tehnicko resenje - akusticke zone.pdf

UniverzitetuNiu ProjekatTR37020

FakultetzatitenaraduuNiu Razvojsredstavaimetodologijazazatituodbukeurbanihsredina

ProjekatIII43014"Unapreenjesistemamonitoringaiprocenedugotrajneizloenostistanovnitvazagaujuimsupstancamauivotnojsredini

primenomneuronskihmrea"

1/13

DOKUMENTACIJA TEHNIKOGREENJA

IDENTIFIKACIONIPODACI

Autorireenja MomirPraevi,DraganCvetkovi,DarkoMihajlov

Nazivtehnikogreenja AkustikozoniranjeteritorijegradaNia

Vrstatehnikogreenja M84Novoreenjeproblemaodrivogprostornograzvoja

Naruilactehnikogreenja FakultetzatitenaraduuNiu(RealizacijaaktivnostiprojekataTR37020"Razvojmetodologijaisredstavazazatituodbukeurbanihsredina"iIII43014"Unapreenjesistemamonitoringaiprocenedugotrajneizloenostistanovnitvazagaujuimsupstancamauivotnojsrediniprimenomneuronskihmrea")

Godinaizradereenja 20112012

Reenjeprihvatio FakultetzatitenaraduuNiu

Reenjerealizovao FakultetzatitenaraduuNiu

Nainverifikacije Miljenjerecenzenata,odlukanastavnonaunogveaoprihvatanjutehnikogreenja

Nainprimene Tehnikim reenjem su definisane akustike zone i dozvoljenevrednosti indikatora buke u tim zonama. U praktinoj primeni seproraunate i/ili izmerene vrednosti indikatora buke uporeuju sadozvoljenim vrednostima indikatora buke to omoguuje formiranjekonfliktnih karata buke i ocenu stanja nivoa buke na posmatranimlokacijama.





2/13

OPISTEHNIKOGREENJA

OBLASTNAKOJUSETEHNIKOREENJEODNOSI

Tehnikoreenjeseodnosiiprimenjujeunaunojoblasti"Inenjerstvozatiteivotnesredineizatitenaradu"apremaprimenjenimnaunimmetodamapripadanaunojdisciplini tehnikeakustike,odnosnopoddisciplinibukeuivotnojsredini.

PROBLEMKOJISEREAVA

Na12.zasedanjuEvropskekonferencijeministaraodgovornihzaregunalnoplaniranjekojejeodrano u Hanoveru, 2000. godine, usvojeni su vodei principi odrivog prostornog razvojaevropskogkontinentasaciljemdaseodredepolitikeprostornograzvojapokojimaljudiusvimdravamalanicamaEvropskeUnijemogupostiiprihvatljivestandardeivljenja.

Jedan od usvojenih principa je spreavanje problema u ivotnoj sredinu, koji mogu bitiposledica nedovoljne koordinacije sektorskih politika ili lokalnih odluka. Politika prostornogplaniranjamorapredupreditiiliublaitirazliitevrstenegativnihuticajapoivotnusredinu,naprimerpodsticanjemadekvatnijih vidova saobraaja i energetskih sistema za ivotnu sredinu,regeneracijom zaputenih urbanih oblasti i sanacijom njihove ivotne sredine, prevencijomindustrijskih akcidenata, regeneracijom podruja ugroenih industrijskim zagaenjem inekadanjim vojnim aktivnostima, promovisanjem korienja tihih izvora buke, tihih asfalta iplaniranjemmerazazatituivotnesredine(ukuljuujuiibukuuivotnojsredini)ufaziizradeprostornihigeneralnihurbanistikihplanova,detaljnihurbanistikihplanovaiprojekata.

Buka u ivotnoj sredini kao jedan od glavnih inilaca koji kritino optereuje populaciju uurbanimsredinamapredstavljaveomaznaajanekolokiproblempasebucisvevieposveujepanja. Istraivanja sprovedena poslednjih godina u razliitim zemljama ukazuju na buku uivotnojsredinikaotetnostkojaznatnoviesmetaovekuuodnosunadrugetetnostikojesejavljajuuivotnojsredini,kaotosuzagaenjevodeivazduha.

