Београд 19.09.2012.

бр. 5482/1

Република Србија

Агенција за борбу против корупције

Одбору Агенције

Београд, Царице Милице 1

Госпођама и Господи:

Проф. др Чедимор Чупић

Милена Гајинов

Проф. др Радмила Васић

Др Слободан Бељански

Проф. др Зоран Стојиљковић – председник Одбора

Проф. др Бранко А. Лубарда

Златко Минић, заменик Председника

Злата Ђорђевић

Веза: Решење Агенције за борбу против корупције бр. 020-00-00043/2011-11, од

24.08.2012., којом је изречена Мера јавног објављивања Препоруке за разрешење са функције

Директора КБЦ „Бежанијска Коса“

Предмет: Жалба против Решења Агенције

Благовремено и у Законом прописаном року, у својству Директора КБЦ „Бежанијска Коса“,

изјављујем

ЖАЛБУ

против Решења Агенције за борбу против корупције бр. 020-00-00043/2011-11, од 24.08.2012.

године,

због: (1) неправилно, нетачно и неистинито утврђеног чињеничног стања и

(2) погрешне примене Закона о Агенцији за борбу против корупције,

са предлогом да Одбор Агенције усвоји ову Жалбу као законски основану и у целини

поништи предметно Решење, јер је противзаконито, тенденциозно и лажно

инсконструисано, као и да обавеже Агенцију да сноси све трошкове овог поступка.

Истовремено, потврђујем да се ова Жалба може сматрати основом судских поступака,

односно Тужбом против сваког појединачног члана Агенције.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Агенција је донела Решење којим изриче Меру јавног објављивања Препоруке за разрешење

са функције Директора КБЦ „Бежанијска Коса“, односно мени - ВНС, Проф. др сци. Прим.

др Владимиру Ковчину, интернисти, субспецијалисти онкологу и Главном истраживачу.

Тврдим и доказујем да је такво Решење неодрживо. Оно је противзаконито и супротно

одредбама самог Закона о Агенцији и то његовим члановима 30. и 51.. Решење је паушално,

тенденциозно, логички необјашњиво и без икакве везе са чињеницама, односно реалним

чињеничним стањем. Решење не нуди баш ни један доказ за наводе у њему.

Дакле, Решење је неодрживо и из формалних и из суштинских разлога.

Очигледно је да приликом доношења Решења, којим се утврђује постојање сукоба интереса и

повреда члана 27. Закона о Агенцији против корупције, чињенично стање није утврђено у

потпуности. Нису узете у разматрање чињенице и документи на основу којих је могуће

донети супротан закључак од оног који је утврђен Решењем.

1. Из дописа Агенције бр. 020-00-00043/2011-06, од 26.12.2011. закључучио сам, тако сте

написали, да водите поступак против мене. А образлажење Агенције је било да тек

треба да изврши проверу. Већ из тога је било очигледно да је такво поступање без

икаквог законског и логичног следа. Наиме, Агенција је водила поступак против мене,

а да није имала никаквих претходно прикупљених чињеница.

У свом Изјашњењу сам зато одмах нагласио да Агенција прикупља „нешто“

мимо мене и о мени. Јер, наводно, нема прикупљене чињенице. А ја јој баш све

уредно пријавио у својим годишњим пријавама.

2. Од свега што су прикупљали, у свом Решењу Агенција наводи да је извршила увид:

„САМО у уговоре закључене НАКОН ступања на снагу Закона о Агхенцији за борбу

против корупције“

Штавише, у Решењу још пише:

„Агенција није додатно тражила

да се доставе уговори о делу

које је закључио именовани као главни истраживач“.

Последично, Агенција је у поступку који је спроведен, пропустила да утврди нису

спроведени уговори заведени под бројевима:

- 108/8, од 03.06.2010. г., закључен између Цлинресфармације и КБЦ “Бежанијска Коса”;

- 755, од 03.02.2011. г., закључен између Пареџелинтернационал и КБЦ „Бежанијска

Коса”;

- 1229/27 од 18.02.2011. г., закључен између PSI CRO AG и КБЦ “Бежанијска Коса”.

Разлог неспровођења: спонзори који врше клиничка истраживања, организују

их и спроводе их истовремено у више различитих медицинских установа. Када се у

другој медицинској установи клиничко истраживање реализује, без обзира на

закључени уговор са КБЦ “Бежанијска Коса”, у наведеним случајевима истраживања

нису ни отпочињана, па није дошло до реализације ових уговора.

3. Избегнуто је да Агенција пође од лако доказиве чињенице да се Жалилац бави

клиничким истраживањима и клиничким студијама 19 година. Такође, да је по другим

уговорима и пре 2010. г. био ангажован као Главни професионални истраживач.

Агенција, значи, у поступку није утврђивала нити је ценила ове околности. А било је

неопходно.

Наиме, ГЛАВНИ РАЗЛОГ ЗА ИЗБОР ЖАЛИОЦА ЗА ГЛАВНОГ

ИСТРАЖИВАЧА И ЗА ЧЛАНА КОМИСИЈЕ ЗА СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ

ХУМАНИХ ЛЕКОВА И ЗА ЊЕГОВ СТАТУС ЕКСПЕРТА ЗА ЦИТОСТАТИЧКЕ

ЛЕКОВЕ - ЈЕСТЕ ЕКСЛУЗИВНА СТРУЧНОСТ ЖАЛИОЦА И ЊЕГОВА

МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКА РЕПУТАЦИЈА.

Уосталом, Агенција у свом Решењу констатује:

„Именовани је дана 20.01.2012. год. упутио Агенцији изјашњење и доказе, у

којем је навео да је ванредни професор из уже области онкологије на Медицинској

Академији при Европском Универзитету у Београду, виши научни сарадник за

област онкологије при Министарству за науку и технологију Србије и

Медицинском факултету у Београду, доктор медицинских наука из области

онколошке каардиологије, примаријус, специјалиста и субспецијалиста онколог,

да је 2007 године постао члан Удружења Професионалних Клиничких

Истраживача (ACRP) под међународним бројем за чланове из Србије 10080001.“

Није баш да све ово „не знају“ у Агенцији. Већ сам јој и то био написао - нисам ја себе

бирао за Главног професионалног истраживача. Евидентно је да је Агенција у својој

намери да подгрева мој „леш“, није желела да контактира ни једну Clinical Research

Organization (CRO), нити Спонзора. Па да се распита на који начин сам изабран за

Главног Истраживача. И да, на опснову консултовања међународних процедуралних

докумената, утврде да ли сам на било који начин утицао на тај међународни избор.

Лепо сам објаснио Агенцији да сам у Регистру Главних Истраживача већ пет година.

Дакле, лиценциран сам пре именовања за Директора.

При томе, постојала је јасна могућност да Агенција утврди да сам „само“ наставио

свој започети научни рад, којим се бавим 18 година у звању Истраживача.

А при томе, за Агенцију не може да будсе оправдање што „не зна“ енглески језик, па

од мене тражи преводе. Агенција је требало да прочита документацију Clinical

Research Organization (CRO).

Докази? Агенција их нема.

4. Агенција тврди:

„да је на основу

своје дискреционе одлуке

одређен износ

ДАВАО своме тиму“.

Агенција је могла да констатује, а није, да задатак и улога Владимира Ковчина,

као Главног професионалног истраживача јесте да је најодговорнији у стручном

истраживачком Тиму. Да је све то експлицитно дефинисано у Good Clinical Practice

(GCP). Такође да тај стручно -истраживачки Тим није скупљен на бувљаку због

личног интереса Владимира Ковчина. Него да га је Владимир Ковчин стручно

селектовао окупљао, стварао и едуковао у дугом низу година, до садашњег нивоа

стручне оспособљености.

На Ковчину је да тај стручно истраживачки Тим и даље функционише

синхроно. Зато му, као Главни професионални истраживач, делегира задатке и

контролише њихово спровођење. О свему томе Главни професионални истраживач

подноси редовне извештаје Етичком одбору.

Сасвим је нормално и неопходно да Главни истраживач има уговор.

Без његовог уговора нема законске, етичке и стручне одговорности за могуће

последице у раду Тима.

Узрочно-последично, стручно - истраживачки Тим не може да функционише

без уговора Главног професионалног истраживача – Владимира Ковчина.

Посебно, јер је Владимир Ковчин једини Главни професионални истраживач за

област медикалне онкологије у КБЦ „Бежанијска Коса“.

У врло компликованом стручном процесу Владимир Ковчин припрема чланове

свог стручно-истраживачког тима да тек после низа година научног рада могу да се

осамостале.

Дакле, реч је о комплексном процесу, који ако би се прекинуо, прекида научни

развој низа лекара, који су се на овај начин определили за професионални научни

развој.

Ваљда је нормално да Владимир Ковчин и као директор настави да се стара о

научном развоју у КБЦ „Бежанијска Коса и да за такав рад прима и новчану

надокнаду.

Ако се не би наставила таква стручно-професионална научноистраживачка

активност Владимира Ковчина, прекинуле би се и започете стручне припреме КБЦ

„Бежанијска Коса“ да се развија у доминирајући онколошки центар у Србији.

Очигледно је да без таквог дугогодишњег континуираног рада, пројектовано

стручно и пословно дугогодишње планирање пада у воду. КБЦ би се кадровски и

технолошки вратио десет година у назад у области медикалне онкологије. Нестао би

стручно-истраживачки Тим.

У Решењу се нигде не наводи ниједан уговор о расподели надокнаде за уговор

о делу између чланова стручно-истраживачког Тима.

Занемарено је да је Главни професионални истраживач тај који на све

трансакције плаћа све порезе и доприносе.

Занемарено је да је Главни професионални истраживач измирио све своје обавезе

према држави.

Прећутано је да ни на један начин није покушао да прикрије своје деловање.

Управо, настојао је да се избегне сваки елемент сумње у нелегалност

пословања.

