reciklaža otpada

Reciklaža otpada u privrednim sistemima kao način zaštite životne sredine i povećanja profitabilnosti i konkurentnosti

Državni univerzitet u Novom PazaruDepartman za pravno- ekonomske nauke

Studijski program EKONOMIJA

SEMINARSKI RAD


Mentor: Student:Dr Jasmina Curić Ivana Lazović

Novembar, 2012.godine

1


SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................1

1. POJAM I VRSTE RECIKLAŽE..................................................................... 2

2. RECIKLIRANJE STAKLA.............................................................................42.1. POSTUPAK RECIKLIRANJA STAKLA U CILJU PONOVNOG DOBIJANJA POLAZNE SIROVINE ZA STAKLARSKU INDUSTRIJU...............4

3. RECIKLAŽA ELEKTRONSKOG OTPADA.................................................53.1. RECIKLAŽA MOBILNIH TELEFONA......................................................6

4. RECIKLIRANJE METALA........................................................................... 74.1. RECIKLIRANJE ALUMINIJUMA I OLOVA..............................................7

5. RECIKLAŽA PAPIRA....................................................................................8

6. RECIKLAŽA PLASTIKE...............................................................................9

7. RECIKLAŽA OTPADA U SRBIJI I UKAZIVANJE NA PROBLEME.......107.1. USPEŠNI PRIMERI „ZA ČISTU SRBIJU“

-RECIKLIRANJEM DO USPEHA.........................................................12

8. ZAKLJUČAK..................................................................................................13

LITERATURA....................................................................................................14

2


UVOD

Zagađivanje životne sredine otpacima nebiološkog porekla u svetu je sve intenzivnije, tako da je neophodno sprovoditi mere za očuvanje kvaliteta življenja i obezbeđenje uslova za biološki opstanak. Razvoj proizvodne i potrošne sirovine, proizvoda i energije, dostižu takve razmere da utiču na narušavanje balansa između količina izdvojenih štetnih materija i sposobnosti prirode da iste apsorbuje. Sve veći deo nacionalnog dohotka se izdvaja za rešavanje problema zaštite životne sredine.

Širom sveta razvoj i ekspanzija industrijskih procesa i neprestano uvođenje u proizvodnju novih hemijskih proizvoda stvara sve veće količine opasnog otpada koji predstavlja potencijalnu pretnju životnoj sredini i opštem javnom zdravlju ljudi. Otpad se, danas , smatra jednim od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Čovek je, sa svojim aktivnostima, odlučujući činilac u menjaju i zagađivanju okoline. Te su aktivnosti povezane sa zadovoljenjem čovekovih potreba. Korišćenje savremenih sredstava zaštite čovekove radne i životne sredine nužan je zahtev savremenog tehnološkog napretka. Jedan od načina da se zaštiti životna sredina, ali i da se ostvaruje određeni profit, jeste recikliranje.

Visoki standardi zaštite su neophodni kako u manjim, tako i u većim sredinama. Da bi se sprečio nivo zagađenja koji izaziva tehnološki razvoj, neophodno je sprovesti odgovarajuću analizu stepena zaštite. To podrazumeva neprekidno praćenje mera za potpuno otklanjane negativnog delovanja novih tehnologija na okruženje. Mere će zavisiti od toga da li je otpad opasan ili bezopasan. Zato je od posebnog značaja prevencija nastanka otpada i smanjenje količine na samom izvoru nastanka, zatim klasifikacija nastalog otpada i na kraju njegov tretman po kategorijama i reciklaža.

Pitanje zaštite životne sredine nije samo pravno, ekološko, sociološko ili etičko već, i to u značajnoj meri, i ekonomsko pitanje. Vrlo značajan ekonomski efekat može da ima upravljanje kvalitetom životne sredine kroz upravljanje kvalitetom industrijskih proizvoda, kvalitetom tehnologija proizvodnje i reciklažom, kao jednim od načina za upravljanje otpadom.

U nastavku rada ću bliže predstaviti značaj reciklaže kao elementa zaštite životne sredine, ali i unosnog posla koji omogućava povećanje profitabilnosti i konkurentnosti.

3


1. POJAM I VRSTE RECIKLAŽE

Reciklaža je jedna od najuspešnijih priča završenih godina XX veka. To je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja „otpada“ u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi, odnosno nova vrednost što direktno utiče na smanjenje količine komunalnog otpada koji se šalje na deponiju. Pri tome se štedi energija, manje zagađuje vazduh, voda i zemljište i čuva se životna sredina. Reciklaža koja uključuje kopostiranje smanjila je opterećenje zemljišta i posrojenja za spaljivanje otpada za oko 70 miliona tona materijala 2000.godine, za razliku od 34 miliona tona 1990.godine. (Stojanović i Pašić 2009, p. 238)

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklaže. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je radvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti.

Simbol za recilažu dizajniran je 1970. godine od strane Gerija Andersona sa univerziteta u Los Anđelesu. Simbol inače predstavlja Mobiusovu petlju kja sadrži tri osnovne strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugi što uslovno predstavlja ciklus reciklaže sa značenjem: sakupiti, ponovo preraditi i ponovo upotrebiti. Ovaj simbol nije zaštićen i koristi se na razne načine i u raznim varijacijama, ali generalno se može reći da predstavlja:

Reciklirajuće- na proizvodima izrađenim od materijala koji se mogu reciklirati, u zavisnosti da li je obezbeđeno njegovo sortiranje prilikom sakupljanja otpada.

Reciklirano-na proizvodima koji sadrže već reciklirane materijale.