IstraivanjauFrancuskoj supokazalada79.2% ispitivanepopulacijeukazujenabukukaofaktorkojiimnajviesmeta,7.7%nazagaenjevazduha,5.2%navibracije,dokje7.9%ostaloneopredeljeno.UJapanu36.6%populacijeseopredelilozabukukaoglavnogzagaivaa,18.3%za zagaenje vazduha, 14.7% za zagaenje vode a 24.6% za intenzivne neprijatnemirise. Naosnovu rezultata istraivanja moe se kostantovati da je opasnost od buke u razvijenimzemljamauvelikojmeriizraenajersejavljausvimsferamaivota,usredinigdeovekivi,radiiodmarase,ukljuujuiiprirodnesredinekojesunarueneovekovomaktivnou.

Idealnoreenjeproblemabukemoebitismanjenjenivobukena samomizvorubuke(npr.korienje tihih vozila, izgradnja tihih asfalta i sl.) ili na putevima prenoenja buke (npr.izgradnja barijera, zaklona, prirodnih prepreka i sl.). Meutim, dok se ne steknu tehnike,tehnoloke i ekonomske pretpostavke za realizaciju takvih aktvinosti, efektivnih i efikasnih,reenje se moe traiti u odrivom planiranju prostornog razvoja grada kroz planskudokumentacijukojaobuhvataprostorneigeneralneurbanistikeplanove,detaljneurbanistikeplanoveiprojekte.

Odrivoplaniranjerazvojagradamorauzetiuobzirivotnenavikestanovnitvanapodrujugrada, razvoj industrijskih, komercijalnih, zanatskih oblasti i oblasti namenjenih za odmor,zabavuirekreaciju,kaoitransportnepotrebegrada.

Akustiko zoniranje teritorije grada, kao metod za razgraniavanje oblasti u urbanimsredinam sa specifinim zahtevima, je logian korak kojeg treba preduzeti pri odrivomprostornomplaniranjurazvojagradakakobisepostigloneophodnopomirenjeizmeueljenog





3/13

konforaivljenjaugradu i izvorabukekojigeneriunivoebukekojimogudaozbiljnoremetesvakodnevneaktivnostistanovnitvapainjihovozdravlje.

Akustiko zoniranje je jedan od alata za upravljanje i odrivo korienje teritorije urbanesredineuzimajuiuobzirzagaenjebukom.Akustikimzoniranjemteritorijegradadefiniusepravciodrivograzvojagradasaspektanivoabukeuurbanimsredinama.

STANJEREENOSTIPROBLEMAUSVETUIUSRBIJI

Veina gradova u svetu ima reen probelm akustikog zoniranja teritorije urbanog delagrada.Uglavnomseprimenjujudvapristupapriakustikomzoniranju:

akustikozoniranjeteritorijepremanamenikorienjaprostora(npr.Italijaipanija)i definisanjem dozvooljenih vrednosti indikatora buke za razliite izvore buke(drumskisaobraaj,eleznikisaobraj,avionskisaobraajaiindustrija).

akustiko zoniranje izradom karata buke oko dominantnih izvora buke u urbanimsredinama(drumski saobraaj, elezniki saobraj, avionski saobraaja i industrija) idefinisanjem dozvoljene namene korienja prostora u odnosu na proraunateizofonske linije; kod ovog pristupa odreuju se izofonske linije za postojee,rekonstruisanei/ilinoveizvorebuke).

Ne postoji meunarodni standard ili meunarodno priznata metodologija za izraduakustikohzonavesvakizemlja/gradprimenjujesopstenoreenjekojepolaziodspecifinostitretiranog urbanog podruja i postavljenih zahteva i ciljeva koju su postavljeni pri odrivomplaniranjurazvojagrada.Takonpr.upanijisegradskesaobraajniceintegriuususednezone,bezobziradalijereostambenimzonama,meovitimzonamailinpr.kolskimzonama.Sdrugestrane u Italiji se definiu tampon zone oko gradskih saobraajnica izvan kojih izvori bukemorajudazadovoljedefinisanedozvoljenevrednostiindikatorabukeuzavisnostiodtogadalisegraniesastambenimzonamailizonamakojesuposebnoosetljivenabuke(npr.kolskeilibolnikezone).

