8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

1/26

DISOVAIZGNANSTVA

SlikaoDisudanasusrpskojknjievnostigotovoje okamenjena. DalietobitionajkaanskiDis, koji sedi!astolomsa"a#omuru$i, ilietobitiDiskoji idera!baru#enpo%eogradu, vi#e inijebitio.Teknaj"e#e se nudi slikajednog velikog deteta, koje neobave!no ineodgovornoidekro!ivot. &!to. naravno, ideii!vesnosanjarskonesnalaenje u ivotu. Rastko Petrovi e ga upamtiti kaosmetenog, runog, !apa'nutogmirisomduvana, aliepoeletidavidi Disov du' "naslikan u dugoj beloj odei prvi' 'ri#ana, sa

jagnjetom na kolenima i detinjskim osme'om na usnama".(NevinostjeonotojeilouzDisovlik.) (astkoga sejo#seakako na )o#utnjaku, sa velikim rukovetima poljskog $vea tr"i

livadomu!svojumladuvereninu."Branko Lazarevi, pak, pi#e o Disu kao o jednom odnajneambi$io!niji' ljudi. "Nikada ni#ta nije eleo." No, *a!arevikae daje Disov ivot vie poezija negoli to su to Disovepesme.+oe!ijuiivotpove!aei uro Gavelaunekolikousputni're"eni$ao Disu-koje jenapisaoutekstuoSimi+anduroviu."" +oGaveli, Dis

je bio veliki umetnik u ivotu, ali i u svom poetskom stvaranju.Druga"ije vrednujui Disovu poe!iju nego #toje u"inio Gavela, i

Velibor Gligori' e i!vui sli"ne !aklju"ke o pove!anosti Disovepoe!ijeiivota. )adgovorioli"nomdoivljajusvetakod Disa, kaeda ta svojstva "nisu bila ilo!osko intelektualna nego "istopesni"ka, kakavje bio i njegov li"ni ivot, naivan, neposredan istradalni"ki".Naravno, sli$ioDisukaovelikom, neodgovornom detetudoprinosiiponeka anegdota. Naj"e#eje to ona sa prstenom i ven"anjem,kojaimanekolikover!ijai kojojjeuvekis'odi#tedaDisnijemario!asitne, prakti"nestvari. (+ritomsu,jasno, tesitneprakti"ne stvaridignutenanivosu#tinskoguivotu.)SlikaoDisu!apravopo"ivananekolikoop#ti', stereotipni'mestakojejete#kora!biti iuop#tedovestiupitanje. Naravno, najteejeDisa i!vui i!kaane iprika!atisaknjigomu ru$i: onje, pokriti$i,neuk, neobra!ovan, nedovr#en maturant. Ali, jednako je ta#kopoka!atidaDisusudarusaknjievnomkritikom nijepro#aoni#tagorenego,ilan-ur"in, naprimer..ednaodukorenjeni'!abludao

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

2/26

Disujetako/edajeimao samotrivelikepesme. DalijeDispaljivopro"itan?Tako/ejeiop#temestodasurodoljubivepesmei! !birke" ,i"ekamo$ara" nastalesamo!atodabiseDis dodvorio.ovanuSkerliu.Dakle, tekst o Disu, otvorimo odma' karte, intoniraemo tako #toemonajprepoku#atidara!bijemo op#tamesta.

)ada se pi#e o Vladislavu +etkoviu Disu, kraj teksta se samnamee. Otprilikene#tokao: ipored toga#toniujednomoddvavelika spomenika kritike u svom vremenu nije prisutan, Vladislav+etkovi Dis je ostao u srpskoj knjievnosti kao !na"ajan pesnik.Dakle, iako ga nema u Skerlievoj "Istoriji novije Srpskeknjievnosti" (1914) ni u "Antologiji novije srpske lirike" (1911.)%ogdana +opovia, Disje ostao. Onje !apravojedini srpski pisa$

kojijeimaosnageda sesuprotstavitomdvostrukomi!gnanstvui!vidokruga srpskeknjievnosti.Tatvrdnjajetolikoprirodna!a krajteksta da se uop#te ne dvoumimo kako emo ga !avr#iti. Veiproblemjekakopo"etitekst. Sigurnoneemopo"etionakokakojetou"inio%ranko*a!arevi, kojijepo"eosa: "Siroma'Dis". Nigdenebismostigli akobismokrenuliodteta"ke. +ri"abisebr!o!avr#ila.,oda krenuti od poslednjeg Disovog i!gnanstva, od pismaprijatelju g. D. I.?7 Naime, u tom pismu Dis, i!me/u ostalog, pi#ekako "ita *a 0ontenove basne ispod biste +ola Verlena i kako se

golub name#ta na Verlenovo elavo teme i kako samo nedostaje$vetpada se bistaprobudi. Vladislav+etkovije tada i!gnanik u+ari!u, godina je 1917, Srbija je pod austrijskom okupa$ijom...+orodi$ajedalekoodnjega (iakoponekad uspedajojsepriblii!).On'oeblieSrbiji. (" +ari!, iakosamoduvekvoleo, prealiubr!o:kaodete dedu" -pi#e Dis.)9+laniradasepreba$iuSolun, nada seda e dobiti mesto ratnog dopisnika (koje je imao ranije, u%alkanskimratovima), idaelak#eiveti ioninjegovaporodi$a.10

("1ovek koji ume da se rtvuje moe imati i drai u svome

portvovanju, kadaima!a kogadasertvuje" -Disove sure"i, kojepomalo ru#e predstavu o neodgovornom detetu.) Dalje, u istompismu Dispi#edamusedve*a0ontenovebasnenedopadaju, aprimeuje i da ima nekoliko sti'ova koji se mogu promeniti !bog"blagoglasija" ijo#pominjekakou prevodu imanekolikonejasni'sti'ova. (I!vesnodruga"ijiDis: paljiv"itala$najpre, kojira!mi#ljaosvakomsti'u.) Disnaga/ai!bog"egasutisti'ovi nejasni: moda

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

3/26

je u pitanju prepisivanje, modaje u pitanju sam *a 0onten, amodajekriviprijateljkome Dispi#etopismo.+oku#aemo, dakledai!ovognoslednjsgDisopog pismara!vijemopri"uonjemu. Najmre, pominjanjeVerlena.Todor,anojlovi. )oji

je ina"e sa velikim ra!umevanjsm pisao o Disu, kae i!me/uostalog: "Skerli gajena!vao 'karikaturom+olaVerlena"..." Idalje,

Todor ,anojlovi odse"no ##ge: "Danas je ve utvr/en iop#tepri!nataktdapok. Disapsolutnonijepo!navaoniVerlena, ni%odlera, ni ostale velike ran$uske 'dekadente' ("imeje, tako rei,dokumentarno uni#ten glavni argumeit protiv njega, argument'knji#kog', knjnevns mode' ili '"ara!e'. 1#ita$ije' i po!e"): o2 jspostaoono#tojebioi!samogssbe",Naravno, na pogre#no postavljena pitanja mogu se davati samopogre#ni odgovori. Da bi odbranio Disa od besmisleni' optubi