Proces recikliranja obuhvata: sakupljanje i obradu sekundarnih materijala, izradu proizvoda od recikliranog sadržaja i kupovina proizvoda koji su nastali od recikliranog materijala. Ova tri koraka čine ciklus kojim je osiguran uspeh i tržišna vrednost reciklaže. Osnovni problem kod korišćenja sekundarnih sirovina je njihovo prikupljanje i sortiranje. Naime, otpaci koji se mogu koristiti nalaze se kako u industrijskim, tako i u otpacima iz domaćinstva. Otpaci iz proizvodnje uglavnom su uniformni, dok su otpaci iz naselja veoma raznovrsni, u njima se nalaze ogromne količine otpada, a pojedine vrste su praktično isključivo samo tu prisutne. Zato proces prikupljanja sekundarnih sirovina sačinjavaju dva postupka. Jedan je organizacija odlaganja otpada prema njihovoj vrsti, sistemom kontejnera za različite vrste otpada. Drugi postupak prikupljanja sekundarnih sirovina je neselektivan, i on je, za potrebe reciklaže, praćen razdvajanjem različitih vrsta otpada iz smese koju čine prikupljeni otpaci iz naselja.

Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala. „Jedna od glavnih dobiti recikliranja je očuvanje resursa. Druga prednost recikliranja je smanjenje efekata nastalih usled iskorišćenja i transformacije sirovina (uticaji na životnu sredinu, potrošnja energije i prirodnih resursa). Glavni materijali koji se mogu reciklirati su: organski materijali, drvo, papir, karton, plastika, staklo, crni metali, obojeni metali, tekstil, baterije, otpad od električne i elektronske opreme.“ (Božović 2007, p.275)

4


Ekološki, ekonomski i društveni značaj reciklaže ogleda se u sledećem: utiče na podizanje ekološke svesti i štiti prirodne resurse pomaže u sprečavanju zagađenja životne sredine, za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina energije

nego za izradu istog proizvoda od sirovina, reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem

odlaganja otpada, procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganja znanja i rada, što stvara potrebu

za radnim mestima.

Po načinu vraćanja materijala u proces ponovnog korišćenja, reciklaža je: Primarna (reciklaža kojom se posle odgovarajuće pripreme materijala isti koristi za

dobijanje novih proizvoda ili se doradom korišćenih proizvoda omogućava njihova ponovna upotreba)

Sekundarna (reciklaža u kojoj se konvencionalno nereciklabilni materijali prerađuju korišćenjem novih tehnologija do maksimalno mogućeg iskorišćenja).

Sa stanovišta njenog finalnog ishoda razlikujemo sledeće vrste reciklaže: Zatvoreni tip reciklaže- gde se reciklažom stalno dobija jedna vrsta proizvoda

(npr.reciklaža metalnih limenki i stakla). „Opadajuća“ reciklaža“- kod koje se reciklažom dobija druga vrsta proizvoda koji je

napravljen od materijala lošijeg kvaliteta, ali se ipak još može koristiti i kasnije ponovo reciklirati (npr. od kvalitetnog kancelarijskog papira se može dobiti papir lošijeg kvaliteta koji se može koristiti kao ambalaža za pakovanje).

Otvoren tip reciklaže- reciklažom se dobija drugi proizvod koje se ne može reciklirati ili se teško može reciklirati (npr. od flaša od sode vode može se napraviti topli pod).

„Izložbena“ reciklaža- reciklažom se dobija ekonomski neisplativ proizvod ili proizvod koji nije praktičan.

Tabela 1. Uštede koje se postižu reciklažomOstvarene uštede Papir Staklo Čelik AluminijumUšteda energije 23-70% 4-22% 47-74% 92-97%Smanjenje zagađenja vazduha 74% 20% 86% 95%Smanjenja zagađenja vode 35% - 76% 97%Smanjenje upotrebe vode 58% 50% 40% -Izvor: O'Leary i Walsh, 1988..

5

MATERIJALI u pogledu ponovnog korišćenja:

RECIKLABILNI-ponovno vraćanje u proces proizvodnje

NERECIKLABILNI-ne vraćaju se,već spaljuju ili skladište

OPASNI(hazardni)- štetni po čoveka i njegovo okruženje

BEZOPASNI-nisu štetni po čoveka i njegovo okruženje


2. RECIKLIRANJE STAKLA

Staklo je jedan od retkih materijala koji može da se reciklira 100% bez bilo kakvih gubitaka na kvalitetu i bez obzira koji put podleže recikliranju. Svaka tona recikliranog stakla u pećima menja 1,2 tone sirovog materijala. Energija potrebna za topljenje pri reciklaži stakla manja je za 30% u odnosu na energiju potrebnu za topljenje sirovog materijala za proizvodnju stakla.

U Evropi se svake godine prikuplja 1,2 miliona tona otpadnog stakla koje potiče od renoviranja i rušenja građevina. Činjenica je ipak da veći deo otpadnog stakla završava na deponijama. Staklo je inertan materijal i svrstava se u materijale koji nisu opasni po životnu sredinu, ali postoje mnoge činjenice koje govore u prilog recikliranja stakla.

> Omogućava povećanje produktivnosti jer je odnos mase izlaznog proizvoda (stakla) prema masi ulaznog materijala veći u slučaju reciklaže stakla nego u slučaju proizvodnje stakla od polaznih, primarnih sirovina.

> Manje je energije potrebno za proizvodnju određene količine stakla postupkom reciklaže. Ako se sa mineralnim sirovinama za šaržu koristi 25% odpadnog stakla, ušteda energije iznosi oko 5%, a sa šaržom od 100% otpadnog stakla ušteda na energiji je oko 15%.

> Smanjena je emisija gasova u atmosferu iz procesa topljenja kada je ulazna sirovina otpadno staklo

2.1. POSTUPAK RECIKLIRANJA STAKLA U CILJU PONOVNOG DOBIJANJA POLAZNE SIROVINE ZA STAKLARSKU INDUSTRIJU

Reciklirano staklo ima višestruku primenu i to: ponovna proizvodnja predmeta od stakla, proizvodnja asfaltnog stakla za asfaltiranje puteva, proizvodnja građevinskog i konstrukcionog materijala, proizvodnja refleksne boje za označavanje puteva, proizvodnja izolacione staklene vune, proizvodnja staklenih vlakana abraziva i dr.konstukcione materijale, u tekstilnoj indrustriji.

