SISTEMATIKA I EKOLOGIJA LEKOVITIH BILJAKA

SISTEMATSKA BOTANIKA• Sistematika biljaka je naučna disciplina koja se bavi svrstavanjem

poznatih biljaka u određene sisteme.• Kriterijumi na osnovu kojih se biljke svrstavaju u sisteme mogu biti

različiti, pa se na osnovu toga razlikuju dati sistemi.• Sistemi koji se baziraju na međusobnim srodničkim odnosima

između pojedinih živih bića, nazivaju se prirodni ili filogenetski sistemi.

• Naučna disciplina koja se bavi proučavanjem međusobnih srodničkih ili filogenetskih odnosa izmešu živih bića naziva se filogenija, sistematika koja se zasniva na filogeniji je filogenetska sistematika.

• Najvažnije metode filogenetske sistematike su: paleobotanička, komparativno-morfološka, ontogenetska, geografska, citogenetska, serološka, molekularno-biološka i biohemijska.

Pr. Familije Papaveraceae (alkaloide) i Brassicaceae (glikozide).Red Papaverales Red Capparidales

Nučnici Tahtadžjan (SSSR), Cronquist (Kanada) i Zimmerman (SR Nemačka), 1966. godine ustanovili su univerzalnu nomenklaturu koja se danas koristi.

HIJERARHIJSKI SISTEMI (logički uređeni sistemi)

Carstvo (Regnum)Razdeo (Divisio) -phytaKlasa (Klassis) class. -psidaRed (Ordo) -alesPorodica (Familia) fam. -aceaeRod (Genus) gen.Vrsta (Species) sp.

Klasična klasifikacija• Danas su sva živa bića podeljena u šest carstva:

Carstvo Poznato Pretpostavljena gornja granica

Pretpostavljena donja granica

Virusi 4000 1000000 50000Monera 4000 3000000 50000Protista 80000 1200000 210000Fungi 72000 2700000 200000Plantae 270000 500000 300000Animalia 1300000 10320000 2725000Ukupno 1730000 18720000 3535000

Prema savremenom sistemu klasifikacije biljak, zasnovanom na njihovom filogenetskom poreklu, carstvo biljaka (Plantae) se uslovno deli na dva podcarstva: niže biljke (Thallophyta) i više biljke (Cormophyta, Embriophyta).

U flori naše zemlje zvanično je registrovano oko 400 vrsta sa lekovitim svojstvima, što je u proseku oko 10% u odnosu na ukupnu floru Jugoslavije od oko 4280 vrsta.

Nadrazdeo Bryophyta (mahovine)• Višegodišnje zeljaste biljke.• Ne razlikuju se tipična tkiva i organi (parenhimatičnu građu).• Funkciju korena-rizoidi.• Vegetativno telo-taloidno ili diferencirano na kauloid i listiće filoide.

• Nadrazdeo Bryophyta obuhvata tri razdela embriofita (Anthocerotophyta, Marchantiophyta i Bryophyta).

Klasifikacija razdela Marchantiophyta (Goffinet, Shaw, 2008)Haplomitriopsida

TreubialesHaplomitriales

MarchantiopsidaBlasialesSphaerocarpalesMarchantiales

JungermaniopsidaPellialesFossombrionalesMetzgerialesPleurozialesPorellalesJungermaniales

Klasifikacija razdela Anthocerotophyta (Duff et al., 2007)Leiosporocerotopsida

LeiosporocerotalesAnthocerotopsida

AnthocerotalesNotophyladalesPhymatoceralesDendrocerotales

Klasifikacija razdela Bryophyta (Goffinet, Shaw, ed., 2008)TakakiopsidaSphagnopsidaAndraeopsidaAndraeobryopsidaOedipodiopsidaPolytrichopsidaTetraphidopsidaBryopsida

Marchantia polymorpha• Raste na vlažnom zemljištu ili vlažnim stenama.• Ranije su je upotrebljavali prilikom oboljenja jetre (jetrenjača), kao i za lečenje organa za disanje.• Izaziva mokrenje.

• Svi pretstavnici roda Sphagnum žive na vlažnim mestima i formiraju treset.

• Koristi se pri lečenju gnojnih rana.

• U biljci se nalazi materija-sfagnol, koja ima antiseptičko dejstvo.

Marchantia polymorpha

Sphagnum sp.

Nadrazdeo Pteridophyta (papratnice)

• Obuhvata četri razdela: prečice (Lycopodiophyta), koje čine zasebnu granu filogenetskog drveta, rastavići (Equisetophyta), primitivne papratnice (Psilotophyta) i prave paprati (Polypodiophyta).

Lycopodium clavatum

Equisetum arvense

Dryopteris filix-mas

Razdeo Lycopodiophyta (prečice)• Višegodišnje zeljaste (u paleozoiku su živeli i drvenasti oblici), često zimzelene biljke. Korenovi su prisutni, dihotomo granati, adventivni, sa endarhnim protoksilemom. Stabla najčešće kratka, retko, kod visećih epifitskih formi, dostižu 1 m. Kod većine vrsta stabla uspravna i polaze sa puzećih stolona ili podzemnog izdanka, koji podseća na rizom. Stabla su sa egzarhnim protoksilemom. Listovi (likofili) su jednostavni, uglavnom mali (mikrofili), sa središnjim negranatim (retko slabo granatim) nervom. Raspored listova na stablu je spiralan, ređe pršljenast ili naspraman. Sporangije su unilokularne, pojedinačne u pazusima listova (sporofili), uglavnom grupisane u strobiluse. Među prečicama ima izospornih i heterospornih oblika. Gametofit je mikorizičan. Prečice mogu biti terestrične, akvatične ili epifitske.

Sistematski pregled prečica Classis LycopodiopsidaOrdo Lycopodiales

Familia LycopodiaceaeClassis IsoetopsidaClassis SelaginellopsidaOrdo Selaginellales

Familia SelaginellaceaeSelaginella

Lycopodium clavatum• Dodatak dečijem puderu i za posipanje zguljene ili raspucale kože.

• U narodnoj medicini se koristi nadzemni deo biljke kao diuretik i kod oboljenja bubrega.

• U nekim zemljama kao lek protiv alkoholizma.

Razdeo Equisetophyta (restavići)• Rastavići su zeljaste, višegodišnje biljke, ponekad visoke i do 1 m. Rizom je člankovit, veoma razgranat, sa adventivnim korenovima. Stablo je člankovito, sa tankim, člankovitim granama raspoređenim u pršljenove. Na čvorovima stabla su pršljenasto raspoređeni listovi, koji grade rukavac. Sporangije rastavića nalaze se na posebnim tvorevinama – sporangioforima, koji su sakupljeni na vrhu stabla, gde formiraju sporofilni klas.

Classis EquisetopsidaOrdo EquisetalesFamilia Equisetaceae

Rod Equisetum

Equisetum arvense L.

• Koristi se nadzemni de biljke.• Deluje kao diuretik, protiv upale mokraćne bešike.• Arterioskleroze i hipertonije.• Za bolje varenje.

Equisetum palustre sadrži toksične alkaloide (palustrin i druge), pa se ne koristi kao lekovita.

Ostale vrste su nedovoljno proučene.

Equisetum arvense

Razdeo Polypodiophytae (paprati)• Mogu se naći kako patuljaste, tako i drvenaste forme. Korenovi su adventivni na podzemnom izdanku rizomu. Stablo uglavnom monopodijalno. Laminarni oblik listova. Najčešće perasto deljen, kod nekih predstavnika i višestruko, ali može biti i ravan, režnjevit, dihotom. Kod sporotrofofila, na naličju lista se nalaze sorusi.

Divisio PolypodiophytaSubdiv. EusporangiataeClassis MarattiopsidaSubcl. Marattiidae

Subdiv. LeptosporangiataeClassis PolypodiopsidaSubcl. MarsileidaeSubcl. SalviniidaeSubcl. Polypodiidae

Adiantum capillus-veneris L.

• Koristi se zeljasti deo biljke. • Upotrebljava se kao slab ekspektorans, diuretuk, adstrigens.• U narodu je poznat u lečenju organa za disanje, mokraćnih puteva i uređivanje menstruacije.

Dryopteris filix-mas (L.) Schott

• Koristi se rizom (Filicis maris rhizoma).• Upotreba: antihelmintik (protiv pantljičare).

Polypodium vulgare L.

• Koristi se rizom (Polypodii rhizoma).• Upotreba: ekspektorans, antiasmatik i diuretik.• Narodni lek protiv kašlja i astme.

Ceterach officinarum DC.(Asplenium ceterach L.)

• Koristi se list (Ceterach folium).• Upotreba: narodni lek protiv proliva, katara pluća i bešike.

Scolopendrium vulgare Sm.(Asplenium scolopendrium L.)

• Koristi se: list (Scolopendrii folium).• Upotreba: narodni lek, diuretik, adstrigens.

Polypodium vulgare

Asplenium ceterach

Asplenium scolopendrium

Nadrazdeo Spermatophyta (semenice)

• Za semenice je karakteristična heterosporna smena generacije. Dobro su razvijeni svi delovi biljke (koren, stablo i listovi). Glavni koren je nastao od korenka klice. Poseduju bočno grananje. Prisutna je eustela. Sekundarno rastu u debljinu. Poseduju cvet, plod i seme.

Razdeo (Divisio) Klasa (Classis)Cycadophytina

Pinophyta(Gymnospermae)golosemenice

ConiferophytinaMagnoliophyta(Angiospermae)skrivenosemenice

LiginopteridopsidaCycadopsidaBennetitopsidaGnetopsida

GinkgopsidaPinopsida

MagnoliopsidaLiliopsida

Razdeo Pinophyta (golosemnice)• Dominira sporofit, gametofit nesamostalan, redukovan. Mikrosporofili su sa polenovim kesicama – mikrosporangijama, u kojima se nalaze polenova zrna. Megasporofili su sa semenim zamecima, koji predstavljaju megasporangije obavijene integumentom.

Gnetum gnemon

Welwitschia myrabilis

Cycas revoluta

• Rod Ephedra obuhvata više manje kserofilne i polukserofilne biljke koje rastu u pustinjama, polupustinjama, stepama, kamenjarima…• Obuhvata veći broj vrsta koje sadrže alkaloid EFEDRIN. Ovaj alkaloid se danas veštački sintetiše. Efedrin se koristi za regulaciju krvnog pritiska, reumatizam i dizenteriju.

• Rod Ginkgo je nekada bio široko rasprostranjen, a danas se u prirodi može naći samo u Kini.• Lekovi od ginka zaustavljaju arteriosklerotične promene na sudovima, trombozu dubinskih vena, Alchajmerove bolesti, astme, odstranjuje nesanicu, dobar je antioksidans itd.

Ephedra

Ginkgo

Klasa Pinopsida (četinari)

• Cordaitales• Pinales

PinaceaeCupressaceae

• TaxalesTaxaceae

• Većinom drveće, ređe žbunje sa monopodijalnim grananjem. Listovi igličasti ili ljuspičasti, spiralno, naspramno, a vrlo retko pršljenasto raspoređeni. Na poprečnom preseku se razlikuju kora i masivno drvo u kojem je srž. Mikro i makrosporofili su grupisani u šišarke, jednopolne i jednodome, ređe dvodome. Razlikuju se muška i ženska šišarka. Oplođenje se obavlja pomoću vetra. Razviće semenog zametka je sporo (traje čak i godinu dana). Javlja se poliembrionija.

CordaitesTaxus

baccata

Abies alba Mill.

• Koristi se etarsko ulje četina (Abietis albae aetheroleum) i etarsko ulje šišarica (Abietis fructum aetheroleum). Ulja se dobijaju destilacijom pomoću vodene pare.• Upotreba: etarsko ulje je sastojak mirisnih esencija, sredstava za inhaliranje kod oboljenja organa za disanje, lekova za utrljavanje kod reumatizma, išijasa, nekih kožnih bolesti, sastojak nekih kozmetičkih preparata.

