uteha stranaca - ian mcewan

8/13/2019 Uteha Stranaca - Ian McEwan

1/124


2/124

NASLOV ORIGINALA

Jan Mc EwanTHE COMFORT OF

STRANGERS


3/124

JAN MEKJUEN

UTEHASTRANACA

Sa engleskog prevela LJUBICA DAMJANOV


4/124

za Poni Elin


5/124

kako smo postojali u dva sveta keri i majke ukraljevstvu sinova

EDRIEN RI


6/124

- 2 -

Putovanje je surovost. Ono te primorava da

veruje strancima i da se lii poznate udobnosti

doma i prijatelja. Stalno si izvan ravnotee. Nita

nije tvoje osim sutinskih stvari vazduha,spavanja, snova, neba, mora stvari koje tee

venosti, ili mi tako zamiljamo.

EZARE PAVEZE


7/124

- 3 -

I

Svako poslepodne, kada se ceo grad iza tamnozelenihzastora na hotelskim prozorima poeo komeati, Kolina i Meri

je budilo ujednaeno struganje metalnih alatki po gvozdenim

barkama usidrenim pored hotelskog kafea na splavu. Ujutro su

ovi rasklimatani, zarali brodovi bez nekog vidljivog tereta ili

pokretake snage nestajali, da bi se pred kraj dana ponovo

pojavili i tada se njihova posada neobjanjivo poduhvatala

drvenih ekia i dleta. To je upravo bilo takvo vreme, vreme

oblano od kasne poslepodnevne vruine, kada se gosti poinju

okupljati na splavu da bi jeli sladoled za metalnim stolovima:

njihovi glasovi su takoe ispunjavali zamraenu hotelsku sobu,

nailazei u talasima smeha i svae, ispunjavajui kratke trenu-tke tiine izmeu dva zamaha ekia.

Probudili su se istovremeno, ili im se barem tako inilo, i

leali mirno svako na svom krevetu. Iz nekog razloga, kog se

sada vie nikako nisu mogli setiti, Kolin i Meri nisu razgova-

rali. Dve muve su lenjo kruile oko svetla na plafonu, u

hodniku je neko okrenuo klju u kljuaonici, zauli su se

koraci koji su se pribliavali, a zatim udaljavali. Najzad, Kolin

je ustao, razredio zastore i otiao u kupatilo da se istuira. Jo

uvek zaokupljena svojim snovima, Meri se okrenula na drugu

stranu dok je prolazio pored nje i zurila u zid. Ujednaen mlaz

vode delovao je umirujue i ona je jo jednom zatvorila oi.Svake veeri u ritualnom asu koji su provodili na

balkonu pre odlaska u grad, oni su paljivo sluali jedno

drugog dok su prepriavali sopstvene snove, pri emu je svako

od njih pristajao da slua onog drugog samo zbog povratnog


8/124

- 4 -

uitka prepriavanja sopstvenih snova. Kolinovi snovi bili su

upravo onakvi kakve psihoanalitiari preporuuju: sanjao je

sebe kako leti, zatim sa slomljenim zubom, pa kako se neode-

ven pojavljuje pred strancem koji sedi. Tvrd madrac na komeje Meri spavala, neuobiajena vruina, nepoznat grad, meali

su se i donosili joj bune snove ispunjene svaama, snove koji

su, kako se ona alila, otupljavali asove koje je provodila

budna; a fine, stare crkve, oltari, kameni mostovi preko kanala,

padali su tupo na njenu mrenjau kao na neki udaljeni ekran.

Najee je sanjala svoju decu, da su u nekoj opasnosti, a da je

ona previe zbunjena i onemoguena da im pomogne. Njeno

detinjstvo mealo se sa njihovim. Sin i ki bili su njeni vrnja-

ci, koji su je plaili upornim pitanjima. Zato si otila bez nas?

Kada se vraa? Hoe li nas ispratiti na voz? Ne, ne, pokua-

vala je da im objasni, vi treba da ispratite MENE. Rekla jeKolinu kako sanja da joj se deca penju u krevet i leu kraj nje,

jedno sa jedne, drugo sa druge strane, i da tako lee svaajui

se cele noi preko njenog usnulog tela. Jesi. Nisam. Rekla sam

ti. Nisi mi rekla ... sve dok se ne bi probudila iscrpljena, sa

rukama vrsto pritisnutim ireko uiju. Ili, govorila je, sanjala je

svog biveg mua kako je odvodi u ugao i poinje joj strpljivoobjanjavati, kao to je jednom i uradio, kako da rukuje njego-

vom skupom japanskom kamerom, proveravajui kompliko-

vana objanjenja na svakom stadijumu. Posle mnogo asova

ona je poela da uzdie i zeva preklinjujui ga da prestane, ali

nita nije moglo prekinuti neumitnu monotoniju njegovog

objanjavanja.

