7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 1/105

7

•ri p:iiA

II M

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 2/105

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 3/105

ARHIVSKA PRAKSA4

Izdavaci

Historijski arhiv Tuzia

Drustvoarhivskihradnika

Bosne IHercegovine  

Ogranak TuzIa  

Zaizdavade

Azem Kozar

odbor

BegwirNy21&''^i®?™k).Eseta

Petar Pavel

KliTnr

. „ ^et akcija

f 'jazBrbutovid Waiter^

 ^ermanaHodzic

  ' iiodgovorniurednik

Azem

Kozar

^ Uktor

Af^iraHadzagic

T®hniekouredenIeinH

 Harfo-grafTu2ia '^®' ®

Harfo-gra,..Tu,|a

ZaStampariju

Safet Pasi6

Tirai

^•°®PritTijeraka

kantonanoriK ^ '^^'ansko 1,

°5-1998

n ?

10/1-452 pn^'^iskog

^^S.godine.

^ 20-2/98, oj

arhiVu^^uzif^c ^® j u h

ARCHIVAL PRACTICE 4

 u lisher

Historical Archives TuzIa

Association of Archive Workers

ofBosnia   Herzegovina  

TuzIa

Branch

 

Fo r Publ isher

Azem Koza r

Organisational Board

Azem Kozar

(president), Esefa

Begovic,

Nijaz

Brbutovic,

Walter

Brunner,

Mirsad Fazlic,

Marijana

Galusid,

Sead

Glavlnic, Mirsada

Havel,

Nermana

Hodzic,

Osman Ibrahimagic,

Petar Pavel Klasinc,

Mirjana

Lepic-Marinkovic, Izet

Sabotic

Editors

^em Kozar, Esefa Begovid,

Nijaz Brbutovic,

Walter

Brunner,

®rmana Hodzic Petar Pavel Klasinc

Izet Sabotic

Editor in Chief

Azem Kozar

Lector

Amira

Hadzagic

Technical Edit

and Preparations

 Harfograf TuzIa

Print

 Harfograf TuzIa

For  Harfograf

Safet Pasid

Edition

1.000copies

culture

anTsg

approvafM FTb

I998tn L ^0^1-452-20-2/98 on MaV

^^10

publish this magazine.

Arc^hivel Editorial Board Histonca

75000 Ti, Pranjo Leder

St^

tel/fax: ++387 35 252 620-

UD K

930 25

ISSN 1512 5491

 t

i

 

i

ll

M lU

mmmmm

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 4/105

Orustvo arhivskih

 ^ cegfowne.

°9 -anak

Tuzig

^

Historijski

a r h iv

Tuzia

SA D R Z A J

UMJESTO PREDGOVORA  

INTRODUCTORY

REMARKS

9

I ARHIVISTIKAI ARHIVSKASLUZBA

Salih Jal imam

Arhivistika i historija

Nail

Kurtic

Informatoloski

aspekti arhivistike i dokumentaristike 2

zem

Kozar

Modaliteti zbrinjavanja ugrozene registraturne grade 27

Dusan Vrzina, ^ . o , •

Problematika funkcionisanja arhivske mreze uRepublic Srpskoj 37

Marko Landeka . . ,

Problematika zastite registraturr og gradiva na podrucju Drzavnog arhiva u Os jeku 46

Miroslav Novak, . u -i. eo

Prednosti in

pasti prevzemanja arhivskega gradiva na

sodobnih

medijn 52

Vesna Gotovina, Zarko Strumbl,

Standardizacija na podrucju registraturnoga poslovanja 67

Ismet Semic

Uticaj informatickih tehnologija na efikasnost kancelariiskog iarhivskog

poslovanja

75

Izet Sabotic,

Upravna funkcija arhiva

Peter Wiesflecker

Arhivi

ijavnost na primjeru Arhiva Stajerske 91

ESefa Begovic,

Potrebe gradana za

dokazima

iz

pohranjene

arhivske

grade

  Iskustva

Arhiva

Tuzia)

101

Emina

Turbid,

Znadaj

registraturne grade u

ostvarivanju

imovinskih

prava gradana 1 5

Enver

6engic,

Arhiv

Televizije

Bosne iHercegovine u

funkciji

potrebe gradana

1 9

Devleta Filipovid,

Filmskiarhiv u Bosni i Hercegovini

NijazBrbutovid,

Strucno usavrsavanje u svijetlu odredaba

arhivskog zakonodavstva

12

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 5/105

 

drugih

^asopisa

Peter Pavel

Klasinc,

-

Samija Saric,

Mina Kujovic,

141

  ^

 • 0.2001

,46

„as,«etfe,

|ead

Sellmovic, .151

  • •^m.22oT .

,54

®*S<(^o.o«,s/e,a63-,995o ..

  ^ Spahie,   sir. ..

 vwjestaj, .158

5? f Muhamed,

®®l<laliiaGu§ie

® anuar,2oo,

• 163

  Sabmid, ,o

16®

^mKoia,

  ^ 200rro,^

^ ^«-ad800,.;  7

•   « •

•

A^em

Ko^,

  -^ZiZ fJ. 9o,>o6ne

f,

f^ >il<oloki,iig^.

  ^ 9,10. i3°^^^^9^sburg,

^®

ausl,^,swart„vsw^ s;aa,;j   fobar

2000.

godlne) .

.176

 • O00.go^;^ 000-,

• * 193

UMJESTO

PREDGOVORA

Savremeno shvatanje arhivske grade podrazumijeva postojanje

tijesne povezanosti

izmedu njenih stvaratelja i

nadleznog

arhiva.

Klasicno

shvatanje opostojanju dvije odvojene etape zivotnog ciklusa dokumena-

ta

(u

registraturi iarhivu), nerijetko phmjenjivano u

ophodenjii

sapapirna-

tim dokumentima, jeprevazideno. Moderno poimanje arhivske

grade

kao

continuuma polazi odstava dasuarhivisti1arhivari, kao records

menager-

si, jedna jedinstveha profesija,

tj

strucnjaci

odgovorni za upravljanje elek-

tr onlckim

zapisima.

Ovo,

svakako, podrazumijeva izgradnju

strategije

eiektronickoga

posiovanja sto

uz informaticku zahtijeva

i

pravnu, materi-

jalnu i kadrovsku osnovu. . ^ ,

Bosanskohercegovacka arhivisticka stvarnost je, nazalost, sasvim

drugacija.

Raskorak

izmedu narastajucih

potreba

istvarnih mogucnosti se

konstantno povecava.

Jos uvijek se

bavimo

nekim

osnovnim pitanjima

djeiatnosti,

koja

je pretezno okrenuta prosiosti, u

kojoj

je do

kraja

neri-

jeseno pitanje zastite papirnate arhivske grade unastajanju i

dr.

Upredgovoru

prosiom (trecem) broju

Casopisa izr^ili

smo nadu da

ce arhivska djelatnost

ubrzo preci prag

pukog

prezivljavanja

i

konacno

 naci

svoje

mjesto pod

suncem .

Mada

je jasno

da se takav iskorak

ne

moze

dogoditi preko

nodi,

niti za godinu pa

i vise,

ono sto je

na tome

pianu

ucinjeno uminuioj godini

ne daje

puno nade za optimizam. Istina,

dogodili su

se izvjesni

pomaci koji arhivistima,

kao

vjecitim entuzijastima,

mogu da

znace

zracak

svjetlosti. Da ova

djelatnostne

zapada

uvode bez-

nada dokaz jei

pojava ovoga (cetvrtog) broja Casopisa,

na

koji je,

nemi-

novno, sva

ta

nasa

zbiija ostavila traga,

ali

su

svoje mjesto nasia

i

neka

pitanja savremene

arhivske teorije

i

prakse.

Nerijeseno i istovremeno veoma akutno pitanje

ophodenja

sa regis-

traturnom gradom

u

procesu tranzicije opredijelilo

je

potrebu

dodatnog

apliciranja ovoga

problema

u vidu nekoliko

strucnih priloga.

Unjima se

analizom

uzroka takvoga stanja (ne postojanje

adekvatnoga

pravnog sis-

tema pa cak i

nepostojanje arhivske

mreze

na

cijelome

prostoru Bosne

i

Hercegovine)

doslo do stajalista da-ni

jedan

subjekt zastite ne

izvrsava

svoje civHizacijske

obaveze:

ni

drzava, ni struka,

ni

stvaratelji. Otuda se

kao neka

vrsta

izlaza

Hi

recepta,

reklo

bi se i nuznoga zla, nudi model

zbrinjavanja

grade,

racunajuci da ce

se, prije

Hi kasnije, stvoriti

uvjeti

za

regularan, pravno istrucno utemeljen tretman iste.

Cinjenica da ukupna demokratizacija drustva zavisi i od

nes-

metanoga i brzoga pristupa informacijama i cinjenicama pohranjenim u

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 6/105

P 90dnihtekstova:odonihukn'^ efeboracz/u ovoga pitanja unekoHko

jene sredine

rijesile ovai DrohiUm^

Qovori

otome kako su neks

razvi-

sopstvene prakse.

Cijenimo

da   nekoliko primjera iz

o^oga pitanja na

praviinu

spoznaju svih

. J^^zfobllazna

uloga arhiJka

I ''J'^^^v^nju istog.

nastajuceg

Qvnm

nekoliko

ovoga

kruci-

reahtraf

autjecaiu infrl -

(razmisljanja)

u

razini ma ?' ° standardiJ?^^?^^^ tehnologije na posfovanje

na

eiektron??^^ ^

oprobiaH?

posiovanja

na

nagiasenn aJ ' ^P'i'nia ltd Osim •

P^^^zimanja

arhivske grade

  istorij inje?i

'^Pistraturne

ara7^i ^

'nformaftcAft

 loQParhivske

P''^vashodnoa

r,, da arhh izazvanog

dometima

'^^rnjeravajuci

fakt?'^^

P''^^losti

u

doaiari

^^^^^^nost

od dosadasnjeg

kreativani

P^ngih

ciniiaca

u

nu

? koji

je apsolutno

  ^Kruzenju.

Organizatori

INTRODUCTORY

REMARKS

Contemporary understanding of archival material requires close

connection between their workers an d t he a rchi ve t ha t is in

charge

Classical understanding

about

existence of two

separated

 living cycles

of documents

(in

registrar and archive), often applied in dealing with

paper documentshas become old-fashioned. Contemporaryunderstand

ing of archival material as the continuum starts

from

the attitude that

archivists and registryworkers as record managers belong to the unique

profession,

i.e. they

are experts responsible for managing electronic

records. This, ofcourse, means building the strategy forelectronic busi

ness,

which,

along

with information

basis, requires

legal,

material and

staff b sis

Unfortunately

B H archivist

reality

is completely

different.

Thegap

between growing needs and realistic possibilities has been constantly

increasing. We

are still

dealing with certain

basic questions of thepro

fession, which is

mostly

turned to the

history,

such as not completely

solved question of

protection

ofpaper archival material

in

its beginnings

etc

In the preface of the last issue ofthe

Magazine,

we expressed our

hope thatthe

archival

profession

would

soon

overcome

the

simple

sur

viving

and finally  find

its

piace

under

thesun. Even though itisclearthat

suchstep

forward

could

not

be

done

over the

night,

or

in

a

year

and

more,

what was

done

in this area in the

past

year

does

not give us too much

hope

for optimism. It

is

true

that

certain

headway's have been

made

that

could

signify the end of the tunnel

to

archivists as constant

enthusiasts.

The

proof that this profession is not drowning into the ocean of hope

lessness is the emergence ofthis (forth) issue oftheMagazine, on

which

our

reality definitely left the

trace, but some issues of contemporary

archival

theory andpractice also found their place.

Unsolved and veryacute issue ofdealing withrecord material in the

process of transition has defined the need for additional application of

this problem in

terms

ofseveral professional attachments.

Within

them, by

the analysis of cause for such condition (lack of existence of adequate

legalsystem eventhe lackof

archival network

in the

whole

are ofB H)

we have come

to

the

attitude that

not even

one subject

of

protection exe-

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 7/105

afsomHwof^o^ f ® workers. That is why

model of

taking

care

for

m^riL

ha

h necessary evil, the

that,

sooner orlater

conditinn^if

offered,

counting

on

the fact

lished treatment of

 the

material,?/«professionally estab-

The fact that total

d ^^de.

undisturbed

and

quick society largely depends

on

archival material,

has directeH

ni and the facts registered in

appropriate texts: startina

from

issue in several

ways

of

solving

these

problems which there have been mentioned

fhJ

of several

examnil T ^ developed environments,

up

to

wi

make

an

effect on

correct practice. We think

that

Obl^oaf^^ to more efficient of

all dimensions

of this

bligatory role of

archival « solving of

it.

/ssuebtf ®®®

  3ist^°r^sdeth

'® emerging

eieo-

of infJmar^^^ ^ ^ exis   thounh^ seising this cruciai

(lerdisation°ofelecf ° °

  S ess

vWfh ®

transferrinn ^^ronic

business

at

th

registries, attempts

of stan-

mation these

material

on efect ^ ^

eance. Based

f , ® ® emDhJi . ,^ besides

infor-

materiais have

h

^^el^ments on

f f

^Peeation role

and

signift

end

its

Vounoer^® ®s well  

° etion

dimension

of registry

oausedby thepeavy^f^^ °ethe^kne^S^^^ influence

for changing

hZ L° .

  osrV

sc ehces If

Publishers

10

ARHIVISTIKA I

ARHIVSKA SL U Z BA

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 8/105

  l ih JALIMAM

ARHIVISTIKA

I

HISTORIJA

Savjestan odgovor o zadanoj temi naslovljenoj Arhivistika i historija,

kljucnim dokazima

nasega

zanata, krunskoga svjedoka

nasega

posto-

janja, all i esencijalne potvrde kojom

se

moze, treba i mora definirati

nauka o proslome kao i tehnika prikupljanja historljskih dokumenata.

Ovdje se misljenje historlcara postavija na kvalitetu arhivskih, sistem-

atskih, temeljnih istrazivanja medijavalne

povijesti

koje je ohrabreno

iskustvom velikog francuskog mediaveliste Fernana Brodela koji odnos

historija tj. proslosti, sadasnjosti, ali i temporalnoga, definira na nacin da

se u svakom historijskom radu raziaze protekio vrijeme i,u zavisnosti od

u vecoj  l manjoj

mjeri

svjesnih historicarevih

licnih

osobitih sklonosti  l

iskijucivosti, izdvaja se jedna od kronoloskih stvarnosti od kojih se ono

sastoji .

Radi se o kauzalnoj, tj. generickoj vezi izmedu arhivistika i histori

ja, o odnosu i podudarnosti, ali i preplitanju ova dvije kljucne discipline u

razumijevanju i tumacenju historijskoga procesa. Radi se o slozenom,

viseslojnom i po mnogima kljucnom

momentu

da se prepoznaju odnosi

iveze, ali i

da se

identificira sistem funkcioniranja arhivistickeprakticnos-

t i historijske teorijske pretpostavke.

Potrebno je racunati i s cinjenicom da ce i sam naslov priloga

 Arhivistika i historija uciniti provokativnim, izazvati odredene nespo-

razume, protivljenja,

ali

ce pruziti i

dovoljno

mogucnosti da se ova dvije

naucne

discipline povezu

u sistem

vrijednosti koji bi

odgovorio na

pitan-

ja u kojima se

mogu rasclaniti

sve

relacije

i

korelacije

ovih dviju srodnih

naucnih disciplina.

Prije svega, vazno je napomenuti da ovaj izlagac,

najprirodnije,

ne

zeli niti

moze

arhivistici i historiografiji oduzeti njihova

prava

znanstvenos-

ti, posebno zbog toga sto se i u jednoj i u drugoj naucnoj disciplini jasno

prepoznajecjelokupna metoda naucnog istrazivanja u cijoj se temeljnoj

viziji

odreduje zadatak i za sta su i

stvorili

svoju metodiku. Strogost

  Doc. dr. SalihJalimam,FilozofskI fakultetTuzla.

 

Prilog

]e u

vidu

saopcenja

prezentlran

na savjetovanju

 Arhlvska praksa  99 , odrzanog 27.1 28.

5.1999. god. u Zlvinicama.

13

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 9/105

SalihJalimam

torijske

nauke

ucielini ® .i®'^' stvene u

tumacenju

his-

jnih

iocitih

uspjeha

uistraziua °^ iihovih teoretskih dostignuca i

tra-

toriografije. Sigurno

da

se osnovne

odrednice

i

arhivistike

i

his-

koliko

god

njena praklicna

n•

apostrofirati

arhivistici,

konkretnih

duhovnih znannati Pretendira da ona

bude

dio

historiografskih

zahtieva Aii oJ- ® ieljna

nauka

udefiniranju

stvaranja kao prirodne seatn'pnto^'li

 

izmedu metode

i

fe

a

da

bude i

vrlina arhivistinko ''®'^6noga

sporijeg

razvitka,

isve ovo

Buduci

da

se

znann ^'

®

^nanosti.

N®? obraduju, kao

Pnje svega, u

pogledu

arhivisbka^'rtu ^®'®

  ^rsiti sa

mat ^®^?^®primjenjuju,

nji-

djelotvorno V   '^Qrafija nrjip

(posebno

sto su |

razumliivo kao i f^  ^Qterijalne tj. prakticne i

arhivistika i

hi 5t°

vjerule gledista,

pa nije

sarno

viseslojno

  ®^usobnn naucne

discipline»

Prakticno-mateSe'® ^nanosl^wf^''^®'

'^'®*0 °graflj®

segmenta

vezannet

.°P''®'<® objekata ist '®

i a

odredene

objektiviziranjQ arhix'-

l

i' P' ®P'®tenosti

n

kao prepoznatljivog

dviju nauka ali i samoga

^aje misljenje

o

totalnp Posebno potencira na

o^inira,

uvljek uzlmp ' ^ ^

Ij

^^'^^amentalne nauke,

koja

^^^koQipolitickon '^f^k^^^ misljenje . koje.

na

zalost

acnih

znanosti

samn

^^^no,

te urinv^

^osta subjektivnoga,

id®'

koi im

^'s^oricart

i ^^redeni n °frazdiobom poJ®'

vriiH ®amo

svoie

n 1 nauka-

•JJje. sto

samom   zbilin

^^^acenje

ivaznost i^

vezen   Pna

sist

tumaL'

nesto vise

idrug^'

odreden ^ ® ^ndiranoS?® ''® i®tra£T  ^® ® a^hivisticke

potvrde-

ograniju®

P''°'^leme pitaniL® ihistn®   t®n^®'i odnos^-

forml?®^° i®toS® ^®rijan,e

'Pak,

ukazuju i

ia.

Potrehn

•'*®

 

letodu

m '^'a^'Plina n

if ® ''®fl®ktira

sve ono

prihvat-®'

f® *'®- Po6i ori'°^?'°^korne „ se ocito prepoznaj®

interpretarii'f   aufino furfi'^®''^® historikil Problemu istraziva^'

 aje,

zna

i

postuje

podje a

Arhivistikai historiografija

rada u arhivu, istrazivanju i interpretaciji, tako

se

1na historijskom tekstu

jasno nadovezuje tzv. formalna raziika. Temeljna pretpostavka vezanosti

arhivistike i historiografije su istrazivanja historijskog, tj. arhivskog mate-

rijala, sto je kljucna pretpostavka i jedne i druge naucne discipline, sto i

samo usioznjava postavljeni problem te stvara naucne pretpostavke i

arhivistici

i

historiografiji

da se metodoloski, metodskifundirano i

formal-

no, ali i sustinski bave svojim zadatkom, sto jos jace podcrtava uzajam-

nost i sustinsku vezanost ove dvije naucne discipline.

Rijeci

i

termini,

naucne

discipline: arhivistika

i

historiografija

nisu

jednoznacne, nego viseslojne, viseznacne i pune su odredenja

koje

poblize,

tacnije i

potpunije ukazuju

i odreduju konture historijskoga

procesa. Uvijek se ovi pojmovi

naucnih discipline dovode

u genericku

V6ZU, te se u potpunosti i u svakome segmentu naucne obrade

histori

jskoga materijala medusobno

preplicu, pomazu

i

nadovezuju.

Privid

hotimicnosti, koji se posebno evidentira u dijelu moderne teorije histori-

jske nauke, najbolje se

izbjegava

ako

se

istrazivac drzi prvobitnog

znacenja, metode i nacina istrazivackoga mehanizma, koji svaki

ponaosob

ukazuje

na prirodni,

tj.

naucno istrazivacki mehanizam daje

odredene slobodne intervencije. Svaki produkt historijske vrijednosti,

prije

svega tacna i

precizna argumentirana

i sistemska

arhivisticka

priprema, koja treba,

odnosno

mora

u sebi imati elemente potpune

naucne

prednosti,

stoje zadatak i cilj

moderne

arhivistike, siguran ele

ment

vrijedne

ozbiljnosti, dalje

se

nastavija

kroz

interpretaciju historicara,

iz

cega treba da nastane

naucno

djelo. Prema odnosu sistema vrijed

nosti koji postoje ili

ne

postoje, moguce

je

precizno odrediti dva aspekta

arhivistike

i

historiografije, dvije

vrste objekata znanosti u

kojima

se jasno

i

tacno

preplicu

metodologijski interesi,

stose

smatra

kljucnom

i

tacnom

definicijom potpune ovisnosti arhivistike od

historiografije, kao

i histori

ografije

od arhivistike, uzima se i kao civilizacijsko dostignuce, naucno

fundirani projekat, ali idio ostavstine za buduca pokoljenja, stojeocita i

temeljna poruka

arhivistike

i historiografije u cjelini. Iskustvo istrazivanja

historijskih

procesa

ocito kazuje

da

historicar, kao

i

arhivist

ne rekonstru-

ira,

ne ponavija iskustvo

dobra

ili

zla nego

tumaci ili

definira, sto

je tacna

i

precizna kvalitetna odrednica historicareva zanata, jednu

od kronolosk-

ih

stvarnosti,

uz pomoc,

neophodnu pripremu onako kako

se to u

stvarnosti i desilo. Primarna definicija historijskoga tumacenja je u

komentaru,

tj. u interpretaciji

dogadaja,

s tim dasu komentari historicara

cesto prepuni osude i kritike onoga

sto

je nepotpuno, neobradeno ili

cesto arhivisticki neobradeno

ili

zapusteno, sto

se

moze pripisati arhivis

tici

u cijelom svijetu kao

opca

opomena. Tu se radi o temeljnim histori-

15

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 10/105

SalihJalimam

jskim razlozima, posebno

stn

eo

• •

svjesnogaibifnogacime< Pns.,.s

traze

segmenti

Uvome stvaS opravdava.

nauka

u dvadesetome

stolipri odredenju historijska

noscu,

bitnim

tumacem

orosinn vaznom drustvenom djelat-

 spitivanju, ne

oduzima niena u

njenom prakticnom

vaiifikacjje; izuzetna

vriiednn<;t  

strucno-naucna vrijednost

i

jecnosti u tumacenju razvitka covjeka i 6ov-

„

^®rneljno

odredenie

i«;tro4-

pocetaka historije,

znaci

od Hernn   storijskoga procesa pociva od

tick^ pretragamaucemu su

htn i®crpnim arhivis-

Doseh

  unaoriifiriT^^ ^ dobre

volje

bili i

fe hS °^ ?°9togastoijednaM

 ^istoriografiju i

arhivistiku,

ovo

apstraktn^ icovier insistiraju na shvatanju da

istrazivpft

®P®®° osne

i

pranmp,

®® odbacuje tumacenje

alastva

coviek * ^

 ° ^ ^ P ijera

historije,

koja

je

odredenim

  •azmisijania

vijetrie

ikao nio ^

definira

kao historija

stvar-

brizljivo

u

razmi i-^°^^

sudbina. Ovakva definicija

Predvidjeti inrim- nioze lako^h^n^^ Nikole

Makijavelija:

 ®

 ^4

kofa ®

 °9®<3a]e u

vakoj

driav.

Phn^ienjivali, ili ko

se

fanju Pitania oHn

° ®

^vod za^r

dogadaja .

 vnog uarhivistic?.

  ® ohciztna

t]

 I slioca

ipotvrda u

defini-

®®® °

 terJS nPH°

nagiL

n auci

ali

ikorela-

^oje

se i tsko

jednostavni

kako se

2vitka coviecanstva sas

cesto

u

literaturi DrpH^l ^Qglasi n-

u

nauci ali

i

korela

oje se iod historici^^ ^ ® ® sh/ami'nrni®'^ °stavni kako se to

ve

dvije

strane

stva^^

 

®^° ® onizma

  ®® /.®^^kka

covjecanstva sas-

(potvrde)

naiaze se 1 ??® Procesa

kro?^ ^^

strane

procesa-

®°9 i®tog proce^r^^® ®   tozakone iprocesa

J®liau,

kojajepo, ®®

kroz

arh

 ® ®

^ ®ci dvije

strane

^nkcijj. potvrda kodje

 ® ®iom

cine kauzainu

 ®^® ® 3STfmogia

. .

fsariahil  ®®® ^omXtum ^ Pogledu ng® ®.   ^^viti PO

pitanju

cov_

P ema Istri'- iodnn ^a

oval

n °

prakticnom radu

historii iturnari Pi arna hicsf - tragati iza

novi^^

Trebaznatf/H

dominhistnr ^ P^Qotrajnosti,

sto

se.

njima to

i

17

^^

^°9®<?ainocT^v ^

 

^^reduii

dijelom dogade

^toMzrasta. covjecanstT ? ^^hivisticL is^^^

^ trajnije vrijednosti, a^

Afhivistika i historiografija

Uvrijeme

cijepanja

i

nestanka ideoloske drzave

na ovim prostorima,

primjetljivija su

nastojanja

dase historijski procesi tumace idefiniraju kao

mijenja

civilizacijskoga

hoda

i

okova. Medutim,

uske veze s

materijalnim

zivotom

ljudi

s jadna strana, a sa

druga strana

sa

njihovim

zivotom, a da

sa na apstrahira kapitalna cinjanicadasa

koralacija

ostvaruju u

drustvu

i putem drustva koja

ja, opat, historijski

stvorano i povazano sistamom

vaza i odnosa madu

ljudima

(u

cijoj osnovi

stoja historijski ispraplatana

vaza koja su funkcionaina izanimljiva), do

toga

dasa

mora

insistirati na

drzavotvornim, narodnosnim, historijskirn

razlikama, ali

i vazama putam

kojih

traba da sa

idantificiraju pravci razvoja

drustva u cjalini, uz

nami-

novna,

naophodna,

sistamska

arhivisticka

istrazivanja,

sto

bi

bilo

i

ostalo

prvo

pravilo u

tumacanju

proslosti.

Nama dvojba daja

modarni

historijski

procas

svoj tamalj zasnivao

na tvrdnji da ja

covjak

djelatni sagmant svoja

historija,

a

kako

ja njagov

razvitak i

istovramano,

uvjatovan drustvanim koji sa svojim

karaktarom

i

svojim

pratpostavkama

opat pojavljuja

u izvjasnom smislu,

kao

nadradano i tuda u

covjakovoj prirodi, koji

ja

svojim pritiskom mijanja

i

sva visa

podrustvljuja. U

historiografiji XX vijaka

ova dilama i

suprotnosti

su kljucni problam,

ali

kada sa

analizira

tahnika imatodologija histori-

jskoga

tj.

arhivistickoga istrazivanja, moza sa ustvrditi da sa skoro od

Harodotovoga

tumacanja proslosti

do

danas nija mnogo odmaklo.

Odgovor

na

pitanja zbog

cega

ja

to tako tasko

ja ponuditi

u

jednom

pri-

logu,

samo samoza

konstatirati

da tamaljni

osnov

(od antika do danas)

odnosa pojadinca. individua prama drustvu, proslosti i

historija

nija

samo

problam

njihovog odnosa prama

zajadnici, nago

zahvat u nasto

jos sustinskija,

odnosno odnos

prama

ulozi

u

historijskoma

procasu,

ali

i

prama

razurnijavanju historijskog procasa. Stoga sa ovom prigodom

koristi zanimljiv navod poznatog filozofa historija

Banadikta

Krocaa koji

kaza: Historija

ukoliko

ja

ona

aktivitat

misljanja i

stoga stoji

izvan

vra-

mana,

nama kao

ni filozofija

svog historijskog pocatka, osim

idaalnog i

matafizickog, historijski

kazano

jasno ja da ja

historija

postojala prija

vac

prije

Harodota,

prija

logografa, pa cak iprija Hasioda iHomara, jar sa na

moza

zamisliti pradstava

0

ljudima koji

na bi mislili osvojim

dogadajima

i

koji na bi pricali

onjima . Ukvalitatnoma dafiniranju

znanja

o

prosloma,

tamporalnoma

ihistorijskoma,

sigurno

ja

da ja zahtjav

B. Krocaa da cov

jak  misli

o svojim

dogadajima

i da prica

on

njima, prihvatljiv u

pot-

punosti

Medutim prema reievantnim

istrazivacima

metodologije filozofi|e

historije, tragovi zblvanja i odnosa u prosiome ne

nastaju

samo kao

17

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 11/105

SalihJalimam

ostavljaju

tragove

i

clogadaji, kao

i

djelatnost

covjeka.

materijalima,

sto samo Dntvrrt lil ®^'storijskim

pojavama,

stanjima i

arhivisticka

ostavstina imaiu niJ/« ^[^umentaciju

da

historijski proces

i

jskim

zbivanjima,

imaiu starrest

^

vezu

iulogu u

histori-

metodoiogiju postojanja.  

P''oslost,

kauzainu

vezanost,

metod i

zbivanja koji

se smatra tumade'nipm^' '

^ segment

historijskoga

nncf^?)^ ®ntima, historiiskirr^

• ^asniva na istrazivanjima, tj.

do

np

proces

i

gradi, tragovima

va

Sranica.

P^S

ip

nego

naprotiv

otvara

nom slu^a-^

pokazuju i

odred fPojedine

vrste

trago-

  ogranicinja kojeseujed-

nuti nemooM -

Pojavljuju

i

kan P sma

drugim

historijskini

dSi^f

obS

mahane. Tu je tesko

natnet-

Ca

Sioo^

We

siii'r'r ' koji

bl se smatrao

iskazaoldobion m^°k^®'®'^°''interDt^f pozna-

vrijednost sD07na- ° v

  sljenja

iska dokumenata, cime bi se

istrazuje.

Proslosti,

odn'osnn^k^

^djednosni

sud, dobils

. .

  Qju konstatiram '^^orijskoga zbivanja koje

se

P'^ijogajesteda^seukJ^r ^ ''^ 'sc?pikia^ ,  historiografije, sii

® sse

ni jednim

nn^^ ®.P''°'5lemeb,,'J

govoriti,

a ucilju ovoga

efa, naprotiv nastoia segmentom historicara,

'^°;odnosti

poSf°

P^ij®

S n. ® uopclvanje

prob-

te sama

hislori^®^®

^

®^hiv?ste\f

j^^an

goruci

probien,

koi^ P°®'ojeceg. 6)^^

 'i®

zbir

binjen-^ sastavnog

dijela historijske

se s^®® ®®Pravljakro2n^®

saznanje

q^ Podataka. faktografski

tosm-,°^® iPotvrditiraniif '^''?' ® Primiero°'^^

vaznome problernu.

°

Pijeloin hrono|QS|I ' ®'®bo

rnisiieni'

 aglasi

iiznese,

cim®

Zakliueak

®«^®rno^ ® J® ®®®nog Brodela, da se sve

^®^®.sli'S;'2^«kaihistorii,

Punilite2u n1 Urh - dfsci^p uzajamnosb

 

WeScir

f

°®'9l®Pnirr'^'^®

^obsteci

se znanje-^

voljno obiasn ®®^®lne veza '^olikon' ®®Pj®'o se dovesti u

P®*

Ipak,

oS T ®?®

togaf ®®Pi®'o

u

rtamjeri

^

  btisak da

aa

bvijek smatra

®®'^

18

da

po

svim relevantn ^

Arhivistika i historiografija

misijenjima u iiteraturi historiografija ne moze smatrati naukom

bez

arhivistike,

kao i

arhivistika

bez

hiostoriografije.

Zusammenfassung

Im Text: Das Archivwesen und die

Historiographie,

hatman

versucht

die

Bindungselemente, Beziehungen, Ahnlichkeiten und Unterschiede zwis-

chen diese

zwei Wissenschaften

zu betonen. Es

wurde durch

die

rele-

vante historische und archivistische Fachliteratur, mit vielen Beispielen,

ermogiicht. Obwohl es zum Teil gelungen ist,

die

kausale

Beziehungen

zu

identifizieren vieies

ist

noch

unklar

geblieben.

Aber

der

aligemeiner

Eindruck ist es da8 man, laut den alle relevanten Meinungen in der

Literatur, die Historiographie ohne des Archivwesens nicht als die

Wissenschaft

betrachten kann und

umgekehrt auch.

19

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 12/105

Nail KURTIC

*

^:°^vrernenskikon^ i

k

T r

rT

'sku'r '

tupnim ^Pfvo nast ^^

(dokutnenaf

 ^aterijal'' -

 

.c

ljudstei

iskustia

da se nnh <eza i^a najmani^

zajednini zaien

(infn

®3cuvaju iucine dos

neposreri

^

°P®<ane

ka

P Qo

svojstveno

je

sval«^

^ anja

inform ®..°^ ®aosti

^^hdnice koje riuznn nasn entitet (zasebnost)

  te/ekfoa/- ^®'''sat/spos/a P^°Ppcjra sopstvenoga Iskustva

®P6inkazano,dms'/vaP®

ovakf® ®® sopstveno^:

konkretnoqo

, P°®*®* ljene

onl^^ ^ Pa

/

Pmh?^^ nuino su

propadsl^

(koja prT,

Pp ^ne

hlnn?

P ® Pa.

^^^^^skusNa isaz

Ptenja.

akuni®?.®l iedi da stvarno stanj®

 ^P®°visesa^®® J®  ® isije dokumenat^

2 Tua,

^ Po od

tehnolosklh mogudno®

\z

Informatoloski

aspekti

arhMstike i dokumentaristike abstrakt

ti (razvijenosti i posjedovanja novih tehnologija pohranjivanja, obrade i

diseminacije podataka , vec prvenstveno od svjesnosti socijalnoga

menadzmenta o

znaca ju tog sus tava

1. Od manipulacije atomima do produkcije bita

Smijestanje kompleksa

E-T-AK-S-A

u podrucje zasebne naucne

discipline   informatologije je prvi korak ka uspostavljanju trajno

odgovornog odnosa svakog konkretnog drustva naspram sopstvenoga

iskustva. Informatoiogija dokumentaiistici i arhivistici pristupa sa stajalis-

ta

izjednacavanja iskustva kao (sa)znanja

i

informacije

i

diferenciranja

informacije

kao

sadrzaja i dokumenta

kao

njenog

nosioca.

Tek

uspostavljanjem adekvatnog odnosa

(diferencijacije) izmedu

dokumena-

ta

(nosilaca poruke)

i sadrzine (znanja —

informacije)

oslobadaju se

potencijali novih medija (kompjutera i nosaca

informacija)

u uspostavl

janju

efikasnih

i

racionalnih

sistema prikupljanja, cuvanja, obrade,

pri-

jenosa i diseminacije podataka, ali, sto je mozda jos i znacajnije, kom-

pletnu djelatnost arhivistike i dokumentalistike

prevodi

iz

podrucja

manipulacije atomima (dokumentima kao fizickim

datostima)

u podrucje

produkcije i

manipulacije bitima

(informacijama) na

cijim

se specificnim

svojstvima

zasniva prelazak

iz industrijskog u informaticko drustvo.

Koja

su to svojstva?

Prvo,

digitaini

signal je nematerijalan, pojavljuje se u formi cifara;

strukture (odredenog odnosa) jedinica (1) i nula

(0).

Forma u

kojoj

se

pojavljuje

omogucava

visestruko kombiniranje imijesanje, bez obzira da

li

se

odnosi na zvuk

ill sliku.

Drugo, nematerijalnost digitalnoga signala u

koji se

transformiraju informacije omogucava nelinearnu strukturu

poruke

u kojoj

presudnu

ulogu

igraju metainformacije

(bitovi

koji

nose

poruku

o

drugim

bitovima),

a

cija

aktualizacija

ovisi

od

inicijative,

pa i

inventivnosti korisnika razmjestenih u prostoru i vremenu. Ova svojstva

nove forme (digitalne naspram analogne)

nosilaca

informacija kao

tehnicko—tehnoloske mogucnosti na cijoj primjeni se zasniva novo

 umrezeno drustvo cijelu dokumentalisticko - arhivisticku djelatnost

(sustav

E-T-AK-S-A) uvodi u

podrucje

produkcije metainformacija

kao

kljucno, koje ogranicava mogucnosti ukljucivanja konkretnoga drustva u

globaln e

procese i

globalne

tokove

iskustava

i

(sa)znanja,

a

od

cega u

krajnjoj

mjeri ovisi

hoce

li

opstati ili nestati.

2. Umreziti

se ili

nestati

Razvoj iprimjena sve mocnijih (super)

kompjutera

inovih medija za

pohranjivanje

(kompakt diskova) besprijekorno

cuvanje, reprodukciju,

1

E- emisija, T- transmisija, Ak- akumulacija, S- selekcija, A- apsorpcija

2

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 13/105

manipulaciju i diseminaciju Dodatau, •• ,

samo

btze i jednostavne Dmrort,

mformacija,

omogucio

je ne

lacaoznaka) cakisinhrono

(Uan

klasicnih dokumenata (nosi-

cesima), kao

i

naknadnu obraHn upravljanja razlicitim pro-

ara), nego istvaranje virtualnih novih informacijskih struk-

dokumentacionih

centara)

knie

Podataka

(globalnih arhiva

i

cnog

identiteta.

Nataj

nafiin rirn w °^'

potvrdivanja

pojedi-

Potvrffiu   ' °^® io

deflnirati

k

pomalo

paradoksal-

olv divanje druStvenog.

  ^P®^®«v  umreziti

se  i nestat .

(sa)znania1 inf^

® ®rmlniranlni

nesaal pH

identiteta

u

savre-

ovisi

od

 

od

fizicknn Posljedlcama razdvajanja

(amreJaLLr°P'®^®®'irajuSrkL najneposrednije

liudskoj zajedrtcf^® '^

(Penfernih) baza

drustvene zaierin-   Ocuvanio . P® ® ®l<a (iskustava 1

znanja)

globainu

zaiJw^-°  iJere u

kn

  identiteta konkretne

doprijeti

inforttiacion^

nije

urn°

®spijeva

ukijuciti u

virtual-

®lni

 lenadzmem

za

 ^®9istralama no   ®^®®?

do cega nije

mogoc®

Mogucnost

II

®® i^orpusu d ^°®^®i''^P°g

toga

sto se

gloP'

Sranicama BiH

®^anja, kcja e informadja.

{fdnajeovakoiu

Si

na ori^ r®alizirana, (pa cak

i®

P''i,i2oliranajprovi

|^°''<.ojajosuviiekT'r'

i®  ^^ije stvarnosti.

® <lju6ene^ii i ®®lda, koiu\' (^tatko vrijeme) moz®

j mjeri

koristimn i,

^

®Palne inform .®® ®iavaju

informacije

(isku®

®^®kodnevnih

neSi;®® i3kljuc£^^®® J®ke nireze ikojima se u

v®

Jo-^inantnim

iskus'Sr®'® '

<^®kume®

nista

drugo

do

inform^

Posljedica i

arhive.

c'jske or ili sam'^°

^

obilje^ia ow if a-

^Cn?;°^ ®P^®tSr broja dodatni

®K:n®  nead;;;®®;^®iskljucenj;^  j;

®klju6ltiun^ °® ®

dokumen»°' ' °®Po

dodloi'^^'^' ®'^®®''^®®' ® h

dfustvenu

P' ®itaJivan^'°' P®®bo

Dnr P®voljnog broja dodatP'

odS®'

P°®tale

St

p® ih

kao

relevantn®

ttacije uuviot-  ® ®

Pitanio

^^®'*d drush

svaku

savrem®

  ^J®kmahipS® n®sarpokit® ^^^^kturu. Istovrernen®;

  Koncom,.., ko'j^;r l ^®P i

ek®nomska

leg' '

?re° ®P ®®lnano

®®Pii®vajSf5®®i^Ud^^^^

 ®® (sajznaljfd  ^^tdtu formu iznanj®:

22

 

Povo iskustvo,

koje don®s'

promjsnu m6ntalnoga

modGla

od

dokumGnta

kao fizickog nosioca

oznake,   informatologija

je

stvorila konceptualne uvjete

za

razvijanje

informacionih magistraia imunjevitu cirkulaciju informacija

(horizontainu

ivertikainu) oslobodenih svoje fizicke egzistencije,

namecuci

promjenu

odnosa

naspram

organizacije E-T-Ak-S-A sustava.

Transformacljom

atoma u bitove koju

smo

u

stanju

realizirati bilo

kada

i

bilo

gdje na siroko dostupnim skenerima, odnosno digitalizatori-

ma klasicna svojstva

nosilaca

oznaka (dokumenata) kao stosu

trajnost,

repiikabilnost i analognost dobijaju nova znacenja pa cak i

nove

sadrzaje

1.

Klasicni

dokument obiljezen

fizickom

egzistencijom, papiromkao

najcescim nosiocem

I

ogranicenjima fizickih

i

hemijskih

svojstava

papira

i

medija zapisa (tinte,

graficke

boje ili tonera), dobija alternaciju

u

elek-

tronskom

dokumentu,

koji

nije nista drugo do niz jedinica i nula, pod-

vrgnut pravilima odredenog koda (digitalizacije). Doelektronski doku-

mentacijski

sistemi

zasnivali su sena fizickoj egzistenciji dokumenta kao

kljucnoj

pretpostavci trajnosti informacije. Krajnje granice

manipulacije i

diseminacije informacije (sa)znanja zapisanog

na

dokumentu limitirane

su integracijom

(neodjeljivoscu)

informacije i njenog nosioca, a

potom;

nastojanjem

da se

upravo

iz

tih razloga

produzi njihov materijaini

kontin-

uum u vremenu. Intenzitet prostupa pojedinim informacljama je

ogranicen sposobnoscu

njihovih

nosilaca (fizickih oblika)

da

ocuvaju

svoju

materijainu

egzistenciju

inakon

sudjelovanja

uinformacijskom pro-

cesu. Ta sposobnost je razlicita ovisno o razlicitim fizickim i hemijskim

svojstvima

razlicitih materijala (pergamenta

i

papira na primjer), kao

i o

uvjetima

cuvanja i upotrebe.

Iz

tih razloga se propisuju

razlicite

proce

dure pristupa

i

upotrebe

razlicitim

dokumentima,

take

se

na primjer

Sarajevska Hagada iziaze ocima javnosti samo

povremeno,

neki arhivs-

ki dokumenti

su

pristupacni

samo

pojedinim ljudima

i

pod specijalnim

uvjetima,

vecina (starijih)

knjiga

se moze koristiti

samo

u citaonicama.

Fizicka

integriranost informacije (oznake) i

nosioca oznake

ogranicavaju

informacijsko-komunikacijske

process.

Razdvajanjem

informacija

od nosioca oznake, omogucenim

razvo-

jem informacijske

i

informaticke

znanosti

multiplicira

se

broj komunikaci-

jskih

situacija i

procesa

u

kojima takva informacija

ucestvuje

oslobodena

fizicke

egzistencije u samom cinu nastanka

(kao

elektronski dokument)

ili

naknadno (digitalizacijom predelektronskih dokumenata).

2. Digitalizacijom dokumenta

problem replikabilnosti

ill

(ne)replika-

bilnostl

se pomijera sa podrucja

obnovljivosti

fizicke egzistencije, koja

vise i nije nuzna u podrucje utemeljenja

koda;

razumijevanja pravila

23

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 14/105

NailKurtid

neogranicenom b

dokument (kome

se moze ^nreze, pozove i

pojavi istovjetan

aserskom stampacu), necio   ^'^icka egzistencija na

Drnmi^ ^r—situarr^   njegova struktura u

0 novTm

^°''uka

ubacplf

neogranicenog broja

Pro^rn P°staje

informacija

ka stvari

i.

uproblem rorli f

(PonovljlvostI)

nosloca

simulaciie knr ''®Postavljen u

okvinf

®amog

iskustva (poret-

t^anslSES^®

net

 

skupa

omogucava

3.lnformar•• ukoiima • ^

®ocijalnim

all i svim

drugin^

Na je fJusTan^^ ^^

su omi/ determiniran

inputima.

karakteristikaanain^^^ ?'^'^®k, digitalnom

kornunikacijom

^nacenja

se poklanar^ 'sterria. Kod anaf  osioca oznake, sto je

 ^®ciia

uinformacHska^^^^^ ^^^^ nosinr^^'^''^ komunikacijskih sisterna

jalnom egzistenciinm Podrazurvf-^^'^^'^®'

ukljucivanje

info ^'

oznake. Pokazali

smn

h^

^ ®^onskom

  ^^oipulaciju sa

materi-

Pa'proceseodlucivanf^^®^^®^atacin

samih

nosilac^

aje stvarnosti,

za koiir ogranicava

informacijsk®

°P3erviranih

'Nstven rezultat analogne

spo^

one energije   ° '®' Po praviiu ^ ^Poclrazavanju dinarnikc

energije

Po

praviii.

Poclrazavanju din

u

objeSn '®'''

^afakterbi  

vellkim

utrc

uparncenimobnaviia ° , P ^^ no

znacenje,

jer °

^'njenicam

nje

b'lo

kojeq

tehnologijO

Zakijueak ''' '^nlcamiH5'°'<U'nenta (sa izvornifp'

  ^°bljenlm udatom momentu)-

Reknr»«_ .

prema

I f rekonceptualizaf^j'

 °vihpll^

'nformaeijit {fi2ickimett^ funkcija, all

i profes')®.

egzistencijom

h

train Posijedi^ se

transforrnire

(mJpuUe

'®'®^antno«?'' Problemima

metakorpP

svobuhwat„„^ti

nreclzno®

®'®^antno«?'' Problemima

metakorpP

2^  

®^°buhvatnosti,

precizP

Informatoloski aspekti arhMstike i

dokumentaristike

abstrakt

Dokumentalistika i a rh iv is tika i u BIH je

zbog

toga

pred

novim iza-

zovlma:

(1)

digitalizacije predelektronskih fondova dokumenata i

(2)

pronalazenja pravoga odgovora naspram produkcije elektronskih doku

menata i njihovoga ukljucivanja u giobalne informacijske tokove. Mnoga

pitanja, kao sto su dodjela (sinhrona) metakomunikacljskih cestica eiek-

tronskim dokumentima

na

osnovu kojih

ce

se kao relevantne informacije

legitlmirati

u proceslma pretrazivanja, zastita vjerodostojnosti, zastita

tajne i problemneovlastenog pristupa, jos uvijek nisu

ni blizu deflnitivnog

rjesenja. Za njima se traga u okvirima informacijske znanosti i informa-

tologije, 1reaino je ocekivati da ce odgovori doci izzemaija u kojima je

elektronski dokument

skoro vec

supstitulrao klasicni

dokument

Bosansko-hercegovacka dokumentalistika i arhivistika u svemu tome ne

moze ostati po strani, ona

mora

(1) sama sebe svrstati u podrucje infor-

matike,

(2) odrzavati

cvrstu

vezu sa

najnovijim

teorijama i dostignucima

informacijske

znanosti

(3),

organizirati

edukaciju sopstvene profesije na

Informacijskom konceptu 1

(4) uciniti najvise

na

razvijanju

svjesnosti

drustva o presudnom znacaju ukijucenja u giobalne informacijske

t o k o v e

L ite r a tu r e

Tudman, Mirosiav, Teorija informacijske znanosti, Informator, Zagreb,

1 9 9 6

Iris, Antoan,

Informacione magistrale, Clio,

Beograd, 1999.

Eco,

Umberto,

Kuitura, informacija,

komunikacija,

Nolit,

Beograd, 1973.

Belkin,

N.J., Information conceps for information science, J.Docum,

34. (1). 1978.

Kurtic, Nail,

Uvod

u

teriju

mas-medijske

informacije, Filozofski

fakuitet

Tuzia, Tuzia, 2000

Z u s a m m e n f a s s u n g

Die Rekonzeptualisation von Dokumenten fuhrt

Rekonzeptualisation des Dokumentenwesens und des Archivwesens im

Sinne der Gesellschaftsfunktionen aber auch der Profession. Das

Verhaitnis gegenuber

den

Dokumenten

( physische

Existenzen)

geht

in

das Verhaitnis gegenuber

der information uber. Zur Folge

steht die

Entwicklung

der neuen Komplexen vor. Die Probleme der

Ewigkeit und

der

Replikabilitm (die Manipulation mit der physischen Existenz von

Dokumenten) werden

kaum

bemerkt im Vergieich mit folgenden

z

25

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 15/105

NailKurtic

Relevanz,

Allumafassendel p^ Verschaffung der Fahigkeiten

u-._. ^° < ientenwesen „nH .

Bosnien

un a

de r

tronischo

n i

von Mettakr^rv,

. keine

Losung, wie

zorn

Untersuchunn ^® ®

*^odurch

die

 *^ ° ®®lernenten

an

die

elek-

GlaubwurdigkeT^H^®®® egitimlert Informatlonen In den

Zugangs. Narh H cles Gph •

der

Schutz

der

zu erwarten das<5

h wird unberech tigt©

fronlsche

Dokum^^^   worten aus

dp

gesucht, und es is

Dokumentenwesfi^® Hen kommen

wo

das elek-

sich

selbst

in den

r an der ^ und Herzegowina

Verblndung mit

h

der ®*®hen bleiben, es

inuB

(D

Weiterbiidungskurs® ® ® ®n Inform einordnen, (2)

eine

feste

En^icklung des Geseif

® 9®aen ProfB? ° ® ° sahdtten

halten,

(3)

9 °bale

lnforn,ationsw^^® ®bewuB2Bf® °

°rganlsleren

und

(4)

^®9® beltragen. ® dem AnschluB

an

die

26

Azem KOZAR

MODALITETI ZBRINJAVANJA

UGROZENE

REGISTRATURNE

GRADE

Ugrozenost grade

Poznata je

cinjenica

da

arhivska

grada u svonne zivotnom ciklusu

prolazi kroz

dvije

faze: prvu

- pocetnu u

vrijeme

dok se

nalazi

u

regis-

traturi, i

drugu

-

posljednju,

nakon

preuzimanja

u

arhiv.

Prva faza,

tj. vri

jeme registraturnog nastajanja uglavnom traje

prvih

30 godina, a

druga

faza

do

kraja svoga postojanja.

Unormalnim

okoinostima ova] proces

je

jedinstven i

funkcionalan sistem,

sto je

slucaj

posebno u

razvijenome

dijelu

svijeta.

Posijednjih

desetak

godina, pak,

u

zemljama koje

su

zapocele

tranziciju

postojecega sistema (zemlje socijalisticke

zajednice)

ovakav sistem funkcioniranja spisa je znacajno narusen a u nekim se

gotovo uopce i ne odvija,

jer nijedan

od

sudionika

u ovome poslu

(drzava,

registrature, arhivi)

ne

izvrsava

iii

ne

moze da izvrsava

dosljed-

no

svoje zakonske

i civilizacijske obaveze.

Bosna

i

Hercegovina

je, nazaiost,

u

ovoj drugoj skupini zemaija.

Koji su sve uzroci takvome stanju?^

Osnovni

uzrok

je u neizgradenosti postojecega sistema zastite reg-

istraturne grade, sto

je utjecalo

na stvaranje

nepovoljnog

ambijenta za

adekvatnu

brigu

svih

sudionika zastite.

Naime,

propisi ove

vrste

u

Bosni

iHercegovini nastajali su tek od

1945. godine,

da

bi

se u

najkonzistent-

nijem obliku nasli 1988.

godine.

Cinio

ih je Zakon

o arhivskoj djeiatnos-

ti^ Pravilnik o usiovima i rokovima cuvanja

registraturnog

materijala i

arhivske grade,

kao iodabiranja arhivske grade iz registraturskog

mater

ijala^

i Uputstvo 0 nacinu

primopredaje

arhivske grade izmedu imalaca

arhivske

grade

i

nadleznog arhiva.

Osim

ovih,

na

registraturnu

gradu se

odnosila i Uredba o kancelarijskom poslovanju organa uprave cija je

primjena pocela od

1957.

godine, mada

je u

najduzoj

primjeni ostala

Uredba o kancelarijskome poslovanju organa uprave i

organizacija^ iz

1971.

godine.

Postojali

su i

drugi propisi

koji su se samo

dijelom

odnosili

na problematiku brige

o

registraturnoj gradi.®

 

Prof.

dr. Azem Kozar, arhivski savjetnik, direktor Historijskog arhivaTuzia

 7

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 16/105

AzemKoiar

Utokuratnekatakli2mel99PiQQc

puno razbijena. neminovno

sliiPHo- ® djelatnost je

pot-

tema. Tamo gdje se monin raiv P^frijene

administrativnoga

sis-

propisi.

Nakon

rata

doniieto ip

J -

su

se

stari

(prijeratni)

 ekprijesestmjeseci), nanivnii propisa: na nivou drzave

t^reha o

nekim hh

Srpske,

te

na

mpnt ^

oclnose

u

arhivskni h-

^

zakonskih propisa, koj

davsiva °H^i°^° svega  ^vakoga njenog

sag-

nedorecenost arhivskoi

zakono-

tacnlle

u

n? '

P ob^u

i

osobenost

Inicijative a-P°^^°janju drustvene postojecih propisa»

ao=l|.dni primMu^

svega toaa ipe,

aailazila

na

ra7i

loseg odnosa prerna

Prastorakoji je

okruzenja. Posljedica

objekatnlkari

ni-   nosio cca

n

bilansi

u pogledu

arhivskog

4 oLf da

nijedan

tirajucih

faktora

urf u

Tuzli. Pm i® namjenski adap

25.000

m arhivskp Pjelatnn  ostao jedan

od lin^

cekalo cak 135 oon je

loon

je preuzimanje eko

niti

oprema

za zasir

Postojaia h? ^°dine npr.

na preuzimanj®

Postove je uvrijem J,

f®

' ''^^ofllmovan

informaticka oprema.

n)akarucniharhivskih   ^ jsdjelatnn^, ^

t

°:sr

s

® °°l^ Odnosnootesn^

rata 1992-1995. godiP®

 aPostavfeaarh '' '®

aeVe2 ° ^ Pa

nastajanju,

c

aspSno n^®iPjef^^^^^

Ni do danas n ®

obilazp Paraslim?   Piaterijain drzave. Arhivi se spo

°dvajaiu

Qri^V®^'®'''®lure

[f^ PPliranlm

?

°® °masllj,

te

se

ne m^

d®jP

adekvat

 P® -

Samo

mieri- tj. obavezam

;

9''®de UQaSBn l^P®^aj riasta '^®®'.®'''®'ure n p® zatvaraju

u

seb

•T^anje Slina  ^ eca

  ®9istrpt

novonastale, n© P

9^®da

nfe ®P^°ble^ ° h

je

sva^^^Poj

Qradl.

Najteze

je staPJ®

 •® Pra

koje

Papus? °

' 13130^1? ^ ®

^ -^hova

Pravnih sljedh

•^ ^^ i^iraiii

Neizvip

Privatiziraju.

jg.

^ blvi ne arhi

-^°^®bno j®

 

sudbina

grade red

tandardizirgpiJ^^^iu odgo^

i

arhive

f

kada

nastaje

•

^dnja vida ugro^®'®  ovi^'^n® ^^ dencjifT®gradeok®

S^Pzenosti

vrati,^ Posiocima? ? grade koja p

28   «

P®mo

se

S ^P^acija. Objasnjenju

d^®

'®®to

kasnlje.

Modalitetizbrinjavanja

ugrozene

registraturne grade

Dakle, raznovrsni su uzroci ugrozenosti registraturne grade. Radi

se

o

veoma

alarmantnome stanju

svakodnevnoga propadanja ovoga

kul-

turnog dobra. Kako to bar usporiti, odnosno zaustaviti i sprijeciti   kadaje

u

pitanju

papirnata grada), te kako usmjeriti upravljanje aktima i osigurati

njihovu zastitu kada su u

pitanju

elektronski

nnediji.

Osnove zbrinjavanja grade

Zbog ukupnoga stanja u kojem se

registraturne

grada

nalazi

izbog

ukupnoga drustvenog odnosa prema njenoj sudbini jedini realan iziaz

jeste, nazalost,

kompromis

izmedu svih sudionika ovoga posla.

Ovdje

se

ne misli na

kompromis

u

smisiu aboliranja

od obaveza i odgovornosti,

vec na kompromis u pristupu poslu, da bi isti u

krajnjem bio

valjano

uraden. Jer, niko

ne

zeli,

a

mnogi

i ne

mogu, brzo,

efikasno,

cjelovito

i

tra-

jno rijesiti sva pitanja zastite i sredenosti svoje grade.

Ovo posebno

ne

mogu,

jer ne

postoje,

ugasene

registrature. Otuda taj

kompromis

vodi

jedinom reainom rjesenju, a to jeda se bar na odredeno

vrijeme

izvrsi

zbrinjavanja ugrozene grade. Dosljedna

primjena

propisa

i medunarod-

nih konvencija o

zastiti

grade

nije moguca u dogledno

vrijeme

niti od

jednog sudionika zastite:

od

strane registratura bar

za

gradu napustenih,

ugasenih,

pa i ranije privatiziranih

registraturai

od strane arhiva

nije

mogucno preuzeti svu

tu gradu jer

se

radi

o ogromnim

koiicinama

i

po

nekoliko puta vecim

u

odnosu

na

njihove

prostorne

kapacitete,

a

ni

ovako

organizirana i

uredena

drzava

preko

noci

ne moze

stvoriti pros

torne, kadrovske i druge uvjete dasveto

ubrzo

zazivi.

Ostaje,

dakle, kao

jedino reaino rjesenje

zbrinjavanja

grade

temeljeno na

postojecim pravn-

im

normama ugradenim

u

arhivsko

zakonodavstvo

i druge

propise,

ali

i

na

kulturnoj

svijesti

pojedinaca

i

profesionaiizmu arhivsta

i

arhivara.

Ne ulazeci u svu zakonsku regulativu problematikegr ade ugasenih,

transformiranih i privatiziranih imalaca, koja

iz

naznacenih i

drugih

razlo-

gane

funkcionira,

cini se

bitnim istaci

razmisljanje

koje

predstavija neku

vrstu kompromisa izmedu drzave, struke i registratura, a nerijetko same

izmedu

drzave i struke, jer registrature imaoca

ili

stvaraoca) vise nema.

