7 merenja kvaliteta servisa
TRANSCRIPT
SLA i merenja kvalitetaservisa
SLA (Service Level Agreement) –Sporazum o nivou servisa
SLA je ugovor između provajdera servisa i korisnika, gde korisnik može da bude krajnji korisnik ili drugi IP domen.
Sporazumom o nivou servisa se definišu odgovornosti provajdera u smislu:
garancija kvaliteta servisa,
mera performansi,
metode merenja,
tarifiranja i principa obračuna,
konsekvence za provajdera kada nije ostvaren ugovoreni nivo kvaliteta servisa,
konsekvence za korisnika ako su prekoračeni dogovoreni nivoi saobraćaja i dr.
Sadržaj SLAZavisi od tipa i nivoa ponuđenog servisa i obuhvata različite atribute
kojima se taj servis opisuje.
Logička struktura sporazuma o nivou servisa u DiffServ mreži obuhvata: Specifikaciju nivoa servisa (SLS – Service Level Specification) koja obuhvata
vrednosti mrežnih parametara pomoću kojih se definiše ugovoreni servis.
Sporazum o kondicioniranju saobraćaja (TCA – Traffic Conditioning Agreement) obuhvata pravila merenja, markiranja, odbacivanja i uobličavanja ulaznog saobraćaja, koja se definišu sa ciljem da se ulazni saobraćaj usaglasi sa ugovorenim profilom. Korisnik je dužan da prilagodi generisani saobraćaj ugovorenom profilu.
TCA Specifikacija kondicioniranja saobraćaja (TCS – Traffic Conditioning Specification) predstavlja tehnički deo ugovora o kondicioniranju saobraćaja. Njime se jednoznačno određuje skup pravila klasifikacije i profil saobraćaja.
Logička struktura sporazuma o nivou servisa
Administrativni deo SLAPredložena polja mogu biti:
Kontakt. Kontakt lice za administartivne poslove i jedno kontakt lice za tehničke poslove za svaku ugovornu stranu.
Period važenja. Vremenski period u kome SLA važi.
Raspoloživost. Treba da definiše kada je servis raspoloživ. Može da se predstavi kao procentualni deo u odnosu na period važenja ili da se odredi maksimalno vreme neraspoloživosti.
Nadzor. Definiše kako i kada (konstantno ili periodično) se proverava ispunjenost zahteva i uslova iz SLA. Treba da se definišu mesta u mreži gde je postavljena oprema za nadzor, kao i parametri SLS koji su relevantni za korisnika i način pristupa korisnika tim parametrima.
Vreme odziva. Ovde je definisano vreme koje je potrebno da se na zahtev korisnika izvrši podešavanje parametara SLA (i/ili SLS) i vreme potrebno za neophodno konfigurisanje mrežnih elemenata.
Upravljanje greškama. Definišu se akcije provajdera u slučaju grešaka u isporučivanju paketa i potrebno vreme za ispravljanje grešaka.
Korisnički servis. Treba da opiše infrastrukturu za pružanje informacija korisnicima u smislu načina korišćenja servisa, uvođenja novih usluga, reklamacija i dr.
Tarifiranje. Obuhvata tarifni mehanizam i principe obračuna i naplate. Poseban izazov može predstavljatidefinisanje takvog tarifnog mehanizma koji će za zadatu klasu servisa zadovoljiti kriterijume kao što su efikasno dodeljivanje resursa, isplativost servisa sa stanovišta korisnika, ostvarivanje zadovoljavajućih prihoda za provajdera.
Opis servisa. Opšti opis ugovorenog servisa, opis karakteristika servisa.
SLS (Service Level Specification)SLS obuhvata parametre:
Područje. Definiše topologiju područja gde će servis definisan SLS-om biti obezbeđen. Ovo polje mora da specificira gde ugovoreni saobraćaj ulazi, a gde izlazi iz DiffServ domena.
Opis toka saobraćaja. Ukazuje na koje pakete se odnose ugovoreni parametri QoS, a opisani su poljem DSCP (Differentiated Services Code Point ).
Garancije performansi. Opisuje garancije koje mreža pruža korisniku za ugovoreni tok paketa u definisanom području. Skup parametara može biti sledeći: Kašnjenje od izvora do odredišta. Definiše se kao maksimalno vreme prenosa
paketa od ulaza do izlaza mreže. Džiter. Definiše se kao najveći dozvoljen džiter od ulaza do izlaza mreže. Gubitak paketa od izvora do odredišta. Izražava se kao najveći dozvoljen gubitak
paketa, saglasnih sa ugovorenim profilom, od ulaza do izlaza mreže. Kapacitet. Definiše se kao protok izmeren na izlaznim tačkama područja svih
paketa identifikovanih pomoću deskriptora toka saobraćaja. MTU (Maximal Transmission Unit) – ograničenje veličine paketa. Definiše najveću
veličinu paketa u bajtovima za koju se garantuje da će biti preneta bez segementiranja u manje jedinice podataka.