Prozor kupatila bio je okrenut prema dvoritu i u ovo

doba dana ono se takoe ispunjavalo glasovima koji su dopirali

iz susednih soba i hotelske kuhinje. Onog trenutka kada je

Kolin iskljuio tu, ovek prekoputa je pod tuem poeo, kao i


9/124

- 5 -

prethodne veeri, da peva svoj dvopev iz arobne frule.

Njegov glas je nadjaavao obilnu grmljavinu vode i iljapka-

njadobro nasapunjane koe, ovek je pevao potpuno neusilje-

no, kao neko ko veruje da ga niko ne slua, falirajui i jodlu-jui vie tonove, pevajui trala-la umesto nekih rei, dok je

orkestarske deonice urlao.Mann und Weib und Weib und

Mann, zajedno ine boansku spregu. Kada je iskljuio tu,

pevanje se pretvorilo u zvidanje.

Kolin je stajao pred ogledalom i sluao, i potpuno

neobjanjivo po drugi put toga dana se obrijao. Odmah po

dolasku oni su uspostavili raspored spavanja kao svojevrstan

ritual, kojem je samo u jednoj fazi prethodio seks, a sada je

trajala interluda u kojoj su oni bili zaokupljeni sobom i za

vreme koje su se paljivo timarili pre veernjeg izlaska u grad.

Dok su trajale pripreme, kretali su se polako i gotovo uoptenisu razgovarali. Koristili su skupe kolonjske vode i puder za

telo kupljene u djuti-fri opu, pedantno subirali odeu nikada

ne konsultujui onog drugog, kao da ih tamo meu hiljadama

onih kojima e se uskoro pridruiti eka neko kome je veoma

stalo do toga kako e oni izgledati. Dok je Meri radila na podu

svoje joga vebe, Kolin je zavijao marihuana doint koji bi onipopuili na balkonu, to bi pojaalo taj zanosni trenutak

izlaska kroz predvorje hotela u gusti veernji vazduh.

Kada bi oni bili napolju, a to nije bilo samo ujutru,devojka je dolazila i raspremala krevete ili menjala arave,

ukoliko je smatrala da je to potrebno. Nenaviknuti na ivot u

hotelu, isprva ih je inhibirala intimnost sa strancem kog su

retko viali. Devojka je odnosila iskoriene papirne marami-

ce, reala njihove cipele u ormar, savijala prljavu odeu na

gomilu preko stolice, reala sitan novac u gomilice po nonom


10/124

- 6 -

ormariu. Meutim, veoma brzo poeli su da zavise od nje i

postali su uasno lenji. Postali su nesposobni da paze jedno na

drugo ili da se sagnu kako bi podigli pekir koji su ispustili.

Istovremeno, postali su nestrpljivi prema neredu. Jednom suse vratili u sobu kasno ujutru i zatekli je onakvu kakvu su je

ostavili, prosto nepodesnu za stanovanje, te nisu imali drugog

izbora ve da ponovo izau iz sobe i tako saekaju dok ne

bude pospremljena.

asovi koji su prethodili njihovom popodnevnom spa-

vanju bili su takoe jasno definisani, ali manje predvidljivi.

Bila je sredina leta i grad je bio pun posetilaca. Kolin i Meri su

kretali svakog jutra posle doruka sa novcem, naoarima za

sunce i mapama, prikljuujui se gomili koja se verala po

mostovima preko kanala i po uskim ulicama. Oni su pokorno

ispunjavali turistike zadatke koje im je ovaj drevni gradpostavljao, poseujui znaajne i manje znaajne crkve,

muzeje i palate. U ulicama sa prodavnicama provodili su

vreme razgovarajui ispred izloga o poklonima koje bi mogli

kupiti. Jednom e ipak morati da uu u radnju. Uprkos

mapama, oni su se esto gubili, provodili sate idui u krug,

konsultujui (Kolinov trik) poloaj sunca, da bi u jednomtrenutku prepoznali neki znak koji je dolazio iz potpuno

neoekivanog pravca, i dalje izgubljeni. Kada im je hodanje

zaista padalo teko, a vruina bila vie nego nepodnoljiva, oni

su zlurado podseali jedno drugo da su naodmoru.Utroili

su sate i sate traei idealan restoran, ili pokuavajui da

ponovo pronau restoran u kom su bili pre dva dana. esto im

se deavalo da je restoran u koji su onieleli ui bio pun, ili se

upravo zatvarao, a ako su i prolazili pored nekog koji se nije

zatvarao obino se deavalo da su ulazili i jeli mnogo pre no

to su zaista bili gladni.