Pinus silvestris L.

• Upotreba: Mladi izdanci se koriste kao lek kod plućnog katara, protivu gihta i reumatizma i protivu nekih kožnih bolesti. Ulje iz iglica služi za trljanje. Prilikom kuvanja izdanka, para što se tada razvija služi za inhalacija grla i pluća.

Abies alba

Pinus silvestris

Pinus mugo Turr.

• Iz iglica i mladih izdanaka dobija se etarsko ulje, koje služi za inhalaciju, a upotrebljava se i kod oboljenja bubrega i gihta.

Juniperus communis L.

• Koristi se plod (Juniperi fructus ili J. baccae), drvo (J. lignum) i etarsko ulje iz plodova (J. aetheroleum).• Upotreba: plod je diuretik i uroantiseptik. Etarsko ulje se upotrebljava spolja kao rubefacijens.

Taxus baccata L.

• Koristi se drvo, kora, listovi i semenke.• Sadrži alkaloid taksin, koji je jako otrovan.

Pinus mugo

Juniperus communis

Taxus baccata

Razdeo Magnoliophyta (skrivenosemenice)

• Najznačajnija grupa biljaka, koja čini 98% biljnog pokrivača na Zemlji. Obuhvata oko 226000 do sad pozmatih vrsta, razvrstanih u oko 13000 rodova i 400 familija.

Razred, klasa (Classis) Podrazred, podklasa (Subclassis)

Magnoliopsidadikotiledone

Liliopsidamonokotiledone

MagnoliidaeHamamelidaeCaryophyllidaeDillenidaeRosidaeAsteridae

AlismatidaeArecidaeCommelinidaeZingiberidaeLiliidae

Podklasa Magnoliidae• U okviru podklase Magnoliidae, opisano je šest familija sa lekovitim predstavnicima:

Myristicaceae

Lauraceae

Aristolochiaceae

Ranunculaceae

Berberidaceae

Papaveraceae

*P(3) A(2-5)G1 ili *P(3) A(6-12)G1

↑P(3) [A4-40G(4-6) ]

*Ca5Co5A∞G∞

*Ca3+3Co6 A6G1

Ca2Co4A∞G∞

♂*P(4)A8-12 ♀*P(4) AstamG(3)

Asarum europaeum L.

• Koristi se: cela biljka sa korenjem (Asari herba cum radicibus).• Upotreba: ekspektorans, emetik, vermifug.

Adonis vernalis L.

• Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu (Adonidis vernalis herba).• Upotreba: kardiotonik i diuretik.

Papaver rhoeas L.

• Koristi se: cvet (Rhoeados flos).• Upotreba: blag antitusik i sedativ, uglavnom narodni lek.

Asarum europaeum

Adonis vernalis

Papaver rhoeas

Podklasa Hamamelidae• U okviru podklase Hamamelidae, opisano je sedam familija sa lekovitim predstavnicima:

Ulmaceae

Moraceae

Cannabaceae

Urticaceae

Fagaceae

Betulaceae

Juglandaceae

*P (4-6) A(3-4)G(2)

♂*Ca4Co- A4G0

♀*Ca4Co- A0G(2)

♂*P4A4 ♀*P(4)G1

♂*P4A6-20 ♀*P4G(2)

♂*P(4-6)A8-12 ♀*P3+3 G(3)

♂*P(4-6)A8-12 ♀*P3+3 G(3)

♂*P5A5 ♀*P5G2

Cannabis sativa L.

• Koristi se: seme (Cannabis semen) ređe lišće (C. folium).• Upotreba: protiv kožnih osipa, upala bešike i prostate.

Urtica dioica L.(Urtica major Kan.)

• Koristi se: list (Urtica folium) i koren (U. radix).• Upotreba: za jelo, diuretik, metabolik,antidijaroik.

Betula pendula Roth.(B. verrucosa Ehrh., B. alba L.)

• Koristi se: list (Betulae folium) i lisni pupoljak (B. gemma). • Upotreba: diuretik, uroantiseptik, blag dijaforetik i holagog.

Cannabis sativa

Urtica dioica

Betula pendula

Podklasa Caryophyllidae• U okviru podklase Caryophyllidae, opisane su četri familije sa lekovitim predstavnicima:

Portulaceae

Caryophyllaceae

Chenopodiaceae

Polygonaceae

Dianthus *Ca5Co5A5+5G(2)

Polygonum *P5A3+3G(2-3)

*P4-5A4-5G(2-8)

*P3-5A3-5G(2)

Herniaria glabra L.

• Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetu (Herniariae herba).• Upotreba: diuretik.

Saponaria officinalis L.

• Koristi se: koren (Saponariae rubrae radix), ređe nadzemni deo biljke u cvetu.• Upotreba: ekspektorans.

Polygonum bistorta L.

• Koristi se: rizom (Bistortae rhizoma).• Upotreba: adstrigens.

Herniaria glabra

Saponaria officinalis

Polygonum bistorta

Podklasa Dillenidae• U okviru podklase Dillenidae, opisano je deset familija sa lekovitim predstavnicima:

Hypericaceae

Violaceae

Cucurbitaceae

Brassicaceae

Salicaceae

Ericaceae

↑Ca5 Co5A5G(3)

♂Ca0Co0A2-∞G0 ♀Ca0Co0A0G(2-4)

*Ca4Co4A4+2G(2)

* Ca5 Co(5)A5G(3)

* Ca(5) Co(5)A5G(5)

* Ca5 Co5A∞G5-3

Podklasa DillenidaePrimulaceae

Tiliaceae

Malvaceae

Euphorbiaceae

*Ca(5)(Co5A(∞))G(5-∞)

*Ca(5)(Co(5)A(5))G(5)

*Ca4-5 Co4-5A∞G(2-∞)

♀ * G(3)♂ * A1

Primula verisEuphorbia amygdaloides Althaea officinalis

Hypericum perforatum L. (H. plasoni Form.)

• Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu (Hyperici herba).• Upotreba: blag sedativ i poznat narodni lek za raznovrsnu unutrašnju i spoljnu upotrebu.

Tilia cordata Miller

• Koristi se: cvet (Tiliae flos).• Upotreba: dijaforetik i mucilaginozum, čaj za znojenje, za ublažavanje kašlja, kod prehlada...

Malva silvestris L.

•Koristi se: cvet (Malvae flos) i list (M. folium).•Upotreba: mucilaginozum.

Hypericum perforatum

Tillia cordata

Malva silvestris

Podklasa Rosidae• U okviru podklase Rosidae, opisano je osamnest familija sa lekovitim predstavnicima:

Crassulaceae

Saxifragaceae

Droseraceae

Rosaceae

Fabaceae

Myrtaceae

Sedum *Ca5Co5A5+5G5

*Ca5Co5A5+5G(2)

Rosa *Ca5Co5A∞G∞

Faboideae K(5)C5A(9)+1G1

K(5)C5A(10)G1

*Ca(4-5)Co4-5A10-20G(3-5)

*Ca4-5Co4-5A∞G(2-3)

Hippocastanaceae

Linaceae

Geraniaceae

Apiaceae

Podklasa Rosidae

↑Ca(5) Co4-5A5-8G(3)

*Ca5Co5A5G(2-5)

↑Ca5 Co5A10G3-5

*Ca5Co5A5G(2)

• Familije sa manje zastupljenim lekovitim vrstama su: Punicaceae, Rutaceae, Oxalidaceae, Cornaceae, Araliaceae, Aquifoliaceae, Rhamnaceae, Vitaceae.

Sempervivum tectorum L.

•Koristi se: svež list (Sempervivi folium recens) ili sok (S. succus).•Upotreba: narodni lek protiv upala.

Rosa canina L.

•Koristi se: Cynosbati fructus ili Rosa caninae fructus).•Upotreba: tonik, holagog.