Успео је да активно испуни своје обавезе и то у условима када није било јасно

на који начин се те обавезе испуњавају.

Штавише, постоји његов документ - тражење мишљења од Министраства

финансија и Пореске управе у циљу да уредно и на време измирује ове обавезе.

5. Агенција тврди да:

„ КБЦ има

16 лекара

17 који имају својство

главних истраживача“.

Агенција „само“ не констатује да од тих 16 лекара само један – Владимир Ковчин,

„има својство“ Главног професионалног истраживача, али за област медикалне

онкологије.

Агенција, уствари, навођењем овога броја – 16 хоће да наведе неупућене да је

Владимир Ковчин узурпирао, преотео, избегао... да своје стручно-професионалне

послове пренесе на осталих 15 главних професионалних истраживача у КБЦ

„Бежанијска Коса“, јер држи монопол због стицања наводне личне користи.

Евидентно је да Агенција није употребила свој капацитет да схвати начин

организовања научно-истраживачког рада у медицини. Зато олако извлачи закључак

да се неко бави науком да би се незасновано богатио.

Незасновано и незаконито богаћење би било када бих на себе преузео послове

професионалног Главног професионалног истраживача, на пр. –за анус.

То нисам урадио јер знам прописе и поступам по њима. Имам одговорност.

А, госпођа Зорана Марковић управо то хоће да каже: Постао си директор. У сукобу си

интереса. Напусти посао главног професионалног истраживача. Напусти започете

терапије пацијената. Не склапај нове уговоре за истраживање нових лекова у

дугогодишњој терапији тих пацијената. Повери најтеже онколошке случајеве Главном

професионалном истраживачу за другу област (а ја додајем – ефендији за

гастроинтестинални тракт, на пример).

Штавише, код свих уговора, на основу међународних стандарда, Главни

професионални истраживач се обавезује да неће за време њиховог трајања спроводити

никаква друга истраживања, која би могла да имају неповољан утицај на способност

Главног професионалног истраживача да ће испуњавати своје обавезе сходно

наведеном уговору.

Нигде се не захтева да Главни професионални истраживач не може да се прихвати

пословодне функције. Напротив, водећа пословодна функција у здравству јесте

референца врхунске стручности и угледа међу „нама једнакима“.

6. Агенција се позива на чл. 2. став 1. тачка 6. Закона о Агенцији, па каже:

„сукоб интереса је ситуација у којој функционер

има приватни интерес

који утиче,

може да утиче

ИЛИ ИЗГЛЕДА КАО ДА УТИЧЕ НА ПОСТУПАЊЕ ФУНКЦИОНЕРА У

ВРШЕЊУ ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ,

на начин који угрожава јавни интерес“.

Да се не бих нашао у тако пројектованој нејасној правној ситуацији, одмах по

ступању на функцију директора КБЦ, понављам, одмах сам дописом затражио

мишљење од Правне службе КБЦ. Са њеним позитивним одговором, у овом поступку

сам упознао Агенцију.

У свом Решењу, Агенција то не помиње. „Злочинац“ Ковчин нема право да има

„олакшавајућу“ околност (на пр.) у његовом спровођењу на стуб срама.

После добијања одговора Правне службе да нема законских сметњи

одмах сам као директор, ја био тај који је иницирао доношење Правилника за

спровођење клиничких испитивања (студија) у КБЦ „Бежанијска Коса“. Правилник

су, уз помоћ правника, написали најискуснији истраживачи у КБЦ „Бежанијска Коса“.

Затим сам се обратио министарствима здравља и рада са истим питањем.

Пун текст тог дописа је гласио:

„Законом о здравственој заштити је регулисан статус директора здравствене установе

(чланови 130.-136.), као и допунски рад здравствених радника (чланови 199.-202.).

Ради разјашњења дилеме о остваривању права на допунски рад директора

здравствених установа постављам питање:

„Да ли постоје сметње правне природе да Директор здравствене установе који

је потписао уговор о раду на основу члана 48. Закона о раду, обавља здравствену

делатност у другој здравственој установи на основу одредаба о допунском раду

здравствених радника?““

Ево, и после три године одговор од два министарства још увек није стигао.

Ћутање администрације, знам, може да се тумачи као – одобравање.

Међутим, могуће објашњење за ово ћутање треба тражити у околности да је

чланом 8. Закона о изменама и допунама о здравственој заштити прописана обавеза

доношења подзаконског акта за спровођење овог Закона у року од 90 дана од дана

ступања овог Закона односно од 01.12.2010. године.

При томе је наглашено да ће се до доношења новог подзаконског прописа

примењивати одредбе Правилника о начину, поступку и условима за обављање

допунског рада здравствених радника у здравственој установи или приватној пракси

„Сл. Гласник РС“ бр. 108/2008., које нису у супротности са изменама и допунама

Закона.

И поред ове утврђене обавезе за доношење новог Правилника, усаглашеног са

новим законским одредбама, Министарство здравља га није донело.

У корелацији са претходним треба гледати одредбу Закона о Агенцији за борбу

против корупције где се јасно прецизира да функционер не може да обавља други

посао са пуним радним временом или стални рад, али је предвиђено „изузетно може

да се бави научноистраживачком, наставном - ... хуманитарном делатношћу, без

сагласности Агенције, уколико тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне

функције.“

Агенција је, ето, закључила да научно-истраживачки рад Владимира Ковчина

угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције.

Цитирам Образложење њеног Решења:

„Агенција за борбу против корупције покренула је по службеној дужности поступак

против директора КБЦ „Бежанијска Коса“ Београд, Владимира Ковчина.

Проверавајући податке из регистра функционера, Агенција је дошла до сазнања да је

Владимир Ковчин у току вршења јавне функције директора КБЦ „Бежанијска Коса“

као одговорно лице закључио већи број уговора о клиничком истраживању са

спонзорима тих истраживања, у којима је био одређен за Главног истраживача. На

основу тих уговора је потом као Главни истраживач закључивао посебне уговоре о

делу за накнаду у извршеном истраживању, чиме је себе довео у ситуацију да јавну

функцију користи за стицање имовинске користи и одређених погодности за себе,

због чега је постојала сумња да је учинио повреду одредбе чл. 27. у вези са чл. 2. став

1. тачка 6. Закона о Агенцији за борбу против корупције.“

Такође, цитирам:

„Из наведених разлога Агенција је против именованог, на основу члана 50. Закона о

Агенцији, покренула поступак утврђивања повреде одредаба Закона о Агенцији и

сагласно одредби члана 50. Закона о Агенцији, обавештењем о покретању поступка

26.12.2011. године позвала именованог да се у року од 15 дана од дана пријема

обавештења изјасни о околностима које су му стављене на терет и да достави доказе

које сматра релевантним за своје наводе, а у циљу одлучивања о евентуалном

постојању повреде одредаба Закона о Агенцији“

Дакле, од Агенције сам добио „терет“ и „околности“. Требало је да се изјасним „о

околностима које су му стаљене на терет“.

Изјаснио сам се. Али, „терет“ мог научно-истраживачког рада је толико да – према

ставу Агенције, исувише оптерећује функцију директора КБЦ „Бежанијска Коса“.

Треба је растеретити од научно-истраживачког рада. И зато ме сменити са

директорске позиције.

Изражавам незадовољство оваквим ставом Агенције. Није ми дала алтернативу. Да се

функција директора растерети мојим смењивањем из научно-истраживачког рада. На

тај начин би Агенција растеретила и Скупштину Града Београда да се непотребно

бави процедуром око мог смењивања. Јер, било је могуће једноставније решење –

„неће се тај мени више бавити науком и истраживати лекове! И онако је прилично

оптерећен проблемима заштите од пожара, набавкама хируршког конца, и исплатама

плата.“

Помогао сам, ево, госпођи Марковић. А не тражим уговор са њом за мој

истраживачки рад кроз њено Решење. Ево, пронашао сам како открити сукоб интереса

приликом обликовања рупе на саксији.

Ово откриће заслужује да га јавно објавим. Послужиће ми у научном развоју и

стицању материјалне користи.

7. Агенција ме је обавестила да је чл. 27. Закона о Агенцији прописано да је:

„функционер дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди

приватном (т. 1),

да ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне

функције (т. 2),

да избегава стварање односа зависности према лицу које би могло да утиче на

његову непристрасност у вршењу јавне функције,

а у случају да не може да избегне такав однос,

или такав однос већ постоји,

да учини све што је потребно ради заштите јавног интереса

и да не сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или

погодности за себе или повезана лица (ст. 4)“.

Напомена: све пртходне и будуће поделе на алинеје приликом цитирања

Агенцијиног текста јесу Ковчинове. Да неупућени боље сагледају како

Ковчина брука „јавни интерес“.

У ствари, на овај начин, Агенција ми је омогућила да поставим принципијелно

питање о суштини и остваривању „јавног интереса“.

Који је јавни интерес у јавној установи, чија је основна функција - да лечи и да

се, поред осталог, бави научноистраживачком делатношћу, да развија ту

делатност и да њене резултате аплицира на пацијенте.

Да ли је у таквој јавној установи јавни интерес – да директор, који је

истовремено и Главни професионални истраживач, одбије предлог Спонзора да

буде Главни професионални истраживач, ако је urbi et orbi познато да је он у

тој јавној установи једини Главни професионални истраживач из медикалне

онкологије.

При томе је међународно дефинисано да Спонзор мора да предложи да Главни

професионални истраживач буде онај, који је међународно признат и

сертификован. То је sine qua non.

За таквог стручњака се основано претпоставља да има најбоље компетенције

да спроведе научно истраживање. У оквиру медикалне онкологије оно има

„скроман“ циљ да продужи живот оболелом. А ако успе – и другим оболелим.

Очигледно да за Агенцију јавни интерес није да Главни професионални

истраживач лично постави дијагнозу и лично дефинише могући неопходни

лек, који се може добити у процедури његовог међународног верификовања.