USrbiji je samonekolikogradova (abac, Smederevo,Uice ...) izvrilo akustiko zoniranjeteritorija grada u punom znaenju tog izraza nakon usvajanja Zakona o zatiti od buke ("Sl.GlasnikRS", br. 36/2009 i 88/2010), Pravilnika ometodologiji za izradu akustikih zona ("Sl.GlasnikRS",br.72/2010)iUredbeoindikatorimabuke,graninimvrednostima,metodamazaocenjivanjeindikatorabuke,uznemiravanjaitetnihefekatabukeuivotnojsredini("Sl.GlasnikRS",br.75/2010).

Pravilnik o metodologiji za izradu akustikih zona definie samo neke opte principe zaakustiko zoniranje ali ne definie kriterijume prema kojima se odreene oblasti, naroito sameovitimsadrajem, razvrstavajuudefinisanih6akustikihzona.Takoedefinisanesuzonepored gradskih saobraajnica, autoputeva i eleznikih pruga ali ne i nain kako definisatigranicetihzona.

Iz tih razloga se pristupilo definisanju jedistvene metodologije za akustiko zoniranjeteritorije grada Nia polazei od specifinosti tog urbanog podruja. Grad Ni je prostor saznaajnim akustikim optereenjem, s obzirom da kao privredni, ekonomski, kulturni,univerzitetski i istorijski centar juga Srbije predstavlja evropsku i balkansku raskrsnicu saznaajnim intenzitetom drumskog, eleznikog i avionskog saobraaja. Od ukupne teritorijegrada Nia od 596,78 km2 urbano podruje zauzima 148,33 km2, na kome ivi 223.626stanovnika(popis2002.),gustinenaseljenostiod1568st/km2.





4/13

KONCEPCIJATEHNIKOGREENJA

Akustiko zoniranje, kao osnovni alat zaupravljanje i planiranje korienja teritorije gradauzimajuiuobzirproblembukeuivotnojsredini,podrazumevaklasifikacijuteritorijegradau6zonasahomogenimgraninimvrednostimaindikatorabuke.

Koncepcija tehnikogreenja jeprikazananasl.1nakojoj je prikazanpostupakakustikogzoniranja.

1.PRELIMINARNAFAZA:PRIKUPLJANJEPRETHODNIHPODLOGA

2.PREGLEDKARTOGRAFIJETERITORIJEGRADA

Standardi,zakoni,pravilnici

Definicijakarakteristinihdeksriptora:Leq,Ld,Lden,Ln

Organizacijaizlaznihdatoteka

Planimetrija(1:1000;1:2000;1:5000;1:10000;1:15000

Generalniurbanistikiplan

Lokacija: znaajnihindustrijskihpostrojenja bolnica kola parkova zatienihoblasti akustiiznaajnihzanatskihdelatnosti akustikiznaajnihkomercijalnihaktivnosti

3.INDIVIDUALIZACIJAIELABORIRANJEPARAMETARAZAKARAKTERIZACIJUPROSTORA

Gustina: stanovnitva(brojstanovnika/hektaru) komercijalnihaktivnosti(brojstanovnika/altivnosti) zanatskihaktivnosti(povrina/ukupnapovrina)

Pojedinaniizvoribuke

Drumskiieleznikisaobraajitamponzone

Elaboriranjeparametarazakarakterizacijuprostora

4.RAZVRSTAVANJEOBLASTIUZONE(IVI)

Kvalitativnipristup(zoneI,IIiVI)

Kvantitativnipristup(zoneIII.IViV)