SLS (Service Level Specification)Saglasnost. Skup parametara kojima se utvrđuje saglasnost
ulaznog sa ugovorenim saobraćajem u cilju obezbeđivanja odgovarajućeg nivoa QoS.
Prekomerni saobraćaj. Opisuje šta se dešava kada ulazni saobraćaj premaši ugovorene vrednosti, odnosno kada je ulazni saobraćaj van profila.
Raspored servisa. Definiše vreme kada je servis raspoloživ, npr. interval u toku dana ili sedmice, 7 dana/24 časa i dr.
Pouzdanost. Definiše srednje vreme u toku godine kada servis ne radi i maksimalno vreme potrebno za vraćanje servisa u rad u slučaju otkaza.
Smernice za definisanje SLA obrasca
o Smernice za definisanje SLA obrasca (Guideline For The Definition of SLA Representation Templates - GDSRT) predstavljaju objašnjenja o tome kakoSLA sadržaj specifičnog servisa može biti organizovan i predstavljen.
o Pruža uputstva o definicijama i izrazima koji su uključeni u SLA.
o Pruža format svakog predračuna koji može biti sadržan u SLA, strukture o tome kako je SLA sadržaj organizovan, koji obračun da se izabere kako bi se formirao kompletan set obrazaca, kao i uputstvo o tome kakopredračuni mogu biti popunjeni.
o Na osnovu smernica, specifični SLA sadržaj se može razvijati prema njima. Na osnovu SLA šablona, mogu se vršiti pregovori između provajderaservisa i korisnika i dobijeni rezultati formiraju praktični SLA primer
Faze životnog ciklusa servisa
o Upravljanje kvalitetom servisa i formiranje SLA zahteva interakciju izmeđumnogih telekomunikacionih operacija biznis procesa i TMN upravljanjaservisom. U cilju da se razumeju i analiziraju ove interakcije, postoje bar pet faza životnog ciklusa servisa koje treba uzeti u obzir.
SLA u svim fazama životnog ciklusa servisa
Planiranje i razvoj servisa - Kod planiranja i razvoja servisa proizvoda, mora se uzeti u obzir razmatranje zahteva za kvalitetom servisa i njihova formulacija u SLA. Kao dodatak generičkim parametrima javljaju se specifični tehnički parametri.
Pregovaranje i prodaja servisa - Tokom ove faze, provajder servisa mora da pregovara sa korisnikom o tehničkim detaljima specifičnih primera servisa koji su ponuđeni. Parametri kvaliteta servisa i granice moraju biti isti kao oni ponuđeni u standardnoj ponudi ili prilagođeni specifičnom primeru servisa.
Implementacija servisa - Faza koja se javlja kada je servis konfigurisan i aktiviran i kada operacija počinje.
Obezbeđivanje i održavanje servisa - Ova faza obuhvata sve standardne operacije servisa i primera servisa koji su obuhvaćeni SLA. Ovo uključuje kontrolu,nadgledanje i operacije, realno vreme izveštavanja i garancije ponuđenog kvaliteta servisa.
Periodične procene kvaliteta servisa - Procena kvaliteta servisa ugovorenog u SLA se vrši tokom trajanja korisničkog SLA ugovora. Ova faza može uključiti unapređenje servisa sa mogućnošću povećane naplate tržišnih cena,kao i odgovaranje na promene zahteva korisnika.
Životni ciklus SLA – 3 faze
Životni ciklus sporazuma o nivou servisa čine tri faze.
Prva je faza stvaranja, u kojoj korisnici biraju servis provajdera kojiodgovara njihovim zahtevima.
Druga je faza operacije, u kojoj se zaključuje sporazum o nivou servisa sa jasno definisanim svim odredbama ugovora koje obe strane imaju obavezu da poštuju.
Treća faza je faza prekida u kojoj sporazum o nivou servisa izmeđukorisnika i provajdera prestaje da važi. Servis prestaje da bude dostupan korisniku.