Prije svega, vazno je pojmiti

o

kojoj

je

vrsti

i

kolicini grade rijec.

Kada je u pitanju najugrozenija

kategorija

grade

- napustena grada radi

s

1.

O

gradi nastaloj

prije

1945.

godine;

2. O gradi registratura ugasenih itransformiranih u periodu

prestro-

javanja etatistickog perioda socijalizma na samoupravni socijaiizam

  grada

raznih specijaliziranih drzavnih tijeia kakve

su

komisije

za ratne

  9

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 17/105

AzemKozar

ziocine,

koja se

u

Sloveniii

iHmot i .

gradiseljackihradnih2arirt.no- _f nalazi u arhivima,

potom

0

. . 3-0 graai brSiS f

janja

(samoupravne

interp<5no .^''^'^snsticnih za

period

samoupravl-

suzbe slozenih

preduzeca .

radne zajednice, zajednicke

organizacije: Savez komuniJt^^

SOUR-a,

sve drustveno-politicke

mpri Savez borar^' socijalisticke omiadine,

nieau

Nma su

samo

neke im^f

 ^^odno-oslobodilackog

rata i dr..

tijela oTnt sljedbenika);

logistiew i

pronr

'..°^.9® '2acija

(ratna predsjednistva,

^

plr

• •).

centri,

prognanifika udruienja,

rrocjenjujemo da

ov

50.000a^na n^H P^^^f ucju

Arhiva

Tuzlanskog

 •ogo.om, „   «nu .Konomi-

rado^^ drustvo, uzrok sO

vleS PrekS

«

Preduzeca

(registratura)^

sucla. Izvjestan

bmi

irnovinp postupka u

kojem

f;^hivu Tuzla.

aii

k ^'^^ajeva

nn^ ''S' putem nadleinoga

yg'avnom

se

sve svnH- ^°

miienh nadleznim arhivima,

:?:®'^a,adablT'' ^todaT '^^^ prema zatecenoj

graj^

Lmn® ^3 a naovi? ® ®^ dozivliavi® dobara

na n °*'akvih orert''^   ^^fna

nietar^ H°® ®^ < da i/ ®'*°9a kantona

j®

P°  ekoliko desetiP

kanton

arhivsks

 acin

i f •

stotine. sto

0^'f®^®no

propadanju

na

hi ad®

godina^ ®^''®tetransfn

''•'liljademT®'

 ® Podrucju TuzlanskoS

druQi

kn

'^^^^'armirajn

|

®lara duznih ove grade.

,

Puno qa^ If *® Pekoiiif Preduz^^

prisutne

vise

od des .

^ozeca

 \ ®^oiet

n.j. ^

^^njih n.:

v®®^

^^0

sto

su

veliki

privre

 C nT

^ hufe«2®clj6su se nekl sektorl rada

obavezu Q

® sstaia pren^ '®

9''Sdansk^° °^®' brojna

druga

P

d

ODaraf ®kojgraT ®®®

u2i^°9® drustva o

konceptu

via^

danornsvew

- .®

svrhe. T i°® Sikadaso° . ® Preuzimaju ^ika

Pravno

 ® ®d kansf Sradg

^ o

dijeiu

koji Im je

^  ® ^®'' '^

''bivsklm idrun°' ®'® o)- On Pfobiemi^^''® ®^® brojnije. ^|i

 9 P^op4pf^ ® au sadtp^,f®i Postoje

u

potpuno

^

 °

cernu

j0 ®^

prijeratnim

i aktu^ ^

^0

Phjed bjiQ pjj0^j |\/|edutirti

Modaliteti zbrinjavanja ugrozene registratume

grade

80

ne postuju.

Primjera za to ima vise. Najsvjeziji je

primjer Stamparije

Lukavac, koja je pravni sljedbenik Radnickog univerziteta Lukavac.

Novom imaocu je nalozeno da

se

zatecena grada uredi i preda Arhivu

bez naknade za opremu i prijevoz, sto je ovome imaocu i bila obaveza.

Uzpomoc Arhiva grada je nekako registraturski sredena, mada je man-

jkava, ali

preuzimanje

nije izvrseno. Rukovodstvo

ove registrature,

iako

se grada

nalazi

u veomaneuvjetnome prostoru,

nije

pokazalo

volju

da se

osigura prenosenje grade sa tavana i kojekakvih

neuvjetnih

prostora do

prizemija (uiaza) zgrade, odakle bi je preuzeli radnici

Arhiva.

Jos tezim

od toga se doima

ignorantski

i

podcjenjivacki

odnos novoga vlasnika

prema

gradi

i

ovoj

svojoj obavezi

uopce.

Razumljivo, ovaj

slucaj

mora

naci

svoj

epilog na Sudu. Medutim, ovagrada je,odnosno preostali

dio,

za

Arhiv

ipak zbrinuta utoliko sto je

poznat

pravni

sljedbenik

isto

posto

je

evidencije

0

istoj.

To,

nazalost, ipak

ne

znaci

da ona nemoze i

pot-

puno nestati.

Suprotno ovoj

vrsti problema,

kada postoje

propisi ali se ne

postu

ju,

stoji

problematika stanja

zapisa

na elektronskim

medijima.

Na

ovome

planu ne postoje ni osnovni

propisi: niti

o

standardizaciji

pojmova i

pos-

tupaka,

niti

o

upravljanju zapisima,

niti

o

zastiti istih.

Naime, elektronski zapisi su na neki nacin prisutni u bosansko-

hercegovackome

drustvu vise od

jedne

decenije. Do

danas,

medutim, ne

postoji

propis

ranga zakona ill podzakonskog

akta

kojim se

ureduje

problematika ophodenja sa istima,

kakav

jeto slucaj u nekim drugim sre-

dinama.^^

Informatizacija drustvatece stihijski i neorganizirano.

Ni

u aktu-

alnim

arhivskim propisima o

ovoj vrsti

nastajuce gradenema

konkretnih

odredenja.

Na

taj

suse

nacin

 van

zakona

nasle

velike kolicine

elektronskih

zapisa,

kojih

jesvakim danom sve vise. Koristeci se iskustvima

razvijenih

sredina arhivska sluzba sugerira neka gemist rjesenja , tj. da se arhivs-

kagradasa

tih

zapisa obavezno prenosi icuva na papiru.

Usmjeravanje,

pak, upravljanja elektronskim spisima preko arhivara (rekords menagera)

se ne obavija, sto ne

vodi

osavremenjavanju ove djelatnosti.

Ne poslujuci na taj nacin u sistemu, po jasno

odredenim

standard-

ima, postoji ozbiljna bojazan dacese ove vrste

grade,

nakon operativne

upotrebe, neznanjem ill nebrigom svejedno,

unistiti.

Modaliteti

zbrinjavanja

U

postojecoj konstelaciji

odnosau

drustvu nagomilani problemi

se

ne mogu rijesiti

brzo

i jednostavno,

kako

bi to bar zeljeli arhivski

radnici

31

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 18/105

pak,

kako

to

ocekuiu ontp

••

i • .

gradani).

MecJutim, ne

moze

korisnici arhivske grade (naucnici,

tojeceg

stanja raznovrsnlh nh?ii ^ clopustiti

produzavanje pos-

odgovornostzaovakvostanip n

registraturne grade,

lake

je

3

olirati ni

dva preostala

registraturama,

ne mogu se

  sstvaranja

i

struka. Drzava pni®

 ormi,

?e regulative za

dosljedno

slonaibl^' ove

dieiatnncf^'^^ '^

rnaterijalnlh

pretpostavkl

z®

ovom Dnst *^0' '^° ®rvativl2ma kan ^ ^bog

nedovoljnog

prof®'

takav

mori i

 °j

ipak

nekl

 mnn^

°

®l®ktronskim

zapisim®

 

kav

model,

da

mu

pristupTJ^

na^f

struci

je

da

ponur^i

Sustina tog

'^OQucom

dozom

profesiona

sudionika'^4 J®   °'^'®'^ivizaciirDot' ^ ^brlnjavanja

ugrozene

regiS'

?°P^i ®3e2S ;

Pa htge f

mogucnostil htljenja sviP

Zeija da se uran-9 ^de ^notivirana

potrebom

da s

 ^obiliziraju^g koristan osnovni - polazni

 kapi^^

_

10 ove vrste bila bi osnovn

Zeija da se uralr 9''^de n'rJh

^^otivirana

potrebom i

  loblllzirajuaa sna korlitan

osnovnl -

polazni  kapi ^

• z rini° ® vrste

bila

bi osnovn®

 ®i grozeniju ugroien

Programa.

  aivalnijebibibidp',.f uqaL^-5® obuhvatio

bi,

prije sveg®;

If kojearhivivode

^ ^ ibgasenf •''®9's'ra^ Upocetnoj

.g °*'® °bjavijene

,, ^rugih ®

pomoc

evidenf,

ijetko

se

naiaze ®^'^®bim

glasiiiJf odiuke

osnivaca

nam  ( i'

 

si)

ran- ®®'*°rri

sporan^ Dijelovi fonda

ov

Prostoru

  supa,

ustann'^ '®

svidenQii- P®Patke

n

  ba

od boljih

situacija.

stanova.

®b®

o

ug^og®

o

gradi

i

ucinltl

je

dostupnof;

tora

i00?^ Poluoa ^

obaveza

arbivs

Posluziti i ^2ateco^^ ^

^^o\rr\

sabirnih

centara,

''iesavanju n ^'^'sdista centrima, u koje

Poslovi

pren P tania P^kon namjene j

( ko nije

^

grade h-

^

'^^^'^'viranih

tvornica i^

''a'aovtii ? angaiiranjem

oP

razi/rt,»

 

bila

i, i ®' si.) i

nani ?'®'^®' studenata,

uce

Policfu 9^a<3u

bi

trebalo osigP^

32

 

®®birnim depoima. ova] PP®^

OS

ov e gi

rad®

jara^^.l

ModaliteUzbrinjavanja ugrozene registraturne

grade

bi

se odvijao

pod

nadzorom

strucnih arhivskih

radnlka, nanjemu bi kon-

stantno

radile

ekipe radnika (neka vrsta arhivskog servisa).

Ova],

yeoma

tezak i odgovoran posao morao

bi

biti dodatno finansiran: od opcine na

kojoj se posao odvija ili od osnivaca Arhiva, odnosno donatorstvom.

Ovaj

program

morao

bi

predvidjeti

i nacin osiguranja

prirucne

arhivske opreme. Za

medudepoe to moze biti improvizirana

oprema

(drvene police),

a za

smjestaj

u arhivima

mogia bi

se za sve arhive u

Bosni iHercegovini osigurati oprema donacijom rashodovane opreme iz

zemaija u

kojima

se

intenzivno grade

nove

arhivske zgrade

i

instalira

nova oprema —

akve

suAustrija iNjemacka koje suvec pokazale dobru

volju u

tome.

Da bi

ova]

projekat zbrinjavanja grade

zazivio na

cijelome prostoru

BiH, a u nekim sredinama se on u nekoj formi vec sprovodi, neophodno

ga je

postaviti

pred

osnivace

arhiva

(i

opcine) kao kapitaini projekat i

izboriti

se za njegovo

finansiranje.^® Ovo su neodlozivi poslovi

i

za

njih se

mora

osigurati

taj minimum sredstava.

Za

razliku

od

ovog programa

u

kojem

se teret

poslova preiiva preko

arhiva i, dijeiom, drzave,

kod zbrinjavanja grade

imalaca koji se trans-

formiraju

i

privatiziraju aktivnost

bi trebalo

usmjeriti na

registrature u

cijem se

posjedu

nalazi grada. Arhivi bi sacinili cjelovite evidencije, a

briga o bezbijednome cuvanju grade ostala bi obaveza tih

registratura.

Na taj

nacin bi se

stanje

konzerviralo, arhivima i

drzavi

bi seostavilo vise

prostora da rade

na

gradi

napustenih registratura,

a, tek potom, i da

stvore uvjete

za

trajno

rjesenje

i

ovog

kontingenta

grade.

Najjednostavnije

bi

ovaj proces, bar za

registrature

koje se transformira-

ju,

mogao biti rijesen preko sudova koji

o tome

odiucuju.

Za arhiviste

je

sva neevidentirana registraturna grada

nepostojeca i

neizvjesna.

Zato

su

oni

dugo vremena

nastojali

da

u

pravne

norme

ugrads

obavezu registratura da

dostavljaju nadieznome

arhivu podatke

(evidencije)

osopstvenoj gradi.Na ovo

su obavezana

ifizicka

lica

—

oja

posjeduju

arhivsku

gradu.

Mnoge registrature

se

ne

pridrzavaju

ove

obaveze take da

arhivi

dolaze do ovih podataka same na lieu mjesta, a

nakon uvida

u

stanje registraturnoga poslovanja. Problem bi mogao biti

rijesen

programom evidentiranja

registraturne

grade ukojem

bi

obaveza

arhiva

bila

da na adekvatan nacin

animiranju

registrature (i gradani):

putem sredstava

masovnog komuniciranja, interneta

i

si.

o njihovoj

obavezi da

arhivima

dostave neophodne podatke o gradi. Praksa je

takva da registrature nerado

pruzaju ove

podatke, najcesce

iz

neznanja

i

neodgovornosti,

mada

ima

ionih

koje kriju

gradu od arhiva i arhivista,

piaseci

se da ce biti

otudenai primjer

vjerskih zajednica i si. Nakon vise

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 19/105

AzetnKoiar

istrature,

arhivi

bi

pristUDili^anL-^^'^^^

Poziva,

koj i b i dosao

do

svake

reg-

svojuobavezu;^Nanadle2nim

nr° ''^-^ ^^

registratura koje ne izvrse

ovu

da

dosljedno primjenjuju bi

obaveza

samo

Doznat^^

ovome j

svakn

cinjenlcu da pro-

dm^tul

sankclia kan

segmentu

ne

polazi

(iz

Ocekuie^a^H' ^^'^®^''^®  ^otiviranp^^H^ Hssenja pitanja

grade,

vec

od

zavidnfr 1® '° 3kavproqram

1 profesionalnosti.

Z^ gg°dine poiu6io

« « onsWr .

neSenja, ali

hi

.. nije ona materije

u

pravni sister

strukama.postauii'^^'^®'® tkljufijtj u

an- ®® ocekuju

sveobuhvatna

Podzakonskih aki?'?^' °'^9ovaraiuce °^°9 pitanja sa

ostalitj

svega,

odgovaraiui^f

 ®dle2ne

iLt

 

Prijedloge

zakona

 

iskustvom Slovpn-^'^°P'® ara2inid

J ® A

potreban je,

P J®

 ob'igavaju

ovi

Dos?n®'

 

^rugih bi se

trebalo

koristi-

tegistraturegubn<J-°lf'-'^°.

sobzirom T'®''®

  kojima se tek

pravno

^Pocnu svoj

proces^^®

°dnos arhiv

^

®®

®lektronskim posiovanje

dn?n'

Potrebno

je da

arhi^'

unul?

doSdal°

?

 ® bi nas li . kao sto if

t°

izaciie

r ^'^bava na ou ®' ^'*'®'tih

ustin

^®btijevalo

kadrovsk®

dSnn

i ® tez? °' ® Planu nf? ® ®'

^aseban (ostrvski) raj

Herceaou-

da

bud ^^^®

bokaz

'^ ®

P°'^°bi. Procesi

01°''®

ercegc,v,ne,. bude jedinsS '® 'nformatizacija

arhivsk®

bi'i

neka

vrst^®'®' '

^brinjava

•

registraturne grade trebai^

 •®ino usmjeJn®P''' atag ada°'®'®^'  109°f

®^^'°nici

brige org

  ® a put sidurn ®P®si Od nr ' °bzirom na

ukupno

sta ,

^^l^liucak

bostojania

aelektronski z^p

^nja,

upravijanja.

Posljedfea fr   ugroj

9r.«», uglavnom s fj

 =SSjJ S aOs |e ugroien

  vmog

i

a,|a,„og

u

P

Modalitetizbrinjavanjaugrozene registraturne grade

no vlasnistvo. Posto se, lake u mnogocemu nedostatni,

aktueini

propisi

ne

primjenjuju

iii se

nisu

stekie materijalne, kadrovske i

druge

pret-

postavke

za

njihovu

primjenu, a

da bi

se bar smanjio iii pak zaustavio

proces stradanja te grade, predlaze se

kompromisni model zbrinjavanja

grade,

isti

se

sastoji

u boljoj organizaciji postojecih subjekata

zastite

(drzave, struke i

registratura),

da se

pocne

rjesavati

dio po dio

ovoga

kru-

cijalnog drustvenog problema,

a

sto

bi bilo

uredeno

odgovarajucim pro-

gramima

ukojima bi biia

potanko

razradena

uioga svakoga od subjeka

ta zastite, te animirane odgovarajuce medunarodne

organizacije.

Drugi smjer zbinjavanja bio bi

usmjeren na

ostaiu registraturnu

gradu sistemom dostave

odgovarajucih evidencija

o

gradi jer je to

prvi

korak u ovome

posiu. Posebno

je vazna praviina

usmjerenost

u

ophodenju

sa

gradom

na

savremenim

informatickim tehnologijama,

na

nacin da se sto prije izvrsi normativna i

strucna

standardizacija

ovih

poslova uduhu iskustava razvijenoga savjeta. Na taj

nacin

ce se

stvoriti

pretpostavke da

se

blagovremeno i praviino postavi ovo pitanje i daju

odgovarajuca

rjesenja upravijanja elektronskim zapisima kao novoj, pre-

ovladavajucoj vrstizapisa.

Na pome ne

1 Oaktualnom staniu registraturne Iarhivske grade Bosne 1

Hercegovine vise

vidi:

Azem

Kozar,

Sudblna registraturne grade uprocesu

tranzicije

Bosne iHercegovine. Arhivska praksa. br 3.

Tuzia

1999 str

13-24-A

Kozar. Neke

osobenosti upostdejtonskome procesu tranzicije arhivske

djeiatnosti Bosne i

Hercegovine. Giasnik

arhiva iDrustva arhivskih

radnika

BiH.

br.

35. Sarajevo

2000. Str. 27-36.

 Siuzbeni iist SR

BiH .

br. 21/87.

 Sluzbeni list SR BiH .br. 41/88.

I s t o .

Sfsfpr te

zakonu

SR BiH .

objavljenom

u

 SI.

listu

SR BiH . br.

16/77,

te

oZakonu ozastitfI koristenju kuiturno-istorijskog iprirodnog naslljeda ( SI.

list

SR BiH .

br.

20/85)

7

Medu

nalznacainijim propisima ove vrste

su:

Zakon o

arhivsko] djeiatnosti Bosne

i

Hercegovine

rsi olasnikBiH

br

16/2001).

Zakon oarhivskoj djeiatnosti

Republike

Srpske ( SI. glasnik

RS .

hT 35/99 i9/2000) Uredba o kancelarljskome

poslovanju

Federacije Bosne iHercegovine

( SI.

novine

Federacije BIH .

br. 20/98).

Zakon

o

arhivskoj

djeiatnosti Tuzlanskog kantona ( SI. novine

8 Azim KolafSn'^^^^^^ arhivske

grade

Bosne IHercegovine. Sodobni arhivi. XXI.

Maribor.

19M

STsz

292 A

Kozar. DIE AUSWIRKUNGEN

DES ZUSTANDES

DER

ARCHIVALAGERR-

AUMLICHKEITEN

UNO

DER

ARCHIVAUSROSTUNG AUF DIE

ZERSTORUNGEN

DER

ARCHIV

BESTANDE IN^ DES KRIEGES in BOSNIEN UND HERZEGOVINA.

Atlanti.

Vol. 11. nr.

2.

Maribor. 2001. str. 180. ^ - ... e x • u • • • u

9.

Azem Kozar.

Problematika preuzimanja arhivske grade ugasenih. transformiranih

i privatiziranih

imdldcd

Bilt0n

Bih3Ci 2001. str.5 10.

10

O

ovome ie

vi§e

bilo rijea

u

saoobenjima:

§aban

Zahirovib, /b-hivska (ne) Iskustva

u

procesu

tranzteiie Arhivska oraksa. br. 3,

Tuzia

2000,

str.

36-38: Azem

Kozar,

Odgovornost registratura za

stanje sopstvene grade

(prezentiranog na Okrugiom

stolu

 Arhivi

uvremenu tranzicl]e- u

Sarajevo

10. maja

2001 .

3 5

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 20/105

AzemKozar

11.

Ove spoznaje rezultat s

20M^   ''®9' *''3turama Bosne iHercegovine.

13.Takav program

57®2oi)or° ^® °

elektronskom

poslovanju .

te dio 0dog^radnJS u'savremene osnivaca kao kapitaini projekat.

I4.lzmedu

ostalih ova ih ^ ^odatnih 200m' smjestaj grade

(compactus

regali).

.Jzlanskoga kantona

f-qr

® P^^^ '^ena 6\ .h

'^konom

0

arhivskoi

rii

 

*1°^ ® ^ ^'3 skog kantnn   u Zakona o

arhivskoj djelatnosti

' laoce uiznosrnH Tuzlansknn ?® •

br.

15/2000).

2.000 KM (clan 69.)  

^O-OOOKM.

odnosno^?^ predvidena

je

kazna

za

takve

2001^ ^^ ®

Arhivskog Infer ^

Azicka

lica kao imaoce grade od 200 d

arhivis^.^®'®

• nSf-rf^il;, ®P « =iHrvatskoj (Afhisa) izvrSena

je

26.ia

 

P'OSrama

rada Prvoga

kongresa

hivatskih

Zusammenfassung

15.

 • osung

flegistraturSanT'® ^'' nde fur h

Translfionsverandp

sind

®®hlechten Zustande der

9® tems2umn . .

groBes

T*' '*®ainien

Aachen des fruheren und

schlechten 7

^®''

der r •

Vergangenhei,

*^611 vieir®A^®®'® den

befindet sici

W6or I'®''^® .aiitd6?Tu Herzp

®'''®^'°nsste en

°1

die ' '•ansitjonai, '*®dfgehg^   i® Bestande p

mLtr ® VorSff, ® ®»aaMichen p^-1®^® Jahren aucj

VerniPhI

'^ '®' Oder ^

anae, <^®s private Besltz- D®

 ^oSh79 B®sS P®^®ona?r : ® warder, oder es fehl®

bastehendo® '  ^'ases

®'oppen

 ®. ^ w®ndung, und urn

^'6

Probio

 

^®'^®'2subioirt

 

'^ainhalte,'

®'o

Kompromlssrno

  i®®nteDrK ®®®s£lp^ (Staat Jt.'^f bessere

Organisation

beitat,

womk

PfOQram® ® apr oblpm

® Fachwesen) u'

S

die 

derSS®® Ibsen.

Dies

wird durcj

^®2ogen dii ^'chtunn H

Oroarv'^

ausQ®

  ^af

den Be^r

Systgl^® ^orsorge i I®®* Oden

bewegt

soilten-

bmgann

. ^®n.

Weii

^ ®'' Lieferun L®

^ ®

Registraturbestapb

l^ortnierung nnn dodern^ ai'ste Srh

®P*®Prechenden

aptwickeug

\^,

*^1®

Stands

'b^armatis u'^'®''

Resonders wicbb9

n

 ^ '^hgeS'^'dng

dieser

sich if

in der

®n^S^ ®®d';;;e

S>a;:iS Schri;i

^° ausset2g ^alt

durchQ® ?- ® ® dng

df*^^® yechnologien,

dami'

doddamifdigig

9®®chafft d ^^

 ^ arden^^^ ^®tigkeiten

im

Sinne

'*'®'®9eg6S®® 9®ddesri\ '''die2^^^

Damit warden

dj

^®'^®d

warden ;j '®htige,®®

Frage

rechtzeitig gestellt

w.rd

^annen.

^ iQanges mit

den Lktroniscb®''

36

Dusan

VRZINA

PROBLEMI FUNKCIONISANJA

ARHIVSKE SLUZBE U REPUBLICI SRPSKOJ

Uvod

Od

samog proglasenja

Republike

Srpske

pred njene drzavno-

upravn©

organ©

postavili su sg

problGmi

ugrozGnosti

i zastita

arhivsk©

grade. Zbog toga je vec

sredinom

1992.

godine

donesena

odluka

oosni-

vanju

Arhiva

Srpske Republike Bosne

i

Hercegovine

gdje

nije naznaceno

sjediste ( Siuzbeni glasnik

srpskog naroda

BIH ,

bro]

8/92), a uskoro

zatim i Naredba zbrinjavanja i

zastite

kulturnih

vrijednosti

i

dobara

( Siuzbeni

glasnik Srpske

Republike ,

bro]

13/92).

Ovi propisi

pruzili su

dovoljan pravni

okvir za vrsenje arhivske

dje

latnosti

na

teritoriji Republike

Srpske.

Medutim.

ratne okolnosti

onemogucile su istinsku

zastitu arhivske grade.

Izvjesne aktivnosti

na

poiju zastite

arhivske

grade

preduzimali su

Arhiv Bosanske

Krajine i

Regionaini arhiv

Doboj.

Strucni radnici ovih

ustanova su se trudili da

barem zastite i sacuvaju

arhivsku

gradu,

koja

se nalazila

kod

njih u

Arhivu. U

torn

periodu se pokazivalo da seArhiv Srpske Republike

Bosne

j (-{©rQQQovine za koji

nije biio odredeno oak

ni

sjediste,

ne

moze

staviti

u funkciju. Zbog

toga

je Vlada Republike Srpske donijela novu odiuku,

da se

Arhiv

Bosanske

Krajine,

sa sjedistem u

Banjoj

Luci

transformise u

Arhiv Republike Srpske i da vrsi

zastitu arhivske

grade na citavom

podrucju

Republike Srpske.

Svoju djelatnost Arhiv

Republike

Srpske

vrsio je

na

osnovu

prijeratnog

Zakona

o

arhivskoj

djelatnosti SR BiH

( Siuzbeni list SR

BiH

broj 21/87).

Ipored

propisa, kao sto su Zakon

o kuiturnim dobrima i

Uredba

o

kancelarijskom poslovanju organa

drzavne

uprave,

donesenih 1995.

godine

u

slijedece dvije

godine

nije

se znacajnije

popravilo stanje na

poiju zastite arhivske grade. Nedostajali

su

kadrovi, oprema, prostor,

sredstva,

razumijevanje

nadleznih, drzavnih

i

lokalnih

organa,

nepokrivenost veceg dijela teritorije

Republike

Srpske zastitom

arhivske

grade.

Dusan Viiina,

arhivski savjetnlk. Arhiv Republike Srpske Banja Luka.

  7

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 21/105

Dusan

Vrzina

Pravna

regulative

 w j i i a i i V d

Pocetkom 1990

onH

aktivnost arhivskih' ^^T' '®

  Republike Srpske

.. ®^®P'Jblike Srpske na nma . ® razumijevanie i podrsku

arhivske graae. organ,zovanju

efikasnije

ikvaliletnije zastite

'

Preci2irrr te' nn

_

orist?2

 ®°' ^ovanju efikasnije ikvali

pozfth/na^ '^ 'rr''turnil?dnh ^®' odnosno jasno razgranicenje

nosii

u

Rpnnk,

®o

srhivskoi

dipi ,

Pnstupilo

se

pripremi

za

^ef'^^Srpskoj.

^'®'o'nosti

i

organizaciji

arhivske

djelat-

A . . arhiuoL fu

'

organizaciji

arhivske

djelat-

oprave Moka ine   ontultacHe ^ ^ Prvenstveno direktora <

j Inkal ' konsultflr^^ prvenstveno

direktora

rezultat donosT .^^orouprave

i

Miniif Predstavnicima Ministarswa

^^r'oihnJe^Pravilnika;,^^^^^^^^

nauke

ikuiture imao j®

0

arhivskoj

djelatn^'^^ '^^Publlke Srolk^^l^^ organizaciji i sistematiza®'i'

Zakonom^ «

^o^irn

IZakon

zastite

kulturnih

dnh ^i®'atnosti rn ' '

9/2000).

Je

arhivska

slujhp^''®   j

Pravi,?. '

^^I^on  lex specialis u

oblasti

Preclvideno

jetot

^®o®m dli '

°°^9ooi^aoiji

uspostavijena

rtonji ''epubiikesrnoL

'® joslu2beLv

'^^'orije Republike Srpsk®-

odjeljeS®'

®

i®

Ar^ grade na

cijeloj

ter-

f iTrebinjy Arh ''

^oboju

pn -/ ®i®' istem uBanjoj Luc'

Zvorniku, Srpskor^

0

odjeijenjg o^rsgionairiQ^

o

maticni Arhiv,

a

odjeljenja

s

omoauri

oa^in |p  a

pQ^j

.onkcionalnom principu

9 '

vanju

arhiw

i '®'®'rononli6n ®'^°®^®vljena ,°^

°®ooi do deset

opst'O

.

olozba cija

^'aPe Rs

ai°'^®' ^ostifa arh ^ ®^' 'opskih h?j®'ovanje, priblizno

dje

reouh,^ '®

 iono

nen „.

^^l^ivske Priava.

P^reri ®''''' 'OreJa m^ ''® '

oajeflka

•^ ''^ska

^'aPe Rs

a

,1°' ®' arh '^ ®^''opsklh'rt ?'®'ovanje, pribllzn

repuhiixt' ® '000 neno ®' ' 'vske nr=

^rzava

 Arhivsku

orgS ° ®Provo^n?^'® 'oriii RS je unadle2no®J

^rhiva Bosan 'ol. q

7i^J®

Povjereno

Arhivu

R^,

u

P.-g

®P^0V0den 2°3 0   a^Sgcij ArhivJ r^| ®

' ^as,S^

Arhiv RS neposredno

odgo; '

38

^' ^'vske

grade i registratursKP^

materijala na citavoj

teritoriji RS,

odnosno

za uspostavljanje

arhivske

mreze na prostoru

RS

i

razvo] arhivske

sluzbe.

Zakon o

arhivske]

djeiatnosti

usvojio

je

opste

- prihvacene uni-

verzaine

principe

zastite

arhivske grade utvrdene

brojnim medunarodnim

konvencijama i

rezolucijama, uz sve uvazavanje dosadasnjeg stepena

razvoja arhivske

prakse i

djeiatnosti

uRepublici Srpskoj.

Zakonom utvrdeni principi

razradsni

su

dalje

provedbenim

propisi-

m a

,

V.

.

Zakonom je uspostavijena obaveznost arhivske

sluzbe na citavoj

teritoriji Republike Srpske

koja se ostvaruje

uspostavljanjem

arhivske

mreze preko

Arhiva

RS

sa

sjedistem

u

Banjoj

Luci

1

njegovih

detasiranih

odjeljenja sa sjedistem u Doboju. Zvorniku, Foci/Srbinju, Srpskom

Sarajevu i Trebinju, a sto je regulisano Pravilnikom o teritorijalnoj

nadleznosti Arhiva RS.

Clan

1

Arhiv Republike Srpske sa sjedistem u

Banjoj

Luci i detasiranim

odjeljenima

u Doboju,

Zvorniku, Foci/Srbinju, Srpskom Sarajevu

i

Trebinju

svoju stvarnu i teritorijainu

nadleznost vrsi

na cijeloj teritoriji

Republike Srpske

Clan 2

Siedlste uBanjoj Luci vrsi nadleznost na

podrucju

opctina: Banja

Luka Gradiska Jezero.

Klju6

-

Rlbnik, Knezevo,

Kozarska Dubica,

Kotor

Varog Krupa na

Uni,

Uktasi,

Mrkonjic Grad, Novi Grad, Prijedor,

Prnjavor,

Srbac, Srpska

Kostajnica.

Srpski

Divar,

Srpski

Kupres,

Srpski

Petrovac, Srpski Sanski

Most,

Celinac i

Sipovo.

C l an 3

Odieljenje

u Doboju vrsi

nadleznost

na

podrucju opstlna:

Vukosavlje,

Derventa, Doboj, Modrica,

Pelagicevo,

Petrovo, Srpsko

Orasje, Srpski Brod, Teslid

i

Samac.

C l a n

4

Odjeljenje uZvorniku vrsi nadleznost na podrucju opstlna: Bijeljina,

Bratunac,

Vlasenica,

Zvornik, Lopare,

MilicI, Osmaci,

Srebrenica,

Ugljevik i Sekovici.

3 9

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 22/105

DuSan Vfzina

Clan 5.

Odjeljenje u

Foci/9rh*

Visegrad,

Kalinovik, Rudo, Foca/Rrh- na

podrucju

opstina:

Srpsko Gorazde i

Cajnice.

Clan

6.

Srps to

  ovo^Sanapodrucjuop§tina:

Sarajevo,

TrnovoTHal

^tari

Srpsko

Sarajevo,

na- .• 7.

^ eca, Garko ,^gjj^^® i j vrsi nadleJn

Razvrstavanje n^'.^^®^®sinje

Podrucju

opsina: BerkoviO

slijedec?L°P®' a Pod

nS® ?' ^^ostar i

ilebinje.

, ,

osiignuti steoen ^nost odjeljenja vrseno j®

:

SSS? ,

°« S»

'^^zakonoHa'^®'''^'

vrsj

f^ ona

o

poslove

i

oba

^

Svako

nn-

^^^neviasti

D i

ofga ^

-tk

•^clnika, ocj

x ^ ®Pbblickim ustanovarna •

ko „ . T « 9ani ,a 1o,

•^clnika, ocj

upr^ . ustanos

 a

P«

 

a^hiva, aregulis^'

an ie potn ^^'P^. rI •

osnivanja. pO

viada

RS v,s

.piP

zaposi®

^a^IS-Postaia^

Mir?s>®'4° p;f® ' P^ograma iplanov® -

40

®

®'^°Ppralp ^lada RS vsi

P

®'

Djelatnost Arhiva

fina ®

Problem funkcionisanja arhivske

slu^e

u Republici Srpskoj

Iz sredstava budzeta RS prema

kriterijima

koji vaze i za sve ostale

budze tske

korisnike

Direktni uticaj na politiku rada arhiva Vlada RS ostvaruje preko

direktora kojeg

ona

imenuje

na mandatni

period

od 4

godine.

N a ovaj

nacin kroz

period

od

osam godina

od 1992. do 2000.

godine stvoreni su

usiovi

za organizaciju arhivske sluzbe kroz

uspostavl-

janje arhivske mreze, koja omogucuje ekonomicno i efikasno

djelovanje

i

ostvarivanje odgovornih

i

obimnih zadataka.

Problematika primjene propisa

Medutim, u toku uspostavljanja i

organizovanja

arhivske mreze i

arhivske sluzbe u

RS

pred

arhivske radnike

isprecavaju se

mnogobrojni

problemi medu kojima su najveci:

1.

Nerazvijena mreza

arhivskih ustanova

2. Nedostatak prostoraza rad

3. Nedostatak opreme itehnike

4. Nedostatak strucnih radnika

5. Nedostatak finanijskih sredstava

6. Nedostatak svijesti i

razumijevanja

Predstavnici

Arhiva

i

arhivski

radnici aktivno i predano rade na

uspostavljanju

komunikacija

i

dijaloga

sa predstavnicima republicke i

lokalne vlasti.

Deklarativno i kroz

papire

dobijaju i imaju podrsku i razu-

mijevanje,

ali

u

stvarnosti sve ostaje na obecanjima

koja ne

mogu da

se

realizuju.

1.

Uprethodnoj

SR Bosni

iHercegovini djelovalo je

deset

arhivskih

institucija

  devet

regionalnih

i

specijalnih

arhiva

i

Arhiv

BiH

u

Sarajevo).

Na

teritoriji

RS ostao

je jedan veci

Arhiv

(Arhiv

Bosanske

Krajine sa

sjedistem u Banjoj Luci) i dva manja

regionalna arhiva (u

Doboju i

Foci/Srbinju) koja su

danas

transformirana

u

odjeljenja

Arhiva RS.

Znatan

  veci) dio teritorije RS

ostao

je nepokriven arhivskom

mrezom.

Do

1991.

godine

ti

prostori

su

bili pokriveni arhivskom sluzbom

koju

su

vrsili Arhivi

uTuzli, Sarajevo i Mostaru.

Da

bi se taj

prostor

pokrio arhivskom sluzbom osnovana su ili su u

osnivanju

arhivska

odjeljenja u Zvorniku za oblast

Semberije

i

Podrinja,

Srpskom

Sarajevo

za Sarajevsko-Romanijsku regiju i u Trebinju za

Istocnu Hercegovinu.

Arhivsko

odjeljenje u Zvorniku je

stavljeno

u

funkciju

3. januara

2001. godine, a odjeljenja uTrebinju iSrpskom Sarajevo su u osnivanju,

s

tim

sto jeodjeljenje uTrebinju

blize

stavljanju u funkciju. SO Trebinje je

4

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 23/105

dodjelilo adekvatan

prostor

Arh-

jediti sredstva za sanaciiu koriscenje, ali je potrebno ooe ur

2. Kontinuirani problpm   neophodne opreme.

nedostatak prostora za

rari

nHi^^r

arhivske mreze jeste

jedenje

takvog prostora uonQti pronalaska i

obezb-

- ^Pored toga, postojeci nr

 r^

0 oju su upotpunosti popunipn • sa

sjedistem

u

Banjoj

Luci i

imanja ipohranjivanja arhivski nr za stvarne

potrebe preuz-

punu «® ^9- vijeka

dotra^f®

® °^remeno su

obadva

objekta

Punu sanacju. ^otrajala, ostecena izahtijevaju

hitnu

i

pot-

Prostor

bivseo

Ron-

O^ugomlorknT °'''®'*°^ so°Foee/S korisnog

prosto-

fonkcionisaniP h  orazurnna in ? ®

podrucju seria^^ odjeljenja ® °riska odiuka onemogucila j

Arhivu

odnosno h ®' ®'  ^^ o zStih

pn® ° ®^hlvske

grade na

Po«to se fondova

u

samorP

^®^® likuodov Arhivgapokus^a

rijesltisud-

^ onkclonerl uZvornikO

  o terllain,,

su osniv„_

®^® jorn prostora

u

Sokolsko^

n i Jegovim n« ^ oiH kt lennike bio e izra^-;..

kontejr,er- ® poJc^J®®®

opremJi teS

• ko ulil e iT

- ' ®'rumenti z?' ,® '® sprgl®^® ®rnbaiaJa

'® iinatori,

®'' skeneri.

 Si.

42

telefoni 1

faksovi

iaboratorija za

mikrofilmovanje,

mini stamparija,

terenska

vozila.

4.Nedostatak usmjeravanja za obrazovanje kadrova

arhivske

struke u postojecem obrazovnome

sistemu, fluktuacija

zaposlenih

strucnih

radnika u

uvjetima rata,

prouzrokuju problem nedostatka

strucnih kadrova za rad u Arhivu i odjeljenjima.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji Arhiva

RS

usvojenim od

strane

Vlade RS

predvideno

je u

prvoj fazi razvoja

arhivske

sluzbe

u

Republici

Srpskoj

do 2005.

godine

da

radi

48

radnika.

Danas u Arhivu

RS

radi 28 radnika, od cega u Banjoj

Luci

19

 14

strucnih radnika), Doboju 3

(2

strucna radnika),

Zvorniku

4 (4

strucna

radnika), Foci/Srbinju 1

radnik

iTrebinju 1

radnik.

Starosna struWura zaposlenih strucnih

radnika

je nezadovoljava-

juca jer

je

vecina

strucnih

radnika

starije

starosne dobi, sve

bliza

pen-

zionisanju. ^

 

.   _ i , u

Ovaj

problem

bi semogao rjesavati prijemom mladih, diplomiranih

ljudi sa VSS kojim bi se

mogia obavljati

edukacija i

specijalizacija.

Medutim

zbog

nedostatka

finansijskih sredstava

u budzetu

Republike,

ne moze mo

primati

nove radnike, niti mozemo obezbijediti

sredstva za

biio kakvu

edukaciju

i specijalizaciju.

Istovremeno

postoji i problem

nedostatka strucnih radnika  visih arhivista),

koji

bi mogli vrsiti

takvu

edukaciju,

a

nedostatak

sredstava

onemogucava slanje na edukaciju

u

druge institucije

i strucne

seminare.

5 Nedostatak finansijskih sredstava u znacajnoj mjeri

usporava

i

onemogucava

razvoj

arhivske

sluzbe

i

uspostavljanje

arhivske mreze

u

cjelini.

Nedovoljna i neredovna sredstva onemogucavaju sanacije objeka-

ta, investiciono odrzavanje, nabavku

opreme

i

tehnike,

nabavku

potrosnoga

materijala, edukaciju

kadrova,

nabavku

strucne literature,

rad na terenu

  nedostatak vozila

i

sredstava

za putne troskove),

organi-

zovanje strucnih savjetovanja,

seminara,

posjeta

I

si. Neredovne

i niske

plate

ne izazivaju interes mladih za

rad

u

Arhivu,

a destimulisu

vec

zapos-

lene

radnike.

6. Nedostatak svijesti o neophodnosti i znacaju zastite arhivske

grade

kao

dijela kulturno-istorijske bastine kod

odgovornih funkcionera

uorganima vlasti kako republicke,

tako

i lokalne

uprave takode uspora

va

uspostavljanje arhivske mreze i razvoj arhivske sluzbe. Desavaju se

43

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 24/105

DuSanVdlna

ne izvrsavaju uz

obrazloSi^n

rjesenja, aonda se

?a bi se takvfsto ®^®dstva.

ang^ovani

i

uz

vlastita ^ bivski radnici

su izuzetno

troskova prevoza

i

si.) uzveliki^ naknada (dnevnica.

vrse

vise razllcitih posiova 1profeslonainu odgovornost

na terenu

tehniCke

dova.

Ofboguce preuzlmr® °? ^® propadanje a^b ®

Nq

^ manje najugrozenijih arhivskih fo

 

reglstraturariia.

cesce se prlstuna t° ° °stl

u

postun^ -^

prekrsajrioa nncf mleri

n arhivskom gradorn.

zahtjeva za pokreta

®

  • sne

Isudske   se n imalaca istva^a

skeviasti. se preduzlmaju 1

protiv

neklh orga ®

2aklju«ak

 strullil  *° statovat| d

  w i

«l»?s *«l» eisi

poSrrr^s

>

, • i

P^®va. 3,ojib

^ p5SSe .Vut3>-

® fe*

 ™*

®

^»erdS , «P

l«l^noerd?„., ^ sllgemeinen

Sen

44

es natr

,. ^^^ 9©

Archivfonds

  ^bbich

schwere

Folgen

^

ista

Problem furikcionisanja arhivske slidbe u RepubliciSrpskoj

den Staat als auch fur die Wissenschaft und Geschichte, aber auch fur

alle Burger

die ihre

gesetzliche

und Verfassung

Rechte verwirklichen

wollen.

Archivmitarbeiter versuchen im Rahmen ihrer Moglichkeiten

diese Folgen auf das kleinste zu reduzieren.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 25/105

Marko UNDEKA*

Registraturno' ^^ ^ ZASTITE

DR^VNOGA AR^H.SIv^ PODRUCJU

RHIVA u osijeku

9rhivii/^_ .

^avniarhivun

••

  ® 'e dyXi^a'^°'®®''®njske registraturnim gra' * '

nad okn fief®'*°-SlavonskT-®,' .^ ^ovarsko-Srijemske zuP®

sluiba Drzavnoo =h '^®9'®'''atura

or

'

°^'''cl<o-Podravske zupa

tehniba? a Osijeku uf i

obavija

van)^

ijemske

Jupaajj . sPzor nad

reni't'

dvojica arhlvlsta i

J®

sL- ^' '^ovcltTia I?® '^'®'a'nicl zaorf' ' ''^ gradlvom

Vukovars

awnoQ ro„.- '®- U oost..^, ^®Posleni i, Arhi..., Kimnm c®®

; -««

urzavnnn

^ u. y i a tura • • - uu r \u - roa rav5Ke

tehniba? a °®ii®ku uf i °Pavlja van)^

ijemske Jupanjjg 1®dzor

nad

reni't'

dvojica arhivista

i

J®

sl,> ^' '<ovcitTia.

I?®

'^'®'®'nici

zaorf' '' ''^

gradivom

Vukovars

®og

centara

uVir ''°®'^Pku je ^Arhivskom sabirnotn

rl?®0zas& Sezdesetih godi'na kad su naj

registratn^ ^odina

radagradi'^^'^'^®

'

®®

pocela vor *'

^pi-

°'aksavaju'^°^

'\arhivsko® '®'*® slu^be^fn' gradiva 'Z^.^gtelj®

Parskog sum®  i'

rad ^''adiva i?,

' ' '''®rii

su dosjei svih

i®]

i

'

®^hivekr®'®'®'oSL ®

 ®^®nu

p;®

^^^iva,

koji omogd®^ j'o-

^°beniedo.i®^®Pivoip nrif ®'®' Promio politickog <9 pirf

®^ h

st;a ?o<Jen

^'asnistva nad registratj-^^

'°9 gradiva/,e I

  ®stavak®^''rnateiiar?®'

^®ajske siuzbe. je

PArhh, '<oritroi„® ^Poratnon,^'®'''® ^'' °3 ^^ad®:

D

amiva

,

teS

®/ ®vih st;a^ ?o<Jen

^'asnistva

nad registratj-;,;,

'°9 gradiva/,e I ®stavak®/'®''rnateiiar?®' ^®ajske siuzbe. Sd^ j,

^^^eti D '^ontrnji ^^ gradiva stv

or.. W P^®ostalon ^ ^azdoblju; registracijd gi

i

pS®' CS

® ^be na

koje

je

rrebalo z®^

P>.mo.rj «Odde^«tireni.

dra.^®^

vaS

P^^ P

^azdobiju-%7str

Pron ®' '^an art na

. Si'adiva

koje

je

treba.t.

-

  ®(°Pnoenn

^^'PteS''..^ ^ad je

doslo

do P®S>

bilo

it'®''  ^rugo r/'®''Pi'ivno''io®'®'okuDt

razdoblje

oPd gg.

4i

t>0u °b|j6 nJ997.

na

t drzavnog

terirorlj® ^sk®

Mr---- lP°P'aati nr' '^°''binu

aodi*^

Vukovarsko-Sni pjj®

.

''®°®'aio

n  ^daije. Uprvom

hq ZQgf d

lijete®d®sete go'?.'''®tdrnog

gradiva

i

Si/ S?K,®' ia doslo do P®^

«vno1ol®'®kupnn ®-i: ° ^^^doblje f

'•arhivis, 9''adivo

^sijek

rnoguce

u Arhiv.

Posebno

se to odnosiio na gradivo javne

uprave

i

gospodarstva

socijalistickog perioda koje je

poslije 1993.

godine, kad je ustrojen

novi

obiik lokalne uprave i samouprave (zupanije, gradska pogiavarstva,

opcine) te izvrsen dio privatizacije gospodarstva,

bilo

sve

manje

opera-

tivno. U torn prvom

rsizdoblju,

u nizu poslova oko zastite registraturnog

gradiva, pristupilo se i zastitnom mikrofilmiranju svih maticnih knjiga do

1945. godine (i

onih u maticnim

uredima,

a u

dogovoru

s

Dakovacko-

Srijemskom

biskupijom,

i onih u

zupskirn

uredima). Maticne knjige na

tada okupiranom podrucju Republike Hrvatske nisu

mikrofilmirane,

ali su

uz

pomoc

snagaUjedinjenih

nacija (UNPROFOR) registrirane. Njihovo

je

mikrofilmiranje

u

tijeku

ovih

mjeseci

(2001.

god.).

Buduci dajeu Domovinskom ratu 1991. godine stradala ili otudena

velika kolicina registraturnog i arhivskog gradiva, u

poratnom

razdoblju

pristupilo

se

reorganizaciji

1poboljsanju rada vanjske siuzbe. Tijekom

rata,

na

podrucju

koje nadzire

Drzavni arhiv uOsijeku, stradalo je ukup-

no 21156 duznih metara registraturnog gradiva. na podrucju Osjecko-

Baranjske zupanije

10 380

d.m., u

Viroviticko-Podravskoj zupaniji 258

d.m. iVukovarsko-Srijemskoj

zupaniji

10518

d.m.'

U drugom razdoblju, nakon mime reintegracije

cjelokupnoga

drzavnog

teritorija Republike Hrvatske, najprije se pristupilo pregledu 1

registraciji

postojeceg

preostalog

registraturnog

i arhivskog

gradiva

na

do tada okupiranom podrucju

drzave.

Urelativno kratkom periodu dje-

latnici

vanjske siuzbe

obisli

su sve registrature na

do tada okupiranom

teritoriju

Republike

Hrvatske,

napravili zapisnike

o

stanju gradiva

i

dali

uputstva o

daljnjem radu nazastiti registraturnog gradiva

usvakoj pojedi-

noj

pismohrani.

^

. . . .

Prema

 Zakonu

o

arhivskom gradivu

i

arhivima

^ u

Republici

Hrvatskoj iz 1997 godine arhivsko gradivo dijeli se na dvije osnovne kat-

egorije: javno arhivsko gradivo 1priyatno arhivsko gradivo, pri cemu

zakonodavac ne ulazi u

pitanje

vlasnistva

gradiva.

Javno

arhivsko

gradivo,

kako kaze  Zakon

o

arhivskom

gradivu i

arhivima nastaje  djelovanjemi radom tijela drzavne vlasti,

tijela

jedini-

ca

lokalne samouprave Iuprave, javnih ustanova i

javnih

poduzeca,

trgo-

vackih

drustava

koja su nastala

iz

bivsih javnih

poduzeca, javnih

biljeznika

i

drugih

osoba

koje obavljaju

javnu sluzbu.-

 Privatnim

arhivskim gradivom smatra

se

arhivsko gradivo nastalo djelovanjem pri-

vatnih pravnih

1fizickih osoba, ukoliko nije nastalo u obavljanju javnih

oviasti Hi u obavljanju javne

siuzbe

1ako

nije

u

drzaynom vlasnistvu .®

Kategoriju

privatnog gradiva

zakonodavac

bitno

prosiruje pa

tu osirn

crkvenih

ustanova

1fizickih

iica,

spada i gradivo

privatnih

i

dionickih

47

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 26/105

Marko

Landeka

poduzeca,

drustava i nolitirkih

propisuje da  Hrvatski drzavni

U clanku 30

zakonodavac

gradiva

uprivatnom vlasnistvu 7a ^ popis imateija arhivskog

je od interesa

drzave. ®

svojoj

strucnoj ocjeni utvrdi da

Kvalitetna razlika

 

««

qS h

su

sSenr

°dnosu na

stari iz

1978.

radiva duzni. osim savjesnoo ft?

  arhivskog i registraturnog

niim  vHv Popis orari?   °siguranja uvjeta, obavljati na

Sm?a

Promjene

u

svezi

s

Som

no??°?

gradivaSan

 r?

i

imateija

regis

traturnog grad^a ^l) ®*

tedovitG

Izvrr

 

® a avnu

brigu

da se

godinaosnutka o^n  ajvalnlje podafv^ stvarateija regis-

zapisnike

svih nr  a atnost dioi -f ° stvarateija (adresa.

promjene uvrsti^ P°Pise reaiaf ? ° Pismohrani isi.)

^akon

dJn ®9 ®fraturnog

gradiva

i

eventuaine

irnateija

reoistrat

  ovoga  7 a»

Osnovni kriteriji ^oji su  

^ ®® a

je kategorizacija svib

registratura.

Registra,?

i® ® vaJnost u dvlje kategonjs-

godine, a reglstraturg   ® i^^tegoriie ^ ® ®*tJre i redovitost obiiasks

dvije  

tri godine (nnr ?^®  <®tegorne 1 sluzba

obiiazi

svak®

aosnovni

svak^J®

®ko vanTsT

reglstrature,

sv k®

-

tiiai

  ategorjiM.. . 9odine) ®

sluzba

nadzire

svake dvU

s.„„5„„e gr,

i - - - » V ^ O U g 0

 

•

Qospodarske

knm

-

ustanove,

^° ore.

radsk®

•javnapodu2ecar„

 oprivreda), ^P °met,  Hrvatske -

  ^ •2avJ?S®9oriju

regis,.

 

^ atske

zeijeznice ,

arZavna

reai«,

 

atske

zeijeznice .

el® *

(dS^Wna tijela

dc2^®

(If

nl biijeinici)  ositeii ®°lioija. Posta, caripa

 banke, i®^Pe

siu-u

• ondovl, ® °aobe javnog povjereP)®

4g

(obrtnlcke komore,

turiS

Problematika

zaitite

registraturnog gradiva napodrudju Driavnog

arhiva

uOsijeku

-

ustanov© (osnovn©

i

srGdnj©

skol©,

institucij©

kultur©, gradansk©

udrug©,

domovi zdravija i dr.).

Sluzba zastit© ragistraturnog gradiva odvija

s©

na

raiaciji arhiv-

Imataij,

pri

camu arhiv mora biti Inicijator matodologija

zastita,

odradivati

uvjata zastita i

konstantno

poboijsavati

matoda

zastita, koristaci pri

torn©

raspoioziva

zakonska

mogucnosti.

Imataiji gradiva mogu

biti

istodobno

i

stvarataiji gradiva,

pa

su stoga duzni cuvati cjaiokupno gradivo, baz raz-

iika

na vramanski pariod kad

ja

ono

nastaio. Dosadasnji

probiami zastita

ragistraturnog gradiva mogu sasvrstati u

nakoiiko

kategorija.

-naaducirani

djaiatnici

inadovoijan

broj

djaiatnika u

zastiti

ragistraturnog

gradiva

u

pismohranama

-

naadakvatan smjastaj gradiva

u pismohranama,

- nadostatak

jadinstvanih

kritarija

vradovanja,

- nadostatak katagorizacija

ragistratura,

-vaiika

udaijanosti pojadinih ragistratura od Arhiva

- nadostatak prostora u arhivima za prauzimanja

zraiog arhivskog

Drzavni arhiv

u

Osijaku

uspio

ja dio ovih

probiama

rijasiti, naki

su u

tijaku

rjasavanja.

aii sa isto tako

namacu

novi

probiami

koja

ca

tak trabati

rjasavati

(npr. zastita. obrada

i

sradivanja

nakonvancionainih nosaca

informacija, nadostatak arhivskog

prostora, nadovoijna tahnicka

oprami-

janost i dr.). ^ , , ..

Od 1998. godina

Drzavni arhiv

uOsijaku svaka godina organizira

visatjadni taca] za djaiatnika

u

pismohranama. Dio tac^a

ja

taoratski, koji

odrzavaju osposobijeni

arhivisti. a dio tacaja ja

praktican

rad

na

sradi-

vanju

arhivskog gradiva.

Odziv na ovaj tacaj bio ja svaka godina dobar,

a nataranu su biii vidijivi pozitivni razuitati usmjastaju, sradivanju ipopi-

sivanju

ragistraturnog gradiva.

Do

sada

ja tacaj prosio

nakoiiko

stotina

djaiatnika u

pismohranama

i

za to

su

dobiii

pismanu

potvrdu

o

kvaii-

fikaciji iosposobijanosti

za

rad upismohrarii.

Jadan od probiama

u

radu vanjska

sluzba

pradstavija

vaiik

gaograf-

ski prostor

koji pokriva

Drzavni arhiv u

Osijaku. Pojadina

ragistratura

udaijana su

i

do

150

kiiomatara

od

Osijaka.

Pramda

Arhiv ima siuzbani

automobii trosi sa

puno

vramana ianargija za

obiiazak

tih udaijanih rag

istratura

Taj probiam

djaiomicno

ca biti rijasan otvaranjam

novoga

arhivskog

sabirnog

cantra

(maduarhiva)

uVirovitici,

kao sto ja

onaj u

Vinkovcima

koji

djaiuja od 1990. godina ^

Vanjska

sluzba djaiuja prama osmisijanom

i

razradanom godisnjam

pianu rada

obiiazaka

ragistratura i

prauzimanja

arhivskog

gradiva

s

tara-

na

Pri obiiasku ragistratura pravi sa

komisijski zapisnik

o pragiadu u

  9

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 27/105

Marko

Landeka

gradiva injegov vremenski rJt o radu

registrature:

kolicina

rature,

smjestaj,

sredenost i raspon

djelovanja regis-

DreabH pismohrane,

porasj

potpfsivanb P's© u

tri primjerka 06

stavnirAtr'^^'^^^'^'^®'

i®dan

zadr^J

registraturi,

jedan

odlaze

skim

Dron se

renjstr«?

 

P'smohrani

Arhlva. Ukoliko pred'

utvrdenim'n^®' Pdjeti

ostpQradivo

ne cuva prema zakon-

ianje nedo^f t '^daje se rio konstatira zapisnicki, a ^

tratura

relativn^

®

 ajvise do

sest

^

kojem

se

daje

rok

za

kako vrsiti

7av

  ^®''ki dio Hi Buduci da

su

obllasci rep

Pozitivnl rezultat-   ^^^istraturnoq 0^-'^''^® ^

Pismohranama je

educi^a

^®^^nana?dn   ^egisStnrn su se prvi kvalitetn-'

^^jetima i teh^v 9''adivo 9radiva: sve manje

je

izlucivanJ

seSu^ opreS

 ?

kvalitetnije uadekvatn'^

strukovne

djelatnn^l^ ^®^''6«Jenim' P®P'®'

  egistraturnog

gradiva k

IJiaterjjaia

za

ciieii

jjg*

'^®^6nskim

periodima,

a

istoro

lT\P°iedinSn^u (lakSl° registraturnoS

/hi

' a onih

1

°®'9uraua-

® Hrvatskom elektropf .

Pfsmenih

i°

'^PunjaSb

^^^stvima,

ali

to nisu

izuz®^

gradiva p°P°' ena, zastite, ali nakj^

'^^Pomene:

S6

ova koncepcija zastite

^ep

iJ-^osip.|V]

Q^®'sku

(

laiig?

sradivu

• r„

c)

?Q ^

Baranje, 5/1999,

Drzavni

37/199?® ,? ' : Osnt

Stolen, ,

-

  SSa.on f^ Tsl.on,,

® Na/oti;,e^'®b ig^ ® naieia

i

ice

2us

  ^ass

ung

 ^acrta

nf^

arhivskog zakona, Arhivs'*' ^

9en''®''9®'jahf® '''®Pst da

in Osljek

hat

50

Problematika

zastite registratumog

gradiva

na

podrucju

Drzavnog

arhh/a

u

Osijeku

Gesetz sind die Hersteiler und die Besitzer von

Archiv

und

Registraturbestanden verpfiichtet folgendes zu tun.

lagern

von

Archivbestanden, die Datenlisten kontinuierlich auf den neusten Stand

bringen

und

alia Veranderungen

unverzuglich

meiden. Die Besitzer der

Registraturbestanden sind, nach der Wichtigkeit der Registraturen

und

des Rundganges in

den

Registraturen, in drei Kategorien unterteiit.