„Proces reciklaže podrazumeva sledeće korake:1. Sakupljanje- podrazumeva posebne kontejnere predviđene samo za odlaganje delova

od stakla. Svaki kontejner mora biti obeležen za koju boju stakla je predviđen.2. Separacija i transfer do centara za prikupljanje stakla za reciklažu3. Operacija usitnjavanja stakla-vrši se u mašinama projektovanim za ovu svrhu, koja

komadiće stakla usitnjava do veličine 50mm. Zatim staklo ide na prvi stepen čišćenja, a zatim opet na usitnjavanje do veličine 5mm.

4. Uklanjanje kontaminirajućih delova i drobljenje stakla radi izjednačavanja dimenzija pojedinačnih komada.

5. Topljenje-odvija se na temperaturama od 1600°C. Prilikom proizvodnje providnog stakla u proces topljenja se ubacuje manji procenat otpadnog stakla u odnosu na proizvodnju zelenog stakla, a odnos podrazumeva da jedna providna flaša ili tegla sadrži čak 90% recikliranog stakla.

6. Ponovno oblikovanje, provera kvaliteta i prodaja krajnjem kupcu.“ (Find out about kerbiside recycling services 2012)

Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi.

6


3. RECIKLAŽA ELEKTRONSKOG OTPADA

Jedan od prisutnih problema na globalnom nivou uslovljen aktuelnim trendovima stalnog informatičkog razvoja, jeste suočavanje sa stalnim porastom količine elektronskog otpada. Imajući u vidu negativne ekološke i ekonomske aspekte ove pojave, kao i sastav materijala koji se u elektronici primenjuje, reciklaža elektronskog otpada ima važnu ulogu u revalorizaciji korisnih komponenti, pre svega plemenitih metala.

Elektronski otpad (e-waste, e-scrap) trenutno predstavlja jedan od značajnijih globalnih problema. Velika količina isluženih i tehnički prevaziđenih elektronskih uređaja, koja se meri hiljadama tona, odbacuje se neprekidno širom sveta, a procenjuje se da se količina elektronskog otpada povećava 5% godišnje na svetksom nivou. Sa ekološkog aspekta, gomilanje i neadekvatno rukovanje elektronskim otpadom, koji se svrstava u kategoriju opasnog otpada, dovodi do zagađenja životne sredine i narušava ekološku ravnotežu, a gledano sa ekonomskog aspekta, usled neblagovremenog rešavanja problema elektronskog otpada, cena čistog vazduha, vode, zemljišta i kvaliteta životne sredine se povećava. Rešavanje posledica je suviše skupo, dok gubici koji se mere nepovratnim ljudskim zdravljem i uništenjem biodiverziteta nemaju cene.

Pojam elektronskog otpada definiše elektronske proizvode koji se na kraju svog životnog ciklusa odbacuju od strane korisnika-potrošača. To podrazumeva širok spektar proizvoda koji obuhvata: televizore i monitore, personalne računare, audio i video opremu, mobilne telefone i druge bežične uređaje, skenere, faks i kopir-mašine... Ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, zagađuju i uništavaju životnu sredinu i mogu dovesti do pojave oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera… Savetuje se kupovina kvalitetnih proizvoda i popravka starih aparata. (Ivanović, Kostov i Ćirović 2007)

Tabela 1. Udeo pojediih metala u elektronskom otpaduElektronski otpad Maseni udeo (%) Masa (ppm)

Fe Cu Al Pb Ni Ag Au PdTV uređaj 28 10 10 1 0,3 280 20 10

Personalni računar 7 20 5 1,5 1 1000 250 110Mobilni telefon 5 13 1 0,3 0,1 1380 350 210

DVD plejer 65 5 2 0,3 0,05 115 15 4Kalkulator 4 3 5 0,1 0,5 260 50 5

Matična ploča 4,5 14,3 2,8 2,2 1,1 639 566 124Štampana ploča 12 10 7 1,2 0,85 280 110 -

Raspodela metala u elektronskom otpadu je takva da je kod uzoraka otpada mobilnih telefona, kalkulatora i štampanih ploča, sadržaj plemenitih metala veći od 70%, dok je kod TV-uređaja i DVD-plejera njihov udeo oko 40%. Ovaj postupak ukazuje na ekonomski aspekt usmeravanja ka reciklaži elektronskog otpada prvenstveno zbog dobijanja plemenitih metala iz elektronskog otpada, a zatim bakra i cinka.

Za rešavanje problema elektronskog otpada najbolje je misliti globalno, a delovati lokalno. Tome umnogome pomaže nova zakonska regulativa i na globalnom i na lokalnom nivou, koja se uvodi radi što boljeg zbrinjavanja elektronskog otpada, kao i u rešavanju ostalih problema u zaštiti životne sredine. (Živković i Štrbac 2009)

3.1. RECIKLAŽA MOBILNIH TELEFONA

7


Mnogi korisnici mobilnih telefona su već imali prilike da promene par generacija svojih aparata, jer tehnologija vrtoglavo napreduje, razlikuju se novi servisi i nove mogućnosti uređaja. Dinamičan rast broja mobilnih telefona dovodi do konstantnog povećanja broja mobilnih telefona koja su doživeli svoj životni vek.

