visoka Škola strukovnih studij1 222

8/3/2019 visoKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJ1 222

1/13

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJESREMSKI KARLOVCI, MITROPOLITA STRATIMIROVIA 110.

SEMINARSKI RAD

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI

Predmetni nastavnik: Student:Dr Miodrag Pavlovi

Sremski Karlovci, Jun 2011 godine


2/13

SADRAJ

1. Uvod........................................................................................................11.2. Naziv i sedite firme..............................................................................11.3. Cilj rada i delatnost firme.................................................................1-2

2. Snimak postojeih tokova informacija...............................................22.1. Tokovi informacija............................................................................2-32.2. Analiza postojeeg stanja..................................................................4-62.3. Procena informatizovanosti firme......................................................7

3. Predlog savremenog reenja tokova informacija.............................73.1. Definisanje problema..........................................................................83.2. Predlog reenja....................................................................................83.3 Obrazloenje reenja...........................................................................9

4. Zakljuak..........................................................................................10

5. Literatura.........................................................................................11


3/13

1.UVOD

1.1. NAZIV I SEDITE FIRME

Naziv preduzea Minel Trafo ABS Sistem

Mesto Mladenovac, Srbija

Adresa Kralja Petra I 332, Mladenovac

Telefon 011/ 8241-700

Fax 011/ 8241-778

e-mailsajt

[email protected]://www.abselektro.com

Generalni direktor Ljubomir Luki

1.2. DELATNOST FIRME

- Osnovne delatnosti Minel Trafo ABS Sistema su: Projektovanje, konstruisanje i izrada energetsko-distributivnih transformatora, serijskih,

uljnih , snage od 50-1600 kVA, napona 10/04, 20/0,4 , 10/20/0,4 kV, kao i vanserijskih

snage 50-2500 kVA, napona 6-35 kV, Proizvodnja suvih transformatora Proizvodnja regulacionih transformatora, Proizvodnja transformatora za uzemljenje, Proizvodnja autotransformatora Sve vrste specijalnih transformatora po zahtevu kupaca, Aparate za takasto zavarivanje, Montane elemente za ugradnju u pretvarae za vagon restorane, Opravka i servisiranje transformatora, Izrada tehnike dokumentacije i projektovanje elektrinih maina i aparata, Trgovina na veliko i malo ( roba koja ne spada u prehrambenu) i poslovi

spoljnotrgovinskog prometa.

1.3. CILJ RADA I DELATNOST FIRME

1
mailto:[email protected]://www.abselektro.com/mailto:[email protected]://www.abselektro.com/


4/13

-Osnovni ciljevi Minel ABS-a su: Stalni rast zadovoljstva svojih kupaca Solidarnost i zadovoljstvo zaposlenih Uspostavljanje i negovanje partnerskih odnosa

Pomo razvoju drutva i ouvanju ivotne sredine i Kontinualna poboljanja svojih poslovnih procesa potovanjem propisanih odgovornosti

u svim procesima i dostizanjem ciljeva poboljanja.

-U svim organizacionim jedinicama postavljene su kutije za davanje predloga zapoboljanje na koje odgovara Direktor kvaliteta, svaki sprovedeni predlog se nagrauje. Svi predlagai moraju aktivno uestvovati u sprovo|enju prihvaenih predloga najboljisprovedeni predlog se nagrauje godinjom nagradom za Dan fabrike.Kao najvaniji cilj kompanija istie zadovoljstvo kupaca i korisnika, a ocenu kvalitetaproizvoda i usluge kao svoje jedino merilo.

2.SNIMAK POSTOJEIH TOKOVA INFORMACIJA

2.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA FIRME

-Poto organizacionu strukturu ine tri kljuna elementa: makrostrukturaorganizacije, mikrostruktura organizacije i infrastruktura u daljem tekstu bie ukratkoobjanjeni navedeni pojmovi.

-Makro strukturu ine organizacione jedinice ( u ovom sluaju organi preduzea ipomenuti sektori ) u najirem smislu i njihovi meusobni odnosi.