Anthyllis vulneraria L. (Vulneraria heterophylla Moench)

•Koristi se: cvet (Anthyllidis flos) i nadzemni deo biljke u cvetu (A. herba).•Upotreba: dermatik, diuretik, depurativ.

Sempervivum tectorum

Rosa canina

Anthyllis vulneraria

Podklasa Asteridae• U okviru podklase Asteridae, opisano je šesnest familija sa lekovitim predstavnicima:

Caprifoliaceae

Valerianaceae

Rubiaceae

Convolvulaceae

Boraginaceae

Solanaceae *Ca(5)[Co(5)A(5)]G(2)

* Ca(5)[Co(5)A5]G(2)

* Ca5[Co(5)A5]G(2-8)

Ca5[Co(5)A1-4]G(3)

* Ca5[Co5A5]G(2)

*Ca5[Co(5)A5]G(2)

Scrophulariaceae

Verbenaceae

Lamiaceae

Asteraceae

Podklasa Asteridae

• Familije sa manje zastupljenim lekovitim vrstama su: Dipsacaceae, Loganiaceae, Apocynaceae, Asclepiadaceae, Menyanthaceae, Plantaginaceae.

Ca(5)[Co(5)A(4)]G(2)

Ca(4)[Co(4)A2-5]G(2)

* Ca∞[Co(5)A5]G(2)

Ca5[Co(5)A4]G(2)

Lamium purpureum L.

• Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetu (Lamii purpuri herba), ili samo cvetovi (Lamii purpuri flos).• Upotreba: mucilaginozum, blag adstrigens i antihemoragik.

Achillea millefolium L.

• Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu (Millefolii herba), ređe samo cvasti (M. flos) ili samo list (M. folium).• Upotreba: gorko-aromatična droga, stomahik, karminativ, holagog, antiflogistik, spazmolitik, hemostatik.

Atropa belladonna L.

• Koristi se: list (Belladonnae folium) i koren (B. radix).• Upotreba: parasimpatolitik, spazmolitik i midrijatik. Atropa belladonna

Lamium purpureum

Achillea millefolium

Podklasa Liliidae• U okviru podklase Liliidae, opisano je pet familija sa lekovitim predstavnicima:

Liliaceae

Amaryllidaceae

Iridaceae

Zingiberaceae

Orchidaceae

*P3+3A3+3G(3)

*P3+3A3+3G(3)

*P3+3A3G(3)

[ Ca3Co3 ] A1G(3)

P3+3A2+1G(3)

Allium cepa L.

• Koristi se: sveža lukovica (Allii cepae bulbus recens).• Upotreba: hrana, začin i lek.

Colchicum autumnale L. (Colchicum bulgaricum Vel.)

• Koristi se: seme (Colchici semen) i krtola(C. tuber).•Upotreba: antiurik, citostatik, antimitotik.

Convallaria majalis L.

• Koristi se: ceo nadzemni deo biljke u cvetu (Convollariae herba), ređe samo list(C. folium), ili cvet (C. flos).• Upotreba: kardiotonik, diuretik.

Allium cepa

Colchicum autumnale

Convallaria majalis

1. Droge koje deluju na kardiovaskularne sisteme2. Droge koje deluju na organe za varenje 3. Droge koje deluju na organe za disanje4. Droge za lečenje centralnog i perifernog nervnog sistema 5. Droge koje deluju na autonomnio nervni sistem6. Droge za lečenje urogenitalnih organa7. Droge za lečenje kožnih bolesti 8. Droge za regulisanje prometa materija9. Antidijabetici10. Antihistaminici11. Fitoncidno bilje 12. Galaktagozi13. Tonici14. Droge za popravku ukusa i mirisa raznih lekova

Klasifikacija lekovitog bilja-farmakodinamska svojstva

Klasifikacija lekovitog bilja-komponente koje sadrži

1. Alkaloidi 2. Glikozidi ili heterozidi3. Saponini ili saponizidi4. Tanini5. Etarska ulja6. Masna ulja7. Sluzi8. Pektini i srodne materije9. Vitamini10. Antimikrobne materije11. Insekticidi