Životni ciklus SLA – 6 fazaDetaljniji životni ciklus Ugovora o nivou servisa sadrži šest faza.
o Prva faza je izbor servis provajdera i ovo se realizuje na osnovu poređenja zahteva korisnika iponude provajdera.
o Druga faza je sklapanje sporazuma o nivou servisa i obuhvata definisanje servisa, obaveza zaprovajdera i korisnika u slučaju prekršaja i najvažnije – parametara kvaliteta servisa.
o Treća faza je uspostavljanje sporazuma gde se definišu konkretne stavke ugovora izmeđukorisnika i provajdera. Nakon koncipiranja sporazuma, obe strane su u obavezi da poštuju sveodredbe.
o Četvrta faza je nadzor realizacije sporazuma o nivou servisa koji se zasniva na poređenjuisporučenog servisa i odredbi koje SLA sadrži.
o Peta faza je raskidanje sporazuma o nivou servisa gde saradnja prestaje zbog isteka ili povredeugovora.
o Šesta faza je realizacija kazni u slučaju povrede ugovora, a ukoliko ih nema ova faza ne postoji.
1. Izbor servis provajdera
2. DefinisanjeSLA
3. Uspostavljanjesporazuma
4. Nadzor SLA
5. RaskidanjeSLA
6. Realizacijakazni
Životni ciklus SLA – 6 faza
Paralelni prikaz trofaznog i šestofaznogživotnog ciklusa SLA
Tri faze Šest faza
1. Faza stvaranja 1. Izbor servis provajdera
2. Definisanje SLA
3. Uspostavljanje sporazuma
2. Faza operacija 4. Nadzor SLA
3. Faza prekida 5. Raskidanje SLA
6. Realizacija kazni
Dodatne opcije SLA SLA može da definiše i dodatne aktivnosti:
1. Način prijavljivanja i otklanjanja grešaka
2. Način zaštite podataka od uništenja
3. Zaštita provajdera od situacija na koje ne može da utiče
4. Bezbednost i privatnost servisa i podataka
Dodatne opcije SLA
o Pad servisa – Šta se smatra neraspoloživim servisom? Koje funkcije kojenisu operativne ili koji broj neusluženih zahteva određuju da je servisneraspoloživ? Postoji li način da se utvrdi da servis nije u funkciji?
o Veličina uzorka – Na koji vremenski interval ili broj zahteva se primenjujekriterijum raspoloživosti (npr. 1 u 1000 zahteva ili 1 u 100000 zahteva)?
o Opseg servisa – npr. da li se pokrivaju zahtevi samo jednog klijenta, klijenta iz određenog područja ili svi zahtevi.
o Vreme oporavka servisa – Neki korisnici mogu zahtevati da ovaj period ne bude duži od 5 minuta ukoliko se radi o servisu koji pokriva finansijsketransakcije, dok se za neke servise zahteva da ovaj period ne budeduži od 8 sati.
Dodatne opcije SLA o Obavezujući period – SLA obavezuje provajdera na određeni procenat
raspoloživosti tokom jednog dana, meseca ili godine.
o Prosečno vreme između pada servisa – Korisniku može bitno da postoji dug period neprikladnog rada servisa, npr. kada se posao mora završiti u jednojtransakciji za koju je potrebno duže vreme da se izvrši.
o Penali – način na koji će se kompenzovati pad servisa. Sve više provajderaservisa pribegava nefinansijskoj kompenzaciji u vidu sati/kredita po korisničkomnalogu.
o Rešenja za zaštitu od gubitaka podataka moraju biti deo sporazuma o nivouservisa gde u zavisnosti od rešenja zavisi i cena servisa, što je posebno važno zacloud servise.
o Najznačajniji parametri koji se definišu ugovorom su vreme za oporavakposlovnih podataka i vreme u koje treba vratiti sistem pre gubitka podataka. Što su ova vremena kraća, rešenje za bekap ili oporavak je skuplje, a gubicimanji. Skuplje rešenje obezbeđuje viši nivo kvaliteta servisa koji se manifestujekroz kraće vreme vraćanja servisa u prvobitno stanje.
Merenja kvaliteta servisa
Aktivna merenja performansi mreže
o Izvode se ubacivanjem test paketa među normalne tokove saobraćaja između dve merne tačke.
o Prednosti: Ova vrsta merenja omogućava detaljniji izveštaj o specifičnim parametrima performansi mreže (npr. kašnjenja paketa u jednom smeru, efekat veličine paketa i broja paketa na performanse mreže itd).
o Nedostaci: Aktivna merenja prouzrokuju dodatni saobraćaj u mreži, pa se mora voditi računa da ne dođe do dodatnih zagušenja i gubitka paketa. S druge strane, ovakva merenja nisu validna ukoliko je saobraćaj u mreži slab.
