nikola vorkapić - reciklaža

Nikola Vorkapić 63Mentor: Valentina Rutović

OŠ “20. oktobar” Sivac

Šta je reciklaža ?

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. To je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih

mogu nastati novi proizvodi.

U Stokholmu, glavnom gradu

Švedske, jedna starija

gospođa u centar za reciklažu

donela je bombu. Radnici su

pozvali policiju, a ona je rekla

da je to uspomena na rođaka

koji je tokom Drugog svetskog

rata prebegao iz Engleske u

Švedsku i sada je odlučila da

je se ratosilja.

Šta?

Rešenja koja doprinose kretanju društva ka povećanju svesti o očuvanju

životne sredine su: smanjenje nastanka otpada i povećanje količine materijalakoji se može ponovo iskoristiti.

Reciklaža uključuje: prikupljanje, razdvajanje tj. sortiranje, preradu i proizvodnju novih proizvoda od polovnih delova ili materijala.

Kako?

Reciklaža ima ekološki, ekonomski i socijalni značaj. Ona može da utiče na

podizanje ekološke svesti ljudi, pomaže u sprečavanju zagađenja životne

sredine, štedi prirodne resurse.

Značaj

Zašto recikliramo ?

Za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina

energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina. Reciklažom se smanjuje

količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

Širom sveta podaci o raciklaži u velikoj meri variraju između zemalja. U

Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama Evropske unije 30%-40%,

Austrija reciklira toliku količinu otpada da samo 3% ostaje na deponijama. U

Srbiji se 97% otpada nalazi na deponijama, što je najmanje ekonomična i ekološki opravdana opcija za upravljanje otpadom.

Zašto recikliramo ?

Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema sa aspekta

zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava

društva prema otpadu. Taj problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje početkom 1950. godine i trajao je do kraja ’80-ih godina.

Zašto recikliramo ?

Šta sve može da se reciklira ?

Mnogi materijali mogu da se recikliraju, kao što su: papir, karton, staklo,

keramika, beton, aluminijum, gvožđe, elektronski otpad, baterije, otpadno ulje…

Reciklaža stakla

Sakupljeni stakleni otpad se iz

kontejnera odnosi u fabrike za

proizvodnju stakla, gde se sortira po

boji, zatim pere da bi se uklonile

nečistoće. Tako sortirano i oprano

staklo se dalje usitnjava, a potom se

meša sa novim sirovinama (pesak,

voda, kreč) i tokom proizvodnog

procesa zagreva na 1600°C. Nakon

toga se proizvedeno staklo

automatski duva, odnosno istiskuje

u kalupe, i na kraju procesa nastaje

nova boca ili drugi stakleni proizvod.

Staklo može da se reciklira

neograničen broj puta i ne gubi na

kvalitetu.

Reciklaža plastike

Plastika se pravi od veštačkih sirovina, uključujući naftu i mazut. Reciklaža se

vrši tako što se nakon donošenja plastike u centar za reciklažu plastika

prvenstveno pere i seče na sitne ljuspice, koje se potom razdvajaju u flotacione

rezervoare gde se suše i tope. Plastika iz sistema izlazi u dugim nitima, koje se hlade i seku na palete, nakon čega se transportuju do proizvođača.

Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina,

zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog

otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za

PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl...

Reciklaža plastike

Reciklaža papira

Papir je napravljen od sićušnih vlakana. Pošto ova vlakna vremenom postaju

slaba, papir se ne može zauvek reciklirati. Novinski papir može da se recikliranajmanje 7 puta.Kada se reciklira papir, trebalo bi odvojiti beli papir od kartona.

Reciklaža papira se vrši tako što se papir za reciklažu sortira, a zatim se natapai zagreva u velikim kacama, postajući pulpa. Dodaju se posebne hemikalije da bi se uklonilo mastilo iz novina. Pulpa se prečišćava od lepka i ostalih nečistoća

i ubacuje se u mašinu koja je izbacuje na ravnu pokretnu traku gde se formiraju listovi. Osušeni listovi su spremni za upotrebu. Kartonska ambalaža se

uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Reciklaža papira

Reciklaža aluminijuma

Aluminijum se može reciklirati brzo i lako. Pravljenje aluminijuma od recikliranog aluminijuma troši 96% manje energije. Reciklaža se obavlja tako

što se aluminijumske limenke u postrojenjima za reciklažu seku i tope. Istopljeni aluminijum se hladi i formiraju se poluge, koje se koriste za pravljenje

novih proizvoda.

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jerspadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za

automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

Reciklaža ostalih metala

Reciklirajte

papir - Ne

bacajte novine!

Jedna tona

sakupljenog

papira spasiće

od seče 17

stabala drveća!

Neki podaci govore da

reciklažom jedne tone

kancelarijskog papira

štedimo 4.200 kW

(kilovata) električne

energije i 32.000 litara

vode!

Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere!