prilozi xlfcwseeqgwo otpad i reciklaža

7/23/2019 PRILOZI XlFCwSEeqgwo Otpad i Reciklaa

1/16

Katarina Jevremovi

&

Jovana Savi VIII3


2/16

Uvod U prolosti su ljudi koristili veoma malo energije.

Veinom su koristili prirodne materijale, koji se posleupotrebe brzo razgrauju. Meutim, u industrijskomsvetu mnogi ureaji koji se svakodnevno koriste troemnogo energije, a izgraeni su od materijala koji suteko razgradivi. Kada prestanu da se upotrebljavaju,odbacuju se kao otpad, koji zavrava na deponijama,a ponekad i u rekama i na zemljitu.


3/16

Vrste otpada Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet

koji nastaje u toku obavljanja neke proizvodne ili drugedelatnosti, predmeti iskljueni iz upotrebe, kao i otpadnematerije koje nastaju u potronji i koje nisu za daljekorienje. Podela otpada mo!e se izvriti na nekolikonaina. "ajee se kao kriterijum uzima vrsta materijalaod kojeg je odbaeni predmet sainjen #lim, $artija, staklo,organski materijal%, to je pogodno i za razvrstavanje, zbog

recikla!e. &akoe, kriterijum mo!e biti i izvor #mestonastanka% otpada #domainstvo #komunalni otpad%, 'abrika,bolnica%, jer se na taj nain mo!e uvideti potencijalnaopasnost od odbaenog materijala u cilju to bezbednijegodlaganja. (vo je posebno uoljivo kod nuklearnog otpada.Postoje i drugi kriterijumi za razvrstavanje otpada #prema

toksinosti, odnosno stepenu opasnosti%. Prosena porodicau )vropi baca oko dve tone otpada godinje. (d toga*materijal

hartija organskiotpad

staklo metal plastika tkanina ostalo

procentni

udeo

33% 20% 10% 8% 7% 4% 18%


4/16

+a razvojem civilizacije otpad postaje sve va!niji problem.+amo u Velikoj ritaniji se godinje baci oko - milionatona otpada, to iznosi vie od tone po glavi stanovnika. "aitavoj planeti, u toku jedne godine, baci se vie od /milijardi tona razliiti$ vrsta otpada. (tpad je zagaivavazdu$a, vode i zemljita. 0a ljude, otpad koji se gomilapredstavlja opasnost po zdravlje, ne samo time topojedine vrste otpada trule, ve i zato to otpad predstavljaizvor $rane za pacove i druge prenosioce zarazni$ bolesti.(tpad uzrokuje ambijentalno zagaivanje, jer okolinu ini

vizuelno ru!nijim mestom, a i neprijatno mirie.


5/16

Naini odlaganja otpada Problem odlaganja otpada

poprima globalnerazmere, pa mu se udananje vreme posveuje

posebna pa!nja. "apodruju +rbije ima oko1- zvanini$ deponija zaodlaganje komunalnogotpada, ne raunajuidivlje deponije koje samistvaramo svakog dana. "a

zvaninim deponijama segodinje odlo!i oko 2,/miliona kubni$ metaraotpada, to predstavljavie od 1kg dnevno poglavi stanovnika. (tpad seodla!e na razliite naine.

Deponije

3eponije su mesta gde se

odla!e otpad. (ne predstavljajunajjednostavniji, najje'tiniji i,nesumnjivo, najzastupljenijinain odlaganja otpada. 4otovo56 otpada u )vropi se odla!ena deponijama. "ajpogodniji sukrateri u zemlji zaostali od

kamenoloma ili rudnika. Kada seotpad postavi u krater, preko senaspe zemlja i na taj nain sedobijaju slojevi. Pritom se vodirauna da kinica koja doe udodir sa otpadom ne dospe doreka i na taj nain i$ zagadi.7pak, postoje i deponije koje se

ne zatrpavaju zemljom, ali gdese vodi rauna da ispunjavajuneke uslove #da ne budu blizugrada, reke ili podzemne vode8da ne budu na vetrovitommestu...%. 3eponija koja nezadovoljava ove uslove i nijeveri9kovana od strane struni$slu!bi naziva se divlja deponija.