Todor ,anojlovi pri"a g#~ gre#nu pri"u i nesvesno ispunjavajuiop#te mesto ka -daje Dis u pitanju, (Naime, to daje Dis neuk,neobra -!ovan, da nije "itao, oti#loje do krajnosti.) To bi bio inajveistersotipve"an!aDisa, Ga"nojedaDisnije maturirao, iakomujematurabilapotrebna!bogposla. (I!vesnovremejeradiokaonesvr#eni u"itelj u selu +rliti.) Aln. da li taj podatak o nepolosnojmaturi dovoljno ubedljivo govori o tome #taje Dis "itao i koja suuop#tsnjegovainteresovanjauknjievnosti.No, dotaknimo se malo 'ronologije Disovog ivota. (odio se 12.

marta 1880. godine u selu Zablau kod 1a" -ka. Ota$ mu jeprebegaoi!selaTabanov$i(kod)uma -nova, kojejetadabilopodTur$ima), i u Zablau otvo -rio kaanu. Disov ota$, Dimitrije, sa(uomVukoma -novije imaotrinaestorode$eodkoji'jeDisbiome/u poslednjima. ,nogo de$eje umrlojo# v ranom detinjstvu(%oidar )ova"evi e ujednom tekstu pomenuti broj deset) , " aDisovota$umiredokDisimatrinaestgo -dina. 1.893. godine. ,ajkanastavlja da #koluje de$u. +rvi' p#st ra!reda gimna!ije Disjs!avr#io\ 1amku

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

4/26

(ankovi,1odkogasmo ireu!sliovebi -ograskepodatke, pominjejo#jedino Zaljevo kao mesto u koje Dis odla!i. (Zaposlio se kaoprakgikant u sudu.) & Valjevoje oti#ao !a Simom +anduroviem,kojije tamobiopostavljen!asu#tentaugimna!iji. ,ilan(an -kovi

ne pominje kojaje godina u pitanju: ali akoje Dis ve i#ao !a+anduroviem, mogla bi to biti 1906. go -dina ili posle, jerje tegodine +andurovi diplomirao "istu ilo!oiju kod %ranislava+etronijevia. +re te, 1906. godine, Disi+andurovi1905 (!ajednosa,i -lanomSimiem) ure/ujulist")njievnanedelja".14

Tobiotprilikebilosve. Naravno, bitnajei1911. godinaukojojseDiseni, ali i u kojoj objavljuje svoju prvu !birku pesama "&topljenedu#e". Naalost, nemar premabiograskomdovodinasusitua$ijudaimamo mnogopra!ninakadajeDisovivotupitanju. Znamo, naprimer, da se Disova po!nani$a, koja gaje upo!nala sa buduomsuprugom, !vala Smilja akovi , a ne !namo pre!ime Disovesupruge, 4ristine-Tinke."' No, ono #to i!a!ivagotovoi!i"kuboljepodatak daje 4risti -na umrla 1968. godine, daje bila i!u!etnoljuba!na, pre -duetljiva, dajeposedovaladu'ovnusveinu -a daod nje niko nijs u!eo elementarne podatke o Disovom ivo -tu!,islimopritomsamonamestaukojimajeDisnveo.Op#te mesto o Disu je i njegovo prijateljstvo sa Simom+anduroviem. Nesamo#tosu"itavude$eniju bilinera!dvojni, #tosu!nalinapametpesmejedandru -gom, #tosu!ajednoure/ivali

list")njievnanedelja", ve, videlismo, Dis!a+anduroviemideiuValjevo. ,e/utim, koliko je literarno plodno moglo biti toprijateljstvo? %e! ob!ira na pri"u o obra!ovanom +an -duroviu,pitanjeimasmislatekondaakose!nakakav jeliterarniangamanSime+anduroviaposle+rvog svetskograta. Onipis$ikojisuDisapri'vatili kao iv i inspirativan deo literarnog nasle/a bili suestokodovedeniupitanjeba#odSime+andurovia..asnojedatumislimo na (astka +etrovia, Stanislava Vinavera, Todora,anojlovia, ,ilo#a5rnjanskog... Dakle, "ininamseda+andurovi

nije bio taj koji bi Vladislavu +etkoviu otvorio nove vidike.((adomir )onstantinovi17 e !abeleiti da Dis sa +andurovi -em"nemanikakvesuinskepesni"keve!e".) ,nogo bi interesantnijebilo !amisliti susret Vladislava +etkovia i Svetislava Steanovia,naprimer..er, Steanovijepredstavljaomosti!me/u*a!e)ostia(koga li"no po!naje i istrajno tuma"i i brani) i po -sleratni'modernista"ijijepret'odnikupravoVla -dislav+etkoviDis.

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

5/26

6)ad Dragi#a Vito#evi18 bude ormulisao pita -nje koje "ota$moderne", Vojislav Ili ili *a!a )o -sti, odgovor e biti sasvim nadrugoj strani. +ridru -ujui se mi#ljenju +redraga +alavestre,Vito#evi e !aklju"iti da "neposredni !a"etnik moderne srpske

lirike"jeste-Dis.)Zna"i, akoje u to vreme neko mogao biti inspirati -van !a Disa,ondajetonajpreSvetislavSteanovi, nikakoSima+andurovi-sakojimDisprovodinaj -vi#svremena. Nesmemogubitii!vidanida

jeprvi tekstuodbranuDisovepoe!ije, posleestokekritike .ovanaSkerlia, napisao upravo Svetislav Steano -vi, a ne Sima+andurovi! (Na Disu su se !apravo suk -obila dva s'vatanjaknjievnosti i ti tekstovi imaju !na"aja !a po"etak srpskeavangarde. A Sima +anduro -vije, vremeje to poka!alo, bio nasasvimdrugojstra ni.)Akoseprisetimoimnogoputapostavljenedileme dalijeDis"itao7dgara Alana +oa, onda bi nam i tu Steanovi dobro do#ao -jerupravoje Steanovi, po"etkom XX veka, prevodio 7dgara Alana+oa. ,oda jeba#Steanovionako$ki$amo!aikakojanedostaje u+etkovievoj biograiji? Da lije to ona ko$ki$a kojuje naslutio+redrag+alavestra? "Neukostisa -morodnosgVladislava+etkoviaDisa te#ko da e ikad moi da budu dokraja doka!ani" -belei+alaves -tra. I dodaje: "Du' pode#en da prirodno odgovara nasrodnost nije traio posebne uslove da se otvori u tom krugu

pesni"ki' spo!naja i da se sasvim prepusti plimi moderneoseajnosti". (Naravno, +alavestra imauvidu elasti"nijes'vatanjeuti$aja, onokojejeormulisao ,arko(isti-da nijebitnodalipisa$trpiuti$aje, vekojigaseuti$ajidoti"u.)&porodi$iSvetislavaSteanoviaostalajepri"a otomekakojeDisdola!iokodSvetislava ikakosu "itavenoiprovodiliura!govoru.(Nijesete#ko setiti+avlaSteanoviakojiseseasvogo$aSvetis-lava kako sa *a!om )ostiem provodi noi i noi u ra!govoru.)+ostojalojeDisovopismoSvetislavuuko -jemmuse!a'valjujena

nekim po!ajmljenim knjigama i na nekim brojevima Sriskogknjievnog glasnika -Dispri tom obeava kako e sve to urednovratiti. I!togugla moglabiseponuditiidruga"ijaslikaoDisu. Zarnije i4ristina, Disovaena, opisalaprvisusretsaDisom kaoisggati!kljiseiostn? Stalnojuje!apitkivaoda lije"italaovoiliono.Ali, gds su se moglm susrs'tn Dis i Steanovi? Dis je premaG#ograskimpoda$g#ave1903. godineu%so -gradu, aSteanovi

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

6/26

se%eogradadomogaotekpo!a -vr#etku+rvogsvetskograta, kadaje Dis ve uveliko mrtav. Ta"noje daje Steanovi isti$ao dajepruao podr#kuDisu -no, tojemoglabiti ialu!ijanatekst "1ast isloboda tvor$ima" i! 1911. godine. +oslednja nada bilaje knjiga,ilana (ankovia "Osobenosti Di -sove poe!ije", skraena ver!ijadoktorskediserta$ije, u kojoj smo mogli otkriti da lisuse Disovi iSte -anovieviputeviukrstili. Ali, nitunikakvogdrdi -ranema.Do "materijali!a$ije" ve!e Steanovia i Disa do -p#i smo sasvimslu"ajno. & tekstu "Disovi trenut$i" sa podnaslovom "I! ivotapesnikaVladislava+etko -viaDisa", VladanStojanoviZorovaveljopisuje svoj susret sa Disovom enom, Tinkom. I!me/u ostalog,ona opisuje jedan doga/aj i! .agodine. Dis je tada radio utamo#njemporeskomodeljsnju, svisuga!naliivoleli inanjegovupore!ni"kuslubugledalosekaonaprostu sinekuru: !nalosedase

Disbaviidrugimstvarima, na kojimamoevi#eiboljedauradi. &.agodinije, kae Tinka, Disimaosvojedru#tvoikakose"esgonoudugo sedelotojeukan$elarijukasnonavraao... )adajejed -nogdanare#iodastignepresvi', stigaojeujedansat kadasusviveudvanaestsatii!a#linapau!u.Anegdotajeverovatnoimala!a$iljdaukaenato kolikojeDisbioneodgovoran i van prakti"nog ivota; me/utim, anegdota jeotvorila sasvim nova pitanja. )o -liko je Dis bio u .agodini?+retpostavljamo da se due !adraojer, kako kae Disova ena,

tamojeimaosvoje dru#tvo-i todru#tvosakojimsedidokasnouno.)adajs Dis bno u ..agodinn? Tinka, kojaje Dnsa upo #ala 1911.godine, !nalajetuanegdotui!Disovenri"eins moenammnogopomoi. Nsma odgovora, daklo. na tm pitanje. adk se okvir moenaelutiti ako !avirimo u seanja Iavla Steanovia. "+rve godinsdetinjstva jedva pamt".,, jer su nasgala mnoga seljakanja...""Seam se: jednu godinu u.agodini, jsdnu godinu u -upriji. I!

jednogodtadvana#agradia, 1904. ili1905, seamse, dokjeota$,

kao seoski lekar, na poslu, pada sumrak, ja, u lepoj ba#ti, s"etinarima, slu#amkakomi"itaju narodnepesme, ondaseotvarajuvrata, ti'ouka!ujese #e#irsavelikimobodom, pelerina, ogromnenao"are, $rna brada na bledom li$u, i sve to pita: .e li tu Svetis-lav?... Avetinjski...TojebioDis."Dakle, ko$ki$emo!aikasusesklopile: putevisuim seipakukrstili."Steanovije i, nema nikakve sumnje, posrednik i! -ms/u Disa i

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

7/26

StanislavaVinavera. Vinaveruskreepa -njunaDisa, istokao#tomujeskrenuopanjuina *a!u)ostia..er, kadabudenaoisaosvojnrvigeksto Disu-"Trijalog oiskrenosti. G..ovanuSksrliu, kojk jeunasprvi#renuoovonere#enopitanje(1lanako Disu, pesniku"ijemisenekepssmemsnili"novr> dopadaju)" -Vinaver eupismuSvetislavu Steano viu ponosno skrenuti panju na taj tekst.("1itajts amiu bie govora ojednom strpskom pesniku koga vidobropo!najete".)")ada smo se ve dotakli re$ep$ije Vladislava +et -kovia Disa usrpskoj knjievnosti, re$imo da se ni tu naj"e#ene ide odop#ti'mesta. Naime, redovno se pominje daje.ovan Skerli grmnuoposle pojave "&top-ljeni' du#a". Ta"noje daje Skerliev "*animoder -ni!amusrpskojknjievnosti"jedanodnajo#triji' tekstovaobjavljeni'usrpskojknjievnostiuop#te; no, I u tom tragi"nom

nespora!umu i!me/ukritike i ioe!ije usamljenjebiokriti"ar, anepesnik. Naime, "itavni! mla/i'kriti"arastaojeuDisovuodbranu.+o"ev#i od, ve pomenutog, Svetislava Steanovia, pa preko%ranka *a!arevia, Dimitrija ,itrinovia, Vladimira 1erine, Tina&jevia, Isidore Sekuli (neemo i' sve ni nabrojati), pa sve domladogStanislavaVinavera, kojisa!aka#njenjemodgodinudanaoseapotrebudase uklju"iuborbu!adruga"ijiliterarnikon$ept.Ali, o Disa se mnogo vi#e nego.ovan Skerli " og -re#io" %ogdan+opovi. IakojeoDisunapisaonek -olikoprigodni're"eni$a(taDis

je ve bio mrtav!), %ogdan +opovije !apravo potvrdio Disovoi!gnanstvo i! srpske knjievnosti. )od Disaje %ogdan +opovi topi#euspututekstuoSkerliu'4-video i"lepi' sti'ova, meki', ikaouga#eno svetli', boje starog sre -bra". Odma' nam pada na umVinaver, koji!a%ogdana +opoviaironi"nokae: "njemusedopadaono#tobli -sta". Dakle, uga#enebojestarogsrebra+opoviunisuinteresantne..er, Disjetajkojiru#inesamonjegovu antologijuvei "itav kulturni program. (7vropei!a-$ija srpske knjievnosti!asnovana, i!me/uostalog, i nasu!bijanjuboemijeiromantikebila

bio!biljnopot -kopanapri!navanjem legitimitetaVladislavu+etko-viu Disu.) Dis je potpuno druga"iji pesnik od +op -ovievi'miljenika. Na kraju krajeva, %ogdan +opovi je iveo be!malo tride$enije due od Skerlia i imao je prilike da ispravi Skerlievunepravdu.&nekimslu"ajevima+opovijebiospremanida promenisvojsud,aliuslu"ajuDisane. Skrenuemo panjusamonaantologijuAndre

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

8/26

8eelja^5 kojaje prav -ljena pod direktnim nad!orom %ogdana+opovia1932. godine. &tojantologijipravljenojprvenstveno!a#ko-lsku upotrebu-, prisup#je gt *a!a )osti i to sa vk#e pesama -ai!me/uostali'tujeivelikapesma"5apa ,apas1e11a8a1i1e" koju

+opovinijeuvrstiousvoju antologiju. Gre#kuprema tojpesmijeispravio, ali prema Disu nije. (.o#je Steanovi u prika!u +op-ovievsantologijeuka!aonamanjkavost+opovievog esteti!ma:+opovi ne !na da moderni pojam o lepoti obu'vata i $arstvorunoga. Otuda je +opovieva an -tologija predstavljala samospolja#njulepotu"vi#e dekora$iju, negosadrinu".)Disjesadrugestranei%ogdan+opovitodobro osea.9tajeosnovniu!roksukobai!me/uDisai%ogdana +opovia? 1ininam se daje u pitanju najpre ra!li"it pristup poe!iji i pesni"kom

je!iku uop#te. Naime, %og -dan +opovi je opisao u svompredgovoru"Antologije novijesrpske lirike" kakvapesmatrebadabude ($ela jasna, lepa i da ne ponavljamo ono #toje ve op#te-po!nato); no, napisaojeiu"emuvidisu#tinupesni -#tva. Iupravo

jetukorennespora!uma. +o%ogdanu +opoviu, pesni#tvoje"udan!anat i$enisevi#enego #to!asluuje.Todokumentujeprimeromdapesni$ine mislepostvarnimaso$ija$ijamamisli: vi#evodera"u-naorimovanjunegolidakauono#touistinumisle. (Takose"estodesidapesnik'oedakaere""svet-lost", amoradakae"mrak"dabisetorimovalosa re"ju"!rak".) Iutomtraenjuskladai!me/u

mislii rime, usavladavanjuti'sitni'prevara, %ogdan+op -ovividisu#tinu pesni#tva. Najpre treba prevariti "itao$a da ne primetikolikoupesni#tvuimanepri -rodnogaii!ve#ta"enoga. Ikolikojetaprevarauspe -tnnija, ubedljivija, tolikojeipesmabo.%a.)akavje odnos Vladislava +etkovia premaje!iku? +re$i!no enapisati (adomir )onstantinovi daje Dis verovao u 6\'kvalnumat^oijalnost re"i. u nji'ovu n!i"ku eg!psten$iju. (& pesmi"+romenada" pipava! -du' nebp lidotakaore"i.) VI nesvesnossnaslov"&top-ljsne du#s" doivljavakaopredska!anjeDisovesmrti

jj ~ bagp!bogtogDisovogodnosanremajs!iku! (e"ikod Disapoprimajui"vesnomagmjskodejstvo.+ostavie !a##ljivu te!u (adomir )onsgantinovi u svom tekstu oDisu -otprilike kakoje Dis bio sputan vremenom u kojem postojikultoblika, aopetjenajvi#a religajaDisovabilaupravoudnja!aoblikom. Ali, kolikosutosamora!li"itiobli$i! )onstantinovi beleidajeDisovsvet!amagljen, punlelujanja, pra -msnovamagle. nad-

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

9/26

stvarnosti "kao u nekakvim ve"nim isparavanjima, u kojima dokon$entrisanja u obli"nost, u "vrstu materijalnost, sa jasnopovu"enimani$ama oblika, kaodanikadanemoedoi".TajDisovpoku#aj 'vatanjansu'vatl>ivog)onstantinovi"itakaoudnju !aoblikom. +reko Disovi' seanja stalno padaju novi vslovi, re"i seslivajujedna drugu, postojistalanspoj spritualnog imaterijalnog()onstantinovie to"i -tatikao "pridavanjeapstraktni'kvalitetakonkret -nim stvarima"). tako dajs "vrsg oblik nemogu. Dis sekon$entri#e, sea, grai-moe seovds$itiratik SksrlikojikaedaDis ima "ula koja drugi ljudi nemaju. &!gred, Disje pesnik kojijevideova!du'! Otuda onekojpovr#nojprsvari"itala$a ibanalnomsavla -davanjuormenemoebitinigovoraDiskojijei! -ranjaoi!svoji' seanja -,i'i! gaje video do temena uton>;log u seanja-bio je potpuna suprotnost bogdan --popovievskom kon$eptuknjievnosti.Naravno, traenjeoblikauonomsmislukakogatra -iDis, nuno!a'teva i potpuno nov odnos premaje!iku. (I! tog odnosa prema

je!ikumoese i!vui!aklju"ak dajeDis!a"etnikmodernesrpskelirike.) Dragi#a Vito#evie!abeleitidaDisnemanimaloosoben

js!pk. vs dosta obi"an i ogrpni"sn. No, odma' pos."o toga s iVito#evi rei dl Disovs pojsdins remp kao ob.ik. iredeo. vidik,neipo.pega. "ak izavp'. "na"e ne#topro!ra"no. u istovrsme istvarnoineodre/sno, ai!nadsvega-poeti"no. .ednostavno, Disje

nametnuo druga"iji, pesni"ki, odnos premaje!iku. (Ospobo$io gaje, rekli bismo.) Nije toje!ik svakodnevnog govora, pre -gledan,jasan, nedvosmislen. NematuonogSkerlievog !adravora!umskogredapojmova -Dis jeje!ikuotkrio, reie+alavestra, ira$ionalnasvojstva, onumeta -i!i"kudimen!ijube!kojesenemoenii!ra!itini s'vatitimodernapesni"kamisao. (ISkerlijeuo"io dajetusvemimo na#e logike.) +alavestra e nedvosmi -sleno progovoriti oDisovom!aumnomje!iku. "Tunije uveksvenijasnoninamestu,alije svagda "udesno i kao s nekog drugog sveta, bogomdano i

proetotajanstvom."Dis se poe!ijom preba$ivao u neku drugu stvarnost. Njegovooseanje sveta biloje druta"ije: onje bio op -sednut ni#tavilom,smru, bolom i o"ajem, onje ivot eidso kao tamni$u. (Sve #tojepostojaloi#tojeikada imaopripadaseanju) )retaosei!me/usnaijave, be! ob!irakolikotobanalno!vu"alo.Takvooseanjesveta-be! "vrstogoslon$a-nametkulo je idruta"ijije!ik. Disje, reie

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

10/26

+alavestra, me/uprvimaposle)odera i)ostia, osetio i iskoristiosamosta lnost pesni"kog je!ika u odnosu na govorni je!iksvakida#nji$e. "Dis se !aumnim je!ikom sluio s nevi/enomlakoom, neusi -ljeno ividovito." +o+alavestri, Disnije'ermeti"anpesnik, nego je pesnik modernog je!i"kog oseanja. ((e"i seaktivirajuukontekstusamepesme -van pesme ine morajuni#tada!na"e.)+rela!odsimboli!makaekspresioni!muusrpskoj poe!ijive!ujese!a Disa i po tome je Dis tako/e sav suprotnost bogdan-popovievsks#vi/enjuliterature.Istina, Disse!adravasamonanekolikoekspresion -isti"ki'tema;ta"nojedajeonajekspresionisti"ki krikkodnjeganekakouti#an,vi#e "melan'oli"no spi -ritualan" i da ekspresionisti"karaspoloenja kod nje -ga deluju pomalo umorno; ali Dis ra!bija

pesni"kusli -ku, onimavi!ije, onneposmatra, veimaprivi/enja...Onoblikujenovsvet. Naravno, dasveovodovodido ru#enjaorme,do potpuno druga"ije re"eni$e. +alav -estra e taj nagove#teniprela!odsimboli!makaek -spresioni!mutuma"itii!me/uostalogiupotrebom i rasporedom boja. %ogdan +opovi, kao predstavnik

jed -nogstarogdoba, u"iniojesve#tojebilounjegovojmoi daseDis ne pri!na kao legitimna knjievna "injeni$a. )ada bi pri!naoDisu postojanje doveo bi u pitanje svoj svet. (e"i pesni"kogtajanstva kojima se otkriva ne -i!re$ivo nisu mogle imati