-Mikro struktura predstavlja raspored i odnos radnih mesta unutar svake

organizacione celine, dok infrastruktura predstavlja sve ono to meusobno povezujeelemente mikro i makro strukture, stvara mreu odnosa i pokree ih zajedno sapsihosocijalnim sistemom ka ostvarenju cilja organizacije.


5/13

2

Slika 1: organizaciona struktura preduzea

3

Generalni Direktor

Pomoni direktor Direktori sektora


6/13

2.2. TOKOVI INFORMACIJA

Slika 2 tokovi informacija

-Do perioda automatizacije i procesa informatizacije, sve informacije su prenoeneusmenim putem, tj. putem telefona ili pismenim dokumentima koje su prenosili kuriri. Naosnovu tvrdnje starijih radnika preduzea veliki problem je postojao prilikom prenoenjapisanih informacija putem kurira jer su esto odlazile na pogrena mesta, a i deavalo se dase pojedini dokumenti trajno izgube. Takoe prenos informacija ovim putem dovodio je i dozastoja u proizvodnji to je uticalo na krajnje ciljeve preduzea. Raunarskim putem bili supovezani samo generalni director sa direktorima sektora i svojim zamenikom.

Generalni Direktor

Pomoni direktor Direktori sektora


7/13

11 Narudbima materijala

1 Narudbina

6 odgovor13 slanje sirovina u

skladite

2 Pitanje 3 odgovor

5 povratne4 predlog informacije plana 7 Potrebna dokumenta

10 potrebne

19 isporukaproizvoda

8 Dokument sa tehnolokimpostupkom izrade proizvoda

9 trebovanje

8 pogonska dokumentacija

14

15

1716

19 faktura

18Odgovarajua dokumenta

Slika 3 tokovi informacija u preduzeu pre informatizacije

5

KONSTRUKCIJAI TEHNOLOGIJA

RAZVOJPROIZVODA

PRIPREMAPROIZVODNJE

KNJIGOVODSTVO

PRODAJA

PROIZVODNI

POGON

MAGACINGOTOVIH

NABAVKA

TRITE

SKLADITE

MATERIJALA


8/13

-U nekoliko reenica e biti opisan tok informacija u organizaciji, pre procesainformatizacije, od javljanja potrbe za odreenim proizvodom, pa do njegove realizacije iplasmana krajnjem kupcu.Prvi korak tokova informacija bio dobijanje istih o tranjiodreenog proizvoda, to predstavlja i poetak toka informacija u organizaciji.Nakondobijenih informacija o tranji, sektor prodaje postavlja pitanje sektoru za razvoj omogunostima za izradu proizvoda eljenih performansi. To bi predstavljalo drugi korak utoku informacija.Sektor za razvoj dostavlja odgovor sektoru prodaje odgovor na pitanje ukome se navodi i vreme potrebno za izradu proizvoda, potreban materijal i alati, kao i radnasnaga, kako bismo dobili krajnji proizvod.U etvrtom koraku prodaja alje predlog planasektorima za konstrukciju i tehnologiju i pripremu proizvodnje, a na osnovu dobijenogodgovora od sektora za razvoj.U sledeem koraku, sektor za pripremu proizvodnje aljepovratne informacije prodaji kako bi se moglo odgovoriti kupcu o rokovima isporuke izahtevanim karakteristikama proizvoda, to bi bio naredni korak u procesu prenosainformacija.Sedmi korak predstavlja izrada neophodne dokumentacije i prosleivanje sektoruza konstrukciju i tehnologiju od strane sektora za razvoj proizvoda.Sektor konstrukcije itehnologije u sledeem koraku izrauje dokument sa tehnolokim postupkomizradeproizvoda koji se dalje prosleuje sektoru pripreme proizvodnje, a zatim uz ostaludokumentaciju proizvodnom pogonu. Priprema istovremeno alje i skladitu trebovanjematerijala potrebnih za proizvodnju. Ukoliko u skladitu ne postoji dovoljno sirovina zaizradu proizvoda, ono alje informacije sektoru nabavke koji nabavlja iste i prosleuje ih uskladite.Kada sirovine stignu u pogon, to predstavlja sledei korak tokova informacija,prelazi se na izradu eljenog proizvoda. Po zavretku procesa proizvodnje, gotovi proizvodise skladite u magacin gotovih porizvoda do njihove distribucije kupcu. Nakon ovog koraka,magacin alje informaciju sektoru prodaje da su proizvodi spremni za distribuciju.Usedamnaestom koraku prodajni sektor alje povratnu informaciju magacinu o koliiniproizvoda i dozvolu za njihovu distribuciju. Uz pripremu proizvoda za distribuciju, magacinknjigovodstvu alje i otpremnicu, kako bi se pripremila faktura koja e uz proizvode bitidostavljena kupcu,.

