vrste reci - dejana stojanovski i petar nikolic

8/6/2019 VRSTE RECI - Dejana Stojanovski i Petar Nikolic

1/24

Srpski jezikSrpski jezik

Vrste reVrste reii

NikoliNikoli PetarPetar

Dejana StojanovskiDejana Stojanovski


2/24

Vrste reVrste reii

Promenjive vrste rei

Nepromenjive vrste

rei


3/24

-Imenice-Zamenice

-Pridevi

-Brojevi

-Glagoli


4/24

-Prilozi

-Predlozi-Uzvici-Veznici-Rece


5/24


6/24

Imenice u srpskom jezikurazlikuju rod, broj i pade.

Rod moe biti muki, enski isrednji.

Osim toga, u srpskom jeziku

postoje i zbirne imenice. Npr. imenica cvetje jednina,cvetovimnoina, a zbirnaimenica je cvee.

drvo, drveta, drvee; snop, snopovi, snoplje...


7/24

ZameniceZamenice

Zamenice mogu biti:

-Imenike

-Pridevske


8/24

Imenike zamenice Imenike zamenice zamenjuju imenice. U reenici su samostalne, a vre slubu subjekta

ili objekta. Imenike zamenice se dele na: Line

Neline Line imenike zamenice Line imenike zamenice imaju rod (muki, enski ili srednji) i broj (jednina ili mnoina). Jednina: 1. ja 2. ti 3. on (muki rod), ona (enski rod), ono (srednji rod) Mnoina: 1. mi

2. vi 3. oni (muki rod), one (enski rod), ona (srednji rod) Povratna lina zamenica za sva lica (promena po padeima): N. - G. sebe D. sebi A. sebe/se V. - I. sobom L. sebi Neline imenike zamenice Neline imenike zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba

broja i sva tri roda. Dele se na: upitne (ko, ta) neodreene (neko, neto)

odrine (niko, nita) opte (svako, svata)


9/24

Pridevske zamenice

Pridevske zamenice zamenjuju

prideve. U reenici su nesamostalnerei i imaju funkciju atributa ili delaimenskog predikata. Kao i pridevi,slau se sa imenicom u rodu, broju

i padeu. Pridevske zamenice se dele na:

-Prisvojene-Pokazne-Upitno odnosne-Neodredjene-Odrine-Opte


10/24

Prisvojne zamenice Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice

oznaavaju pripadanje bia i predmeta pojedinimlicima.

Jednina: 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja; 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja; 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove,

njegova

Mnoina: 1. lice: na, naa, nae; nai, nae, naa; 2. lice: va, vaa, vae; vai, vae, vaa; 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove,

njihova

Povratne prisvojne zamenice oznaavaju da objekatpripada subjektu: jednina: svoj, svoja, svoje; mnoina: svoji, svoje, svoja.


11/24

Pokazne zamenice Ovim zamenicama se upuuje na bia i predmete i njihove osobine. 1. lice: za bia i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova; za veliinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;

za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva; 2. lice: za bia i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta; za veliinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika; za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva; 3. lice: za bia i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona; za veliinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika; za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

Upitno - odnosne zamenice Upitne i odnosne zamnice imaju iste oblike, ali razliita znaenja u reenici. Upitne

zamenice se koriste u upitnim reenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reu reenici.

Primer: ijaje ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj reenici) itam knjigu kojuje napisao Branko opi. (odnosna zamenica) za bia i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja; za veliinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;

za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva; za pripadnost: iji, ija, ije; iji, ije, ija;


12/24

Neodreene zamenice Neodreene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu linost ili premdet,

nepoznate osobine imenice uz koju stoje. za stvari i bia: neki, neka, neko; neki, neke, neka; za veliinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika; za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva; za pripadnost: neiji, neija, neije; neiji, neije, neija;

Odrine zamenice Odrine pridevske zamenice odriu da se nekog ili neeg tie ono to se

iznosi u reenici. za stvari i bia: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;

za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva; za pripadnost: niiji, niija, niije; niiji, niije, niija;