ra!umevanjakod"oveka!a kogaiintui$ija!na"ilogi"komi#ljenje,!dravra!um isposobnostpravilnogsuda.Disje!apravobiolakmusmoderniteta: povodomnje -govepoe!ijepo"injuprviveiotporiSkerliu"ak i odoni'kojisenisuusu/ivalida mu se direktao suprot -stave (pis$i ",lade %osne"); povodomDisatako/ese p#pei"prvi" maniestusrpskojknjievnosti"1ast islobodatvor$ima". Amaniestisupisanida!aprepa -ste, daiskaupre!ir, negodovanje, da budu #amarjavnom ukusu i mi#ljenju...Disov najvei protivnik u srpskoj knjievnosgi, %ogdan +opovi, a

ne.ovanSkerli, !nao jedaje#amarinjemuupuenipa!iosedatonepokae!+re nego #to potpuno napustimo %ogdana +opovia prisetimo sedaje!asvojuantologijutraiopesme-a nepesnike. )riterijumkojiDisuideuprilog, ali...26

)adaje, pak, %orislav ,i'ajlovi ,i'i! pravio svo -ju antologijume/uratne poe!ije, nije eleo da u nju u!me pesme, veje birao

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

11/26

pesnike. Zapojedine"lepe" pesme mi'ijkae: "ikadsami'nala!kokaousamljeni, "esto slu"ajniproi!vodjednogtrenutka, kadi!anji'nisam mogaodana/em i!gra/enu, snanu, samosgalnupesni"kuli"nost, ostavljao sam i' slu"ajnosti nji'ove sudbine. Traio sampesnike". Dakle, ,i'#je traio autei -ti"ne li"nosti, neepigonskunovinuionekojisuimali snagu.Ako bismo sa istom merom u ru$i pristug#li Disu, da li bismo gauvrstiliuneku imaginarnu antologiju ili bismo ons"uvene Disovetri pesme (" ,oda spava", "Tamni$a", i "Nirvana") ostavilislu"ajnosti trenut -ka? Naime, op#te mestoje da Dis nije napisaovi#eod tripesme. ,oelisetoop#temestodovestiupitanje?Odgovornatopitanjenajjednostavnijebibilopre -pustiti"itao$ima-i to najpre onim mla/im. ,e/utim, ako postoji i!gra/ena,samostalna pesni"ka li"nost u srpskoj poe!iji, ondaje to Dis pre

svi', Njegovpesni"ki svetjei!gra/en, njegovounutra#njeokovidivi#enego ijednodrugo-on jeprednamaotvoriosvojkosmos. I tajkosmos "ita se gotovo i! svake pesme, makar u detalju, makar usti'u... )olikojeDisovsvetautenti"anvidi senajboljeunjegovimslabijim pesmama -a slabe su mu jedino one kada vi#e nije!agledanusebe, ilikada poku#adaprogovori i!nekog inantilnogugla.Tada jedinonijeon.Dakle, nudimo druga"iju pri"u o Disu: ne onu koja po"iva naop#tem mestu daje Dis napisao nekoliko veliki' pesama, ve

potpunodruga"iju-da jenapisao samonekolikoslabi'pesama, ada su mu ostale bile, ili antologijske, ili neobi"ne ili makar!animljiveu detalju: usvakomslu"aju!na"ajne.Nepravdaje, i to se mora rei, i pogre#no o$enji -vanje Disovi'rodoljubivi' pesama. +re svega: sa nas -tankomTi' pesama vi#edodira imaju %alkanski ratovi negoli Skerlieva kritika.(Neverovatnojeidaoni koji su pravdali Skerliev negativanvrednosnisud vremenom i okolnostima, ns vide tu prostu"injeni$u!) Drugibitanmomenatjekontekstukojemse tepesme

posmatraju. Ne mogu se ts pesme meriti Disovim "&topljenimdu#ama", vesemorajuposmatratiukontekstu

rodoljubive liriketogavremena. Atadanamjemnogobliao$enakojujeonjimadaoTodor,anojdovi""7:",otiv rodoljublja, kojise"esto, jo# i kod najbolji' pesnika uobli"ava i ispoljava vi#e samoretorski, dekorativno i repre!entativno, postalo je kod njegatrepereaemo-' $ijaiprogovoriojeje!ikomnaj"istijegliri!ma". Da li

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

12/26

jepotrebnoreidaje,anojlovibiogotovousam-)( ljen u sudu ovrednostiDisovepatriotskepoe!ije.Dakle, Dissemoratuma"itii"itatiiusvomvremenu, alii, kaoretkokojiodsrpski'pesnika, ivan' konkretnog vremena. .er, ako se !anekog srpskog pes -nika moe rei daje elementarni, iskonskipesnik, da peva kao da prvi put vidi svet, sa onom autenti"nompesni"kom !a"udno#u i naivno#u, ondaje to, nema nikakvesumnje, Vladislav+etkoviDis. [7to, ispisujemojo#jednoop#temestoopoe!iji,' iako smo "itavtekst !amislili tako da bude najpreru#enje op#ti' mesta... I tui!me/u ti'op#ti'mesta koje su tako/esvojevrsno i!gnanstvo i!poe!ije-i?' stvarni' i!gnanstava -i! istorije knjievnosti i domovine-sluti seonajivotnikrug, kojisetako!atvo-( rio da semoena!vatisudbinom i!gnanika. Naravno, tasintagmapristaje i

u! Disovu poe!iju -i!gnanik je pevao o onome pre i!gaanstva: oonom"egaseseao... '

MilivojNenin226

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

13/26

NA+O,7N7:

:; (astko+etrovi: "&jevi". Svedoninsva, 1924, br. 1.; Velibor Gligori: ",ato#. Dis, &jevi", 9tamparija Dom, %eograd.

1929. godine,?; %ranko*a!arevijeprvi ispri"aokakojeDisnaven-"anju koristio

prsten sa"injen od i$e i!vu"ene i! ki#o -brana (Videti napomenu 2.)Ta"noje daje kum umesto prstena ponudio da upotrebi gumu kojastee ki#obran, me/utim sve -$penik na to nije pristao. +o#to se Disven"avao radnim danom, i to pre po"etka radnog vremena, dakle, u 6

sati ujutro. nije bilo vremena da se ide po !aboravljeni prsten pa su!amolili slu"ajnu prola!ni$u da im posudi prsten. Onaje ujedno bila ijediniposmatra"ven"anja. Najpre$i!nijeoDi -sovom ven"anjupisalaje(admila%unu#eva$: "IstinaoDiso -vom ven"anju", Poliika, 23, 24, 25. i26. april1938. sgr. 17,@; & antologiji ',oderno ^-2psko pesni#tvo", Sarajevo, 1991, kojuje

priredio StevanTonti. nala!i se pomalo ne -o"ekvan i!bor. +oredpesama"Tamni$a", "Nirvana" k",o-da spava",Tontijeu!eo ipesme"Idila". ".utarnjaidila". "Slutnja" i"&vodulegendu '*epota'" &!gred.ednuodprvi' Disovi'pesama. "Idilu", Skerlijeu$elosti$itiraopod -vla"ei