-Ovakav nain tokova informacija se pokazao kao nepouzdan iz vie razloga.Potrebno je bilo vie vremena da informacije stignu od sektora do sektora. Postojala jemogunost manipulisanja dokumentima i informacijama u toku usmenog saoptenja, iliputem telefona, to je dovodilo do zastoja u komunikaciji na relaciji menadment-proizvodnja, a samim tim i do zastoja u procesu proizvodnje.

6


9/13

2.3. ANALIZA POSTOJEEG STANJA

- Preduzee ABS Minel Trafo Mladenovac sa svojim proizvodima predstavljajedno od vodeih izvoznih preduzea u Evropi, koje svoje proizvode isporuuje i na Afriki iAzijski kontinent. Takoe ono pokriva i oko 90% domaeg trita a meu najvanijimdomaim kupcima su Elektro Vojvodina, kao i Elektro privreda Srbije. Preduzee zapoljavatrenutno oko 300 radnika struno osposobljenih za obavljanje svojih poslova, a u narednomperiodu planira proirenje proizvodnje, a samim tim i zapoljavanje novih radnika.

- U uslovima Svetske Ekonomske krize preduzee je, iako suoeno sa brojnimproblemima, nastavljalo da unapreuje svoju proizvodnju, i irenje na nova trita. Najveiproblem u funkcionisanju preduzea predstavlja lo informacioni sistem, osnosno kretanjeinformacija sa viih struktura do neposrednih izvrilaca, i obratno. Ali i ovaj problem jeMenadment preduzea analizirao i trenutno je u fazi inovacija i unapreenja u ovomsegmentu, koji je jedan od najvanijih za uspeno funkcionisanje organizacije. Ja u u daljemdelu ovog rada izloiti neka od reenja za ovaj problem, do kojih sam doao posmatrajuiovaj problem u navedenom preduzeu.

2.3.1. PROCENA INFORMATIZOVANOSTI FIRME

- Preduzee ABS Minel Mladenovac na svom vrhu piramide upravljanja posedujeraunarsku mreu koja je osnovni vid komunikacije izmeu generalnog direktora sa svojimpomonikom i direktorima sektora. Problem predstavlja komunikacija sa sektorima kao naprimer marketingom, ljudskim resursima, raunovodstvom. Takoe, kompletna papirologijase jos uvek izrauje runo, i putem pisaih maina, a skice neposrednim izvriocima zaizradu proizvoda su crtane runo i veoma esto su teke za tumaenje. Sve ovo u znaajnojmeri utie i na produktivnost firme, a i na zadovoljstvo radnika svojim poslom jer nemajuadekvatne uslove to se tie procesa komunikacije i informatizacije. Da bi bilo konkurentno,pre svega na stranom tritu, preduzee mora da rei ovaj problem i stane uz rame svetskipoznatim firmama iz svoje delatnosti.