Произилази да је јавни интерес да Главни професионални истраживач тада

констатује да пацијенту не може да помогне.

Без обзира што је Главни професионални истраживач истовремено и

начелник Дневне онколошке болнице „др Жорж Мате“.

Јер је – на жалост тог пацијента, ето и – директор КБЦ „Бежанијска

Коса“. У ствари, да пацијенту хладнокрвно каже – имаш канцер, али нека те

доведу кроз 4 године, да ја не бих био проглашен да сам у сукобу интереса.

При томе, тај исти директор и исти Главни професионални истраживач, за кога

Агенција утврђује да не може да се бави својом професијом, у оквиру своје

ингеренције начелника Дневне онколошке болнице клинике „др Жорж Мате“,

предводи Тим истраживача, који нису међународно лиценцирани за Главне

професионалне истраживаче.

Само да тај Главни професионални истраживач не би био у сукобу интереса,

поред нелечења пацијента, истовремено је онемогућен и развој Тима. Логично,

онда и тим лекарима треба да каже – видимо се кроз 4 године. За утеху можда

и пре, ако буде било среће – чим ме Агенција смени.

Могу да им кажем да постоји и друго решење – чекају нас у иностранству.

Очигледно је да за све време док сам као Главни професионални истраживач

на функцији директора, не могу више да развијам научно-истраживачки Тим.

„Резултат“, наравно у негативном смислу било би катастрофално заостајање

струке у лечењу тешких и неизлечивих болесника кроз рутинске медицинске

процедуре.

Чланом 61. Закона о лековима и медицинским средствима прописано је,

између осталог:

- да се клиничко истраживање може спровести

- ако је корист лека који се клинички испитује већи од могуићег ризика по

живот и здравље испитаника,

- ако је Етички одбор донео одлуку да је терапијска корист лека, који се

клинички испитује и његов значај за заштиту живота и здравља

испитаника оправдавају његов могући ризик.

Ово што сам сада констатовао, господо, није откриће.

Из ових разлога се у КБЦ „Бежанијска Коса“ редовно, већ дуго година

спроводе студије из различитих области медицине и то - на свим одељењима, која

испуњавају Законом прописане услове. Раније, није било услова у КБЦ „Бежанијска

Коса“ за спровођење студија у области хемиотерапије. Тек захваљујући

научноистраживачком раду Владимира Ковчина, утемељене су и клиничке студије из

области хемиотерапије. То се дешавало далеко пре него што је Владимир Ковчин

именован за Директора.

Агенција је врло лако могла да прибави комплетну документацију о научном научном

ангажовању наших најеминентнијих носилаца фунција у здравству. Немојте да ја то

доказујем Агенцији!

Агенција би ми помогла да ми је одговорила на питање из мог Изјашњења - да ли

се овакав поступак водио и против некога другог од директора који се баве

клиничким студијама и главни су истраживачи или су носиоци пројеката. Или су,

на пример, посланици или министри. А податке о томе Агенција такође има.

Агенција је, у прикупљању података могла да добије писано мишљење PSI, које

гласи: „Тенденција у време одобравања студија наведених у Обавештењу, је била

да главни истраживач буде и на што одговорнијем положају у установи у којој ће

се испитивање обављати, јер би то додатно гарантовало пре свега безбедност

испитаника и приступ неопходним ресурсима, као и стручност у спровођењу

испитивања и пратећих процедура“.

Без таквога начина рада, у медицини нема развоја савремене науке. Мучно ми је је да

тај алфабет треба да доказујем у оваквој врсти документа – нашој Агенцији.

Девалвирамо и медицину и науку.

8. Агенција је обнародовала да је, Владимир Ковчин, овдашњи, а још се задржао на

научном раду у Србији:

„Употребио јавну функцију за стицање

имовинске користи

погодности за себе“

Агенција закључује да сам незаконито стекао личну имовинску корист. А при

томе не наводи на који начин је прекршен Закон.

Прескаче да наведе да су испоштоване све законске процедуре у избору

Главног професионалног истраживача, одобравању Студије. Да су испоштовани сви

аспекти уговора према Институцији, свим истраживачима и Главном професионалном

истраживачу.

С обзиром да је реч о државној Агенцији, чудим се како је превидела државни

интерес.

Уговор Главног професионалног истраживача је један од начина да КБЦ законито

приходује сопствена средства. Поготово у данашње време жестоке економске кризе и

у ситуацији када је Министарство здравља укинуло допунски рад здравствених

радника.

Истовремено, Уговор Главног професионалног истраживача омогућава да КБЦ дође

до значајне количине лекова. Њих би, иначе, морао да финансира Републички фонд за

здравствено осигурање (РФЗО).

Такође, није реткост да Спонзор после завршене Студије, сву преосталу количину

лекова, који су коришћени у Студији, поклони КБЦ-у, осим испитиваног лека.

Занимљиво је да Агенција забашурује ову не може бити евидентију околност - да је

КБЦ приходовао, да су приходовали сви укључени у сваку конкретну клиничку

студију – од медицинских сестара до лекара оперативаца.

Да, госпођа Марковић је избегла да уочи да су приходовали и ПИО фонд и Држава, на

радост господина Динкића.

О томе постоје одговарајућа документа. Докази. Агенција их има. Агенција се

не позива на њих. То Агенцији не одговара.

Скривајући све ово, на тај начин, госпођа Марковић и њен тим су омогућили листу

„Курир“ у броју од 11.09.2012. да извуче наслов „Ковчин узимао паре на муфте“.

Нисам конултовао турско-српски речник о значењу речи „муфте“, али замислите,

какав бих турски наслов за Вас могао да предложим „Куриру“?

Тада би сте се свакако увредили и тужили би сте ме, на пример. Дакле, немојте

да Вас сада заболи моја истина, на пример. После ћу да тражим лека, на

пример.

9. Агенција је свој негативан и незаснован однос према Владимиру Ковчину засновала на

премиси:

„и тако доводећи у сумњу

поверење грађана у

савесно и

одговорно

вршење јавне функције“.

Са своје стране, потрудио сам се, па сам ја –Главни професионални

истраживач, у Закону о Агенцији пронашао:

„Изузетно од става 1. члана 30, Закона О агенцији, функционер може да се бави

научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и

спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно

вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности,

функционер је дужан да пријави Агенцији“.

Колико се разумем, без сагласности Агенције се бавим наставном делатношћу.

Професор сам на US Medical School.

Бавим се и културноуметничком делатношћу – певам у хору.

Бавим се и хуманитарном делатношћу – дајем крв.

Бавим се и спортском делатношћу – носилац сам црног појаса у кендоу и каратеу.

Имам и везе са правосуђем – судски сам вештак за онкологију.

Сматрам да тиме нисам угрозио непристрасно вршење и углед јавне функције. Можда

и јесам? Али Агенција о томе ћути. Вероватно нема пријаву. Сад се самопријављујем.

Схватам да сам проблеме направио само својим научноистраживачким радом.

А то, наравно и све приходе им пријавио. Агенцији.

Па када је тако, па ако Агенција нешто сматра у вези мог угрожавања, моје

непристрасности и угледа (јавне функције), ја опет покушавам да се волонтерски

бавим истраживањем Закона, па прочитах:

„Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. члана 30,

угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља

сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је функционер дужан да престане са

обављањем тог посла, односно делатности“.

Стани, Ковчине! Па Агенција ме о томе није обавестила.

Нису ме обавестили нити да треба да престанем са обављањем свога посла.

Нису ме обавестили да не треба да престанем да се бавим својом делатношћу.

Чекај човече! Открио сам – јавна функција може да има углед. Тако пише у Закону о

Агенцији.

Ако је то тако, може ли и грађанин Ковчин да има углед?

Зашто неко себи узима за право да угрожава углед грађанина Ковчина?

Шта пише у Уставу?

Но, манимо се грађанина Ковчина и његовог „угледа“ и грађанског статуса.

Постоји и углед Ковчина –Главног професионалног истраживача.

Тај углед, у последичном реаговању „Курира“ (нису они криви – само су ме вређали

на основу вашег јавног објављивања, па написали : „Ковчин на муфте“), е – мој

професионални углед је драстично девалвиран.

Поред осталог, нисте размислили да мене сваког петка у Дневној онколошкој болници

клинике „др Жорж Мате“ чекају пацијенти које дуги низ година лечим кроз пројекте

клиничких студија. И они читају новине.

Нисте се замислили да се на сајту ваше Агенције налази Информатор за

пријављивање имовине и прихода јавних функционера, као и Водич за функционере,

објављен 2012. године. Ни у једном од ових докумената се, за бављење или наставак

бављења научно-истраживачким радом, не захтева сагласност Агенције.

Нигде се не прописује да лекар, директор здравствене установе, не може да учествује

у научном истраживању или да буде именован за Главног професионалног

истраживача.

Свуда у свету је тако. И то морате да знате. Држава мора да све зна. Ви сте Држава.

Уместо тога, У вашој интерпретацији професионални научни рад се претвата у

трагику за научника – имате „основану сумњу“, поред осталог да не одржавам

„поверење грађана“ да стварам „зависност“ која би могла да утиче на „његову

непристрасност“, да стичем „било какву корист“ ...

Није та констатација трагична за Проф. др Владимира Ковчина, као Главног

професионалног истраживача, а и – директора.

Она је трагична за госпођу Зорану Марковић, као носиоца функције у Агенцији. И ја

већ сада, у прикупљању анамнетичких података, почињем да схватам да све наведено

може да се односи на госпођу Марковић – „основана сумња“, „поверење грађана“,

„зависност“, „непристрасност“, „корист“. А дијагнозу ћу тек да поставим и решење -

лек да пропишем. Морам то тако да вам напишем, иако нисте мој пацијент. Морате да

се суочите са истином о свом раду.

Опростите, сваки мој пацијент је према међународној Процедури и нашем Закону

упознат са својом дијагнозом. Опростите, али ја сам је њему поставио. Потписао сам.