6/16

Primeri divlji$ deponija


7/16

Meliorizacija zemljita

(tpad zatrpan ispod sloja zemlje mo!e da pospei

obradivost zemljita, to znai da se tu mogu saditi biljke.&ruljenje otpada obezbeuje neop$odne supstance zarazvoj biljaka. Meutim, kada otpad truli, tlo vremenommo!e da se urui, pa se na tim mestima ne praktikujepodizanje naselja. &akoe, u nekim sluajevima otpad se

melje i koristi kao ubrivo, pri emu se vodi rauna datakav otpad ne sadr!i otrovne sastojke.


8/16

Spaljivanjeotpada

"ekada se otpad spaljuje, to imaza prednost primetno smanjivanjekoliine ubreta, a i pepeo je ist ina njemu nema bakterija. &akoe,

u svetu postoje 'abrike zaspaljivanje otpada #)dmonton kod:ondona i ile'eld u "emakoj%koje na taj nain proizvodeelektrinu energiju. "a nekim

mestima, otpad se melje i pretvarau vrsto gorivo, pa se koristiumesto uglja. 7pak, ove 'abrike zaspaljivanje otpada su skupe, a dimkoji isputaju zagauje vazdu$.


9/16

;utomobili ;utomobili prave zaista velike probleme, ak i pre

negi to se pojave na naim putevima. U procesunji$ove proizvodnje u prirodu se izbacuju velikekoliine zagaujui$ materija i troi se izuzetno velikaenergija. "a kraju svog radnog veka svi automobili,kao stare olupine, zavravaju na otpadu.


10/16

6 materijala koji seodbaci mo!e ponovo da seupotrebi.


11/16

U recikliranje spada sve to mo!e ponovo da se iskoristi, ada se ne baci. U svetu postoje centri za recikla!u kojiiskoriavaju materijal od stari$ stvari da bi napravili nove.U +rbiji, nazalost, ne postoje takvi centri. Postoje retki

centri papir servisa gde se mo!e odneti stari papir i uzamenu za njega dobiti malo novca. U +rbiji, takoe, nepostoji centar za recikliranje stakla, pa se godinje baci nastotine $iljada ?aa, iako bi staklo moglo ponovo da seiskoristi.


12/16

7pak, recikla!a se mo!e upra!njavati u svakodnevnom!ivotu, nezavisno od toga da li postoje centri za recikla!u."a primer, poklanjanje garderobe koja se ne koristi je oblikrecikla!e. &o je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta

odea baci. &akoe, pravljenje komposta od organski$ostataka je jo jedan dobar primer recikliranja. ezuvodjenja recikla!e u svakodnevni !ivot nemogue jezamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom."eke materije, poput stiropora, nisu biorazgradive i ne

mogu se reciklirati, ali se umesto nji$ mogu pronaiekoloke zamene.


13/16

0animljivi podaci


14/16

Proizvodnjaaluminijuma za$tevamnogo vie energije

nego proizvodnjamnogi$ drugi$ metala.


15/16

Cako je va!no razumeti da ljudi imaju ogroman uticajna poveanje koliine otpada, ali takoe treba s$avtitida svaki pojedinac mo!e doprineti smanjenju koliineotpada, a samim tim i zdravijoj okolini i itavoj

planeti. &o emo postii tako to emo* kupovati proizvode od recikliranog materijala8

smanjiti korienje plastini$ kesa #umesto nji$mo!emo koristiti platnene torbe%8

komunalni i ,,opasni== otpad reciklirati, a ne bacati

okolo8 sortirati otpad u predviene kontejnere koji bitrebalo da postoje u svakom gradu8

kupovati proizvode iste namene, ali u veimpakovanjima, kako bi utedeli energiju8

pre nego to odbacimo stari mobilni tele'on, pokuati

da ga popravimo8 koristiti baterije koje se mogu puniti, umesto

jednokratni$8

prikupljati papir iz domainstva i nostiti ga narecikla!u ili ga prodavati.

7 tako !iveti u zdravijoj sredini.


16/16

Dvala na pa!nji...

prilozi xlfcwseeqgwo otpad i reciklaža

Documents