Beit

1998

organisiert

das staatiiche

Archiv

in Osijek regelmaBig

mehrwochige

Kurse fur

dieBeschaftigte im

Archiv.

Es hatte

einen positiven

EinfluB auf

dieArbeit im Bereich des Schutzesder Registraturbestanden gehabt,da

die Unterbringung, das Ordnen und das Aufzelchnen

von

Registraturbestanden

in

der

jetzigen Zeit

vial

besser

und qualitativer

s ind

51

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 28/105

Miroslav

NOVAK^

PREDNOSTI

in Paqti or,

GRADIVA

NA

arhivskega

 ANASODOBNIH

hedijih

1. POJEM

V

6asu

hitro

so

pKnTm,TSSif

S^odob? ' ' .fsodobnih naj

 J'fn najveckrat ^^straktno' uporabija na

dokaj

P

razlicnim ^se kn*^ '^'^oju.

Vpogovornem

kanale, namanj^

SstalisJ

\

ohranjanje

in

obsega pojem ^'^'^'^ke teorii • P'^'^entirano tehnologijo-

®*®klosti 0pa2n\/o^:_ ^.' OSilcev Infnrmapii flrhivske ,

obsega poie,? ' ' 'vske teorii .

'^P'^'^sntirano

tehnologijo-

^

°Pa2ovania Informacij arhivske

^ .

lo „• • «ovin,

5Lf ^ino

m',

»

Mi realizlrani»

 eP°i-

W'W >«*Jr

^ojem

»?Q

^'^• anievan-

se danes

upo^

udi cIqvpi ^^^^

na no«:ii

'^Jomiaclj

arhivske /^^jpO

6gov

antin^ ^®P° ''ednn

^'°^®ku

posredno

ali

s

jj|,

Jna^..:_ P°dDoia..i:- PQhjivlh

7ar»ienv/

WfitfOkO^'^

Tako

Pren

njih

kn u®

P^pirjev. tekstiia. P-

berljivihi

Pojeoi se°^ ^'^' ^njevarv danes

eraturi se kor- ^'

'ovekn ®^®

 a nosiice' ®' ^®^''

arhivske vre^^^jpo

k'

Pravzanr amin

^^P^sredno

^

^'°veku

posredno

all

s

jj|,

1°lP°iavirDoi ^4sov.

V

trokovn^^J,

^^Posrednr^' itd

P^Pirnp

klasicni nosiici inform

. ' °P^abra,i^\^. ^njih

pergament. les.

'•azump?^^' '®oretjki

cutiij

zapise je

Pnciatki°

o^in ^^^Procjo ^u- P^stali v

preteklosti.

 ®'^ 0'09tjah'k

t ®®

'^°9ost4^®  ®orije

in

prakse pa PJJJh

tem°,® 36uo znosiici strojno

berj,,

Sam digitalnih in ana 09%

 

s^arhi

dok?2f niediie,

ki

S>i i?«PotL>ovn

p°K

Sar, na digitalnih in analo9%

«hi»stega oz.

52 °*'aiec

p..   tlokumentarno g

^''' Skiarh

Prednosli

inpasti

prevzemanja arhivskega gradiva

na

sodobnih

mediji

celoto  ...pisanih, risanih ali tiskanih dokumentov,

ki

so biii sprejeti

aii

izdeiani v neki ustanovi... , je takratni pojem  sodobnimediji obsegal

izkljucno

papir,

pergament

in

podobne standardne nosilce

informacij. Ko

pa

je Schellenberg konec

petdesetih

let definiral

dokumentarno

gradivo

kot  ....vse

kniige,

papirje,

karte,

fotografije

aii

drugi dokumentarni

mate

rial

neodvisno odzunanjih obiikaii

obeiezij....: , je s tem

uvedel

mnozico

razlicnih potencialnih medijev, na katerih so zapisani dokumenti in s tem

tudi potenciaino

arhivsko gradivo,

ki ga je potrebno

ohraniti.

Nadaljnje razumevanje pojma lahko sledimo

skozi

definicije, ki

jih

najdemo

v

razlidnih arhivskih

zakonodajah.

Tako

je

bila

v

zacetku

sest-

desetih

let

uveljavljena definlcija: da za

arhivsko

gradivo vei/a ves izvirni

in reproducirani

(pisani. risani.

tiskani,

aii

kako drugace zapisani) dokumentarni material,

ki

ima pomen za

zgodovino

in

druga znanstvena

podrocia .' Tu je

arhivsko

grad^o definj-

rfno na podlagi

pojavih

oblik zapisov,

le-ti

pa

so

odvisn,

od njihovih

medijev.

Sredi sedemdesetih let vdanski arhivski zakonodaji definir^o

dokumente kot  podatkena kateremkoli

mediju,

vkijucno zeiektronski-

mlsredsM, kiso

kreiraniaiiuporabijenivlavnih

institucilah kotdeiadmin-

istrativnih prooesoV- Podobno

je

f

sedemdesetih let

definirala arhivsko gradivo

kot f

Irrespective

of

their date,

form and

material support, produced or

receded bv

anv

natural or

artifician person,

and by

any

public or

private

sei^icfoXodv in the

exercise

of their functions... . Semi

in

podobnimi

deSli

je

POsSno dolo6ena tudi obveznost arhivistov

da

zago-

tavliaio   ranievanie

tako standardnih

kot tudi

nestandardnih,

neobica-

jnih

oblik dokumentov ter omogofiajo

njihovo dostopnost

vmaterialnem

in

intelektualnem

smislu®

v

6asu

in

prostoru.

V

nreteklosti

so

dolgo

casa v

okviru

pojma  sodobnimediji pre-

vladovaH predvsem tisti nosiici. ki so ohranjali ^iko in ton.

V

osemdesetih

letih

ie nor nemski

zvezni

zakon definiral sodobne medije kot nosilce

ptdafkovn h, Xvnih. filmskih. tonskih

in

drugih zapisov. Vez^elnih

Lonih iz tega

casa

pa se pojavija pojem „nos.lc. mformaci] .'

Nekohko

drugace

pa

so pojem

 sodobni

mediji

r^umeb

ameriski

kolegi.

Njihov

odnos

do protMema

moremo iskati

v okviru

definicije

dokumentac.je

zvezneaa

oomena

ki se glasi:  ....aii books,

papers,

maps,

photographs,

machine rladabie

'materials,

or

other

documentary materials, regardless

of Dhvslcal

form

or characteristic, made or

received

by an agency

of

t Tied M

Government

under

Federal iaw... .^ Dokumentarno

gradivo

v

novejsem

casu pa je

definirano

kot any

material

on which writ-

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 29/105

drawn, printed

<}n

zr .

reo^^ ^^ectromagnetic information^

inciuH

u

^^eated or form or characteristic

chartf^ i^d

to hp authority- Raoo

films

recorrit*^ ® '

f^ped

or

printed

pages, map  

®°dobni

°Pfical

dl c'^''u\^'' '''f 3

computen^^^

specifignih

mJ

'^^^ 'Pljivo sai ® ^

20.

stol. na tern

P°^

.jpi

'°^''OSMED,j..

eiTio d® °<^lagi anar^'^ '*''^'^^

^ ^5 ^ skaga

pradiva

lad^'S

Sam ?'*'• Poe'nn' osnova

dokume^to '.

^ gO

in ?o j® njen^'^^''®Po

povo ?^''^'^''^ objektov, na ka ^^jku-

P^iftia

 (Jq,

^P^^mijena^^

^®®bina

7

 ^olocen

dokurnent

J

^grii

dol2 ^P'?ana

na

natancno doloc®

°''''

*<01

So nnH ''^®Pta in^*^'' Pkupaj

V

tern sistemu

zah  ^^Pes

i •

 9-

d^oJ

^ ^'^ovr^den®^

sporocilom

z^g

Sl^.° i&Tj

'«S °'?Si'

In SJ* ' dino

glsdand^k

jj

^^'^ocjo ohH^^^^bno^. ^ ^p' asanja zakaj

sodob

aii

DjiL

®'^v,

'^okurrip

ki jih

vsebujejo-

^

^

i^e'dr'^°Pirania^

®odobnih medijih je ^^'SdoK

''J

enega'P^esllkav. lahko celotn' d

konteksti

bistveno

P

Prednosti inpasliprevzemanjaarhivskega gradiva na sodobnih

medijih

ali unicil. To

pa

pomani,

da sg dokumBnt kot pojavna

oblika upravno-

pravnaga

procGsa transformira

iz

absolutnG

katGgorijG v

rslativno.

Ob tern

pa

sepojavi §e nov problem njihove

berljlvostl. Glede na

to,

da digitalni oz.

analognl strojno berljlvl

zapisi niso

cloveku

neposredno

berljivl,

se ob

preklnltvl

fizicnih

povezav, ki so

sicer

vzpostevljene

prav-

iloma

s

pomocjo strojne in programske

opreme

ter logike njihovega

delovanja hitro

izgubijo.

To pa

v

nadaljevanju pomeni, da fizlcni

objekti

V

obliki

sodobnih

medijev kot

so

diski,

trakovi,

diskete niso vec

sestavni

dell dokumentov , temvec

izkljucno

samo

njihovi

nosilci.

Potrditev

tej

tezi

je

mogoce

iskati

v

sodobnih zakonodajah

s

podrocja poslovanja

z

elektronskimi dokumenti

Uqotovitev

da

se je

odnos

medij -

dokument

po

vecstoletni

jasni

soodvisnostiV

kdnjih desetletjih spremenil, ni

v

nasprotju

z

dojemanjem

vsebin arhivskega

gradiva

v

okviru

arhivske

teorije

in

prakse.

V

arhivih

in

arhivskih sluzbah pa zahteva

vzpostavitev

novega stanja ustrezne

tehnolosko-tehnicne. pravne in

druge

okvirje. da tovrstni dokumenti

zazivijo Vcasu

in

prostoru, neodvisno

od nosilcev na katerih

so

nastaii,

oziroma se trenutno nahajajo.

3.SODOBNI MEDIJI

IN PREVZEMANJE

ARHIVSKEGA GRADIVA

Celota

strojno

berljivega

arhivskega gradiva

jevprocesih

nastanka,

obdelave in

uporabe

realizirana na razlicnih nosilcih z razlicnimi materi-

alno-tehnicnim^i

znacilnostmi. Izhodiscna diferenciacija tovrstnih medijev

temelii

na

niihovih nacinih in oblikah

zapisovanja,

sekundarna

pa na

tra-

janju

oziroma

obstojnosti zapisanih

informacij, ki jih posamezni mediji

lahko

realizirajo

na

podlagi

fizikalno-kemicnih

znacilnosti.

Pri

uqotavljanju primernosti

sodobnih

medijev za prevzemanje

arhivskeqa gradiva

je potrebno teoreticno najprej

odmisliti

vse tiste

oblike

in nosilce informacij, ki v sistemu strojne obdelave podatkov

shranjujejo informacije le zacasno

aii

prehodno zaradi

potreb

procesa

strojne obdeiave

Vto

skupino spadajo delovni

pomnilniki, raziicni

pred-

poninilniki

ltd

Na njih

ni mogofie daljnorocno zapisovati informacij

arhivske

vrednosti,

zato v tem kontekstu

niso

predmet nadaljnjega

raziskovanja

Vnadaljevanju sebomo

osredoto li

na tiste

medije,

ki zagotavljajo

dolgorocno

obstojnost arhivskih

informacij na

ta

nacin,

da

spremenijo

strukturo

podatkovne plasti medija, ali

na

drug nacin

zabelezijo strojno

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 30/105

berljive

signals

in so zata

nnt •

arhivskega

gradlva.

MerinL If dolgodobnega ohranjanja

trakovi, opfieni diski, lukniani razlicne vrste

disket,

magnetni

Nosilce

digitalnlh  

W

na

PoVlanf° razdelimo na

naslednje

tri

druaih Podlagi opticnih

tph

sprememb

medija'^

dig';

J nl^ °®'l=6vlnformacr

digltalnl zapisi

na podlaQ'

PriTiernos?nafiini tovrstnih medijev postan^

gradlva. ^ ®

' P'®mentaclie za dejavnik ugotavljanj®

Potrebe

prevzemanja

arhivskeg

to''[ ' 'f®' ^®alea5

vTnosTnearlT'® '^'^.' ''^ dostopom

je name '

J Prirnerna za imnb strojno berljivih

zap'S^^

vliani fl'^®9netnl arhivskeg

2a

to je Vosnni •

^^''^ostnena

^

dostopom

je name

gradlva. Kljuh

to

' ' '' ''na za imnb strojno berljivih zapis'^^

fepSteSr. Previemanja

arhivskeg®

PPorabo Vrhivr' '®'^P®faturi 11?°^'  '® ° P ' vec berljivi, poter ko

»^®kovih

iz S Poniembna

li ? f'°Pinj Celzija, pa

je

za njihovo

 ®^ri|h trakovih

iz

Poi a vi ^n•< se pri magnetn'

®biia. Nadaljnji

eio°'''°^®P®

dioksitia /^^^ stopinjah Celzija,

pri

^ ®«lnostikotnpr

®?® « ®9otav||ifJ^ °2) pa ze pri 135

stopinl®J

ona

in

siort

'^°®®ko

nadzn '''eti tudi

« t

®®*^®'''^i2acije

ze

relativno

 ®i«i 4?

M®

Cn ^o

rSS^®i®®

QIC formate.

Pri

DAT

^

'®'ib kaset n^*®

P®^in oa

''^^'^ovih kar ' •'alno pisaino

glavo

P .

< ®

^P^lieni

00^®.° Veiiki 4;' 9°t®vlja

dolgorocno

kva

m

zan^*_ .^P SOVan:..

.   ediiox, ^

je pri prevzemanju disket potrebno

vedeti pod

kaksnim operacijskim sis-

temom

so

bileformatirane inzapisane into je potrebno upostevati pri nji-

hovem odcitavanju. Zivljenjska doba disket je odvisna od

kakovosti

izdelave, intenzivnosti njene uporabe in okoija, v katerem se uporablja.

Zato je za

potrebe prevzemanja strojno

berljivega arhivskega

gradiva

potrebno uporabljati kvalitetne

in

praviloma se neuporabijene diskete.

Pri magnetnih

diskih je potrebno ugotoviti, daso

odiicen

medij za

shranjevanje

informacij,

se posebej, ce so

ti

organizirani v sklade,

saj

omogocajo hiter dostop do velikih kolicin

podatkov. So pa

manj

primeren

medij

za procese

prevzemanja arhivskega

gradiva,

se posebej

ceso

ti

vgrajeni. Vteh primerih je

veliko boije

prevzeti kar celoten racu-

nalniski

sistem,

cejeto mogoce. Za

uspesno

deiovanje diskov je

potreb

no

zagotoviti v

ponornem

sistemu se

pripadajoce

kontrolerje

in

podporo

t.i. BlOS-a.

To pa predstavija ze

zelo

zahtevne

posege

v

sistem

na nivo-

ju strojne opreme,

ki

so v

osnovi

zelo tvegani. Ugotovitev pa

ne

veija

pri

t i izmenljivih trdih diskih,

ki

so razviti

za

prenose

podatkov

med

kom-

patibilnimi

sistemi

in so torej

lahko potenciaini

mediji za prevzemanje

arhivskega

gradiva.

Za razliko od magnetnih

diskov

so

CD-ji

namenjeni prenasanju

podatkov Vokviru namembnosti in kompatibilnosti

strojne

in

programske

opreme

obicajno

za potrebe distribucije.S

tehnoloskega vidika

na njih

ni

mogoce

realizirati dodatnih

zapisov

pri

koncnem

uporabniku

  ustvarjal-

cu arhivskega gradiva. Vte namene so razviti

komerciaini

CD-R diski ali

DVD

diski. Na nepopisane

medije razlicnih kvalitet je mogoce s pomocjo

posebnih naprav

trajno

zapisati dolocene vsebine.

Danes so

CD-R

zelo pogosti

mediji

za prevzemanje arhivskega

gradiva ob upostevanju dejstva, da

gostote

zapisov podatkov, pred-

vsem na

zunanjih

sledeh

diskov, zahtevajo visoko kakovost

izdelave.

Se

take majhna

napaka

na

povrsini

diska povzroci napako v

velikosti

vec

bitov.

Kljub temu,

da so strokovnjaki

razvili

postopke za

popravljanje

napak, ° je tudi

ta

medij se

vedno

relativno obcutljiv, zato redko

prihaja

tudi

do

nepopravljivih

napak. Vtem kontekstu

naj

omenimo,

da

obstaja-

jo se druge vrste sodobnih medijev, ki so

bili

primerni za prevzemanje

arhivskega

gradiva,

pa

iz razlicnih vzrokov niso najboij razsirjeni, med

njimi

pa

naj izpostavimo ZIP

diskete.

Od starejsih, danes

skoraj pozabljenih oblik modernih medijev, naj

omenimo luknjan'e

kartice

in

trakove,

ki

imajo

v

osnovi podobne

znacil-

nosti kot papirna dokumentacija. Luknjane kartice imajo teoreticno

pred-

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 31/105

MiroslavNov^

iti

zenostavno zameniavo na ^ napako mogoce odprav-

zvidika arhivske teoriie

in

'uknjane kartice. Ta prednost pa

sicertvori med

sabo loairnn pomanjkljivost.

Mnozici kartic,

ki

paktnost ceiote. Vhodni celoto, manjka njena

realna ko^

®rnu pravilno delovati

Dana

  ene

kartice ne morejo

vec vsis-

2vidika arhivske teorije in zastareli luknjani

trakovi

imajo

iskff T° ' ^'at'vno

dobro 7an P''fdnost pred luknjanimi kartican^'-

ti ceint

°

w

P''®^vsem pa

ne

mnr°

^^'jano logicno

povezano

informac

seboi

ra ,

 s

je uporabiia^'^^

njihove

realne

kompaktno

^boj

r^„kujejo

po

^ec

vrst

luknjanih trakov.

ki

se

mad

^^h.v,sti paiih p,

ti

mediji vec ne uporabl'

°dlocanju

01

h

modernih

medijev za potreb®

V

katpf

  ® ® <teristike » v

prvi vrsti

upostevati

pob? Clokurnenti

okolje

na

podatkovna-^

 ^• gaee poveri ^

pp

niih ^kljucno s predvidevan)^^ .

^spisanih

dokum °' ^®''odost(V^' realizaciji

v

pf

jnO

 °9 ®infi?finrn® ° ie potSnl^^P^odukcijo  nestandardn®

savitev. Tq

pomB[IP°' °®l<e,

ki

ohraniti

vse

P°^'^

g(j-

' di

strojno kot pn °

 jihovo verodostojno

P .

hnrt°*°^''®®®tefnelin''*'''^

Podafkom

nosilcih informacij ^ .0,

P ®drne^ ^®ve

 a

modernih

rnedi) j,

em

®

vidlk ki

/'^®®d®9a deknri- ^ ostanejo

all

postanejo

^

Si®* ™

 »«»«i=

dokurn

'^'^^^^aticni vh

i^^

^^ oceno^ ^ ^ riostjo

podatka

v

do v^j

ki

sta^^ni niediju,

kakor tudi sernan  ^pri

se

je

ra

^'.?^^ksa

stroin v Popolnoma enaka ^j,

datoteko ^

I^ ® iz seni P'®ovani=

_

®®soni spreminjala, ^ki

^Pisa v'oh i® ^®Pisana

n^®®®«h

let'

  ^dgava

dokumenta ^^|j|<i

Pa if

 ® Prebran j® sintaksa

str

p3

 ® ®nak. ^apis In nato zapisan

pP

4

Da

«aijev V

arhivska

ski<>

zahtevno. Pri tern

ikiadi^^tr®

ne

i®

Prednostiinpasti prevzemanjaarhivskegagradiva na sodobnih medijih

samo za problemev zvezi s prevzemanja

ali

inkorporiranjem teh medijev

oz.

njihovih vsebin

v obstojece

arhivske

sisteme. Veliko vecji

problem

predstavija zahtevapo njihovi dolgodobni hrambi, ki je povezanas spre-

membo logike in

odnosa do arhivskega

gradiva.

Do sedaj

relativno

pasivne postopke

in

procedure,

ki

so vzpostavijene za

klasicne oblike

arhivskega gradiva je

pri modernih

medijih potrebno zamenjati z

aktivni-

mi. To

pa

zahteva

potreben

kapital in

ustrezno

znanje.^^

Danes, samo dvajset let po

realizaciji

prvega komercialnega oseb-

nega

racunalnika, ugotavljamo veliko

pestrost

nacinov zapisovanja

podatkov,

pri

tem pa se

mediji

praviloma

pojavljajo

v

razlicnih kombi-

nacijah.

Med najbolj

pogoste

spadajo zapisi na papirju

in

disketah ali na

mikrofilmu

in magnetnih trakovih ali diskih in razlicnih

trakovih

oziroma

kompaktnih diskih.

Prav

zato jepotrebno zepred prevzemom, tojev pro-

cesu

valorizacije,

obravnavati

produkte

informacijske

tehnologije pose-

bej,

medije in okolje posebej

in

koncno

produkte, medije

in

okolje

sku-

paj

Na ta

nacin se izognemo na eni strani stroskom prevzemanja iste

dokumentaclje na

dveh

medijih, na

drugi

pase prevzame

arhivske gradi-

vo Vtaki obliki,

ki

zagotavija kompatibilnost z obstojecim primarnim

arhivskim podatkovnim

potencialom oz. je v

skladu

s

smernicami

in

navodiii

ter strategijo razvoja arhivske siuzbe, ki gradivo prevzema.

6e je pri klasicnih

obiikah

arhivskega gradiva dokument dolocen

sele

takrat, ko

je mogoce

jasno definirati medij in

vsebino skupaj v fiz-

icnem smislu,

se

pri strojno berljivem arhivskem gradivu

to razmerje rel-

ativizira. Pri

slednjemse dokumentgenerira

izkljucno

v logicnem smislu,

kjer medij praviloma ni

vec

izkljucna komponenta dokumenta

ampak rel-

ativna.

Vtej

zvezi

pase

pojavi

kar

nekaj arhivskih strokovnih

problemov.

Pri klasicnem arhivskem gradivu

so zadeve

v fizicnem smislu praviloma

ohranjene samo

naenem mestu

in

v

natancno dolocenem redu.

Zato so

mediji

v tem kontekstu pomembni elementi zagotavljanja javne

vere

arhivskemu

gradivu, hkrati

pa predstavljajo tudi izhodiscaprevzemanja,

manipuliranja in uporabe arhivskega gradiva.

Pri

sodobnih

medijih pa se zaradi relativizacije odnosov do vsebin

dokumentov postavija strokovno vprasanje, v koliksni meri in v katerih

primerih je smotrno govoriti o prevzemanju sodobnih medijev, se pose

bej ob

spoznanju,

da je razvoj komunikacijske

infrastrukture zelo inten-

ziven,

njena uporaba pa se vedno narasca.

Znano je, da so elektronski dokumenti lahko fizicno ohranjeni na

razlicnih mestih, toda s stalisca koncnega uporabnika pogosto pred

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 32/105

Miroslav Novak

stavljajo

celoto.

ki

jo lahkn ra^i-  

prevzemanje spletnih

strani ^blikujemo. Tipicen taksen primer je

ehnoioskega

vidika

v

tern

nrim^ clolgodobnega

arhiviranja.

S

nega medija za transfer Dodatknx'^^ ^ Po^rebujemo

ekskluzivnega vmes-

P''enasamo no nh°? do arhiva,

saj

lahko vse-

arhivM ^^kviru vznn^t^^r^' komunikacijski infrastrukturi m

nikaciiek-h

smemo jyn

informacijskega sistema ^

Sow

'^kljueno

tehndosko-kom -

^0. sal normp^t'^° Posebej pozorni na

arhivsk

lagifine

relSe ^°

enot  

'^Qterlalnl nhi pa jg • skozi formaino definira

Pragmatlcne qh ^

®^''okovnj delax

in

oznacbo.

P

5' °vn6gTS'y

vere

strojno berg

Da

na

sodnK ^^P'^ov

lahkn

smislu.

Semanticn

e,

zapis ak«»

•?

stroinn

u

3li kake

druge

medj

 P®«tevati T°

Nivem

....

IJW.

• Pda.gan.aclil'

  ° »

cutiii

praviir?°^°®®

j®

brez

na celotah

0

P°®laS^  i PrisS  ®'^®2ne strojne in prografPfA

n® medljh,

kerf

,

on.> lahko ®P^®'Pemb nil

^

Primerlh, ce

so

ti

nastal'

Drax/iu

Uont^,. . ^ J®

brp:?

. X

n a ceiuio

P°rllagi sx,,' l? rii rnogogPhsotnost strojne

In

progr^

'I' ^aznavnih

 

®® medijih, ke-

- 3

Potre?

'®hko skia nil?

Primerlh, ce so tl

nast® '

S r

°P°®®be t ?®.

daie P®riatkov=».

,.

P°irebno J®j rino i2pe hn®'''®2noS°   ®rijivem arhlvskem srajn

???°Pki

odhi ?®®*ransko

 

^'stem nii?^ ® ^asnovan sistem prf. le

norm

,1 P°®®bein..^:: ®. da ie

Podatkov=°.

,,„

P°irebno

J®j rino

i2pe hn®'''®2noS°   ®rijivem arhlvskem srajn

Ohru ' ' '

0dbiran® '® ®l<0

or

nilhn^ °

zasnovan sistem prj| je

arhf i

Pri2ad&'®liene fca®

 adzora.

Pos?®

irni

®°

gradivn'

^

Iraterih

? ®l ie potroK '® ^alorlzaclje 2 ustr jji

Vem a>® usS ?-

®^®i® i®

mis..

p r < r

Prednostiin pasti prevzemanja arhivskega gradiva na sodobnih medijih

arhivski strokovni delavci ne stremijo s am e z a cimvecjo avtomatizacijo

arhivskih

sluzb

in

za

pripravo informativnih

pomagal ampak

morajo

ze

v

te m

trenutku valorizirati in hraniti arhivsko gradivo, ki je

zapisano

v stro

jno berljivih oblikah.®^

zakuu ek

V svetu imajo razlicne prakticne izkusnje prevzemanja arhivskega

gradiva na sodobnih

medijih.

Te pa praviloma niso odvisne

toiiko

od

medijev samih

kolikor

od predpriprave strojno berljivega gradiva

pri

ust-

varjalcu

in

sposobnosti inkorporiranja elektronskih dokumentov v elek-

tronske

arhivske

sisteme. Moznosti, ki j ih nudijo sodobne komunikaci-

jske infrastrukture, pa zgornjo tezo se potrjujejo.

Ugotovitev

veija se

posebejza

podatkovne

transakcije v jsti

casovni

dimenziji.

Velik problem

pa

predstavija

prevzemanje

sodobnih medijev in

elektronskih dokumen

tov, ko iz kakrsnegakoli razloga niso bile dosledno opravljene vse pro

cedure

na

strani ustvarjaica

tovrstnega

arhivskega gradiva. Problemi se

pogosto zacenjajo ze

pri kompatibilnosti

na

nivoju

strojne opreme,

kar

veIja se posebej za starejse sisteme in se nadaljujejo preko kompatibil

nosti na nivoju operacijskih sistemov in aplikativneprogramske opreme.

Najvecji arhivski problem pa se pri prevzemanju pojavija na

podatkovnem nivoju, saj

velikokrat niso

vzpostavljena vsa kontekstuaina

razmerja, zato tovrstni zapisi Ie

redko

sluzijo namenom

elektronskih

dokumentov v arhivih. Da pa je to druzbeno zelo

pomembna

aktivnost,

pa nam dokazuje tudi pozitivna zakonodaja s podrocja elektronskega

poslovanja.

Analiza moznih manj ugodnih all

celo

negativnih vplivov

sodobnih

medijev

na prevzemanje arhivskega gradiva kaze, daje pri njihovi upora-

bi potrebno biti previden in pri tem upostevati vsa priporocila proizvajal-

cev medijev vkljucno s strokovnimi izkusnjami s podrocja njihovega

rokovanja. Glede na to, da v arhive praviloma prevzemamo relativno

staro gradivo, in da gre

pri

tem za unikate, se pojavija drugo pomembno

dejstvo s tega podrocja,

kjer

majhna napaka

lahko povzroci

katastrofalne

posledice. Slaba plat tovrstnega prevzemanja

arhivskih

dokumentov je

med drugim tudi vellka odvisnost, take od elektricne energije kakor tudi

od znacilnosti strojne in programske

opreme.

Za izvajanje tovrstnih

aktivnosti je potrebno posedovati znanja, ki

d o s e da j

niso predstavljala

tipicno arhivskega nabora znanj in velikokrat tudi kapital za Izvajanje

tovrstnih

aktivnosti.

61

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 33/105

Mimslav Novak

gradiva glede

na klasicnn n ^ tovrstnega

arhivskega

logisticnem

podrociu Vpiii^aT 1-°' vecplastne.

Prva je

gotovo

na

'zredno majhnem

prostom

Podatkov

se

praviloma

nahajajo

na

podatkovnimi celotami tpr °' ogoca enostavno

rokovanje

s

Po

informacijskem bitu.

''elativno

nizke stroske manipulacije

Podatkovne

strukture.

ki

je dh Predstavija dostopni cas do

berljivem

arhivskem gradivn i^ se

posebej

pri strojno

Ss,av®o'°

bistveno'k;ajsi

tot

pri klasiene

se

Dosph '

^•^snisuie«

rnultlpllclranja

.

s)

na daljavo, hkrati

s

''sziskovanja

arhlvskega

gradi^

^ stempatudlvecanjlhovovarnosti.

literature:

Bearman

David° '^^^^'

^

'^^PV/www.iisnitt w 14. 8 2001

5 Electronic

Recordk®®?'

'

• electronic records

  ^°ok

Mictatf'®'

l-Sh^ °'DLM

Fo °'

' °' P 'er archives

in

9

Jf^'aement

' ''oduction

'

Selected Guidelines^,'

in

Luxemh

t)LM.c'^

  between

creat

 ^PePer, Pariz 1990,

str. -lio '

bT St

4 :

 sers and custodians of

in^P^fX

 

j ' Z

Brussels

18-20

P® ®

f°sehkawlx ^^^bvvare-p. .

-w. • ™

'• £5r '>Sh;5' r° •

• —

^ io|.^WnoMi

scxiotmihcDIik..''..''

 

irst^'

jpiatt

0

iC'j

0

isPl^

-sO'

tdi'

Prednostiin pasti prevzemanja arhivskega gradiva na sodobnih medijih

16. Novak Mlroslav,

Sodobni

trend sistemov

za

upravljanje z elektronskimi dokumenti v

arhivih. Sistemi

za

upravljanje z dokumenti, Ljubljana: Media.doc, 2001, str. 1-9/1.

17.Oglesby Thomas

R.,

William H. Leary, Managing Electronic Records, Washington

1990 .

18.Oldenhage Klaus, Bemerkungen zum Bundesarchivgesetz, Der Archivar,

Mitteilungsblatt fiirdeutsches Archivwesen, 4/1988,st r. 477-498.

19. Pajalic Dubravko, Karakteristike nekonvencionalnih arhivskih materiala, Sodobni

arhivi '92, Maribor 1992, str. 69-72.

20.

Pivka

Marjan, Novak Miroslav, Valorizacija strojno berljivih zapisov,Sodobni arhivi '93,

Maribor

1993 str. 79 85

21. Povzeto iz: http://www.aa.gov.au/aa_www/aaJssues/ker/ker4.html, z dne 4.1.1997.

22.Richter Gregor, Das baden-wiirttembergischeLandesarchivgesetzvom 27. Juli1987,

Der Archivar, Mitteilungsblatt fiir deutsches Archivwesen, 3/1988, str. 385-398.

23.Schelemberg Theodor R.,

Modern arhivi,

principi i tehnike rada, Beograd 1988, str.

11 12 .

24.Schmitz Hans, Archivgesetz Nordrhein-Westfallen, Der Archivar, Mitteilungsblatt fiir

deutsches Archivwesen, 2/1990, str. 227-242.

25. Sidney B. Geller, Computer Science and Technology: Care and Handling of

Computer Magnetic Storage

Media,

Washington 1983.

26.Tfrning Don, Handling ofthe Electronic Records issue and cooperation

with

public

administration. Experience of the Danish National Archives, Proceedings of the DLM-

Forum on Electronic Records, Brussels 18-20

December

1996, Luxemburg 1997, str.

85 89.

27.

Vilfan

Sergej, Zontar Joze,

Arhivistika,

Ljubljana 1973.

Napomene:

1 strojno berljive zapise varhivski teoriji

In

praksi

opredeljujemo

razlicno, in toglede na

nosllce

all

oblike zaplsanlh

signalov ternanjlhov

namen. Tako

ugotavljamo

pojavne

oblike dolgorocno rel-

atlvnostabllnlhzapisovna paplrjuallna optlcnihmedljlh, pa vse do popolnoma nestabllnlh nacl-

nov Inobilkzaplsovanja podatkov v delovnem pomnllniku v dolocenem sistemu znakov kodl-

ranja.

2

Prlmerjajte:

Peter

Pavel

Waslnc,

Materiaino

varovanje

klaslcnih In novlh nosllcev Informaclj

v

arhlvlh,

Maribor 1992,str.17 - 78.

3 Theodor R.Schelemberg,

ModernI arhivi,

princlpl Itehnike rada, Beograd 1968,str. 11-12.

4

Tako

je definlral

arhlvsko

gradlvo Zveznl arhivski zakon Iz leta1964.

Prlmerjajte:

Sergej Vilfan,

Joze Zontar, Arhivistika, Ljubljana1973, str. 13-14.

5 DonTfrning,

Handling

of the Electronic Records Issueand cooperation

with

public administra

tion.

Experience ofthe

Danish National Archives,

Proceedingsofthe

DLM-Forum

on

Electronic

Records, Brussels 18-20 December 1996, Luxemburg 1997, str. 85-89.

6 MIchcleConchon, Processing

and

consen/atlonof computer archives InFrance:

the Constance

method.Proceedingsofthe

DLM-Forum

on Electronic Records,Brussels18-20December1996,

Luxemburg 1997, str. 146-151.

7

Klaus

Oldenhage, Bemerkungen zum Bundesarchivgesetz, Der

Archivar,

Mitteilungsblatt fur

deutsches Archivwesen 4/1988 str. 477 498.

8 Gregor Richter, Das baden-wiirttemberglsche Landesarchivgesetz vom 27. Jull 1987, Der

Archivar, Mitteilungsblatt fiir

deutsches

Archivwesen, 3/1988, str. 385-398. Walter Jaroschka

BayerlschesArchivgesetz,Der Archivar, Mitteilungsblatt fiirdeutsche s Archivwesen,4/1991. str.

535-550. Hans Schmitz, Archivgesetz Nordrhein-Westfallen, Der Archivar, Mitteilungsblattfur

6 3

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 34/105

yfas/avA/ovaif

^®^Archivaf.M2^^^

227-242. Wolf-Ari

^o^efinicijiavstroSu^®^ ®' ^

Public

Records, wasmnyi^-

— |

PaS?^®'' ence ustvS® ^ i^ecortis)

vsi

zapisi ne glede na 1ormat^^.2s|

ohranjanjecio|(u~

J[®j°^stj

zapisi kiima-^^ ''

P°®® ^eznih funkcij.

aktivnosti 3''^ . (gffiai®|

' CS

^^ kturo ter

l^ntekst

in so del

s-st® |

^skupino SD^^^®a.gov:au/a= i

2 i Povr§[np(J^[^^ osilcicjigj{^i^^

2

dne 4. 1.

anainn ^®P^odukr

2

arhiv<S  fi^orniacij. ki temeljijo

na

spren> ^aS^

I

ie

^eproduciranjem^^ij

npign-^   Soioviti

sanir?H^^

 ^edijih

Tn

magnetnih

medijih teof®^

i

P^ •^

eisto

prepLtega razloga.

saj

i^ri^

Das hessische

:t r

mc» . . i74 .

n/

ki ^ - ^WWI I , * J /IC ^ J7U , OU .

OJ57 ^r \/ \ ctf

2i,,vJ^®9' 9 Electronic Records. Washington

1990. |

1990/1991

tvariair

( ecords) vsi zapisi ne glede na

ki

imi

^'' PPsameznih

funkcij.

aktivnosti

a'' tefna^,;

 ^aio vsebino.

strukturo

ter

l^ntekst in so del sis^ |

2'i'^.^^innosS

dne 4. 1.

analrm ^^P^odukr- 2

arhiv<S

'fi^orniacij. ki

temeljijo na sprefh

 

ie

^eproduciranjem^^ja.

TiDlcn-^

 Qoioviti

samn ^edijih

Tn ^

^ ^acij

na

magnetnih

medijih

h^pPj

teof®^ i

starS  •

prep7ostega razloga. saj rn^

j,

^® ^eljna niedijev^'^'Sitalnifizin- nalanfino razlodevati jtraH®^ i '

omeSi^ ' kete. trdi diski

in mag^'

| ,

?^eroma

wP

vpisn ^PPdIagi optien h° bobne

in

feritna

jedr

^ j i

i§v^'®'fi2i6not^u * nfil PodI?k °'°^'^ uporaba pre )| t

j'^arhivstJ.^'^urnoaii, . ^®jhni

nnur*?.- 1 V'''

svetlobe

je laser,

ki

z

^orovano  °st

zanjL

aj ornenimn

 ^'sket

^^eromffPri vpic. ® PP<^ agi optifin u° ^obne

in

feritna ie^f^ .

.^Pdisi

fi2jg ® ' <o energj.Q

'h

branju n'

.^P'^^P'oQij je

uporaba fizikaim

povr^-^'^ - Vir svetlobe je laser, ki zm^

?P ® Pa

podian^ ^®  1

Prakso

ravn'

® ®''9ija spreminja plast pjs

ohrJ' ' P'Po SDaH^?^^®1nih «s sai P '^^zacije. Tovrstni nosiici .^g

'b.kis?''^'^'biuJf dovzetni

na negativne

vp

Da^in ^

®®uveiia..:

' 'bkartin ♦ . . P ® l^aterih ««_. . . ce P

15

?f'®' 9podb^®'Pprak« r ^®^® jernravn^

spreminja P'^^\'.' -flnisi

ohru^ P Po

SDaH^^^^®1nih «s sai P '^^zacije. Tovrstni nosilci

 ^ . gc

O^P -

all

mikrofilni

CoiriDirt^® 'dnev d ° ®9anja in na ^^  I'krofilmov, pri

tem pa

je P ppslK

QIC

5s

Magnetic P

teller

r P'^®P''e6evanje

fizicnih pos**®

obne in

feritna

i

je

uporaba pre

I'fSS

svetlobe

je laser, ki

ja spreminja plast

pjgi

sO

®ot.

:ije. Tovrstni nosilci gol<P^

 . epolarizacije. T<

.^®o tako dovzetni

'n. ki luknu .yairt i

7ai%'

rriediia vrvtcim na

pr i

le m

H J

fizicnih posi

1S £2S?*S^ P°9°™h je mogoee

C

PoS-

  a«'arrpp°P'P terCorporation.

1995. a ^ tefSta

nap,,

PpriPherie

verstehen. ^

C * naZ

niau> ie

Ra„.

„ .

„wi a®   IS

>83. str. 28. \\m°^ry

'^apacitete teh medijev „•• gli

^-gfOl

danced Common

Architectuj

b

1- Primerjaite: Compaq ^eP

MOn\ ®^®r N® Pa^? ®®sion» ,.^ 81 mm t PpQ® *^ J®

nnogoee upo

2nan 1894^® . Prl^P® Orivo^ ^^S-Dc

Pogoni

so obicajno^

PodaHr ^^^ocfa

Ha

^PPiPaq

®mogoca kompresijo

P®

5£«^sS?5«i.C

'^'SSZS^' '^.^ t

bytov. Ta postopek J

i? '=bi§ .Sc^®?®l2ai^ ''i Vv P'<0- ...nib'% j

^oTJ® npor,k?, '.nie^.Paie?,'5'anfc^^^^ nilh ie

eeeteviien

iz stirib a'P^rtienif/t f

yjji   arficg

?® l

za

j

^^i dejg

° '^®cJko

zavzela

dva

milimetra

p

 

®.

eestavljen iz

Stinb^^'ealr

23

i

 nila

Ri, 2.

str 'e'ativn nii veii, ®bkori§A,

l®n

iz

stirih

deiov. Trije de .^ygi

in Xodiranje kartic se

je

 P^ 0<

n„o^a•   ' Pnte^PPP

eii tioilerithovo

kodP>

rP'sa.vh^.hitrn ^sti

n

P^orfv, . •® a H

isT te^r.Pe noar  .P'iSne napak pri zepiee;^'

°^S'ski?® los?   ^^fialov^f v oclnih in

^'^aftin ' Oietodp ®®'j'vosti,

casa

nepr®

j,

PotrL P ®®

itd.

Dejavniki.

ki P^^

^°^ ®bnih pogonov posamezn''^

il'

Prednostiin pasti prevzemanja arhivskega gradiva na sodobnih medijih

skupino konstrukcljsko-eksploatacljskih znacllnosti potrebnih pogonov posameznth nosilcev in

so

pomembni

za

odnos

clovek - stroj so podatki o masi. gabariti. pogoji uporaba, uporaba

energije,

tip

nosilcev, cas

trajanja, zanesljivost,

medsebojna

zamenljivost,

moznost korektur,

tehnologidnost.

Primerjajte: Dubravko

PajaliC,

Karakterlstike nekonvencionalnih arhivsklh

mate-

riala,Sodobni

arhivi

'92,

Maribor

1992,str.69-72.

24

MIroslav

Novak, Problem zagotavljanja avtenticnosti sodobnih oblik arhivskega gradiva.

Arhivska

praksa,

Tuzia 2000,

str.

109-120.

25

Miroslav Novak,

Sodobni trend sistemov za upravijanje z elektronskimi dokumentiv

arhivih.

Sistemi za upravijanje z

dokumenti, Ljubljana: Media.doc,

2001,

str.

1-9/1.

26 AStrategy for ArchivingThe School

of

Information Web Site,, z dne 14. 8.2001. Archiving web

resources, gi•|rte%5Fintro.html. z dne14.8. 2001. Charles R.

l\/IcClure,

J.

Timothy

Sprehe,

Guidelines forelectronic records management on state and federal agency websites, http://lst-

weh svr edii/-nncclure/quidelines.html. z dne 14.8. 2001.

27 David Bearman, Item Level Control and Electronic Recordkeeping,

http://www.lis.pltt.edu/~nhprc/

item-lvl.htim,

z

dne

4.1.1997.

Miroslav Novak,

Arhivi

med pretek-

lostjo In prihodnostjo. Tradicionalni mediji vsodobni informacijskl druzbi, Ljubljana 2000, str. 48-

62 .

28

Pri

klasi6nem arhivskem gradivu je arhivska teorija inpraksa resevala te

probleme

s

sistemskim

prevzemanjem originalnega arhivskega gradiva.

29 Primerjajte:

Marjan Pivka, Miroslav Novak,

Valorizacija

strojno

berljivih

zapisov,

Sodobni arhivi

'93

Maribor

1993, str. 79-85. Claes Granstrom, Relatinship between creators, usersandcusto

dians of information, Proceedings ofthe DLM-Forum on Electronic Records, Brussels 18-20

December

1998, Luxemburg 1997,

str.

38-42.

30

Tipiden

tak§en

primer

so

luknjani trakovi

in luknjane kartice,

kjer

lahko s

cutili

zaznamo spre-

membe na medijih. ne moremo pa jih ustrezno desifrirati.

31

Michael

Cook,

An

Introduction to

Archival Automation,

Selected Guidelines forthe

Management

ofRecordsand

Archives,

ARAMP

Reader, Pariz 1990,

str.

165-175.

Zusammenfassung

In der Welt bestehen

verschiedene

praktische Erfahrungen der

Ubernahme von Archivbestanden auf die moderne Medien, und sie sind

nicht von den Medien seibst abhangig, sonder von der Vorbereitung der

maschlneniesbaren Bestanden bei

den

Urheber und von

der

Fahigkeit

der

Inkorporation

von

eiektronischen Dokumenten in die eiektronische

Archlvsysteme. Die

Mogiichkeiten

von der

modernen

kommunikativen

Infrastruktur bestatigen es zu Recht. Es giitbesonders furdie Transaktion

von Daten inder gieichen Zeitdimension. EinSchwierigkeit bei der Uber

nahme ist die Situation, wenn der Urheber nicht alie

Vorbereitungsmassnahmen unternommen hat. Die Probieme fangen bei

der Kompatibiiitat der Ausrustung und gehen uber die

Operationssysteme

und appiikative Programmausrustung

hinaus.

Das

groBte

Problem

bei der

Ubernahme

ist auf die Daten bezogen, well es

keine zusammenhangende Beziehung gibt und

sehr

sei ten dienen sie

der Absicht der eiektronischen Dokumente in den Archiven. Die positive

Gesetziichkeit im Bereich

der eiektronischen

Tatigkeiten best^igen die

65

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 35/105

Miroslav

Novak

66

Medien wei3t darauf hin n-fn

schlechten

Einflussen der moderne

der

Hersteller

halten mu<S<5 Gebrauchsanweisunge|^

. In den

Archivpn Pi ktische Erfahrungen

berucksichti-

men

darunter

oft

seitene

  eistens alte

Bestande

ubernom-

Jnn NachtPiM^ kleiner Fehler katas-

diP

und

von den Mac^^ernahme ist die Abhangig^e

ietzt von

diesen

Progrannmausrustung. ^

Durchfnh

^Plsches

Archl^

Qutes

Wissen gefordert.

Durchfuhrung. Arch.vw,ssen.

und

auch

der

Kapital

fOr

di®

uiG

vort©j|0 H

Mengwvon n®^^^^

Archivbestanden si ^

 ®ldie MaTn^t ®flnden sich

,^ Bereich.

Die

gr<^

sehr

gerinae

lu Dateno-

kleinem Raum und dad

den 2unana^ ^ ^ °^® osten

rl ^

^ehr vereinfacht. Bs

 ^O irSL Vortell Ist

die Zeit die

9en Datenstruktii  * ®®sischen mh- rnoderne Medien is

Archivbestanden

ik   ^^duzieren

ci?

Multiplikation

der

gd

  ®SicherheiterhShf° ^® ®

3®

der^Fem^® Forschung

arnsuche, und gleichze 9

Vesna GOTOVIN

Zarko STRUMBL

UVOD

ST ND RDIZ CIJ

NA PODRUCJU

K NCEL RIJSKOG POSLOV NJ

USloveniji su odredena praviia kanceiarijskog posiovanja (upravl-

janja sa aktima) koju odreduje Uredba o kanceiarijskom poslovanju i o

duznostima upravnih organa do dokumentacijske grade prema kojem

se moraju

ponasati drzavni upravni

organi i to ministarstva, upravni

organi i upravne organizacije u sastavu ministarstava  

uredi,

vladine

siuzbe, inspektorati, direkcije iagencije, pogono rezije,

upravne

jedinice,

vladine siuzbe, servisi i upravni organi lokalnih zajednica. U sudstvu

praviia

za postupanje sa

aktima

odreduje

sudski red.

U Arhivu Republike Slovenije se prilicno aktivno ukljucujemo i na

podrucje kanceiarijskog posiovanja, a prvenstveno na obrazovanju rad-

nika,

koji rade

sa

dokumentacljskom gradom

u

drzavnim upravnim

organima.

To

nam

odreduju

Zakon o arhivskoj gradi i

arhivP

iPravilnik o

strucnoj osposobljenosti

radnika

javno-pravnih lica,

koja

rade sa doku-

mentarnom gradom.

Naime

jedan od

najvaznijih

zadataka je,da izukup-

ne dokumentarne grade, koja nastaje kod nekog stvaraoca,

odaberemo

arhivsku gradu,

koju

moramo pohraniti nasim buducim generacijama^

kao kulturni spomenik. Naosnovu iskustava, koje smo do

sada

kod tog

posia

imali, nase misljenje o postupanju sa dokumentarnom gradom,

kod drzavnih upravnih organa je vise slabo nego dobro. Bas zbog

toga

posvecujemo posebnu paznju  uredenom

kanceiarijskom

poslovanju,

jer cemo samo tako kvalitetno odabrati arhivsku gradu

iz dokumentarne.

Zanimalo

nas

je i to, kako

se

rjesavaju pitanja

sa

podrucja

kance

iarijskog posiovanja

u

drugim zemljama

po

svijetu

iu Evropi.

Autori

suse

na seminaru u Arhivskoj skoli u Marburgu upoznal i sa

trendom na

podrucju kanceiarijskog

posiovanja

i sa razvojem

medunarodnih

stan-

* Vesna Gotovina, voditelj odjeljenja za gradu upravnih

organa

poslije 1945. godine, Arhiv

Republike Siovenije u

Ljubljani

**Zarko StrumbI, visi savjetnik za gradu upravnih

organa

poslije 1945. godine, ArhivRepublike

Slovenijeu Ljubljani

67

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 36/105

jS21g2 2S.^*oj/nmti

darda

ISO

15439

1

Management.

Posto smo

unn?^ '°

Documentation Record^

su

uSloveniji,

prvenstveno zhnn^

slicnim teskocama kao

sto

^Bosni 1Hp? dokumenata na novim

me

^

3snje

napore kod razvoia cemo u

prilogu predsta

«0  5«9

|A kancelarijsko

. ^

preqledn

- MANAGMENT

?°druRf P^®dstavlti

razvoj

medunarodg

d^S^manr. Na LposloJanja

ISO

15^

Francuska

Vellka d Ampr -^ Projektu aktivno ,m,

Drzave, Kanada,

AustraJ

Ni Pokusavasiste ®'® Parda z, J ®' Njemacka.

ISO

15^8916?

definisati ukun^I^ ^dal ziratj  

j®

kancelarljskog po® °^f,oS

ra?r®^®'^ocl

kanceh

na

odrediti, o jn

tradicijar^^ P^slovanja

°snova,

metoda  J

omon?^ °^^

^''j

med. karln Pnlikom smo se sus

Pojedin^^^^° ^Pravliani'^ -^^' ' ' standp^lfposlovanja. ^jj

ja, itQ  Mvnih nrJ^.' '^^'^• anHvan- Postaviti neki okvi^ ^Q j

kod^ ^o umenata, koji

koni su

^nutr^ ivanjskog

oslm i^nifv,j,®^'Piano uura^i^^ Po

od

n ^^Pisa podataka, ^

i®

  arhivskJ^

^nih

di^  Pohrln-^^ ^trukture. Isto tako

PosIqw

^ ® tnost

su

dokumenata sa

^

. ve^

^^nlvanfa

 s ^K

neo^clardi

kancelarijsko V

P°Prucje. u

K?^®' ^a j©

y

arhivskp^^^® ® podrucje

^^raturom/ j s. u

on

^ojam ^

^P atovjg

  orn vec 1° englesko ^

SS a'S'l'n.J' n>o?S'|;>>'Po6eoieme(Iun» '^J. j

68

  hi

P^

/

\y^

^

996,

gdje

su

'P

posebnu

Standardizacija na

podrucju

kancelarijskog poslovanja

pozornost, jar su bili prvi uspjesan pokusa] uvodenja jedinstvenih,

podrucno neovisnih pravila za kancelarijsko poslovanja. Do tada su u

mnogim drzavama

uradivali

kancelarijsko poslovanja sa posabnim prav-

ilima,

propisima

ill intarnim uputstvima za odradana

podrucja.

Australski standardi AS4390 - Records managamant

su

bili prvi

puta

pradstavljani

kod Madunarodna organizacija za standardizaciju

ISO®

krajam 1996 godina

sa ciljam, da

bi

sa usvojili

kao madunarodni

standardi. ® Ganaraini sakratarijat ISO ja

dao

australska

standarda

na

usvajanja nadlaznom Tahnickom odboru -TO 46 Na usvajanju, umaju

1997 godina prijadlog nija bio

izglasan.

Ipored togasu sa drzava clan-

icau

pomanutom

odboru zauzala za

izradu

madunarodnih standarda za

kancelarijsko poslovanja, sto

bi

uvaliko pomoglo kod vodanja kancelari

jskog

poslovanja u

madunarodnim

korporacijama i privradnim pra-

duzacima,

koji posluju

sirom

svijata.

Zbog toga su novambra 1997

godina osnovali kod Tahnickog odbora -TO 46 posaban radni odbor

SO

11

za

izradu standarda.

Aktivna clanica tog komitata su Australija'®, Kanada, Francuska,

Valika Britanija, Svadska,

Sjadinjana Amaricka

Drzava i Njamacka.

Osnivacka sjadnica novog ISO/TO 46 Pododbora SOU

 Archivs/RacordarsManagamant bila ja od 13 do 15 maja 1998 u

Atani.

Zakljucano

ja

bilo,

dasa

osnuja madunarodni radni odbor (gramium) iz

drzava clanic a Tahnickog odbora ISO/TC 46 Information

Dokumantation . Adrasa odbora (gramium) ja ISO/TC 46/SC11

 Archiv/Racords Managamant . Kod tog projakta saraduju jos i organi

zacija, kao

sto ja

Madunarodni arhivski savjat -ICA

i

Madunarodno

udruzanja sa podrucja kancelarijskog

poslovanja'®

kao i pojadina drzava

sa statusom

posmatraca.

Za uskladivanja nacionalnih prijadloga

su

osnovani

posabni

radni

odbori

(gramiumi)

kod drzava,

aktivnih

clanica.

Oni

su sa formirali 1998

godina.

Sacinjavali

su

ih

strucnjaci

iz: javnih

i zasabnih arhiva,

istrazivackih organizacija, informativnog poslovanja, praduzaca, koja sa

bava

sa

softwarom kao i podrucja privrada i normiranja. Australijski stan

dardi su

bili

prihvacani kao radni osnov za izradu novih modarnih stan

darda. U Radnom odboru -SC11 su:

• Analizirali nacionalna stajalista, koja su bila prazantirana na prvom

usvajanju podobnosti australijskih standarda iz1997godina,

• Nakon

t oga su

1998

godina

australijska standarda razclanili, ta ih

skoro u potpunosti prauradili i

• Na kraju

su

dataljno odradili ciljava novih madunarodnih

standarda.

Koristanja pojma arhiv su ogranicili samo na podrucja arhivska djalat-

nosti. Osnovali

su

i

posaban

komitat ®, koji

sa

brine

za usputno

uvodan-

69

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 37/105

j®

 scionalnih

Un

'I

??®'®%n je' ri

teksta

te

ih posreduju u

N^J*®

^vedske,

®'j6decih

clanica; Australije,

Nj® |

Novinacrtfi,

malo'zak^i ®

razmatranje 1999

darde

i

daiio

Of^boru sr Prvobitnim

australijskif

farda

ja

dnl^^^®'^'

odnosnn

- ^

999

odiucili,

da

c

P®''ia sa doin?  ^lavnom zbnn Do daljeg razclanjiva j

^0

nS

i

a^hiva

. ,

na* naprijed

pomenutog

n , ®

ai.kvalifl,, ®'^® ]®- Zbog toga su

nacrt 513 ^

di> M 5

T®

-^ogS upStstva , ibas to

S ®avladaj° '<obisen, °®''

^azlicitim

sistemima kancelM^o#

®lovanja,»

^ '^itetradicfe

i °'^°9tjciti, da se

na

medun^

vakan

sn

 acini shvatanja kanc®

zajednicki sadrzilac jjlV

t)i

troh Ren° ^^'^cJivanio ® usredsredeni na po oP,

|®aial2^Cf°;)

®6

pSf,' °9 ce iima smisla.

T®b '®V,

' 'alitet

4

®®'ariisk^ '^^'''a2iSy'^'.j®y^  <30

 code

of

J'rt °9acava^^®^da. Poslovan^ Resenja ipostupke

>alal® raeiiji^oma cime bi se

postrgao i

odg^r<

 

k °

to.

da

bi

se

sa

sta

|t

^

vodi

'^®®'onalnL

odgovarala

odnosn^

giri

S4<a d>S^.

'todicijama

i razlieit' '

^ 'ik^e

?^''kovaie'['^topisanih

instruirienat® ^,>1'^:

•^0 ;' ''Pa

razumljive

 

^PV

^

'J^lon

je

u

9^.'kojebj nrije^^

PoioL

 

^^'ikovali

i prvi P^'J

^dilSo° ovr,o®P®l6bit|P°Puna

4^°°°

godine d'to i®

®''89a>adi4Pos||j6,/°ie su

proizlaziie

?0

da?

i

ila?

d®

/

'^akliir^^^'^j®-

Predvida

®®' ijefii

raspravi

biti

obja^'U'

i

Standardizacija na podrucju kancelarijskogposlov anja

godini.

Njemacki

radni

odbor

je odiucio,

da ce ih stampati i

prevesti

na njemacki jezik, jer je trenutno tekst samo na

engleskom

jeziku.

Tehnicko putstvo bi trebalo

biti uradeno

priblizno pola

godine

kas-

nije. Za 2000 godinu

biio

je planirano

i

to,

da

sve clanice Radnog odbo-

ra - SC 11 izrade tekst sa svim alternativama koje ga uskladuju. Nakon

toga bi konacni prijedlog teksta isao

upostupak medunarodnog giasan-

ja. Obzirom na tok dosadasnjih aktivnosti se predvida, da bi se moglo

poceti sa

ostvarivanjem standarda

sa podrucja kancelarijskog poslovan

ja pocetkom 2002godine.

2.3.SADRZAJ

STANDARDA

O

KANCELARIJSKOM POSLOVANJU

Standardi sadrze deset poglavlja.^^

Uprva tri poglavija su pored

opisa

samih ciljeva i podrucja

rada

odabrani jos ipostojeci ISO standardi saosnovnim pojmovima idetinici-

jama, koja su od bitnog

znacaja za

kancelarijsko

poslovanje.

Pri

tome

upoz'oravaju ina

ISO

5127 Information

and Documention

-Technology

ukojem je ICA, odbor za

tehnologiju,

nasao

bitne

definicije

pojmova

bas

za

arhivsko

podrucje. U standardima

ISO 15489

je

veoma

malo novih

pojmova koji bi

imali novu

definiciju.

U cetvrtom

poglavlju

standarda su objasnjene osnovne

karakteris-

tike

dokumenata^® i

opisani zahtjevi

sistema

kancelarijskog poslovanja.