Pasivna merenja performansi mreže
o Performanse se procenjuju ispitivanjem svih rutera u mreži radi dobijanja ukupne statistike i na taj način se postiže uvid u efekte performansi mreže u realnom vremenu na saobraćaj u mreži.
o Prednosti: Ovom vrstom merenja se minimizira uticaj na korisnički saobraćaj (nema opasnosti od dodatnih zagušenja u mreži), a takođe se eventualni problemi na linkovima i ruterima mogu brzo identifikovati.
o Nedostaci: Pasivna merenja se vrše samo u okviru jednog IPOD-a jer nije jednostavno niti poželjno da jedan operator pristupa ruterima drugog IPOD-a. Međutim, operatori mogu međusobno razmenjivati rezultate merenja.
Aktivna i pasivna merenja parametara performansi mreže
IPTD – kašnjenje pri prenosu paketa (IP Packet Transfer Delay)IPDV – varijacija kašnjenja paketa (IP Packet Delay Variation)IPER – verovatnoća greške (IP Packet Error Ratio)IPLR – verovatnoća gubitka paketa (IP Packet Loss Ratio)IPDR – verovatnoća odbacivanja paketa (IP Packet Discard Rate)
Aktivna merenja Pasivna merenjaParametar
Definicije IP QoS klasa i ciljnih vrednosti performansi mreže za IP tok s kraja na kraj
Neke aplikacije mogu zahtevati IPLR < 5x10-5 (npr. MPEG-2)
U – nedefinisan ili neograničen
Ako udaljenost između graničnih rutera operatora (OBGR) u okviru IPOD prevazilazi 200 km tada se uvodi termin propagaciono kašnjenje – P, koje se izračunava množenjem dužine putanje (u km) sa 5, deljenjem sa 1000 i zaokruživanjem na ceo broj (za 200 km to je 1 ms). Kada je poznata samo vazdušna udaljenost, dužina putanje se izračunava:
Definicije IP QoS klasa i ciljnih vrednosti performansi mreže za IP tok preko jednog IP domena
Ciljna vrednost za jedan IP domen = Ciljna vrednost s kraja na kraj × 2/3 × 1/8 (za QoS klase 1, 3, 4 i 5).Ciljna vrednost za jedan IP domen = Ciljna vrednost s kraja na kraj × 2/3 × 1/3 (za QoS klase 0 i 2).
Definicije IP QoS klasa i ciljnih vrednosti performansi mreže za jedan link između susednih OBGR-ovaCiljna vrednost za jedan link = Ciljna vrednost s kraja na kraj × 1/3 × 0.65 × 1/7 (za QoS klase 1, 3, 4 i 5).Ciljna vrednost za jedan link = Ciljna vrednost s kraja na kraj × 1/3 × 0.65 × 1/2 (za QoS klase 0 i 2).
Definicije IP QoS klasa i ciljnih vrednosti performansi mreže za jedan pristupni link
Ciljna vrednost pristupnog linka = Ciljna vrednost s kraja na kraj × 1/3 × 0.175
Definicije IP QoS klasa i ciljnih vrednosti performansi mreže u slučaju pasivnih merenja za jedan link između rutera u okviru istog AS
Periodi između očitavanja MIB (Management Information Base) vrednosti
o Poželjno je da se redovno vrši nadzor performansi mreže u okviru IPOD i linkova između IPOD-ova da bi se proverile eventualne degradacije performansi mreže, da bi se utvrdile eventualne tačke zagušenja u mreži ili greške.
o Ove procedure su povezane sa održavanjem mreže i mogu uključivati uvođenje graničnih vrednosti/pragova parametara performansi mreže, za koje se aktiviraju funkcije održavanja mreže. Kada se te vrednosti prekorače, pokreću se akcije korektivnog održavanja mreže. Kao pragovi se koriste vrednosti iz predhodnih tabela.
o Nakon izvršenih operacija održavanja autonomnog sistema, mrežne resurse (rutere ili linkove) koji su popravljeni treba testirati da bi se osigurale odgovarajuće vrednosti performansi mreže s kraja na kraj.
Merenja parametarakvaliteta servisa u Srbiji
RATEL – merenja u mrežamao RATEL obavlja:
o merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i kvaliteta servisaradi provere postupanja operatora,
o njihovo upoređivanje (benchmarking),
o periodično prikupljanje podataka o parametrima kvaliteta elektronskihkomunikacionih mreža i servisa i njihovu analizu.
o Merenje i ispitivanje elektronskih komunikacionih mreža i kvaliteta servisaRATEL vrši upotrebom sopstvene kontrolno-merne opreme, u skladu saprocedurama propisanim relevantnim međunarodnim preporukama istandardima, na odgovarajućim tačkama na mreži operatora ilimerenjem na daljinu.
