1.Romantizam, odlike stilaXIX vek je u istoriji sveta oznacen kao doba evropske ekspanzije. Koreni ovih procesa mogu se uociti jos u klasicizmu. Romantizamu u muzici trajao je vise od 100 godina.Obicno se orijentaciono kao granicne godine epohe uzimaju 1790. i 1910. Romanticarski pokret se ne ogranicava samo na umetnost i knjizevnost vec ima odjeka u filozofiji , politici; on pretenduje da postane nacin zivljenja. Sam Berlioz je glavni protagonista svoje autobiografske zamisljene Fantastiče simfonije, ali isto toliko i Harolda u italiji ili Faustovog prokletstva. Celokupni Šumanov klavirski opus,kao i njegova kritičarska delatnost,plod su projekcije licnosti autora u umetnicki izraz. Primeri koji se srecu u Vagnerovim operama takodje su veoma karakteristicni. U glavnim muskim likovima njegovih opera nije tesko prepoznati Vagnera samog.Umetnicko delo prema zahtevu romanticara,mora imati jedinstvenu, neponovljivu koncepciju. Prototip za ovakve teznje daju vec i Betovenove simfonije, a direktna posledica tih nastojanja bilo je smanjenje broja dela istog žanra u opusu jednog kompozitora. Ta tendencija prati se vec u delima klasicara. Hajdn ima 108 simfonija,Mocart 54, a Betoven samo 9. U Betovenovo doba, za

njegova zivota, nastalo je oko 1000 simfonija. Njihov broj se u opusima romanticara znatno smanjuje: Shuman ima 4 Mandelson 5, Berlioz samo 3 simfonije –a to su vodeci kompozitori ovog zanra u prvoj polovini XIX veka. Ali svako njihovo delo ima izrazitu Individualnu koncepciju koja bi izgubila smisao i snagu dejstva u pokušajima kopiranja. Romantizam se zato s razlogom posmatra kao kolevka modern umetnosti naseg doba. Romanticarske tendencije u muzici javile su se vec u zrelim delima beckih klasicara, i Hajdna, i Mocarta dok Betovenov opus, pocev od drugog stvaralackog perioda, sasvim pripada romantizmu. U delima Betovenovih savremenika ostaju jos uvek žive crte klasicnog jezika, narocito u tretmanu forme. Elementi romantizma pojavljuju se postepeno, ne uvek istovremeno u svim parametrima izrazajnih sredstava. Osvajanje novih prostora u harmonskom misljenju, tretmanu orkestra i instrumenata, melodije, ritma – teklo je postepeno.