Преузео сам одговорност. Опростите, али мој пацијент зна да болује од „опаке“

болести. Извините, али он је упознат каква му је „перспектива“. Да вас обавестим, ако

ви нисте знали – он детаљно зна да може да му се продужи живот, ако се примени

моја терапија.

Пациојент ништа не мора да плати. Не плаћа ни Фонд. Треба да знате да све то неће

утицати на увоз таквог лека. Много, много далеко је од увођења у међународну

рутинску праксу, односно серијску производњу таквог лека.

Дакле, моји пацијенти и, како пишете – „грађани“, тј. њихове породице, већ су

довољно узнемирени сазнањем о опакој болести. Зато је врхунац њиховог поверења у

лекара Ковчина када потпишу изјаву да прихватају ординирани третман.

То њихово поверење према мени јесте врхунски медицински интерес.

Зато је евидентно да јавни интерес нисам подредио приватном, како покушавате да

„основано сумњате“.

Најјавнији могући интерес је да покушавам да продужим живот и да у томе отворим

перспективу. На тај начин Србија улази у савремену Европу.

Дакле, нисам ја себе одређивао за Главног професионалног истраживача. Лиценцу

сам добио у тој Европи.

Није мене пост-фестум Спонзор одређивао за Главног истраживача. То јесте мој

стручни статус, а не функција.

Та врста стручности је међународно верификована. Она није зависна од вршења

тренутне јавне функције.

Бављење јавном функцијом не значи престанак бављења професионалном функцијом

у медицини.

Чак и министри настављају свој професионални развој у медицини. И потписују

уговоре. Неће да се стручно запуштају.

Настојим да сведем ово моје негативно закључивање о наведеним ружним

околностима због моје констатације да Агенција нема доказе. Ту, ево, признајем,

нисам баш тачан и прецизан.

Уствари, Агенција има Доказе. Признајем, они су њени и само њени. Ауторско право

је, у интелектуалном и опреативном смислу, искључиво у домену капацитета у

Агенцији. То су:

(1) Реклаказала;

(2) Рече ми један чоек;

(3) Имамо анонимну пријаву;

(4) Чули смо;

(5) Дојавили су нам;

(6) Прича се;

(7) Тако је, сигуран сам у то;

(8) Веруј ми на реч...

Па веруј сада „доказима“ Агенције.

10. Агенција је мени, Ковчину, написала:

„ Поступак је покренут по службеној дужности

проверавајући податке из регистра функционера

Агенција је дошла до сазнања

да је Владимиру Ковчину у току вршења јавне функције директора БК

као одговорно лице закључио већи број уговора о клиничком испитивању са

спонзорима тих истраживања

у којима је био одређен за Главног истраживача“.

А Ковчин је у Закону о Агенцији прочитао:

„Функционеру који је изабран на јавну функцију непосредно од грађана, функционеру

коме је престала јавна функција и повезаном лицу може се изрећи мера упозорења и

мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона.

Ако лице из ст. 1. и 2. члана 51. Закона о Агенцији не поступи по изреченој

мери упозорења до истека рока који му је у одлуци одређен, изриче му се мера јавног

објављивања препоруке за разрешење, односно мера јавног објављивања одлуке о

повреди овог закона.

Ако је функционеру изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење,

Агенција подноси иницијативу за разрешење функционера органу који га је изабрао,

поставио или именовао. Надлежни орган је дужан да обавести Агенцију о мерама

предузетим поводом изречене мере јавног објављивања препоруке за разрешење,

односно иницијативе, у року од 60 дана од дана објављивања мере“.

Још сам се обавестио да је Чланом 51. истог Закона предвиђена, као прва мера –

упозорење, а потом:

„ако лице из ст. 1. и 2. овог члана не поступи по изреченој мери упозорења до истека

рока који му је у одлуци одређен, изриче му се мера јавног објављивања препоруке за

разрешење, односно мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона“.

Да је, којим случајем, Агенција поступила у складу са својом претходно наведеном

законском обавезом, свакако да би се у свом Решењу појавила са својим Упозорењем,

као – доказом. Агенција то нема.

Наравно, у Закону пише још и:

„Ако лице из става 1. и 2. члана 51. Закона о Агенцији не поступи по изреченој мери

упозорења до истека рока који му је у одлуци одређен, изриче му се мера јавног

објављивања препоруке за разрешење, односно мера јавног објављивања одлуке о

повреди овога Закона“.

Читао сам Орвелову „Животињску фарму“. У лектири сам имао Кафкин

„Процес“. Па се питам – да ли смо завршили исте средње школе? Да ли припадамо

истој култури? Имамо ли исти морал? Па да се толико занесемо постојећим радом у

агенцији (намерно реч „агенција“ пишем малим словом, јер је било и има „заношења „

функцијом у разним домаћим и страним агенцијама) да заборавимо да увек, после

свега, на ред долазе савест и одговорност.

Поготово ако човека, тј. Ковчина, уопште нисте упозорили, обавестили,

педагошки повукли за уши.

Али, манимо се сада моралисања о нечијој савести и накнадној одговорности,

јер, у том Закону још пише:

„Ако је функционеру изречена мера јавног објављивања препоруке за

разрешење, Агенција подноси иницијативу за разрешење функционера органу који га

је изабрао, поставио или именовао“.

Уместо свега логичног и сувислог, Агенција јавно објављује свој

неправноснажан и незаконит документ и дифамира ме у јавности – преко поменутих

средстава јавног информисања.

Дакле, ја нисам добио никакву опомену нити рок да престанем са једном од

делатности (Главног професионалног истраживача или Директора).

Агенција је погазила Закон о Агенцији, то ће рећи - о себи самој. Обелоданила је меру

Предлога за смену, иако је претходно предвиђено да ако се утврди постојање сукоба

интереса:

„Агенција одређује рок у коме је функционер дужан да престане са обављањем тога

посла, односно делатности“ (члан 30).

О том чињењу Агенције постоје Докази: сајт Агенције, саопштење посредством

званичне Државне агенције Танјуг, а последично – низ текстова у средствима јавног

информисања.

У прилогу су овог мог Документа.

То мени - функционеру, дозвољава да закључим да је Агенција била врло подмукла

према грађанину Ковчину.

Зато морам да размишљам и о друштвеној заснованости подмуклог понашања тима

госпође Марковић.

Не као функционер, него као грађанин, интензивно размишљам и о свом законитом

обраћању господину Саши Јанковићу, јер је он заштитник грађана.

При томе, нити је госпођа Марковић сенатор (нема везе са Калигулом и његовим

коњем) познатији као Макарти, нити има уверење од Конгрегације за доктрину вере о

квалификованости за истеривање вештица у верујућем католичком свету. Модератори

оваква поступања, у њиховим зачецима, нису препознавали да је то пут у Дахау или у

Стаљинову Љубљанку. Они су „само спроводили Закон“.

Дакле, Агенција не наводи свој Доказ да ме је у складу са Законом, обавестила да сам,

по њеном ставу, „у сукобу интереса“.

Агенција нема такав документ. Нема свој Доказ.

Уместо тога, у незавршеном поступку Агенција свој Допис прослеђује и Оснивачу,

Скупштини Града Београда.

О томе ја имам не може бити аутентичнији доказ – то је допис Агенције Оснивачу са

предлогом за смену др Владимира Ковчина, бр. 020-00-43/11-11.

Егземплар безобразлука Агенције је, констатујем, да није имала елементарно

поштење, па да напише да сам се баш Њој не може бити благовременије пријавио да

се бавим клиничким студијама. Односно, да сам то одмах пријавио по постављењу на

место Директора КБЦ. Баш због поштене, а показало се – наивне, перцепције да је

моја самопријава довољна за даља поступања, ако тамо неко у Агенцији закључи да

треба да ме о нечему обавести или упозори, да ме посаветује (добронамерно) у оквиру

својих надлежности за које је плаћен.

Зато не одговара истини да је:

„Агенција за борбу против корупције прикупила по службеној дужности податке да

сте у току трајања јавне функције Директора КБЦ „Бежанијска Коса“ током 2010. и

2011. закључили као одговорно лице одређени број уговора о клиничком

истраживању између одређених спонзора и клиничког центра у којима сте одређивани

за Главног истраживача, на основу којих сте закључивали посебне уговоре о делу за

накнаду у извршеном истраживању“.

То не одговара истини, јер сам ја тај, који је све то пријавио Агенцији. А она себи

самохвалисаво приписала да је „прикупила податке“. Као да сам улични лопов, који је

скривао отргнути ланчић са врата пролазнице испред улаза у зграду у улици Царице

Милице бр. 1.

Наравно, наша лажљива Агенција не наводи да на то моје обавештење, није реговала.

Таква Агенција не наводи да је њена администрација ћутала више од три године.

О том свом чињењу ја имам – Доказ. Агенција се не позива на њега. Агенцији то не

одговара.

11. У Решењу Агенције сам прочитао да сам:

„себе довео у ситуацију

да јавну функцију користи

за стицање имовинске користи

и одеђених погодности за себе“.

Агенција још наводи да:

„осталих 70% накнаде

добија главни истраживач

што је накнадно регулисано посебним уговорима.“

На овај начин полуистином и дезинформацијом ствара се конструисани основ

за бесмислене и неосноване оптужбе. Реч је о кампањи, која кулминира у виду

оптужбе да сам се, шта год би то требало да значи, неосновано обогатио у енормним

износима.

Агенција своје наводе из Решења гради на селективном коришћењу података.

Тенденциозно их извлаче из контекста. Реч је о манипулацији заснованој на

полуистинама. Истовремено, Агенција не наводи чињенице и реално чињенично

стање, подржано конкретним доказима, које сам у више наврата био достављао

Агенцији

У Решењу се нигде не наводи било какав износ, који је Главни професионални истраживач

остварио својим „противправним деловањем“. Нема чињенице да је само он формално преко

свог рачуна реализовао трансакцију пријема новца, у циљу његовог исплаћивања истра

истраживачком тиму у складу са њиховим обимом учешћа у истраживању.