RATEL – Merenja parametarakvaliteta servisa
Merenja kvaliteta servisamobilnih komunikacionih mreža
Merenja kvaliteta servisa širokopojasnog Internet pristupa
Merenja kvaliteta servisa distribucije medijskog sadržaja
Merenja kvaliteta servisa mobilnihkomunikacionih mreža
o Proveru parametara kvaliteta servisa mobilnih
komunikacionih mreža RATEL obavlja na više načina:
o pojedinačnim merenjima,
o analizom podataka dobijenih korišćenjem mobilne aplikacije RATEL
NetTest i
o benchmarking merenjima.
Pojedinačna merenja
o Pojedinačna merenja podrazumevaju korišćenje merne opreme, u drivetest ili walktest režimu, kojom je moguće obaviti merenje kvalitetagovornog servisa i servisa prenosa podataka u mobilnimkomunikacionim mrežama, u okruženju korisnika ili na širem području, radi provere kvaliteta mobilnih komunikacionih servisa.
o RATEL je korisnicima Interneta u javnim fiksnim i javnim mobilnimkomunikacionim mrežama, omogućio merenje kvaliteta servisaširokopojasnog pristupa Internetu, putem aplikacije RATEL NetTest, kojase besplatno može preuzeti za Android i iOS mobilne uređaje.
o RATEL vodi statistiku merenja izvršenih od strane korisnika, čime je omogućen uvid u kvalitet servisa pristupa Internetu i Internet servisa u mobilnim komunikacionim mrežama na celoj teritoriji Srbije.
Benchmarking merenja
o RATEL jednom godišnje, počevši od 2017. godine, u periodu od septembra do novembra meseca, vrši uporedna merenja i analizuparametara kvaliteta servisa dostupnih krajnjim korisnicima(benchmarking) mobilnih komunikacionih mreža operatora: Telekom Srbija, Telenor i Vip mobile.
o Benchmarking merenja se vrše na području cele Srbije, u velikom brojugradova, i na državnim putevima kategorije Ia i Ib.
o Za uporedni prikaz kvaliteta servisa u mobilnim komunikacionimmrežama, dobijenih benchmarking merenjima, RATEL je kreiraointeraktivni portal, koji je dostupan krajnjim korisnicima na srpskom iengleskom jeziku. Svi detalji o realizovanim merenjima su dostupni nastranici: http://benchmark.ratel.rs/sr
Merenja kvaliteta servisa širokopojasnog pristupa Internetu
o RATEL proveru kvaliteta servisa širokopojasnog pristupa Internetuobavlja korišćenjem odgovarajuće merne opreme, shodno tome da li je reč o fiksnom ili bežičnom pristupu Internetu.
o RATEL prati kvalitet pristupa Internetu i na osnovu analize parametarakvaliteta servisa širokopojasnog pristupa izmerenih pomoću korisničkogalata RATEL NetTest.
o Provera parametara kvaliteta servisa širokopojasnog Internet pristupapodrazumeva testiranje protoka Internet konekcije, kašnjenja u jednomsmeru prenosa podataka, varijacije kašnjenja (jitter) i gubitka paketa(packet loss).
Merenja kvaliteta servisa širokopojasnog pristupa Internetu
o Testiranje Internet konekcije u javnim fiksnim komunikacionimmrežama se vrši korišćenjem aplikacije na Internet stranici RATEL-a: https://nettest.ratel.rs
o Testiranje Internet konekcije u javnim mobilnim mrežama se vršikorišćenjem aplikacije, koja se besplatno može preuzeti za Android i iOS mobilne uređaje na Google Play Store i Apple App Store.
o Zahvaljujući realizaciji benchmarking merenja mobilnihkomunikacionih mreža, RATEL raspolaže podacima o parametrimakvaliteta pristupu Internetu u mobilnim komunikacionim mrežama, za značajan broj naseljenih mesta i puteva.
Merenja kvaliteta servisa distribucije medijskogsadržaja
o RATEL vrši proveru parametara kvaliteta servisa distribucijemedijskog sadržaja na Euro DOCSIS 2.0/3.0 kablovskimdistributivnim sistemima, što podrazumeva merenja:o nivoa signala,
o minimalnog odnosa nosilac/šum i
o bit error rate.