5/13

Sl.1KoncepcijaakustikogzoniranjateritorijegradaNia

DETALJANOPISTEHNIKOGREENJA

Akustiko zoniranje teritorije grada Nia je obuhvatilo odreivanje akustikih zona uzavisnostiodnameneprostora.Odreivanjeakustikihzonajevrenonaosnovu:

referalnih karata prostornih planova na kojima su prikazani namena prostora, mreanaselja i infrastrukturni sistemi, turistika podruja, prirodna i nepokretna kulturnadobra,

referalnih karata urbanistikih planova na kojima su prikazani pretena namenapovrina zemljita, podela na zone i celine prema morfolokim, planskim, istorijskoambijentalnim,oblikovnimidrugimkarakteristikama,i

rezultatamonitoringabukenateritorijigradskihoptinaprethodnomperiodu.Akustike zone su odreene prema postojeem stanju izgraenosti, nainu korienja

zemljita, kao i prema planiranim namenama prostora. Za sve akustike zone odreene nateritorijigradskihoptinadefinisanje:

1) geografskiopispodrujakojiserazmatra;

2) opisglavnihkarakteristikaizvorabukeznaajnihzanavedenopodruje;

5.HIPOTEZEZONIRANJAIPRELIMINARNOZONIRANJE

Verifikacijapodudarnostisusednihzona

Verifikacijanovihstambenihoblasti

6.PROCENAPREKORAENJADOZOVLJNIHNIVOABUKEIANALIZAMOGUIHKONFLIKATA

Verifikacijanaosnovurezultatamonitoringanivoabuke

7.AKUSTIKOZONIRANJE

8.PRIKAZREZULTATAAKUSTIKOGZONIRANJA

AkustikozoniranjeuAutoCADformatu

AkustikozoniranjeuGISformatu

tampanjeplanovaakustikogzoniranjanarazliitimpodlogama: ortofotosnimak topografskepodloge





6/13

3) graninevrednosti.

Akustikozoniranjejerealizovanousledeimfazama:

analizateritorijegrada,odnosnoProstornogplanaadministrativnogpodrujagradaNiado2021.godine,nakojemsuprikazaninamenaprostora,mreanaseljaiinfrastrukturnisistemi, turistika podruja, prirodna i nepokretna kulturna dobra i GeneralnogurbanistikogplanaNiazaperiod20102025.godina,nakojem jeprikazanapretenanamena povrina zemljita, podela na zone i celine prema morfolokim, planskim,istorijskoambijentalnim,oblikovnimidrugimkarakteristikama;

izradapreliminarnogplanaakustikogzoniranja; uporednaanalizarezultatamonitoringastanjanivoabukezaperiod

20092011.ipreliminarnogplana;

izradakonanogplanaakustikogzoniranja.Primenjenasudvapristupazaakustikozoniranjeiidentifikacijuiocenurazliitihzona:

kvalitativnipristup; kvanitativnipristup.Kvalitativnipristupsezasnivaonadetaljnojanalizikarakteristikateritorijekojaseakustiki

zoniranaosnovudigitalnihpodlogateitorijekojesuobuhvatale:

namenukorienjaprostora, planstambenihzona; planidustrijskihiradnihzonaizonaposlovanja, planmreesaobraajnica.Kvalitativnim pristupom su identifikovane oblasti u akustiku zonu 1, zonu 2 i zonu 6, a

posebno:

bolnice,klinikiizdravstveniispiti; kolskezone; zonenamenjenezaodmorirekreaciju, turistikezone; javniparkovi; arheolokiikulturnoistorijskilokaliteti; industrijskeiradnezoneizoneposlovanjabezstambenihobjekata.Kvantitativnipristupsezasnivanaproraunuskupaparametara i indeksakojisuomoguili

karakterizacijuteritorijenaosnovu:

gustinestanovnitva(brojstanovnikapokvadratnommetru); prisustvakomercijalnihiadministrativnihaktivnosti; prisustvazanatskihaktivnosti; tipologijesaobraajnicaikarakteristikasaobraaja.Primenomkvantitativnogpristupasusledeeoblastistanovanjasvrstaneuakustikizonu3:

vikendnaselja, seoskanaselja, stanovanjeniskihgustinauprigradskopodrujuvikendzone;