Навођење да је Главни професионални истраживач остварио приход, без навођења структуре

његових трошкова, нити без навођења да није остварио никакав приход од уговора за које је

наведено да нису ни реализовани, Агенција ствара привид „противправног“ деловања.

Нема конкретизације на који начин је такво деловање довело да сукоба интереса којим је

функционер себи остварио противправну добит. Наиме, он је у овом случају такву „корист“

омогућио и другим члановима истраживачког тима, Установи и Државном буџету.

Објаснио сам Агенцији, кад већ употребљава тај термин - „корист“ почео да стичем много

давно пре те функције. Објаснио сам да сам само наставио да радим свој посао. Зашто

Агенција употребљавате ту реч „корист“, а не формулацију „надокнаду регулисану

Правилником, односно Уговором“?

Агенција злонамерно употребљавате реч „погодност“. Очигледно да она под тим

подразумевате да је погодност поштено стечена надокнада за бригу о људима који копне,

распадају се у боловима. То је надокнада за рад Тима који настоји да им продужим живот и

да у томе имамо сатисфакцију за своју мисију. У томе често успевамо? Зашто сам добио

овакво „Признање“ од Агенције?

У складу са таквом „основаном сумњом“ Агенције, ја могу да прекинем та лечења. Ако сам

несавестан. И да дописом, баш као и мене Агенција, обавестим пацијенте да је – крај.

12. Један од примера за наведени приступ је став Агенције да:

„предмет овог поступка није утврђивање тачног износа

колико је именовани примио

и да ли је пријавио Агенцији за борбу против корупције све накнаде по тим

уговорима

С ОБЗИРОМ ДА СЕ У ОВОМ ПОСТУПКУ УТВРЂУЈЕ САМО ПОСТОЈАЊЕ

СУКОБА ИНТЕРЕСА“.

Ово је хипокризија Агенције.

Из свега претходно наведеног не налазим да сам на било који начин

угрозио јавни интерес, нити да је мој наставак бављења научним

истраживањем, тј. клиничким студијама, на било који начин утицао на вршење

функције Директора КБЦ „Бежанијска Коса“. Такође, ни на који начин нисам

утицао на Спонзора или Посредника (CRO) да изабере мене за Главног

истраживача или КБЦ, као „сајт“ на коме ће се спроводити клиничке студије.

Дакле, овде није реч о приватном интересу, него о бављењу струком.

Агенција би хтела да ми забрани да се бавим струком. То не може нико да ми

одузме. То је мој посао.

Управо је јавни интерес да КБЦ „Бежанијска Коса“ настави да се бави

клиничким студијама у области медикалне онкологије.

Јавни интерес ја да се бар једном таквом пацијенту у КБЦ-у за одређено

време бар продужи живот. Статистика и резултати показују да у томе

успевамо.

Наравно, ако би било по Агенцијином могу ја одмах да прекинем своје

своје ангажовање. Одмах престаје да ради цео Тим. Медикална онкологија коју

сам годинама мукотрпно стварао, последично – нестаје у КБЦ „Бежанијска

Коса“.

Зато стравично звучи када Агенција напише:

„стога произилази да сте себе у конкретном случају довели у ситуацију

да јавну функцију користите за стицање неке користи или погодности и на тај

начин сте довели у сумњу поверење грађана у савесно и одговорно вршење

јавне функције ...“

У свом Предлогу за моју смену Агенција је прикрила и избегла да

обавести Скупштину Града, господу Ђиласа и Антића, „Танјуг“, „Бету“,

„Политику“, „Блиц“, „Данас“, „Ало“ и „Курир“ - да је дотични Главни

професионални истраживач, у јавности познат као Ковчин, препознатљив и у

Пореској Управи, али као Владимир Ковчин са ЛБГ-ом. Тај је плаћао порез по

одбитку, све дажбине и на крају платио и годишњи порез на доходак грађана.

О томе постоје одговарајућа документа. Докази. А Агенција се не

позива на њих.

Документа – која постоје, не одговарају Агенцији.

13. Агенција је, приписујући ми „све и свашта“, у свом Решењу пронашла и објаснила

шта је „мој интерес“:

„ интерес истраживача је

научни допринос

јавног објављивања радова“.

Дакле, према ставу Агенције, требало би да је "јавни интерес" да директори

здравствених установа буду професионални политичари, а никако у земљи и свету

признати стручњаци. Поготову они који би и у том случају свакако желели да наставе

да се баве својом професијом. Можда "јавни интерес" не би био угрожен када по

основу свога рада не би остваривали приходе. Своди се да су приходи категорија

намењена професионалним политичарима. Они о њиховом износу подносе извештај

Агенцији, али нису у сукобу интереса. Међутим, експерти и признати стручњаци би

вероватно требало да раде без икакве надокнаде, као доживотни волонтери...

Произилази да се без сагласности Агенције може бавити научно-

истраживачким и наставним радом, али само ако Главни професионални истраживач

не остварује приходе кроз клиничка испитивања лекова. У исто време не треба да

објављујује ни научно-истраживачке радове. То се такође може квалификовати као

сукоб интереса.

Из оваквог понашања Агенције могући закључци су да:

НА КРАЈУ МАНДАТА ИЛИ - ИМАШ ПРЕПОРУКУ ЗА РАЗРЕШЕЊЕ ИЛИ СИ

ЧИСТ КАО СУЗА,

АЛИ СИ ЗАБОРАВИО МЕДИЦИНУ.

ЗАБОРАВЉЕН СИ ОД СВИХ СА КОЈИМА СИ ИКАДА ПРОФЕСИОНАЛНО

САРАЂИВАО.

ИЗГУБИО СИ ТИМ.

ВИШЕ НЕМАШ ЗНАЊЕ.

ИЛИ НЕ СМЕШ ВИШЕ ДА ОБЈАВИШ НИ ЈЕДАН

НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД.

ПА ТИ САДА ИЗАБЕРИ, ЧИМ ЧУЈЕШ ДА НЕКО КАДРИРА ДА ИЗ

МЕДИЦИНЕ УЂЕШ У ПРОЦЕДУРУ ЗА ИМЕНОВАЊЕ НА ЈАВНУ

ФУНКЦИЈУ.

14. У контексту наводне заштите пацијената, односно јавног интереса, Агенција посебно

наглашава, очигледно у намери да потенцира мој „сукоб интереса“, па помиње:

„интерес пацијената ...

чију дијагнозу је он утврдио“.

А ко би други утврдио дијагнозу – у функцији клиничких истраживања у медикалној

онкологији. Када сам ја једини професионални Главни истраживач у тој области у КБЦ

„Бежанијска Коса“. Смучило ми се да то понављам.

На који начин штитим интерес пацијената наводим цитат из документа PSI:

„Избор др Владимира Ковчина за главног истраживача заснован је на свим

наведеним критеријумима, као и смерницама Добре клиничке праксе. Др Ковчин и његов

тим су показали висок квалитет у вођењу клиничких испитивања на свим нивоима. Сваки

од чланова истраживачког тима има образложено и документовано образовање и

стручност у делу посла који обавља (сходно члану 31 Правилника). Безбедност

пацијената је на првом месту, и строго се води рачуна о поверљивости њихових података.

Испитивани производ се чува у одговарајућим и добро контролисаним условима, што је

од виталног значаја за безбедност и квалитет вођења студије. Истраживачки центар и тим

др Ковчина су на редовним мониторинг као и посетама које је обавио спонзор били увек

високо оцењивани.“

PSI, после још неких констатација закључује:

„Из свега претходно наведеног, желимо да закључимо да је др Ковчин испунио све

законске и Спонзорове, као и услове Добре клиничке праксе за вођење клиничких

испитивања на позицији главног истраживача.“

15. Агенција је констатовала да је Жалилац Ковчин:

„Као директор КБЦ „Бежанијска Коса“

имао круцијалну улогу

у спровођењу клиничких истраживања у том центру.“

Констатујем да је исправно у Образложењу ожалбеног Решења утврђено да сам имао

кључну улогу у спровођењу предметних клиничких истраживања. Међутим, ниједна

одлука нити предметни уговори нису настали као последица зависности између јавне

функције директора КБЦ „Бежанијска коса“ и Главног професионалног истраживача.

Није било формалних разлога на основу којих је исто лице доносило одређене одлуке.

Жалилац није користио своја овлашћења директора. ОН НИЈЕ САМ СЕБЕ ИЗАБРАО.

ПОНАВЉАМ - ИЗБОР ГЛАВНОГ ИСТРАЖИВАЧА ВРШИ СПОНЗОР.

ПОНАВЉАМ – ДР КОВЧИН ЈЕ ПРОФЕСИОНАЛНИ ГЛАВНИ ИСТРАЖИВАЧ.

Дакле, каснија функција др Ковчина није била ни од каквог утицаја на утемељење,

организовање и ток његовог бављења клиничким студијама у КБЦ „Бежанијска Коса“.

Напротив, Ковчинова пресудна улога и резултати у клиничким студијама су били једна

од одлучујућих референци да буде именован за Директора.

С обзиром на укупну кадровску проблематику, која је у то време постојала у

КБЦ „Бежанијска коса“ и о којој Агенција очигледно нема никаква сазнања, за

именовање Ковчина искључиву улогу је имала његова стручност, а не било каква

политичка опција или страначка квота.

16. Агенција је „утврдила“ да је Владимир Ковчин:

„Користећи овлашћења која има

у својству Директора КБЦ,

ОМОГУЋАВАО

СЕБИ

да обавља послове Главног истраживача у том КЦ“.

Очигледан циљ исхитреног доношења Решења Агенције јесте разрешење Владимира

Ковчина.

