troskova, mogucnosti da udju na novo trziste ili ponude novi bankarski proizvodi, uvodjenje kvalitetnijeg banakarskog menadzmenta... Da li je banka posle izvrsene fuzije/akvizicije profitirala moze da se izracuna na bazi diskontovanih novcanih tokova ili postupkom koji se zaniva na parametru cene/prinos po akciji. U praksi se koristi komparativna analiza vrednosti posmatrane bnke, pri cemu se vrsi komparacija sa bankama koje su slicne velicine i imaju slicne poslovne aktivnosti. Finansiranje fuzije/akvizicije vrsi se placanjem u novcu ili razmenom akcija ili njihovoj kombinaciji. Kod fuzije/akvizicije vazno je sagledati stvarni domet moguceg povecanja efikasnosti, narocito na bazi povecane ekonomije obima, prosirenja programa ponude fin.programa, usluga, kvalitetnijeg bankarskog menadzmenta.

BENEFITI i RIZICI FUZIJE i AKVIZICIJE üü str. 295Efekti fuzije i akvizicije su znatno snazniji i brzi na planu stvaranja krupnih bankarskih institucija nego na planu povecanja profitabilnosti banaka.Neke fuzije i akvizicije imaju pozitivne efekte dok kod drugih integracija projelktovani efekti izostaju.Fuzija i akvizicija na povecanje efikasnosti relevantnih banaka mogu da deluju ne samo putem ekonomije obima i okvira nego i na bazi tzv.X–efikasnosti.Fuzija i akvizicija pruzaju povoljnu priliku da se izvrsi reorganizacija banaka koja dovodi koriscenje inputa banke u skladu sa najboljom praksom u toj poslovnoj grani.Fuzija i akvizicija sa sobom nose odredjene rizike pri stvaranju velikih poslovnih sistema pojavljuju se operativni rizici,a to jerizik da povecani poslovni sistemi nedovoljno dobro funkcionisu.Pored ovog rizika postoji i reputacioni rizik,rizik da neuspeh jednog segmenta moze da dovede u pitanje reputaciju cele grupe.

DA LI FUZIJA /AKVIZICIJA SMANJUJE konkurentnost u bankarstvu ü str. 299Cilj jeste da se sprece fuzije/akvizicije koje bi dovele do stvaranja momopolistickih struktura u banakrstvu, tj.do ostnijeg smanjenja konkurencija na bankarskom trzistu. Od strukture banaksrskog sistema zavisi ponasanje banaka tj.to u krajnjoj liniji determinise njihove performanse, a pod strukturom banaka se ne podrazumeva samo broj banaka nego i strukturalna kompozicija banaka u smislu ucesca u ukupnim depozitima i zajmovima. Ukoliko je struktura banaka vise koncetrisana, to deluje u pravcu smanjivanja konkurancije madju bankama i obrnuto. Konkurencija utice na nize stope kamatnih marzi.

11


FUZIJE i AKVIZICIJE U EVROPSKOJ UNIJI üü str. 301Uvodjenjem eura kao jedinstvene valute savremenih informacionih tehnologiija dolazi do ubrzavanja repozicioniranja fin.institucija. stratesko planiranje banaka i drugih fin.institucija postaje veoma bitno jer se zasniva na sagledavanju realne konkurentske pozicije kao i stavaranju osnove za konkretne programe prosirenja i / ili poboljsavanje fin.aktivnosti. Kada se radi o manjim bankama njihov broj se u zamljama Evropske unije se smanjivao delom putem likvidacija banaka ali najvise putem akvizicija manjih i slabijih baknaka od strane vecih i snaznijih banaka. Tako se u EU vrsi koncetracija bankarskog sektora u smislu smanjivanju broja banaka. Manje i srednje banke moraju da vode racuna o svojoj dokapitalizaciji kao i jacanju depozitne i kreditne aktivnosti. Mnogo manje banke i same nastoje da postanu target za akviziciju od strane neke jace banke, tako da je glavni problem da se izabere preuzimacka banka koja nudi adekvatnu cenu i prihvata da zadrzi ranije samostalnu manju banku kao svoju filijalu. Kroz fuziju i akviziciju se postize povecanje obima i poslovanja po jednom zaposlenom u bankama, smanjenje viska kapaciteta u bankarstvu znaci racionalizaciju funkcionisanja bankarskog sistema i institucija. Banakrske institucije, koje imaju licencu dobijene od strane nacionalnog regulatornog tela imaju pravo da u okviru EU pruzaju fin.usluge ili otvaraju filijale bez posebne saglasnosti, jer se radi o jednstvenom banakrskom i finansijskom trzistu EU.

