Два цвијета у бостану расла:плави зумбул и зелена када.Плави зумбул оде на Дољане,оста када у бостану сама.Поручује зумбул са Дољана:„Душо моја, у бостану кадо,како ти је у бостану самој?”Одговара из бостана када:„Што је небо – да је лист артије,што је гора – да су калемови,што је море – да је црн мурећеп,пак да пишем три године дана,не би’ моји исписала јада!”

бостан – цветњак, врт, башта крај куће са цвећем и поврћем

зеленкада (када) – врста цвећа, жути нарцис

дољани – назив села у близини Травника, у Босни и Херцеговини

калем – перо од трске за писање којим су се уместо гушчјим пером служили на Истоку

мурећеп – врста црног мастила

(народна љубавна песма)

лепота девојке и младића, љубавна чежња, препреке у љуба-ви, девојачке јадиковке цвећу, трави, дрвећу, дирљиве молбе упућене родитељима да је не удају за недрагог, прибегавање магији – основни су мотиви народних љубавних песама.

Ипак, најлепше љубавне песме надахнули су растанци. Ово је једна од њих.

9

40

♦ Чиме те је лирска народна песма Љубавни растанак привукла:

а) својом темом; б) једноставношћу израза; в) обликом у коме је написана; г) порукама које преноси? Објасни свој избор.

♦ Протумачи први стих песме Љубавни растанак. Шта тим стиховима народни певач наговештава?

♦ Овакав вид поређења представља једну стилску фигуру (више о томе у одељку Појам о појму). Кога оличава плави зумбул, а кога зелена када?

♦ Каква осећања прожимају двоје младих због растанка? Наведи шта би могао бити узрок њихове раздвојености.

♦ Запажаш да је тема песме остварена дијалогом. Шта сазнајеш из дијалога? Цитирај стих у којем је садржано зумбулово питање. Које осећање препознајеш у његовом питању?

♦ На зумбулово питање када одговара развијеним обликом. Цитирај кадин одговор. Које осећање њу обузима?

♦ Којим се средствима изражавања служи народни певач да дочара снагу Кадиног бола?

♦ У једној краткој песми вешто су се допуниле многе стилске фигуре. Које? Издвој те стилске фигуре и наведи шта песник њима наглашава.

♦ Цела песма Љубавни растанак једно казује речима, а друго смислом. Погледај у одељку Појам о појму како се назива таква стилска фигура.

ЛиТеРаРниКуТаК

Љубавна нароДна ПеСма

Љубавне народне песме су најбројнија врста усме-не народне лирике. Вук Стефановић Караџић их је у Малој простонародној славеносербској пјеснарици (1814) издвојио у посебну групу под називом – пје-сме љубовне.

Сматра се да су љубавне песме настале у време природне поделе рада, у доба преласка на земљо-радничко привређивање, где се „спајају са култом божанства плодности и везују за пролећне светко-вине”. Ове песме „одувек су врло популарне, брзо се преносе, мењају и губе, али стварају и нове, све до наших дана, везујући се за неку омиљену мелодију”.

У љубавним народним песмама често се истиче идеал момка или девојке (скромност, поштење, дос-тојанственост, блага нарав) и схватања патријархал-не средине у којој су такве песме настале.

ПоЈам о ПоЈму

41

ХиПербола

Прочитај следеће стихове:

Кад је виђу ђе се смије млада,свијет ми се око главе врти.

(Петар Петровић Његош, Горски вијенац)

Што је небо – да је лист артије,што је гора – да су калемови,што је море – да је црн мурећеп,пак да пишем три године дана,не би’ моји исписала јада!

(Народна песма Љубавни растанак)

У наведеним стиховима из Горског вијенца, песник, због прејаке емо-ције, пренаглашава лепоту осмеха од којег му се врти у глави, док се у песми Љубавни растанак преувеличава туга због растанка.

Таква стилска фигура у којој се бића, појаве, предмети, осећања пре-увеличавају или се у њиховом изразу претерује назива се хипербола.

Назив потиче од грчке речи hyperbol, што у преводу на српски језик значи пребацивање, претеривање.

Хиперболе срећемо у народној, у ауторској књижевности, али и у сва-кодневном говору. На пример: Пући од смеха; Појести се од муке; Милион пута сам то покушао/ла; Хиљаду пута сам то рекао/ла и тако даље.

Прочитај следеће стихове:

Тијо ноћи,Моје сунце спава;

(Јован Јовановић Змај, Тијо ноћи)

Два цвијета у бостану расла:плави зумбул и зелена када. (Народна песма Љубавни растанак)

У првим стиховима песме Тијо ноћи реч сунце не означава небеско тело, него воље-но биће. У стиховима из наведене народне песме зелена када и плави зумбул немају ос-

новно, него пренесено значење. Плави зум-бул је младић, а зелена када девојка. Стилска фигура која се састоји од замене једне речи другом по сличности значења назива се ме-тафора. То је скраћено поређење у којем се изоставља оно што се пореди и поредбени везник као, а истиче оно са чиме се пореди. Метафоре су честе и у народној и у аутор-ској поезији. Њима се сликовито дочаравају особине, осећања, предмети, под условом да постоји логична веза између онога што се по-реди и онога са чиме се пореди.

