94oso.rs/materijali/pdf/srpski7/06predeli_slikani_perom/07ivan_lalic... · СЛОБОДАН...
TRANSCRIPT
Сећаш ли се ветра који се некад рађаоСав зелен међу маљама на грудима Маљена?Мајка је затварала капке пред боровимаУзнемиреним до горког корена иглица;То је већ била ноћ, превелика за тебеКао одело одраслих. А мајка носи свећу,На степеницама пажљиво заклања пламен руком.Ветар. Сва су врата на кући закључана,Борови и скитнице ће остати на ветру,А ти си добар дечак и мајка ће пољупцемДа запечати твоју данашњу малу јаву.
Анђели дајте да заспим, да спим,Да ничега злога ја не сним.
Јер ноћ је велика и ветар је под прозоромИ падају шишарке, и месец ће да будеЧист и углачан од ветра, мали и округао.Заспао си, сасвим сигуран да ћеш се сутраПробудити. Као и ветар. Као и ветар.
94
Које граматичке категорије имају именице, које придеви, а које глаголи?
Ветар је развејао успомене и вратио песника у детињство. Шта песник оживљава и чува у сећању? Који звуци и појаве га прате и после толико година? Чији лик и даље бди над његовим животом? И како је све то у целину објединио баш ветар, нека ти каже ова песма.
Иван В. Лалић
Иван В. Лалић(1931–1996), песник, есејиста, преводилац. Рођен у Београду. Најпознатије збирке песама: Бивши дечак, Ветровито пролеће, Велика врата мора, Мелиса, Аргонаути и друге песме, Време, ватре, вртови, Изабране и нове песме, Сметње на везама, Страсна мера, Писмо, Четири канона.
317
СЛОБОДАН СТИХ У песми Ветар Ивана В. Лалића стихови одступају од традици-оналног организовања и распореда стихова, неједнаке су дужи-не, изостала је рима (осим у стиху спим-сним), цезура (пауза) је померена, ритам је ослобођен строгих метричких правила.
Такав, неравномеран стих, који се не придржава старих правила о версификацији (науци о стиху), без риме или са понеком римом, у коме се изостављају знаци интерпункције и уводи опкорачење назива се слободан стих.
Слободан стих је ушао у употребу у другој половини XIX века када су се песници побунили против утврђених прави-ла у грађењу стихова. Сматра се да је амерички песник Волт Витмен (збирка Влати траве) родоначелник слободног стиха.
Асонанца (нем. Assonanz од лат. assonare – одзвања-ти) – стилска фигура која настаје понављањем истих са-могласника да би се постигли одређени звучни ефекти и изражајност песничког језика. На пример:
Поведоше добре коње пољем.
Заборавио сам јутрос песму једну ја,Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао.Да је чујем узалуд сам јутрос кушао.
(Владислав Петковић Dis, Можда спава)
♦ Из колико строфа се састоји песма Ветар? Колико стихова има свака строфа? Изброј колико слогова има сваки стих песме. Јесу ли стихови римовани? Како називамо такав стих? Шта га карактерише?
♦ У ком лицу је испевана песма Ветар? Које заменице и глаголи упућују на друго лице једнине?
♦ Иако одрастао човек, лирски субјект се враћа у детињство. Коме се обраћа у првој, другој и последњој строфи? Шта све буди сећања на детињство? Које појединости су у његовим успоменама најупечатљивије?
♦ Која два простора су присутна у песми? У ком простору је дечак смиренији и сигурнији? Ко разграничава унутрашњи
од спољашњег простора? Протумачи симболику ветра у таквим околностима.
♦ Шта су дечаку, али и песнику, значили мајчинска љубав и топао породични дом? Како је у песми представљена мајка? Покушај да протумачиш значење пламена свеће у њеним рукама:
...А мајка носи свећу, на степеницама пажљиво заклања
пламен руком.♦ Да ли дечак бежи у сан или описом
сна изражава своје емоције? Шта моли анђеле?
♦ Објасни значење завршних стихова песме: Заспао си, сасвим сигуран да ћеш се сутра Пробудити. Као и ветар. Као и ветар.♦ Да ли су лирски субјект и ветар с почетка
песме исти и на њеном крају? Коју функцију имају персонификација и поређење?
ЛИТЕРАРНИКУТАК
Алитерација – стилска фи-гура понављања истих сугла- сника или слогова у више речи у стиху. На пример:
Ја ли грми, ја л’ се земља тресе, ја л’ се бије море о мраморје?
Анђели дајте да заспим, да спим,да ничега злога ја не сним.
(Иван Лалић, Ветар)
Пучина плава спава.Прохладни пада мрак.
Врх хриди црнетрнезадњи румени зрак.
(Вече на шкољу, Алекса Шантић)
ПОЈАМ О ПОЈМУ
318