30. STRUKTURA BANAKA i INTERNET REVOLUCIJA ?Najznacajniji pravac daljeg razvoja vecih banaka bila bi prvenstveno njihova diverzifikacija,narocito u smislu pokrivanja sektora berzanskih firmi i osiguravajucih kompanija uz sve punije koriscenje savremenih informacionih tehnologija. Iako teoretski postoji mogucnost da manja banka uz koriscenje interneta moze da prosiri radijus svog delovanja, velike banke ostaju u prednosti zbog imidza. Velike banke su u boljoj poziciji da dalje jacaju svoj imidz putem reklame koju mogu da finansiraju u znatno vecojmeri nego male banke. Postoje fin.proizvodi koji se mogu standardizovati(prodaja polisa osiguranja, kreditne kartice, hipotekarni krediti) cime ovi fin.proizvodi mogu prodavati u velikim volumenima i sa niskim bankarskim marzama po jedinici fin.proizvoda. postoji drugi segment fin.proizvoda u kojem klijenti prihvataju vise cene fin.proizvoda i usluga ali traze individualni tretman. Ako bi velike banke bile u stanju da individualizuju fin.usluge za stanovnistvo i malu privredu, one bi bile u stanju da potisnu manje banke i na njihovim tradicionalnim trzistima. Madjutim, ako velike banke i u narednom periodu prodaju samo standardizovane proizvode i usluge onda ce manje banke imati perspektivu da i dalje funkcionisu pretezno na bazi individualiziranog pristupa klijentima. Novi elektronski distribucioni kanali u bankarstvu dovode do velikih promena u strukturi velikih i malih banaka. Razvoj makro bankarskih sistema u trzisnim ekonomijama ide u pravcu stvaranja velikih banakrskih sistema u oblasti bankarstva,ali da imanje banke imaju perspektivu da se odrze na fin.trzistu, ukoliko formiraju poslovnu strategiju i organizaciju na bazi svojih komparativnih prednosti.

31. BANKARSKE GRUPE ?

12


U slozenoj konkurentskoj borbi u narednom periodu ocekuje se dalje jacanje pozicije unverzalnih banaka. To su zapravo bankarske grupe koje imaju razudjenu mrezu afilijacija i sektora, ali sa jednim korporativnim centrom. U okviru bankarske grupe organizovane su afilijacije ili sektori po funkcionalnom principu:komercijalna banka,investiciona banka, brokerska firma, osiguravajuce kompanije, investiciona kompanija,fin.konaslting, kompanija za finansiranje potrosaca, hipotekarna banka... univerzalna banka tezi da ima jednu e-filijalu. Za univerzalnu banku je od strateskog znacaja da ima bar jednu investicionu banku(barzansku firmu) za poslove investicionog bankarstva. Univerzalne banke koje zele da imaju status globalne banke moraju same da osnuju ili kupe neku berzansku firmu na drugim kontinentima. Neke univerzalne banke imaju u svojoj poslovnoj organizacionoj mrezi i osiguravajucu kompaniju. Alternativa je da se formiraju poslovne alijanse univerzalnih banaka i osiguravajucih kompanija sa unakrsnim ucescem u akcionarskom kapitalu. Univerzalne banke nastoje da ostvare sto jace kontakte sa stanovnistvom, kao i da privuku sredstva stednje stanovnistva, cime pariraju otvorenim fin.trzistima kao i institucionalnim investitorima van sastava univerzalnih banaka. Kod velikih bankarskih institucija je neophodno da bude razvijen upravljacki informacioni sistem kako bi se sagledali troskovi i benefiti koji se ostvaruju u svkoj organizacionoj jedinici i poslovnoj delatnosti banke.

13

bankarski menadzment skripta ii micha

Documents