Kod reciklaže mobilnih telefona je moguće reciklirati čak 90% same mase telefona. Baterija koja čini negde od 15 do 30% mase telefona predstavlja taj opasni materijal i takođe je nju moguće reciklirati u nekoj od tri fabrike koje se time bave u Evropi. (Nikčević 2010)

Većina korisnika mobilnih telefona i dalje ne razmišlja o tome da reciklira svoje stare mobilne telefone koji „sakupljaju prašinu“ u ormarima, pokazalo je istraćivanje koje je sprovedeno na 6.500 ljudi u 13 zemalja od Finske do Nemačke, preko Kine, Brazila i Indonezije. Čak 4% mobilnih telefona na kraju prestaje da radi, 15% se poklanja prijatelju ili rođaku, 16% se preprodaje, a 44% zadržava i ostaje nekorišćeno. (Helsinki 2008)

Kompanija „Telenor“ pokrenula je akciju recilaže starih mobilnih telefona. Telenor u Srbiji reciklira desetine hiljada mobilnih telefona i nastoji da podigne svest domaće javnosti o važnosti očuvanja životne sredine. Po nekim istraživanjima, korisnici u proseku svake dve godine menjaju svoj stari mobilni telefon, u Srbiji je to nešto duži period. To je razlog što veliki broj starih mobilnih telefona završava kao običan otpad, što izaziva oslobađanje toksičnih materijala, kao što su litijum i kadmiju. U Telenoru kažu da su u tromesečnoj kampanji tokom 2007.godine recilirala preko 75.000 starih mobilnih telefona, što je blizu 8 tona materijala. (Telenor 2011)

Prema podacima Agencije za zaštinu životne sredine (EPA), manje od 20% svih mobilnih telefona se reciklira svake godine, iako su oni puni plemenitih metala, bakra i plastike. 1

Reciklaža takođe štedi energiju. Ako se u Americi 100 miliona zastarelih mobilnih telefona recilira, uštedelo bi se energije za napajanje više od 194.000 američkih domaćinstava strujom za godinu dana. Čak i reciklaža 1 milion mobilnih telefona može smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte koja je jednaka emisiji izduvnih gasova iz 1368 vozila za godinu dana.

Recikliranje telefona predstavlja vrednost. Preko 70% materijala mobilnih telefona može se reciklirati. Poznato je da:

1 tona telefona= 230gr zlata

Energija koja se koristi za proizvodnju 25 miliona telefona moglo bi da se snabdeva u Velikoj Britaniji 48.950 domova električne energije za godinu dana! (Kis 2011)

Samo je malo truda potrebno da zaštitimo svoje zdravlje i zdravlje naše planete. Razmislite o tome kada poželite da bacite svoj mobilni telefon, naći će se na nekoj deponiji, plastika od koje je napravljen stajaće na tom istom mestu stotinama godina, a kiša će sprati štetne materijale od kojih je napravljen i oni će preko biljaka i životinja, kad-tad završiti u vašem tanjiru!

4. RECIKLIRANJE METALA

1

8


Metal se proizvodi od prirodnih sirovina, ruda, koje čine znatan deo državnog bogatstva. Radi se o neobnovljivim izvorima energije, čije se zalihe nerazumnim trošenjem iscrpljuju. Osim kontrole trošenja, potrebno ga je reciklirati. Na taj način će se sačuvati resursi, smanjiti potrošnja struje, hemikalija i vode pri proizvodnji, smanjiti količine otpada i sačuvati okolina.

Često su površinski slojevi metala presvučeni cinkom, kalajom, kromom, kadmijem, aluminijumom, a jedan sakupljeni deo su teški metali. Metalni otpaci sačinjavaju zapaženi potencijal kojeg treba odvojeno sakupljati. Iskorištenje i kvalitet ovog otpada su relativno mali, a sakupljanje starog metala računa sa velikim troškom za sortiranje. Smanjenje potrošnje energije i smanjenje opterećenja zraka kod procesa ponovnog korišćenja uštedi se 60% energije i zagađenje zraka se smanji za 30%. Kontejeneri za doze od belog lima trebaju biti sa presama. Kod procesa ponovnog iskorišćenja dobijeno je; čelika 90%, bakra 87%, cinka 60%, olova 50% itd

Razlozi za odvojeno sakupljanje: rasterećenje zajedničkog otpada i oprez kod zaliha sirovina, dobra reciklaža metala, ušteda energije nasuprot novoj produkciji, tehnika reciklaže je već dugo postojana i korišćena.

4.1. RECIKLIRANJE ALUMINIJUMA I OLOVA

Zbog zapažene uštede energije kod proizvodnje aluminijuma iz starog aluminijuma, nasuprot dobijanju aluminijuma iz boksita, pospešuje se svesno ponašanje prema aluminijskom otpadu i odvojenom sakupljanju aluminijuma za ponovno korišćenje. Posebno je važan otpad, jer spada u neobnovljive prirodne resurse. Jedan kg Al u reciklaži menja: 8kg boksita, 4kg hemijskih preparata, 14kwh električne energije.

Reciklirane limenke se koriste u proizvodnji autodelova, delova mašine za veš...Od decembra 1988. godine je počela proizvodnja pića u limenkama što eko-pokreti nisu odobrili, jer misle da je bolja povratna ambalaža.

U dugoj istoriji upotrebe olovo je imalo veoma važnu ulogu u ljudskoj delatnosti kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Rezerve rude olova su 75 miliona tona. Ako bi se reciklaža odvijala u celom svetu ta količina bi bila dovoljna za naredni vek. Prednosti recikliranja olova se pre svega odnose na mogućnost pretapanja istog bezbroj puta, odstanjivanje primesa ne prestavlja veće tehničko tehnološke teškoće, a krajnji proizvod (sekundarno olovo) se ne razlikuje odo olova proizvedenog iz ruda (primarno olovo). Posmatrano sa ekološkog aspekta, reciklažom olova se smanjuje njegovo rasprostiranje po okolini čime se ujedno i smanjuje njegov štetan uticaj pre svega na okolinu.

Najbolje rešenje za aluminijum kao materijal za pakovanje je uvek kada je to moguće izbeći ga.

Proizvodnjom novog od starog Al uštedi se 95% energiije. Potrošnja energije za proizvodnju olova iz olovnog otpada je

manja za 35-40% u odnosu na energiju potrebnu za proizvodnju olova iz rude.