Opte zamenice Opte pridevske zamenice upuuju na sva lica, predmete i osobine o

kojima se govori. za stvari i bia: svaki , svaka, svako; svaki, svake, svaka; za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva; za pripadnost: svaiji, svaija, svaije; svaiji, svaije, svaija;

ma koji, ma iji, ma kakav, ma koliki bilo koji, bilo iji, bilo kakav, bilo koliko koji god, iji god, kakav god, koliki god


13/24

PrideviPridevi Pridevi su rei koje oznaavaju osobinu pojma

oznaenog imenicom uz koju stoje. Oni spadaju upromenljive vrste rei. Nisu samostalne, a u reenicivre slubu atributa ili dela imenskog predikata.Pridevi rod, broj i pade dobijaju od imenice uz kojustoje.

Pridevi se dele na: Opisne, koji oznaavaju osobine imenica uz koje stoje. Prisvojne, koji oznaavaju pripadanje imenice uz koju

stoje nekome. Gradivne, koji oznaavaju od ega je nainjena

imenica uz koju stoje. Vremenske, koji oznaavaju imenicu po vremenu. Mesne, koji oznaavaju na koje se mesto odnosi

imenica uz koju stoje.


14/24

Pridevski vid Pridevski vid je gramatika kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva

pridevska vida: Odreeni pridevski vid

Neodreeni pridevski vid Poreenje (komparacija) prideva Poreenje prideva je iskazivanje razliite zastupljenosti neke osobine kod

imenice uz koju stoji pridev. Postoje dva stepena poreenja. Porede se samoopisni pridevi.

Pozitiv je osnovni oblik prideva Komparativ je prvi stepen poreenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka -

ji, -iji, -i na pozitiv. Superlativ je drugi stepen poreenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka

naj- ispred komparativa.

Primer: lo - loiji - najloiji

Nepravilna komparacija: dobar - bolji - najbolji zao - gori - najgori mali - manji - najmanji velik - vei - najvei Pravopisna pravila kod superlativa

Kada komparativ poinje suglasnikom J, dozvoljeno je udvojeno pisanjesuglasnika J. jak - jai - najjai


15/24

BrojeviBrojevi Brojevi su vrste rei koje u srpskom jeziku

spadaju u kategorije promenljivih i imenskihvrsta rei (promena rei se vri kroz padee).

Dele se na:-Osnovne kardinalne ili glavne (jedan,dva,tri)-Redne (prvi,drugi,trei)

-Zbirne (dvoje,troje,etvoro)

-Najee stoje uz imenice,a sa njima se jedino rednibrojevi slau u rodu,broju i padeu.


16/24

Osnovni brojevi Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do etiri.

Brojevi jedan i dva imaju posebne oblike za razliite rodove jedan/jedna/jedno i dva/dve/dva. Osnovni broj jedan se obavezno menja

kroz padee (jedan, jednoga, jednome...). Trebalo bi kroz padee menjati i osnovne brojeve dva, tri, etiri, ali upraksi to retko ko ini. To se tie dveju ena/dvaju ljudu, u praksi e seuglavnom uti kao To se tie dve ene/dva oveka iako se ne smatraispravnim oblikom. Meutim, veina ljudi upotrebie ispravan oblik usluajevima kao to je: Dajte nama troma/nama trima.

Redni brojevi

Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka zarod: est jedn. esti, esta, esto. Izuzetak su brojevi prvi, drugi, trei i etvrti, koji nastaju od posebnih

osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padee: prvi, prvog(a),prvom(e); sto osmoga, sto osmome...

Zbirni brojevi

Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onihsloenih brojeva koji se zavravaju njime (dvadeset jedan, sto tridesetjedan). Na osnovu kardinalnog broja dodaje se nastavak -oro, poev odbroja etiri. Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.


17/24

GlagoliGlagoli Glagoli su rei koje oznaavaju radnju (pevati,

crtati, pisati), stanje u kome se neko ili neto nalazi(spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati,grmeti, naoblaiti se). To su nesamostalne rei. Ureenici vre slubu predikata, a glagolski prilozisadanji i proli vre slubu priloga za vreme.Promena glagola se naziva konjugacija.