7/13

stanovanjeumerenihgustinaugradskompodruju; stanovanjeumerenihgustinaugradskompodruju.Primenomkvantitativnogpristupasusledeeoblastistanovanjasvrstaneuakustikizonu4:

stanovanjesrednjihgustinaugradskompodruju; stanovanjevelikihgustinaugradskompodruju.Za definisanje zona pored autoputeva, magistralnih i gradskih saobraajnica su koriene

sledeevrednosti"tamponzona"sobestranesaobraajnica:

25mzaautoput; 20mzamagistralniputigradskiautoput; 15mzagradskemagistraleigradskesaobraajniceieleznikepruge; 10mzasabirnesaobraajnice.AkustikozoniranjeadminstrativnogpodrujagradaNia i5gradskihoptinauraeno jeu

digitalnoj formi (AutoCad format) na podlozi ortofoto snimka administrativnog podrujateritorijegradaNia,itopografskepodloge.

Grafiki prikaz akustikog zoniranja predstavljen je na kartama akustikih zona, kartamaakustikihzonasatopografskompodlogomikartamaakustikihzonasaortofotosnimkomza:

AdministrativnopodrujegradaNia; GradskuoptinuMedijana; GradskuoptinuPalilula; GradskuoptinuPantelej; GradskuoptinuCrvenikrst; GradskuoptinuNikabanja.NakartamasuprikazanegraniceakustikihzonakojesudefinisaneUredbomoindikatorima

buke, graninim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja itetnihefekatabukeuivotnojsredini("Sl.glasnikRS",br.75/2010).

BilansipovrinapoodreenimakustikimzonamauodnosunaukupnozoniranopodrujezaadministrativnopodrujegradaNiaipooptinamasudatiutabeli1agrafikiprikazaninasl.2.

Tabela1Bilansipovrinaakustikihzonau%

AkustikazonaTeritorijaI II III IV V VI

Administrativnopodrujegrada 5 2 45 9 10 29OptinaMedijana 26 3 15 26 22 8OptinaPalilula 1 1 50 7 8 33OptinaPantelej 4 3 52 9 12 20OptinaCrvenikrst 2 2 41 5 8 42OptinaNikabanja 6 1 59 12 9 13





8/13

GradNi OptinaMedijana

OptinaPalilula OptinaPantelej

OptinaCrvenikrst OptinaNikabanja

Sl.2Bilanspovrinaakustikihzona





9/13

NAINREALIZACIJEIMESTOPRIMENETEHNIKOGREENJA

Tehniko reenje je realizovano u okviru projekata Ministarstva za prosvetu, nauku itehnologiju Republike Srbije TR 37020 "Razvoj metodologija i sredstava za zatitu od bukeurbanihsredina"iIII43014"Unapreenjesistemamonitoringaiprocenedugotrajneizloenostistanovnitvazagaujuimsupstancamauivotnojsrediniprimenomneuronskihmrea".

Tehniko reenje je primenjeno i realizovano za administrativnopodruje gradaNia i petgradskih optina Medijana, Palilula, Pantelej, Crveni krst i Nika banja. Akustiko zoniranjeadministrativnogpodrujateritorijegradaNiaipetgradskihoptinaprikazanojenasl.3sl.8.

Sl.3Akustiko zoniranje admistrativnog podruja teritorije grada Nia





10/13

Sl.4.Akustiko zoniranje gradske optine Medijana

Sl.5.Akustiko zoniranje gradske optine Palilula





11/13

Sl.6.Akustiko zoniranje gradske optine Pantelej

Sl.7.Akustiko zoniranje gradske optine Crveni krst





12/13

Sl.8Akustiko zoniranje gradske optine Nika banja

MOGUNOSTIPRIMENETEHNIKOGREENJA

Akustiko zoniranje administrativnog podruja teritorije grada Nia i pet gradskih optina semoeprimenitiza:

1) sagledavanje moguih pojava buke u pojedinim zonama naselja sa istim i razliitimdozvoljenimgraninimvrednostimaindikatorabuke;

2) utvrivanje potrebnih mera za otklanjanje pojaane buke putem urbanistikogplaniranja, investicionog projekta, tehnikih mera i drugih aktivnosti u skladu sazakonom;

3) zabranu i ograniavanje upotrebe izvora buke, odnosno obavljanje delatnosti i drugihaktivnostikojeprouzrokujubukuiznadpropisanihgraninihvrednostiindikatorabuke;

4) zatitutihihzona,

5) izradustratekihikonfliktnihkaratabuke,

6) ocenustanjanivoabukeupojednimaoblastimateritorijegrada.