Циљ није транспарентно, јасно и недвосмислено разјашњење суштине

обављања функције Главног професионалног истраживача, као и статуса такве

стручне професионалне функције у односу на нову пословодну функцију коју је почео

да обавља. То се нарочито односи на његов рад у условима када је изостало

именовање његовог Заменика, па је једини у КБЦ „Бежанијска коса“ имао право

потписа.

Агенција то тенденциозно није хтела да разјасни.

Најпре, Законом о здравственој заштити и важећим Колективним уговорм за

здравствене установе је предвиђено да је законски заступник здравствене устснове

директор. Самим тим у његовом делокругу рада је и да потписује уговор о чијем је

закључењу донета одлука.

Важећим Правилником за 2010. и 2011. годину није било забрањено да Главни

професионални истраживач истовремно буде и одговорно лице - директор

медицинске установе са којом се закључује уговор.

То је све у складу са условима, који се морају испунити. Они су везани за

специфичност медицинске науке и стручности која се захтева при одабиру лица на

место директора здравствене установе. Директору тиме није искључена могућност да

се бави научно истраживачким радом.

Један од систематизованих услова за функцију Директора у овој медицинској

установи је да именовани буде доктор наука.

Агенција нигде не помиње овлашћења директора. Не помиње правни акт којим је

директор овлашћен за заступање правног лица и потписивање уговора. То је Статут

КБЦ „Бежанијска коса“. У њему су дефинисане надлежности и овлашћења директора.

Једна од надлежности је заступање и потписивање уговора.

Међутим, у време потписивања уговора на основу којих је Агенција донела Решење,

није био именован Заменик директора. Њега именује оснивач - Скупштина града

Београда. Предлагач је Управни одбор КБЦ „Бежанијска коса“., Он то није учинио.

Дакле, није постојао правни основ да уговоре потписује друго овлашћено лице.

Таква ситуација је трајала до јула 2011. године. Једино лице које је било овлашћено за

потписивање свих уговора, па и предметних био је директор КБЦ „Бежанијска коса“,

овде Жалилац. Нови Заменик са правом потписа је именован тек када је

стабилизована кадровска ситуација. Колико-толико, наставило се да послује у

стабилизованијим условима.

Може се закључити да је предметно Решење заостатак, последњи трзај, таквих

околности.

Ни једна од редовних инспекција, које су долазиле у КБЦ „Бежанијска коса“, није

имала никакве примедбе – налазе, који би утицали на прекид или забрану студије или

на репутацију Владимира Ковчина као Главног професионалног истраживача или на

околност да је Ковчин Директор.

Наводим цитат из документа PSI:

„Такође напомињемо да ово није изолован случај да се директор установе

именује за главног истраживача у студији. Шта више ово је устаљена пракса на неким

од центара у Србији, а неретко се дешава, а негде је готово и услов, да је главни

истраживач начелник клинике или одељења на ком ради. АЛИМС-у се на увид

подноси биографија главног истраживача, која садржи доказ о стручности,

референцама и познавању Добре клиничке праксе (члан 41, тачка 14), те се на основу

ове и остале документације одобрава вођење студије, а самим тим и прихвата главни

истраживач.“

Такође и Clinres farmacija констатује:

„Често се дешава да главни истраживач буде уједно и директор установе у

којој се спроводи клиничко испитивање, што се дешавало и у ситуацијама које смо

ми, Clinres farmacija d.o.o спроводили.“

Clinres farmacija закључује:

„Спонзор истраживања доноси финалну одлуку о томе ко ће бити главни

истраживач.“

Решењем Агенције није наведен поступак којим је предложен Главни

професионални истраживач. Нигде се децидирано не наводи ноторна процедурална

истина да Главни професионални истраживач није иницијатор. Он не предлаже

Спонзору да баш он буде именован или предложен за Главног професионалног

истраживача.

Сви уговори о клиничком истраживању које је КБЦ „Бежанијска Коса“

закључивала са спонзорима, у којима је Владимир Ковчин (Жалилац) одређиван за

Главног професионалног истраживача, закључени су у складу са важећим законима и

Правилником о садржају захтева, као и документације за одобрење клиничког

испитивања лека и медицинског средства. При томе, Спонзор је тај који бира

медицинску установу. Бира Главног професионалног истраживача.

Он узима у обзир критеријуме о истраживачима који су утврђени на светском

нивоу. Одлучивање о предлогу зависи од предмета испитивања, односно области

истраживања која је обухваћена студијом. Од посебнјог значаја су претходна

референтна искуста са тим истраживачем, односно са тим професионалним Главним

истраживачем, полазећи од мање сложених пројеката па све до врло компликованих

пројеката. Процењује се доказаност квалитета његовог Тима. Међутим, битно

опредељење јесу референце установе са којом се закључује уговор.

Управо Спонзор покреће захтев за закључење уговора медицинској установи и

Главном професионалном истраживачу кога Спонзор одабере. Зато је нејасано на

основу којих доказа је Агенција у свом поступку утврдила да правна процедура за

спровођење клиничке студије започиње молбом Главног професионалног

истраживача Научном одбору.

Сви уговори о клиничком истраживању, које је КБЦ „Бежанијска Коса“,

закључила са спонзорима, у којима је Жалилац одређен за Главног професионалног

истраживача су закључени у складу са важећим законима и Правилником о садржају

захтева, документације за одобрење клиничког испитивања лека и медицинског

средства, при чему главног истраживача и медицинску установу бира спонзор.

Зато је нејасано на основу којих доказа је Агенција у поступку, који је спровела,

утврдила да правна процедура за спровођење клиничке студије започиње молбом

Главног истраживача Научном одобру.

Избор Владимира Ковчина за Главног професионалног истраживача је био у складу и

са важећим Правилником из 2010. и 2011. године. Према њему, могла је да буде

одабрана само особа научно наставног звања.

Понављам да Агенција није схватила да као истраживач у клиничким студијама имам

искуство од 18 година. То је период од бар 16 година континуирано пре

постављења на садашњу функцију Директора КБЦ. Почео сам 1993. године као

магистар медицинских наука из области онколошке имунологије стицањем првог

истраживачког звања: Истраживач сарадник.

Тренутно сам, у КБЦ „Бежанијска Коса“, једини субспецијалиста онколог,

који се бави применом хемиотерапије. Од свих лекара једини испуњавам услове

за Главног истраживача у тој области односно, ја сам, на жалост, једини онколог

у КБЦ „Бежанијска Коса“ који има научно - наставно звање и бар, докторат, а

само такав може да буде Главни истраживач.

Дакле, не постоји нико други.

Две године пре постављења за Директора КБЦ, октобра 2007. завршио сам

обуку и положио тест на курсу „Добре клиничке праксе за истраживаче“ (GCP for

Investigators, Research Physicians, Site Nurses and other Research Professionals) Тако сам

постао члан Удружења Професионалних Клиничких Истраживача (Association of

Clinical Research Professionals),под међународним бројем за чланове из Србије -

10080001.

Према томе ја сам у Међународној бази података, не зато што сам сада

директор, него зато што сам међународно верификовани стручњак. Верификовано ми

је звање.

Агенција је прећутала и није навела ни поступак за добијање сагласности

надлежних институција. Наиме, и овај поступак не иницира Главни истраживач већ

Спонзор. По Правилнику је дефинисано да Главни истраживач после добијања

сагласности АЛИМС подноси предлог Научном одбору за одобрење Студије.

Подношење овог предлога Научном одбору не може се окарактерисати да има

утицај на коначну одлуку.

Коначну одлуку доноси Етички одбор. То је назависно тело. У њему није члан

ни директор, нити Главни професионални истраживач.

17. Агенција је „открила“ да постоји:

„16 уговора по којима је

ОН САМ

ОДРЕЂЕН ЗА ГЛАВНОГ ИСТРАЖИВАЧА.“

Ово је лаж.

Већ је довољно разобличена у претходним деловима овога Документа.

Такође, најречитији су подаци да сам на функцији директора, 2009. потписао

само једну одлуку о мом ангажовању на спровођењу клиничке студије.

У 2010. сам потписао још 9 одлука.

Чим је именован мој нови Заменек, он је почео да потписује те документе – у

2010. је потписао 1, у 2011. – 7 одлука, а у 2012. једну. Агенцију то није интересовало-

циљ је био да се представи да је Ковчин заустави рад свих. Вештачки је

изманипулисан утисак извлачењем из контекста ситуације у којој је Ковчин остао

једини потписник – без Заменика.

При томе, избачен је податак да су остали главни професионални истраживачи,

из других области, у том периоду укупно имали 94 клиничке студије.

Дакле, није тачан утисак који хоће да се наметне да други нису могли да раде,

односно, да је Ковчин отео све студије за себе.

Срамота!

Агенција посебно образлаже:

„Агенција је ценила наводе из изјашњења Владимира Ковчина датог у

поступку пред Агенцијом, али је нашла да исти нису од утицаја за доношење

другачије одлуке о повреди одредаба Закона о Агенцији. Наиме, Агенција није

прихватила наводе именованог да није подредио јавни интерес свом

приватном, јер се бавио струком. Ово стога што је именовани у 11 случајева у

току 2010 и 2011 године (као и 5 након јуна 2009 године од Када врши

функцију директора КБЦ „Бежанијска коса“) закључивао уговоре у којима је

давао сагласност да он сам буде одређен за главног истраживача.“

Срамота!

Већ сам разјаснио да ни један уговор не даје сагласност за Главног

професионалног истраживача.

Али, доказао сам и да се Агенција није потрудила да проучи

нормативну процедуру именовања Главног истраживача.

Нема смисла господо!

Агенција, такође, није обратила пажњу да истраживачи, према међународним

прописима, потписују изјаву о непостојању сукоба финансијског интереса

(Investigator Financial Disclosure).

Ту изјаву сам редовно потписивао за све студије. У таквој врсти докумената

или у било којој врсти докумената, нигде се не наводи, не забрањује се, да Директор

учествује у клиничким истраживањима!