Glagoli se menjaju kroz: Lica - 1., 2. i 3. Brojeve - jednina i mnoina Rodove - muki, enski i srednji (rodove imaju samo

glagolski pridevi)

Naine (dva glagolska naina)

-Glagolska vremena


18/24

Glagolski oblici U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na: Line (9) Neline (5) Lini glagolski oblici imaju oblike sva tri lica. Prezent Aorist Imperfekat

Perfekat Pluskvamperfekat Futur prvi Futur drugi Glagolski naini oznaavaju stav govornog lica prema jo neostvarenoj radnji. Potencijal Imperativ Nelini glagolski oblici nemaju lica. Infinitiv Radni glagolski pridev Trpni glagolski pridev Glagolski pri log sadanji

Glagolski pri log prol i Glagolski oblici se dele takoe i na proste i sloene. Prosti glagolski oblici se grade od prezentske i li infinitivne osnove i odreenih nastavaka. Infinitiv Prezent Futur prvi Aorist Perfekat Imperfekat Imperativ Glagolski pri log sadanji Glagolski pri log prol i Glagolski pridev trpni Glagolski pridev radni Sloeni glagolski oblici se grade od pomonih glagola i glagolskih prideva ili infinitiva. Perfekat Pluskvamperfekat Futur prvi Futur drugi Potencijal


19/24

Glagolski rod (Glagoli prema predmetu radnje) Glagoli se prema glagolskom rodu dele na: 1. Prelazne (tranzitivne) - radnja se vri na nekome ili neemu i uz glagol

stoji objekat (itati knjigu, gledati televiziju) 2. Neprelazne (intranzitivne) - radnja se ne vri ni na kome i uvek je bez

objekta (spavati, ii) 3. Povratne (refleksivni) - uvek uz sebe imaju recu SE:

Pravi povratni - subjekat radnji vri na samom sebi; uz glagol moe stojati i SEBE iSE (kupati se - sebe, umivati se - sebe);

Nepravi-povratni - vriocu vre radnju jedan na drugom; moe stajati samo kraioblik SE (veseliti se, smrznuti se);

Uzajamno-povratni - vie vrilaca vri istu radnju zajedno (rukovati se, svaati se);

Glagolski vid (glagoli prema trajanju radnje)

Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Neki mogu trajati neogranieno(pisati, gledati), a nekima je trajanje ogranieno (sesti, proitati). Dele se na: 1. Nesvrene (imperfektivne) - radnja traje neogranieno;

Uestali - radnja se stalno ponavlja (pretravati, dolaziti) ; Trajni - radnja traje neogranieno (itati, pisati)

2. Svrene (perfektivne) - radnja traje ogranieno Poetno-svreni - poetak neke radnje (poleteti, zaplivati); Zavrno-svreni - zavretak radnje (sleteti, odplivati);

Trenutno-svreni - cela radnja se zavrila za trenutak (sesti, trepnuti); 3. Dvovidske (uti, videti, vaspitavati, ruati)


20/24

PriloziPrilozi Prilozi stoje obino uz glagole i kazuju mesto, vreme, nain,

uzrok ili koliinu vrenja radnje. Mogu stajati i uz prideve(veoma lep, suvie dosadan), druge priloge (vrlo rado, veomauspeno) i imenice (mnogo dece, malo soli).

Prilozi su nepromenljive vrste rei ali neki od njih mogu da seporede (kompariraju). To su najee prilozi za nain koji

imaju isti oblik kao i pridevi srednjeg roda. Lepo (pridev) detelepo (prilog) peva. Prilozi za mesto, vreme i nain Ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo,

tamo, napred (za mesto). Odmah, danas, jue, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, ve,

tek (vreme).

Sporo, lako, brzo, lepo, ovako, slono (za nain) Prilozi za koliinu i uzrok Malo, mnogo, dosta, puno, jo, onoliko (za koliinu). Zato, stoga (za uzrok).


21/24

PredloziPredlozi Predlozi su pomone rei koje slue za oznaavanje odnosa pojedinih

padenih oblika samostalnih rei prema drugim u reenici i za blie odreivanjetog odnosa.