Bit

je

u

tome, da se moze svaki dokument upotrebiti neovisno od nosio-

ca zapisa^®

na

kojem je

nastao

i

njegove strukture. Zbog

toga to

vazi

i

za

digitalne

zapise.

Kao argument za upotrebu sistema kancelarijskog

poslovanja na elektronskim zapisima nabrojano

je  

olaksan rad,

povecanje

ucinka

i

uspjesnosti, usteda, sigurnost, povecanje transpar-

entnosti informacija...).

Upetom poglavlju su

raspravljani

pravni i

upravni

propisi. Ponovo

je

opisano pravno podrucje,

kod kojeg

su

uvazavani konkretni

nacional-

ni

pravni

i upravni propisi.

• 6. i 7.

poglavlje

upozorava na odgovornost,

oblik,

strategiju i

uvodenje novih

standarda

u kancelarijsko

poslovanje.

Utom dijelu su i

predmeti iz

arhivskog

podrucja,

koji

semoraju uvazavati.

Naglaseno

je,

da se ne

smiju mjesati funkcionaino

neovisna podrucja

rada: manip-

ulisanje sa

dokumentarnom gradom

kod stvaralaca i rad u arhivi.

Poglavlje

8. i9. opredjeljuju operativne

strane,

daje

grube (okvirne)

postupke za radni proces u sistemu kancelarijskog poslovanja, gdje se

uvazavaju

razliciti

nivoi djelovanja. Standardi

nisu

smjernice, nego samo

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 38/105

VesnaGotow/7a.ZaftoAn>mM

vanja.

Posebno

su

naaiaspni sistema

kancelarijskog

poslo-

' 10. poglavlje nas uD07nai^

  ^ ^Qernenta

i

uloga

kontrole.

^^ i^sntarnom obrazovanja

radnikai

Pi i Tijetili

da

samo okvirne smjernlce.

^

niihovim postoje6.m

mentimp odreden nrema

poslovanja.

Sadrzaj i

^enoostavna ^   ^ celarijskoQ

^^nkciji i

cizno onic

• a l t e rna tu

Na

drugoj strani

isto^

analbom u S;  

[Ji®

 logucnosti. Ti

postupci

6e biti P

 Putstava knr

  °9 ®^ iifTia kakn ° 9ovarajucom i

identicpo

^®aa

praktiennol T ^®bala bitj nci kvalitete

tako i . j

kancelarijskog nn ^P^^fsbe treh

isdnostavnlja

upotrebljiv®

 ®kog poslovanja. ®

^>^310 bi osigurati obllkovanje

dobro9

zakuuCak

Xo» „

mnogo

 Sr  5«9-

ArtiivsK

P° 2dano? ®^ ^ eleli? ®®- staJda h °

  °9u®nost pohradJ^gde

Punostifii

I

^i® ovitost dokur^

^rdirna bi trebali da ®

 ® °^^ni®Pol®P°«^®bljS3T® ®

sto su

:

autenticdV

 apotnene.

P ®ci2nost 1

konkretnost

P

^ 'Vs

u

i113 2000

8

Au r

 ^ 11® ® pretstavllanla

l^^omocifa ^^^ onaio

® p Protocnu

zbirku

doKum

^ C-

'^chives/Records

Manag®

2

Standardizacija na

podrucju

kancelarijskogposlovanja

11

Technical Commite TC 46

12 Arbeilskomittee - SC11

13 Australljaje vodeda unutar Radnogodbora- SC11 i Sekretarijat.

14 ICA-International Council on Arhlces - Medunarodnl arhivskisavjet.

15 International Records ManagementTrust.

  6 Editionskomitee

17 Regis traturama

18 QualitI standard - Qualitetsnorm

19

Technical

Reporet -Technische Bericht/Fachbericht.

20 Njemadka

sudjeluje kod

izrade oba dijela

normi

za izradu

tehnickog

izvjestaja i imaosnovan

poseban

odbor.

21 ISO Direc tives. Part 3 , Str . 16-20.

22

Do 15

marta2000

23 Spiegelgremium.

24

Vlg.lSO-CD-15489

 Records

Management , Melbourne 1999.

25 Unterlage-Records.

26 Papir,

fotografija,

digitaini zapls...

Zusammenfassung

DieEntstehung von

den

elektronischen Datentrager, die sich von

den

klassischen sehr vie unterscheiden Dem zu Folge hat der

Technischer

Vorstand de r Internationalen

Organisation

fur

di e

Standardisierung entschieden, die internationale

Standards

fur die

Kanzleigeschaftigkeit ISO 154489des Archivwesens inder

Welt

auszuar-

beiten

Mit

den Standards

sollten

auch

elementare

Antrage

fur

die

eiek-

tronisch Dokumente

geregelt

werden, wie zunn Beispiel: Authentizitat.

Vertraulichkeit, Vollstandigkeit, Brauchbarkeit, Prazisiert und vollstandige

Handlung der Bindung.

73

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 39/105

O EL JELOV NJ IGIT LNOG

K N EURIJSKOG

POSLOV NJ j

asijK.

^4

r^UKTURA

^WTIAVT^e

orcane

„,_^CRT

J aavijen,

^IS.

ROKi

 Rambe

klas iCni

N O S I L C I

ZAPISOV

jc scstavljcna

•

DE L

KlJLSltNF.

MAPE

VKbujC

ZAPISI

NA

KLASlL^ Mii

NOSII.CIII

vKlju(uic

KOPUA

K L A S ltN E CA

DOKUMENTA

P R I M E R

KLASlfNECA

DOKUMENTA

je t t a nj e

K L A S I C N I

D O K U M E N T

I s m e t

SEMIC

UTJECAJ

INFORMATICKIH TEHNOLOGIJA

NA

EFIKASNOST KANCELARIJSKOGA I ARHIVSKOGA

P O S L O V A N J A

Ismet Semic, dip ,

oec;

ing Info.

Kljucne rijeci   sintagme):

- informaticka tehnologija,

- kancelarijsko poslovanje,

- arhivsko poslovanje,

same posebi govore dasu ove aktivnosti kompleksne i heterogene, sto

ovoj temi daje posebnu dimenziju.

Govoriti o image bilo cega znaci govoriti o izgledu toga

neceg

u

ocima

drugih,

onih

koji giedaju sa strane, i obicnovide vise, odnose se

kriticnije

prema

onome sto

giedaju

nego oni koji se nalaze unutar toga

sto se gleda,   izgleda.

Utome pogledu moze se govoriti i o imagefirme. Dakle, kako ona

izgleda -

n a trzistu,

kakav ima rejting u poslovnome svijetu,

kakoje

vide

oni

kojima

treba da

pruzi

usiugu.

Kako izgledau ocima drugihveoma je vazno za kompletan poslovni

uspjeh firme. Nije svejedno ako ima los   dobar image. Sve

to

opred-

jeljuje

komitenta daude ili neude

uopce

u poslovni prostor firme,

pogo-

tovo ako u istome mjestu postoji jos neka firma iste vrste, pa makar je i

razlicita u ocima komitenta , sadasnjeg

 

potencijalnog.

Da

 

zelimo

da

tako i ostane? Naravno da ne zelimo. Ako je tako,

onda

t reba uciniti nes to. Potrebno je snimiti sadasnje stanje njenog

image, i postaviti sebi viziju: kakvu firmu zelimo u buducnosti , skoroj

 

nekoj daljnjoj.

S pravom se mozemo zapitati:  Da li je kancelarijsko poslovanje

dio image firme?

* Ismet Semic, direktorsektora za organlzacijuI bankarsku tehnologiju,

BOR

banka Sarajevo

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 40/105

^QsiQurno j©st0

i

to

*

nije u

stanju

da

vidi

sta

sto komitent vidi odmah,

firma

zeli

da

ponudi. Ali nun

^svojim planovima istrategija^^

Dakia moz0

 - »o

viqi.

veoma vazan

segment ukunnT

^stvari

kancelarijsko poslovanje

oilaT.'?'' ' ®

tehnologije,

da

je to segmer

neposredn^oZatTir

imaos

ukupnofla^

i

st

pgpioTaje dnl^ P°sIovanie

ciii ^^nceiarijsko

poslovanje

P^

  agovremenih

n

Pruza^^

jeln

® ,Pile

•H

 ®P osimagg°|y^erazioga.P®P <as- 1

. ,

Kada

 ' '

P^°stor,

\ ^

„,

jskomepoei- ^° orimo n ^

  azlikovatitri^^f l^ondarnn^ J b -..

52

^S JSsl^u.k.o-W

na-

  adase^

'

®^ ASNje

^  

S'tal

2»'010,5°''Mk.If

•

'ktaS . •

% 2

»«

o2

'a„|,>'i»in|, ,   aMiji.

savremo^^ ^^viria tr, ^^ iiskn  

Utiuu.a wt-

jkLfi >«.Ur ^

C tM O yO ^^

Utjecaj

inlormatickih

tehnologija na edkasnost kancelanjskoga i

arhivskoga poslovanja

ja. lako

S6

moz6 raci

da

ovdja viada

valiko

saranilo,

od jedna

do druga

firme. Na

djalu

jajos

uvijek (90%)

klasicni nacin

rada,

a u kancelarijama

postoji po neki

PC koji

sluzi za igranje onim osobama koje nesto male

znaju,

a na zele datoi primijene, jar set nije

rekao

- naredio. Nije rekao

vjerovatno

zato

sto

sef na znatu

masinu

da stavi u funkciju; na zeli ni da

uci 0

to] tehnici nista,

pa i

onako to

mu

ja nako donio

u

kancalariju, ltd.

Medutim,

na postoja

nikakvi

razlozi da sa racunarska tehnologija

intenzivnije ne

stavi u

upotrebu.

Idasa

veliki

dio

svakodnavnih poslova

obavija

na jadan prikladniji,

efikasniji

i brzl nacin. Umnogim kolaktivima

jos uvijak sa kupuju pisaca 1

racunska

masina, a na kupuju sa PC sa

p r a t ec o m o p r e mo m.

Dakia, kancelarijsko poslovanje

nije

samo sebi svrha, moze sa

reci

da je to mjesto

gdje

sa slijevaju svi

inputi

(dokurnenti

,

usmena

saopcenja,

sugestije,

predlozi)

i

iz kojeg

odiaze

(output)

sve relevantne

informacije, na svim

vrstama

medija - zavisno da

ii

smo u pravazidanoj,

naprednoj ill super naprednoj

fazi

primjene kancalarijskoga poslovanja.

Kako

smo vac konstatirali ranije. to ja ono mjesto gdja sa

otjelotvoruje cijelokupan rad, mjesto gdje sa

stvara nova

vhjednost, pro-

daje roba, proizvodi.

gdje

se stvara visak vrijednost, kroz

prilive

u

vidu

kamata, r^nih

vrsta

provizija

1

drugih

prihoda.

Kako

se radi u ovoj fazi proizvodnje viska vrijednosti nije bas

zanemarivo, sta- vise postaje u danasnje vrijeme vaoma vazno, jaronaj

za koga

radimo

zeli brzinu, ekspeditivnost i

on takode gleda kojim alati-

ma radimo dok

mu

pruzamo uslugu, kaoi to da Ii majstori koji korista te

aiate znaju

s

novim alatom

dasa

korista,

Hi ne

znaju.

Kad odvezemo automobil u auto sarvis, gledamo kakav servis

izgleda

izvana,

pa kakav je unutra, koju opremu mehanicari korista od

momenta dljagnosticiranja

kvara

do otklanjanja

svih

smetnji

koje

su

dovele do tog kvara. Gledamo da li je radni

prostor

cist,

uredan

ividimo

ill ne

vidimo

dosta savremene tehnike u kojima je

glavni

sastavni dio

racunarski procesor

1ostali

racunarski

sklopovi. Sve toje stvorilo

image

o tom auto-sarvisu, image koji je vjerovatno Ijepsi od neke radionice

puna uija,

smaca,

s puno mehanickog alata, itd. Ukoji servis cemo otici

s nasim automobilom - ja bih u onaj savramaniji.

Udanasnjim uvjetima razvoja tehnike 1tehnologija moze

sa

kon

statirati da jena primjerano

koristiti

naka pravazidena tehnike Itahnologi

a, ako se misli ostvariti odredeni

poslovni

uspjeh.

Sadasnje stanja kancalarijskoga poslovanja u mnogim sferama

poslovanja postaje skoro nezamislivo baz racunarska

tehnike

1

tahnologi

je. To ja sistem rada

koji jedino

i zasigurno stvara bolji

image

kod onih

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 41/105

 

,

Ismet §emic

koji sude

i

vide

tai

iman

•

Proizvod

iusiugu

koia

nal'

zavisiti

da li

ce od

nas

kupi®

Savremeno posloval i1 °

^ii^nu.

fr eb a d a bude stalna briaa

P°slovanja

iz

trenutne

perspeMi^®

obzira

na

nivo ,

jer

samn rukovodstva

K

boliita^ - ° dacinu

poslouan^ j

jsdnom

modernom efikasnom

pratiti I, d aktivu Tozna' posmatrano donosi op

kako

blizu

tako i

dalju

ok^ takmicarski duh,

gleda ^

3a primijeni,  

®^jo3ske

trendove i

nastojaP

pS posmatrano donosi op  

i  ^®ba

ugradili takmicarski

duh,

gief

d

toga

primijeni

°

svjetske trendove

i

nastoja^

^

Nije svrha

n

rad koji kod

7^ ° ®®°9ledaiukrn\ -®® ° ®kvo

poslovanje doo

Pojave

sporpj

®P°® enih

sWara zari^

f''

rad,

kvalitetniji ^

  oveleSke

 

a

ne

frustracije, kada  

«

nasle

s.oie mjeslo u Ji

^

i A

 •

[oup

^

Text

proces<^

 

Present.

Proc£^

DTP

proces^

Utjecai informatickih tehnologija

na

erikasnosl kancelarijskoga

i

arhivskoga poslovanja

Document Management System (QMS)- sistem upravljanja doku-

mentima,

Desk Top Pub ishing(DTP)-stolno Izdavastvo,

WorkGroup(GW)-grupni rad,

Internet,

Intranet,

Integracija sistema

izmedu

sebe.

Nije svrha da se u ovom

izlaganju

diskusija otvara po pitanju

pobrojanih tehnologija,

jer svaka

za sebe je

veoma opsirna, vec

se

zeli

ukazati da tehnologije postoje i iste doprinose povecanju efikasnosti

kancelarijskog

i arhivskog

poslovanja.

Elektronsko komuniciranje Izmedu racunara vec duze vremena

nije

iluzija, vec

stvarnost.

U

tom

smislu

razvijeni

su mnogi

segment

poslovanja koji

klasicno komuniciranje

potiskuju kao nefunkcionalno,

nerentabiino,

skupo

i sporo.

Elektronsko poslovanje sve vise osvaja poslovanje izmedu

klijen-

ta i firme, Imoze se

reci

 to jeonosto smo cekali . Primjena ovoga vida

posiovarija

stvara veliko

zadovoljstvo kako

kod

pravnih tako i

fizickih lica,

kojima je firma dostupna svih

24

satau danu i svih 365 dana u godini.

Recimo preko

web

stranice gdje su izlozeni

svi

proizvodi i

usiuge,

pa i

cijene.

Zbog toga

vise ne

treba dolaziti

u kancelariju.

Elektronski platni promet koji se vec obavija posredstvom

poslovnih

banaka kao osnovno orude

za

rad koristi elektronske-racu-

narske komunikacije za razmjenu podataka-platnih naloga, i na osnovu

toga

prebacivanje

ziralnog novca

sa jednog na

drugi racun.

Medutim,

za

svaku transakciju predstavnik

firme

mora da se

pojavi

na salteru neke

svoje

poslovne banke

kako

bi

predao

nalog

za prenos

ziralnog

novca

s

jednog

na drugi racun.

Medutim, rjesenje

i za ovo

postoji

i

banke

koje

budu preferirale

ovakva

rijesenja

steci

ce

odredenu prednost

na

trzistu,

koja cese manifestlrati kroz

bro]

klijenata

koji

ce koristiti

ovakvo efikasno

i racionalno-MODERNO rijesenje.

Rijesenja pociva na

tehnologiji koja podrazumjeva da

komitent

iz svoje

kancelarije

koristenjem

odgovarajuceg softvera i

uz pomoc

PC posalje

elektronskom komunikacijom platni nalog prema svojoj poslovnoj band

koja

ce isti realizirati.

Primjena ovakvog rjesenja

stvara konkurenciju u

pridobijanju

novih

komitenata

Uvodenjem elektronskog komuniciranja i na toj osnovi poslovanja

oslobada

se

dio pers onal a jer je smanj en broj komitenata koji

se

pojavljuje

u

kancelarijama.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 42/105

Ismet5em/c

visak

se preusmjerava^Ja

Personal

automatski visak.

Ne, nije-

zapostavljene.

9®

aktivnosti

koje su mozda

do

tada

b

za Gw  ch„„|

OglJU

s» n.

 ^ ovohL

U

f,,£ ® ® °scu

sredine u

^ funi^ .. sreaiiic? ^

  ^izvrsni ®fikasnosti.

Ova

personal.

®nfasi

  ®ineiiin ®® ®kt

J JJ ^wische^

der

^^ soriR san-. ^nikafir, ^  angsam

wird. j

i^®V

«

^ur

Verf.

dia^ afliQk ^^s hah immer mehr u

i l

  -^a df

St

 fen wir erwartet .

bqand

 

^un , p e

24

stn-^ ® ®

Physische

 

qh

  agund 365 f

Wy

  sS^Jch durch die

muB nicht

Izet SABOTIC

UPRAVNA FUNKCIJA ARHIVA U

BOSNl

I

HERCEGOVINl

Status

arhivskih ustanova

U

Bosni

i

Hercegovini trenutno egzistira

Arhiv BiH,

dva

entitetska i

sest kantonainih arhiva.

Entitetski

i

kantonaini

arhivi su

zasnovani

na ter-

itoriialnome i

funkcionalnome

principu, dok je nadleznost Arhiva

Bosne

i

Hercegovine vezana za rad

drzavnih

institucija iustanova. Arhivi uBosni

i

Horcogovini

su u svomG razvoju prosli

kroz

vIsg statusnih

pGrioda.

U

pocGtnoj

fazi su imali

status organa upravG,

a usistGmu

samoupravljan-

ia bill su

organizacijG

udruzGnoga rada uoblasti kulturG.

Nakon

prvih par-

lamGntarnih izbora i rata u Bosni i

HGrcogovini dolazi do promjGnG

u

poglGdu statusa

1

GritorijaInG

nadlGznosti

riGkih arhiva. Jodni dobijaju sta

tus

upravnG

organizacijG (Arhiv BiH, Arhiv FGdGracijG BiH. Arhiv

RGpublikG

SrpskG,

Arhiv SrGdnjobosanskog kantona, Arhiv

ZapadnohGrcGgovackG zupanijG),

a

drugi

status

javnih

ustanova

(Historijski arhiv Tuzia, Arhiv Unsko-Sanskog kantona, Arhiv HGrcGgovinG

Mostar, Kantonaini arhiv

Sarajevo ).

Na

arhive

koji imaju status javnih

ustanova primjenjuju se propisi

koji

se

odnose

na javne ustanove u

Federaciji Bosne

1

Hercegovine

1

Republike

Srpske,

dok

se

na

arhive

koji

su upravne organizacije primjenjuju propisi

javne uprave.

Ovakav dvojni

status arhiva

po mnogocemu nije

dobar,

narocito kada

je u

pitanju

sinhronizirano funkcioniranje arhivske

sluzbe

Bosne iHercegovine. Zbog

toga

je

neophodno

prevazici

postojece

razlike

1

stanje

i

iznaci

mogucnost

da

svi

arhivi u Bosni i

Hercegovini dobiju jedinstven

status a

prema

nasem

misijenju to bi bio status upravne organizacije.

Neblagovremena uskladenost

statusnih

nadleznosti arhiva u odno-

su

na

djelokrug zadataka koji su im dati

unadleznost,

negativno su utje-

cala naukupno stanje arhivske djelatnosti, a

posebno

nasegment zastite

arhivske

grade. l -

Finansijska

sredstva uvijek su bila nedovoijna za

obavljanje

raznovrsne

djelatnosti

arhiva.

Ona

su ugiavnom bila namijenjena za

skromne

plate radnika, ali

ne i za

materijalna

sredstva i sredstva za

Izet

Sabotic. arhivista,

Historijski arhiv TuzIa

 

• • i   .

V -:.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 43/105

tehnicko-tehnolosku

zastitu

nrr^^

tehniku.

Na

taj nacin arhivi *H

arhivsku

opremu i

procesnu

odracJuju samo ono sto Ip Pi ezivljavaju i zbog toga neminovno,

Vaieci

propfej

ko

Bosne

iHercegovine u oblast arhivske

djelatnosti na

prostoru

seni

su

posebno na

nivou

ustavnim opredjeljenjima, a done-

reguliraju

ovu materiju.

na

 

'^antona.

Pored zakona koji

Uakti?suinekipodzak^

Bosne

i Hercegovine 199;

zakonsk ^ P' opisima arhivske ° cemu ce

kasnije

biti rije^J'

nost

niihnxl

requiativf

P'''sutna

je

sarolikost

rjesenj

\uh6ak^^^ ^

mnogome

utjece na

dosljed^

su cesto u^dii^ adnike

a'n^^' propisi

vrlo cesto zbun

Prednos?Ne

Propise ^^^nike

u

registraturama

ko

 avedenih

prooi ostaloga odnosno kojem propisu d

Posljedicetgi^^^ ^''hivska sluzba n- prilikom donos® i

ju arhivske siujhp'^®'^^®^P''®vosenrir''^

dovoljnoj

mjeri bila ukljuceP

Po a. kao

i

na dipi' f sacuvan organiziranost

i

stvenoga

nacina

nn ®''hivskih u^t  

®i®'ovitost

arhivskih fo

Jer.

upravo potreba jed'P

 '^kih

Potreba

P^osto^r? i

obaveza

imalaca

®°bom

odn;. ^®

 ®P05tivani

®°sne

iHerceanvinP irraz su

zaj®d

Jer/

upravo

potreba

iedi^

  ®kih Potreba ''®l°nie prosg '' anja

i obaveza imalaca

oPgoSral f-''°^«^®nie od  Hercegovine izraz

su

zaj^j

Osnn ® ill registratura

« 'S5 'fiS™

na

f idrugih

Pedo«

®

 

stanji

istu

idavanjem bP

 • '^airtie^

u

^'Iju

 

Prem

® '' odredivanju

roko

''afirtogg gg. ®^nim atewn ®®^9nja ygi, ®Potrebi poduzimanju

P^opisa iz ova djelaf

^j,

edostata,^ oistomg na?J>^'^''^uju '''^iva

prilikom

vrs

IT-

 

98

fico''^ih '®

^egistraturne grade,

P^®^v,a6no

0 rok otklanjanje utvr< |

^°'®

®t^ra>.Postupk; ;®Postataka propisj^g^

82 '®

®'82bena

9^)®

Je

izmedu os« '

°®oba

iii

propis

2, Davanju saglasnosti na

normativna akta koja

ureduju oblast

kance-

larijskoga iarhivskoga poslovanja (Lista

kategorija

registraturne

grade

sa

rokovima cuvanja). 6lanom 12. Zakona o arhivskoj

djelatnosti

pred-

videno

je

da Imaoci

donose

Listu kategorija registraturne

grade

sa

rokovima

cuvanja, za ciju primjenu saglasnost daje

nadlezni

arhiv. Sam

postupak

donosenja

Lis te ima upravnu proceduru i u potpunosti

je

usaglasen sacl. 162. Zakona oupravnome

postupku, gdje

stoji

da ispra-

va koju je u propisanome obliku

izdala institucija koja ima

javne

oviasti,

dokazuje ono sto

se u njoj potvrduje ill odreduje.

Arhiv je sudionik u procesu izlucivanja bezvrijednoga regis-

traturskoga

materijala,

gdje

se

prilikom

otpisa

na osnovu

prilozenih

evi-

denciia

vrsi uvid u

isti,

sabinjava zapisnik na osnovu kojeg arhiv Izdaje

riesenie

koiim se

imaocu

odobrava otpis bezvrijednoga

registraturskoga

materl

ala. Cjelokupan

postupak izlucivanja

je uskladu sa

cl.

39. Zakona

0upravnom postupku gdje

je

predvldeno

da

uupravnim sNarima u

koji-

ma

rjebava institucija koja

ima javne

oviast. rjesenje donosi

rukovodilac

instituclje ako zakonom

ill drugim

propisom nije

drugacije odredeno.

Rukovodilac

moze oviastiti idrugu sluzbenu osobu instituci)e da poduz-

ima radnje u postupku

do donosenja

rjesenja u upravnim stvarima u

nadleznostima

te

institucija.

\ rtrw

wr^,^Qr,i..

3 Vrseniu uvida u evidencije imalaca (arhivska knjiga i dr.) ivodenju

evidencije o registraturama

na

osnovu

zakonskih

propisa.

Zakonom

o

arhivskoj

djelatnosti^ i

Uredbom

o kancelaniskome poslovanju

proSe

su osnovne

knjige

evidencija

na podrucju Federacije Bosne ,

HercSne. Clanom

169.

Zakona o

upravnome

postupku

pod

^Sorevidencijom podrazumijevaju se evidencije

koje

su ustanovl-

jS

zakolm

ill

drigim

propisom,

ill

opcim aktom institucue koja ima

r ®lzMjem dokaza

fizickim i

pravnim licima iz

fondova

arhivske

grade ®'^g)(i^%alizir

na

osnovu odredaba zakona, a

• SrSe ^

prenijeti

na druge subjekte.

voju nadleznost

up zakoni

i drug propisi

kojima

Ovd^ I'. po^olim.«, PO.t l»   P'aK«n™.

je utvrdena ova mat I zasluzuje Uredba o

radu.

Od

obiija propis ^

phmjeni

na podrucju Federacije

kancelarijskome ° ^

arhivskoj

djelatnosti Tuzlanskog kantona,

Bosne iHercegovine, Z Federacije Bosne iHercegovine.

kao iZakono

upravnome

postupku  ed

Naime, sredinom propisi o kancelarijskome poslovanju;

Hercegovine

doneseni su

novi propisi

8

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 44/105

feet

Sabot/c

iu

 ®9istraturnot^ma^^^^^

Uputstvo

oarhivskoj knjizi, cuvan-

Primopredaji arhivske nrarr grade,

odabiranju arhivske

gra(5e

nadleznog

arhiva^ Uoutsh/n ^ gana uprave i

sluzbi

za

Podzakonski aktisustavili ^ kacijama arhivske

grade^

Navede

ulirali

ovu

materiju. Ovi nmnir- prijeratnih propisa koji su reg

nosti Bosne

j

HercegovineB

k

^^^ona

o

arhivskoj

dje

a^*

ogo cemu su se kosiii ea

donesen

sredinom ove godine

isti nu

podzakonski

odredbama staroga

upravuTf

P^ema

odrerih^

 ^edoreceni

u

smislu

za koga

su

s

slaZll za

upravu

Fedl. obavezuju

organs

^

 ovina

S^ade. ^°^ ®

  Hercegovine, a

ne

idr ^

poslovania

^Tiiieniai

Uredba

sadrzi

-3

uvodenjem

nn^l^- ®^^®9aoQieriflk^ sistem

kancelarijs

]e

izbacen

kart^t   i Qa za oHr

sistem evidentiranja

a

Naovaj nacin izP^fg

  alnapregiecjn

®^® odlaganiaat^^^

akata, koji je u

potpunos

^'Sterna

nije biln MiLp ^^i®

j®

omogucena m

®Predene

^®bno da principe inacela ova^

[®9uliraju javau

 a dredbu

u«5a

  ianjati.

vec

sarrio

do .j

 

P^opise

  P lagoditi sa propisima

Pencija oaktiL^^ ® ^asniva J djelatnosti. Sadasnja a ,|p

vanieP ®9ovrern velikog broja

poslovaSa

sto ot^.

obaLza® ®®

' laju

  a

ne^enje,

odnosno

os

|.

io:,k®^aniaDrawl.®^®veci

 ^osto

oraani

„ r J

,.r,ravne

0^9®

i

jeSenje, odnosno

Do^ postoii r

7®

° pojedin i p

UDn^ ^astuN-  atvennrJ potreba uredenja jg-

f ?Nimat^® ®aprerik°®* specif^®  ^ '^riju za sve imaoce

 ®%koga

Dn^i'^°'®^nosta, Urerih®*'

° ®^ene

struke. jfed

neki

1^ °

®ovoj Uredbi irtia od

,,

'^^l^ataod J®°9l6daju®f ®m . ta

p? ^

Postupci uvodenjo j gri-

HH

Bairia n PolL ° ®®iogu^i °®t®vljenost

ima

svoj®

^n

i?n^ k6do Potpunog pracenja.k^p.

nacH^® funkckl®

operativne

M

®zan

jg i

Tako

>3

®6lariki, ipak mnogi ^po®

Mblovaria uP

bbate,

J 16. U,i«»es,|^M=nih MredaM

> 5

'^bbbbaarh'^bRisano • '®

upravna

fuRbcl .gri '^

«4

  aaj.*^

to

„aa,„

„ad

P ^

nacin njihovog

Upravnafunkcija arhivau Bosnii Hercegovini

struSnog odrzavanja. odabiranja arhivske grade Iizdvajanja bezvrijedno-

ga

registraturskoga

materijala ipredaje arhivske

grade

nadleznom

arhivu

vrsi arhiv.

Svi procesi koji se odvijaju na

osnovu

ovog ciana Uredbe cisto

su upravne

prirode

sto svakako

potvrduje

jasnu

upravnu funkciju arhiva

koji

vrsi nadzor

nad provodenjem

ovih propisa.

t

pored odredenih

manjkavosti

navedenih

podzakonskih

akata,

prema nasem

misijenju,

isti,

ipak,

mnogim

svojim

odredbama jasno

utvrduju

upravnu nadieznost

arhiva usprovodenju odredaba navedenih

podzakonskih propisa.

Upravna

funkcija arhiva sadrzana je u nadzoru

provodenja

odredaba

ovih

propisa od

strane

arhiva. Upravna

nadieznost

Arhiva kao javne ustanove potvrdena

je

Zakonom o

upravnome

postuku

gdje

u

cianu

1 stojl

da su po

ovom Zakonu

duznl postupati,

osim

organa

uprave

i

ustanove,

I

druga

pravna iica

kad

uobavijanju

javnih oviasti, koje

su im

povjerene zakonom,

rjesavaju uupravnim stvanma. _

Daieko

iasnije odredbe o

upravnoj

funkciji

arhiva sadrzana

su u

Zakonu

o

arhivskoj

djeiatnosti. Sam Zakon jasno odreduje svrhu zastite

registraturne grade, a

ona

je prije svega

sadrzana

u

cinjenicl da

se trajn-

im

cuvanjem sprijeci njeno

oStecenje,

nestanak i

unistenje

i time se

omoguci da

ista

koristi potrebama zajednice.

Vec

u svojim opcim odredbama (u

ci.

1)

konstatirano

je

da

se

Zakonom normira

1ureduje: evidentlranje,

prikupijanje, preuzimanje,

zastlta, uvjeti cuvanja Ikorlscenje

registraturne

grade. Sve navedene i

Zakonom normirane obaveze u svojoj praWicnoj primjeni sadrze cisto

upravne radnje

i

postupke.

U

opcirn odredbama Zakona de

inirana

je

arhivska

grada,

registraturski materijai i registraturna grada U

ci.

4i

5.

Zakona

o

upravnome postupku data je obaveza da su

institucije

koje

imaiu iavne oviasti

kada postupaju

u

upravnim

stvanma,

duzne da te

stvari iesavaiu

na osnovu

zakona i

druglh

propisa, kao i opcih akata

institucija koje

Imaju

javne

oviasti

i

koje one

donose na osnovu javnih

Dooiaviju

ii Zakona o

arhivskoj djeiatnosti (ci. 12-35.) jasno

je

vidillva uoravna

osnova

datih odredaba. Tu su detaijno razradena

sva

orava iobaveze stvaraiaca i

imaiaca

registraturne grade, a uodnosu na

sva

vazna oitanja: cuvanje, evidentlranje, normatlvno

uredenje, sredlvan-

le nrovodenie mjera

zastite,

predaja arhivske grade pa sve do koristen-

a iste Sama obaveza

evidentiranja, normativnog uredenja, te

procesi

sredlvania iorovodenja mjera zastite cisto su upravne

radnje.

Osim

toga,

Dotrebno je nagiasltl da Zakon

odreduje

obavezu

svim

imaocima regis

traturne grade da cuvaju registraturnu

gradu

od ostecenja i

unlstenja.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 45/105

bilo

kojih

drugih razlon^a^^^o ^

radu ill

se

kod njih nalazj

iz

S S . r^ pS:=;s ;

..

 ^ ° redbama

S S S r P ^ ^ ^ t n a

je

upravna

funkcija

jer

g

i^te oZt Upravo

zastita

arhivs ®

'^vojnufunkcii'u'l 'H®y®93'

Potrebtiff ^

 ° ^

P^^vNa

se

nalazi kod f ^ ^P eniukn arhivska grada

inna

.

aarhlf®^®laca J

iste.

Ona arhLka

grada

 

'*°risti

se po zaht?P° ranjena^[^ funkciju i svakodnev .jj,

p®

P cipajavnni^* ^ vnih ifiziri^if i^vnu inaucnu W

 e? >

iSe

SrS7^^

postivanje

opcepn^^.

redaba

Zakon bi

Z®

^eJir,,

: , °. ° arhivskoj djelatnosti

po

|p

Sral®

S°P^aZs

^

 ^Potpu?

 

koriscenja

iste. Bez

  64 7

korigop

bliL

ostavljena

je mog

sistem koriscenja

arhj gs

<^a se PriS ®

.P°stupku ®^.P®'<laden

je i

odredbama ^d-

gradatno ®® Predaih ^ ®dloga

m^ ?, ,®

'® utvrdena procedur

((,ji

ia. ^®lbi.

u odredbi 2

9''e<?ana n i

na

usIu^k ^ Postom

pismeno.

^

Praksi

i^Jesavanji nn^^, e

po?

aK za naucna

istrajp^

'skljuCivoy

Pp rebne

>1°^ 'ifiriih

r,^

ostvarenje

P

gnjo)

5°® pCn^^Povjeren

f ^benT

9?<Janskih

prava.

U

dosagnj®

nr;S®®^bilS®kopijeZP° ^ebe

arhiv

daje

na

kongja^

®'biyske nra3 tog om ali drzavnim organima r ^jvjf

troll'^®®'tonk6f®''ton

je^ ?

'^racJi zas. ^

°dredeno vrijerne

i

^konao

'^Pavanja° '^ova arh-®^®ia je . uvjo^^i

®^'esti

oM^'^'^^^norYi i grart

P^^tupku izdavanj^

S

.q

PPsiowi Pvior '® stoii

H

dtvrden

je i p

^drio zai,

^'•PQe

isprave

^

^pij^

®kOnu nh-jwiloli I te inSt

ozaJr

  ^99®

 SP ®^

^konu

obavljaju te

ivi

U

trecem

poglavlju Zakona o

arhivsko]

djelatnosti posebno se

naglasava

dasu

arhivi

javne

ustanove,

a da

odredene poslove

arhivske

djelatnosti

mogu,

kao ustanove,

obavljati specijaini arhivi (unutraSnji

poslovi,

oruzane snage, vjerske

zajednice i

dr.). Takode je naglaseno

da

gjj

ecbivska ustanove

prvenstveni

i

primarni nosioci

sluzbe zastite

regis~

traturne grade

cime

se

osigurava

strucni

aspekt

zastite

i

strucni nivo

u

primjeni

nacela fiuvanja i

zastite registraturne

grade. S tim uvezi zakon

konkretizira detaljno obaveze

i

prava

arhivskih

ustanova

u

domenu

zastite

i cuvanja (61. 36-47), kao imodalitete njihovog

osnivanja

i njihov

status (61 40-45) Sto

u potpunosti naglasava upravnu funkciju.

Upravna

funkcija arhiva

sadrZana je

iu

odredbama

Zakona

i

drugim

podzakonskim

aktima vezanih

za obavezu predaje arhivske grade

arhivu Naime propisi ne ostavljaju

nikakve dileme

kada

je

u pitanju

utvrdivanja uvjeta

i na6ina predaje

arhivske

grade. Tako

su

u

61.

18-20

Zakona o arhivskoj djelatnosti jasno istaknuta pravila primopredaje regi

straturne grade s posebnim

osvrtom na

gradu nastalu

do

15. 5. 1945.;

oradu stariiu

od

30

godina igradu

ukinutih imalaca.

Pored

navedenoga

Zakon

izri6ito obavezuje imaoce

da

reglstraturnu gradu

6uvaju

u

sredenom

stranju dok se ne stvore uvjeti za predaju arhivu.

Uoravna funkcija arhiva

dolazi

do izrazaja i u prim)eni

kaznenih

odredaba

oriie

svega

Zakona o arhivskoj djelatnosti i Zakona o

upravnom e postupku. Upoglavlju V

Zakona

o arhivskoj djelatnosti

fkaznene odredbe) dati su precizni ijasni modaliteti za

poduzimanje

kaz-

nenTr^ierau

slu6aju ako se

postupa

suprotno

odredbama

61.12Zakona

0 arhivsko] djelatnosti.

Tako za

prekrgaj iz stava 1ovog clana kaznit

ce

se

oLno lice

- imalac registraturne

grade novcanom kaznom

uiznosu

od 3000 do to 000 KM. Prekrsajna kazna

iz

stava 1.

cl.

12 takode pred-

vida

i

za odoovorno

lice

u

pravnom

lieu

nov6anu kaznu

u

iznosu od

800

Si

000

KM

zakon

oupravnome

postuku

61.

298,

299 i

300 takode

ovu

^r^hi^matikii tretira kroz kaznene odredbe

gdje

su predvidene

nov6ane

kllnL uvisini od2000

do 8.000

KM za institucije, koje

imaju

javne

oviasti

1

o akSodbiie da primi pismeni zahtjev

i

ne izda potvrdu

oprijemu

zaht-

pva ako na

zahtjev stranke ne izda uvjerenje ili

drugu

ispravu

o cinjeni-

cS a o koiima

vodi

sluZbenu evidenciju; ako

po

zahtjevu stranke ne

HnrTce

rie4nie i

ne dostavi

ga strand upropisanome

roku;

ako

strand

SdmS osobi onemoguci razgledanje spisa, ako na zahtjev stranke

SeSda zda

uSrenje,

odnosno

ne

donese

rjesenje

oodbijanju zahtje-

nece ud j Navedene kaznene odredbe odnose se za

ndzlrsS

radnji

i

obaveza

koje

su

predvidene kao redovna

djelatnost

amiSlz

odredaba navedenih propisa vidljivo

je

da

se kaznenim

odred-

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 46/105

faaade

ne

satno kako'' f^' ^

nastojanju

da se sto

^^ikakobiseosiguraioi

u

 JP°tPunile

citav

zakonski te

 

f  ®^®denih

pSa

i^vrsenje najbitnijih principa iod

®j

navedenih proisa sa odredb

skoro P°sve6ena hf prekrsajnih san c .

PoS ^®®® P®^nia te da su obuhvg'

NeaJ  ® ® dosadasnja praksa arhivske sluz®

neupotrS  h ^

Bosne

iHercegovm

<5: djelom

(unistenie,

pr^J i

°dobrenia

Srade van teritorije

 ^ Ofeeen zal ®®®®® bo tri organa) predvidena ^

®^rijednog

rp .®

Pbie

provod Problem unistenja

i

P

ij^gPi®

Procesa odabiranja i

i

pS> Zakon^''' one

priiicr^o dobro

P°

pi

Parnaiu

h^. *®^P6nih

5®®® '^aznen^ obaveze imaocima o

^

Prittiie

 ® a

iskif ^® i®lreba

Medutim. kada

je

jp

odj^i

is i

da

u

dosadasnjoj

stvari. Nad^^ .

 

'«>«*»%¥*«

-oJa

oeaklvati usP^^

3? ). P«an,a

Zakona o

arhivsj^'

^rnijg°.^®i®n6Q|Il®9a

nari^^®

 Z Prim ' '®Posebno

' ^Jida^>.Na>aeS®

®rhiva nije

dala

tra^u^^

°

^®®a

ciJ

v®®in

bi J ^ opisima savjetod  

^8 funkciji arhi^/

_

n(^

^•^ih koje

imaju.

^ ^

Upravna funkcija arhiva u Bosni i Hercegovini

nsophodna

j©

svakako

i tj6snija

saradnja upravn© inspakcij©

i

vanjsk©

sluzb© arhiva,

jsr sinhroniziranim 1

zajednickim radom

adskvatnij© bi

s©

rljeSlla bitna

pitanja

kancelarljskoga iarhlvskoga poslovanja.

Zaklju6ak

Uradu je jasno prezentirano da arhivl 1cjelokupna arhivska djelat-

nost imaju veliki

broj

elemenata

upravne funkcije

i

da

se rnali broj

drzavnih

instituoija

iz

djelokruga

organa

uprave moze

staviti

uvisa ravan

od arhiva

kada

je

u pitanju ostvarivanje

upravne

funkcije. Posebno

je

vazno

istaci

dasu

sve

upravne

funkcije

arhiva

utvrdene

i

zasnovane

na

osnovama

jasnih

propisa, a sve ucliju

adekvatne zastite

javnih drzavnih

int©r©s

Za usDiesnu provedbu datih

propisa

neophodno je da se

vanjska

siuzba

arhiva i

upravna

inspekcija u

mnoglm

stvarlma

prate

I

dopunjuju,

a na isto

ih

obavezuju jasni

propisi

iz obiasti arhlvskoga ikanceiarljsko-

ga

poslovanja koji

su medusobno iuvjetovani. Zajedn^kim djeiovanjem

ovih siuzbi postigii bi se daieko boiji rezuitat, od dosadasniih, a

pravna

 

fizicka iica bi se obavezaia

na

daieko ozb.kn^, pnstup ovo^  

na postlvanje obaveza koje proiziiaze

,z

od edaba utvrdemh propisa.

Osim

tooa

Zakon

o

arhivskoj

d|eiatnosti

negdje izricitije

i

jace

naoiaseno

a

negdje

posrednije potice

na

potrebu donosenja

novlh

poLakonskih akata,

koji ce jos

biize 1

preciznije urediti odredena

podrucja iz obiasti arhivske djelatnosti. Jer, praviino normirana

podza-

konfikrakta mogu pozltivno utjecati na uspjesnu djeiatnost same

amivskeLibe ina ucvrsclvanje

citavog

pravnog

sistema

Istatusa arhl-

n-7

fldPkvatno

I

jedlnstveno

statusno rjelenje

arhiva

kao

upravne

1= na clieiome podrudju drzave Bosne i

Hercegovlne

I

Sw?ko jaaanje

Istih obezbijediia

bi se etikasnija

i

kvaiitetnija zastita

registraturne

grade.

Napomene:

1  SI. novine Federaclje Bosne 1

2 -smovineTuzmnskog br.20/98

3 SI.

novine

Federac e

Bosn

j ..

br.26/98

4

-SI.

novine Federacije B«ne

He

«gov,^^

5  SI. novine Federacije Bosne Merc y

6

-SI.

glasnik Bosne iHercegovine  br.

16/2001

7

 SI.

list SRBiH . br.

31/71-

8 SI. novine Federacije BiH ,br. 43/98

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 47/105

feet

Sabotir

^ sammenfassung

<» I

, I

Aus dem nh

™ l«®lelten.

daB

lie ;

^®n

betreff von Verwaltungso 9 ^

werden Es m Verwaltungsorgane .

Archive uber

dem Archiv einge< ,

2 sammenarbeit zwiscnj^

sthaftp®'®° ®n

die n^^'^®'®ben, unri

Handlung

ko (,ysi5'

^9ehen '^'•oblemo^° ^'* wurden jurlstische Z, efC

die

Verpliich.ungen

deutllch

vor,

h ^

bie

g? ['^ nen

a®,

^®''eiche ^pO ^ s

baben. '^biiisa, die erfQ.

Archivwesens bestimm^

vn d«

f'echtsv t

  ^^'igkeiten

des Archivd'® /

2k C:® bei,iieh

der

Archive groped

. I.. 1no.

rpV^^

nsr^

J

90

Peter

WIESFLECKER*

ARHIV I JAVNOST

NA

PRIMJERU

ZEMALJSKOG ARHIVA

STAJERSKE

Novi Zemaliski arhiv gtajerske

predat

je oficijeino svojoj svrsi 3.

oktobra

2001. godine

uz

prisustvo najvecih

politickih

predstavnika

Savezne

driave

Stajerske.

Ptvi

put

u

historiji

je cijela arhivska

grada

sjed-

iniena na

iednome centralnommjestu. Sve do

svoga ponovnog

otvoren-

ia

u

iunu 2000. godine ova grada bila je smjestena:na tri rnjesta. Na

osnovu

ovoga

r^o2e se

dobro

pratiti histonja . razvo] koji

je

jmao

ZemaiLi arhiv Stajerske. Ona arhivska grada, koja se odnos. na

skup

-

iact j die ainost poslije osnivanja Zemaljskog muzeja Joanneum (1811),

zato SSaIni arhivi izbirke. kao ipoljopnvredn, arhiv koji

se

sjed.nio

sa

ol m 1868. uzemaliski arhiv

bili

su

u

p

ulici^ Grada unutarnjo-austrijske

centralne institucije, kao

i

drzayneici tyraoa

u ^

gtarog

Univerziteta

  Burger-ulica

ZaTorada zfmaljske vlade

od

1924/26, kao i

arhivski

materijal pojedi^nih

Scinsklh

oS^ana

od 1926

bill

su

smjesten, na

danasnjem m)estu arhiva

Karmeiiter-trgu.

administrativni dio, radionice i javni

dio

Unovoj ^9 j|3^a

bivgeg

karmelitanskog

samostana, koji

se

smjesteni su  . polnica za komandu zemaljske zandermeri-

pnje

toga konstio

za potrebe

Zemaljskog

arhiva Stajerske,

je

,

prije nego sto

^ soratova

koji je smjeSten

u

drugom

dvoris-

kaoicentralnideponasedamsprato^^^

tu

Zemaljskog

ar pajbolje opremijeno

sluzbeno mjesto,

koje

sadrzajima prezent

zadacima i izazovima koje

pred

jedan

moze da odgovori mnogo^

moderni arhiv postavlja

nase^^^

kratkim pregledom

predstavijena

U sbjedecem I

odnosno one

aktivnosti koje se mogu

unutrasnja

organizaci)a

a

svrstati u oblastjavnog ra a

1. Organizacija

. u-, ctaiprske

zauzima

u Udruzenju austrijskih

regional-

Zemaljsk, arhiv

St®

® gjgdne strane

on

je, sa oko 50.000

nih arhiva veoma znacajno mjesto.

o)

•• nrl ki i i

 toi rcUo i i

f^rar^i i

ii n

arniva

v e um c

. . u 6* ..

•5ri5;r^s.,ec.er,

prCso,

Unive.,.e,a uGracu Zen,a„s. a.,v S.a,..e aGraou

91

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 48/105

P^erWiESFLFn^Pc^

duznihmetaragraae na-  •

du od ifi^®' i®^'ena

arhlvska

^emaljskih

arhiva,

as

druge

strane

Jusl . °nih institucija, koje su uPf 

Donia§tai°'°l,^

Pripadale savP7^^ ''^^' °

za

bivsu

Unutrasni

javojvodinat

'^°'®^anaspripadrR^®' ''®

'^^rntetn i

Stajerska,

kao

. 2a ra7iJ®'?:'*^°' 9rofoviia

Sloveniji, zatim nekada

Denial ' Pripadale sava, za bivsu Unuiras^u-

javojvodlnat '^°'®rianaspr|padrR^®' ''®

.'^^rntetn

1

Stajerska,

kao

2a

raziiv'^^' '' Qrafovlia ^ * ''01

Sloveniji,

zatim nekada

Stajerske tie n austrlia^°h '

P°^''^JCje

Trsta. .

iednogatakvon°^'®'^. '® ^'astiti arh 5®'^®'j®kih arhiva Zemaljski ar

arhiv je pripada' ??'?® ®''iadece nn ? ^®kon,

ali

se ocekuje

a'azbi,

(j

buducn

'®''®niu

za

knit

organizatorske strane

o .

°^'®'j®nieZema?°®''2ernal|skfa.P ' :^ Stajerske

kao pretpostavljen®)

arofovfeGoV;^'''''^'

Slo

na k^®^

°ktobrn^'^''^®'^®UeitimVv

''^®'^a°

^la fungira

kao

stru^'^

 In? ®

°i®

au

fad^ 90di?e aI° ^i^°ke

uprave.

Drii°'?®' ' ''benart °rije|jenia

'®

'niao ukupno

73 zapos'®,

Padajuosob|jy ^'Pent |<3Q

Zemaljski arhiv , Drzavni

arm

®ri^i?S '®

^3Se*.°aamSSt^

yoi.-y

^^iGt 7a ..^ ^ ®

histrki.::.

, ^ClBtDO RHor'iiali-yiralo

arhiviM®^.'^® ® austral °®am |p? ^riekciji.

Od

11 akademik®

.^

zavrsenil'^'®'^bpolfp®

riistorije' ®P®nijaliziralo na Ins' ^

obra^jhisti''f)®ie,po;^^ ®aradnici su zaposien'

'J,

 j° 'isij6 nL°.'^®'aka iBri'^°'^°''atom

£®®'j®''2acije

na

Institutu  

Jknu.-

' kojoi

A- i.'..J®dan

l^va akarlomlVo

O,,

^anos

obraZ? ^'iriistor ®®^®dnici su zaposleni

komisije

 P°.'^®'aka iQri'^°' °''atom £®®'j®''zacije na Institutu u

^'*°'ovana n '

  ®

bltl lo/ ®'*®riemik

®'^®<^®niika su

zaposlen

knjigou^aza e'°®^

°kviru

Historijske zerna

J ^

P°riufiavan

® '®kojii6 ^®^^aclju.e

> radionice za

restauradi^^

Wiu knjigoveznice je majst® ,

^®®nika. Trenutno

s®

J.

ria

na _^'*'a§taia.-^®' Iapsai,..

®- Upraviteli rariionice

za

t®Picj

P^akju je §u.|'ri'^®ksi) naif ^ ^i Qoveznice je

i

f®/ ®ljskog

?

h^® '.fotoQ^,®.'ri ueenikl?f® j® ucenika. Trenutno

s ^

arh® P® ne p-'J'®

'ajerskn

' ®P®olvent

•yP'^®^rielj

radionice za jpj

za grafiku'

Syi

<p,

vla' tif®°

PodrPrt®*^®^®®

®'®^beni ®®

Vladom

S^^'nskifri

arh-

^

Dnot ^jerskc. ^f^solvent v, radi

 '°'®

kao

nn>

p S

®

adnT

gram

vlasft'^® Podrert®*^®^®® ' ®'®^beni

un'

°' °su

sa

Vic

®'®vatJ®^auviieu®Hkan>sto,

Vladom

®®®ed;7^etom  ®

5iJ®CS®k da?'J®o npff•2®niaijski

arhiv

ne rasp-

 ^riti Mh'' ®®mo M ®

2etna?''® ^'Vati

n

k^'®

publikacija.

P®biikal

Na taj^ff^d^t®®^ bi jedan cjo^,

-

Od I',®'J® finanf f®'d se ,?^®

®vrhe i, ;, 'l.

®®

ova

sredstva

v®riti

prfh

®®mo ur®

Zernaf'f'^i^ati

n

uT

P®blikal

Oh '

^'ie

fih=. ^ svrhc. ova sredstva

koria,e :V®®ba

jet®'®4

prf°®®i^^^^^ finansirati

proJ®^

®°®'ati feri/?'^®®

stra

izvn ®rije n

poteskocu-

g}&'

P®«inju

i

^iradp^Jd® to fj®^® kojs'®^^®od strane

u

arhivu^^g^®

 ®®^£P^ikan,f^Pre,p®

®

osijednje

vrijem® ®V

sluzbenog s®

J'^iovom

-r ®^rii praktikanti sa kOJ

P®nu obrazovanja

(9'

iS^''

Arhiv i

javnost

na

primjeru

Zemaljskog

arhiva

Stajerske

jaici,

studenti odnosno

apsolvirani

historicari iii pravnici),

poslovi

na ur©-

denju

ill

obradi dokumenata, pri

cemu

nadzor vode arhivari

iz

arhiva. S

druge strane,

prije nekoiiko

godina

doslo

je do

konstituisanja Udruzenja

za

potporu

Zemaljskog

arhiva Stajerske

koji ne

omogucava

samo

finansiranje

pomocne

radne

snage

-

uglavnom

duze

nezaposlenih

osoba —

ego omogucava

ifinansiranje

istrazivackih projekata

kao npr.

opcinska topografija. Uokviru ovih projekata, gdje udruzenje nastupa

kao

nosilac

projekta,

vrsi se

priprema historije pojedinih stajerskih

opci-

na

i

stampanje

uodgovarajucoj formi, pri cemu nauoni nadzor ivodstvo

projekta

preuzimaju akademici

iz

redova

osobija

^hiva.

Pored ovoga

tu

su jos

I

dva

socijalna

projekta,

koja

su

smjestena

na podrucju knjigoveznice inosioci

ovih

projekata

su

dvije organlzaciie

pod nazivom

 Lebenshilfe

(zivotna pomoc) i pro mente . Uokvinma

ovih projekata, o

kojima

je

putem °dgovaraiuah izv|esta)^

bila upoznata

siroka

javnost, data je

rnogucnost

velikom

broju tjelesno

duSevno

poremebenih osoba da izuce

odredene zanatske tehnike. u

ovom slu&ilu

naibolie

je

odgovarala zastita knjiga.

Ukupno je

do

sada

sanlrano

oko 7 000 kn iga,

sto

predstavija jednu petinu od

svih

knjiga

kfSma

je?o?rebna

restiuracija. Trenutno su

u

ova

dva

socijalna projek

ta cT mfanie je

u

najmanju ruku oslgurano za slijedech nekohko god

ina, fajelosa osobljem

koje

vodi

brigu

ozaposlen,ma zaposlene

24

oso e

2. Kori§ten]e

arhiva Ijavnost

^ orhix,

^taierske raspolaze

u svojoj novoj

zgradi

sa pros-

Zemaljski

arhiv

J opremljen.

Shodno

radnom

vre-

torom

za svake srijede,

zatim savjetovanju od strane

menu

sa

tzv.

^ 9°

citaonici od

strane

dva

sluzbenika, pros-

naucnih radnika, nad -frastrukturi

kao

i

funkcionalnoj

opremljenos-

tornom kapacitetu

.

dru^ ^.^iva

sjedne strane, is

ti, Arhiv

moze

r ® .

o^ori

potrebama upogiedu zastite isigurnos-

druge strane

moze

da o g .

korisnicima

i

moze

da im

ponudi

ti arhivske grade P

sveobuhvatne

savjete p

dolazi

do prvih informacija,

koris-

u

tzv.

 naubnim Ziobna

sredstva

za trazenje,

niku Arhiva

stoje o®

 •®®P ^ gg qoO poveija, spiskovl iregesti stranih

kao katalog

saceduljam -.-ostoriii takode

se

nalazi nekoiiko pristu-

arhiva kao ibiblioteka U P:°f koji se koriste ukonsulta-

pa AD B ibanka podataka J ^ shodno

finansijskim

sredstvi-

Gione

svrhe.

Ukupno

ovdje treba da

bude.

9

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 49/105

Peter

mSFLFr.ifi:D

do^®-.®'''®decih f® P^®9ledati

vec slijedece

l4cJan^^^^a6aju ni°>niaZ h u ® raspolaganju I .

'^®«lzorni n^riojebu^-Svaki|st.J^^ uovih

14

dana. o ^

^ rad

koji izlazi

iz

 ®a<Snih

 

feorr?^' ® '9neci f^ ®<^2ornom organu ci

^nl-

n®? ^og

s|'v®'3'>

Pri gg

^''Sfeke

pq'i

° posjetiocima. preuz ^ ^jjgM

a|

f^^^^anje

i, ®. ''*a, prijp''   ^fhivsko^®' '^^''udzbe

se

vrse

5g ® a

tota

sii' ^^''*a'

Nai'-^?® sp pregledaju

o ^^gpik

Of. '®'a

korisni ^^®'a

pottoK^'^' ®9vi6ti P'^°®''jede

slijedecern sIP

i

  tetonske

17

s,,.

^^ .Qnica

5 ^0'®d savjeta i j

i

od'l

za

Arhiv

i javnost na

primjeru

zemaljskog arhiva §tajerske

cega

su

bila

2 naucnika

40

disertanata

16

diplomaca i

19

seminaraca.

Od svih korisnika

njih

1751

bio

je iz Graza

zatim

1160lz Stajerske

156

iz ostalih dlielova Austrije 143 Iz Slovenlje 52

iz

Njemacke 22 iz

Madarske 13 iz SAD, 10 iz Spanije, 5 iz Svicarske, 4 iz

Svedske po

2 iz

Lihtenstajna

iTurske i

jedan korisnik

iz Rumunije, kojima je ukupno pre-

docena

oko 31

000

jedinica

arhivske grade.

Od januara do septembra 2001. godine Arhiv je posjetilo ukupno 4

57 0

osoba .

3. Publ ikac ij e ^

Kao sto je

naucna

rasprava o duvanoj iobradenoj gradi cilj

svake

aktivnosti

ujednom

arhivu, tako i j^davanje pub

kacjja

 

Drezentira orada

arhiva

ill rezultati njihove obrade

i

pripreme zadatak koji

\B Dostalnin pred administraciju iakademike svake arhivske institucije.

Sedje kSa ^Skacija.

koje je

izdao

Zemaljski arhiv

Stajerske,

su

najboljSer

L

to koliko je ova

instituaja zainteresirana za pnpreman-

je iSeSuanje

historijskoga razvoja.

Upravo to

pojasnjavaju

i

pub-

nkacNL uSednjim godinama kao i projekti koji su jednim dijelom

iKacije u

posijeo

j |

..

|^ af^jva Stajerske kao npr.

opcinska

mans,ran.

od

strane

ZermJKog^^^

^

topografija. Djelo kj . svezak 25 ,

od

Martma F. Polascheka i

Zemaljskog arlwa

I ookumentiohistoriji

Stajerske 1918-1955,

Stefana Riesenfelln • caradnje izmedu

Arhiva

i

istrazivaca.