Последично, Агенција нема ни законски заснованог образложења да сам у

функцији Директора КБЦ „Бежанијска Коса“ омогућио себи реализацију приватних

интереса.

Који сам то конкретно Закон прекршио? Коју то конкретно процедуру нисам

испоштовао? Да ли се било која моја процедура разликовала од процедура које

спроводе остали директори здравствених установа, који су, листом, главни

истраживачи? Да ли је било које моје поступање законски нетранспарентно?

Шта је то требало да учиним да не будем по њиховом „стручном“ мишљењу у

сукобу интереса?

Е, то се у Решењу не спомиње. И не може да се спомиње, јер тога нема.

Дакле, Научни одбор КБЦ-а разматра, прихвата предложеног или предлаже

другог кандидата на основу дефинисаних критеријума, у складу са Правилником о

условима и начину клиничког испитивања лека, поступку и садржају документације

за одобрење клиничког испитивања.

То је:

„ ...лице са специјализацијом у области у којој се примарно примењује лек

који се клинички испитује, које има научно звање у области медицине, које је

запослено у здравственој установи и непосредно је одговорно за лечење

испитаника, поседује додатно знање у области Добре клиничке праксе у

клиничком испитивању...“.

У КБЦ „Бежанијска Коса“ ово је наслеђена пракса из претходног периода. И

тада је Директор био истовремено и Главни истраживач.

То је пракса у готово свим здравственим установама у Србији и свету, у којима

се спроводе клиничке студије. У свима њима учествују директори као главни

истраживачи. Ја ту нисам никакав изузетак. Такође има и других лекара који су

привремено именовани или изабрани на функције, а у својим матичним установама

раде клиничке студије.

Спонзор - Посредник (CRO) није оставио могућност да Уговор потписује

Председник УО, у суловима када је КБЦ „Бежанијска Коса“ остао без Заменика.

О процедури и тајмингу за избор мог Заменика Агенција је требало да прибави

одговарајући документ од Скупштине Града Београда. Да се увери да је било баш

тако.

Доказ. Агенција га нема, јер се није потрудила да бар нешто прибави у моју корист.

Наравно, Статутом је директор могао да своја овлашћења пренесе на друго лице. Али

би се тада могло поставити питање да ли је тиме намерно покушао да прикрије „сукоб

интереса“ тиме што би овластио друго лице да уместо њега потписује уговоре у

којима је он Главни истраживач. И опет би се дошло у ситуацију сличну овој.

Зато је Директор о својој дилеми око потписивања ових уговора обавестио

Председника УО. Од њега је тражио да потписује сагласност за спровођење

клиничких студија у КБЦ „Бежанијска Коса“. Агенција није тражи о томе његову

изјаву.

18. Агенција је „утврдила“, па написала да сам:

„Стекао одређену имовинску корист,

као и погодност

да на научноистраживачком плану напредује,

објављујући

ШТО ВИШЕ

научних радова у области клиничког испитивања лекова.“

Волео бих да је тако. ШТО ВИШЕ... Али није. Агенција лаже.

Лаж је да сам објавио иједан од мојих научних радова на тему испитивања

лекова из поменутих клиничких студија и да сам по том основу напредовао у научно-

наставном звању.

Госпођа Марковић лаже, јер сам се у међународном регистру професионалних

истраживача, на основу свог претходног деветнаестогодишњег научног рада,

„задесио“ знатно пре него што сам постао директор. Имам међународну

професионалну лиценцу. Нисам волонтер. Нити водник стажиста. При томе, у сваком

мом уговору је прецизно дефинисано да интелектуална својина не припада мени него

Спонзору. Једино он има право да објави резултате клиничких испитивања.

Значи, немогуће је да сам их ја на било који начин објавио и да то користим за

професионално или научно напредовање.

Узимам себи за право да закључим да је Агенција то злонамерно написала, јер

у њој очигледно не седе правно неписмене особе, с обзиром на стечене дипломе

правних факултета. Баш као што и ја имам „неке“ дипломе, па сам међународно

признат и познат.

Агенција је требало да прибави одговарајући документ од Међународног

регистра професионалних истраживача о нормативи која прецизно регулише ову

метерију.

Доказ? Агенција га нема. А било би добро.

Према томе, нисам објавио нити један научни рад у области клиничких

испитивања лекова. То нису учинили ни спонзори, који су једини власници

интелектуалне својине из тих истраживања, све према међународним уговорима.

Дакле, Агенција не може да има доказе: које и колико радова сам објавио; где

су објављени; у којим часописима и, колики је импакт фактор часописа.

Агенција не може да има те „доказе“, из једноставног разлога – они не постоје.

Међутим произилази да, Нешто што је Ништа, у правној лабораторији

Агенције је произвело – Нешто. Врхунска апстракција у новооткривеној клиничкој

пракси агенцијске логике. Морам да прокоментаришем овај, правни – усуђујем се да

кажем, „бисер“ (ја лекар!).

Агенција нема доказа ни за незасновану тврдњу из Решења да је др Ковчин

наводно напредовао захваљујући тим радовима. Поред осталог, Агенција се није ни

потрудила да сазна под којим условима се напредује у науци. Ја је нећу едуковати. У

ствари хоћу, ако ми плате, али да ме не прогоне за сукоб интереса.

19. Агенција је, пише у Решењу:

„НАРОЧИТО ЦЕНИЛА

ЧИЊЕНИЦУ

да је именовани члан у Комисији за ствљање у промет хуманих лекова у

Агенцији за лекове и медицинска средства,

што је УЗЕТО КАО ПРЕДНОСТ именованог

у односу на ДРУГЕ истраживаче“,

Према томе, Агенција „узима у обзир“:

„надлежност Агенције за лекове и медицинска средстав да издаје дозволе за

спровођење клиничких испитивања лекова и медицинских средстава, због чега нису

прихваћени наводи именованог да је добијао одређене студије само зато што је

експерт за наведену област медицинских наука.“

Као да све што сам Агенцији написао у свом Изјашњењу – не постоји. Жмурка

у пракси – „појела маца“. Не знам да ли је реч о рутини Агенције.

Неће моћи тако, јер је евидентно да, осим паушалног „дубокоумног“ размишљања

„стручњака“, Агенција – нема доказа.

Наиме, навођење чланства Ковчина у једној Комисији АЛИМС-а, као од

утицаја на доношење одлуке о клиничком истраживању, лишено је основног

елемента којим се ова тврдња покушава да доказује. Реч је о надлежности радног тела

у коме Ковчин обавља експертске активности у АЛИМС.

Није наведено да ова Комисија у складу са Законом о лековима и медицинским

средствима има статус саветодавног органа. Ову Комисију одобрава надлежни

Министар здравља. Није наведено да су критеријуми за постављање у ову Комисију

искључиво стручност и искуство о конкретној области

Агенција се није потрудила да од АЛИМС званично добије документ са том

наведеном делатношћу Ковчина у оквиру АЛИМС, као и надлежности Комисије чији

је члан. Наиме, да ли ово тело може и на који начин може да утиче на одлуку АЛИМС

о прихватању клиничког испитивања за које захтев подноси Спонзор, а не Главни

професионални истраживач?

Оно то не може.

Ковчин је само експерт у Комисији за регистрацију хуманих лекова.

На овај начин Агенција за борбу против корупције инсинуира другој државној

Агенцији да је корумпирана. Штавише, Агенција за борбу против корупције преузима

њихове надлежности - одређује ко може, а ко не може да буде главни истраживач у

клиничким студијама.

То није лепо од Вас госпођо Марковић. Бар сте могли да будете вреднији, па да

контактирате ту Комисију, па да се распитате да ли сам и на који начин утицао на

њихову одлуку. А ја чак и не знам ни ко су чланови те Комисије која одобрава

клиничке студије.

Према томе, поступак који се спроводи после захтева Спонзора је спроведен. Главни

професионални истраживач је после добијања сагласности АЛИМС поднео предлог

Научном одобору за одобрење сваке појединачне студије. Кључни услов је био, у

складу са чл. 61. Закона о лековима и медицинским средствима, ради испуњености

услова за клинички испитивање лекова, доношење одлуке Етичког одбора КБЦ

„Бежанијска Коса“. Наведена процедура је спроведена за сваки појединачни уговор.

Опет напомињем да нисам члан тог Етичког одбора и да немам могућност утицаја на

његове одлуке.

Све ове чињенице нису у спроведеном поступку употпуности утврђене, нити

их је Агенција ценила приликом доношења ожалбеног Решења.

20. Све ово указује да се „некоме“ много жури. Неко је у Агенцији добио наруџбину. При

томе Агенцији се пружила прилика да покуша да покаже како нешто ради.

Међутим, питам се шта ће Агенција да покаже шта је урадила у вези пријава о

евидентној корупцији у здравству, које су уредно заведене у њеној архиви? А те

пријаве нису анонимне.

Докази о томе су у архиви Агенције и у службеном документу Агенције од

05.09.2012. „ Извештај о облицима, узроцима и ризицима корупције у систему

здравства“.

Због незаконитог поступања према мени, као непосредним поводом, а пре свега, због

маскирања свог непоступања према евидентним случајевима корупције, зато тражим,

понављам то, смену госпође Зоране Марковић.

Да се ово зло, према медицини и науци, даље не би наставило.

Уосталом, суштина моје мисије је да људима продужавам живот. Мене из науке нико

не може сменити.

Очигледно је да организована криминална група која је покушавала да издејствује

моју смену пре више од годину дана, приписујући ми разне криминалне радње, које су

истражни органи искључили, има утицаја и на нашу „недодирљиву“ Агенцију.

О понашањима организованих криминалаца сам уредно обавештавао Оснивача.

Актуелни проблем госпође Марковић је што се о томе није обавестила. Зато је

пролетела кроз отворена врата.