Reciklaža olova koristi istu vrstu energije kao i primarna proizvodnja. Zavisno od tehnološke faze potrošnja energije je 10-15% manja.

5. RECIKLAŽA PAPIRA

9


Proizvodnja papira je treći po redu industrijski proces po procentu zagađenja vazduha, vode i zamljišta. Manje od 50% drvnih repromaterijala se iskoristi za proizvodnju papira, a ostatak se baca, spaljuje ili se koristi kao prirodno đubrivo. Pored sumpora, koriste se veće kiličine hlora, koji se smatra toksičnim i koji kao hlorofluorougljenik se vezuje za ozon i uništava ga. Postoji takođe mehaničko pulpiranje koje koristi oko 90% količine drveta. Mehaničko pulpiranje se koristi uglavnom za novine, jer izvučena vlakna su dosta tanja i posle nekog vremena, papir može da požuti. U ovom procesu se ne koristi hlor već hidrogen peroksid.

Reciklaža kancelarijskog i ostalog papira je jedan efikasan način očuvanja šuma. U postupku reciklaže papir je prvo potrebno odvojiti od ostalog otpada, pa se zatim sortira po kvalitetu. Kancelarijski papir zatim ide na flotaciju, u kojoj se od papirnih vlakana uklanjaju boje, kartoni idu na ponovno dobijanje kartona.

Uopšteno reciklaža papira se može opisati kroz naredne faze : 1. Sakupljanje otpadnog papira- korišćenjem specijalnih kontejnera za papir. 2. Sortinjanje- Prikupljeni papir se sortira po kvalitetu i presuje u bale.3. Transport- Bale sortiranog papira se transportuju u centar za reciklažu papira. 4. Ocena kvaliteta- U centru za reciklažu papira najpre se ocenjuje kvalitet otpadnog papira, radi određivanja cene istog. 5. Odvajanje- Od papira se odvajaju zaostali, krupni komadi raznog otpada, kao što su žica, plastika, drvo, metal, tekstil... 6. Usitnjavanje- Papir se usitnjava (u valjkastoj drobilici šrederu), nakon čega se dodaje voda, stvara se pulpa. 7. Nastavak odvajanja- U čišćenju i prosejavanju se nastavlja odvajanje zaostalih sitnih čestica otpada od vlakana celuloze, kao što su plastika, gumene trake, lepak, lateks, i druge nečistoće.8. Flotacija- Jedan od najvećih izazova u recikliranju papira predstavlja uklanjanje štetnih primesa sa istog. Uklanjanjem boja sa vlakana papira, sirovina je praktično spremna za dalji tretman u fabrici papira. 9. Naknadno pranje vlakana- U zavisnosti od potreba , ponekad je potrebno naknadno pranje vlakana papira , kako bi se odstranila punila i prevlake... 10. Izbeljivanje pulpe- Pulpa ide na izbeljivanje i ostale operacije koje slede u fabrici papira

Recikliranjem 1 tone papira se čuva oko 17 drveća i 380 litara benzina, 4000kw energije, oko 2m³ prostora na deponiji, oko 26500 litara vode!

Reciklaža papira znači 64% uštede energije, 58% uštede vode! Novinarski papir se može uspešno reciklirati najmanje 7 puta!

Za pravljenje papira od drveća potrebno je oko 40% više energije, a zagađenje vazduha je oko 90% više nego od već upotrebljenog papira

Cena fabrike za reciklažu papira je 50% manja od cene fabrike koja proizvodi novi papir

Reciklirajte papir- Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća!

Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200kW električne energije i 32.000l vode.

6. RECIKLAŽA PLASTIKE

10


Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Plastični proizvodi se nakon upotrebe ne raspadaju u zemlji, tj.raspadaju se nakon jako dugog vremena (preko 100 godina). Problem otpadne plastike je zauzimanje velikog zapreminskog prostora na deponijama. U Srbiji se reciklira svega 10% plastičnog otpada, što je u odnosu na druge zemlje poražavajući podatak. Plastični otpad je jako složena materija zbog toga što se njegov hemijski sastav razlikuje od plastike do plastike. Vrlo je važno najpre razdvojiti plastiku prema vrsti. Postoje sedam vrsta plastike koje se najčešće recikliraju. Te vrste plastike imaju svoje oznake za reciklažu radi lakšeg razdvajanja. Najbolje je ako postoje mogućnosti razdvajati plastični otpad na mestu njegovog nastanka.

Oznake plastike su:1.PET ili PETE ( polietilentereftalat) – flaše od sokova, piva vode,ambalaža za hranu...2.PE-HD ili HDPE ( polietilen visoke gustine) – boce za kućnu hemiju, razni kanisteri i burad, flaše od šampona, gajbe od piva i vina, zatvarači za plastične flaše...3.PVC ili V ( polivinilhlorid) – vrata i prozori, lajsne, kanalizacione cevi, izolacije kablova, boce za hemiju... 4.PE-LD ili LDPE ( polietilen niske gustine) – razne boce, omoti od najlona za pakovanje flaša od sokova i piva...5.PP ( polipropilen) – kućna plastika (stolovi, stolice, fangle, kutije, kante...), palete...6.PS ( polistiren) – tanjiri i tacne za jednokratnu upotrebu, delovi kućišta kućne tehnike, kutije za diskove...7.ostala plastika ( ABS, PA itd.) - kućišta kompjutera, delovi u autoindustriji...