13/13

LITERATURA

[1] PraeviM.,CvetkoviD.:Bukauivotnojsredini,FakultetzatitenaraduuNiu,Ni,2005.

[2] Vodeiprincipizaodriviprostornirazvojevropskogkontinenta,CEMAT,2000[3] SILENCE(SuistinableDevelopmentGlobalChangeandEcosystems),Practionitioner

HandbookforLocalNoiseActionPlans,2008[4] SMILE(SustainableMobilityIntitatovesfroLocalEnvironment),GuidlinesforRod

TrafficNoiseAbatment,2004[5] J.L.Cuetoatall,"DecisionmakingtoolsforactionplansbasedonGis,Acasestudyof

aSpanichagglomeration",Inproc.ofInternoise2010,Lisabon,2010[6] REALDecreto1367/2007,de19deoctubre,porelquesedesarrollalaLey37/2003,

de17denoviembre,delRuido,enloreferenteazonificacionacustica,objectivosdecalidadyemisionesacustucas

[7] DecreeofthePresidentofCouncilofMinistersDPCM1/3/91,"Maximumexposurelimitstonoiseinenclosedandopenspaces"http://www.regione.piemonte.it/ambiente/rumore/dwd/norm_strad/DPCM_1marzo_1991.pdf,inItalian.

[8] FrameworkLawonnoisepollution447/95,http://www.arpa.emr.it/cms3/documenti/rumore/normativa/L_447_26ott1995.pdf,inItalian.

[9] DecreeofthePresidentofCouncilofMinistersDPCM14/11/97,"Definitionofthelimitvaluesofthenoisepollution",http://www.regione.piemonte.it/ambiente/rumore/dwd/norm_strad/DPCM14NOV97.pdf,inItalian.

[10] DecreeofthePresidentofRepublic142/2004,"Provisionforcontainmentandpreventionofnoisepollutioncausedbytraffic,inaccordancewithArticle11ofLawOctober26,1995,n.447.",http://www.autostrade.it/en/risanamentoacustico/pdf/DPR30marzo2004n142.pdf,inItalian

[11] S.Barbaro,R.Caracausi,"Noiseinhospitalareasmeasureandevaluation",InProc.of14thInternationalCongressonSoundandVibration,2007,Australia

[12] LawonEnvironmentalNoise,"OfficialGazetteofRS",no.36/2009and88/2010[13] RulebookonMethodologyforDeterminationofAcousticAreas,"OfficialGazetteof

RS",no.72/2010[14] RegulationonNoiseIndicators,LimitValues,AssessmentMethodsforIndicatorsof

Noise,DisturbanceandHarmfulEffectsofNoiseintheEnvironment,"OfficialGazetteofRS",no.75/2010

[15] G.Brambilla,"NoiseandSoundscapeinRome",inProc.of147thMeetingoftheAcousticalSocietyofAmerica,2004,NewYork

[16] M.Praevi,D.Cvetkovi,D.Mihajlov,NikolaHoleek,TheacousticzoningacomparasionoflegislationandexperiencesinItalyandSerbia,Inproc.ofthe4thInternationaland23rdNationalConference"NoiseandVibration",pp.2128,Ni,2012

[17] L.Cosimo,G.Umberto,"AcousticzoningandnoisemapoftheterritoryofTaranto(Italy),TecniAcustica,2000,Madrid