Докази о тим мојим поступањима су архивама Скупштине Града Београда,

Министарства здравља, МУП-а Србије, Сњекретаријата за здравље Београда, КБЦ

„Бежанијска Коса“ итд.

Ипак, не памтим да сам срео људе који су спремни да са толиком безочношћу, свесно

и намерно шире лажи и угрожавају углед других људи и институција.

Води ли се овакав поступак против још неког Директора здравствене установе из

истог разлога, одн. због учешћа у клиничким студијама?

Ако се не води (а сигуран сам да се не води), онда ово све почиње да личи на

Орвелову Животињску фарму где су сви једнаки, само су неки ЈЕДНАКИЈИ од

других!

21. Ако би Агенција наставила са таквим својим орвеловским поступањем, њено

овлашћено и одговорно лице би одмах суштински следствено наложило Главном

професионалном истраживачу да одмах престане да лечи своје пацијенте!

То „ одмах“ баш лоше звучи. Онколошким пацијентима. Њима врло често и дани

значе у продужавању преосталог живота. А вероватно би то лоше звучало и јавности.

Јавности је хуманост значајна вредносна категорија.

Посебно питање је то што би Агенција, последично, запала у ћорсокак, јер би

за завршавање лечења требало да пронађе другог Главног истраживача. Уз све дужно

поштовање дуготрајне међународне процедуре. Опет долазимо у ћорскокак, јер сам ја

сам једини професионални Главни истраживач – медикални онколог у КБЦ

„Бежанијска коса“. Већ сам објаснио да је Агенција и то слагала, јер је „констатовала“

да нас таквих, медикалних онклолога, Главних професионалних истраживача, има 15.

Последице су већ озбиљне. Нанесена је штета угледу Клинике „др Жорж Мате“.

И на овом месту наглашавам да би у случају престанка мог ангажовања у овој

области читав даљи развој хемиотерапије и едукација младих кадрова у Клиници „др

Жорж Мате“ били компромитовани. Процес развоја Клинике би стагнирао. Млади

истраживачи би изгубили шансу да кроз искуства и праксу стекну услове да једног

дана и они добију звање Главног професионалног истраживача. Тренутно њих троје се

оспособљавају на докторским студијама. Већ имају обавезе (и уговоре!) координатора

у студијама (најодговорнијег места после Главног професионалног истраживача).

Управо све ово наведено је мени и била једна од референци за избор на

функцију Директора - способност организовања научноистраживачког Тима и визија

развоја.

Питање је да ли је нечији интерес да се све то угаси?

Коме смета оваква експанзија Клинике за онкологију „др Жорж Мате“ у КБЦ

„Бежанијска Коса“?

Настала ситуација би била логична последица пренебрегавања стручне истине.

Када се у Агенцији самопрогласи за нешто што је у надлежности науке, а да не

говоримо о конкретним описима суптилних послова у онкологији.

Не знам да ли ћу после свега пронаћи воље да наставим са радом у Србији. Али знам

да ћу се потрудити да нађем времена да самозваним „узбуњивачима" и „борцима

против корупције", као и проналазачима „сукоба интереса“ др Ковчина, покажем да

се чак и у неуређеној земљи каква је наша, за изношење безскрупулозних лажи сноси

одговорност пред судом.

22. Елем, Агенција је покренула поступак против мене пре него што је проверила све

чињенице. Уствари, све чињенице је имала, али утолико горе и по чињенице и по тог

Ковчина. Чињенице не требају, а са Ковчином ћемо, због кућевних потреба Агенције,

обрисати под од упљувака.

Према томе, Агенција је бескрупулозно објавила „одлуку“ да предложи разрешење, и

то - пре истека законског рока од 15 дана за мој одговор, односно Жалбу.

Ову Жалбу.

То би значило да је Агенција унапред хтела да наметне Скупштини Града Београда

одлуку, као скуштинску – ову агенцијску одлуку и да на тај начин изманипулише

одлучивање у Скупштини Града. Таквим привидом, одборници се стављају пред

ситуацију свршеног чина.

Е, таквим поступањем, госпођа Марковић, са све својим тимом, много је погрешила.

И разоткрила намеру.

У саопштењу, односно Решењу, паушално су наведене изселектоване

информације. Односно, из текста мога Изјашњења упућеног Агенцији, тенденциозно

су из контекста извукли само „податке“, који су им одговарали за покриће намере.

Зато су изостављене битне информације, које јасно указују да не постоји сукоб

интереса. У службеном документу Агенције су, дакле, остале лажи фалсификати.

Потписала их је Зорана Марковић

Као прилог овој Жалби додајем чланак у листу „Политика“ од 11.09.2012. У њему су

доста верно јавно пренесени моји ставови у односу на јавно оглашавање наше

Агенције, па их сада не бих непотребно понављао.

Такође, додајем и изјаву директорке Лекарске коморе Србије др Татјане

Радосављевић у листу „Блиц“ од 11.09.2012. Она је нагласила „да је Агенција за борбу

против корупције у овом случају прекршила своја овлашћења. Невезано да ли се ради

о др Ковчину или не, али постоје много већи проблеми у здравству. Треба свако да

ради свој посао.“

Нећу да цитирам саопштење Удружења за унапређивање клиничких испитивања

(КЛИНИС) у коме су јасно изражени професионални ставови свих професионалних

истраживача у Србији, Clinical Research Organization (CRO) и чланова Етичких

одбора, у односу на оно што је у јавност преко средстава јавног информисања

Агенција пласирала. Оно се налази на званичном сајту удружења, од 19.09.2012.

године па молим да се обавестите посредством њега.

Исто тако, скрећем вам пажњу да се наша јавност узнемирила тако пласираним

ставовима Агенције, па је лист „Политика“, у својој рубрици „Погледи“ објавио

реаговање др Бориса Беговића. И о њему се обавестите на сајту „Политике“.

Тако реагује јавност за коју је Агенција покушала да ми инпутира да сам угрозио

јавни интерес.

Размислите!

Струка је рекла своје. То није „реко ми један чоек“.

23. Још једном посебно наглашавам да је код оваквог чињеничног стања, нарочито важно

истаћи да је ожалбено Решење објављено на сајту Агенције за борбу против корупције

пре истека рока за Жалбу. Законом о Агенцији за борбу против корупције пердвиђено

је да Решење Агенције постаје коначно после одлуке по жалби на Решење.

Законом о управном поступку предвиђено је да се у току рока за жалбу решење не

може извршити. Кад је жалба прописано изјављена, решење се не може извршити све

док се решење које је донесено по жалби не достави странци.

Изузетно, Решење се може извршити и у жалбеном року или после

изјављивања жалбе, ако је то Законом предвиђено, ради предузимања хитних мера

или ако би услед одлагања извршења била нанесена некој странци штета, која се не би

могла поправити.

Разлози хитности у овом поступку очигледно не постоје, осим хитности за

објављивање ожалбеног решења пре истицања рока за жалбу, који је само 15 дана (и

евентуалног чекања одлуке по жалби), па је упркос штети која се може нанети

Жалиоцу, решење објављено пре одлуке о жалби.

На основу свега наведнеог доказано је да су изрека ожалбеног Решења и

изречена мера и разлози наведени у образложењу Решења у супротности, а да су

чињенице у овом поступку непотпуно или нетачно утврђене. Тиме је донето Решење

супротно Закону. Зато

ПРЕДЛАЖЕМ

да Одбор Агенције за борбу против корупције усвоји ову Жалбу; стави ван

снаге решење Агенције за борбу протв корупције бр. 020-00-00043/2011-11 од

24.08.2012. г.; да у целини укине донету меру објављивања препоруке за разрешење

Жалиоца; да на основу расположивих чињеница преиначи Решење и да донесе

правилну одлуку засновану на Закону.

НАПОМЕНА

Да ли ће др Владимир Ковчин бити разрешен дужности Директора КБЦ

„Бежанијска коса“ – више није право питање. Кључно питање јесте да ли

нам треба баш таква Агенција? Она без покрића троши новац грађана, а ради

нестручно, паушално, не проверава све чињенице, доноси произвољне

закључке. Много су се легитимисали као „одокативни“, баш у вези тог др

Ковчина. Агенција бесрамно манипулише полуистином. И настоји да

самеље човека – Владимира Ковчина

Уствари, челник Агенције тражи покриће, у новонасталим друштвеним

условима, за свој претходни неефикасан рад. Наиме, неке друге службе су

дуго радиле, па откриле драстичне корупционашке афере. И то, - поред

Агенције која је требало да има резултат у бављењу борбом против

корупције. Уместо тога постали сте само, како кажу, Агенција за „сукоб

интереса“. Уместо таквих очекиваних резултата – произилази да је круна

рада Агенције бављење Ковчиновим клиничким студијама. Па брже боље

јурнули да се тиме промовишу по новинама. Баш истог дана, као да су они

открили „доктора“ из Жуте куће у Албанији.

На тај начин су ми дали и повод и право да затражим од Владе Републике

Србије смену госпође Зоране Марковић. Она у континуитету није радила

свој посао. Нема резултат. Нема „Жуту кућу“, а нема ни „Агробанку“.

Уместо тога, покушава да „подгреје леш“. У овом случају ја бих требало да

будем тај кадавер. Или лешинаре у име некога другог. Друштво се замајава

покушајем да изнова праве аферу, која је већ пре скоро две године покушала

да буде исконструисана. Зато о томе – па и о госпођи Зорани Марковић и о

резултатима њенога рада, треба да предстоји разговор. Баш зато што је сада

нашла да се јавно огласи.

Наиме, предстоји мој реизбор у Скупштини Града. После њега, оваква

иницијатива Агенције за смену др Владимира Ковчина би била закаснела.

У Београду 19.09.2012.

Проф., Виши Научни Сарадник, Прим., др сци.

Интерниста, Субспецијалиста онколог

Главни професионални истраживач у медикалној онкологији

Владимир Ковчин