slabamesta. ,e/utim, !a'valjujuiupravoonimsti -'ovima kojeSkerlinijepodvukaokaoslabe, pesmaseodra -la. Dakle, Disi!dravainova"itanja.; Videti: Vladan Stojanovi Zorovavelj: "Disovi tre -nut$i. I! ivotapesnikaVladislava+etkoviaDisa. Di -sovo poslednjepismo. (&puenoprijateljug. D. N.)",Leoiis Maiesriske, knj, SSS44&I, sv.1-2, 1931, str. 34-45. D. I.je Dragoslav Ili (1889-1973), pesnik i pro!ni pisa$. +re -vodio sran$uskog, nema"kog, ruskogi#panskogje!ika.B; +orodi$iuspedasepribliisamoupoe!iji.Tumis-pimo najprena

sjajnuttesmu ",e/usvojima". Disovapoe!ija jesvaodseanja, alikad

beleikonkrenaseanjaDis#iri nekuneobi"nutottlotu.C; +o"etkomXX vekaDisjeo"ekivaostipendijukojabi muomoguila

putu+ari!! No, sottstvenomkrivi$omtamo -gunost musei!makla.:; O Disovim poslednjim danima najpre$i!nijeje pksao Antonije

0ar"i, kojijepreneoseanjs igumanaSoronrtja ,i'ajlovia. )a!ivanjeSoronija,i'ajloviajei!prve ruke, itosvedo"enjeideu"injeni$eprvogreda. Tu sa!najemo daje Dis, pre nego #toje otputovao u 0ran$usku,

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

14/26

jednog od svoji' prijatelja na )ru !amolio i opunomoio da svakogmese$a u njegovo ime prima platu i odma'je #alje njegovoj (Disovoj)eni u Srbiju. No, prijatelj -kome ne !namo ime ga je i!neverio. TaproneverajeDisa!apravonateralada i! +ari!akrenena)r -po svojus\t. I!togseanjamoeda sepro"itadaDisgovorii"itaran$uski; daje

imaosvesku sasvojimnajnovijimpesmama; dasesmirenodraokadaje nema"ka podmorni$a pogodila nji'ov brod... Videti: Antonije 0ar"i:")akoseutopiopesnikDis", !njievnos, knj. XVI, br. 6, 1953, str. 534-542.::; 5itirano prema: Todor ,anojlovi: "Osnove i ra!voj moderne

poe!ije", 0ilipVi#nji, %eograd, 1987. godine, str. 268-279.:

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

15/26

knjievnosti", S)Z, %eograd, 1986. godine, Vladislavu +etkoviu Disuposvetio!na"ajanprostor.

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

16/26

",odaspava".+rvi put su se "Tamni$a", "Nirvana", i ",oda spava" na#le !ajednou"Novoj antologiji srpske lirike" Svetislava Steanovia. (Antologijajeobjavljena!avremeDrugogsvet -skogratau i!danjuSrpskeknjievne!adruge 1943. godine u %eogradu.) +ored pomenute tri pesme,

Steanovije u "drugo doba" uvrstio i: "&topljene du#e", "+rostoime","+oginuli dom", ".esen" i"Nedovr#enepesme".Vladislav +etkovi Disje ne!aobila!an u antologijama srpske poe!ijeposleDrugogsvetskograta. 7. Videtibele#ku11.

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

17/26

IZVODIIZRI!I"Jovan Skerli

Toje poe!ija dekaden$ije, one koja, po re"imajednog iskrenog

pesnikanjenog, tei "rajublata" ikojatrai "novoupokvarenom".)ao #to sustaripesni$i imali li$emerstvo vrline, tako+etkovi, sadekadentima na#ega vremena, ima li$emerstvo poroka. On je

jedanod oni'ljudikojisuseudobaromanti!mana!ivali"a-talnimljudima", i kojeje u novije vreme +ol Verlen na!vao "prokletimpesni$ima", a%odler "ljubim$ima pakla", "ijedu#esugrobljakoji'se i mese$ pla#i i po kojima se samo duga"ki $rvi vuku. )ao i ti"!lokob-ni$i", +etkovije+orok, +rokletstvo, Zlo, 0atal -nost, +akao,)ajin, Sotona.

+oe!ijaVladislava +etkovia imasvekarakter -isti"ne$rte kojejeGijo klini"ki odredio kod degen -erika, u $eloj "NIega9ge s!e5Deve^#Njge!": "gorko oseanje unutra#nje anomalije i proma#enesudbine"; ra!norodani!ra!sujetekojajei!nadosrednje, manija!aautobioaijom, sklonost da se isti"u najsitnije $rte svog dnevnogivota, neprestano posmatranje samog sebe, obrtanje najmanji'stvariu"itaveepopeje: voljenje "mra"ni' istra#ni'slika"; potreba!a sredstvima !a ra!draivanje (orgije, polna ljubav, i tako dalje);"op-sesijare"i", usvojdu'ovnojnemoiiunereduideja.& $oPljenim duiia ima svega toga. +esnikova elja: biti "pijandovek". Njegova!abava: "Orgije":

+ijemonasnekolikopropali'ljudi ipolusvet...;;; +ijemosustai"a#a. ,a#tomludila stvaramo!rak.

Na#i romanti"ari imali su !amu!u ili belu (avijojlu Vilu, kojagonioblakeinatpevasesajuna$imaugori !elenoj, ilismernu)osovkuDevojkukojanabojnom poljuprebiraranjenikeiridanadpropalim$arstvom; kodna#i'moderni', kod.ovanaDu"ia, mu!aje"bledo,

ti'o devoj"e #to sneva"; mu!a Vladislava +etkoviaje " divnabludni$a", koja je svu no orgijala, i ujutru, jo# polupijana ikrmeljiva, pi#esti'ove!akojebisemo -glareionaruna, alita"nare"jednogpesnika: dasu "povraanjajednepokvarenedu#e".

Svetislav Steanovi

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

18/26

Dis(-Vladislav +etkovi-)jepesnik"Nirvane". Idani#tadrugonijenapisaonegotujednupesmu, on biimaona!ivpesnika.Tojejednaod retki' pesama, jedno malo remek-delo, jedan !eGs(oeioge,kakvi'je malo u svoj na#oj poe!iji. Ne moi, kao srpski kriti"ar,osetiti "ar te pesme !na"i nemati uop#te knjievna smisla nioseanja. Ne pomau tu nikakvi so$ijalni postulati. " okonda " jelepa, remek-delo, ma daje skro! neso$ijalna, a sasvim so$ijalnaZolina "Nana" ne samo da nije lepa, nego ne spada uop#te ni uknjievnost, a jo# manje u umetnost! Disova "Nirvana" jejednai!vrsna pesma, veli"anstvenomra"nakaono itajanstveno divnakao oivela groblja; jedan $rn pandan onoj sivoj, o!arenoj prvim!ra$ima !ore vi!iji ,eterlinkova oivelog groblja u ssdmoj sli$i"+laveti$e". I!vrsnssu i!avr#nestroepesme"&topljenedu#e". saonom du -bokom impresivnom vi!ijom pokrova, "pod kojim lee

utopljenedu#e".