Mnogi plastični materijali se mogu ponovo iskoristiti ako su pravilno razvrstani. Pored oznaka plastike za reciklažu se može uspešno razvrstati i postupkom paljenja. Različite vrste plastike kada gore imaju različit miris i boju plamena. Tako razvrstana plastika ide na dalji tretman, koji se sastoji u pranju i čišćenju razvrstane plastike. Pranje i čišćenje se vrši zbog efikasnije upotrebe u daljoj proizvodnji. Sledeća faza reciklaže plastike je usitnjavanje u posebnim mlinovima za mlevenje plastike. Krupniji komadi plastike se seku na sitnije radi lakšeg stavljanja u mlin. Ovako samlevena plastika u žarkogu poznata kao „meljiva“ može da bude razne granulacije što zavisi od sita na mlinu. Plastika se pre mlevenja može odvojiti po bojama ali i ne mora. Dobijeni granulat se može odmah koristiti u procesu proizvodnje predmeta od plastike a može proći i kroz još jednu fazu tj.regranulisanje. Ova faza ponovnog mlevenja se vrši regranulatorima. Dobijeni regranulat plastike direktno se koristi u procesu proizvodnje predmeta od plastike.

Reciklažom otpadne plastike se doprinosi smanjenju potrošnje električne energije a samim tim i smanjenju emisije štetnih gasova.

Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se onoliko kiseonika koliko je potrebno čoveku za 1 dan.

Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h!

1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta!

1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata!

7. RECIKLAŽA OTPADA U SRBIJI I UKAZIVANJE NA PROBLEME

11


Širom sveta činjenice i statistički pokazatelji za reciklažu u velikoj meri variraju između zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama EU 30%-40%, a u Srbiji samo 6%-8% (Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i stovarišta za reciklažu sa kontejnerima naznačenim za sakupljanje određenih vrsta otpada). „Zelena tehnologija“ je jedan segment svetske ekonomije koja je pokazala stabilan rast tokom poslednjih teških ekonomskih vremena. Zeleni trendovi i predviđanja za 2011 između ostalog obuhvataju smanjenje otpada, reciklažu i ponovno korišćenje. Duže vremena trend u Evropi i svetu je postizanje harmoničnog odnosa ekonomije i ekologije, tj. takozvani održivi razvoj.

Osiguranje održivosti prirodne sredine predstavlja jedan od osam Milenijumskih ciljeva razvoja UN, prihvaćenih i u našoj zemlji. Briga o prirodnoj sredini podjednako je obaveza svih građana, kao i državnih institucija i organa uprave na svim nivoima. Najveću odgovornost snose, naravno, najveći zagađivači – često veliki privredni sistemi.

Oblast reciklaže u Srbiji je uređena Zakonom o upravljanju otpadom iz 1996, kada je i osnovana agencija za reciklažu, Pravilnikom o sakupljanju, skladištenju i transportu sekundarnih sirovina iz 2001. i Zakonom o zaštiti životne sredine iz 2004. Agencija za reciklažu obavlja stručne poslove koji se odnose na praćenje stanja i kontrolu korišćenjem sekundarnih sirovina, istraživanje njihovih tržišta, vođenje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama sekundarnih sirovina. Postojeći stepen reciklaže nije dovoljno visok, jer nema organizovanog odvojenog sakupljanja, sortiranja i reciklaže otpada. (EkoForum, 2012)

U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponjama, što je najmanje ekonomična i ekološki opravdana opcija za upravljanje otpadom. Austrija, na primer, reciklira toliku količinu otpada, dok samo tri odsto završi na deponiji. U 2010 godini od ukupnog amabalažnog otpada koji se procenjuje na pola miliona tona, trebalo je da se sakupi i reciklira svega 5% ili 25000 tona. Sa 2,5 miliona tona generisanog komunalnog otpada godišnje Srbija spada među poslednje zemlje u Evropi. A reciklažna industrija je u fokusu svuda u svetu. Naime, sve je veća politička svest da se mora rešavati ozbiljno ovaj problem, sve je veća urbanizacija i ona zahteva i adekvatne uslove življenja, a sve je veći u svetu nivo trgovine materijalima pogodnim za reciklažu. Ovakvi trendovi se primenuju i u Srbiji.

Građani Srbije godišnje bace 227000 tona otpadnog papira, a kada bi se reciklirao spasilo bi se 3,8 miliona stabala drveta.

U našoj zemlji se godišnje proizvede i baci miljardu i po plastičnih kesa, jedna kesa se koristi 20 min., a treba joj 300 godina da bi se razložila u prirodi.

U Srbiji se godišnje uveze oko 85000 tona otpadnog papira od koga se pravi i izvozi karton, umesto da prikupljamo sopstveni.

U istorijski industrijski otpad spadaju otpaci nastali radom fabrika u prošlosti, a u Srbiji ga ima više od milion tona. Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne incidente s nesagledivim posledicama za budućnost, ukoliko se neki od tih otpada uskoro ne zbrine na propisan način, reciklažom na primer. (Tanjug 2012)

Na MID-MIX postrojenju prerađuju se različite vrste otpada: otpadna ulja i emulzije, mazut, vodorastvorne boje, fiksiri i razvijači, filterski prahovi iz metalurških procesa, jonske mase,

12


zauljena i kontaminirana zemlja. Postrojenje u Rakovici je jedino u Srbiji gde se prerađuju azbest i proizvodi od azbesta, čime ovaj materijal gubi svoja toksična i kancerogena svojstva. Tokom 2008. godine, Mid–Mix tehnologijom, u roku od nekoliko meseci rešen je problem nagomilanog uljnog otpada, nastalog procesom proizvodnje u Fabrici automotora “21. maj” u Rakovici. Nakon toga, „YUNIRISK“ je započeo obradu drugog, kako istorijskog, tako i industrijskog otpada koji se generiše tokom proizvodnje u našim najvećim fabrikama i industriji. (Ekobalans, 2012)

U Srbiji postoji više od milion tona istorijskog industrijskog otpada, a svake godine stvara se od 150.000 do 200.000 tona novog opasnog industrijskog otpada, saopštila je beogradska kompanija „Yunirisk“. Pod pojmom opasni otpad podrazumeva se sav onaj otpad koji, nekontrolisano odložen, može na neki način da ugrozi životnu sredinu, dok u istorijski otpad spadaju otpaci nastali radom fabrika u prošlosti. Ukoliko se neki od tih otpada uskoro ne zbrine na propisan način, može doći do ozbiljnih akcidenata s nesagledivim posledicama za budućnost – upozoravaju iz Juniriska. Poligon Juniriska, sa postrojenjem za reciklažu opasnog industrijskog otpada, za čiji rad poseduje integralnu dozvolu za upravljanje otpadom od nadležnog Ministarstva, ispunjava sve međunarodne standarde.