Autorima

ledivan primjer Zemaljskog arhiva Stajer-

je, sa ulaskom

njiho

g I .gj|.ajjyag|fe rezuitate

obuhvate

sa jednom

ske, data mogucnos Laierske

ida ih

prezentiraju.

Periodicno se

zbrkom gp^enja Zemaljskog arhiva Stajerske ,

pri

demu

izdaje

publikacija

S p

udestvuju

u

redakciji izdanja.

Ovo

djelo

direktor

i

dva

akademska radnika uce^^

j

ne daje samo ptaQ'®.. ^„f o -e unjemu prezentiraju iarhivsko-teori-

SSSSSoU .. . -

4.

Izlozbe

I

razgledavanja

-„nih radova

na

adaptaciji

zgrade Zemaljski arhiv Sta-

Poshie zavrsen h ^ ^ p^viru rada sajavnoscu plani-

jerskeimaisv^vlastiti predstaviti grada

arhiva.

Koliko ce

rane su i1^)°^''®;.

g?Lno da odrade Zemaljski

arhiv Stajerske irefer-

ovaj zadatak moci kva gg konstatirati dinjenica da

enti

koji

rade unjemu ostaje da se viol ,

se

ovakav

zadatak vi§e

odnosi

na

muzeje.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 50/105

Peter WIESFlinkPD

0

arhivu

I

aktivnostima nroH arhiv Stajerske se trudi da sii

 ^eclijima

0selidbi grade un^' javnosti. Cesto

se

izvjestavalo

centralnog denoa^m oadaptaciji zgrade, a

naroc

socii^  ^ovinamasim a P''ostor u

novinama,

a -j

arhiv ^nasoj kuci ^

nasli

su 1

prethodno

nave

So Vise se

uspjelo.

da se ZernalJ^

Na^

'^acin omonncin posebnog

UniveSteS' °'^'

uglavnor^

P kulisa.

.a

?®^aljskoa ®

arocitn

k?'t

izmedu

P''°^®®°hfvist^

cernu

im

sp

n

^^Jarske

Arh*

^^

historiju,

i

pojedinih

arP

j

^'^^oriji arhiva^ predstavija studenti^ jj

t tog,

daje

jedan

pregled

o

gr®

5 ^ 6no Si JJ 'VokJ-

°snovan

je novi foruj

^

P.;®2entiranfe

^ i«nia raznt

 ?

?^°9a projekta bi se

.

®3la2emaii ''®2ultata

oblasti

ponuditi

rnog

I50?,l®'^°9arhival?

'si^aiivanja. Za

ovo je pred^ S

fa2q?eri^®^' 9era u'  °si ng'?'*®; za manifestacije

koja

5.

®

®^o6ito ononri®®*®®'ie

moguce

je

organiz'^

, >l«09„t

Wolekiima,

sa„dn|a sa

 •^isVrysiJo^®^uJ

^^' aljskog

arhiva

Stajerske

i

Pji-

sa onima koje ^

oPj.rr'

dru^tva'- ^'®'^ova i^q: *S^cline

osnovanim

udru

 

^30

i inekXr® °ko i 360 clanova, ae

X

^®dno

m

?5«ia  9i

Priif^'^® ^adnika

arhiva.

Preds

Qt ^rustva • ^Povar . ^ . knio: osnovanirn

'^Jerske.

Rg.'®'

kao

j ®'9zi jnekoiiJ' ® °'<o 1

360

clanova, ae

sar^n'®

rj S° '®^ ika

arhiva. Predsjed^iv^

Sg°Pi® ie

r,u^®iku

2?:®r'CesSP ; direktor

Zemaljskog^.pra,

^asQiv''^®^'^ania

'

rarjn^^®'^og arh- drustva je

P

pV

Pored

top^k

kan ^

dru§,^ d  g^

arh®^® 2ija

?°9ucnost

objavljiva ^

likaciia ®®larije

k^

^°ie je <fp?'^''sta ifA

su

objavljene rsk

Tak''' difg> i f^hiva. ZemaljskI

arhiv

su

f ddeiinjni

dip

^9^adl

Arhiva

i

tamo

po ' o^P

96 ''®^'^d-(HL'^)estene

|

p^ostorije

j®

osnovana

Arhhf

i

javrmst

na

primjeru

zemaljskog

arhh/a Stajerske

jedina

je ovakve vrste

u

Austriji.

HLK se

sastoji od maksimaino 30 clano

va, koji su angazirani

tokom svog citavog

zivota,

1koji

imaju vec dosta

zasluga

u vezi sa

historijom

Stajerske. Trenutno

HLK,

kojoj pripadaju i

trojica arhivista iz Arhiva

St^ erske,

podrzava 18 naucjiih projekata.

Zaposlenome osoblju Arhiva Stajerske

pripadaju i^i

siuzbenika HLK

-

jedan naucni

sluzbenik

idvije

dame

u

sekreterijatu.

. .

Pored

ove

dvije

institucije,

radnici u Arhivu su nosioci i drugih

istrazivackih projekataodnosno

naucnih

poduhvata.

Sadasnji direktor je,

kao 1njegov prethodnik, profesor na Univerzitetu uGracu; njegov

zam-

jenik radi pri

Institutu

za istrazivanje austrijske

h.stor.je.

Radn.c. Arhiva se

cesto

pojavljuju

sa

svojim

monografijama

o

historij.

stajerskih

m^sta

i

ODcina t

aktivni su

na

polju

obrazovanja stanovnistva, sto dokazuju

pSbllkacleuposljednjim godlsnjaclma Saopdenja Zemaljskog arhiva

StaiS U

okvlrima

obrazovanja

stanovnistva

za

ucenike

iz

svih

iajersKe

. u ok visokih idrugih skoia, organiziraju se obi-

familija,

pri cemu

bi

se

zainteresiran

p ^^talerske iezi u

nieoovoi

Teziste svih aktivnosti Zemaljskog arhiva

Stajerske

lezi u njegovoj

ezisie

sviri

,, •rpmlii Arhiv vecodavno kotira kaomjesto

saradnji

sa ostalim

arh

^astite

arhiva

1grade Ipri cemu

se

na

kojem

se moze

pric P , p^,.

Qyo^^e

se

treba

ukazati na sistem-

moze

ponuditi

konkre n p • ^privatnom

iii

javnom vias-

atskl obiiazak ^ahna

u 19. stoijecu. Ovaj nacin

brige

nistvu

1o

od

vremena J arg/ja a

medu njom

iona ugrozena,

pre-

je

rezuitirao

time

da

je

m 9 9 g^ajerske iii je data na

trajno

cuvan-

datau viasnistvo Zemai^ko^^^^^^^^

je u

Arhiv. Takode ce

s J

^g^na

pitanja

koja

su

vezana za

lasclma

I gte tom na gradl . traze se u radlonici

za

ophodenje

sa

vec nasiaiofn

restauraclju Iko zervaciju gra e^^ gtajerske 29. juna 2001. godlne je od

Uokvlrima

' ^®'®'^°%alerske

organlzlrano

savjetovanje na temu

strane

Zemaljskog

arhiva s j ^

ucestvovaio oko

35 pred-

 Uredenje,

skupljani®; muzeja.

Ovo je bio pokudaj da se

stavnika privatnih

amiva

i ley mstltucija za rjesavan)e

pitanja

ZemaljskI arhiv

Stajerske

predsravi

ko

ocuvanja

grade.

nieoulu se sa stranlm arhlvima I naucnim

Posebno dobri odnosi 9 J ^na arhlvska §kola u

Marlboru.

Instltucijama. Medu njima je in

... ,ung|ra | jedna sluzbenica

Kao

predstavnik Au^e

u J g^dlna

ostvareni

su kontaktl sa

Zemaljskog

arhiva

StajersK . ^ j .

arhlvirna uBosnl I

Hercegovini

iu

Crnoj

Gori

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 51/105

Peter

WIESFLEr.KPB

Rezime

najbolje opfemijen^giS^'f'^®

efikasnu, gradanima blisku

 

racije zavedene rigorozno ^

dijelovima

admini

Arhiv

je uspio da

u

protekli^

postavT P°Punjena

Porcri^,°®'® °9^

osoblja. Sluzbena mjesta

iodgovornih

'°9a

uprava

Arhiva je uvijek kod

P

et

zgrade

Qriu ®^

^®81.

qodino'^ '''' ®'^®

*^3

otvoreno

uho

(iposebanri°'^ °°'^°^°Omilinna-T

'^Sradnju odnosno adapts

J'uci vlastitim°'^^' °® ''abnika Arhiu^'

(^TS).

Narocitu paznju

zau

P''°cjenjeni ^^Poslenih

godina.

Tako su zahv

i,l 3oko6miii..:

.I l h

uArhivu trnSi^.wi ..liHhP koii su

i

posebr;® °°ko30o,,1fe ^J®

izgradnju

odnosno

adap«^

J'uci vlastitim°'^^' °® ''adnika Arhiu^'

(^TS).

Narocitu paznju

zau

P''°cjenjeni ^aposlenih

godina.

Tako su zahv

.

Uokviru Q

°

®

i'liona

ATS ^^''hivu

troskovi

selidbe, koji s

I'eorriaznacajnal ?^.® '^^hiva

za

  na 2,5

miliona ATS/

isfska opcinska^ Tako ai vezana i jedna, za Staj

iosiguranjagf;

SPa

inauiJ;'^ j^^'Pusdu, bilo to

puteP^

^

Napomen  

jerskoj^?^3'jskomarh-

«2S5*-«as<3a 55^^

0

Qrart

oclier   ^^ntra^' Rieol^'

Zemaljskog

^

toriie, N 99^°: oslalog Novi

Paris : ;,'Manie povodom o^or^eO

^dinirs °ora>r,, y^ s, m . povoaom , j i   j-

'298.

  ^^tiku rj-

^'^je

aij-,.

^®maljski

arhiv uKarntn

^15-

P®catima 1grbovima 27,

Arhiv i

javnost

naprimjeru zemaljskog arhiva Stajerske

8O

radionici za restauraciju Zerdaljskog

arhiva Stajerske uparedi svecane spise (kao nap. 1), str.

87~89. - ^

1.

r\on 1^

ctr

ftO

t7 ftQ

?0°o'S°on1ci za fepTofaf°u

nap.

1), s,r.

93-98.

arhiva u

Stajerskoi, Opremlienost,

pravila

kohstenja, radno vrijeme usvecanom spisu (kao nap. 1^9^9^

13 Uporedi izvjestaj o uporedi svecani

spis

(kao nap.

1).

102-103.

14 O

publikacijama Zemaljskog

^ 49 brojeva. Dvobroj 50/51 je

trenutno

u

stampi.

15 Ova serija

je

osnovana 1950. i

tr

.jg a na raspoiaganje jednoj teatarsk] grupi, cije pred-

16 Udecembru prosie godine ovasa ] aprila2001. U

jeto ove

godine udvoristu Arhiva

stave su zbog velikeP° if Krcz izviestaje

u

medijima kao mjesto

 nfeTaclrArhiv

i

^nkltiia

Arhto

su

se

vise pribiizili

ljudinta

odnosno

onim

gru-

pama

ljudi

koji

nisu

bill

^ 1) 109-110, kao i

svecani spis

150

god-

17O  Historijskom drustvu

ina hislorijskoga drustva (Casopis

historijSKogd

21 39- . ... ««roiHi svecani spis

(kao

nap. 1)i str.

111-112.

18

0

Historijskcj zemaljskoj

f

°J,®

atc Qd

toqa se odvaja

100.000

za

biblioteku,

130.000

19

Ukupan budzet

Arhiva iznosi

 I .. i -

gstale usluge firmi

su1.716.000

(pranje

za radionioe, za otkup ^'^riva P2A000

vesa, osiguranje, odrzavanje

kiima

ureuoj ^ entfallen auf die Bibliothek

20 Das Gesamtbudget

des

Archives betragi ^^gbivalienkauf 24.000. Die Kosten

fur  sonstige

100.000

den Werkstattenbereich uauu^ Wartung

der Klima

- und

Alarmanlage. etc.)

Leistungen

von

Firmen (-Wasc e ,

1.716.000.

Zusammenfassung

•

t-.«c

I

andesarchiv

verstDht sich

als ©ffiziente,

Das Steiermarkisches |_andesdienstselle. Obwohl

in

alien

burgernahe und bestausgeb agorose

Einsparungsmassnahmen

Teilen

der Verwaltung mitunie Landesarchiv

In

den

vergan-

getroffen wurden

und

u

betrachtlich

erweitern.

DIenstposten

genen Jahren seine

Personal Modern

hat die Archivleitung be den

wurden relativ rasch nachbese

politisch

Verantwortlichen

vorgesetzten

Dienststellen wie

gfgnden.

Immerhin wurden seit

stets

ein

offenes

Ohr

fur inre

m a Adaptierung des

1981 rund 300 Miiiionen Ais ^Ig Leitungen, die

Landesarchives

investiert. beacr

vergangenen Jahre erbracht

von den Mitarbeitern des Hause

^^gl^l^bgdignstgtgn

wurden.

So

konnten

etwa

Bestande,

die

auf

ca.

sechs Miiiionen

die Kosten

fur

die Miiiionen ATS

gesenkt werden.

ATS geschatzt wurde,

auf 2,5 Mim

Im

Rahmen

der Ubereied ung BewuBtseIn

als

das Steiermarkische Landesarcrhv Institution zu ver-

eine fur

das Land

Steiermark bed®u Grundbucher

aller

33

ankern. So

fuhrt

etwa

die Ubern

. i i;-

•>

»,•) ., • r . . ,. • .

-•. f. , V, • r. ;

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 52/105

Peter

WiESFLFrKPg

dahin

mit dem

Beariff Arr - Menschen

in das

Archiv,

die bis

 n den folgenden verbunden

haben. .

-Erhaltung die

Arbeit mit der Bestandssicherung

Mterbeiter des Steiermarktchp Hauptaufgaben J

For<5rh ^   b Begieitunn   -^ besarchives sein, sei es

burch

BeantS® ^ RahLrrt und wissenschaftlicb®^

in den ies   ^^^htstitelsuche, sei

es

durch

d'^

im und es

durrh

sprunghaft angestiege

^n^ertialb

des Hauses

®

^®hrungen

im

Archiv

oder

VortraQ®

Esefa BEGOVIC

POTREBE GRADANA ZA DOKAZIMA IZ

POHRANJENE ARHIVSKE

GRADE

(ISKUSTVA ARHIVA TUZLA)

U«up„,

P,u«..n.

  i

aSBkorjilm

za

zastilu

s.olih o.obaih

pra.a,

P.zavpib

ili sluzPanih

  Thteka

araaa pohrani.na u«va Ma dpslupna

|e

javnoati pod

p.,..r:td£z —

TK hr is ?noo^ Pravo na Koriscerijfcj ^iNivo y , -T ,

Uzicko ifce pod jednakirm

uvjetima.

Clanom 37 pomenmoga Zakona

LL^L° . i hp rokviru svoie

djeiatnosti Arhiv

daje

podatke,

izvode

i fzicko ice pod

jednaklm

uvjetima. Clanom 37 pomenLnoga zaKona

izicko lice

poo j

djeiatnosti

Arhiv

daje

podatke,

izvode

predvideno je

da

u „ri|epise

na

zahtjev

korisnika,

te

na zahtjev

IZ dokumenata Iovj ^ pvjerenja, potvrde, ovjerene prijepise,

pravnih

i

fizickih lie

  ^ koje

su sadriane

u

fotokopije 1drugs zvani ^ djeiatnosti ne

postoji zakon

koji

arhivsko] gradi

koju

• . fjzjckiti j pravnih

lica,

pa je Arhiv

regulira postupak primjenjuje Zakon oupravnom pos-

duzan

da

kod

izdavanja  

tir.

2/98), Bitno

je napomenuti

tupku C Siuzbene eovme arhivske grade u pravnome

sis-

da

dokazni karakter na ovaj

^^ggaj.

temu

svake

drzave

ima

^{®

.

avnih iica

za dokazima

iz

pohran-

Kakve su bile

la

pperiodu 1996 - 2000. godine?

jene

arhivske

grade

u

Arhivu

obratilo oko

800 stranaka

Unavedenome periodu gu

zahtjevi za

izdavanjem

sa razlicitim vrstama zaMieva. i a

zavrsenoj

strucnoj spre-

dokaza

iz

obiasti jmovinsko-pravnin u

mi,

o

poiozenim ispitima

is. polozenim ispitima

Izdavana su,

Uvjerenja

o

strucnoj spr fgndova: Uciteijska

skoia Bijeijina

uglavnom, na osnovu

^ skolaTuzIa

(55 zahtjeva), Gimnazija

(podneseno 35 zahtjeva), uateil

osposobljavanje kadrova I

Tuzia

( 8 zahtjeva) i

organizaciju rada Tuzia

(51 zahtjev).

~Esefa Begovic,

arhivista,

Historijski arhiv Tuzia

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 53/105

pripada grupaciji proananih^^ '^^

najveci

broj podnosilaca zahtjeva

dogadanja u

BiH ostala hP7 osoba, koja su usijed ratnih

vanju uvjerenja ove vrstP dokumenata. Poteskoce pri iz^a-

, adnicki univerzitet Tuzia ^ azenju

podataka

iz fonda.

^Pr.

nisu

sa6uvano ^ ^ P''®'Jzet

samo fragrneP'

Poma,

zapisnici

sa nr^u„- . . aticne

kniiae Doia7nika kniiae izdatifi

vanju uvjerenja ove vrstP naii dokumenata. Poteskoce pn iz^^

, adnicki univerzitet Tuzia P^ ^ azenju

podataka

iz fonda.

^Pr.

nisu

sa6uvano ^ ^ P''®'Jzet

samo fragrneP'

Poma,

zapisnici

sa polaqania

poiaznika, knjige izdati

na[a7p

fizickih 1

nravnih^l-^

 

vazna

dokumentacija.

aii je n' nn^r'

°

transform ^ hivske fondove

u

kojima

s

preko

nH\

vrijeme narnn

t^^'^^'^^

uvijek

je

postoja

>

^^^upstina

^'ssti 1

un

Podatke o

tranziciji vlasnis

 arodnih

doh Sreski

narodni

odbor Tuzl^

Tu^la, SkuS odbor TuzIa, Okruzr^a upra^

sadrze fondnf-^ ^   u tranzicije g

^^^upstina

^'ssti 1

un

Podatke o

tranziciji vlasnis

aarodnih doh Sreski °''®dski

narodni

odbor

Tuzla.

SkupS'nar?' ^uzla,

Okruzna

upra^

[ o  a«nali2aciiuT'' ^°

otransform ®^oovici,

Skupstina

opsk

Podaci dobiien '   '' kaciju eksn   ^'oanistva tu podrazutnije

'^Pak ili druga

al

koriste arondaciju

i

komasac

 oryi- lateresantan  ®* ativna dokaziv^^'^^'^ ^ upravno-pravni 9 .

podataka iz fo^,^ J® Podatak da sp nad oduzetom in^o

matJf ^ ®trnog zemrl'®  Ptava °

2ahtio ° ^® Periodu u • ^Periodu h '^ajoesce se traze Odla

'^^ ^^aizciavajf, °d ^0 sw,^® Drugog

svjetskog rata. U

a^^

 ica obra^® ® Wi h° ^®Ptaciie j,^ obratilo Arhivu

upravo

sen Q l a S

  Kao%vrha i^da;;-

'''

^aaijene

n•

dokump'^I^'^'rna

sa «

  ^®®avanja imovinsko-pta

f,,

okoiini Sr o55 Pt kuj ^^o^a dosli sn o do sa nJ

^

°3 ®PiPt I ®a  9 ®^nom

usvrhu ili P °Z i

 ^®Pglavn°S

,o.utoku

rata

napustila

Rukn * * '®^ocne Bosne.

budude^i

so

dos * *

 

bi n

Prave

(nam*

®0P0i ta u® ®''i6dph i?^ korisnicima

usiuga

Postn °^®®jp9ra °^°PPo^^® 'okoir ndo^^

ostovanje^^9taaeorgf;aop6i^N

ob^g^. fond

105

Prist°^'' '' ^tacanica); jotP'

kr£

®Piti

sposebnom P^

t® (drustvena uloga

PotrebB qradana za dokazima

iz

pohranjene arhivske

grade

(iskustva Arhiva

TuzIa)

arhivske

grade,

vrijeme

i

mjesto njegova

nastanka, stupanj

sacuvanosti

i

sadrzajna fizionomija. unikatnost 1autenticnost. reprezentat.vnost ,

posebne vrijednos arhivske grade od

imalaca

obratiti posebnu

 

• ->•

 • ~

gradane poon

ubrzao rad strucnih radnika na

jib

i

potpunijih

podataka kako

di

se

uui^a

pronalazenju potrebnih dokumenata.

Zakljucak

• nrfluna

lica

I institucije koriste arhivsku gradu,

Gradani

i

P°)®din«'

P ^ ^g bniti prava, sluzbenih ili drzavnih

izmedu cstalog I

za

^ ovjereniti prijepisa, fotokopija

interesa. Kod izdavama

ovieren) •P sadrzane u

arhivskoj

I

drugiti zvanicnih 'sprava

oc ) ^

djelatnosti ( Sluzbene ncvine

gradi, Arhiv

primjenjuje

ZaKon postupku ( Sluzbene

novine

TK , br. 15/2000) 1 Zakon o uprav

Federaclje

BIH , br.

2/98)-

.^1

juzia

se

obratilo oko 800

Uperiodu 1996-2000. g°dine ArW^

stranaka

sa

razlicitim

ispitima, o

imovinsko-pravnim

dokaza

o

strucnoj spremi, P°

. . ^ artiivskim

fondovima skola, fon-

odnosima i si.

Ti

podaci su sa podnosioci zahtjeva

su

protjer-

dovima

organa vlasti i

ratnih

zbivanja uBiH ostale

bez

orig-

ane iraseljene osobe koje

su

u j

inalnih

dokumenata

Zusammenfassung

ii iriatische Personen und

Institutionen

Die Burger

und

.^^estande schptz der elge-

benutzen,

unter anderem

die A

cm mteressen. Bei

der

nen

Rechten, oder

fur

d ® diensthcne

Bestatigungen,

Ausstellung von verschiedenen « Dokumenten mit den

Fotokopien beglaublgtenAbsch^ das Gesetz uber

Daten

aus den

Archlvbestanden

, ^^^^ooo) und das Gesetz

uber

dem

Archlvwesen ^' ^ rtahren

(„Dlenstzeltung

der

Federation

verschiedene Anfragen. s

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 54/105

Esefafieflowc

der

Nachweise

uber

ripr u

i

Pru fungen , uber den

Fin

Ausbildung.

bestandene

Angabenfindenwirinden^r® ^® ®®® und

ahnliches.

Diese

und

Administration Die

Anf ^^ Schulen, Regierungsorganen

Fluchtlingen

die

im

Laufe kommen in

meisten

Fallen von

geblieben

sind.

Krieges

ohne

den original Dokumenten

Emina

TUR IC

ZNACAJ REGISTRATURNE

GRADE

ZA

RJESAVANJE IMOVINSKIH PRAVA

GRADANA

Govorltl o

znaeaju

reglstraturne grade nlje

moguce,

ane osyrnutl se

JUVUI lu U J a . poznato ako ta grada

na sredenost te registraturne grade jer. ^du J

 Sada rCj ji^SenaSka gTada opLe   r^

tokom

proreS bllLSU;-^^^

njenim

prostorijama je p g^^ivska

grada,

koja se do pocetka rata

,je

to imalo utjecaja na to ^setku rata nalazlla ugomllama Idje-

nalazlia u sredenome stanju po za

limicno ostecena. qnnrazuma Iprestankom ratnoga stan-

Potplslvanjem Dejtonskog

^

 normalan nacin rada.

ja sve

opclnske

sluzbe

radnlh mjesta predvideno je

i

Popunjavanjem Pravilnika o s ..|p ganacljl zatecenog stan-

mjesto arhlvara, 1996,  hronoloski sredena.

ja I

arhlva

je

ponovo objedinj

^pravu

opclne

Gradacac

Sadasnjl nacIn rada Opoins sluzbe formlrana jedlnstvena

organlzlran je

tako

da

je

za odgovarajuclh evidencija

oslgura-

centralna

pisarnica Iz

koje

se

po

Uz

pisarnicu je

Ipros-

va

pracenje

kretanja akata

i

druge

| ruga

reglstraturna

torija

gdje

su smjesteni

^avrseni

P

namijenjenu za

odlagan-

ntaterija,

koja

se odiaze do pre

je

arhlvske grade. I pracenje svlh predmeta I akata u

Pored

toga

sto se ig^nostl opclnsklh sluzbl za upravu

kancelarljskome poslovanju iz Uredbl o kancelarljskome poslo-

vodl

putem uplsnlka

I

djelovodn

P^ ^^

( Sluzbene novlne

F

BIH

vanju organa

uprave

I

sluzbl za

up kancelarljskoga

poslovanja

u

broj

20/98) i Uputstva o

nacmu

^^ ( Sluzbene

novine

FBiH

organlma uprave

Islu2bama za upra^

programske apllkaclje

za

vodenje

broj

30/98 , evidencija se

vrsi P

pohranjivanjedokumenatagradanau

^inaTurbic,

sef

Odsjeka za opcu upravu opcme

t . • i  ,/v. - i -

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 55/105

'h udigitaini proce^^^

'^^formacija

iz

knjiga

evidencije itransform^

^utku i

na

svakome mjest  nformacija

dostupna

u svakom

- ^ y i i ai ll l n r o pp Q

  I .

>

-Jiyt

c v i v j g ; i —

enutku

ina svakome mjestu je

informacija dostupna

u

svakom

[ariiskoga Posljednje karike ulancu

kance-

okoncavanja

rada na'predmpf^' ® ®

^ ^Plikaciji tako

da se nakon

ranih ^L^ ®^^ arijekroznrn^ ' arhiviranja kroz knjig® ®

Predmeta na osnovu olaksava trazenje arPi

vania ipH irto^r,'' °9

broja

podataka.

ino stanovn . '® 9io j e bio

j

okun-'^^

°9^

bila

zariste

ratmh

njihove iz Posljedica toga mnogo

vania

ipH

je

toknm

  ^ podataka.

i 0

stanovn . '® 9io j e bio

j

okuni'^^

rata bila

zariste

ratmh

<^ njihove P°mi]eraio

i?

® posljedica toga mnogo

odSat^'^^^entacile

domova. Sve ]e to utjecalo

[evom za

izdavgn^

koji Po® iedica takvoga

i

pohrani ' ^^ tavanip n

••

®t/akodnevno obracaju sa

 

n f

uOpcinskS P^I fa^kata, dokuraerrata, uvjereHl

mpnt,.:, onosno ''o) arhivskni nr.,...: ora^®

. ' djeiatnosb od do^-

najocigiepniii

9'straturne

nrprt

P°dataka°n

Va^if

imovinskih

prava

gtad®

°^9a a7; P°9°tovo sto

]e zakonska

oPa -

SSh® ® S

Tar^nipod gradana

Idr.)

da

u

J

Poil ®®^adioll°  PP desavL?

 .®^^eftinama.

korlste poda s

nine,

PPbave zemii  ^''^''^anta   ^°^insko-pravne Pto^

^di

^ dljivo

da

v '

katastarsko stanjo

®^®2nske 2

 ^j^seci,

ove go^je

® ®p4u ^°le

^ezanih

za

pronal^Jij^

h®' ®'

dodjei

PPvrata^-° ®p

dokazi'®^®

za

izdavanje

np?® amih

I

^ acija

V ^°vine Postojanju gradevinsko ,pi-

koS ^^Pntac^ obratilo

oko

150 gt^ i^tja

  ^hivk •

koja

je ' zahtjevonn , J

106

Psno^°h^^njena

uarhivu, a < 0

su

sarnostalnim z®

Znacaireaistratume gradeza

rjesavanje imovinskih

pravagradana

ma izdavana

odobrenja

za rad, na

osnovu

koje

je

moguce izvrsiti dokazi-

vanje strucne osposobljenosti prilikom promjene

zaposlenja

' slicno. Iz

ove dokumentacije

je

moguce ostvariti odgovarajuce dokaze i pnlikom

dokazivania pocetka staza osiguranja

i

si.

Priblizno

je isti broj

i

povratnika iz

inostranstva. koji

su se na nasu

opcinu

prijavli kao

raseljena

lica.

a

prilikom prijave uz

su

prilagali

odjavu

iz inostranstva u

Opcinskoj sluzbi

za raseljena

lica.

Ta

lica

nam  ;P

nbracaiu sa

zahtjevom za izdavanje

prijepisa

odjave. a

prilazu S

pdlikor^ otkupa

stana u

Republic Srpskoj

kao 1a

ostvarivanie

Midzu je priMKom ^ trajan e izbjeglickog statusa

odredenih ovcanih potraz anjaj^^ (Njemacka,

Austrija).

kojeg su

imah

za

vrijeme

dokumentaciju vezanu za

rad

maticne

^

Znacajno

je

s^o rnajces^^

odnose

na doku-

sluzbe. Takvi

zahtjevi,

pore 9 stanja, ponekad su vezani

za

mentaciju

kojom

J®?^ p g^liraju odnosi vezani za imovinu gradana

prikupijanjedok^akojimse 9 reaktiviranja Imovinskih

raspra-

(dokazi o sastavljanju smrtovnice y

^9)-

I., ^Hio

SI Jsmiestena sva preduzeca

a)-

nrada qdie

su smjestena sva preduzeca

Takoder, I

industrijska zone

9 jg | vellk dio

doku-

naiazila se

na

samoj linii 29^® pruzila

znacajnu pomoc

pri-

mentacije stradao i tu

je

Opcinska arnivd p

likom

procesa

privatizacije.

„avedeno 1

nasa

iskustva sa regis-

Uzimajuci u obzir napnjen registraturne

Iraturnom

gradom kojom raspolazemo,

grade u

ostvarivanju prava

gmdana^ sredenosti grade koja je

preduvjet

Na kraju je bitno istaknuti, pore znacajan faktor 1struonost

organizirane i strucne

pomon Takoder

jos jednom bl

kadrova

koji su u dlrektnom doricdj gr^skom

aplikaoljom

za

spomenuli

nasa

pozltivna

is

u u

cilju

omogucavanja

brze,

vodenje 1pohranjivanje dokumenata grao

^3cne

i

provjereno

informacije-

2akljucak . ^ ^

r^nn

ie

udovoljti same ako je registraturna

ahtjevimagradanamogucnoieu 3,^

grade

sredena. Opcina

Gradacac je g^aPg g^^ogih

odrazilo i

na

stanje grade (ier J nastaia brojna pomijeranja

imalaca) kao

i

na zahtjeve

gtad®n®

.ajjegce traze doku-

stanovn stva izazvana 9^9° ^®

  prijepise

dokumenata raznih vrsta.

uviti ivd

iz.a^ imnvnom te pnjt^H' ,,rpdno sredenoj arhivi

menta o

vlasnistvu

nad poslije

rata

ureano

Opcina

im izlazi

u susret za

 . m•/ •

* * , i

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 56/105

fminaTurbic

tako da se transforlj^dinm^' ^ ' ''.1 kompjuterizacije ove sluzb^

veoma

brzo

ijednostavnn H ^ odgovarajuci

digitaini

progra

0azi do potrebnih

podataka.

usammenfassung

kann den Rnrr,

oSur^ d?  n®

entprechend

entg^

Krieoszpit GeirneinH r pre

' gressor

ist

'^'^'^'^^egangen,

so^d

'^urch

eine

sehr

Antrage der Rr®

'^®'nge dpr n^ S®s'ande

(durch

gi'oBeBewenn 9i'oBe Folnen . zerstort

worden) j-n

habsr^n

'^enschpn

worden sind, weil a

^®sitzdokumentp sind m ahnllches, stattg^^,

^^^schriften H®''®hlossenen ^^-^^end den,

nacd

o

l?®9®n

sehr Q^'® Gemeindri<.^'®^'^'^®slanden, gennaR

® 'spreohendes n der t 9er

Erfullung

von

^

'' nschten

AngabA®''^''°9^amm |'® ®'°''n^atlon der Evidenz in

 Saben. komrnt

man sehr schnell

Enver CENGIC*

ARHIV

TELEVIZlJE BOSNE 1

HERCEGOVINE

UFUNKCIJI OSTVARENJA POTREBA GRADANA

O

video

arhlvima

  • ^I.

QviiPtu

oa i kod nas,

prave

program koji

Sve

televizijske

stanice

u

svijetu,

p

se

emitira za gledateljstvo.

razllcitim

tehnoloskim naci-

Program moze bit razlicitoga

zanra

isa

razi,

nom proizvodnje.

noliticki,

dokumentarni, obrazovnl,

Tako se prolzyodi: inform obrazovnl,

igrani I

drug

kulturno- umjetnicki, zabavni,

m

zanrovi programa.

^^y.Q

tehnologije proizvodnje:

Uproizvodnji programa k spajaju

pa se

program

filmska 1 elektronska lii se te J

proizvodi 1ilmski Ieiektronski. .

.gygjjska proizvodnja

uglavnom

se

Uposljednjih

desetak

9°°'®

jzuzetak su

veliki

igrani projekti

obavija elektronskom 'izije

u Bosni 1Hercegovini, kojih je

(drame,

filmovi).

Ovo znaci

da  

giektronskom

tehnologijom,

sezdesetak,

vrse

proizvodnju P^°9' .ggijom ima svoje

prednosti

1

Proizvodnja

elektronskom

« ,

jednostavnije

mahane,

Navest

cemo neke.

p ,

_g|.ama),

sto je,

naravno, prednost.

se dolazi do

gotovoga

^^l„aka, slo se uglavnom

desava

radi

Mahane su: mogucnost

_

gehatom

-

nepaznjom manipulana-

stede

trake,

a

moze

biti

uzrokovano

n

ta -tehnicara.

nrocram, sutra

je video

arhivski

matenjal.

Sto

je za

televiziju denas pr°3ra

.

p^ogramska moo,

u

Velicina

televizijske stani ^ i^gp

piaga.

svijetu

se mjeri

velicinom video arh vs y ^ proizvodnji,

Male i siromasne iemitiranog Prog^a ine

zanemaruju

arhivsku vniednos P

2a

novu

cuvaiu

oa

da bi ustedjeli na

kupovin pgveze

koje

im

namecu

sS

„ ein,

—:;/ S rnoguan^' d.

ubud„c„...

proDisi iz Ob

asti

ARHIVA . sebi ne pr

stvari, na t aj naci n,   jgju

mogucuu-

propisi

iz

oblasti ARHIVA .sebi

ne

pr

POStanu VELIKA

televizija.

j oKumentaciia Televlziie

 I

u

arajevu

Enver

Cengic,

rukovodilac rad ®

a •

 

• • . ••   . . • •

r - r ; l- ,

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 57/105

Qram

neke

televizii e snimljeni i

uglavnom

emitirani p<o

kako

za drustvo tako

iza^ ® ®^ ijskih video arhiva je visestruk i

velik

video

arhiva sa asoskra rir

Ovdje necemo

govoriti

o

znacajd

ba drustvene

zaiednice nH histcrijskih ili

drugih

po ®

bama gradana

za

dokazima° drzavnoga

nivoa, vec o

po^®

™k gradanima rtioze biti inf  elevizijskih arhiva, Sam video sni-

P^apku

dokazivanja

kao uspomena  l kao dokaz ®

 ®

I cne

potrebe.

dogadaja, koii

ie

niima hit.r. za ostvara®

M i u z e

  t i« • • jwiMM   iiiiv vjoi 11 —

P^apku

dokazivanja

kao uspomena  l kao dokaz ®

 ® I cne

potrebe.

 ®^°9a dogadaja, koji

]e

njima bitan za

ostvara®

IS-

I? «

»'.Su?,« 4 li

 Jen s™ ®rfJ

koj  Pnniny ukucnoi s™;,

«*

  s, ™ u.k,gy

.z

n ' '

»

n.tS

lys

 ™ »

•

aratu,

 

^ ^0(1303.^ ®kazao igsi. (ZahtjevjedP

j^iio

je

u.

. plati

fof

 ogora ^^Nev

p ^ njegova

kcerka

s

radi.

Arhrv

televiziie Bosne i Hercegovineu

funkciji

ostvarenja potreba gradana

N.N.

je

trazio

da mu se snimi

na

video

kasetu

prilog iz Zelene

Panorame qdje njegov otac

govori

o uzgoju malina.

Primjera ima

bezbroj. Ljudi zele da dodu

do

nekog snimka iz

licnih

razloga.

uglavnom zbog uspomena. Njihovim zeljama moze se udovolji-

ti sarno ako je snimak sacuvan, odnosno

ako

je organizira

video

arhiva

televizije

iako je posao njoj

tako

deflniran

da

se

svaki

postojeci snimak

moze

pronaci, sto nije has

slucaj

uvecini televizi]skih stanica uBosni 1

Hercegovini.

Video snimak

ka o

dokaz

nrfldani vode pred sudovima ili drugim

U

aznim

postupcima, 9^^® voP P

organima,

gradani nekada moraju posegnuii za

pu j

ima kao P°kumentima^

televizijskim

pro-

Ovo se najcesce d

stradanja

objekata  l lica uratu  l nekim

gramima

ili

slucajno

s®im

ninogo zahtjeva za video

drugim

nekoiiko primjera:

dokazima razne vrste. Nave^t c

N.N. je uputio zahtjevd ^ ^vezano za neke malverzacije i

gove

izjave koju je

dao u

prog bi dokazao da klevete

nije

2bog koje

je

on tuzen za

klevetu,

a

snim

bile. na video kasetu odredeni

j r jY a vezanu .

gove

izjave koju je

dao

u

prog

• ^ bi dokazao

da

klevete nije

zbog

koje

je

on tuzen za

klevetu,

a

snim

bilo. 1^1 na video kasetu odredeni

N.N. je

uputio

zahtjev

da ^

snimak

granatiranja

njegove u

ostetnome postupku koji

vodi.

gnimak jedne

-

N.N.

je trazio

da

mu se

pr

Interpretator, a sto ce

mu

Pjesme

koju

je na

televiziji

^gkih

prava

koja

ce

ostvariti

sud-

Posluziti kao

dokaz

za ostvarenje

skim postupkom. . „|nih drugih, jasno je

da

gradani

imaju

Iz navedenlh

primjera, 1 pfave Iemitlraju televlzijske

stanlce,

Potrebu za

video snimcima

koj . nadleznim

organima.

Da bl onl

kao

dokazima

u raznim postupcim y

g^hlvsko

poslo-

zadovoljlli te

postupke,

t® ®^ ®

®

„dredbama

i

utvrdenim

standardlma

vanje: sve u skladu sa zakonski

kod

nas

1usvijetu, u

oblasti

video a .g gada bila gotovo

Mozda je

has uovoj ® ®

^gg^iranje

strucnlh arhivskih

radnika

1

2anemarena, potrebno ^ ®.f

. S

metodoloski pristup funkcioniranju

sluzbi

na svim nivoima, uz j

svih

video

televizljskih arhiva.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 58/105

kojima le u

an

l<o|e imaju video teievlzljske arlii^^

« S

a

SS

'll»>9atiia arhiva

TV

BiH

one

J^

dokaz

se

tra?

prava gradana.

»4a5ti»««»TO So v°

O*-

 t i

i

u

grada

i

druge naravi ugla gg

'^' oteka)

isti „

P opisima lelevizijskih

arhivs

,

 

fun?Predaje

nadleznoj

ustanovi

^ sairitnenfassyi^

°^°'jenja

licnih prava gradana-

9

renh,,,?® Franzz„ i ®PtunQ f,-„

TV-Senders

BH sind diesf

Pe

SBe

,-

Eshande

Burger

in

alien juristischf>d

^lichj

Ande^?

 ^fi^tens um die Antrage f  

^®9eb6ni ®P die-s sina

h

Videomaterlal gehdrt jg

enen„, TV-Archive verpflichtet, J

an d 1 -

Ubemahme zu

bewab^®

®

Burger frei zu

geben.

Devleta

FILIPOVIC

FILMSKI ARHIV UBOSNI 1HERCEGOVINI

Uvodne napomene

^iowin

Dored pisanog-klasicnog novi

oblik

Unovije

vrijeme

pojavio s®. P ^bivanja,

filmski dokument.

zapisa

historijskih, brustvenki

^ogadaje

i

uzto

mnostvo drugih

Objektiv filmske ka^ere b,

ez, hcnosti

g^.^

sitnica, patakonastajedokum dokumentu rodena je

u

glavi

Ideja o

filmu kao

b J bavne 1898. godine.

On

poljskoga

snimateija

brosuru

nafrancuskom

jeziku, u

kojoj

jetada napisao istampao uk :- nriiski

dokument

vac die istorije i

kaze; Celuloidna traka nije sa 1^.

^jskrsnuo

istorija sama

koja

nema

potr

Formiranje filmskog arhiva Kinoteke

- nd 100

godina

filmski arhivi

ni

do danas

lake je

od

tada

proslo

vise

oa pogiijedicu

imalo

propadanje

nisu dobili adekvatan

tretman, sto

)e za P

velikog dijela

filmske

grade. niiesecu 1963. godine otvorena

dvo-

UBosni iHercegovini je u

junu prikazivacki

rana Jugaslavenske

kinoteke

bok se filmski arhiv

nalazio u

odjel

Jugoslavenske

g^u ill producentskim

kucama

Bosna

Jugoslavensko]

kinoteci

u

»Prosveta

film

film ,  Sutjeska film ,  Studio

^

djelatnost,^ osniva

se

u

Tek 1978. godine na „

okviru Arhiva BiH

-

Kinoteka

BiH.

gg trajno

u

arhiv

Kako bi se imao uvid sta je p

^^^^g

p|.|je

svega konstati-

Kinoteke Bosne

i

Hercegovine

pri A

w

3 ^

iuKtt

Dua

vfiirnski

materijai

nci

\/oiikim fondom originalnih

ps;rBi

kinoteka u

Beogradu

a

^eponovala

u

torn

 Studio film

i

 Sutjeska

l _ i

Hercegovine

Sarajevo

TTsisr —

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 59/105

£^^j6ta^ipovic

uostalom iostali producenti i? ^ -k n

strane, osamdesetih qodina

w-^'

bivse

Jugoslavije.

Sdruge

Zagrebu dosta

filmskoq

matPriiT°k^^'^° laboratorijske obrade u

rnatenjala ostaie uRnon:; u.. ^ ®

Pohranieno

u ladran filmu . Dio

-•-•o, oactinaesetih aodina w- uivse jugosiavije . o uiuy^

Zagrebu dosta

filmskoq

matprilaboratorijske obrade u

materijala

ostaje uBosni i

Heropn

P°hranjeno u 'dadran filmu .

Dio

•Bnsn   ? 1®^®-

9°dine

od

w ,P^®duzecu  Sutjeska film , koje

proizvL' \

film

j f'Imskih producentskih kuca

Herceoof

'^°'' '^entarnih i

inf^' ,

nasljednik

svih do tada

RepubTkr/®7^' ®'® P^°i2vodnja fS ,

Takode van

Bosne '

Pored t

 Pilmske

n ^e^ani tematski za

ovu

ored

toga,

distribu er

i P°vosti /.

je Kinema i o-._.  '^'®milmova

'^ova inyeioat®'®i®^®'®a2avidnimfo^^

inozemstva

u

BlH

ieloga

svijetg.

'ondom tonsklfi

kopija

Inozemnih

fil-

Primonrori,..:^

P^^opredajatiimskoqa^ .

 °9a

 laterijaia

Godin© 1983 h

Samoupravnfg®gp^Swjes|,g9jJ|^h^^ iizvrsena je

primopredaja fHo '

arhivskoj

sluzbi

bazirano^

^

Ai'hiva

BiH ito

na osno^d

dom

'® '^^^sena Zakonu o

arhlvskoj

gra^'

Kro°d s riS'siS'g°^'9iRalri fi|p,sklh materijalj

predat oriqj^^^'^^ je

 

° vise od jedn^

SSi

39 °fl'^skoj

djelatnostr tadj

skice,

muzifir^®''.

foto

i

a'/^'^Panja zatim pisani

materU®

;^' °^ke^SS{originalnim matej

Kino,p,^'^J ^ Bosnl '?,^P^irana kojim .a

rSS BiH '°^Pe ?'^^Pa raspolaze Klno^

P°^ara iter®

«to

j^^P^aovin'^f^

rata

i. jula 1994.

go^ J

'^eljenjaaaf ostaio

op

^ ?^bruaru 1998. g^^J

' j® na io>®kog ,onda nakon r^tP'

 

Filmskiarhivu Bosni 1Hercegovini

FilmskI

fond

iiiiiarvi  u u

Fond tonskih kopija

domaceg

igranog filma koji su^

Arhiva

BIH,

saclnjavaju 44 iz depoa Sluzbe

godine obogaoen sa  ovim

tonskirn

k p\ se ne zna

za

za zajednicke poslove 3^

bile

pohranjene

uvlaznom i

porijeklo ovih

tonskih

kopija. k ^

nekadasnjeg

Izvrsnog

devastiranom

prostoru ispod izgoH ^ tjiiovlma.®

vijeca

u

Sarajevo.

Ove ''°^'frcegovine /zgrada Suda u

Sarajevu/

U

depoima Arhiva

Bosne 1H Q Kinoteka

nalaze

se

izvorni

matenjali od 39

koji

joj

pripada.'Ovdje treba

BiH

nije imala prostor

da pnmi oy

j .

|g

vlaznoga Iskucenoga

napomenuti da je to boiji smjes ]

prostora

arhiva

Kinoteke BiH. tonske kopije 30 mjesecnika,

koje

Uarhivu

Kinoteke

BiH na aze se da,jeg propadanja

su vec spomenute

kao materijai

^ Od

ukupno

snimljena

presnimavanjem sa

zapaljiye na n mjesecnika nekompietna. To

je

34

mjesecnika nedostaju cetiri. a

lokacije

na lokaciju.

Posljedica

ratnih

razaranja

i xpjka,

koji su takode

presnimijeni

Izvorni

originaini materijai J nalaze

se

u

podrumu

Suda

sa

zapaljive na nezapaljivu

ini ^ g igranog

filma.

Zajedno sa izvornim

in

nrstaoVprodukciji oko 1000 koma-

Domaol dokumentarni J® ^ s e uarhivu Kinoteke BiH naiaz,

da od

Drugog

svjetskog

rata

deset donacije.

same mall dio tonskih

kopi.if ° institucija BiH,

sto

Od

Sluzbe

za

zajednicke P ^

.

godine

19

f,imova.» Ovaj

film-

napcmenuto, primijeno je

po

Ski

materijai

nije

obraden.

^ ^

ki

materijai

nije

obraaen.

^ ^

Minis,,rs..o

««»J

»«=

'» «-

Qodine predalo uKinoteku . ,^gg2. do 199^-9° ntariia

uz

tilmove,

mova

snimljenih

u

Sarajevo

''®° ®'°

Uz ovaj 'ili^^ki

f°

'

.|,|b

pisanih • sinopsisi. Takode,

Obraden

je

fond

su: scenariji. ^'J^' ^ nnlakata domaceg igr^ 9

Qbavijena je obrada 210 P domacih

fonda,

dok

najveci dio o «Kineme

na

osnovu

Pohranjen

uArhivu

BiH.

^j| 3 P^^^ Llne u

Kinoteku

Arhiva BiH.

Fond

inozemnoga

igranog ^ g^dine

Samoupravnog

sporazuma

.1 H  T

•Vi i l^ • • :,>

,

y

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 60/105

Devleta Filipovir:

Godine

1998. ovai fond i

Znacajan die fonda inozemnn ^.^ ^i^o\ec\ BiH

i to 168

tonskih kopija-

trajanju od tri godine nalazi qq

 

istekia

licencna

prava

u

 lagacinima Kineme . Ova

t'-°

^3 <onskih normi

n•

egzistira

kao

distributer.

Drugi a^^govarajuca Zakonu,

filmovi nisu

preda'j£^

poslijeratnog distrib-

k°Piie inozemnoo

fi

licencnih

prava

ove insZI r C

sa

23?   a

Kinoteka

R

zadatak^

^<oristi

se

za

program

^996. godine ^ DES

®t ckih normi ove svako I Preduvjete za konaca

J®g Propadanja   ^ Prije sven koje ne

odudara

o

J zastita

filmskoga fonda

od dak

Roteskoceuftmi, .

gdjeje naznaceno da ja

Dn/ ® °ne pS

adekvatan nacin, te

o

pr^

S*»°2oSt -«SS

 **: n;;.

CSra?^ ™

preds^a

clan

f

Kako

ip

smo

zah^^R®.

jer

^3

P^^dati

filmske

matenja^

godinu

da^

^2. ovon °®teceni  ^^^P^^vatne

brige

prU® P

f^opiju prve

D?

nant

^®^°R^Pletnost matenj^ ^

Kinoteke

BiH np filma  ^^moteka moze ur

 aSO ™ ..

f^ajveci r a kamn

•°va

je da se fond Arr -

SSiSfpiolsS^ ,

i

maie?I^® ® jala, kao .® ^a

depog^

^''hiva

kinoteke BiH j®

azi posiagan na °'^'^®'Alien h °® 3°^araii Predvidenlm

uvjetirri®

^

 Ta^Sjflamie^ op^e^e. Postojeci

deP

® 3konsukcesije®®^^anjeSP®;atura dok

se dio

Pn-jeZ^®-

Ovaj ;Sk? ^'^9^

^eca

od <

116 ce biti izrazeniji

koji su vlasnisfvo

Filmskiarhiv u  osni i  ercegovini

ill se odnose na ovu Republiku, iz

zemalja

ex Jugoslavije odnosno

iz

Sklsvrt na arhiv Kinoteke BiH

ucinjen

i®

^iljem da

se

predstavi niz poteskoca uniegovom funkconiranju, ah i

da

se

iskazu

nastojanja

da

ovaj arhiv

ima

svoje mjestoj ™

torijskinn filmskim

dokumentima

kao znacaj

Bosne i Hercegovine.

Zakljucak

^,.„inp

iP

relativno

mlada ustanova, koja

_

Kinoteka

Bosne

i

Hercegovi

J ^

porijekia. Sve do 1994.

bastini bogatu filmsku

gradu

dorn

9^^^^ ,

^g^^^ggovine,

a

od tada je

K'noteka

je djelovala

uokviru Arhiva

samostalna ustanova. ,

filmskoq fonda

Kinoteke je

nekom-

Osnovna znacajka

postojeceg

. ^ g^hiva

Kinoteke.

Isti

se

Pletnost, mada brojni

fondovi

inis

prostora

je

limitirajuci fak-

cuvaju

u

neuvjetnim prcstonnna

a

to gto

je

Kinoteka clanlca

tor za preuzimanje novih

fondova. ^odnim

zakonskim propisima.

R R-a, te sto je ova oblast ureden Qcekuje se porast interesiranja

2bog znacaja ove vrste f hivske

drustva za adekvatno rjesenje nj

^apomene: „ .

P

nRcica,

saradnika Jugoslavenske kinoteke ,z Beograda,

^

Preneseno iz

izlaganja

gosp.

Vladimira

od

1964. godine

natemu

 FILMSKI ARHIVIKODNAS

I

USVIJ

2

 SluzbenI list

SR

BiH ,

broj 37/78.

3

SluJbeni

list

SR

BiH ,

broj

9/74, clan

 

-ni^erzantr/dvlje

tonske kopije/,

 Siuzbeni

list SR

BIN ,

broj

37/78.

1972.

9° ; ® .

Kosovca,

1964.

godine;

5 Bez

rediteija

Milosa Radivojevic

^ -oobra

kob

je _ r_editelja Slavka

-•editeija Hajrudina Krvavca,

1976^ 9

pinpovica. 1972- Draskovica , 1969.

 Deveto

cudo

na istoku ,

/3

tonske

kop^ .

.Kozara , rediteija Veika

Vorkapica , 1955. godine;

Hor Kosanovica,

pukanovica,

1968.

godine; Kuca

na obali , reditei|a B

^g?-,

rediteija M,

j^opije/.

rediteija Boska

te|a

Mlrze Izdrizovica^lM

•9 g ^^opiiel  pogled ^„oe.

rediteija

l)eto . rediteija

Bana

Bastace,

^

jopske

kopj dine, t'oy

1962.

godine;

 Stojan

Tome

Jan-ca.

godine; Parce plavog neba

,

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 61/105

•  

I.

. I .

Dsvleta FiliDovir.

Nikole Stojanovica, 1978. qon-

OstojiSjSgMT*?^^

®''^^nri95f Stojanovica,

1974.

godir®

godine;  Velikatirrno-

Porodirp

no hoces , reditelja

Radsnk

/dvijetonskekopije/ ledm®^pije/ redSfl'' reditelja BateCengica, 1971-

le/,

reditelja

Frant 4S,

  °^®®=>l i. 1957

SItrigina,

1961.

godine;

 Vraticuse

ie maeovna' 5. S ™; Vlafna ' 1, :?'^

Wvije

tonske

W;

; vijetonskekopiie/ ed,; '<°Pye/ reditei r ? T™' ':') .

reditelja

BateCengica,—•

le/, reditelja

Frant 4S,  

°^®®PlP.

1957 Skriglna,

1961.

godine;  Vraticuse

godine;  avp,

1959.

godine; Via^ op'oi otvorena /dvije tonske kopi

yoFslava Nanoica fsK

^

Poiava-,

'o^ieerf^odileija Radivoja Lola

Ookica,

196^

Cr'iib,seri;re2lseraToL®?f™' '^orodniposS^ 1970. godine;

 goiaja ,

rez^o'S

godrne; Suncetudeg

nS

godine - a Jonkovica. 1964. godio®'

'gora Pretnara, 1959

Kosni

^®zisera Bakira Tanovica. 197 _

 .'dioeotonskin,'™;®

  '-

 ^'<oo°vca,iges. godine. .p„ .aja ,

reziser^

Stipe Deiica dunja , ,edi,e,- . .

^

Napowntem?''®''^  ^i'ddina

lodi^ja ^^2. godine; • SdliooKo ^ ®

I

  Se i

'N.ove.

Pod izvorni.

Orozovica,

-V„Niko

'oditefa

,,

I?' godine;  Ikar reditelja Mid

^

,  ='i0

2keRL,2fn? ^' l deTsi?^^^^^^^^^^

1978 on 982 godine;  Siooa i;;

rukama

re'diM Vejsiia

Ksri  ^ ^basadori

filma , reditelja R

 Edorgoin

0

Ha|,uo,„3

Krva S°dine;  NaDrini

cuprija

,

rod

O^ozovic.

1Q,0 ^

(vierova,„-

^^avca. iqd.

 Edorgoin

0

Ha|,uo,„3

Krva S°dine;  NaDrini

cuprija

,

rod

Orozovic 10,^051 (7)erovatnn 07ca, too,

tefe l°97r'   h);' 

eda''

vas ocekuje (nenia podf^

amn StaniE9ddine; u„o:®®fliaViatka1f ''= ''<0

Maksima , reditelja P ,

 nema ^  dove'adf godine  f   i .reditj

Sodine;

 Kasabe , rf

 

Krizni

^ y^'olia/;

 30 onn °'9anizaclip.

.pdnonici BiH'w ^57. godine;  Penjaoi •

Be^na

FT

  d redi? ^'ddinies.f.^^^iovo

d^;

Podataka/;

 Sipad

'^'•'zovica

1Q^ i

Spm

^'stka pt '®''ovatnn n ^nema

podataka/;

Grad

reditelja Vuka j ^o^ine; Mehmedn ^'^^' ^993

..

rediteD^

godine;  FadN 1993 reri>

•   '994

o?>h  ^^izaldo-kraij

teatra . ^

1995.

godine dij i 1°^? Sarajevo '92 , reditef

^arl^y^oida, Z'y P'fe.eiji4''

?„lg.ovi6a,  

^^aka

ti^ce,

'dditeija

Vuk° ,godine; -pilrf.'.n

Mehn,el

 'da.

1993 Zo -

redito''

godine;

 Faoa ^^ '00. 1993

^'^oia reoT

  1594

nnn

 

Mizaido.kraij teatra

.

1®8S-godine l'/'®'oliaiteri-°® o; -Die ^onijala

 Sarajevo

'92 , reditef ,-,

ZlatkaLavg .1

ojirn

prijater ''aB6qoi.?A kao

;

svac O'

1593,

godine;

 Cekajuoi P

gj,

gS :5'rodS^^

redLya Pjera Zdlio J„ ,

ia Vefika Hadzis,' '   'oditeijaw. d'oo

kin.

Hia

Lavan'

'^or'iolo .

reditelja Ziatka P®

jiteljn

®''^d^redit4'^pd1'l°vica,

f9g^f^aHaS^dSa,ajet^

1593.

godine;

 /rometej .

ro^^ipa;

'^'io i

Ferida

Pa» iMir® '''''®;  Skif '''''. ISSa ' ® ''or'P

Vuietica,

199^;, ^ ditel'

•Sluzbene novl 1593 „ Ben i

Psi''

of Sarajevski gudaoi

KootonaL® ® ®: 'Wa

'595,

o'ef ' Lavanioa,

ISSf,

Sphini'

  -Sluzbene novl 1993 7® '^ ® Ben  

Psi'' h7' =

Sarajevski gudaoi ,

Kan,p„®®„ godine; .v;,7'« '0a,

tggj '^dkolja

Ziatka

Lavanioa,

1993',

9°Ni

®®®'®ievo

 7

^1 , redite, ^ ' 0;

 Vodai

krv ,

reditelja 1 '^

•S7,a2,3^^d®yaNedzadaBegovica,1993.gdr ^'

2usarr„v,-. . •^ '0®.

 ^'^'siesei^des^en, qt'J'^^heimischen

und  

^®lbs,sts4J^chi,3 Die Kinemathek

war bis

118

'9®lns,i,SBosnienundHerzego'^''

  .£•. .

iv*'

..• , .1 1 I

Filmski arhivu Bosnii Hercegovini

Eine

wesentliche Sache der

Filmfonds

der Kinemathek

ist

die

Unvollstandigkeit, obwohl vieie Fonds wur e g .

Kinemathek

ubernommen.

Die Bestande

wer

en

|y, g| gp .jgg

mit

einer sehr schlechten Zustend geage

Raumiichkeiten ist em groBer Hndemi

Fonds, Die

Kinemathek

ist das g dle Bedeutung von diesen

durch

die bestimmte

Gesetze

9®'^®^®

.g, der Zukunft eine rapide

Archivbestande

sehr

groB

ist, man

e Problems.

