VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA I TRENERASUBOTICA

Seminarski rad iz predmeta Sociologija obrazovanjam: Omladinske podkulture iobrazovanja

Profesor: Student:dr Branislav Filipovi Nikoleta Radojevi 2190/13.

2015. Subotica

Potkultura je skup normi, vrednosti i obrazaca ponaanja koje razlikuje jednu grupu ljudi od kulture ire zajednice kojoj pripada. Pojam potkulture (supkulture) u sociologiju je uveo AlbertKoen. U okviru celine kulture, ona obuhvata poseban nain ivota, vrednosni sistem, ideje, norme i pravila ponaanja. Potkultura nije izolovana u odnosu na univerzalnu i vladajuu kulturu, ve je samo relativno zaokrugljena. Ona se moe definisati kao skup odreenih vrednosti, pravila, normi i ponaanja koje lanovi neke grupe usvajaju, preferiraju, potuju, naglaavaju i podstiu njihov razvitak.1

1 Dragan Kokovi, Pukotine kulture, Prosveta, Beograd, 1997, str. 34.Potkulture nastaju usljed drutvene podjele rada irazliitih poloaja koji se temelje na takvoj podjeli, a formiraju sei u vezi sa drutvenim ulogama. To znai da su rijetke supkulturekoje okupljaju pripadnike meusobno veoma udaljenih socio-ekonomskih i obrazovnih grupa. Potkultura se odlikuje odreenimznaenjem stila, osobenim stavovima i uvijek se javlja u tijesnoj vezisa odreenom drutvenom grupom, koja je nosilac takve orijentacije(mladi, sportisti, estradni umjetnici, itd.). Potkulture izraavajuosobenosti na nivou pravila ponaanja, odijevanja, ukusa, zabave,razonode, muzike i sporta, pri emu se u obzir uzimaju i uzrast,pol, raznovrsne profesije i slobodna zanimanja. Tako se govori okulturi grada i sela, radnika i intelektualca, mladih i starih.Potkultura moe biti povlastica koja pripada samo nekima,ali se prenosi i namee kao uzor drugima. Zajedniki nain ivota,naroito ivotni stil i sudbina grupe predstavljaju osnovu zaoblikovanje potkultura; one ne znae potpunu izolovanost, vepretpostavljaju ispoljene razliitosti.

Istraivanja potkultura iznikla su na tradiciji urbane etnografije devetnaestog veka. Tek u prvim decenijama dvadesetog veka javlja se nauno utemeljen teorijsko-metodoloki pristup potkulturama, najpre u radovima ikakih kriminologa i sociologa omladinskih ulinih druina i devijantnih grupa (lopova, kriminalaca, toksikomana). Potkulturailisupkultura(nepravilnoneizjednaenopodkulturaisubkultura) skup je normi, vrednosti i obrazaca ponaanja koji razlikuju kulturu jedne grupe ljudi od kulture ire zajednice kojoj ta grupa pripada. supkultura je poseban, relativno zatvoren segment opte kulture. Za sve pripadnike odreene supkulture zajedniko je da lanovi dele ista uverenja, obiaje, vrednosti a esto i nain oblaenja, ishrane, ponaanja i moralnih normi[1].U drugoj polovini1960-ihgodina nastaju mnogidrutveni pokreti, a zajedno sa njima mnoge potkulture ije je zajedniko imekontrakultura. Prvi koji su prouavali pojam potkulture usociologijisu bili pripadnici ikake kole.Govorei o podkulturi najee se govori o podkulturi mladih. Muzika ima veliku ulogu u nastajanju potkulturnih grupa, i omladinske podkulture sa obino definiu u odnosu na muziku. lanovi potkulturnih grupa meusobno se razlikuju, osim po stavovima i ciljevima, i po izgledu, spoljanjim obilejima i interesovanjima. Neke od najpoznatijih omladinskih potkultura su:hipici,rokeri,metalci,pankeri,skinsi,rastafarijanci,hip-hoperi...Odnos potkulture i dominantne kulture moe biti sledei: prihvatanje dominantne kulture odvojenost od dominantne kulture, bez suprotstavljanja otpor prema dominantnoj kulturi (kontrakultura ili alternativna kultura)Karakteristike subkulturnih grupa su: Samoorganizoranje Zajednika interesovanja Karakteristian naziv Relativna trajnost Uzrast (omladina) Nepropisanost uloga i nain ponaanja