Reciklaži otpada u Srbiji će svakako doprineti i jedan od novijih projekata. Naime, u Beogradu je potpisan ugovor o realizaciji projekta "Ekonomsko povezivanje Roma u sektoru reciklaže". Njime je predviđeno otvaranje reciklažnih centara u Aleksincu, Nišu, Pazovi, Vladičinom Hanu i Surdulici. Ugovorom, čija je vrednost oko 2,5 miliona evra, planira se uključivanje romske populacije u sektor reciklaže. Za prvu fazu realizacije Fond životne sredine izdvojio je 114 miliona dinara kako bi se opremili objekti i nabavile mašine i vozila. Otvaranje reciklažnih centara planirano u 26 opština u Srbiji. Projekat predviđa izgradnju objekata, odnosno centara gde će biti smeštena i oprema za presovanje, baliranje ambalaže. Time će se romska populacija koja se i do sada bavila sakupljanjem sekundarnih sirovina uvesti u legalne tokove. Predsednik Federacije Roma Jovan Damjanović ukazao je na veliki značaj projekta reciklaže, podsećajući da se prvi put u Srbiji romskoj zajednici dodeljuje ovakav projekat. (Ekobalans, 2012)

Društveno odgovorne kompanije, kao deo brige o okruženju, sprovode brojne aktivnosti na polju zaštite životne sredine. Jedna od njih je Filip Moris u Srbiji koja je prošle godine reciklirala čak 97, 5 odsto otpada iz procesa proizvodnje. Ovako izuzetan rezultat je filijalu u Srbiji svrstao u sam vrh u okviru Filip Moris globalne mreže kada je reciklaža u pitanju, a postignut je kontinuiranim investicijama u najnovije tehnologije i praćenjem svetskih tendencija u poslovanju. Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, kompanija Filip Moris je u svojim prostorijama organizovala i izložbu "Reciklomanija". Zaposleni su predstavili proizvode koji su dobijeni reciklažom različitih vrsta otpada koji nastaju tokom proizvodnje kao i postignute rezultate i planove za dalje unapređenje ove oblasti. Izložbi su pored zaposlenih prisustvovali i gosti iz različitih državnih i lokalnih institucija, Privredne komore Srbije i Regionalne privredne komore, javnih preduzeća, kao i kompanije operateri otpada. Dosadašnji rezultati na ovom polju predstavljeni su i na brifingu Američke privredne komore o životnoj sredini i reciklaži, kao specifičan primer prakse upravljanja proizvodnim otpadom. Kompanija Filip Moris Operejšns planira da i u narednom periodu nastavi da ulaže u procese upravljanja otpadom i reciklaže kako bi i dalje uspešno davala podršku očuvanju životne sredine.

7.1. USPEŠNI PRIMERI „ZA ČISTU SRBIJU“

13


-RECIKLIRANJEM DO USPEHA-

„Godišnje recikliramo oko 2000 tona plastičnog otpada, što je oko 200 šlepera u presovanom stanju, odnosno preko 2000 šlepera neprerađenog plastičnog otpada. To je cela jedna deponija", kaže Rade Simić, vlasnik i direktor preduzeća Brzan-plast iz Brzana.

Samo zahvaljujući kreditu Fonda za razvoj Republike Srbije uspeli smo da stvorimo pogon za reciklažu koji je jedinstven u Srbiji, i da uspešnim poslovanjem dođemo u priliku da planiramo dupliranje kapaciteta sledeće godine. (Simić, 2012)

Preduzeće "Brzan-plast" o.d. osnovano je 1990. godine u mestu Brzan u opštini Batočina. Proizvodni program čini preko 100 proizvoda od plastike: vodovodne, kanalizacione i elektro-izolacione cevi, baštenska creva, fluoterm cevi, termo folije i slično. Od 2001. godine otvara se i drugi pogon, koji se isključivo bavi prikupljanjem i recikliranjem otpadnih sirovina od PET ambalaže i ambalažne plastike. Zahvaljujući kreditu u vrednosti od 18 miliona dinara, koji je 2003. godine odobren od strane Fonda za razvoj Republike Srbije, ovo preduzeće uspelo je da dostigne nivo reciklaže od oko 150 tona mesečno. Zaposleno je 40 radnika, prošireni su i modernizovani objekti, nabavljena je neophodna opremu za reciklažu i proizvodnju.

Preduzeće "Brzan-plast" organizuje sakupljanje, otkup i preradu (sečenje, pranje, sušenje) plastičnog otpada, te njegovo ponovno korišćenje u proizvodnji plastičnih proizvoda i folija. Osnova prednost korišćenja sirovine od recikliranih materijala je velika ušteda u troškovima proizvodnje: regranulat je i do 40% jeftiniji od uvezene sirovine. Na ovaj način, istovremeno sa ostvarivanjem ekonomskih ciljeva preduzeća, postižu se i značajni društveni ciljevi.

Prema rečima direktora ovog preduzeća, ceo region je očišćen od plastičnog otpada, koji inače čini oko 5% otpada na deponijama, a zahvaljujući razvoju mreže dobavljača, sve je manje otpada u celoj Srbiji. Preko 100 dobavljača (preduzeća i fizičkih lica) iz cele zemlje dostavlja presovanu ambalažu po ceni od 150 evra po toni, što je uvoz plastične sirovine iz inostranstva učinilo nepotrebnim i omogućilo izvoz plastičnih proizvoda u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku i Rumuniju.