Predlozi pokazuju odnose izmeu predmeta i pojava. Stoje ispred imenica ilinih zamenica koje se nalaze u odreenom padeu.

Mogu da oznaavaju prostorne, vremenske, uzrone i razne druge odnose. Odnos predloga prema drugim reima u reenici

Po svom znaenju predlozi se slau sa oblicima rei uz koje stoje i pokazujunjihovo odnos prema drugim reima u reenici, a ovaj odnos moe biti: prostorni (Sedipredkuom, Livadaporedreke...) prema vremenu (Vraa se s prolea, budi se u zoru, etnjapredvee) uzrok (Nee da kae iz obazrivosti) cilj ili namera (Radi zatite odgroma..) poreenje (Slae je odmeda) nain (S velikim oduevljenjem...) zajednica (Pozdravio se sa svima)

namena (Knjige su kupljenez

a nagrade najboljim acima) Predlozi su: pod, kod, u, na, o, po, niz, uz, sa, iza, od, do, pred, nad, pored, izmeu,posle, pre, nakon, oko, kroz, zbog, usled, iz, radi, za,..


22/24

UzviciUzvici Uzvici (interjekcije) su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se

u jeziku upotrebljavaju da oznae lina oseanja i raspoloenja,odnosno stanja: ah, jao, haj, a, o, oj. Uzvicima se spontanoodgovara na utiske spoljnjeg sveta ili se istim skupom glasova urazliitim okolnostima izraavaju razliita znaenja. Npr. ah moeznaiti i negodovanje i slaganje.

Uprkos spontanosti u njihovom stvaranju, u svakoj jezikojzajednici izvesni uzvici se ustaljuju, bivaju prihvaeni od veinelanova jezike zajednice kao vezani za odreena znaenja. Takose dobijaju neki ustaljeni uzvici: uh, ajoj, jao (za izraavanjestraha, iznenaenja, bola); ajs, i, ic(za tjeranje ivotinja)...

Uzvici su uslovni jeziki znaci, relativno slabo ustaljeni iako ih imakoji to jesu, ali mogu sluiti kao jeziki materijal za stvaranje

pravih rei, npr. onomatopeja (od fiju - glagol: fijukati, imenica:fijuk).


23/24

VezniciVeznici Veznici su nepromenljive rei koje slue za

oznaavanje veze meu pojedinim reima u reenici,kao i meu reenicama.

Sa gledita morfologije pravi veznici su: i, pa, ali,da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, ve,

dakle, poto, kako. Nepravi veznici su i prilozi ipojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih). Razlikujemo zavisne (hipotaksine) i nezavisne

(parataksine) veznike. Nezavisni veznici su oni kojivezuju naporedne reenice i mogu biti sastavni(i, ta,pa, ni, niti), rastavni (ali, no, nego, ve, a) i suprotni(ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne reenice

(iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, poto).


24/24

ReRecece Rece (partikule) ine posebnu vrstu rei, u koju se ubrajaju rei razliitih

funkcija, ija je osnovna karakteristika da su nepromenljive. Bliske suprilozima i veznicima; za razliku od njih, mnoge rece izraavaju lini stavgovornika prema onome to se iznosi reenicom.

Rece mogu da se dele na: potvrdne i odrine: potvrdna reca da i odrina ne; upitne: li, da li, zar; imperativne: neka; uzvine: ala; zakljune: dakle; iskljune: samo, jedino; poredbene: kao; pokazne: evo, eto, eno; rece za isticanje linog stava modalne rece: sigurno, naravno, zacelo, dakako,

verovatno, valjda, moda, nipoto, uistino, zaista, zbilja; rece za posebno isticanje: upravo, ba, bar; rece za isticanje (suprotnosti): meutim, pak.

U rece se jo ubrajaju i: inae, takoe, uostalom itd. Vrlo bliske prilozimasu rece:jo, tek, ve, ak. Recom se najee smatra i enklitika se (usklopu povratnih glagola glagola: boriti se, ljutiti se, deavati se itd).

vrste reci - dejana stojanovski i petar nikolic

Documents