Erhohung

der Interessen

fur

die Losung

,• 't^ -7

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 62/105

Nijaz BRBUTOVIC

^ ^ v U M V O I V A

Ns svq

tonu

pa i ^Bju t. P^slijeratna

ie ukazivano na I' PovodiA ^Tuzlanskome kan-

^^g^hVano

' nepo^^f'Praksu

na terenu,

6esto

novonastalih, slo2en-h ° '   ancelarr f ^skonskih propisa

kojima

'

zahva,rBo ?

rada

ah ° Poslovanje, a u svjetlu

seiostaviojedubok^ ^® =®9ovinu n ^ uvjetima tranzicije

 a dobra.

Proceg

tranz d

svirr,

ohi® tranzicije BiH

odrazio

agresije

od

1992 stvaranja, pa i

na

kuitur-

ijos

uvi]ek sV5. 9°9ine, kfo? Sodine

pa do rata i

a^hivisMk^li ®°na sloS m sporazuma

novim,,„.^P °Pisa, ,,.u,.l® atnosti

,

dvjetima.

19rSnr, rra.ai

r nedostatak novij

Tu2lanskn^° ^^ erahn

*^®jecaia

e uvjetima nasta

( SL.

novine

 a^av

1.'

novim

proP ® Jp

a^hivsko rr, p5,° aSc2 ®^^

°pozn ®° j

arhivskih

kadroV®

aiganizacijij

uMa

^ 1^

te

da

h-

^

^adu^pni

®^atje

i

edukacija

|

Zakon raden

pp

p Pi sduzgy^  °tra sazn^^ ° kancelarijsko

Hrvatske,

Uveden  aWss

7 t-

 ^ gli prenijeti

u

svol

Podiazurpijeyg

^ovi

tep^i

^dkoria o dia

je

vazno

znati da

j

°^^®^enogrp;^®ielokup:g^ 9;regist;;^^^^^

P° nekom

drugp,^ ^

®Pbjek,a ° Pnienw®

9^ada . Ovim se termind^

w

^®9istratumr

°®P°vu

°dnos,^ koja

nastaie

lj

z n a u

•

BeppP ^

PO

nekom

drugom°^ ^^^^Jekta Ovim se terrnin^P

struke da k ^

^^Posli  .

i

imaoci

re9 .

^ijaz Brbutovic arh Daki^ ^^OlOV=> SpfemU

blfO

^.^ye

A kaa,a

iz arni B

a

120 se vise zaduzivati I

Sirudno

usavrssvanje u

svjetlu

odredaba arhivskogzakonodavstva

samo reda radi, ill kao dopuna

norme,

kako je bila praksa

do

sada, ne

vodeci

pri

tome racuna

o

skolskoj

spremi

 

zaduzen za rad u arhivi u registraturi duzan je da po ozi

rad na

poslovima

arhivara,

kako

to nalaze cl.12 ® . .

Do sada se niie

vodilo racuna.

izuzev rijetkih

primjera.

ko se

o saaa se nije cstrucnosti

Do

sada su jedininacin

zaduzuje za

brigu o

arhivi,

o

njegovoj

struc

litorntura koia

le

orci-

edukacije

kadra

za ove poslove bili nasi seminar,, literatura ko,a

je

pro,

zlazila sa njih. Hakie obaveza za sve arhivare u

reg-

. Poiaganje strucnoga

ispita je

da

istraturama.

Ukoliko

je

neko

od P polagati samo

razliku

za

strucni

ispit,

sto

ce

bit,

cest

slucaj

t 1 ^

strucnoga ispita donio

je

die ispita iz arhivistike. Ptav^^iik oP 9 -p^zlanskog kantona ( SI,

ministar

za obrazovanje

nauku, kul programa, asto je, koliko mi

novlne TK ,

br.

9/2001),

a

slijedi

donose j

je

poznato, upripremi. ^

nHnovarati

obavezama bez dovoljnoga

Arhivska

djelatnost

ne

moze y ^ j.ggjstraturama. Okojem

broja arhlvskih

radnika, kako uar . standardlma inormativima,

Se

broju

radnika radi

u

arhivima

u r bi

nasli svoju prak-

^oji i pored svojih

manjkavosti

tre . ^g^urarna,

te

tamo gdje nastaje

ticnu primjenu u arhivima, pa i u

arhivska grada. ^

noted

ostaiih

faktora,

u

velikoj

mjen

Uspjesnost arhivske djelatnost ,P gme jedan

od

zavisi

od strucno

osposobljenih ^^^ ^ggistraturne

grade,

kako one

osnovniti garanata

za

uspjesnu igd-gturne

grade

koja se na

azi

u

Pohranjene

uarhivima tako i° ® . |njoj nasoj

praksi

pokazalo se da

Posjedu imalaca.

Medutim, u ^

^lanjana

potrebna

paznja.

To se

skolovaniu

arhlvskih kadrova

mje P .

^go

i

visokoskolskog obra

 «J«.

SgVda

 oz

aislem

. Taaort

»»«nia,   zn|ih

ia

6m» 

®92istiralo

obrazovanje

iednim

od osnovnih i

pn

®^^olovanje

ovih kadrova f

Bosne

i

H^r^gov ne. ^

ka koji stoje

pred f

str ucno

osposobljene

Dakle, za

uspjesno oblasti 2a imaoce

l^sti

valjane

zakonske

pr

obostrane 0 nadzor nad

^^adrove, te da bi time bile u ^^^^gtak da v^ ^ g^odi da

I

za arhive

kojima j®

(.ggjstraturama.

S

^jg^^gturne grade

^Qstitom registraturne graf? .ggg

da

se sa za ^gl^ 1pa^on

j® interes

i

obaveza

arhiva 1m kada je

za

g^e u posjedu

f^o^inje kod

samih

imalaca.

a

ne^

registraturn

^ Quztmanja

grade

u

arhiv.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 63/105

NijazBrbutovic

grade, a

samim

tim i

od

brn?a samih

imalaca

spram sopstvene

arhivista. Jer, sistem

rukovania

® '^'voa strucne osposobljenosti

je jedan

od

osnovnih gradom u registraturarna

jesne

zastite

registraturne

orado^

'^gradnji

cjelokupnog

sistema usp-

va,

uspjesno obavljanje istih

7a'h ® ^ slozenoscu ovih poslo;

strucno znanje arhivara odgovarajucu osposobljenost

i

Medutim,

evidentno ia

- • .

rrhiva?a^^'^'i'^

kadrova poklarkali wi'

isticano,

da su imaoci

proble-

drugim   Jos

se

na^f

Pa^nju.

Na

mjestd

sa

same

zaJ ^ ^adacirna,

a

neriietkn

^

mogu zadovoljiti

n

arhivara imaloTT skoinm

 ^q rnjestima

zaduzivana

lie

Razlicit

je odnnp°

^^  ®®j®'°kunan

  Strucne

osposobijeno

registraturama

un' '^adrovske zastite registraturne gra _

Uorganima

°tilastima .®'^°®°'^'jenosti

i zastupljenosti

odnos

prema

^rhi.

  slazb « ^J®'®^n°stima. . :

latnosti i

oblasti

r ®®kolstvu,

starve

^

Posebno zaduzenlroTl®' snf

od

drugib dje

.

^osadasnjom

o

^akovgn

 

°sposobljenosti

kadra,

s's ern

arhivskogg j

kl nije

''egistraturnGm gradom.

gelatnosti zahtijeva,

® ®®'®rijskogaS®P

^®vidan nivo cjelokUP^^

potrph Primjena Phstun p registraturama. g

zovania°^i ®' °'''®9atiza^^'^®'^®b® inform^'^®'^®®''' kadrova. Umb09' g

ga isn t^ Pored

tehnologije, te

je

stP9

djeiatno';? ^'^'^ivsku dieh ®' '^°®*Piece dopunskoga

o

 Arhivska

i '

Posta, P' bskoc,

nl

2®kona

o

°blastima iptfT' ^°aebno l®^'®'onaina arhivara jesu i |s

sluzbi za unr

 

'''ebalo

L

publikujemo

ca® po

te suds^°Phodno ie' ' ®dukaciji kadrova

P.

izrriedu

ostainn°'®

®®

®triktnr,

  '®Pto nrii„ ®

tla

uorganima PP|, pcJd

^ahtijevaprg^S.

zahtijevaj davodgj^ su uredene

pisarnice,

^dru£  ®P^PPisa

r°^®tehn^®

®^tno o

ovim

poslovima'

on°  ' aopi o5o;

9^16

suX?®^  Pa za

oblastima

gdje

b^-

®rh

St

° ^^hivskom i

kan^

''^ Pki die,

®'^dPni

ovu pjeiatnost obavezb^

jj

®e

Polagati

razliku isp '

Strucno o-r^av/savan/e usyjetU odredaba arhivskog zakonodavstva

  kljuc k

Novim zakonskim propisima Pr^d^ridena

je

obaveza

srednje strucne spreme

u

registra

Tuzlanskoga kan-

na

edukacija.

Unovome

Z®konu

oar

tona ugracJenaje obaveza

da

''ca

koj

P^j ^ registraturi.

za brigu

o

kanceiarijskom

 

gpremu

i

obavezu polaganja

moraju imati

najmanje sredn

u st daje mogucnost

bol-

strucnog ispita za arhivsku djelatn   registratura ovoj djelat-

jem

i ozbiljnijem pristupu iodnos p

kadrova,

upotpunjena

ovom

nosti

uopce. Dosadasnja

praKsa

pujpijem

shvatanju

ovih

poslova

u

zakonskom

obavezom. doprinije

.

prednosti ovim

postovima u

registraturama

sto treba da

vo

  dosadasnjim rjesenjima.

odnosu na neke

druge, upravo

s p

Napomene:

.

^jei^tnost

Sosne iHeroegovine, Arhivste praksa, br.

 • AzemKozar.Sistemskepromjenei u-h

rarinika B iH b r.

XXXV/1998

-

99.

2, Tuzla. 1999.

str.

57-64.

t,rhiva i

Drustva

arhivskih

radnika BiH.

d

2. Azem Kozar, Arhivski

kadrovi,

Gla Arhivska

praksa,

br.3.

Tuzla,

2000,

163 - 168. ^ uprocesu tranz-cie, Arhivska praK

3. Saban Zahirovic,

Arhivska

(ne)

is

_br 15/2000).

.

?'•  ^2

-

75. Tu7ianskog kantona ( Si.

Jjn

zvanja

u

arhivskoj

djelatnosti

 T-

Zakon

0

arhivskoj djelatnosti

Tu , j^a i

nacinu

sticanja

Pravilnik o

arhivistickim

zvanjima,

( SI. novine TK , br.

9/2001)

2usamm.nf.ssung

v..p«l«en

Durch Pie neue

»>»f

 « SSeE'd.

2ur

Besitzung

der ^^rgesehen.

 ^^htung

festgestellt,

tfeiterbildung der Arch ,-{gjne wichtige Ve P Kanzlei- und

Archivwesens

im Tuzla Kanto J® ® b ere^e

b

sitzen

und

zwar alia P®rsone die m ^i.destens

Archivgeschaftigkeit

ste ^®^g|iere

VerpfUcbtuPS verhaltnis der

und haben

dann

die Verpflichtubg ernsthafter. Die

^achprufung.

Durch d Tatigk^^|^ ^^^ollstandigt durch das

^egistraturen

gegenub Mitarbei -

T^igkeiten

in den

bisherige

Praxis

der Edu ^

^^pehmu

g jmigkeiten

neue

Gesetz.

wird

zur

ernstna Vorrang

^eglstraturen beitragen. j^erigen

Losung

9eben, im gegesatz zu

de

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 64/105

V

H

H

{

fmV^

F

K

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 65/105

Peter Pavel

KLASINC

ELEKTRONSKO POSLOVANJE,

ELEKTRONSKI

PODPIS

IN

SLOVENSKA

ARHIVSKA TEORIJA IN PRAKSA**

UDK:

930 25:659.2.681.324

•

nodois

in

Klasinc

Petar Pavel:

Pos ^

slovenska arhivska teorija

in praksa,

So

str. 159-164.

159 164

I •

nnnQiq

Vslovenscini in

anglescini, povzetek

Izvimik Vslovenscini, sinopsis

^^nglescini.

nonlede na

Zakon

o elektonskem

Avtor predstavija

-ai smo

stopili

v cas,

ko

se z

Poslovanju

in

elektronskem

podf^s , j ^

^Qkonom

ureia slovenska druzba.

-1^^^

novosti, ki nas

teorije

In

praksa, zato

avtor navaja

od

clena

3hko povezejo z arhlvskim gradivom.

^DC:

930.25:659.2:681.324

managment, electronic signature

KU\SINC

Peter

Pavel:

Elekfro

Sodobni arhivi

XXIII,

Maribor

®bd

Slovenian

archival theory

and

p

p. 159-164.

Fnnli.Rh. summary

3pstrcht

in

Slovenian and

English,

summary

Original

in

Slovenian, abstrcht

1

  English. •

to new

law

on

electr~^^^

^ i iy in a i

m

o i u v em -

— .

Enniicth law on

electronic

manage-

^ Cautor

presents some

views to ^ I pe

regulated tpe

. fnt and

electronic

sigoato^®:,^^New information technology

•^formatization

of

Slovenian socieV ,heory and

practice.

time caused great

change

^

elektronskem

w <;inveniji ZaKo

XX Maribor

2001

str 159 164

je objavljen

u

 Sodobnim

arhivima , ^

zakonom

.I.

•

1  i

-f.* /

U-

A-n- V

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 66/105

 • r

u ,r

Peter PavelKlasinr

casu mi vsi veiike in hitr f

spremljamo

in dozivljamo v zadnjem

oblikah vasakdanjega zivljenla^'^^'^'^^' odsevajo vvseh

Na posvetovanjih o -i. •

ze

pred

mnogimi

leti

obravna^

r vprasanjih varhivih srno

oziroma

nastajanje novih informacijskih tehnologij

novih oblik

zaplsovanja

informa^^-^

 ^^ormacij. Opozarjati

smo

na

poj^^

  teorije

in Podat^^^^

arhwsko

gradivo. To

so maqnew Predstavljaii dokumentarno

m

no

elektronski

rriBri-  '^®9netni diski, razne diskete,

arhivskenf-®° Pogoste

oblike oriln

 

poiavllaint

' ]•nr *^o <umentacije pri ustvarjaic

t i;

vecjem obsegu

spremembe ^^^ ocila prav na

podrocju

n

 ^nogrsoLTf ^radiva v

zadnjem casu

vali ^

clarskem

in

^^'^ ologija

se

s hitrimi kn^^ i ^ to P vsakodnevnem

  ^acijsko

tehnolnni   sodobnPovsod

tam,

kjer se

Pfek Nerneta all

drurvh^^''^^®'^^ tehnologija. Z ^

Prinasamo k

sebj \?

^ tekora informacij, ki jih

na

^ arhivih

zann

^ ^ogo Infnr vvse dele

sveta

a

tehnoioQiia

 

se

z. z

novimi

.nnznanii.

^

info^^:

kUi^ na

V

arhivih

zann 'PPogo infnr P°®''j3'^o Vvse

dele

sveta a

sprer^® i zaveSr -ka

° i09oca neverjeine ^  ^^o teorr'

P^nasa

nova inforrnacU

P^°P ktivnosJte; ^°^nostipJ®°^J° in

prakso, vemo

pa   q

vsatr

IPfo^maiijska

tehnoiPg

do

strank. Ka

, ,

sumki ' kniirl   Prodan®^ PP^e.

kako nam poP^J,

 ®P''ojekteterpo •

^omobiie

n drugacne

5 °

'«»IfL fSi°Ti f

ako nekakn

Poslnv^

cagy drzavni in drug'^^ .

Pi-ugi strani pT eni

PP  as

vSlovenU^^^

IP

Poslovanje

vunn Phmn ^niim ? P' 'Pii^ati gospodar ^3

9a p ro jek ta vkL '® ' ' fa lj^ e I® ®istirpj

PPb'izati

oP^^^^ori'sk

.tn^varnl, kjerje elekiro^,p-

^Evron , Koncno je

to tudi

128 °P^koskupnost.

Elektror^sko nr..iavanie. elektronski oodpis

in

slovenska arfiivska teorija

in

praksa

Predlagatelj zakona o elektronskem poslovanju in eleWronskem

podpisu

se je

namrec zavedal,

da

je potrebno za ons

o ni_e

informacijske

tehnoiogije v zivljenje, P''® P. H

noLebno

tudi

tronskega poslovanja

v

delo drzavnih °''9® °^

°

ghtev mednar-

zaradi domacih sprememb poslovanja kakor ^ | . yj^jjucevanja

odne skupnosti In izboljsanega poslovanja,

priblizevanja ,n vkljuoevanja

Vajsirse

®l®ktrojke

povezava p^dplsu je bil v

Zakon

o

elektronskem

pos^vanj

preverjanje

svojem bistvu sprejet zatc da

je uza

posianih,

sprejetih

all

prisotnostl

elektronsko

oblikovanih,

f^ako

drugace

obdelanih

podatkov.

zakonodajalec

pricakuje,

Seveda je prI tern P°1i®P®°kona mnoge ovire, kl so postavl-

bodo na poti uveljavljanja doloc

Q^li-e

za

uvajanje

cienov

jane

pred

elektronsko

poslovanje

na ^ ^^gl^em podpisu je mozno

zakona o elektronskem

drugih slovenskih zakonih in

napovedati tudi zaradi cienov v ne gj^gj opozoriti na Zakon o

Predpisih.

Pri tern pa

Sterna

osnovi tega zakona na spre-

^rhivskem gradivu in arhivih (ZAGA)

jate podzakonske

predpise- .|pnatelli v

Zakonu

oarhivskem gradi-

Ugotavljamo

lahko.

daso

predlag predpisih premalo

upostevali

in arhivih kakor tudi v ,

_pje

ter uvajanje

novih

informaci-

dejstvo, da

se

bo elektronsko poslo J^ ^^ ^

''

i®rniu

isklh

tehnologij take

hitro

razvi

0

^gjovanje

se usvaja Pn ®

9ospodarskem zlvljenju Slovenije- To P dokumentarnega

srad Jako

(^aloriziranlh)

ustvarjalcev

arhivskega ^elovmh projektih

je

V

c i blenol

V

rhlvski

^akonodeji

ter

se

Posameznih

arhivov

In

Mi^i®'®^®^ seznam

tistihj^vajajo,

zato da

bi

cimprej

zadolzene sodelova

Pi^avnih

oseb.

ustanov itd.. ^gd kakor tudi skrebeti

ontroli

pristojnih

^rh.'^ov- .^rnentarnim gradi ^pristojne arhive.

J^hje delavcev,

ki delajo z

arhivskega

gr

^gdalnegavarovan-

valori7aniin in k sne © oravilnega npkatere

delavcev, ki deiaju ^ arhivsKeg^ ^ rmaterialnega varovan-

valorizacijo in ^asneje ^

pravilnega riekatere

Ob

tern so

posebej

predpis^n^ ,n se bi lanK

la H^i In flrhivskega y

yp

tern

so

posebej predpis

gradiva m

se

ia dokumentarnega in

arhivs

glektronskem

pod-

^Pacilnosti. lowtronskem

v

konfrontaciji

scleni

Uvajanje zakona 0e -png tezave. prad

l^j

dolocajo gbJM

b au

je

zato naletelo

na do 0 predvsem j^vlrnikov, natancno

2AGA ter

podzakonsklh

pr®^PSoiitev oriS' ®'®''

^mentov all kl

zahtevajo prea

Podpisanih

dokumentov

ipO'

i Q

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 67/105

PeterPavel Klasinc

predobro

opredelili nekatere '^^azito dobro, morda tudi

za

nekatere jasno

zahtevamn h

-V^

arhivskega

gradiva, saj

tojni

arhiv

v

izvirniku.

PosamUM-^'-i predati vhrambo vpris-

ZAGA

opredeijujejo

moznosti Ha '

^

P^dzakonskih predpisov in

cleni

gace

zapisana

kot

pa

smn na

i i°

^ ki je tudi kako

dru-

nedefinirani zapisi .

^ klasicnih

medijih,

imenujejo se

 drugi

Cetrti

(4) cIgd ZAGA

^ all

so bile

infcrmaolie?J g'^'^^Pamg^iko

zanisnv.

ne

aledgjg

ali so bill nosiici informfU

bri

I° ®^aml

in

proqramsk'^

predajati

skupaj

z

racu-Izdelava

Podrobnejse

p

°Premami

Podrocja ki opozoriti na ^^^kakor potrebna.

ali delno'izenantfiV^^^'^'^^jih letih novosti in na nekater

jenih vZakonu o

pf

l°

kaknrV^^-

nacin

eni strani in vZakn^

Poslnva

°P na

Predpisi

na drunj ° ^' ^'^'skem alektronskem

podpisu

Zakon

n^ ^

in

arhivih

ter Dodzakonskirr^

jenih vZakonu n ^^ebini

kakn.V

drugacen

nacin

eni strani in vZakn^

Poslnva

°P na

Predpisi

na

druai

° ^' ^'^'skem alektronskem

podpiso

Z^f<on 0 If - ® ^^hivih ter podzakonskirr^

(ZEPEp) V^'^onskem

Skoda da niso

elektronskem

podpi®^

ai-hivskem gradivn

^sklajeni

Posamezne nove

terrrilD®^

delieno.kail—

 

ai'hlvih ^7Ai^?

vsai nnhii4„; „

vakond

°

Skoda

da

niso

in

elektronskem podpi®^

ai-hivskem gradivn

^sklajeni

Posamezne nove

terrrilD®^

^hivih

(2AGM

priblizni

tistim vZakond °

^®''niciji ZAGA

je namrec

opt

ven

f °

 da^i n n ?U gO tOV i l i smO

^?-^k_5lT aHkn^^

so to

Dov^m

enosta^'P

o to Dovsem enostav-

javoDoH zapisov inforrnacU

i

''°P°^kov, predvset^° ®ki iz niza podatkov, ki^

posamezni'dZAQa^®'^^alno

pos|qv'^°3°^®

elektronsko iz^

knjS

;t ° spisi,

 ^®nt zagiavje s,  ^kem ]' arhivih nk°^^' ®' i

pa'

da ima mesto'n datum kersm Pajbolj

navduseni

2eTep° in se 0^ ^^devo navajenl, da

ima

dj^

nova inforrnaciiev^^' nnja eipu^'

®kozi

stni^ apodaj dopis podp'

®lektronski

oS f

®®Pnolog®g'^°nski aohranjene

elernenta-^^^

Vip^i.'^^dpig osnovi niza poda

''^^nns'ki .ga^avan^jodar^^

. Elektronsko poslovanie.

elektronski

podois

in

slover ska arhivska teorila

in

preksa

opredeljen zato, da omogoca preverjanje. prisotnost

veseh

teh podatkov

in n . « „ 6 A «

ZETEpfe

 pSn

X d.V

' * '1

S

Elektronski podpis mora bit Iskljucno ...,

g(|.gp,i

podpis-

tronskega podpisa, kar je mogoce ug g|g|,tronsko pod-

nika.

Elektronski

podpis je

n^®'®

® ipi padzorom.

Elektronski

pod-

Pisovanje, ki so izkijucno

pod

podpisni opazna

vsaka

pis

je povezan s podatki, na katere se nanasa teko m1

kasnejsa

sprememba

teh podatkov ^ ^ g r a d i tega, ker ga

Kg

sem

prej omenii

datume,

Predvideva elektronsko poslovanie.

notrdilo overiteija, ko na

eni

Casovni

zio

ie elektronsko

po P

katere se nanasa dolocen

strani

potrjuje originaino vsebino

po

^

dokument, na drugi strani pa

navaj

^goaspQjssli^ J®

oseba,

.

Definiran

je pojam t°

®P°^°®''°

ki

je

sama poslala elektronsko

P . ^

njeno

voljo. _

Poslano

V

njenem

imenu ali

je

nas .j| gg

pe

steje za posiijatelja

Tisti, ki posreduje elektronsko sporoc ppg.gduje samo

tovrstnega

elektronskega spotocila,  .

elektronski

posti

j e

to

Paprej, jo je

v

klasicnem

pomenu P ^ selektor -

P®®''®'?®'

;

opredeljerio

s

 POSREDUJ

in

je If

J,is,a

oseba, ki mu je

posiljatel,

Naslovnik

elektronskega

spo

pipktron-

^^menil elektronsko sporocilo. -j|

jg

oseba,

ki

je sprej g^.

Prejemnik elektronskega ^jrejemnika. ki b

mu b.lo namen

sporocilo,

posrednik se ne ^liona oseba

ki

Idiio

,0

hi„„

osho.1.0 •

poSa I

i

?,SS?.poS

Posrednik elektronskeg

^gi^e

all

shrani

'®hko za drugo osebo poslje. ®g^,di oseba, ki

ponnja a^ns

Qsrednik elektronskega .

ustvarila

to

^

2vezi

zelektronskim spof ''^ i® '^^^'^druge

ki je naroci-

Podplsnlk elektronskega l^g^gre

drug

^g

fPorocilo all je bilo to

storjeno

v^.|g oseba ima

^ sestavo tega elektronskeg . jg +prmin infailDSeijskl-^

(sestavljen)

elektrons

gkseje^^ '' ' •

IgrnezaoMiKs^^snie^

, 2vidika

arhivske

teoruef® ^ po®l° '®tembno pa  

Ta opredeljuje pn ®i®f ^ocij Poseh®j P° g^delave podatkov, ki

®®Wk£rejeiDanje.inW ,a druge ob

Predvideva

tudi

sjiraaiSt^ ,.|

gbliki-

bodo vsi izvajali velektronski

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 68/105

PeterPavelKlasinr.

podatkovv elektronski

obliki karK-kt predvideva shranjevanje

zacije mozno

razvijati v

smeri rininJw t?

^ postopkih

informati-

va

na elektronskih

mediiih ° varovanja

arhivskega gradi-

ostopadozapisanihinformaciitiiHi^^^^ ter omogocanje

neoviranega

ie Jdi na casovnem obdobju. Rok

 ® elektronskih medijih vpristojni arhW

Podatki

za

elektron<?k

j k j

UporabHa^^^^^

definiciji

ZEPEP

edin-

izkljucno

nam

Podpisnik'T 1^ sifrirnih kljucev.

tronskeqa

^ ^vanju

oz

^

poslovanja

in

sSa  atzva-

•

ter vodenju eiek-

ja

za

oblikovanj^taklTri?®

P^°9ramske

Sredstvo

za var °^anega  sun^  i ,® podpisnik

uporab

da Izpoinjuje zahtpuo ®

® ®ld onsko

nnn

elektronskega podpisa-

va za

varno

elektrnn't^ '

l®aa 2Epfp^ ®P^®®I®

i® organizirano

takOi

postopkov in infrastrukt°  °^P ®ovni6 l^e erem so zapisana sreds-

 ®® dkture zago Ta morajo z uporabo ustreznib

Podatki za elektronskn ^ Pogoje:

^aepnostzagotovfen, P^^Pi^ovanie

n,

•Podatkovza

elektronskn biti edinstveni

in njibova

z

razunnnimi sredstvi

f

  ^P sovanin

podpisa, elektronski

popl®

Podjiko^ ^®®® ^

razumnem casu

aj

pisom;

Pf'epreniti

 P sovani^. r^d-

ju. in

sicer

so n-,. P datki

izkljucno

za preverjln^®® ®ifre onim o

Za Pi-everjanjfp

®

l®ktronsk ®^Pi sifrimff onskem

  ® ® ®Pske>®Po£

ki

se uporabljaj®

Pi-edpisn

*^9

zakonu potrebno

P^

Elektmnsko

pos/ov^n/e. elektronski podpis in slovenska

arhivska teorija

in praksa

taviti

programsko

all strojno opremo,

ki se

izkljucno uporabija le

za pre-

  n t r

reS^rp ®—

opremi

oziroma vnjunih

specificnih sestavinah, ki

jl^ ®

za storitve

v

zvezi

z

elektronskim podpisovanjem

all

ki se

uporabljajo

za °bNkovanje in uporablMn^e

e^|Wron^ organizirano

Potrdilo. Potrdilo je po ZbMtr v ^. i^ronckpna nodoisa z

tako, da povezuje

podatke

za se potrjuje tudi

njego-

doloceno

osebo, torej imetnikom potrdil

,

^/a

identiteta. izDolnjuje

zahteve

iz

28. ciena

Kvalificirano

potrdNo

pa

]e pgotovijivo,

in

sicer

po

zakona.  z kvalificiranega

potrdila m

Postopku:

Navedba,

da

gre za kvalificirano -g gli sedeza

overiteija.

'nie all firma in drzava stalnega pr

^g^iv

oziroma psevdonim

  Irne

oziroma

psevdonim imetnika potrdila. pod katerega

 nformacijskega sistema z areza psevdonim.

nadzorom

je,

z

obavezno naved

>

predpisani za namen, za

Dodatni podatki

o imetniku

potrd

®.

katerega se

bo

potrodilo uporadljal^ ^strezajo

podatkom

Podatki za preverjanje elek ° ®f„fdzorom imetnika potrdila.

elektronsko

podpisovanje

P®

Zacetek

in

konec

veljavnosti

po

'dentifikacijska oznaka j<j je potrdilo izdal.

;

Varen

elektronski ^uporabo

potrdila^

l^^ko

 ^orebitne

omejitve

v

zvez

z P

^rednosti,

za kater

l^orebitne

omejitve transakcij vsePovati drugih

_ ,_.„„ndeno, potrdilo n®

'viorebitne

omejitve

tranba-v

vsebovati

drugih

dPorablja. . „ notrdilo ne sme

'Ce ni drugace dogovorjeno.

P

Podatkov.

3ritelj,l<ari®0Pr®d®li®®°^® ®® °

Kvalificirano

potrdilo  ^ ^®

 kvaiitioirao® PO ^^ ° g|.jtelia,

pri

katerem

ki ga podrobno

opr®d®l

I

^gljentuditerrn

opravija druge

Na koncu tega ciena je oprede^^ celoii. . ,

9re za

fizicno

all pravno

o

.gi^^i-onskimi P®

P predavanje

izbral

storitve V

vezi

zoveritvami ah prakso sem ^ najtesneje

2a

sodobno

arhivsko

teo J

-^predel en

hranili

2. clen ZEPER ker nasjia p^gp^canja,

•^o^ezejo 2 arhivsklm

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 69/105

Peter PavelKlasinn

arhivsko

gradivo

samo na

orininainn

spreminjajo, ker nam 12. in

1-^

-1 to je na papirju, se s tern

oloceni dokumenti, zapisi

all

nnda'ti. sporocata. do

so

tronskiobliki.

Vendarstal2 in n -f ^ enakovredni elek-

Snn opredeS za arhivsko

teorijo

in

^

Podatke

v

elektronski obliki ned-

zapisi

 l Podii hrtiS seSfhra°'°'''

dokumenti

so

podatki

vse

dokumentu

all zaplsu

C®jei2shranjenl °^°stojno

predstavija

oblikovane,

S; P°slanoS2 ugotovltl,

od

kod

Ce uporabljena tehnrM - ^jegovega

posiljanja all

spremembo all bhri PostnnL--

toviti. oziroma j o o n emog o c a j o

sporocila. ^^^esijivo jam f^ogoce enostavno ugo;

.

hrambe

dnk ^ ° nespremenljivos'

odstavka se ne n '^'^^entov

Sodal'?° ®'®k^^°nskot iz prajsnjeS^

podatki). sporociio

posu®'® '

edini namen

je

omogoc':

ali shra^

®'' ' ''da

predn'

°

{komunlkacljs

i

i'

shranijo

v

izvirni

nkn

dolo^o

^

ss

 f

 ?'•»

«?» «pppiMw

p'p ' ?].

opj,

13. Glenn •

ta zakon dolo

ohraniti

v

oriqinif da

ig

vS^r'jiVav'da^d kljub temu

potreP''

e

po

2ETEP^t^°kurpentaS'^en,i P'sn,

obliki .

Odprto

ostai®

hranitf'°daveoeS®^eljepi

kot arhivsko

gradi^f'

posle s k.r .

Pdspevku.

Vpisnl

^®nrnj .ca

Pravne posig

o ^ Pdspevku. V

pisnl o^i

n na neprem

na nepremicniP

Eleklrorjsko poslovanje.

elektronski

podpis

in

slovenska arhivska teorija

in

preksa

Pogodbe o urejanju

premozenjskih

razmerij

zakoncerna,

  Pogodbe o razpolaganju s premozenjem

ose

  j

poslovna

sposobnost

^ . -•

Pogodbe

o

izrocitvi in razdelitvi

premozenja

za

Pogodbe

o

dosmrtnem

prezlvljanju In sporazume oodpoved,

neuve

denemu dedovanju

Darilne

obljube

in darilne

pogodbe

za pri

Kupne pogodbe

s

pridrzkom I®®' ®

®P

jg jo morajo bitl sklenjeni

v

 

Druge

pravne posle, za katere

zako

obliki notarskega zapisa.

• 6

clenom

ZEPEP;

 Pndatkom

v

Naj

koncam z

jasno

oP''®^®' ®- ,„ii'j:,wnosti ^ij Hnkazne vrednostj

al^ktronski

nhliki se ne,sme,sdrg^^

zatn,

kpr gn

v

eiektionskLSBi-i-

1

Oradni

list

RS,

st. 57/2000. Rpnublike

Slovenije.

st. 20/97.

2Zakon o

arhivskem

gradivu in arhivih,

r.

i slovenije, st. 59/

^

Podzakonski predpisi

so objavljeni v

Ur. is

SUMMARY

electronic manageme^^^^

Sy°a''nd

Signature

and slovenia

vA are

m s

pract i ce

  t

  IN U

OUW

—

hanoes were

made

bu mtro-

Hnractice some

cha

9 degree

In archival theory and P ^ /^iso all soci Y accepted in

Pbction of

new

information ^^rnation v' ws

jgpature,

when with

information, therefore new'nto ^ ®'®' '° 'iafsoclety.

new law nn filectronic

managenif of Slovenian ^o

_

f

information, therefore and society,

new

law

on electronic

n^^^^^r^atization

of

f

^he

changes

of new

'aw

v^iii be regulated

the are

q|e

posslbllltis

to

the

. the

emF^oyees

 n

the

.,gs

unbel ev^P^

make

pos-

[hformatlon te chnology, wh j

prodecti,°n

9

^as admitted

t'.dslness,

where the

electtotnc

[ checking the data da

®'ble to

new customer.

The I environment compannd

of

th

'because of legislation of . information

ca

saved in Xctronic shaped

135

 -iV

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 70/105

 eter

Pavel Klasinc

law to

the

law on

archives is

nh

 

ment

and

the

introduction of npw?t^^'u electronic manage-

and

will be accepted in

snrinQi

 apidly

changed

Slovenians. cultural

and

ecnonomic

lifte

of

'ntrqduction

of the law nn

the

troubles

according to the Iaw^on^5°h  ^

fi^^naging came across

with

is

'he

submission

of

orinfn^'^x®'

®®P®cially

 he

forms of the

Somp° professionals in th^

r

comparison of

toth

iawes

ome other

electronic

no,

f^ ure.

fonward,

which will be

in

archives,

SorTi^oth'^®'

'erminoioqu

shouiTt ^

sender

of

oiont. ®*Prossions =.» .j . defined

in

the law on

checking of

electron information^

stamp,

the

For

contemn

®

®'9nature

and the preserving

of data,

the article

2 ®'®hivai

 ®

'Confirmation,

inal is not only

in ^m V d^®

''sfinitions

shoul ?i

  ^L ® ® ^ ® selected only

equal.

Tfie valuation oftrt®® ''

known

h ,archives. The

orig-

•on Of electronic medi°'^ ;bnjt the electronic ones are

®same as in dassical medis-

elektronski MP K

SLOVENSKa pi c

^'^''^^ivskaVeoSonskipotpisi

ovodentem'JSSoe

 

P aksi p•

phhvaS^Jn^^'''®*®'

'ofolnlacI^^'i^-Takoae^^q®®

odredene

promjepe

skome

potoisi ^ ?'^®

^®konu

o 1'®''°

da sy   ;

 stvo

je

dcsio

dc novo-

L?o^o'

 

reguiir^ ®' 'onskorn informacijski

stavovi

tehnoiogiji,

koia dn

svier°'^'^®fi2irani^T®'^^'^®o*o

 

ei®* ' '

su informacije

oprof,^'

 ^''isrovatne

Promjena1°^® ®®''°9®

je Zakon o eiektm

,°^'^i 'ece

i

 '^ogucnoMi n°voj infcrmacijskPJ

okruzenja za provio'^®

nienari^'^'^'opacniio

Posiovanje,

u

kojerf

vanim nosiocima

inT^

Podatakg , .hienty zhn kupcu. Usvojeh

ma

ocigiedno

je da° ' ®oija-

Porp? ®®

sacuv? '®9i®lative   sigurnog

tehnoiogija brzo prom ^ ®®

®i6ktrnn®®''®i

2akn

^ elektrcnski

oblikO'

iekonomskome zivom

q? '

 

^iti

menadT ^®koncm c

arhiva;

Sieve,, Prihvace,i^®J men, i uvcdenje novih

*dstvenome, kulturnorrr®

Eiektronsko posiovanje. elektronski

podpis

in sloveriska arhivska leorija in praksa

Uvodenje Zakona

o

elektronskom upravljanju

je

naislo na

teskoce

u odnosu na Odredbe zakona o arhivima, posebno prema

obiicima

dokumenata

za

podnosenje originala. Poredenje

ovih

zakona

je

buduci

zadatak arhivskih profesionalaca.

Pojavila se druga elektronska terminologija, koja ce nam usli-

jedecih

nekoliko godina biti priblizena i djelomicno ujednacena prema

sadrzaju i

dikciji

clanova. Nova

terminologija

trebala

bi

se

definirati u

zakonu o

arhivima. Neki drugi

izrazi su

uvedeni, kao sto je vremenska

^arka (stambilj), posiljalac

elektronska poruke,

mformacijski

sistem.

cuvanje podataka,

provjera elektronskoga potpisa injegova

Za

savremenu

arhivistlcku teohju

i

pra su

P

oriainal

2,

cije nas

odredbe

povezuju sa arhivarrta. ep _

klasicnom mediju, kako nam je to °| |^ pgl^ih medija

je isto

^'ektronski mediji izjednaceni. Vrednovanje elektronskih

medija

je

^ao

ikod klasicnih medija.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 71/105

V

ZAPISNIK

: I ™.toi,«^

I„f,1°

P ipadai„(,T,

PRISUTNI:

o* stranc

povjerenstva POtP Sani:

Predsjednik:.

potpisani:

SffSS

  *

pp ,, ^

1,-?

•

  j}y danafinjc

J vak.,f...^

Zuupaii,,

^

^^l< pni uyovor na vrijcmc

^Uuiiaii,, ^

^ 3rhiy Tuzla)

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 72/105

Samija SARIC*

GLASNIK ARHIVA I DRUSTVA ARHIVSKIH RADNIKA

BOSNE

I HERCEGOVINE, br.

XXXV/1998-99,

Sarajevo,

2000. godine

^

Casopis

 Glasnik

arhiva

i

Drustva

arhivskih

radnika Bosne

i

Herceaovine ii i7daniu arhiva 1

DrusWa

arhivskih radnika Bosne

Hercegovine,

izlazio

je jedanput godisnje. a

 aenlje

u posljednih osam godina Izlaz. u godi-

aodlne br. 32, 33, 34 135.). Posjiedni struk-

hi,

slijedi

koncepclju poznatu 287

strana. Poglavljasu:

^ri sistematiziran

je

u6

poglavija

na

uk

p

Arhivistika i arhivska sluzba;

I Clanci;

Grac^a;

I

Prikazi

iocjene;

] I2 drustva i

Inventari.

•-rHRniima ovoga casopisa vise proj

U

posljednja

cetiri dvobroja u1

pjtanjima

dostupnos^ gra 1

je posveceno aktualnim

P .^LQ prostorai

arhivska grade, a

uz

devastiranja

smjestajnog

ar

t

Qprazovanju

^

to date su Itradicionalne tame ^^.^gl^^gl^^bu.arhivskoza^

®avremenelnformacljsketehnologue n arhivskih i drug

°^?vstvo

1dr. Iz tih razloga

casopis

pnv

  acnlh

1

kulturnih radnika.

su

tekstovi sa

9 ^

^ Uroju 35/1998-99. o^javi] g^sne i

Hercegovin

Poslijeratnoga savjetovanja arhiv

^^ enici 1Bihacu.   v. jg najobimnije i cini

.

.-I,,,

i

arhivska sluzba

e r J ^

osn   • ^ daiu

clanci

sa

opjavijenc ukupnc

23

ovu casopisa

gdje s®

|

historije-Tu je

J

aktualnim

prob-

f Pcni radovi iz obiasti arhiv sbk®   . informacua

f

®^ata, kro z koja je date niz n^jaj

Pt dia u

arhivistici

iarhivsko]

.. gjH  u penziji)

Saric, arhivski savjetnik, Arhit/ Fe ^

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 73/105

Samija Saric

Hercegovine,

Arhiva

radnici Arhiva Bosne i

arajevo,

Histohjskoa

arhil^^   ' ^^''^^Qovine,

Istorijskog arhiva

Hercegovine

Mostar. Arhiva USK-a Bihac.

Arhiva

h'va

Maribor iz siovenije XenrT

Po^rajinskog

refpra+° ^^'^®'^' hivistika 1arh^ radnika srodnih ustanova.

eferato^ Troblematika 00^^ P^^^tku

je predstavljeno

caAmirp'^'TI^'.-®3'®^''3^urama  

registraturnoga maten-

 ^9

ovim

nr^

Hadzim Bosne i

Hercegovine ,

auton

iskih dobaraT''^®

^zrokovaij pustcT

Mnd-

'•aspolazem

 

^^^'^ Qarhivskear ^^

 

Linistavanje kulturno-histor

jeva. Posehn^^ ^^'^ddnirn nnH   •   ^^ aseno je da zbog

togaj^^^

Bercegovini

ip

° Prosiosti

pojedinih

nasih ^

^

posljednjeg rata

u

Bosn'

^''hivske grg^g

bilo smjestenn^^^^  ^smjereno

na

sve vaz

.

jalnom

ustroistvu'^ ' ^ ^ govori dobro svih vrsta,

P

^adleznoscu arhi\ i Herop administrativno-

ten

i Herc^.  ^^^lezn^   problemima u vez.

aterijaiuiarbiw

1^®'

' ^^^onstrukri-^ zastite

arhiva

u Feds'

za

arhivskii haterem •

^ ^^'^ske grade registratu' ' ^

Ureferatu je date

 ^franih ^adom  

Bosne

i

Hercego^J;

  edunarodnih

h,

.m.nitprnih org^^

^

za

arhivski I haterpm •

^ ^^'^ske

grade registry

Siil koiS nastl Ueferatu

je da

 stranih ''sdorn Qranica Bosne i

Herce

uBo^®^^aarodnih humanitarnih

'®nje nove ' stitucii Boa°

posljedice

imale

° |fi0

a^^ke mSr-  ^fdnVcin ^

hercegovine,

kao centr^,,

StacJe, kao _ ®Porom predratne a

neuspo

Sva

cva^'r®'® ikoii saniranja

posljedicn

pos(

P anja

koja j '^ ' ske pig, interesu sigurnosti

ar

osvp nako?;:®«ta refg^nsti ltd. .pi

 

®'tJblje se

afmr6T ® ta

rata n' Kozara temeijna

Pored Ova ove ^'^'t't'ske n '^°t®dinim dijelovima

t®

-gp-

[f

 

Ptoble^ te,er°a^ P°«ljedice azimut mogucib rjc^

^osne

i iT ®

^astite

ra Ptezenti.

« r„„. a .ezanin z >

®P°iedinih ^ ^°sni i Hercegovmi ^ri.

2

Pthiva

na radu u

regi®'^^

  S

Glasnik arhiva

i

Drustva arhivskih radnika

Bosne i

Hercepovine, br XXV/T998-99, Sarajevo. 2000.

godine

transformacija vlasnistva nakon 1945.

godine; promjene vlasnistva

ufon-

dovima

pojedinih arhiva,

itd.

Referati na ovu tematiku prezentirani na

dva

poslijeratna savjeto-

^enja su interesantni, jer upravo govore ostanju

arhivske grade

uarhivi-

za

vrijeme

i

nakon ratnih

razaranja.   -

U

referatu

 Zastita registraturne grade imalaca istvaralaca

koji su

Prestali sa radom Sabotic

Izet

opsirno razlaze

ovu

temu i govori o

Posljedicama

koje

je

donio rat na

stanje arhivske

grade

u

ustanovama

^oje

su

prestale

sa

radom. Na

ovaj referat se

na

Brbutovic Nijaza

koii

qovori

o

  Iskustvima

Arhiva Tuzle

u

radu

sa

novim

»9istra,u,am™i

g«.t

 0

s«™

r.tn.

proiuMe

r « —

grade ,

autorice Mehdin

Reske iz

Bihaca. „„„tnini van

Bosne i

Mi„a

Kuiovib iznas i poda .ke ? o° ».ni

^ercegovine;

referat

nosi naslov ^ yjpg

Flercegovini nastala van granica Bosne   ®

referatu

 Registraturna

Vrlo

interesantna

i

aktualnatemaje

^

lylusa.

kao irefer-

Qf'ada

o imovinskim

odnosima , ciji je

au vezanih za ostvarenje

 Osvrt

na

arhivsku

gradu

radnih

^.g^gj-a^ Qygka Vrzlne

P''ava na odiazak umirovinu , istoga au • ^ 1srpskoj uperiodu

Problemi irezultati zastite arhivske grade uRepublic

 1998 do 2000 godine .

u-

 z

radnik

iz Maribora

prezentirala je

Majda

Anders,

strucni materijal oradu takozvane izb-

9 edu koja se odnosi na

temu-

A Maribor .

i^giicke

skole Maribor u Pokrajins o „

temitransformacije vlasnistva

ufon-

««:aTr„S?rrS^^ .9«. 90di9 u0.

'^®rmana Hodzic i Esefa ®®^ jjg|^og

arhiva

Tuzia . pakon

1945.

1945, godine ufondovima

H:stori^^'<°9,^,,3oiji

vlasnistva nakon

•^arija Divcic:

  Dokumentacua

„^ienama vlasnistva

aodine uIstorijskom arhivu Sarajev promjenam

Jasmin

Brankovic Imr.

Edm

^ „

fondovima

USK-a ;

n fondovima Arhiva Herceg .  g^a vlasnistv ..j^g gfondovima

Beska Mehidin:  Grada opromJ®®^^:„„.ma vlasnistva

^bsko

Vrzina

:  Arhivska gra^

Republike Srpske

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 74/105

Samija Saric

Znacajan je

j aktnai-a

nacionalizaciju

prj

izwr^nn

(^asanovic

Suvade:

 Komisija za

®rcegovine 1959-1963.

go|jUJg„^ijecu

^arodne Republike

Bosne i

  Begic:  XatSaM tert

' Hercegovine ;

IzetSabotic-.L.l^^ kadrovi ; '

 «e•

MatkoKovacev

- ^

^ hive

na

savremenim

medijima

jeljene

objavljen^ip^ ®

sluzbe

Bosne iHercegovine

Maslak: Revizija

Office

Uiedinior,

'^onosi clan=i, 1925-1926.

godine

nakon

posjete

naiy 5 ® jevstva ^

  ^ ka

Kovacevica,

 Public

^ i ®^hivu uLin ® i^nosi

svoja

zapa^ani^

Kurtovic:

 Ton.

^onose i®f' Jenog Kralievstva

^

2000 ^os na

iu'

^17.

i

Hu^

°asopls Instituta za isto000, sir. 214 Kamberovic:

 Prema

mod

• I-

JS'Sr^iMaoit ^

OTInu. ovo, ,

K*g«6 '   i

l-'ssa

iza broi Z'

™

<« 'Si-

'^Petompn   ODrft ^ .^^njirna 1^ Bosni iHerceg

^^hivskih radnika^  2 ^^onskoj regulativi, smj

J ogram rada

Dr i

^^^rnoa

' ° ®clukaciji

kadrov

• ^

f doloon^^hivS^90vin ^®0

je

 „vjestaj o

radu om K

®3vjetovanja aodine . t   ^nikaE,^ ^^96. do 1998. go^ ^dO

Glasn,*

arfaVa i

Dmilva BrhlvsHh  aS^sne

i

Herceaovm.

brmimsm

Sam/em

2000.

godine

1998.

god.) u Jablanici i  Treceg poslijeratnog savjetovanja arhivskih

radnika

Bosne 1Hercegovine (Bihac, 24. i25.

juna

1999.g.) ' .

UInventarlma je objavijen  Sumarno-analiticki

odni odbor Veiika

Kiadusa 1946-1958.

godina

,

autora Reske

Mehid .

 

j[^?'rU0K'936.25--''^

ISSN

  436 46X

@[L/^©MQK

ARHIVA

1

DRUSTVA

ARH'^SK'

radnika

bosne

I

HERCEGOVINE

XXXV/1998-99-

Y •

4^

Iz ovoga pregieda u bo® ', ®og®prYb ematik^ koju je

^'0 veoma interesantan ka _jQada

Predsjedn

?^sluga

za

niegovo izlazenje pnP torima teks

o

^®sop1sa,arh v^asufinans,jenmaje^,lisune r^^^^^^^

i

Antu

, NakrajuGiasnikalnme^d^ Senadu

'^nike dr.

Bozidara

Boz

^lanovica.

145

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 75/105

Mina

KUJOVIC^

'STORIJU

SARAJEVO,

Sarajevo, 2001.

ogra4i™°bTkJ^^^'

izlazenja

(pi '

redovno obiaviiivai-^

 

®°®di

i

Herr ^

nezaobilazna

histod-

'adi koji   akoro svi

afirmir

da cijim stranicama s

°^°9^  

a ' i

historicari,

a

=koga pokrete  J  •® °dju Sa^S ^^oju afirmaciju.

Izdava^

d

Bosni

iHerceqovh-' i? ®'9urno naiL - za historiju rad

jenim

rubrikama

(cian ®°P's iu

historiografska instiWCU

donosi

rezultate

nl Pdlozi   d°vom

broju

(30) uvecusta  

ase historije,  d'sfrazivark. ' °®^di, Promociie iBibliografije ;

rubrikama

(X 1u historiografska

instituuu

ddriosi rezultate

nl Phlozi Prl^® d°^°rn

broju

(30) uvecusta  

ase historije,

  d'sfrazivabkoa '

°®''hi, Promocije iBibliografije j

ca

je u,p,

P''°Pcavanje i

p^P'p

razmat

dutorice Vesne Asc®

novno Rp ^ ^'storiip ?  ^'oQu i

znacaj

historije.

 

1°N*

^ ™o saoga

paloS^i

citiranje

sts °^i^^avani Kak\ sadasnjosti ne

toricam Autn'^

  ^Sr 'a k?^loga

historije

kao

nadj

va7no

 •

.^^^orica

20U:

nekoiiui

^<ro2

prnslnRt

ca

nrtrpnO

j®

torica : ^Autoi ^adasr^jog^f^^ dloga historije 'kao na^

n^

^dkljSf

 Pkolikr'j^oz

Proslost

saopceno

je

 ^d^e

biti iucen^ ® '® «

Prosf  ® d'oga bf

1 ^''jd^skih i

domadih

h

EnverTn '®

°

dudq PotSL

 

historicara izdzf

°

I^'ZIRamja

iUR i°J''d dPriio

'®''iehistopi'^®.®hvatimo

sadasnjo®''

drustveno urert ^ zivota.

d^a

je

terqa r£®   ^^kih

ra2ma^' A

POLITICKOG

ORG^

S^^da ugiavno^no

slabq' ^ddnica,Poiiticko

organiziradJ®

f^azivacima °^ de

obrarjeng ufe

 edostatka

izvorne gr®

J

oloX'®' ' P''dzaju

enf^

' ddgo ^oradibng literaturi.

tiri,

PPPienici

b sa m

d'°r

riaqu» Qrckih historicara

da najvise

podata^,,

Pojavi? da sp °dredenoj mjeri'

y,

,4S

  ^ aprostora.otprili*®''

j u

^^®9ovine

Sarajevo

Prilozi

Instituta za istoriju

Sarajevo, br.

30,

Sarajevo.

2001.

podrucju

danasnje Makedonije,

crnogorskog

primorja i Albanije zbog

blizine

grckog svijeta 1njihovog uticaja. Uizvornoj se

gradi spominje

nekoliko zajednica. ciji

je drustveno-politicki

razvoj doveo do

uspostavl-

ianja drzave. Medu

takvim

je bila kraljevina Enhelejaca, Tauanata,

Peonaca, Dardanaca

1

Ardijejaca. Vijek njihovoga nastanka

i

egzistencija

veze se za prvi

milenij

pr.

ne.

e. -Autor posebno

P3nj

politickog organizovanja svake

pomenute :

su

naseljavali

njeni

stanovnici.

kao 1

stupanj

®

...

.

triplex CONFINIUM Medunarodni ciLe

^upi,

metode. Pisac

clanka,

Drago Roksandic,

o

ja

J ^

nnedunarodnog istrazivackog projekta ^

podine zajednicki utemeljiii Zavod za hwats

P

g-^

(

gpaische

jest

RIozofskog fakulteta

u

Ab

e ung

i,,3,,ig.

*^eschichte sa Sveucilista

uGracu (Aus JJ

,.

. ipace tradicijski

^'PHnarni

1ntergeneracijski P''°j®^'uLgburske

monarhije, MIetacke

'^azivzazajednickogranicnopodrucj

stoljeca,

medunarodnim

^epublike i Osmanskog carstva od

16.

do •

Pgovorom prvi

put razgraniceno

1699.

go

gradova

ilijas

Afirmirani historicar . analizira 140 godina

historije

^sdzibegovic

u

ovom broju PRIL .. „,|jmijevanja njegovog rada

9''ada Jajca 1

njegove

okoline.

Usre i ^.qiqisialNA STRUKTURA

Pod nazivom KONFESIONALNA I OP 1851. do

^TANOVNISTVA U

KOTARU

'^J^^ pocirijepopisorriiz 1851/52 pa

IODINE jeste statisticki materijal ko^

stanovnistva

1eritorijal-

do 1991. godine. Nakon ^voda o

PJ'S'^

,,bele iz

koyh

P'Pi promjenama jajackog kotara ( P ^g^QVpikate

njihovoj

^^^mogu pratiti

podaci

o

ukupnom

^

tabela

vide

se

demografske

i

konfesionalnoj strukturi. Iz

P .

.g ggaptna cinjenica

^ omjene stanovnistva i posebn ^ ' .^-^^ ?°?kotaru (gradu)

^orn podrucju vrijednosti o ..g^aie. Autor , 3.3. katolicka,

Posljednjeg

popisa

sve

vise p

dominiraju

, '' .

^^atska,

bosn-

djcu,

kao

i u Bosni i

E^^toeg

^ lonalnezajedni , ukupnog

^'?niska

ipravoslavna itri

®'n'®^°n rstalno

|®cka

(muslimanska) i

srpska- .vn nrostorima

staino

su

anovnistva. nasim

qovori

iGaiib Sljivo

. Muhadzirske

sudbine

n® ° , qI takvoj PROGNANIKA

P^'sutne

usvim

vremenima

0g MUSLIMANSW

^j^AKAMLUK

svom prilogu NASELJAVANJ^jE uZVORN CK i p.egeija-

^^HADZIRA)

iz KNEZEVINE

.

gqtor ovog

®63. GODINE. Probiemi 0 k ]

^ 7

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 76/105

MinaKujovic

vanje ljudi \z Srbjje

uB

mSsVoSt ® bliski.

Godine

1861.

domove

Pomr'^^° boravi^

clogovori

o

tome

da

rnusl'-

naseli u

Btfs'® '^a ove  sni?

^

Srbiji

napusti

svoje

'<omisije

osms ajaletu

u

71,

musafire ,

kako

su

ih naz

nih imanja kok? ' da o r n O b r a z o v a n e su dvije

9°dine tnuhadJi ''ebala ria' '® ® ^jednost njihovih nepokre'

nr»l.„ r, . ®d2lri su nnn„,: da ISDiati T,,r.i,„:

1862.

d

n r

  •••wufcizuvcmc - .

9odinemuhad7i ^' ebala

vrijednost

njihovih

nepokr^'

Preko DrineTurskoj.

Od

polovine 1862^

^Nestajem

rtiuh'ls-'

^'^nku

su

° '

^®bim grupama da preiaz

P°^'^anju naseS® ^ ^^ornickilf'''° P^°blemi uvezi sa

jemidr.NavedeLf.^^^badzire

niihn

P''°cjeni

njihove

P'^oblematici; kan

i ienLT ® nezadovoljstvu

sa

stnjesta

^®''manskog stanr,

Preqlrf

'sustrijskoga konzula0ov J

I^ASARYK iBOSNA I

HEP^E;

Studfe ukom° '®ta izmeck^

Uclanku

je dat

b'®,

c l n k n nieam l^asaryka sa

8°®^°

..|

zivno

kom®i'°'^ b°®ebnn n® - ® '^°bro sar, '-'dnosom prema J^g^®

1893

qorif

° sa Bosn' '®'® ^ Perinn^®''® arhivske grade ibO^'b®

iifP goS® se ka ^kom kojih je Masaryk int^b

°d

190S

dri^i''°®®'®bo fok®  bPdament ® '' period je od

®bketirana i

^asaryk

 a bosansk ®®®''°j   j®

®b''

Hercn 'tizira narir, ®

Prableme.

Drugi ped° . g

''I'.b® 'bsfituciip®^'®'-1 treci vladu h' j® Bosna I

Hercego

^

Pbjateijskin

oqan ®°®Pi i

Hef®'

 ^^beq mf

bJesi

socijalne prob'®^,<Lil-

1

bleu

da

je

|y|

'^rriedy ri®®°^'bi Mas

°'®'^ novlnari

i

na

vjers ® ^k

bio

po^ zsrriije

Predstavljall kao

sibl

, '

baciopPjPPIaran

p£ Adtor posebno

nagiasavP

BOSN^Na

obilj ^ '   b^®®9°vini kod sviP.

£ WCUALNE STRUKTU*,

Poljoq'n,

n

.''b^gova^u^'jsbenos,

zaposlenlh, pd^wot

°Pbvrednoj proi^'^klQ®'^°9

narastaja, f ,

strukturi prem^

148 °^®ip 8611^^.' 'bigijenskim

P^

' rp '

®®'jaka,

kredltnim

pd^'k®'

 I»»

f.'.V•

' r,  • ' ' ' j l •»«

Pfilozi Insdtuta

za

istoriju Sarajevo, br. 30. Sarajevo, 2001.

agrarno] politici,

razvoju industrije,

i

sve

to, u

odnosu

na Jugoslaviju.