Dugoročan cilj je da po jedan dobavljač sa presom bude pozicioniran u svakoj opštini Srbije. "Brzan-plast" je centar ove mreže jer samostalno razvija i proizvodi mašine za reciklažu (na međunarodnom sajmu komunalne opreme u Leskovcu, 2004. godine, mlin za mlevenje plastičnog otpada doneo im je prvu nagadu Agencije za reciklažu Republike Srbije na polju inovacije), tako da dobavljačima istovremeno obezbeđuje i opremu i sigurno tržište. U poslednje 2 godine prodali su 30 presa za baliranje i 12 mlinova za mlevenje plastičnog otpada.

Planovi za budućnost uključuju proširenje kapaciteta kroz uvođenje novih linija za reciklažu i za proizvodnju, zapošljavanje još 50 osoba i dalji razvoj mreže dobavljača. Sigurno je da će kao rezultat ovih aktivnosti biti ostvaren i jedan širi ciljčistija i lepša Srbija.

ZAKLJUČAK

14


Čovek je, svojim aktivnostima, odlučujući činilac u menjaju okoline. Te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem potreba. Veliki deo potreba je stvoren veštački i pitanje je da li nam stvarno treba toliki broj različitih proizvoda koji će, nakon upotrebe, postati otpad. Jedini način da se izađe u susret čovekovim potrebama i željama, a ujedno i očuvanju životne sredine jeste recikliranje.

Reciklirajući upotrebljene proizvode smanjujemo potrebu za korišćenjem prirodnih materijala. Sirovinski resursi na planeti su ograničeni, ako se ne budemo odgovorno odnosili prema njima čovečanstvo će se u budućnosti suočiti sa nedostatkom nafte, uglja, drveta i drugih materijala. Takođe, upotreba recikliranih materijala u proizvodnji štedi energiju, jer je daleko veća potrošnja kada nove proizvode dobijamo preradom prirodnih sirovina, nego kada se izrađuju od recikliranih materijala. Smanjenjem upotrebe prirodnih sirovina smanjuje se zagađenje vazduha, vode i tla, te je reciklaža značajan faktor u očuvanju prirodne sredine. Ušteda energije doprinosi smanjenom emitovanju gasova izazivača efekta staklene bašte. Reciklaža značajno smanjuje količlinu otpada koji se odlaže na deponije samim tim i njihovo širenje. Istovremeno reciklaža smanjuje emisiju metana, gasa koji se stvara na deponijama i koji izaziva efekat staklene bašte i štetne klimatske promene na Zemlji.

Reciklaža ima veliki ekološki i ekonomski značaj! Problem reciklaže na kraju životnog ciklusa je vrlo složen i zahteva sistemska rešenja, podržana odgovarajućom logistikom. Povećanjem stope reciklaže i tehnološkog nivoa reciklaže ostvariće se i veći nivo održivog razvoja nacionalne ekonomije.

Iz svega navedenog, može se zaključiti da reciklaža ne pruža samo mogućnost zaštite životne sredine, uštede pri iskorišćavanju prirodnih resursa i dr. već i ostvarivanje profita i konkurentnosti na tržištu. Zato reciklaža može poslužiti kao stimulans brojih preduzeća da ulažu u oblast recikliranja, što istovremeno pored povećanja profita omogućuje i otvaranje novih radnih mesta (što je neoborivi cilj svake zemlje).

Navedeni ciljevi nisu nimalo jednostavni, ali su svakako ostvarljivi. Da bi se došlo do pozitivnog finalnog učinka, neophodno je promeniti svest ljudi, ukazati na značaj reciklaže-kako sa ekološkog, tako i sa ekonomskog aspekta.

15


LITERATURA

1. Božović R. (2007) Integrisani nacionalni sistem za sve vrste ambalažnog otpada-Model upravljanja u Srbiji. Beograd, Sekopak d.o.o.

2. Vlada Republike Srbije (2007): Zakon o zatiti životne sredine („Sl.Glasnik RS“ br. 135/2004)

3. Živković, D. i Štbac, N. (2009) Savremeni trendovi u reciklaži elektronskog otpada u: Tehnički fakultet u Boru- Sokolović, J., Simpozijum „Reciklažne tehnologije i održivi razvoj„ Kladovo, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, p.291

4. Ivanović, A., Kostov, A. i Ćirković, M. (2007) Industrial Invertigation of Brass Scrap Recycling, Bulgaria, Varna, X National Conference of Metallurgy with International Participation.

5. Sokolović, J. (2009) Simpozijum „Reciklažne tehnologije i održivi razvoj, Kladovo, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru

6. Stojanoć, D. i Pašić, V. (2009.) Reciklaža otpada-Put ka Evropi u: Fakultet za Menadžment Zajačar- Sokolović, J., Simpozijum „Reciklažne tehnologije i održivi razvoj“Kladovo, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, p. 238

7. http://www.interfejs.tv/prilog.php?ID=3839

8. http://www.sekopak.com/files/Danijel-Kis.pdf .

9. http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=5437

10. http://www.telenor.co.yu/?section=about&page=6343

11. http://www.edinburgh.gov.uk/site/scripts/documents.php?categoryID=1055

12. http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=15290

13. http://www.ekobalans.net/vesti/2-ekologija/224-potpisan-ugovor-o-otvaranju- reciklanih-centara.html

16

http://www.ekobalans.net/vesti/2-ekologija/224-potpisan-ugovor-o-otvaranju-reciklanih-centara.html

http://www.ekobalans.net/vesti/2-ekologija/224-potpisan-ugovor-o-otvaranju-reciklanih-centara.html

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=15290

http://www.edinburgh.gov.uk/site/scripts/documents.php?categoryID=1055

http://www.telenor.co.yu/?section=about&page=6343

http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=5437

http://www.sekopak.com/files/Danijel-Kis.pdf

http://www.interfejs.tv/prilog.php?ID=3839

reciklaža otpada

Documents