3.PREDLOG SAVREMENOG REENJA REAVANJAPROBLEMA

7


10/13

3.1. DEFINISANJE PROBLEMA

-U prethonom delu rada ve je definisan problem u Preduzeu Minel Trafo ABS,to dovodi do vrlo jednostanog zakljuka da je problem informisanosti prisutan u svimsektorima, a naroito u sektorima knjigovodstva i neposrednoj komunikaciji sa izvriocima.Usled minimalnog stepena informatizovanosti, i dalje je primetan visok stepen manuelnograda, manipulacija informacijama, i nedobijanje informacija u odgovarajuem obliku.Informacije od top menadmenta ka niim nivoima i dalje se prenose telefonski ili usmeno,to dovodi do znatnog kanjenja u dobijanju informacija. Svi navedeni faktori znaajno utiui na stepen produktivnosti kompanije. Znaajno je pomenuti i problem koji e nastatiprilikom uvoenja savremenog informacionog sistema, jer veina radnika nije osposobljenaza rad u savremenim raunarskim sistemima pa e morati na dodatnu obuku.

3.2.PREDLOG REENJA

- Jedno od najboljih reenja moglo bi da predstavlja uvoenje takozvane Ring Mreekoja je dobila naziv po tome to ima izgled mree gde se podaci prosleuju izmeu raunara.Mesto konekcije se u ovoj mrei naziva Multi-Station Access Unit (MAU) Grafiki, ringmrea bi se mogla predstaviti na sledei nain:

8

tam a

Radna Stanica ( sektori)

Server

Radna Stanica sektori

Slika 4: Tokoviinformacija upreduzeu nakoninformatizacije

MAU


11/13

3.3. OBRAZLOENJE REENJA

- Za prenos raunara kroz mreu koristi se pristup Token Passing. Token je oblikkontrolne poruke koja se neprestano prenosi od raunara do raunara dok ne stigne do

raunara koji eli da koristi mreu. Na mrei posotji uvek samo jedan Token. Ukoliko nekiraunar eli da preda poruku, a Token je ve u upotrebi, ona mora da saeka da dobije Token.Samo raunar koji je primio Token moe da alje poruku. Proces kretanja Tokena moe segrafiki prikazati na sledei nain:

Slika 4: Proces kretanja tokena unutar Ring mree

- Ovakav nain tokova informacija omogui e preduzeu prenos informacija ukome e sve informacije biti dostupne svakom sektoru, i koji e uvek moi da ih koriste, toe dovesti do breg dostavljanja informacija krajnjim korisnicima, a samim tim i poveanjemproduktivnosti. Takoe uvoenje bi pokrilo sve sektore, to je naroito vano za sektorraunovodstva i administracije, jer bi se izrada kompletne dokumentacije izraivala putemraunara.

9

TOKEN


12/13

4.ZAKLJUAK

- Osnovni cilj ovog seminarskog rada bio je postavljanje temelja za unapreenjeprocesa informatizacije u organizaciji, koja je na veoma niskom nivou. Reavajui datiproblem doao sam do zakljuka da bi proces uvoenja savremenih tehnologija doveo do

znatnog smanjenja manuelnog rada u procesu administracije, pre svega u sektoruraunovodstva. Informacije bi se dobijale potpune, i u realnom obliku to bi smanjilokoliinu nezvaninih i neproverenih informacija. Radnici bi dobijali informacije na svomradnom mestu, to bi povealo vreme koje radnik provede na svom mestu. Produktivnost bise poveala i do osam puta. Sve ovo nas navodi da bi organizacija uz relativno male trokovedobila operativni sistem koji bi znaajno utedeo sredstva posle kratkog vremenskog perioda,i pre svega olakao komunikaciju, i proces prenosa informacija.

- Kako elektronski nain prenosa podataka i komunikacija putem raunarapredstavljaju budunost poslovanja, sve organizacije bi ovom problemu trebalo da posvete

veliku panju kako bi u bliskoj budunosti uspeli da dostignu nivo razvijenosti velikihsvetskih Kompanija.

10


13/13

visoka Škola strukovnih studij1 222

Documents