Svaka od

pomenutih tema mogia bi

biti

zasebna studija. Privredni

razvoj

u Bosni i Hercegovini u ovome

periodu,

kao uostalom i u

cijeloj

Jugoslaviji,

imao

je nekoliko etapa

ukojima se osjecao ^

Peritet

1

isto tako nekoliko kriznih perioda. Svaka od ovih etapa uk

je opisana uz mnogo brojcanih

pokazatelja. p

QRpqKOG

Safet Bandzovic u

radu

pod nazivom f NCEPCiJE

SRPSKO^^

KULTURNOG KLUBA 0 PREURE0ENJU |

govori o

tern koja

je i

danas

izuzetno

aktuina. rp

^

v^-yeme

osnovan

je radi

od^ane  ugro^enih

interesa srpW^^^

ostrih

stranackih

borbi

1

nacionalnih

trvenj

 ^

|g^,jje

u

kojoj

bi

Srbi

aog

ra,a.

Gla.ni oil] SKK

bioJ. boouo

'biali

jos

dominantniju

ulogu. . rLoi ugrozenosti od

agresije

° neovisnosti Jugoslavije i njenoj ter j ^

velikosrpskim pre-

^jenih susjednih fasistickih drzava, a mn g s^ojih program-

tenzijama srpskih gradanskih

krugova.

. sa nacionaino izmi-

skih ciljeva SKK intenzivno je radio po

j_

Sandzaku

i

jssanim

stanovnistvom, posebno

u .^^QPe,

nastojeci

da

se

oni

Kosovu, osnivajuci svoje odbore i P yeiikosrskoga programa.

Pretvore u stozer okupljanja jg

narocito

do

izrazaja

nakon

^jelatnost SKK uBosni i

Hercegovini

^g prjpasti

Bosna

i

fPorazuma Ovetkovic-Macek, ^bog P -g Mihajlovica kao prak-

Hercegovina, Ravnogorski betnick, ^

mjeri

os

a,,a s

kcni

izraz

velikosrpskih

j q

politiokim zbivanjima

u

ideje

i

platformu SKK. Autor goj/o

p^ggbnirri osvrto^^

j^bgoslaviji, stranackoj borbi za p ^ jRercegovi .

Jenice kako

se

sve

to reflektiralo

- jg|^a.

,a

n

ftNICKOM

° Pa

polozaj

njenih

koje je

podnio

na

Prilog

Dzevada

' rrrnVlNI

j®

^

Fondacije Pro

^AZVITKU Ubosni ftnriiuiugo'sto^ ® naBalka^u^ko^^

Petom zasijedanju Komisije ^ \

etnocentn^am

j^g^gdu osta-

'^'••ente

posveceno temi

U

svome

radu

•

pgi^^ggska

^ odrzano

4.12.

2000. Qod-ne Bosna

g. izdvaja cinjenicu daje s

.^gpgke

jgrati ulogu jedin-

Po iticko-drzavna regija sa tri

^ggye

nisu m9 gg faktore. Autor

i pravoslavnom. Ova temom, prob-

ideoloske snage ixgdma

uvijek

ak ^^ip^gy,, prema

Posebno bavi, medu

'^^atikom

masovne '

i.acija

u

Bosn.

i

Jagovom misljenju masovna

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 77/105

^ina

Kuiovic

osmanske

drzave.

2ajed ickn^i^^'^D

  Po'iticko-strateskih potreba

Sn

  o

 

nalazi

p

je

da su

se obje

Podrijp^  

Bosna ip

pravoslavnoga

svijeta

Autorirf prema katoii'i ^

 °

sjevernoj

strani bila

togada^fr^^^^e6inleniceS^ kontinentalne Evrope.

•<

razion

navnri '

sjecante^n

process

i

do

i

osnm

 

^igraciip

d

®''^dnjovjekovno kraljevstvo,

nacija. Me

su U

radu

su ukratko

nave-

f^arakterizira

n u Bosni • u

dovele do

formiranja

stanovnistva

i

hph

 

prema Juzbasicu.

^j^^^kaprjadn'^^^ kod pojedinih dijelo^

Ma

je

vrernenom h bila je vjerska podje'^

determinirala i

nacionalnu pripa^

,„r„ Kovan=,.^

— =iirnnirala i

nacionalnu

puP

URATU - NASTAVAK ^

osvrtom nT

  •

^' '^'^ske

djelatnosti u

Bosn

.^^brika

PRIKA7,

uArhivu BiH.

pnloQa

Wn;.

OSVRTi r.,..

••• usvrtom

no ;

° vsKe djelatnosii

u

Rubrika

PRIKA7,

uArhivu BiH.

 °»'nSj

Si P

togala

jar

aad<a

P , . mozemo uovom pd^^. . 6 fTiozemo u ovi

^^ oprof ^ Rdelica;

•^hrneda Hadzirovica,

Esefa

BEGOVIC

HERCEGOVINA , casopis za

ku

naslijede, Mostar, 2001.,

broj

•=,  HERCEGO

Najnoviji dvobroj

casopisa

nt i^

Hercegovine

Mostar

iMuzeja

radova

iz podrucja historije, jezika

i

knjiz

u6

emat

radova iz podrucja historije, jezika iknjizevno

jske bastine.   . fttpma

Sadrzajno, radovi su podijeljeni

u „.

i

knjlzevnost;

Zastita

kulturno-histori)ske basti

drugih; Inventari.

7-

..

HISTORUA (S f

arugih; Inventari.

7-

Najoblmnija

rubrika

HISTORIJA s'r 7^

^alte, DIPLOMATICKA ANALIZA^

Sana stjepana ii

kotromanica.

ah

1333,

1334, 1339. i1345. go-l' ® ^ploma

srednjovjekovni

obrazac

bno

®shatokola) ali

i

svoje

bosanske

P

Stjepana II

kotromanica vazni

su 'S ,

Herce

^^ednjovjekovni

obrazac

®

^r^bnos

®shatokola) ali

i

svoje

bosanske

P

^^jepana  

kotromanica vazni

_Herce

vjersku

i

kulturnu ..paoLO BADO

Esad Kurtovic se u

radu

. ^Q^ackim

1389.g.? (Konavli u bosansko- yjj jma

J^da) osvrce

na

znacaj koj. su Kona^ ^

^^^tivnosti

da se domogne

^^'ikasi prodali Konavie

^ub^

Problemom

procjene ) u ra

fazaktnih podataka

bavi se

^ BROJA

^OGUCNOSTI PROCJEN^isKE VLA

'^ERCEGOVINI

UVRIJE^^E iz mostar

O

trojici dobrotvora

®'anku

KOTLE

Hivzija

Hasand

(

Dvanaest

sidzila

,sreskoQ serO

787/8. godine) 1

edan

prot^ Hercego^'n

|P originali

pohranjeni

uA ^PqUZDAN

^^ban Zahirovic u

radu

^f^oslosti.

I

'®fa

Begovic, arhivista,

Historijst^

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 78/105

fs efaBeaovir

Slmn

 

njihovim

vakufima, ostolackom

STOUC U0^2::  

daje

Azra

Gadzo-

ST0LjgE2n''''° ^®^°^S PERIODU

P avog sehera ® °   ^Pstanju

Mostara PROSLOSTI

(17. i18-

clanka°

«Pokticknn

°'?-

'^®''^®9o^ackog seoceta

do

(Skopaijske

h

^asopisa

ha\   knjizevnosti.

SKOpaljske ? i

'o:

NAsmif podrucja Uskopija

PORijeklo STANi™'^'autor' ^'^

I

RA2V0J GRACANJCE

BUGOjanski^Pd

SKOPAf

  HERCEGOVACKO

°

 zrocima

2

 • ^ 'ora Dzevan

(SA

NAGLASKOM

stanovnistva iz hi perinrt

•

®-

I'fPu

pod naslovn uSann-^' pravcima

iseljavan-

WKON1878TS Sate, „e«o;«

'^t.

®tt30V,„E U

SANDZAKLI

pontik. na priktaf ;

... ysCi?

Sehl^®SEeov,

MAClj/f

izazvanu

Na'n^ ®'j®9a Sph - ' ' Egovimc

1908.

godine go^®

finan^-: 2 2   ^VROPSKA

DIPLO

'Sku^'^^^'TgVoZajednicko

ministarsPj

  ^°^tarskoq ^ 9^®9a >ENta in °; 9°^ ® Sajma Saric rado^

U^ubdcfe®iveieJi°f®^a

^,2^naje

nas

sa

imenovanjo^

i_i

... ^kirn ^osnu? ?^^

Ankpti^^''''JEZIKU 1897. daje

?Sa°tU°^/^®°na

^J ORa ;

.ad Muhameda Sj

Om '®'°i rubrir niostars.^^nacio ^ usporedbu sa danasOJ'

Nm P

c

^^LTuJ'

9°VoS2®

f°noloske, morfolosk®

4P?^^5«g£S.g-

293-,8nif' ®'.®k°j

gruni

,».. ''JESam '1^NJI2EVNO-HIST0

® ^DsIJ°^STorijske bastine gj

U

MOSTARU

(P® ®

 .•r1,

'HERCEGOVINA ,

casopis za kulturno

i

histohjsko

naslijede. Mostar.

2001..

broj 13-14, str.396

sanacije)

upoznaje nas sa tradicijom javnih kupatila (hamama)

u

Mostaru, izgradnjom Gradske banje, njenim

arhitektonskim

osobeno^i-

ma.

razlicitim

vrstama

destrukcija koje

se zavrsavaju

unistenjem objeWa

u

ratu

1992-1995. godine, te procesom sanacije Banje uperiodu 1999-

2000.

godine.

 • ^

'•

- onn oc c

Tactunlifini

SU Sll ©0601

-   wi u

i » » < i i y y o .

gooine

le p r u o c o u m

j

2000. godine  • ^

'•

u rubrici PRIKA2I IOSVRTI (str. 309-355) zastupljeni

su

slijedeci

pniozi

•

Sinisa

Misic,

Humska zemija usrednjem

veku,

autor

Es®d

Ku^

Uz izdanje

zbornika: Rudarstvo in^®t®ln^9ija Bosne

Hercegov.ne

od

prahistorije

do

pocetka

XX

vljeka;

autor

Esa

u

Robert J.

Donia islam pod dvogiavim

Urs Altermatt,

Etnonacionalizam

u ^ _

poiovi

rasta;

autor

Krkic

Safet. Ekonomija

Bosne uturskom p

Edin

Celebic; -

autor

Seka Brkljaca;

2a

mir

iprogres u

svijetu ,

urednik

10C4.186O:

autor Husnija

Galib Sljivo, Bosna i Hercegovina

K^niberovic;

_ r<=7harstvo, Od seoske

naivne

Semsudin-Semso Mulic, Konjicko

industrije:

autor Mina

urnjetnosti

i

gradskog

obrta

do sav

Kujovic;

p^i

i ongres

hrvatskih

povjes-

Smotra Hrvatske povijesne zn^nosi. \ Katnberovic;

 ^'cara. Zagreb. 8.12.-11-12.1999.). a carinskog

hare-

Uz izlozbu snimaka basluka Sabit Hodz.c.

 pa u

Mostaru (iz zbirke Muz^ >.bruar

Ternatska cjelina ISKUSTVA DB j^yituru {Strasbourg. •

Savjet za

kulturnu

saradnju, OdjeUa

JlVlCi

^

QgLASTI

UVIDA

U

•p£:::; s£ as^

^o

KREATIVNE PRAKSE g

koji

je  

donosenje zakona uobla^ ^ pine).

qq

HISTORIJI

Starsbourg,

27.

128.

maj

Lg) pod nazivom gyjc sadrzi

f.

Rubrika INVENTARI f ® gutora ggovinu

iz

fonda

^ CI0NALI2ACIJE

U

HERCEGOVINI.

n®  tj^BlH

1959-1963.

^°Pise

predmeta (spisa)

,

koji

o NR

Bi

^

ornisije

za

nacionalizaciju

P

.otirati da su clanovi

9°Pine,

konstatira pPloga

on~iisije

za nacionalizaciju P tatirati da su

clanovi

9®dlne, g^emo

konsta^ priioga

n Na kraju ovoga pygijujuci, PN® poVlNA .

jos jedan uspjesan broj

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 79/105

Sead SELIMOVIC*

^ ver

Redzic

<?Tn

POLITIKE u'TE7fliS?° ^^ MUSLIMANSKE

'STORIjske NAUKp

o '^ONTRAVERZAMA

 

^^RAJEVO, 2000,

str.

220

[ . ^ 'zdanju

Akadp

 

je

naslov

®sto°gort

Bosne i

Hercegovine

|

nauke

ol ® ' slimanske n Envera Redzica c)

'^azvala

feuzetnu n   ®ia

bosai?^ tezama

i kontraverza

|fvnosti,

Autor

emifstruTn ' °®njacke

nacije . Knjiga )

dvadesetoga

stoiip- strucniak

 

tako

i

sire

citaiac^

S/^°^uBo&:P°PrvlSfkod'

i

Hercego^n®

Pit„n-^^°'^9°vory7jr^

°®3nciunacin Postavija

direktno

h °bzir si^islu ina to

pitanje

daJ

. MedEisti

sljede

-

slamizacij-

k

° Bosn;

®®   eline:

i

Muslim ^Poiogij '.' Psnjastvo

iBn°

teZ^

Psiovima

  r

KPj

kf'P°litikas^n

?

 ' urska

1

austnjskf

eiikodr^vlja

°grafiju

korjgt

Pi'avcu

Sim

P

^ika  iqa

  Musiimani; Bosnjas j

^°®Pjackom

naroH

  >toriiskn °9

bosn|=^ ? JP

u

Bosnl

I na os^

go naclonainom^' ^''a sg i ' ®^dob||e qPS Pagoda. Autor, tak g

— orijskim

® °orri

Dnl^ ®®Pciia - '^''° odista grubo P^g,

or f 'P^Pjartia ®^Piuci

kretala

stranputic

inn

'•

^®ih k>° da ne zivi sa 0169^1:

154

shvata

1pogres^

_

Enve. Redi/c.

Sfo

aodina

muslimansK^

nnlitiKe

atezama i

l.or,r...rz3ma istoriiske

nauf^e.

Sarajevo. 2000.

 Nije samo politika potiskivala isprjecavala afirmaciju

je to

sinhronizovano

istoriografija kao

nacionaini

os ^ .

se brani

teza

o ravnopravnosti svih gradana

Bosne

i 9 •

 Istorijskl

se

poLllo da

hegemonija

ugrozaya

da,e

hegemonija pokretac i nosilac   'same jedna od pret-

Pa je

legitimiranjem bosnjacke

nacije

J

uerceqovine.

Postavki drustvene idrzavne

evropeizacije

Bo ^

  StSSSff

PJSTITUTZAISTORIJ'J

Enver Redzic

STO GODINA „

MUSLIMANSKE

POLITIKE

.^v,pro

avF.RZAMA

..ATkontraverzama

Sarajevo 2000 ^——_J

^

^ Djelo Envera

®^antno sto

je

do sada naP ®®P° amom

sai'®' „cionalnim

Bosnjacii Bosanci u

° /, najom

o i

^^fionalnom

retorikom

djeM

J°godisnjeg ucesnika i

' P^osazaijenjem. Radi se og obrad

ostriumno] i

PPP^dts^og

  P^atraca

historije Bosne

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 80/105

Salih JALIMAM'

Galib Sljivo,

ORASIF loeo

naucnome doprin'1°

s

Posvecenoj

novijim

dugogodisnjeq dirpu'l'  

^'^^P^orn

radn h ^

P'ietetom

se govori ipise o

svoj naucni rad pogv ' ®''<uta za hkt utemeljiteija

i

^ ®koro

ce,rd

° BosnJ u'J^ ^Banjoj Luci, koji

je sav

«sebne pubiikacij 0°® '^®

naucnoq

^®''®®9ovine u

19 . stoljecu.

Saraim/n

Umer-n^A_ .  ^ 9 rada .>> ka o

uDiikaciie- ^aucnon u iy . sioijeou.

Sarajevo, 1977. ^Ig.O^er-pagaLatas ®® ®

napisao

i objavio je, kao

Beograd, 1977. Bosna

' ®

®

^6300

^®''®®9°vini1850-1852.

osna I

Hercego i iRi'o^®''®sgovina

odnosima 1815-1875.

slq f®' J [S8-I812. Banja Luka,

1982:

849-1853, '^danje),

Banja^985;

Bosni

I

Hercegovin^

1998 t if 1990-

R • ^^^8;

Bosna

I

Hercegovina

1854-1860, LandsPot.

9.°^ine koiom°°V9°d- l827-fR° q ® Jadransko more,

U

nw

.

• Qsna

i

Ho.

1854-1860.

Lanas^ -*

U

ovoai

k°

?®^vane

mai

®'^,®^ivanja

n

obradio

devetnaes

prof, Galiba

°svrtu

jf

'^lasne

zajpH

historijskog

traja

Srafija 2eli se

ie

vise Orasje.

osnovu koje jg nf®^ ''995. q _ ® Pa mornen /^^' ® velicinom

djela

i

ra

. Knjig^' 90d,ne, ,3 '^^nte ^,nO

.   a

osnovu koje

je

q_q.' Pa mornen /^ '^® velicinom

djela

i

ra

KPiiga Ore  ®® to nen

®

' °J'Pia se gradi morrP

rtanasmjesnezakH^^^^-igg.

®P02nata

arhivska

grada P®

vrSe^Sornfne

f d v f ^ °voga

nasel^

desavanja, ppje

3^°'®

^e

des-f

® ®® JOrTi 1S°^'P6 zivota,

te novoPT;

tizira uvrljedno iskus ^'^''®®iona u® °^Pj6 ali?®^ '®

p®

sve zanimijive

15g ^tbijesezdesetihgodipa^®'

Galib

Sljivo.

ORA^E

1663-1995.

Orasje,

2001.

253

sir.

stoljeca sa svim karakteristicnim

promjenama,

te

stradanjima do pocet-

agresije na Bosnu i

Hercegovinu

i

drugi

die. cija

je

tema rat iagresija

na

Bosnu

i

Hercegovinu

1992-1995. a samim tim ina

Orasje,

iu

prvom.

a posebno udrugom dijelu autor

sve

svoje

zakljucke fundira^na nepoz-

natoj arPivskoj gradi- npr. za vrijeme 19. stoljeca to je isk ljuc ivo Becka

ciokumentacija. ponovo da

se

naglasi potpuno nepozna a.

7>J flow* ;

.

Au „

  e „

ozene vojne, politicke,

drustv

i^onstena I®'.,

-ja

isPvatanja

rab

;995. god'. Sto konciznije P° prilozi razumyevan^^j3,a su Pisto^^

®P02nata

dokumentacija,

te

su gtranic zeljelo

'Jh

rtesavanja

na

ovim

prostPt'-^'isSizvori-

fSnj^.

f °

stivo, all

1rvorazredni ^'preporuai' je

za

®Pkazati

na pojavu

ove knjig .

 

. Vr. r

r . •- •

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 81/105

Midhat

SPAHIC*

Milko Brkovic UnKo., u

'atinske

isprave

bcfc

narodnih vladara

i

^

^UUi

str. 4 8

setogod^njeVrari^'^'^ '

^®''^°2^°autora

isprave

bosan-

Brkovic je naniqa

^

Podrucja hrvaki<-

l ^' '^ovica,

plod je dvade-

'najvecidioove k°tafn*''''®®®'radov^ ®''®

evantnu

literaturu

\i nf ovona

rii^ diplomatike,

koji cine

 ^a sto nam govori ri=® ' 'straiivan i® konsullirao svu rel-

Uuvodnome ri,- i® ° '^valitetnn gradu ubrojnim arhivi-

h-'-iografiii, ^ tor nas '1® ®°^, Pjelu,

uvodnome di® i® ° '^valitetnn gradu ubrojnim arhivi-

historiografiji °d ^^or nas ®

ujihovim

djel'ima Zatbi®'^®^®®'® 'las

sa

rf^® P°sadasnjim stanjem

u

Posanskoj

srednjovipt^

daje

osL diplomaticarima i

upotrebljavani za isnraJ ^®' '^^dcelariji. h  ^'°™aci]e o hrvatskoj i

Prave,,,

Od

isprava hr,®'

'^^'srijaiu

 sprava, nazivima koji su

gled nn ''®®®®®ko-hum2h®''-'

®®^°PnKaH

tanak i

°P

stotinu 7 sacuvano

je

dvadess

iekovn '  ^jvazniip  f®®'^° humskih f

 apravio

je kratak p

p®|P°^'jesti.

P°9aaaje

12

^'^Para u

kojem opisuje nas-

Vat®'®^-va

dip,

1

Vladara niS®® ^^P^' P'^^^o, karakteristicH

pa je autor

n na

svnr?

Vecin= ^

  laterljal

na kojem sd

bosanskih vlad a ®®

aamn

® ^°mome m

hrvatskih narodm

vanjske karakto'^^®

vni®®®°^P6

oqh ,f nego u

prijepi®

hPmsklh

SrP^f

e®®4n;®'; °^asacu®S^.

Pok

je vecina

isp^J

manji

broj bosanc ®

na

®'®Pa6. ^

izvorniku te su njiPO

je uglavnom uvqIb®-^ skih isn^'^^'^entuTrf I

bosansko^

usrednjovjekovnoj Hrv^'® iack6 u®,bio pisan°^®''® ' '^°men'

kancelarija, to

je sm^^' koj

,

®g'Halije,

®an

na

paplru. Perga^f®^

asiste

'°^i®kovn| ^®': ^to sg tr biiP

  ' '' °2ofsi<i tai,.,,

®'init6t

M i^^ii^a Isprava oPJ

15g   ^P'atskl narodni vladan ^

 VT^

y ' 2 u

__Milko

Brfrovic.

fenrnvig hrvaiskihnarodnih vlada 3

ilaJinskeigpraws

bosansko- ftumstaft vfectefa i\^lmo^,

Zagreb,

2001. sfc

433

ispravkama

su

upotre- £

^——|

bijavali

slijedeca | f

pisma: karolinu,

MiikpBrkom

^

goticu 1beneventanu, j^pi^VE

bums'm^ S^ma

HRVATSKIH NARODN^AM.

nalaze

slijedeca ^A™^®

ffSnARAI

Pisma: karolina-goti-

bOSANSKO-HUMSKIHVUDARAI

^3. brzopisna

kurzivna

'VEMQ^^_

^

Qotica,

polukurzivna • - .

Qotica 1

humanistika.

^

•^'je

sacuvan

nijedan

A

Pecat hrvatskih narod-

^'h vladara,

te o

njlma

.

^namo

same

na -

'^snovu njihovog opisa .^^1^  

^

P''ijepjsima isprava,

je sacuvano

^

'^Qsanskih vladara. %. ^

,

Unutarnje

karak- -g

^rlstike

iif sastavne

I 5DE^j|^j£^—I

'jsiove isprava autor

iZl---

®vrlo detaljno obra- —

so:

 sprave hrvatskih

i ^ [ iij

eshatokoi.

osansko-humsklh vladara imaju s jg|<st j zakljuca | g^,|<e

®^°P

ili

protokol,

tekst

ill

k°^P^

jj

^ prava

sadrzane

su

diP

^

y^'^dtar ova tri konvenclonalna dijeia isP^ jgpravama,a

neke

sta'n

'^°j®

 ^ S® ^

-P intitulacije,

devocije,

•• ..d invokacije. imij u pro-

I Protokol

ili

uvod

se prvatskih p'ogansko-humsklh

®®kPpcije i salutaclje.

Kod

ispr^i^, od

isprava

bos

vi=^'®

besto

nalazi idatacija, j^gjokolu- . /pyblikacija, noti-

adara

gdje se veclnom nai®^'

orenga. P^°'^®iHia

sankcija i.i^°''°b°.

f|, ®kst

ill

korpus

isprava

spa aj

^

yg,

dispoz

^jo^a, koja

ne

S®dija),

naracija ill ekspozicija, P^^'^^lg^i fornnula svj

I dija. Unutuar koroboracije

ce datacija. ®gprijh

^^bllksamostalneformule. ^gsastoj j^^atskih n

a, Eshatokoi  

zakljucak

se najc ,sprava

'f^^®kacije

1pisara. Na

osnovu

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 82/105

MidhatSpahic

vladara, zatim

bosanskih

vlad

Postoje zajednicke dodirne velmoza autor

zakljucuje

da

^^

^^®^ ^_bosanskuk  

pokazuje odredeni

uticaj

21°

 ' •^'keTe'Sste'rnaT?^ ko dodatno obogacu-

Rimskn

^°sne

Hurna

Una

popis

srenjovjekovnib

R-mskog

carstva

ipapa; te srkoSff^^^nacke, zLpadno-

ponieklom   odredenih man u^

clvadeset

faksimila isprava.

Snii

ban

posTo^ Prije

svega autor.

koji

je

jeziku.

Naslov°n\ Sovore

odnoi^ ^osanskoga jezika, pa

tako

 sprave

bosanskn°h

  sprave

isprave na hrvatskom

ti sadrzaju, jer ai itn ^ adara ivplm vladara i latinske

dnih vladara,

dok

iJs detalia on^ u

potpunos-

bumskih w^i aasvimonuro^^ ^P suj e isnr avp hrvflt<;kih naro-

dnih vladara, dok b deta^iron^ upotpunos-

humskih velmoza T

Povrsno ohrtw-

^s^rave

hrvatskih naro-

obradi pitanie fakifi^ li jednnJ°

bosanskih

vladara i

svoju

tvrdnju potkri prava u h dijelu (poglavlju)

ispLe  1° zakljucaka nuzno je

Pnrnjerka originaii n

knm

P tanje originals

cetiri primjerka, a to to 9®senje da su sva tri

atumi

u vladavini

obiaL?°° isprave

pisane e

Kotromanica

za

kojen

w ''°®anskih .u Postoje nek

novi

 je

objasnjeno

zasto ie

, ®

® Poceo  P

Stjepana

H

Wl .  

i ^

citateljima kojl

vole eiS

strazivacima.

16

IZVJESTAJI

i lrWi •

 . .. I. I

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 83/105

Muhamed

MUSA*

CETVRTO POSLIJERATNO SAVJETOV^JE

ARHIVSKIH RADNIKA BOSNE

I

HERCEGOVINE

  Olovo,

18-19. januar 2001. godine)

Organizatori

cetvrtoga poslijeratnog

je

u

Olovu 18.

i

®[^hivskih radnika BiH iIstorijski

arhiv

Sarajevo a

odrzanoje

•

2001.

godine sa

sljedecim temama.

Tema

i

;^3l°nzacija

i kategorizacija

registraturne

iarhivske

grade

Bosne

^®fcegovine

Azem

Kozar

Problematika

valorizacije

arhivske

gra ^

Ovalorizaciji ika.egorizaciji

arhivske

gra

\Ca; e?St:iorizacija

ikategorizacija

arhivske gra

  Kujovic, O

valorizaciji

i kategoriz

3

Muh^®  

..

jkategorizacija arhivske gra

^uhamed Musa,

Valorizacija

i kateg

4

.„.:a

registraturne grade

u

reg

• Sabotic,

Valorizacija

i kategon nastaie u

5

^^turama

privrede, tonnrizacija ^ S. Gusica

•f^Jdalija

Gusic,

Valorizacija i

^®^. ercegovini

 U ods

  jerne

osmanske

uprave

u uArhivu

 

—

 

V,edno.ai|=

s.

Q ^ustva

Slovenije

i

Austrije).

lyrikciji os

•

®rhard

Smld,

Vrednovanje

ferikaz iz Arhiva Republike

Slov

^

....rhiva

Sarajevo

 

JVlusa,

rukovodilac

Vanjske

s

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 84/105

Tema

i|

 

1:

Matko Kovacev-

^® °dn?^ankT9 Pitanjima arhivske

sluzbe

 i

^''ajevo, poiozai a S^ade

Zavoda za

platni prome

ei H i

WMto

i'J

» W»ske

grade Bosn«j

«oaiTO,a,

»'«Pko,a„„,Jfc'mma

odnosi

se aa

samd 8r»®

 

PO

m ®adrzain-

^^P'' mljena.

aostala

je

na

cuva^J

n

 ^^Sucnosti

Pnjedlozi .

je vn]edn ^ P

 •oko°g®^®^. °,2ajednicko

usaglasavai^®

°Primii°^'''^°'®Pinih

r?'''^^'sgorba pojedinih

dokumen

 i iznati

^^'•ajaniaf'^'^'

^'''^'^ske grade, tj. umanjiva

0

se na

n

trenutku

moguce

je J®

 oiaiiTiam^a^®  a RBiH^

l^^' ske

graa^^ nijestu jedino

mogu^^,

'^'•'J9ih,ai,„r

^ '°'<trai=ni.

 '®'®ni, i

.,=w.

Prugih imalaca, Ko

esi eri ®e o

se

n=.„

tr e n u tk i

 oiaiiTiam^a^®  a Rej> arhivske graa^ ^Jestu jec

  •agih

ak

^^ •°'<traiani ^ ' 'eni, i ^od drugih

T^ortp' °Pnose

n

^°P®niti

koristiti

 ia adJi <o

vsr, ®'^®.®ka Prostora , ,^' '' ''hivi

imai,,

,.

 

2 2

- s;.arljai^

222?^- proble. uoP®^

®'®iasadlf®P^eu2'.''PajuuK® '^®JUarhivi.

,

22'^®''®

i

kolicina arPi^®

 °>ao ®®kim 2'°?^^ ® P^ostorije uvelik®

kao

u::°^

dio prostora

smabidgi'

, UA rh ^® 9o Stn7 DrnVr- ° ® prostorije uven-^- (g

rokow A rh Po^   ®ba primiti p® i

nov2>a2;2a Pedsset goLa

kao i12 ^®9anja®^®

^®^ana

je^

® ®de Sfaata

i

drug°h °

fondova u

arh;vj|

(od2'2' 5

64

®9resije starih

radnika u

  P^ekvalifikacija),

te

j®

Cetvno

poslijeratno

savjetovanje arhivskih radnikaBosne iHercegovine (Olovo, 18-19. januar 2001. godine)

potrebno takode

pokrenuti

obezbjedivanje

materijalnih sredstava

Poboljsanje licnih dohodaka iobezbjedenja stanovanja. .. .  

Savjetovanje

je

obogaceno

iskustvima

arhivista iz Slovenije,

oji oni

^'HliPnil III i ririliL'/-\m

r-ircil

i7iman

ifl prhivske arade u svoje Arhive iii osi-

j—— Moi

II I I  j u

iu<-iur\a

I j— - -   .

Savjetovanje

je

obogaceno

iskustvima arhivista

iz Slovenije,

oji

Phmjenjuju

prilikom preuzimanja arhivske grade u

svoje

r ive ii

os

^arivanja

prava

fizickih i pravnih lica. ... •

^ Sve veca kolicina grade odiaze se na savremenijim

onacno odredilo vaznost i

ove

problematike 1 po

asavrsavanja

i

rjesavanja

iovih

pitanja: °P'® ri^ve6'duzevremena

Trendovi

u

arhivistici

pored

klaM®

-g g

gavremene

medi-

• - Qi ij a I

Ijebdvdiijdi UVMI

K.rg...j _-

-r- ia veo

duze

vrerriena

Trendovi

u

arhivistici

pored

klasicnog

ar

1

savremene

medi-

poznaju

analogno

i

digitaino

arhiviranje-tezauri

j . povezuju

se

f^.Ovi savrer eni mediji, k ao nosio ci tezaur.ane^ _

^^cunarskom tehnikom i tada dobijamo

veoma

efikasne

. .-:Xfo /aniA nrioi-

.. .

tnmatsko

unistavanje origi-

Primjena ovih tehnologija

ne znaci

i .

-.q

ge prenosi na

ane

dokumentacije.

Originalna

^

[,g

^ruge svrhe, kao sto

su

i i^[^'^®ne medije, aoriginal pohranjuju z ^

razne

svrhe ira i

ozbe originala, neposredno predocava j

^

ove

autenticnosti. , hnninoiie u

primjeni

savrerneni

'nformaticke tehnologije

postaju

® papirnim

medijirn

tezaurisanje zapisa koji .j^g^ zapisa od °pis.

staju

tehnologije koje duze

cuvaju

pyori ioei

^a^a.

®2aurisan na praoirnome mediju.

Sve

0^°J ^

svoga

dom

tehnologije koje duze cuvaju

^ ^^ori oeri inforrna.c.. ^

2^®®nsan na prairnorlte mediju.

Sve

®^° 9°^,g,a vart

svoga

domasa

2^°®ti koja

ne moze ostaviti niti jednu

^

g   r i Koja

ne

moze ostavio

n,u

2a arhivske

radnike

uBosni i ne^l^S^

g2 ^®na

i

velike

radne

obaveze

u

^ g

arhivske

gr®d®'

Ss2'^. Raaanja, dogovaranja

oko

raz

taniima

arhivske

°i gradi

uArhivima ivan njih.

aktual®'' P ,lj,acije, preuz-

sinjK

Savjetovanja upozn®

problemfyia rep ^^ggjaig sa

j

Bosne

iHercegovine, pos Qrganiz^^'j^

pban Okrug'i sto-

arhivske grade od ^ odrfi P°a®^^ g arhivskih rad^

°'T

i

dogovoreno

je

da

se

na

o

|^ggferencija

gavjetovanja ce 11

Pi, Poslije Savjetovanja odrzanaj

^^^^fgrgnc^e gosne

^ dogovoreno

je

da se na ^Qfiierenci'l^ Savjetovanja ce

p:, Poslije

Savjetovanja

odrzana

j fgi-enciie gdnika Bosne

itBosneiHercegovine;zap:sn:k

®^

g.pivskih

u Glasnlku

Arhiva

i

®'®®9ovine.

•- U. fCV ... - •

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 85/105

Sejdalija

GUSIC*

OKRUGLI STO (sa

na temu  ARHivi n ucescem)

Sarajevu je u

narodnimrc?s6em n

Sarajevo iArhiva

H- -iis  S Okrug,i

ito

sa

medu-

samostalna

drzavna

koji 0^1 ,

., tranzlcije .

sastavni die

njenog

traia? ®

^

^''anziciij .'ii,

 

Hercegovlna, l<a°

V

snicl<ih,

ekonomskih i °ao gto

io

drustvenili

odnosa je

Ise transformira, alitovrii drustvenih Jedan period

 

^° a2e, za one

treb^ i® zaP'san^ na

amo profesionaino

^^^uvati

za

pokol-

bnnt h '

i

° 9ovorn^ '^alaca registraturne

 

ivske

sii

I k^ 9''a^?anskih Politiku lnt£ir£ie 1nTflVS  

liM   ku. interes upravo i

 a™Srol? ;» ..«a,.te„, i• » ' to®**

nicka vrifediosfpa^SK

r i -

Hercegovine od^ia i

nest

zajednicko opredk>T^

^a Poiavf^® ®ka

arh ^

procesu

odrzavanjeovakvon ^ hivsk

 ^

avedpn k® ® sluzbe Bosne

 

Skupjeotvo?in®^ P®- ®'P2be

| blnjenica proizislo je

gosp.

Tonci Grbelia m kan Qosn

^t,

pS-

arhivis,. 13,„..   ®®°P6enja^®

P°

Iv   <   i

•,«•• . * •

  I • •

.•.;\

V i : ;

. I, •.•• ; , • ..

•

. '• 1 .   • . . • ; . v '

a^UGusTo r-p, ..AP^PP., na VvtiMW

Tema I-

Arhivski

idrugi propisi

bSaban

Zaiiirovic,

zamjenik direktora Arhiva

Bosne

1Hercegovin

Arhivi u procesu tranzicije , , . . ,._i^nra Arhiva FBIH:

2-Slobodan Kristic 1Amira

Sehovic,

|.|.p grpske

 Arhivsko

Zoran Mackic,

pravna sluzba Arhiva Republ.ke Srpske

zakonodavstvo 1

drugi propisi ,

pqP ^3an[<e  Postoje6i

•'srnet Semic, savjetnik generainog dire arhivskom regula-

^akonski propisi

1

potreba

njihove

harmonizacije

tivom

«,atprliala i arhivske

II

-

Modaliteti

preuzimanja registraturnog

Srade

^Kozar , direktor Historijskog arhiva _

Odgovornost registratura za sudbm

pQm

obliku: kiasic

•«

Semit,

•Pl.pr.d.la

pr.®

 

*

3 mediji , geidalija preuzete

 

^stafa

Dervlsevic, Marija Dive , | koris

Sarajevo Treuzimanje, pohranjwanie,

4

3 ade

Muhamed (prostor,

aada Hadzlmehmedagic, Arhiv   gp jpianj

Sarajevo

 Mogucnosti arhiv ^^gtrija

5 sredstva,

kadrovi)

_ Stajers

•„y^alter

Brunner,

direktor

^ ^ ignog

niianju

i

tezaaara )

e

f^J^or

uspjesno sredenog

i

o^g^^.Sstva

^

•

^^®9an Goiubovic, Media centar

,

^gpgtenju

fiim

7 p°^ hske dokumentacije

mctvaucuvahi ^

f^^verCengic,

Arhiv TV BiHiskustva

  °9 materijaia TV

BiH

I -Trpppicil, I

w5to«»*pS£?«''?»-

sS f e i f s

9, Sej ;' privatizacije i

d°sadasn^^^

^

ismet

^^pi^gku

g

®da

Hadzimehmedagic,   ^ grhV „,^ai<o P^®

prestaja sa

^f®ievo; Izet gabotic. H'^^^blikeS^Pfprivatia^®)

S^Pka; Milanko

Viajic, Arhiv

R®P^,ormira)^' P^

?:fdod registratura koje ftran

®9om (ZAP,

NB BiH,

SDK)

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 86/105

Sejdalija Gusic

P3V0I

Klssjf^

Slwenla-^^^^ Slovenija; instituta

za arhivske

iskustva arh- Hrvatski ri Pokrajinski arhiv Maribor,

 a a^hiva

Slovenije

ihSt•  Neka

tranzicijska

NlaLrnn

- J - I I I I VHTSk Ci II tAI I f c iwi j - - -

1

Arhivi

u

Bosni

i

Herce

zakljucci:

Promjena°poh,rd°rif i kove

n°adfer^°^° ^ subjeklima, ucinit

lurno-historijskoQ

n

bazni

r

Proces

tranzicijskib

Prava

gradana

Lh?

svoiim

,7f^

kao

dijela

kul-

aclministracije

na svim^^-

  ° ®Pika, omoguce

ispunjenje

2- 2aposleni uarhivskoT.i ° ^^ ^ asti idm funkcioniranja

tapnost

arhivske grade ^Bosnj | He® ^ Pstvenlh subjekata,

Posebnih ogranijenja u

dokaznih garantirat

ce dos-

i ja,

nivoa obrazovanb ° ^ a na

nri korlsniclma, bez

3 lakn lstraz^JI ® °st naroda. mjesto

zivP

 KSiif-

B„„

^

 

™-r.san, pa . .

donolen-

6e

 emelju

naucnih arhivis-

Onosenje obavR,,.,..... °Ptimalnim noaeb-

  « ani2ma

vlaqti

^ ^°sni i

i neefikasan, putem

nivoima

(Bosna i

a

Bos i

^^iatrika

Prema

iskazanona

arhSi; ^®®9ovinf;^-

^

^kladu

sa

pravnim

 

arhivske

qIm u. ^ • jednno*:_ ^^rat . .

^

^isj

-^iva,

a

p;e;;i;;;kazanoPi

arhSi; ^®®9ovinf;^-

^

^kladu

sa

pravnim

 

arhivske slu7h£. I ce n •

za

sudbtu  

°P6i

pS® ®

°Pgovornljeg

odnosa

° ®^PiaPerJe ,do ®®arh ^ Imoderni razvoJ

Prostora, 9°^arajuce

Van

P agovremeno

pre,

.  ^ ie tnog [ [J a .

  Si:;* ,® »»».

 ekonstrukcliu j3canje °Pernih

sre^

•

sS ki^® ® ^akonsk?  ° P°vskih Piljezenja,

 W^ }V

 M t /•..

 .A   V

OKRUGuSTQ

(samedunarodnim udeicefn} na temu  ARHM UVREMENU TBANZICUE (Sarajevo,

10. rrei

2001. god /K)

obavezlvanje

ustanova

1

firmi

opceg znacaja, a zbog

^rhiv Bosne

i

Hercegovine

^aznosti

grade

na pohranji- Sarajevo

vanje

podataka na

savre-

Istorljskl arhiv Sarajevo

.

 l®®J ; ^edijima,

organizuju

^tvrditi

stanje arhivske grade

^dio

1

TV

stanica u BIH i

^Qjedno sa Drzavnom regu-

^t vnom komisijom

raditi na

, ^^ anjanju nedostataka.

.   ^osenje propisa o

upravl-

, elektronskim

zaplsima,

i^lovanje po usaglasenim I

CTO

P^ opisima

o kancelarijskome - --pmi

  drugome poslovanju u

/sa

medunarodnim ucesc

^

Jsnl

iHercegovini.

^^radnja

sa

svim

subjektima   ^

^

Procesu privatizacije.

^•Posto u redovnome skol-

Sistemu U

Bosni

i

-Archives

m

ha

srcegovini

nema

usmjeren-

profile

arhivske

struke,

/^trebe za obrazovanjern

imuT

10.05.2°°J3iTog

vij«a,

ainstvene standarde,

u ^

^madvorana Grad

meduarhivskoj sarad- Hamdije -eU

  saradnji sa medunarod- ^

^^ institucijama, organizirat ^

se edukacijski seminari i ^iv/qke sluzhe-

te

konsultacije

i

nnoderne

^

yj e koristjt

c

5y

^ jski boravci

u

razvijenim gosne

i^

postulate

.

p^J^menu

tranzicije

arhivska

kori r ® iskustva drugih

EvoP®

g,ecena uso i .

|. ^®ksa arhivista, preporuke

isk^®*^®

„skih vrijed ®®

i

standarde

u

struck

^ ^stita ,

gppravnoj strucnoj su

i

hrsci

 

^opravno korlstenje jedinstv^.^^^gti na

®ali2iranju ovih

zakljucaka

i

ppuceni-

°tiaveza svlh subjekata koji ^69

OKRUGI-J

STO

(sa medunarodnim ucescem)

na temu:

1°-°®nfGradsTogv f

0^^ HHrKre^ljaKov.ca3,

Hamdije rajevo

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 87/105

Izet SABOTIC *

•SOMRui ^ SAVJETOVANJE

  28. mart 2001.)

 

godine

ie

u

Rari

do

28.

marta

po dvdesettredi

ArhSroH Sodobni

arhivr

o strucnim

Maribora j®

odrzano

u organizadj

uMaribom P° °^teljstvom TKo 5°^ arhivskih znanosti «

Same

savjatova

  •

|ematikom arhirske f obrazovanje arhivskih rad-

 Sodobni arhivi

tr

.  j®   Prakse Ma

srecu

sa

raznovrsnom

f^oj a su bila podiiPi^   ^znovrcin °^°9°^ snjem XXIII Savjetovanj

^®s odabiranja arhir^^ Pe ito arhivske problematike;

ai hivskogazakonori^ ^ ^^^ entarn za valorizaciju iP

P°s ovanja u

r jeSf^

Posebni^®

pitanja

s

podr^f

Qradom

i

svakako

u

elektronskog

arhivskaskiadistazaarh^^

^retk^i

sa

arhivskom

 dokumentarnoj

dPis

^®^ oloqiia

 

P^^^drrient^

°

tehnickoj

opf^^^

delavcev

arhivarjev

^^hiviranje

dnf

sa

osvrtom na

us^a

aPuzeni za rukovanje arh ^Ptaristov  ter usposabljanJ

bill istS

f je i

 ok i

svih

onih

koji

(2^ Rn

^ bivski

strnn dkunn gradom.

..

-j

Sawiat ^ ^atske fp\ i ) drugih

zemaija:

p

pwlS ;:*  •   i.

i.. < •

P«er P.-I   S

prakse. Nakon

n^° °9a

skuoa

dvodnom

iziaganju uk^

Programa

naQt °^ ®^hih

on^ ^^®Predsn- ^arakter iulogu s^ .|g i

ie

^.^^ora ; irazvoju arhivske teorUj^

  ^alizirai 9a muzicko-umjetnick ^

Programorr. predvid^^

.a.ie,o,a.ie

-Sodol^ni

uprvome

dijelu

Savjetovanja prezentirano ^g ^pfedavaca

^a

sa

veoma

raznovrsnom arhivskom tematikom. ^ naucnim

se odnosiia

na pitanja vezana

za vezu arhiv:s ike s drugm

°

lastima

i

pomocnim disciplinama, kao sto su

en

pa stan-

otekarstvo,

oblast

informiranja, do problem^a o predavanji-

Qrnizaciju u privredi.

Pored

vise zanimljivih   ^9 .

PeteraPavela

^

posebnu paznju

je

privuklo

konstruktivno . prakse gdje

su

Qsinca

o aktualizaciji

savremene arhivs

e

susrece

drustvo, a

^knuta

najbitnija pitanja

i

problemi

s

°JI

*gpQvama

i

registratu-

zaposleni uprofesionalnim

arhivskim

us

gdje ]e neophodno dati pravi odgovcr na

9 oblematike.

^

ie raznovrsna

pitanja  z

Drugi tematski dio Savjetovanja

ivskoga

idrugoga

zakonodavstva.

za ^ ^

pitanja,

kao i P

Igt^ cke zastite konzervatorsko-restau

Unctu^ Profiia statusnoga saopcenja su do ro

P^zljivo saslusana. ,

Q^im

nosio^ ®

  urptania

u

Utir

Savjetovanja

je ija

na

.^^jgdali

arhif.^^^remenih

informatskih g^no zanimlj o ^. znanji. ufo

Su bl ovome tematskom dije uP jpravljanju p^g_

r.

Miroslav Novak idr.

Marijan

 

[^ivivih ,

i^niihova korist

SS ™ in Poaatk, ter Wn-ni * S

„o,i

u

PPotrebne mogucnosti

nov

.

dokumentar

^^^g^giacija-

® a oD koristenju arhivs |^|gm uprav) ,,3^^ potre-

rJP enja posebno su

stavili

akcent

na

P 1r

bp |^°^ anjenim

na

novim f^® ^^atickih znani®- SavjeW^® ^

®de strategije kodifikacije i °^

^atskoga pro9 j

grija in m^g

0rg,^^9kon

uspjUno reaiizranoga

arhig^.^ g.eio rekol;ko

Vbrgv | 9n

je okrugli sto na tern

Na

istof^®

I® nkretnif^

P, ^

pjlo je

^^orria l^ ^ enae,

izzivi,

P °^g^eomaiasni J,3gebno gsiiaca

i•ie§a^   nnljivihdiskutanatasa Jii^e.

P

eiekti on®^ ,„nja gve

Pitanja

iz arhivske P/fSetla. .°5iediozi

ipfoi-nf ® bivskoga

zakonodavs

^aniiPiji^ P arhi^ ® ®

gdje

su se

duli veoma

gaavrsava^p^^blemi

^ atike.

,:np-

 Strd = °l

KozarS |^eta

  ^rhiv^°P ® ja

iz

Bosne i gtora dr J

Jego^i

u Bosni i Hercegovini a , Har

^°^anja

registraturne

grade

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 88/105

Izet   botic

Sabotica

i

saopcenje  Profil kflntr^r,-,l

dobro

su se uklopila u

ukiman

. 9 arhiva autora

Osmana

Atlica

saslusana. ontakst savjatovanja,

t6 su

pazlji^/o

Petera Pavela Klasinca,'dr^t^?i^t- '^

Poznatih arhivskih

strucnjaka

dr.

Slovenija),

dr. Waltetra Brunor=

Miroslava

Novaka

(Hrvatska),

dr.

Azema Kozara

rRn dr. Branka

Bubenika

Dnh ,d

 i^

u

radM cf

i drugih koji

vec

UTAH R°An ^'® ka Sebada nr P^^ebnu

paznju

Autor

izia

' froduction

j, ^

^^®^bika

Geneoloskog

drustva

 u

S

2Senealogical

society of Utah ,

informativnnna ^  apravill dostun

sakupija

arhivsku

„„

Sva

saopcenjrs°aS7^ tehnologija

sfranSeS l°r ;. . . WStoot ^

sionaino

pripremlipn^

n tacno dvije

stotine

sudionike

ovoga stn ^'

gto ip

^ savjetovanju su

profe-

^t^ucnoga skupa

Pozitivan

utisak na

sve

Azem KO^R*

DESETI MEOUNARODNI ARHIVSKI

dan

 Radenci, 28 -29.

mart

2001.)

23

. U

Radencima

je

28.1 29.

3.

200J.

9° ' ®'p^°arodni

arhivski

dan.

Jetovanja  Sodobni arhivi , odrzan * ^ okviru

16.

meduna

Qpa dana rada

{28.

3.) radilo se

u .9

3)

zasijedalo

je

clans

t,tonl„e„iie,, jmooga'»«« fSiga **

j dnarodnog arhvskog institute, koji, .r^psnici-

'Pstvenl skup arhivista svijeta. . igmo-svecanog dijefe

.

Na

pocetku rada, u okviru protok

predsjed

j^|ggjnc,

otv Pa

obratio

se

gosp. dr.

Pir^. ajuci

isti i pozdravljajuci

clanova Insli^^

^ ^radu

Instituta. govorlo 0

aktivnost.ma

^

b^ 9va zasiiedanla.

Prisutne

je poz r^ ^

irtstitu;;^ g;;o;io 0 aktivnost^^ >ljela

9

dva zasijedanja. Prisutne je

pozdravNa^^ ^

intsM Univerziteta

u

M^^bohJ

P

.^3

®^d'scipiinarne

studije, Institut i

funkcio

• ne su dvije t®'

1.

Ah-

' ®dnom

dijeiu

konferencije

tretira

3.

/ internet i ^grada

•^^Jbovija

iskustva

u

gradnji

arhivskih ,„

.„<:Pt priioga

1. prve

teme

podnijeto je

j^|gfic, Njeh^®

jarska).

Hartmuth Weber,

(Bundes

a^.

Madar®^®)

9. Lp„ P9t ka novim rjesenjima ^j^ustva u ^

.

^zek

Pudlovski, (Arhiv ohrore ^

ip

grhiva.

gavarskih

® Kaz

a.

Shivi i

internet

- primjer

medun^i^ dise^^ki cantri

 

P®

S:

Rra^iaTato,

 Arhiv Trsta, S®P®

C)r \z\ozba

na

in'®'' f^kva RhS'i®''

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 89/105

Azem Kozar

pri upotrebi raLna°a Hmemeta^ Problemi

9.

Dr.

Miroslav Novak, Or M ®^hivskom radu,

Ekonomski fakultet

Maribor^sr '^°'^''^j'9ski

arhiv Maribor i

informacijsketehnoioqiieuarhiu: ^'^'^^^' problemi realizacije

10.Dr.

Josef

Riegier.iArhSS ^^^^

nova

ponuda za

izlaganje

iupotrebu 0\g\ta\n\

arhivi

-

Uodsustvu

autora:

G

Toto

R u i

su

predstavljeni

prisutnima '

E.

Luppriana njihovi prilozi

Nakon

predstavljania

svih

nm

veoma

konstruktivna. Iznijeto ie ounn^ ^spravi,

koja

je bila

sta

sve

arhivi nnogu da ponude

posebno o

tome

Svanfa

^ P^eko inULa, asto, nar-

donosi

nrnm®

^osebno ip su u toku

studiozna

podataka ^®hnologija

a o problemima koje

J

avanju

trajnosti

zapisa koje

s

1. i P°dnije,o

2.

Dr. Ugo

Kova

(Arhiv

T ^  ^^^^Qradnji ill adaptaciji

ultaliji, ''^^•'t^li]a).Nainn.-

3. Dr. Jozef

Hanus

arhivskih zgrada

Slovacka), Sedamnaesf^®^'

 ®''°Pni

arh'

arhivskih zgrada, °9°Pisnja iskncK^  

Bratislavi,

Republika

4. Benjamin Haspei m ,u. ^ ^ namjenskoj gradnj

Devetnaestogodisnioi .

univo

•

5. Galina Barankova,

sarhivsk^^®* u Tel

Avivu,

izrael).

Najnovija

Iskustva

s

aS -

®^hiv ^S- adama u

izraelu,

^

dr^a

174

Hrvatska), Negati 'd®

Deseli fRarfefic/jg^Jg^^g^gi

 skustva

u teoriji 1praksi

mikrofilmovanja. sadrzaiaje

viHi- izlaganja

usiijedilaje plodnadiskusya.

zo

da

se u mnogim

zemljama

Evrope i u

Qradnji

novih arhivskih objekata. Npr.

u q^\ pisu bez

npH^ ^^ jsnski gradenim objektima.

'hiema

koji

izviru iz

^^^ostataka

koji

se

ticu funkcionalnosti objekata.

problema^^i

 zabrane lokacije, zatim

arhivske

op^® ^goya za gasenje

Pqv

^

eiektronskim medljima,

  P ^^^^^^nflenravljalo ^

umjesto

ranije

koristenog

halona

ltd.

Raspravljai

^^ta

 za i protiv odredenoga

rjesenja.

^aspravljali o

emama

i

priu

dana rada (29.3)

dianovi

Institu _ ^t,antima

1l predstavljeni na Konfere -,intilna

  ' 2, te o

narednim

zadacima.

ge

.

ig.

ra>t^.9,.

interneta

u

malim arbivinia ^^^^gglipaslje

glj

 ® ianja arhivista. Ista bi se. og avnom,  jskoriste

he na 9.

a^oi'aju

naci nacin {model) • yec da qIq oba^/-

'aform^^9'^

da

sve

daju 1da se

time

isc p sadrzaja

iti tgi, odokumentima, ada se b ^

informac O

^i^gdno

AS ^ rhivu. odnosno uzasebnorn

struka

zas-

Urg^if^^

°dredivanja

kakvoce te

.

patek onda.

tup^ti'

Probna

istrazivanja

(proje

grhivskih

objeka'

Odredeno, cjelishodno, .

jj

(j|j dogradoJ ) ^j^^ajuci P

\

niih

'

osobena iskustva

ugra

korist

^mo u

^/^na

torrie^^®

funkcionalnosti

i si.

da

P^ ^^^tijiva.

hq

eip,. da cemo sve

vise

biti

u veoma osi pge uvje ^

nn\zi ^ onskim

mertlllma

- koja je.'

.^ynliavati

P

jg zbriaja

^uredeno,

cjelishodno, .^ii

mdograonj j^ajuci k

fa. niih '

osobena iskustva

ugra i^oristiti ^P arhive gra

torrie^^®

funkcionalnosti

i si.

da

pd ^^9t[jjva.

hq

eip,. da cemo sve

vise

biti

u veoma osi pgg uvj® ^

^ovj medljima - koja je^ ' ^adovolja^^^ g grada

^^^titu

^ u

njima mo

J

pj|o da lokac i® _^/BjH,

u

vanrednim

°

osi na spa® .plrri sukobi

Q ^

podesnoj

opremi ' ^ rtiinu'''^

  10.

'^rvgt

f

pokazala odgovarajuc

^ pdP^^^Hva

eia

'

Izbjegavati.

^

pspj®^

sadas^^jf

-jarripa^

 nstltuta su

ocijenil

Mkljucuj^ ' 1ykoja'^^i sincu.

^tlantii arhivskog n/atema'^^ gdi P

u

kojem je

odradena P Q^sP ra

^ovima

NovJ^ruge

teme.

Zasluge za

to g'P^.p , kao m

^,ek-

Gerdelju

1Zdenki Se jgje ^gitefU

pisa.

  i V Leopolds

  U Aru' °sebna zahvalnost j jpi-em''

^^^'^aStajerskezapomocupr'P

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 90/105

Azem KOi^R

SREDNJE°'fuG^(^^^^^ ZEMALJA

8-10. oktobar 2000)

i

71 km?

(Regensburg,

dan (Nurnberg 10 ^

W'

^JEMACKI ARHIVSKI

^9.10-13.

oktobar 2000. godine)

Domacin sestoaa kninu ••

ArchivLers'^^ ^''ustvo

njemaek hsrednje ijugo-

aSr 1 ; uRene^.f'''^ a^hivista (Verein deutscher

SrTe   od 8. do 10,

oktobra 2000.

Hrvatske PTT

^'°^eniie, Ceskp r '°'

sluzbi Svicarske,

arhivista.' ®

lz do ®J,

„ '<°'°Nie oWorioiisti, bilo je prisutno v,se

zaLtkJ

wTisocto

je

iimedu Norbert

Reimann.

je i komuniciranje In^i^r cili ^^azao na osnovne

svakome udruzeniu Ip j®  a razlni  ^®'1usobno upoznavan-

ti

njihova

saradnia Nau Ditan- °snovnih informacija o

iznio osnovne pTdat° kojima se moze gradi-

skladu sa

blagovremen°

 arhivskni

arhivske

sluzbe je

podnijeli: ° a^vrdenim pronr zemlje iz koje

dolazi.

Ll

•

Peter Csendes

pnh

I-

Pagodna

saopcenja

su

: razrpjena

informacija ^®®i®komunikani-

•

.

Azem

Kozar, Probu

'zniedu

arhivskih

sluzbi

Hercegovine, ^°^lamatika obn

3. Jarosaw Porazinskj au- arhivske sluzbe Bosne 1

arhlvskKjbi^p ^''hivske

sluzbe

nivouarhlvsklhlnstitucija o'lJ ^^takao

komunlkacija

Izrrtedo

skim

regionalnl

sa

reg

onain^^ib^eg rSn ®'®'^^'^

t^aba

rivljati iof

sa

ko,ma

se susrecu ^^^av

®^oaia (gradski

sa

grad'

ovoga saop6e'r;a,'u kof

^^^^®®'HercegS^

9pvoripT|f^ ®aslusall iziagartje

autora

A-n. K0.ar ® je IblloS^^'^.-^atlcl obpove afhivsk^

' ' - '°'His,.J;^®^ll®nouProgramuovbgO

^esft kolikvij arhtvskih

sluzbi

zemalja srednie ijugoistoc

i

71. n^markiarfi/vsfa'dan

kupa. Bio

je to.

na

neki

nacln.

prvi skup

.

arhivske sluzbe

p

njom ocekivale

informacije o

stanju

i

pro .. jgtavovaskupje

 

Hercegovine.