Назив потиче од грчке речи metaphora, што у преводу на српски језик значи преношење.

метафора ПоЈам о

ПоЈму

ПоЈам о

ПоЈму

42

Проширена метафора пренесена на целу песничку слику или на цело дело назива се алегорија. За њу је карактеристично да речи задржавају основно значење, али се њихов смисао односи на нешто друго.

Назив потиче од грчке речи allegorein, што у преводу на српски језик значи сликовито говорити, причати.

Песма Љубавни растанак у целини је але-горијска јер се одгонета тумачењем песнич-ких слика које су казане метафорама.

У песми Зидање Скадра, војвода Гојко але-горично изражава свој бол због губитка младе невесте. Присети се тих стихова.

Андрићева приповетка о овчици Аски та-кође има алегорично значење.

Неке књижевне врсте (нпр. басне) у потпу-ности су засноване на алегорији. Причајући о животињама или персонификованим пред-метима, басна увек подразумева неку људску особину или људско искуство и даје поуку, на-равоученије.

Алегорија снажно делује на читаочеву (слушаочеву) машту и веома сликовито и убедљиво појачава везу између основног и пренесеног значења речи.

l На стр. 123 и 274 Читанке налазе се епска народна песма Ропство Јанко-вић Стојана и одломак из приповет-ке Мртво море Радоја Домановића. Пронађи примере за алегорију у овим делима и протумачи их.

алеГорија

момак и Девојка

„Ој девојко, питома ружице,кад си расла, на шта си гледала?Ил’ си расла на бор гледајући,ил’ на јелу танку, поноситу,ил’ на мога брата најмлађега?”„Ој јуначе, моје јарко сунце,нит’ сам расла на бор гледајући, нит’ на јелу танку, поноситу,нит’ на твога брата најмлађега, – већ сам, млада, према теби расла.”

ДраГи и неДраГи

Коњ зеленко росну траву пасе,за час пасе, за два прислушкујегде девојка своју мајку моли:„Не дај мене, мајко, за недрага!Волим с драгим по гори одити,глог зобати, с листа воду пити,студен камен под главу метати, нег’ с недрагим по двору шетати,шећер јести, у свили спавати.”

* * *

ПоЈам о

ПоЈмуконтраСт

контраст, антитеза (итал. contrasto од contrastare – одскакати, супротставити се) – стилска фигура која се заснива на супротности. Одређени догађаји, ликови, појаве и појмови, који су међусобно супротни, доводе се у везу како би се постигли што бољи и садржајнији ефекти.

l Потражи у песми Драги и недраги стихове који илуструју пример кон-траста. Коју стилску фигуру препознајеш у песми Момак и девојка?

l Потражи у песми Драги и недраги стихове који илуструју пример кон-траста. Коју стилску фигуру препознајеш у песми Момак и девојка?

43

Неке љубавне песме су веселе и раздра-гане, као на пример поскочице и шалајке (шалајке су кратке љубавне песме с припе-вом шалај). Прочитај једну поскочицу и једну шалајку и одговори зашто се певају у колу. Ако се у твом крају чују поскочице или ша-лајке, запиши у школску свеску оне које ти се допадају. Прочитај их на часу и упознај своје вршњаке са особеностима тих врста љубавних народних песама.

Момак вели: – Јаој мени, неће бабо да ме жени! А девојка: – Јаој мени, неће мама да ме спреми! Ако неће спремит’ мама, спремићу се ја сама!

*Ја сам цура, па цура, па сам нешто начула: који момак сокак мења,тај девојке нема, шалај.

* * *

У Босни и Херцеговини се певају севда-линке – сетне песме пуне страсти, севдаха и притајене љубавне чежње. Предлажемо ти да прочиташ следеће две севдалинке. Замоли наставника/ицу музичког васпитања или не-ког ко зна мелодију ових песама да те научи да их певаш, односно да их свираш.

Киша иде, трава расте,гора зелени,и гора се с листом саста,а ја немам с ким.

А мој драги на далеко,у туђој земљи;у башчи ми ружа цвате,ја је не тргам,на пенџеру птице поју,ја их не слушам,кога видим, кога сретнем,за драгог питам.

* * *

ЈУТРОС МИ ЈЕ РУжА ПРОЦВЈЕТАлА

Јутрос ми је ружа процвјеталаРужу гледам па сам заплакалаРужо моја младост сам ти далаСвојом сам те сузом заливала.

Кол’ко сам те пута пољубилаЈош пупољак млади док си била Испијала росу с твојих гранаМесто усне мојега драгана.

Мој је драги отиш’о давноЈа га чекам већ годину равноРужу гледам на те мислим драгиНа те усне, на твој поглед благи.

КуТаК За РадоЗнаЛе

44