[18] Decreeofmeasuresfornoiseprotection,"OfficialGazetteofcityofabac",no.28/2011





PRILOZI

1. Zahtevzaimenovanjerecenzenata2. Odlukaoimenovanjurecenzenata3. Miljenjerecenzenata4. MiljenjekorisnikatehnikogreenjaJPZavozzaurbanizamNi5. Miljenje korisnika tehnikog reenja Uprava za privredu, odrivi razvoj i zatitu

ivotnesredineGradskeupravegradaNia6. MiljenjekorisnikatehnikogreenjaFakultetzatitenaraduuNiu7. Odlukaoprihvatanjutehnikogreenja

MILjENjEAutoritehnikogreenjaAkustikozoniranjeteritorijegradaNiadetaljnosuprikazaliproblemkoji se reava tehnikim reenjem, stanje reenostiproblemau svetu iuRepubliciSrbiji i detaljno opisali predloeno tehniko reenje. Tehniko reenje poseduje strunukomponentu, predstavlja zaokrueni rezultat koji se moe primenjivati, i ima naunoistraivakidoprinos.Rezultatitehnikogreenjaizlaganisunanaunimskupovima.

Koncept tehnikog reenja je prikazan blok emom sa opisanim postupkom akustikogzoniranja polazei do prikupljanja neophodnih podataka pa do zavrne faze prikazarezultata akustikog zoniranja. Posebnu originalnost tehnikom reenju daje definisanikvalitativniikvantitativnipristuprazgraniavanjaoblastiurbanihsredinapremaakustikimkarakteristikama,prostornimkarakteristikama i namenikorienjaprostora.Definisanisukriterijuminaosnovuskupaparametarakojiomoguavajurazgraniavanjesusednihoblastisameovitomstrukturom.

Predloenotehnikoreenjesemoevrlouspenoprimenitiprimenitiza:

1) sagledavanjemoguihpojavabukeupojedinimzonamanaselja sa istim i razliitimdozvoljenimgraninimvrednostimaindikatorabuke;

2) utvrivanje potrebnih mera za otklanjanje pojaane buke putem urbanistikogplaniranja, investicionog projekta, tehnikih mera i drugih aktivnosti u skladu sazakonom;

3) zabranuiograniavanjeupotrebeizvorabuke,odnosnoobavljanjedelatnostiidrugihaktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih graninih vrednosti indikatorabuke;

4) zatitutihihzona,

5) izradustratekihikonfliktnihkaratabuke,

6) ocenustanjanivoabukeupojednimaoblastimateritorijegrada.

Na osnovu opisa tehnikog reenja i prikazanih rezultata primenemogu se doneti sledeizakljuci:

1. Prikazanotehnikoreenjeakustikogzoniranjateritorijeurbanihsredinapredstavljajedinstveno reenje na teritoriji Republike Srbije koje nije zasnovano iskljuivo naPravilnikuometodologijizaizraduakustikihzonaveprimenjujeinaunasaznanjaimetodeuoblastiinenjerstvazatiteivotnesredineizatitenaradu.

2. Prikazano tehniko reenjedefinie jedinstvenumetodologijuzaakustikozoniranjezasnovanonautvrenomkvalitativnomikvantitativnompristupu..

3. Tehniko reenje realizavano u elektronskoj formi (AutoCAd format i GIS format)omoguujeefikasnoukljuivanjepodlogaakustikihzonakao jednaodslojevaGISagrada i poreenje sa drugim karakteristikama grada koji se odnose na prostornirazvojgrada,mreusaobraajnica,katastarzagaivaabukom,stanjenivoabukenatakomaizabranimzamonitoringbukeugradu.

IDENTIFIKACIONI PODACI OPIS TEHNIKOG REENJAOBLAST NA KOJU SE TEHNIKO REENJE ODNOSIPROBLEM KOJI SE REAVASTANJE REENOSTI PROBLEMA U SVETU I U SRBIJIKONCEPCIJA TEHNIKOG REENJADETALJAN OPIS TEHNIKOG REENJA NAIN REALIZACIJE I MESTO PRIMENE TEHNIKOG REENJAMOGUNOSTI PRIMENE TEHNIKOG REENJA LITERATURA

PRILOZITehnicko resenje AKUSTICKE ZONE- Misljenje recenzenata.pdfMILjENjE

tehnicko resenje - akusticke zone.pdf

Documents