Zbog znacaja

iznijetih

in

or , .pgr

A se

tekst

saopcenja

prevede

na

nje izvjesta-

fj^hivar . Konzistestan tekst

saopcenja donos.m na

kraju

.cntne

i

pouane

fiinjenic®

Jaroslaw Porazinski iznio je

veoma inter

Izrnedu ostaog,

Prilogu 1. . ^ ipoucne cinjenic«

Jaroslaw Porazinski

iznio je

.'.tfpoliske. izmedu ostalog,

. Qanizaciji i djelovanju Arhivskog

dr prostora

ukoji se

Od

aktlvrtosti je

otkupljlvanje

spren; ® °9£

p p

znosu

on n'®

®®klh preduzeca

I

ako

se

Qod'sne prekov^

®

5;°00 DM .

oL toga,

svl

clanovl se npr

odvajaju

za

udruzenje.

U

preduzecaido^

^®nje

ostvaruju kolektivnim

jcytnib '^ ' 't'^nove,

listed®

jedin

o

ovome pitanju

^ .2a

strucne

skup

 > osiguranja sredstava za Udruzenje.

^sopise. . ovog skup® ° radnika-

navni^''° zadovoljstvo ucestvovati ^^^^pj^skih

 

spoznai^;

^iSurnn^ djelatnostl. sredinuf

odd

' a pj se

svaki

ucesnik

vratio

pgredni.

se

'duo

smo se sa

dogovorom

®Qodine u Becu.

******  eu

I

prvl

njemackl

arhws^ ^^j^anjerff

l®j.^anjef^®p|°go

950'?^

10.

do

13. oktobra 2000. 9f

Qbiij4®®nlka I2 vise

desetlna

®(^e.ga. pod ^arPert

®o]a

950

godlna grada Nur

Ip dr.

jgpt-

Sbiiieniia

.rn

rljecJ ' potomsuf®LK^

t^sir^Jop je, prigodrtom Pf.^^skog pokrf

®ehetmfi^

9irAa®9n,

predsjednik Njemackog a ^

vlas

Ha^s ^gosti-

Predstavnici

naj '®S,|e

I

uaij®'®°f

u

Jvodna

19rep b^inlstar za nauku, istrazi \\

Pr|s,,?®®®'oik

Nurnberga g°®P„^a direW^.'.

gvlcaf^'^^Livlstika. j

?9m'®9tnlrma se obratio dr.

Ugo

Cofa^g^ (Ciaf' %eza  

^vaki

dr s;

,&bH PfPnio je prof. dr.

Hermann

|i<aciof porasW

P

:g

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 91/105

AzemKozar

ci|, ..a.

l''®' Arti • -

i®

nastavio rad uCetifi sek-

  ssir*

•

•

Sss7S;£™s:ra-«™^

asam sttuenih

„

*Pa;epoanai

° aa-

aruna . Huune) , ip . m «.o u

®am strucnih

n  P iepodnei 10®

'^ •

®°Pisnjaskups«n?-^ ^°sam raii'ir tu 2°°°- Qodine, radilo se u

nevnim

satima odr7

^^''ufenia  oga.

odrzanaj

njemackoga uiari-'®

'' Sa arhivista.

U

poslijepod

=. ^

^Pjame oS' J®aa na plan'

f

na temu;  Deset

god-

ajam

arhivske oprp^^® '® ^1- Niema-ll''®'''^®

~'^dddki

bilans .

MeistersS® ~

®^e

u

arhlvskog

dana

odrzan

J®

°^®aia: za rnikrol ^® ® - Tu se P''°®tora odrzavanja

sajnna

a

knjigove,ga

l^ovanje,

konzeS savremena

arhivsja

  obis||n'' ^®°'^ 'aiWernp'^®'^®'P''hivskek^v-'

'' ^' ^''aciju, za apsorb

pSta termini' fa®cikli,

regali itd.

, .

S i i je pet'ra kompleks Reicd®

i

vo(Jen

d

studijskih obilaza^a

s„„ano ds.iy;

skog rgta

t koia

<5^ ' Qovara ^''hivisticke

znanosti^*^

'^®'®egovi®f2desetih' ''®' ''®no obnol-', ^ kulturoloskim sadrzaj

,,

probip,^^°^®

bit n- ^ociina 3,. • posljedica drugo9 i

f^azumiiK i

komn

^atnih rana

Kroz^-

' aogim koil   °vaj sky„ P'etiranja stradallh arhivskib

®' ratko ,p

®9ama

=,^9 smp

isk„

. .a

f

SveS'®®°bn;';®'i'ba,

blizu

razmjenu iskusta^ya,

 f'?®Pomoa\

publikacija 1nfo^JjU

  Pbe priii^ Ptilikom ® laC dj®'

P°' TSoK'^'

  ^ladi

kolega

Darni'^ ^

  W V A

^esft

kolikvij

arhh/skih sluzbi zemalja srednjs

,   „^„olne Cmpe

Prilog 1

•^r. Azem

KOZAR

UVODNo IZLAGANJE NA

SESTOM

|

^Rhivskih

sluzbi

zemalja

^

pengens-

^JGOISTOCNE

EVROPE,

pod NAZiVOM

pURGU

8. I9.

OKTOBRA

2000. GO D

gOSNE

^ROBLEMATIKA OBNOVE ARHIVS

•^ERCEGGVINE

^anie i

gospodo,

orhivisti,

Postovane

koleginice i kolege

Q^spodo predsjedavajuci,

porodice

izuzetno zadovoljstvo iu °tfa

radnika

BiH, kolektiva i izuzetno

burn

Ha

  Hercegovina je mala e jg .' ^ |nim.

3 faino

Istoka i

Zapada, z®

. i^ginim, ^^^^'^lanzicij® ^^ipnom

ratQ.

Pracenu

cestim

sukobima,

pjene

grart'^^

^^reko njenih leda

se

^jje

bivs®

ngvi^^

Cetw^

drustvo

lomi teret ^ Uoj \

osta'®

P gtane

PatijJ j ratnom ^L\ zlo

n j®

^Or=>i

progresivnog

.J

Jopro ta

borba J®®

x da

s®

Sast Podrska da se

istraje,

d nscu L

aradf^®

Qkon-^' razvijenog i^'^ '^'''^I'ltvom   ^'^^'^^tako

da

Ipu imu'^''

^na^^'^a.

mozemo

sa

zadovo^f.g.pad^

l®bnu pobljedlie

  'uercego^i ''

.,„p ali i

Qkon :

razvijenog 1civiliz t® i sigum-

da

dan-= ^ ulti-

mozemo

sa

£ ipaznada

^dnacio ®'

Isdm

'^^^tjma pobljedlie slle  ^Mprcego^'t ^ all >

ku>

Povu

-

evropiku Bosnu

i

HerceQ

^

aM

®'du zajednlcu. nju kao slazb®

:

svjetak®

,.

kpity

^tba za arhlvsku gradu  

g i-n iv s g rop ak®

, [,a rneJ® |

9p>° dobro, koju intenzivno;°^ekovin®

 guodrad

Ja.ab^®'

je vazan

segment

 Culture. Ona je

na

tr^.J^^ara u

^Qnvencija

o

zastiti

kult

g

rmv

I.. Hirektor

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 92/105

Azem Kozar

na

kursu

nastojanjada

se

saci

ukupne

memorije

svijeta. ^^Tiorija ovoga

dijela zemlje

kao dijela

r^a°riifT-^ Pocetka kolega sirom

svijeta je

a?h V vidovima nalazimo u fazi

potrebe

za

arh vskesiuzbeBIHdaitourpS^^^ ,

osposobljavanja

s° Procesom moderniz^iie ® Posljedice rata 1uhvati se u

OcekJie'm^H '

i hvatanja koraka

pLph   ovai Potrebama i

zahtjevima.

osebno

se

zelim

zahvaim

^

arhivista.

]e

bio°koordh^

'

^Jago^vh

sluzbe

Njemacke.

ma Koblenca.^Bmmp^^ ^Qmvka

uavgustn Bundes

arhiva koji

Norbertu i sararinin ^^ i

Berlin

^odine

uarhivi-

Arhivski

radnici BIhT^

Pozivu da uro Qospodinu Reimann Dr.

arhivista isvih arhiucJu

kar^

•® na

ovome skupu.

iemotrajnu2ahvalnos?^°'®''^'''^P^'iateIjskfM^

Uduhu

nalavTpn

^J^macke za sta vam dugu-

ovogpitanja. *°9

Qovorlt

cu

v

Vam

o

nekoliko

aspekata

1. Stanje

arhivske

dieia»„

  ^ nostidorataigg,

Arhivska sluzba Bos 9ocline

Driavnog

 a bIh

arhiva (ori a

^apoceo

formiranjern

do osnivanjem

arhivpJ^

^^^ ^° ®arhivs^^ -

^^rajevu, Banjoj Luci,

arhivska ustanova iosam   ^ ezu

Bin

- 983) Tako le do rata

foko'losoccaTs®' '

a^hiva u° kao centralna

Senfn

'°ndova 12.000 arhivskog

ie

rad/^ ki)

.(^ )

arhivske grade

spremom t ^^®9 stara ° ^^9nika .^ sticki obradene '

«i4 arL?,'Trr   s

12.000

reniqtrot '

^ V ste 33

itH i ^^®^og

s-wi

^ '

visom skolskora

800.000 m' '^olicinp'^'^^^a sluLT-^

®

adnika.

nalazilo se cak ?35 nnn °9 ^ate L, 160

ooq ^° ;

je

od

30 godina pre Medy ° grade i

ustva u BiH Mpak Period^^ ^®

®9zrelp^ ^ ^ ™

gradorP

' reiar ^^^ ougarskog

pd^

180 kasnog

osnivanj^

I7i

nj^mackiarhivsld^

^esf) kolikvii arhivskih sluzbi zemalia srednja

i

iuaoisloi

^—£®

arhiva u

BiH,

arhivska grada o

BiH

je bila prilicno ju

arhivi-

® alazila se i u

drugim

ustanovama kulture inau - Budimpesl®'

Dubrovnlka, Zadra, Venecije, Rima, Istambula, Beca,

®°9rada 1drugih gradova.

arhivska djelatnost

BiH

Ip ki naznacenim segmentima orosjeka. Znatnoteze

star

tadasnjegajugoslavens je

posto-

jgi

je u oblasti arhivske

opreme

ipr

igbarotorij

za mi

samo

klasicna

arhivska

oprema i

svega

j

^jg se

i

ne 9°^

>n]e

(u

Arhivu

BiH)

sa

zastarjelom

opremom,

PMersko] jdrugo]

Informatickoj opremr naP[®Q|gsnik

bg .

°2i1ivna okolnost

usvemu

tome jjgiatnosti (ca5°P ^birke

^

oblastima

rada, posebno i^davacke

d)

yicirane °ga

ha

n-

Qrade, inventari 1vodici itd.). A 3

^ vou BiH

Zakonom i

podzakonskim aktima.

^•^1''adanjeuratuod 1992 do1995-9°' ®

boslo

i®ke

Sije

fazi punog

stasavanja arhivske

dJ^^^g^ime

disli  -^ H,

kola

]e trajaia oko

or,a]dio

P°

arhivsku

gradu, a

naroc ^gpna

g rtiada s

u registraturama i p;S°,ivnc P.f''^^cjelini uzavs'.

dosai®''.®

stradanja

jos uvijek nisu gdredeml^

pQra>

®®^i o

istrazivanjima

doslo

?> U

33

^ hiva

Hercegovine u  tje te

C Ska londa «o

fiiai

' fs ir' <„jro>£S '

5®

qq f. °9odaka granata stradalo

cca

ratnin °.^biva

u

Bi^

grtiiva

i^Oo neuslovnog kutija 9''®^®grade

zadob''®}®

koti]: ia grade Arhiva u

Tuzli,

100°

kubJ®

J g^tec®

fjg,

^

^ara| ®de

Arhiva uTravniku i ili m rn 9

gjH.

0

^ko u

Sarajevu.

U

jeiini

u^^nosnP

a

Irostor®

P,So./°

f

hivskih

fondova i l

arHi^ ' °® -kird

^^Poe

kolicine a

229^

hranj®^'^ dani®

®^hivski

objekti

su stradalk po^l. g radan

'J   za druge

namjene.^

arhivskdJ

g^pitak

teza sudbina zades

[gaj

kulture i znanosti

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 93/105

Kozar

cfk^°?7

r'' Sarajevo,

ukupne kolicine

od cca

ieca/vi^-^ ^ol^umenata), 2birka ^birka Manuscriptatur-

eca) V

jetskiarhiv{cca 2^^^^^^^^^

(66 sidzila od

17. do 19. stol-

Viiecnice

(g sT?Zbirkatapi-

POQodPnk '

 a'azila

Wp^mH

kodeksa

i si.) itd.= Uzgradi

brda,

osim^nrdp''^ '''°'®'^' '^a sa^Doln '^®^^ ®'®'^® biblloteka BlH-a.

stradala ie i hiljada nrimi srpske vojske

sa

okolnih

jentainih rukoni foko

46n bibllotecke

grade,

svjeznjevapisanpr' jedinlna latinlcnih, ciriiicnih

i

o''^

grade,

preko

13°

^4, tesko ostecpn m bnisten i geografskih kara

turna

doPra

u Muzei L Zimsklh olimpijsklh Igar^

^ajteJa sWh

. ^ '

drug

objektl Ibrojna

kui-

P°kazuju da if f

zadesila

. .

grade unastajafif®^®'° 'PPisteno 11^1^®'®' ®^^'' ^ Oi'sdu. Istrazivanja

registraturnim

rnaterii 1 °® °

^2%

°steceno) 31000 m' arbivsk

Ukupne

kSf''®'°P^

koieg

P^h kolicina.

Sllcno stanje

je

iaa

epreuzeta arhivska Je bljf

®

 T. 'i-

t

^^ke igruntovneknfc^   ^p

i

9rai

f

°^®p® stradanju naznacena

® •''^^'SS'^aticeitd

'pP'JPjevodenf®

''^ovlnskm

odnoslma

(kataS

«i.Si- «  a

. , *

unatoc 7= c,J ' onako naznenc... =. . . ..iste-

s:.::r.n„. ^

 • «=s.a

Emu°yazar°

^Pj® Te mtfsrhtska^ ® ^''^9® stradanja (unist®^

aktivnii

hT-'

®''ka

arhivfi,.

' orn

°Prema

1

ehnika),

dogobi

J®dne na df °® ® darhiJ '^®briika nQn'°'^''^®PjP arhivske sluzbe B' _

''^®9®lokacii' 3kojaje'° ®J^'Pe

su dosli

do izrazaja a

•'PsWejtonsko stanje

puta premjestana

22 ' ( ov smb

ovome

prela2nofn ®'®P' °ionif'' ®^®Pja

Prom''

P''°®es

stradanja je 0

Politicke vremfm,.® ®Pje nowf^.°P Jenill. To vi.so nisu gran®'®;

— iiie

prela^nr,,^  ^nKc ioni / n janm^v, ..

r^ ees s t raoanja

j -

Politicke prcmjenB ,^''PPienu

Povon

®P'''-  Po vise nisu

^3' f<antona) odr;f-'oL^'^'^' '®^''3^'vnog sisterria

°''®'°9P. ne l^®.^®ju

s6 di®Panivo°t'^^

oko

pet godina.

arhivska

ustanova

r

u® ® Punim staf (drzave, en^

°^®BiH.dok™>

Weto

 ®

grade. Iz^f

nadS°'® Arhlv

BIH

kao

matiPPf

^22

na

nek

nacin

pokLisa

. ?; •• . *•

r '

^esft holikvij arhivskih sluzbi zemalja srednie iiuQoistoine P®J

ill n  

DiU

i

Arhiv RGpubliks

J Preuzeti entitetski arhivi

(Arhiv

Federacije BiH

Pske), nije

uspostavliena arhivska mreza na cijeo ono/^teritori-Ke),

nije uspostavljena

arhivska

.

elementarna zastita

grade u n

  ^ jeti adekvatni arhivski propisi,

P®

potencijala isa

sa

svaga

74%

P7=<';r;.''S»i»

na

arhivska mreza na

uij

teritori-

a grade u

nastajanju

ne gi^iba

obavija ovu

: orhix/cVi

nrnnisi.

pa

arhivsK

_ a„„«iiflia isa

^Jeiatnost

sa svega 747o preuicum. — -[gmi su sisi»i ---

°

80%

doratnog arhivskog

prostora ltd. Sv:

ovi Poblem

® ®W

ier BIH

prolazi kroz speclficnu rnaksimurn

napo^

ra

natoc

svemu tome

arhivska sluzba

Bi

)

gg

zastiti

broj

a

tome

arhivska siuzbaBiHje

^^^

brojna

UQm^

®® Stanje

djelatnosti popravi, a nar (^ebno

je

poj

•* arhlvJba ,aaa u

s.s*n|u,

U

cm

rt „«>. W

napore

arhivskih kolektiva iDrustv ^^

\gQ j _ • c

J^dinstvne strucne asocijacije

da:^ •«

Glasnik arhi^'a

(broi

°®'9tiraju

pripremu

I

stampanje casop

r r \

- r - ' — j« j M l  u u I

o i tA i

I -r*— j

: '°'®^i

32,

33, 34 I

35),

P^aksnf''/®®®® '

 

. rirzava, entitek'

( J izdanju Arhiva uTuzli), uona

svih

nivoa- - -ig^Bibac)

kentf^®^® Ptijedlog

teksta

arhivskih zakon ^

Sarajev^ Tuzli.

.hivskog

easopis®

 Arhivska

kantn prijedlog teksta arhivskih ^

Sarajevo-

-^uzli.

• Mih su neki iusvojeni (u

Jabh poslijeratna savjetovanj

prijateljs'^'

: Si.® '-).

^er^glJ^Postave

saradnju

sa

arhivskim Njem^cke

 ^

(HrvatcL-o

oi^v/c»niip Austrij®. ^ ..^ictraturam >

Pe^m

Slovenije, Austrije. ^

^ anentno vrse

edukaciju

arhivara

  ^fiteti obnove

MpZ^otiteti obnove

athivske

®lfLond®n®

9Qciin

®''°dnome seminaru, odrza (ituta g*»Oni s® ° gpreme'

Pita ne asocijacije (international C® neopb® ^ggulat

U rvi,. . .. ..

_i,n nrao®

^.,-rn i

iiH

[fodn®

 reg^ '

rria

Proces

daljeg

Lb

uvje^^' povi^^)'

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 94/105

AzemKozar

izvrsiti nabavku

opreme za tph

-u

u arhivima; aparati za

apsorbriin

zastitu

arhivske

grade

oprema za konzervaciju irestaum za

mikrofilmovanje,

.

nfh''V

komore

za dezinfekciju

i

dezin-

p°e£

cijaciju

aH^ao

maticnu arhivsku

uspostai/iti

arhivsj,,, ^ =:ajeaniei<6 . ° '®^iPslvenu arhivsku aso-

iosti koiikvij arhivskih sluzbi zemal/a sredn/e i

/ugoi^'o^f^

Evrope i

T—/

 

(pored

ostaiog

i

kroz osposobljavanje arhivskih objekata

P

^6ce

kolicine

arhivske

grade sa terena).^ nbnove arhivske

sIii5k odredenja treba da

tece

neposrednog

kom

^

  osadasnje

iskustvo upucuje

na

neop ° . prijateljskih

sa

arhiJskim sluzbama

iarhivskim

ko^^

neviad '. ®'' Posredovanjem nekih

nstignuti

zeljeni rezul-

organizacija u minulom periodu

n-su

.^ekivati u

PotroK°^j®^joje se da je razumijevanje i P° ^° •_-woie profesije. ^J-°

arhivist^°^

ponajprije

i

ponajviste od

Itonstataciju

je

arhivskih kotektiva

iarhivskih

 

arhivima J

(^okrp-- '

aaradnje na

polju

edukacije ka ^opremi sa ar

Austriii ]^^' arhiv Maribor idr.), pomoc u .^^onsultatjvni o ^

u

(^ hiv

Stajerske uGracu i ^ncu i

Berlinu,

Sta -g,

Njemacke

(Bundesarhiv

u KobI ^jjenimodace P

oblSXSS

™SS ;S; »'»* (grad. „„.»l.ian|u) S® uihS? 'Tlr/S^uW '*S°nfs« * 

sto

nriip Vko..?'® '®'

a arhivsk,, „ J''®''® Qrade iIRUraW.. innro-

^

arhivima

Niemacke. Austrije, pa '

njesiti

pitanja sanacL'^i°^^ sa sankcija za

sve

dnim konvennibrT ^ '

^^stite arhivcX

sto Pi-ije

vratiti u

9^atJu

koia®'^®  

sa

medunaro-

^°J^JeutokurataiznijetaizBiH

p'anu obukp ^

u-

.

t^smjeriti

nakadrova

kao

Derm kadrova

-•

tiosHaca djelatnosti,

treba

permanentno

putem n? '

prnfors-

P;®9avanja,

ucesca

na\ alh^S usavrsavanje

treba vrsiti

stzbrn

-T

P^^oVu^^a

^kola.

tecajL,

kurseva,

razmipn^'^^t ' ' ' ^^rrialja

*^'a.

iqa °^^' j'ma, okrugiim

stolovi-

osjuratiarhivistimafeBiH® ®^^^^ redovnih

seminara.

skolskom siste ' ^®®ngie3k9^h,v,stickogispitasl..

^edovnog obrazpvTn-a k''^

'^ 961

kadrova

'

 ^°gucno »

184 ®arhivske grade u nas-

ta sa

P,H

' ^^mburgu,

te Landes

arhiv ubo- - , iriti na

bobiti na

intenzitetu,

a

da

6^ s®Evrope

i

svu

^

athivima Njemacke, Austrije, pa

idr 9

,^r

s.MO^

,3

0a'tiivskoj

djelalnosti

^ io: Za

3 ^ Potrebe imogucnosti

arhiva

u

1987-' ^-ma cu\'af^j^''®^

^sljednii a «snazi. dodjet j rokovi^ rriater

^ hivskn P^opisi, koji su

jos

uvijek na p^vilnik ou . jz reg'S

( SI. list

SR

BiH , br.

21/8J). ^.hivske

9^^^

on

f( Si

®'''i^l3

i

arhivske grade, kao

io g

mtern

SR

BiH .

br.

41/88).

^,,,als,

Janus,

br- radm

4a'h?^. of archival rr ipru

8. •S'radanje

Orijentalnog

instituta uSaraja . z

Sarajevo, 1994.

str.

25. ..

arhivskesluzb®'

aiHV'b'i'

7.

Arhivl u

ratu

-

destrukcija arh

^ ^luzbu

d '^^nizicljata. Ohrid 1996,

str.

titetskib

^torjfY^^

Pl'anjima

obnove arhivske

slu

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 95/105

SREDNj l jJ^^jVSK lH^^

28-^2001.godine)

 

is^tocne) Ev°^

Sedmi

j®

ucestvovao sam m austri^^ arhivskih sluzbi zetnaija

Bosne i

Hercegln

Pred S' dan. U

adu oba skupa

^^KoiokvijusSir

..

Drustva

arhivskih radnika

-

odje,

ICA-e za

Evropu.

?^hivsk°e t|r^^Cdio

a

  ®®tacije),

StS predsjedrii^

il

od

nr -®

aliske

R P^®dstavnici Njemacke (dva).

 °

na

  I*

agTaS

'o

Sraoiju arhi.ske

*

mnoge 2emi-^ ^j^hog

nrr?

^P^hskom ^^^ ® pdmi®

ti.   ®9° stocnp p® ® a. Egg te posebno insistir

Naiven   °P®

naS°

rl

^

 ataknuto

je da °  ®aP ave od

abuduce trebaio

vise ra

 

J® aa

ista

irk,.

°dnoRi„

..

Naivan .. °P®

aa

fie

  i® ^ istu nisu ukijucen«

 ataknuto

je

da °

  ®®P ave od abuduce

trebaio vise

ra

cerhu il^l|||,g^ ®^anil uu^^^^   ad Sekcije gradskih arhi^a^

biti. Nakn ^ ^opce n to ; - sto nije dobro

^ 9 ^clskih °*^9ovor

na pitanje zasto

sto bi,

smaira

se.

tra-

spratova

narnjenVkfad

S^cu

^ ektor

Hisi je da treba intePZ

vrijednu

T ^ . P^^anih

2=

.,, ^ ^ORjskon

Egzistirao

je

kan

r ar=^®be

Arh ^^sometr

uTuzli, . .,

 -n rv - j h .   - w u c u u I, gou i i i

®Rialisk^  oda if

 

arhiv

 

^ glasenjem Beca

Sedmi kohkvii

arhivskih

sluzbi

zema//a

srednie

i

luQOisloine

Fyrooe

i

29.

aus

)—^

I

Od stvoriti uvjete da se pomogne inekim 9^skim arh^

Df\/1 mogu pristupiti Sekciji zbog skupe clana

9°cl snje)

itd.

, nreo ^ -

t(Q

zerii J^

u

pitanju

zajednicke

trkj svoj 3^^°Pski dan

arhiva

(osim 1bolje j. pgrijefPl®

ith ^ Pia i ^ivski

dan),

da

se

treba Lq4. go ®.®

.nie tri

\ 62i ® > skim sluzbama, P ®® .gs arP ® ®Hnom

  Ip^i

^9°voreno

]e

da

se

za

ko

,edno^

  ^odenie i na niemackom ] -y

..

V . • .. .

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 96/105

AzemKozar

jezika

koji

trebaju biti

zacitM.r •

navedena  ?° Primjer potrebe za otvaran-

Prostorp^^^^ i otvoren

h

austrijskih arhiva, koji su

u

u

arhivu

ljudi

od^^

arhivske

drupe t   ^^^^^^^-/-^kadranijenijebilo

^ i^skih sluzbi iznijeli su

zemljama (PonL Pi opisa

(Ceska

si°^°-''° ° ^^tuelnosti donosen-

^emljama

u

tranzfr-' ®'®*'^®''^^ na Evrope iznio

je  

Bosne i

Hercegovl^p

, is ioakt'i dijela Evrops

 

°'si se,

podrskom

  °9 1) stn Ptenjima arhivske siuzPe

,  ® °9a dana P^ i^no sa vellkom paznjom

danu,^rna ®to

' ^na

reaii^

******

a=9a„r.;„?„'0«a;^^

 •

»J am pos,.,,„

temu a h- ^sspdes ^ treceg milenija •

kl afekio, ^  kivskom pravu

podnS®®

Na

I.m„

*

aakop

Nsmisnu-,

ynutrasnia n

®:L.^i^skto,

^^^trijsklh arhiva

podnU®

, : V

I .•» i l •  .^J l 'U.-m -

>

GracP

1arhi^^

£gg^f

kolikvii

arhiv^kih sluibi zema/;a sredn/e >ugoistodne Evrope i29. austntski arhivski dan

Zadatak Uioga arhivskog osobija uobavljanju arhivskih

II •

situaciia^°P°^Bevnom

dijelu programa obradena je

i

tema  Aktualna

^skvirn

k

° S2nim

arhivima Austrije , autor Johannes

Ebner

iz Linza,

 9ovoreci° ®^®

  ®^oj

Prijedlog podnio Christian

Fornwagner

izlnsbrucka

%ni]teo° P® 9arnentu, papiru, disketama, novim materijalima za

Psrspektivama

rada Zemaljskog arhiva uTirolu).

I I

5^«j6^a?hta Vrednovanje

arhivskih

zadataka

ukvirima

organi-

'• Anton

7

Podnijeta SU tri

priloga:

. . . . cir^nie

2

(St.

Polten),  Novi

arhivski

zadaci i

mere

Niert^ (^^ zburg),  Pozicija

arhiva uokvirima

javne

(Bregenz),

 Vrednovanje

radnih mjesta

^Q'jskoj

sluzbi

oblasti Vorariberg .

Ki

Pstina /ada

(Popodne

29. 9.

2001.)

odrzana je

austrijskih arhivistkinja iarhivist^

Say J fad, P :..B primjerenoj radnoj atmosferi odvj je

d£o^® Podnijetih izlaganja na

svaku

od tema,

^

2^arh°^®

^•^ odatTk°da se

  rv put

Zemiii

^'^sko

zakonodavsto,

sto

govon IP , genja jedin-

^Qv^Pa

Za

.

do

je istaci da su veiiku paznju atdiv ®J _ p^l p^t

^sthiii zakonodavsto, sto govon iP ^^gagenja

jedin-

  Prp.?9 Zakf^

P' ^^oe

tradicije,

pristupiio pma potrebu

je

'Aio^j^'ieiila da koji bi vazio na

nivou

cijele povlacenja

aa P^dblematika historiografske obrade

P°^du od

1945-

llh. ^e.n..

Podrucia Anotriio : rplaranie odstete u

p^^ hi>/a

IJ okvir-

Oe S N^o;^g;;j;ke Obrade ^du o7l945.

i

®-Osjeni° ^dcja

Austrije i

placanje odstete

uP

p.^g i^okvir-

se

ipotreba

preciznijeg

odredenja pozicije

ttlon

^tisak'^^^e isi. . iiino shvatiii svoju

I, .^ je da c*..

v/pnma ozbiljn

za

I Ur , -   • h ^ - U t J u a ur t ju i i l l l i j cy

ttlQn ^tisak'^^^e isi. . iiino shvatiii svoju

PfPAwf^

arhivski radnici

iarhivi ^®°^gganog Interesiranja za

tiljg .^Orn

0,

da

se unekim okoinostima p

.i

• (jjpaca nastoje

d. .

os^

?

k< >* di« n^N - sp

»ake;

a^upa -»

  Iriih

sto SP

Ha

zakliuciti iz svakoQ detaija

'^taju ' '^   kolegijalnih nastupa i pracenju radaovosa

istacJ

da mi je

veiiku

P°d^°/p^, Pzofskom

fakultatu

•

^^Piir

kolega, student

Histonje

na

^bkic.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 97/105

Azem

Kozar

OrAzem KOZAR*

Prilog 1

SLUZBI ZEMALJA SReS

ARHIVSKIH

BEC.

26.09.

2001. GODINE

^^'^^OCNE

EVROPE,

Dame i

gospodo,

postovane

koleginice i kol

arhivista

nHnncn Genders

lirnr, ?

'zrazavamo

poseb-

to prosle aodinp° ^o egama iz Ai + ^^strijskom drustvu

arhivisti.

o^^oQucili gosp.

Rg| ® lie,

isto

onako

kako

su

mi

--am.adovo,jstvoiobave.H

govackih teo i^zahva^ po2?°

razumljivo iza

pomoc

kok, ^

^asu

oWnf bosansko-herce-

Postovane koleginice

it7

Prosle godine 7am v. 9® ®P°^^®bno pruzate.

arhivske

sluzbe

Bosne

i

Herp-

 P°znao sa

r.

u,

tavu

smatram

da

nije

potrebno^^ ®

''°sto

se

samo,

radi onih

koji to nisu im r ° Ponovn 9° °^°

Bosna i Hercegov na fe n?

da

c?u

J-

Sovorim. Reel 6u

godisnje ratne kataklfzme on

materijalnih

i

kulturnih dobam

  ^skih

strin

^

cetvoro-

da je

stradalo

oko 81.000 m

i

arh

razaranja

kolicina. Arhivska sluzba

ip k ^ nastai=>

Qrade.

Smatra se

na. Valjalo je

sve

to

vaditi

1? °

P ®Polovljenr ukupnih

pocetka: uspostaviti arhivsku ^

rnnonim^ ® ®

arhive, osposobiti reglstrature

7®^^

^° iieti

nov7 pocinjati

iz

Sta je, od ovih

i

brojnih druoih tf®

^^Pjesno

'ormlrati nove

 

P'tanja

u

minni

• ^ ^ svojoi

gradi

itd.

*

Prof.

dP.

Azen,

Kozar,

arhivski savjetn,,,

9°dini

Uradeno,

je onO

 .p. .?

• ,V kT ; P ,

i .

. J •

v, i

.f.

..-

jV v*i'

. .. . Pi/roDfl i29. - ^triiskiarhivskidan

Sedmi kolikvij arhivskih sluzbi zetnalja sradnie huQO QOUKvi]arnivsHin 5iu£ui

ccoio i

— •-

0cernu

vas

ovom prilikom zelim

obavijestiti, sa,

sukce-

strucnim videnjem stvari, to jest kako dalje rjesava

problem po problem. rhivqke sluzbe Bosne i

Odmah

da

kazem da

intenzitet nnsliedica

sporosti u

ercegovine

tece

veoma sporo,

sto

je

^

Naime,

mismose

ovodenju ukupnih

tranzicionih promjena u ^ af^ivnostusmjerimo

Prioritetno

u

obnovi

arhivska sluzbe odluc.l.

da

aKi

^tri

osnovna

kolosijeka; arhivska gra(^® ^ ^

•

Fizicku

zastitu arhivske grade

-

po9

HMunietno u obnov i arhivsKe s iu^uc —

tri

osnovna

kolosijeka; arhivska gra(^® ^ ^

•

Fizicku

zastitu arhivske grade

-

po9

_• Dravnni roni ii^jtivi dielatnosti i Hielatnosti-

pravnoj

regulativi djelatnosti

i ^-cjiaca djelatnosti- - q.

Na edkuk^iji

arhivskih kadrova ^

rjesenja

ovih

pitanja se

ne nno

kvam> tome smo ponesto

uradili.

m ^austavili

^ tetu

kako smo planirali,

i

to:

^-^ackog ^

Pro

^ dijelu bosanskoherceg ^ygiom .

padzorom

aalleg str.dan|a

.rdW.

pol.^Swor-

Uci ^ (P ®LJzeto je nekoliko

hiljada ^Q^oljno da b

^

gu

poslo^

i® ®^ 3turama.

Medutim. sve

to zaustavljef^- preuzi

agj® stradanja

grade

unastaj ^ c ^Q«umentac

rn^n- arhivskih spo izrada ^ogra^l^j^

^

dgroaane grada

(BiMi),

  J/iS.,#

: iznroH^:.. ^ ..uiwci^th obiekata i

j.gzuiiai

stradanja graae u - ^ saoin- ; -

dokum^'-7^^

rn^n- arhivskih

spo izrada P^®J®

^ogra^l^j^

^

p™„a

ragulati..

Usvt^-^ ^iTiedu ostalog,

P^j®

^iposti arh ^ f

OvifJ^^ j®

Zakon o

arhivskoj

dje

smo

se

izborili da Arh.v ^

je

kakvl arhivi.

uostalom,

P

,^ojjnia

b naP^®^®

lua>«»n|e niaa

podaakonaWh ar.» ,a

°^isanja ovog arhiva, jetako .® radnf^® j^acij® ^eg

•Na

pianu edukacije

kadrova , arb^ oa^

i^rtg

Oclrzano

je cetvrto sa^J® ^^.|q prob Idje ,

^rati... ^

2001.

nodine koje se irapzi®J   rftrnebb

pianu eauKaoij^ .

.^^anie

^ 7,rnati

^9Uar

je cetvrto savj® ^^.|q

prob

^anzici)®

taturn^

2001. godine

koje

trab^l^n vrema

iarhivske grade u

uslov^^

u

^^ rzan je okrugli

sto

na

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 98/105

AzemKoiar

UegistratSr^a^etovanje uBihacu za edukaciju

radnika

 ^eba odrzati 9.

zadowii Privatiziraju

ill prest^i^

statusa registraturne

grade regis-

Od^an Sradana radom, te odoprinosu arhiva

Lwrti bror^

GlasnikaTh ^'^®'

®®^i®tovanja, rezultat cega

 

5.

^^

S sruTu/J ^^ ^ o^ ado^

°<^nosu

na

stanje

od

prije

obavezama a ocinosu

dn

zadovoljni statusom dje-

obnove arhi'vske sluibe Livijek ne

Sv0 usvemu h Prostnr. i®*^ ^stven projekat

Pitanjima

struke* se

jos uviiou

iHercegovine.

solidacije arhivske

 

^^stite renkt nekim

osnovnim

strucna

pitanja kakn  Pak. usnH^

odnosno

kon-

uslovima kada

ie

ista -^^P' - P tanie va  

da

otvaramo neka

oze

pravorrt

putu.O s^rno

fegistraturne

grade d

struke uBosni i

Hercpn

° Potrehp^u^^ ^.^ ^® da smo na

ukijucicu sp

?° °

  dgim pitanjima

i.

.li.S.

•™ teba

p„ask ™

  °

 

•MShS:«««op,a,,.

°

  o™;., komp,

=;j;^O0 ,„, «S . ? 0 a Oozinspkcllu I

onp,.CS.,rp

pruza

Ra>/;rst . . ^

m i p c t ° v a i ru .^

 

Podrska nasim nastojan

o

toku

2000 ,

Tuzia

istol )

Z A P I S N I K

13. savjetovanja

P/ffB^Hstol

1. i 2. iuna 2000. godine (Hotei

I

. I

q3»

sati udvorani

i® ob/oreno

1.

juna 200°- 9° (jyadesetak

gost^b^

Uvort^-

^bstol

u

prisustvu

oko 200 uc rnuzickih nu

Ucesr? ; ®^®barski, dio Savjetovanja pratilo J

 ka Osnovne muzicke skole

u

Tuz^ ^^g(.gg

oiil®niJ

 |

Priior,

°9no

izlaganje

pod nazivom

Na

P 9 .^^,^11 ,

pr^

Orjs.^)

Podnio

je

Lm Kozar, direktor p.oble^ku ^

kojQi  ,2®cionog odbora

Savjetovanja.

g

to,

pglizacije

9ri°

se na savjetovanja raspra^ ^^bnost Pg  Saradj;

arhL?^d (vidi

Priiog

2) istakao je   znalo sta i

kak

 i.

p ®sluzbe kako

bi se

u

svakom

re

savjetovanJ®

| gport

Pokrr,,? , ja obavijestio

prisutne gnje,

nauku. vlasti

I Uzia

® jatvom

Ministartstva

za ° (^uju

prads ®^

,

gniverziteta

kantona,

te

da

istom P.^^Sa

m ei

Tuzii rf Opcine

TuzIa inekih drugih ^

ganizadja J

^

ustanova

®

  antoi^ ^dstavnici

privrednih

i

g^stavnici

gtrije,

Slove

bOdrtr'-

Savjetovanja prisastvaja pradJ AustrU

Bosne

i

Hircegovine, te arh.sk ^^ar

K,^®- Mersija

.^,„ip,nskogka

^atske

  Hercegovine,

Mi„,>o ,p,p skup

su

S^^einik

obrazovanje,

nauku^

zamjan| gt.umbk

^aban , Pe ne Tazia Sehm

®®®

J siovenU®

fp Klasi ®'

®gcars-

Mag'd 2ahitovic,

predstavnik

Arh ti Pet®^^.gncan

Arhivg ?[odnog

institata arhivskih Ovim)®

^i) din ejerske

iz

Graca

Walter B

° =da, „

_,„nradno

 da, ,|lo radno

Savjetovadi®'5i3^^^:£

, eds Pdlepodnevnom radnom d ii® |J g ip c, Se^i su: Aze^^

§ab,

^dnistvo u

sastava: Peter Pj ^g^ar,  zlaS

d2ahirovic Izet §aboti6 i

Azer^

^g3

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 99/105

Seada

Hadzimehmedagic Nermana

a

Klasinc (dva priloga),

Gordana Kn=

^ Zahirovic, Peter P.

program oprvojtemisavietovania Q, A? StrumbI, cime

je

iscrpljen

toga

razvila

se diskusija. ^^udbma

registraturne

grade . Nakon

. ,1 P°P° nevnom radu fod 1v

temi Strucni

profili

arhivara itn-1, I

izlagani su prilozi po drugoj

IMusa Muhamed, a sve ie

kan

f Hadzimehmedagic

diskusijama. i . ^ao i o prvoj

temi,

apsoivirano prigodnim

Narednog dana (2. i,,na\ u

arhiviranjV , aizlagali su: Ismet Semr M ®  Savremeno

ermina

Hadzimehmedovic

jnakn Novak,

Waiter

Brunner i

teme

razvila

se

ziva

diskusija

:N^

:v~

i e nekoliko I,- i2.

juna 2000.

godine)

skupova na kojima su ..a  ^^snika orau

vanja.

^^stvovaii

p

p^.J^ aviio

vise strucnih inaucnih

nrni.„n^°A^

.®®^jetovani« .

P^ethodnog

12. savjeto-

^ ^ f^eriodii r^^ ^irucnin i ndu^--

^^vjetovani ^P ethodnog 12. savjet ^

proizvodaca idistribut^ P^edstavn

Nakon toga, a

prije slog

 Jaie ®. ® ^ ivska oprema viSe

jesteni

orazgovorima radne 0? ® Uce.. •   P°teka idr.).

Brunner. mr

S. Zahirovic,

Wr. AS S^^letovanja su obav\-

Preds? P-P-

Klasinc,

dr.

^^^nicima Ministarstva

Vi V:; ,.

, i; . t

  sportTuzlanskog kantona; gosp. Nihadom

Meviudj

te

Zdenkom

Tadicem

zamjenikom ministra,

MerstjQr^°[^^   ^jdarhodzicem, pomocnikom ministra

za

kulturu te

Ministarstva. Receno je da su razgovori

^ stvaran   te da su

predstavnici

Ministarstva obecali podrsku

^ stemskih usiova

za obavljanje arhivske

djelatnosti na

treba biti rijeseno

prijedlogom

novog Zakona o arhivskoj

p

^ Kantona.

q  ^^ uona.

radnog

dijela

izvrsena

je

promocija casop sa

Mocnik

3-

Promotori su

bill

Mevludin

Hajdarhodzic.

za

kulturu. te Peter Pavel Klasinc, direktor

 ^cn iL - h .

un u u ou i-zi

^®dUnarog

kuituru, te

Peter Pavel

Klasinc, direktor

ni

Na sthivskih znanosti Maribor.

?°tialne oc   P edsjednik

Organizacionog odbora A.

Kozar iznio neke

drisutJ^ ^^. ^ j^fojnim

pomacima

u radu savjetovanja ito.

^dacaja iz cijele

Bosne

i

Hercegovine,

Tftr.

pernak

u kvalitetu

Casopisa.

. .

- ^^tratarg ^ tema je tretiran amedu obradivacima su i o g

A. I.  ?^rsena i

ie n P^^zentacija arhivske opreme itd.

za clanove

Organizacionog

o ora

Peter Pavel Klasinc i dr.Walter   .

^cjr ^ekjjijA^ t^ oge prisutni su prihvatili sa

punim

0 o . .

j.-g^

je da

zakljucke

L ovog

skupa utvrd.

Sekretar.jat

dijela Savjetovanja

svim

ucesnicima

iz

registratura

. ^Hie rf

^

dcescu na istom. ip izlet na

f^C^^^jekovnfzadnjeg dana Savjetovanja • eoma usp-

Ij grad Srebrenik. Isti je b io dobro

posjecen

jdna

2000.

Za Organizatore

Dr

Azem

Kozar,

s.r.

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 100/105

* );, . / kS/; V ,; .

•r .-r • • -ii • •••.«  

< ,r   /

 

f

1

Pri log br. 1

NA PRAGU

TRECEG MILEMI lA /i

i ^

Savjetovanju  Arhivska praksa

2000 a°7

Arhiva Tuzia i predsiednik n direktor

Savjetovanja)

Organizacionog odbora

Dame i

gospodo,

cijenjene koleginice i

kolege, postovani gosti,

Imam cast i izuzetno zadovoliqh/n r^

tora^

13.

savjetovanja

 Arhivska ^

Drustva arhivskih radnika

BIN

- Onrana^ t ®^° jskog arhiva TuzIa i

skup, kao isvi

prethodni,

uova dva dan se da ce i

ovaj

opravdati zamisao;

pokrovitelia

omanf   onstruktivno iu

cijelosti

sishodnostitretmanaoveaktualnearhi\/ict-^i° ^

  ^^^^nika o

punoj svr-

Is atike, arhivisticke imoguce dmstvene prob-

Dame igospodo.

Na

prethodnome 12 saviptn\ •

Zivimcama, paznja bosanskoherceSk: P^osle

godine

u

^ ®^hivske

grade

, iprakse

bila

nacaj, potrebu 1

neminovnost

orqanj7ir Ukazano ie

na

Od tada do danas

v.

nieno

  « novnos t oroani^}.  ° = ici

anju.

Ukazano

ie

na

ku.u,„,

bajj. b,i,.?r„r«.,b

Od tada do danas, iako

su ucN»n

«stite.

da su neka pitanja u okviru

struke

i h

»' Pomaci

makar usmislu

napravljen

znacajniji

napredak.

Sda

Problematizi

ana

nije

sredinama,

ipak ios uviiek stni: stanie ra7iii.,,i„ , .L

Hibciija u

OKViru

struko i V p om ac i m ak ar n amislU

napravljen

znacajniji

napredak.

Sda

Probiematizirana

nije

sredinama,

jak

jos

uvijek

stoji

konsL;

^aziikuje u

odredenim

traturne

grade nije

ni zaustavijen,

proces itradan

a

rjis-

Zbog

svega

toga,

odiuciii

a,.,

dodatno zaostrimopitanie

hnrK«

° na ovorr.^

.0

da ona iz faze gorke sudbine kon^- Pradu uL r

je

ucinjeno otvaraniem nrnhu^^.?°^^^^oraci

n

«n.

udu i i d i ^ i i a z e go rKe s udb i nou^ v qr di i

v. ^

je ucinjeno otvaranjem nrnhi ^^^^oraci uph

na

nacin

grade socijalistickoga

perioda

naizne ^

(osim Arhiva BiH) iu

registraturj^a

ft

najbroj^

iSSima

sT;emen ;=acSeLhS^netn;

nYsSe na

drugastrucnapitanjalne

raoi

><^^0

se

Primjenom

9^ njesiti bez oHn^ P ^nja, kao i svaka

°^9ovarajucih znanja. ondaje

Pfirodno sto je paznja usmjerena na

kvaiifikacionu

strukturu arhivara, kao

 <rucijalno pitanje

arhivske

struke. Kao pouka i

orjentir

u

posluzit

ce nam iskustva uvazenlh kolega i koleginica

arhivista

^bstrije, Slovenije, Hrvatske, koja ce ovdje

biti

prezentirana.

Postavljanjem naznacenih

pitanja

na

ovaj

nacin pre

naucnu javnost Bosne iHercegovine, isire.  ^^^^lYgnosti domace i

entnijih rjesenja koja ce

biti

izraz maksima n utvrdeni i

  ane pametl u ovome poslu. Na ta]

naci

•J _ jznatno bolju

iJcno

fundirani

stavovi

struke

mogu utjeca

i .

Qp,.emaju

P onijenu odnosa drustva prema

njoj,

na naci ^q^ozena arhivska

^' hivski objekti. da se

u

arhiva

^.

arhivskih kadrova svih

^rada, da se sistemski rijesi pitanje sko jtd. Krajnje

je vrijeme

da

  oa, da se osnivaju arhivisticki naucni ms

vj^ygyanja

i

entuzijazma

i

djelatnost knnenno orede

prag

pukog P . =drustvena

potre-

da se

sistemski rijesi

jtd. Krajnje

je vrijeme

aa

  oa, da se osnivaju arhivisticki naucni ms

vj^ygyanja

i

entuzijazma

i

djeiatnost

konacno prede prag ^ sumnje, idrustvena

potre-

^^^Pi na

teren optimainoga razvoja.

To

je.

bez

sumnj

  interes.

Dame

igospodo,

naznacenih sadrzaja kojima^

Osim vaznosti i aktualnosti ^

.^jda

njimanao

qrne

skup baviti, njegov znacaj je iu

cin

,og

razioga

sam

ljucujemo

drugi iotvaramo * aspekta gledano)

izlaganju

dao (sa formalno-

^g^ui-

naslov  N a pragu trebeg

m

eni^^ .^g. prvo

-

ka^

^

^jqujom

ta.

.

Prirodno se tu

.g

teorija

i

dinamikom

Posanskohercegovacka

arh

pravcem

trok*^^^

svoga

postojanja,

i d^ug rniien'jLJ'^

vremena, sto

ba se bVe

u

naa.upa|u«;^ fS*

«

„« p.,„ba

hi 2a

elaboraclju

prvoga P J .qgu

stranu,

tez (g^nost u

S °^vuklo paznju ovog  jlciju

da

je

^Jesto tona

reel

cu

same

konstat J  j

qjjg, pnje repozna^J

trk takorec

na koncu

a da za to vrijeme iPf.fji^sve J bar od ram^^

i„,^bltata obiektivno nije mogia sa -g^i zitelj P poiovine

P°^ ba, a

da

za

to vrijeme

iPf.fji^sve J

Par od

iskobjektivno nije

grnija

inja

tj. od P®' ' fagresi-

JJ®

Prosiosti kroz koju

su

ova organizao'J®;.j^e,

(q ®b°9

vremena

postojanja

igtivno

krat jg^a afb'* .® [,'i^,§eg

®tPljeca, Medutim, i ta °JgiH kaoPj f

^ostign®

nivo J

:J992. godine arhivska

di® ;;;g;etrima

j i gra^® ^

JP da po

gotovo

svim ^g^rovi,

9osiovenskog

prosjeka: pm

 

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 101/105

ostilog

inanaandaT sSe°ogTo' ^ TO P?.® ignute domete izmedu

tajanju,

na

cijoj

zastiti

su brojni arListUzaip^' ®

radili godinama. (zajedno

sa imaocima te grade)

Ukupna

destrukcija bo anQi.r^h^

dolazi

do

izrazaja

iu

ovoj

dielatno'^ti

i.

®''^®9°^3ckoga

bica, nazalost,

jek neuspostavljenome normalnom' h^-

?

struke tako

iu

jos

uvi-

posebno na

razini nekih

kantona

Fdh

izmedu drzave 1struke,

gacije shvatimo stavove nekih liudi

 

^ ^ave. Kako da

dru-

arhivskoj djelatnosti

BiH, kad kazu Ha

^^Qovornim

mjestima bar u

Dejtonu nema, sto je po nama krajnie pominjati Jer je

po

sporazuma, ill jos drasticniji stav

u

^nu,

 

tumacenje Dejtonskog

ja sam ovdje

dosao po

zadatku

moip

Qt ^ hivistika ne

interesira

jer

je jasan,

imogu

reci,

gotovo

jednonifjr f odgovor struke

na nacin da svoj posao obavi sto p^ofp^' ®nteresira

jedino

struka,

izann

potpun, odgovor na sva nasrtanial ^ bas je profesional-

imam ^ u

proslosti,

aidanas

su ona arhivska

djelatnost

bila

vrst^ Unraln

je

nni

rif  

P'®P°2natljiva, Gdje god

dr.

JosiD

° ®a'°aomnosti

arh

i ibeologizama svih

Mediinarnri ravnatelj hda u 7^® sluzbe uvazeni kolega

a'l^vske'riSbTjeS ^^

^SJb.^J-bu, prosle

godine na

sacuvati

sto

vjernije obiekti

^P ° esionaii

Autonomija

upravo je u profesionaikr,,   eologiie

kojim

se trebamo baviti- ti kp-

°bgovor

nJ

h

djelatnost

BIH treba

da

kren P' avcetn jkn?n P'*® '®

strucnih pitanja: prostor

nr,T ®ublimira

=h„,

zakGnodavstvois ,, kojased? ® arhl

ka. Utorn cilju,

situaciia

uJ na

reiarii'

a^blvsko

struke. ProzMjavanje ragS^   ®

naS^o

samo sebl

cilj.

Ne

smijemo

dn

®®kajuici

h jasne stavove

se. dozvolite da napr^m j edd ^®®®. ne sn.ije biti

Alisa u zemiji cudesa, autoreV' ^^ 'j - nash Ar ^

situaciji

ukojoj

raskrsca

upitala

Macku:

 -^wisa

Corron

\

(plavni lik

u

knjizi

 Molim

vas,

biste

ii m- j®

dolazeci do

odavde?

f^ogli recj  

TomnogozavisiodtoQ Putem

mogu

otici

 Onda je svejednc kojim

cete

putem krenuti , rece Macka.

 Samo

da stignem

negdje ,

dodade Alisa da

bl

objasnlla.

 O,

to

cete sigurno uspjetl , rece Macka.

 samo ako

budete isli

bosta

dugo.

Hocemo

II

ml,

mozemo II.

Imamo

ii toliko

Pdtujemo

dugo,

dugo (citaj: da

egzlstiramo),

a

da ne

I cemo

sticl.

Misiim da te dlieme moramo.

na

/rjjelatnostl):

Jednom

I

za zauvijek rijesiti.

U

ome svaka

^

l^o

gvoju

rzava,

struka

1

stvaraoci grade

 

.lianjanja

brojnih

diie-

bgu obavltl zavlsl od

niza

faktora; od dinarni jedno je jasno.

®izabluda

kako unutar struke

tako 1udrus u j^boriti za svoje

®^bivska

sluzba. tj. struka. mora

znati

sta

. a

nastupajucem

P^Jesto udrustvu ipreuzeti

odgovornost

za stanje struke

nntrebnl

profesionaiizam.

za

Tek tada ce. tj. kada dostigne P pg^ei Kiasinc

na

21.

srhivsku struku kako rece uvazeni Ptof-.ggg godine. upravom

®®^jetovanju   SavremenI

arhlvi

u

olK^na

.rnilenP

misiu doci novo vrijeme:

novi

milenij. ce iovo savj

^Pnie

da da samo

dodatan

podstrek.

Nadajmo

tome

doprinijeti.

Hvala

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 102/105

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 103/105

a FlbtOtoko AGFA PARTNER

KOMBINIRANO

MIKROFILMSKO-DIGITALNO

ARHIVIRANJE

Mikrofilmska arhiva

Nekodlrani

dokumenU

\

t

FA ' 1800

Scanor kamora

  /

illgllal

TIFF-fmage

Dobro do li u budu t n o s t

^

 maga

ODarhiva

Roll TilmfFische

COM ursda]

Kodirani

j d ok um er ii l

analog ---^

ex |:

N <s

(digital Jj

_   COLC

TJFF Image

II I u ni LJ L^AV 1 oYSTEM

Opiimalna kombinadia sigurnosli

>

pouzdanosli

rnikrouim

postupan/a sd>g.t3liz,ranim podadma <

likama

dokumenail brzog . flekMog

•

istovremeno d.gitaino (skaniranje)

I

analoann f.n

.

podataka

u,ednom radnom koraku na

dokumenata

.

ra ,

u sin,p,e. ,ieCnos,r.no,   Cup,e«

• automatsko

prepoznavanje

formata-

•

integrirani OCR

i ICR:

 

S, o z°uv o7®r

AV SUSTAVI

• distnbudia

dokumenata

u

nirezi

 • ©I- 03l/2r)R d

KRE^ME 11

llnternet   lokalne mreze FaX ORl/ Ono 208-411

208-417, 208-416

/

HIBRIDNI SISTEMI ZA ARHIVIRANJE AGFA^

T A

/ f / / / /

  4 -.Ty/A

Mikrofilm-scanner

AGZ-BiHfTZ 0612000

s^' '^R'_sistem osigurava sistema,

isrovima, sto daje

potpunu

fleksibi ravnopravni

^eg pre-

su papi, mikrofilm .\digitaln'

trgv jsdinstveno organiziram

u

intanetu

im

^'^anje i

distribuoiju

u

racunalnm

l,,,alitetnoi i

^idiqitalnetehnologije

•skoristite najbolje

od

®

pjg|no]

kombinacij *

|\fljj^^ ^®vaert GmbH,

Wien

pf

und Dokumensysteme

>- ^^avnistvo SDE

•SLO/HR/B'H

C.Truhelke

49, tel. (01) 3688 2?

Aafa-Partnerza

B H-

J.led.o.o.,S.r v'>

UlicaSlupsKa>

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 104/105

HISTORIJSKI ARHIV TUZLA

F.

Ledera

br.1, 75000 Tuzia, Bosna i

Herceqovina

Tel. (075) 252-620,

252-070

Fax (075) 252-620

Racun din: 122C0-6C3-112, Sluzba za

platnl

promet Tuzia

UiZDANJU

ARHiVA

STAMPANE

SU SLiJEDECE

PUBLiKACIJE-

?uz r?981®ri984Ts?r.

4   ^0.  grupa autora ,

-t-a ,

3.

Vodic

Arhiva

Tuzia (grupa autora),

Tuzia

1989.,

str. 156

4.

Regionaini

IstorljsklarhivTuzia 1954   l o o «

Tuzia 1995., str. 108. Kozar),

X - - . knj.1,

6. Tuzia

uosmanskodoba(DzemaiCiiimkovic),

Tuzia 1996.

str

178

7.

izvori

za

tiistonju

srednjovjekovne

bosanskB

H.i,

(mr. Salih Jaiimam), Tuzia

1997.,

str. 144 ®

9. c.opi.-A,hi..9. p,.,.... p,.

10.

Casopis Arhivskapraksa ,br.

2,

Tuzia 1999 str 166

11. Casopis  Arhivska praksa , br. 3, Tuzia 2000  

str

216

12. Casopis

 Arhivska praksa ,

br.

4,

Tuzia 2001

str

206

13.

Materijaii sasavjetovanja sa

imaocima

arhiueu  

rnatenjaia

(1985.-1994.) posveceni 0^03^^

 

^eglstraturskog

a r a d e

u

nasta

an

u

fsrpdiwania

p it an m a

79c«i«a

a.u:..^ixa

 

-Arhiv radi od

7,00

-15,30 sati s.a/dm radnim danorr,-

-

Biblioteka

Arhiva

radi svakim

radnim

danom

od9 u

-Arhiv vrsi otkup svih vrsta arhivalija  dokuroer^ala iv

-T

-Prijem stranaka izahtjeva uvezi sa

izdav=,

•

  9^):

Jarre arhivske

grade vrsi

se svakirrr radr^ZlnjZd t °PO^ran-

-Prijem stranaka u vezi sa arhivskim oo^in ^- 74 sati;

traturskog materijaia vrsi

se

oetknm

 ^alaca

arhh, ,

prethodnom dogovoru. 14

sati,

awtaZlf^ ^rade iregis-

radnim

danima po

Izdavanje Casopisa Tuzlanskog

obrazovanje, nauku, kulturuisp 14-

kantona,

koje je istovremeno   ifojegsa

savjetovanja  Arhivska .

casopisn-

svl prilozi stampani uovom br ]

Zahvaljujemo

se

na razumgevanju /

Ort/sfuo arhivskih radniks

Bosne i Hercegovine -

-Ogranak Tuzia

HistorijskI

arhiv

Tuzia

7/23/2019 ARHIVSKA PRAKSA 4

http://slidepdf.com/reader/full/arhivska-praksa-4 105/105

 

if

V