Velibor Gligori

Disovapos!ijanijeartisti"kausmislu i!radesti -la, plastike, boja imilo!vu"nosti. Njegovpesimi!am nijera/enestetskimsredstvima,nijenitirstori"an, niti intelektualnopre"i#en, alijedoivljen. Disu

jeu"injenavelikanepravdakadamujenaba"enodase poveo!aknjievnom modom, !a bodleri!mom, eksploa -tisanim na svim

stranama sveta. Disje u beogradskoj sredini bio naj"istiji pesnik,oslobo/enpseudokul -turni'uti$aja, rasnog olklora i knjievnostikao oblasti#kolske. Njegova!birka$iiljenedueipes -mesa)ra,li"ansudoivljaj"ovekakojijeoseaoda' smrtiodranemladostido svog tragi"nog utopljenja. & sredini logi"arskoj, krutora$ionalnoj, povodljivoj ili !a kulturnim parvenijstvom ili !a "istoolk -lornim melodijama, on je bio prvi pesnik sa svojstvimametai!i"kimtrans$endentalnimispiritualnim.Ta svojstvanisubilailo!osko intelektualnanego "istopesni"ka, kakavje bio injegov

li"ni ivot, nai -van, neposredan i stradalni"ki. Taj "ovek kojije"esto iveo u 'ipno!i svoji' pesni"ki' oseanja, pla#io sete'ipno!e, oslu#kivao u njoj !loslutne glasove. oseao tajnu smrtikojae!a'vatitisve#tomujedrago, koji jeimaoo"i"vidovite", !akob inesreu, "ijajetragika najvi#abila#tojesvoju ljubav"istu inaivnu, svoju ivotnu radost morao utapati u svirepu misterijusvoga unutra#njeg nvota, taj "ovek kojije bio najvi#e pesnik, u

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

19/26

najbolnijem smislu te re"i, bioje rtva in -telektualnog %eograda.Intelektualni%eogradgledao jeunjemupreratnika, nsgopesnika,deklasiranog no -nika, skadarlijsku sovuljagu koja !loslutnimkrikovima ispraasve"anipo'odVelikog+okoljenja.

Zoran Mii

& trenutku kadaje i!gledalo da e se parnasopski ideal ul>udne,glatke i umivene lepote !a$ariti !a ve"ita vremena, jedan velikipesnik-vi!ionar, Vladis -lav +etkovi Dis, pojavio se da nagovestiveliki nemir novog veka i otkrije nove i!vore poetskog sa!nanja.

Traio i'je tamo gde se njegovi savremeni$i nisu usu/ivali dastupe: unajdubljim inajskrivenijimslo -jevimasvogabia, gdesesan

ijava

prepliu

u

"udesne spojeve

ponorni'

slutnji

imunjeviti'

o!arenja. Sabrane nasamom i!voru. po'rlilesure"i, tajanstvene i"edne, ispojileseunajdivnijimelodijskisklad. (e"ikoje nisuni#taimale da objasne i ni#ta da dokau, ve samo da sugerirajupesnikovuemo$ijuunjenomi!vornom najautenti"nijemstanju.+esnik tmuran i ponoran, opsednut ni#tavilom i !agrobnimsnovi/enjima, Dis je ostavio nekoliko poet -ski' ragmenata,ionikli'utragi"nimgodinamarata, puni'diskretnetugeinenosti,saop#teni' krajnje jednostavnim, "istim i smernim je!ikom. Tisti'ovi, koji otkrivaju drugu, svetlu stranu njegove poetske li"-nosti, nemoguse!aobii, makolikobilineve#tii nedora/eni:

&momer$upono,&njojkatkadtinja,isbdajo#ivi#, mojpredelemladi.,Ejalepag#e!;da. ma;kaprobinja,%oe: #talidanasuSrbijiradl!

)odvasjeprolee.Do#lesuvamlaste.Oivelevode, /ur/evakprue.,mirk#e!emlja, kojastalnoraste&grobiti#inu, mojdalekidrue.

Toje onaj Dis kogaje voleo (astko +etrovi, u kome je Dedina$na#ao u"itelja, koji je %rankovu umilnu kan -tilenu uru"ionajmla/emnara#tajuna#i'liri"ara.

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

20/26

MiodragPavlovi%

,e/u na#im pesni$ima nesrene sudbine su bile "este; jedanput

!bog spoljni' okolnosti, drugi put !bog li"ne preosetljivosti inesnalaenja -ali slikakoju Disovasudbinaprua, tunaje"akiusklopuna#e knjievneistorije; njegovajenesreadvostruka: dola!i-lajespolja, ii!dubinesopstveneli"nosti. Zajedni"ki suganjegovtemperament injegovso$ijalni rangunapred opredelili!aivotusen$i, upovu"enosti i!kojeni -kadnijeuspeoda i!a/e; kasnijesunjegova mra"na ras -poloenja mogla da na/u mnogopodudarnostiioprav -danjauokolnostimakojesumuseni!aleokoivotnog puta. 1akikadseoenio, premanavodimasreno, do# -lo

je to da uvea njegovu ioslednju nesreu: teiiu i!g -nanstva,brigom!aporodi$uuporobljenoj!emlji. Gubi -takdomovinebiojegubitaknenadoknadivogdomaeg ognji#ta,jedinogdragogkutkausvetu. Nekim!lim"udom, tragi"##pesni$imaseneretkodoga/adase na li"no stradanje nadovee i na$ionalno. Ina"e, u dru -gimslu"ajevima, na$ionalno stradanje moe nanrotiv, pod naro"itimsti$ajem, postati po"etna karikajednog srenog lan$a ivotnogra!voja, kao #to se i desilo na#im mladim ljudima kojeje posleAlbanije do"ekala 0ran$uska, studije i iskustva velike sredine, odkoji' smokasnije imalitolikokoristi. Zara!likuodnji', Disjesvoj

tegobniivot!avr#iosmrukojumoemo na!vatimu"eni"kom.

Borislav ,i'ajloviMihiz

Opsednut idejom prolaenja i kobnog umiranja, glavnom svojompesni"kom idejom, Dis je stvorio jednu antasti"nu !agrobnure!igniranu orkestra$iju. Onje bio i nijebio bodlerijana$. "*epojeuvekbi!arno" to je!aDisasamodoneklevailo. Savtajglib, trule,bludinjegoveorgije, savDisov"sgagan"jemogaobiti nanosmode

primljenei!treerukeodpesnika&ve%a zla, Alionajdrugi%odler,onaj koji kae !a sebe "imam vi#e uspomena nego da sam star'iljadu godina", taj koga Dis nije "itao ("ak i u 0ran$uskoj, ui!gnanstvu, pet godina posle $oiljenih dua, svaka njegovaran$uska adresanapismubiepunaortograski'gre#aka) bio jesrodnadu#evnaruda. IDisjesav, dotemena, do!ad -njegprevojasvogasti'autonuouseanja, onapravai! ivotaionaprersenja,

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

21/26

ona daleka i ona bliska.Tu je pravi Dis, tu gde su se ivot i smrtstopiliunera! -lu"iviamalgamjedinstva.

Radomir Konstantinovi

San o obliku je, me/utim, najprisniji san ovog pes -nikaeg!isten$ijalnoupuenogbe!obli"ju, pavaljdai !bogtogaimakodnjega, i u "asovima najdubljeg nada -'nua, uvsk ne"ega odkobnog njegovog nespora!uma sa samim sobom i uvekjednonemirenje sa li"nom pesni" -kom eg!isten$ijom koja kao daproduava, na svoj na"in, i njegovo nemirenje sa eg!isten$ijomuop#te, koja mu je bila data kao eg!isten$ija u neprestanomrasturanju. On kao daje, preteno, poku#avao da do/e do nekogoblika i i!vesnostiunjsmu, ikaonapreui, dobola, ali i tragi"ni'nespora!umasasopstvenomsudbinom i pesni"kimpo!navanjem,svoj vid, svoje moi kon$en -tra$ije, da bi do#ao do one kristalno

jasne, u sebe !atvorene, obli"nosti kakvuje nala!io (i!vesno sa!avi#u) u preteno parnasovskoj ormi +andurovia i, manje,(akia. Njegova metaora, po kojoj se s njim ne moe uporeditinijedan pesnik srpske poe!ije do danas, posebno nijedan pesniknjegovog vremena kula 'orme, rakievsko-du"ievskogaleksandrin$ai+andurovie -vog!atvorenog, stamenogi!ra!a, nijetraenavena/e -naupravousuprotnojnjegovojtenji, uovome

njegovom naporu da do/e dojasnoga u-obli"enja; onaje delonjegove nemoi !a oblik, !a i!vesnostjednosmislenog !na"enja?delo njegove eg!isten$ijalne kobi kojaje kob dvosmis4 lenosti ivi#emislenosti, alogi"nosti nadstavljene svakoj pou!danijepostavljenojlogi"nosti. 1itavsvet okonjegara!vejavase, ionsam,utomsvetu, nijeni#ta drugonegone!adrivora!vejavanje.

Predrag Palavestra

Disje posgao veliki pesnik s malim brojem iesama, ali su tenekolike velike pesme uistinu od nepro$s -njive vrednosti, DokjeDu"isrpskipesni"kije!ik doveoured, ustanovioiu"vrstionjegovdu'ovnipore -dak, Dismujeotkrioira$ionalnasvojstva, onumetai-!i"kudimen!ijube!kojesensmoenii!ra!itini s'vatitimodernapesni"kamisao. )odDisanevladared niusintaksiniupro!odiji, alikro! njegove pesme struje kosmi"ki vetrovi i brujijedan !aumni

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

22/26

je!ik vi#e poetske komunika$ije. Tu nije uvek sve nijasno ni namestu, ali je svagda "udesno i kao s nekog drugog sveta,bogomdano i proeto tajanstvom. %e! takvog misti"nog tona i!aumni' re"i i sklopova, be! ti' "isti' pes -ni"ki' oblika koji sesamo mogu naslutiti i doiveti kao najvi#a mu!ika, sva modernapoe!ijadelujekaonare -#iva!agonetka. Disjeprvime/usrpskimpesni$ima !latnog doba drao u ru$i !latan, "arobni klju" moder-nog pesni#tva. Govoriojeje!ikom budunosti, otkrivao dubinenei!re$ivog.

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

23/26

4(ONO*OGI.A

:BB; :

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

24/26

%I%*IOG(A0I.A

I

$iiljenedue, %eograd. 1911 (pi#"evo i!danje). Miekamoara, %eograd, 1913

(pi#"evoi!danje). Miekamoara, %eograd, 1914 (drugopi#"evoi!danje).

II

Sakuiljeneiesme, %eograd, 1921 (i!danje"Nattredak". sa "lan$ima-nekrolo!ima%ranka *a!arevia. ,om"ila ,ilo -#evia, Vladimira Stanimirovia i S.,ilenkovia).Pesme, %eograd, 1939 ("Srpskaknjievna!adruga"; uredio ipredgovornapisao%oidar)ova"evi).

III

(zabraneiesme, "Nolit", %eograd. 1956. godine-prire -/iva"%. ,i'ajlovi,i'i!-su prvo i!danje posle Drugog svetskog rata, a najpotpunije i!danjeje onokojejeuredio %oidar)ova"eviuokvirubibliotekeSriskaknjiev -nosusoknja, knjiga 55 (Pesme, ,ati$a srpska i Srpska knjievna !adruga, Novi Sad-%eograd, 1970. godine).Ostala i!danja, objavljena posle Drugog svetskog rata, u ovoj "iblio?ra'ijinepominjemo.

S7*7)TIVNA*IT7(AT&(AODIS&I njige-opti okvir

:; VeliborGligori: ",ato#, Dis, &jevi", 9tamparija Dom, %eograd, 1929.

+redrag +alavestra: "Istorija moderne srpske knji -evnosti", Srpskaknjievna!adruga, %eograd, 1986.

P#sejiikritikeoDisu

:; .ovan Skerli: ''*ani moderni!am u srpskoj knjiev -nosti", S)G, knj.XXVII, br. 5, 1. septembar1911, str. 348-363.

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

25/26

; %ranko*a!arevi: "+esnik 'splina' i 'nervo!e'". %o-sanska vila, 1911, XXVI,sv. 20. str. 305-308.?; IsidoraSekuli: "+esni$ikoji lau". %osanskavila, 1911, knj. XXVI, sv.^24.str. 361-362.

@; StanislavVinaver: "Trijalogo iskrenosti. G..ovanu Skerliu, kojije unasprvi pokrenuo ovo nere#eno pitanje (1lanak o Disu pesniku "ije mi se neke

pesmemenili"no vrlodopadaju)". 9tampa, 14200, 22, VII 1912, str. 2-3.

; Sima +andurovi: "Vladislav +etkovi Dis: 'Sakup-ljene pesme"', ,isao,knj. V, %eograd, 1921. s"r. 216-225.

B; %oidar )ova"evi: "Vladislav +etkovi Dis", S)G. n. s. knj. 1**+, sv. 3, 1.oktobar1939. str. 142-151.

C; *ukaSmodlaka: "Dis injegovapoe!ija", S)G, n. s. knj. +4, br. 5, 1. marta1940, str. 345-353.

:; %orislav ,i'ajlovi ,i'i!: "Vladislav +etkovi Dis", *etopis ,ati$esrpske, 1956, SSS1,44&+, str. 189-200.

::; ZoranGavrilovi: "Vladislav+etkoviDis". Savre-menik, 1956, br. 10, str.372-382.

:

8/12/2019 132881636 Kriticari o Disu

26/26

$%eanja/ Dokumenti

:; %ranko*a!arevi: ".edanivot". ZabavnikSrpski' novina, br. 71, 15,juna1917. godine, )r.

; Antonije0ar"i: ")akoseutopiopesnikDis", )nji-evnost, knj. XVI,br. 6, 1953, str. 534-542.

?; Nasko 0rndi: "1etiri Disove dopisni$e", %orba. 18. avgusta 1957.(Nasko 0rndije objavio dve Disove dopisni$e sa pe"atom 8eneve-verovatno i'jeDisslaopreko5rvenog krsta-i poe#noje!alju"iodajeDis bio u 9vaj$arskoj. Ina"e, o 0rndievoj neobave#tenosti najboljegovoripo -datak da"etiriputapi#eAleksandarumestoVladislav!)

@; )atarina,oro!ov: "OpesnikuDisu", Duga, god. XIII, br. 631, 5.januar1958. (+isa$tekstajenepo!nat-re" jeo seanjima4ristine,oro!ov, kojaseutekstupogre#nona! -iva )atarina.)

; NikolaTrajkovi: "SeanjenaVladislava+etkovia Disa", )ljievnenovine, br. 424, 1. oktobra1972.