11/124

- 7 -

Moda bi svako od njih pojedinano morao sa zadovolj-

stvom istraivati ovaj grad sledei svoje bubice, zanemarujui

ih ili se preputati oseanju izgubljenosti. Ovde je bilo tolikotoga da se vidi, trebalo je samo usredsrediti se i biti budan. Ali,

oni su znali jedno drugo isto tako dobro kao same sebe, a njiho-

va prisnost, nalik na ogroman teret koji neprekidno vuku za

sobom, bila je predmet neprekidne brige; zajedno su se kretali

veoma polako, nespretno, sklapajui tune kompromise, kojisu bili uslovljeni suptilnim promenama raspoloenja, i stalno

prevazilazei nesporazume. Svako od njih pojedinano nije

lako uvredljiv; ali, zajedno su umeli da povrede jedno drugo na

iznenaujui, neoekivan nain; onda bi onoga koji je uvredio

a to se dogodilo dva puta od kada su stigli poinjala da

nervira preterana privrenost onog drugog i oni bi nastavili daistrauju zavojite drvorede i neoekivane trgove u tiini; sa

svakim korakom grad im je sve vie uzmicao, a oni se sve

ee zatvarali u oklop sopstvenog postojanja.

Meri je zavrila joga vebe i poto je paljivo pregledala

svoj donji ve, poela je da ce oblai. Kroz poluotvoren

francuski prozor mogla je da vidi Kolina na balkonu. Sav u

belom, leao je opruen u plastinoj stolici za plau, a runi

zglob mu se klatio na nekoliko santimetara iznad zemlje.

Uvlaio je dim, naginjao glavu u stranu, zadravao dah, a zatim

izbacivao dim preko posuda sa geranijumima, koje su bile

postavljene po ivicama balkona. Volela ga je, mada ne ba uovom trenutku. Obukla je svilenu koulju i belu pamunu

suknju, i kako je sela na ivicu kreveta da zakopa sandale,

pogled joj pade na bedeker koji se nalazio na nonom orma-

riu. Prema fotografijama, u drugim delovima ove zemlje bile


12/124

- 8 -

su livade, planine, puste plae, staze koje vijugaju umom do

jezera. A ona se u jedinom slobodnom mesecu u godini oprede-

lila da obilazi muzeje i restorane. Kada je zaula cvranje

Kolinove stolice, prela je za toaletni sto i poela etkati kosukratkim, energinim zamasima.

Kolin je doneo Meri doint, a ona ga je odbila kratkim

Ne, hvala ne okrenuvi se pri tom na stolici. On je oklevao

stojei iza nje, gledajui u ogledalo i pokuavajui da joj uhvati

pogled. Ali, ona je gledala pravo ispred sebe i nastavila da

etka kosu. Preao je prstom preko linije njenih ramena. Pre ili

kasnije tiina emorati da se prekine. Kolin se okrenuo da iza-

e, pa se predomislio. Proistio je grlo i stavio joj ruku vrsto

na rame. Napolju je poinjao zalazak sunca koji je trebalo

posmatrati, a unutra pregovori koji su trebali da otponu.

Njegova neodlunost bila je uzrokovana drogom, vukla se zanjim kao rep, tvrdei mu da ako sada ode, a prethodno ju je

dotakao, ona bi se, razumljivo, mogla uvrediti... ali ipak, ona je

nastavila da etka kosu dugo nakon to je to bilo potrebno, i

inilo se kao da eka da Kolin ode... a zato?... zato to je

osetila njegovu neodlunost i ve bila uvreena?... a da li je on

bio neodluan? Bedno, povukao je prstom du linije njenogkimenog stuba. Ona je sada drala etkuu jednoj ruci, a na

otvorenom dlanu druge ruke nalazio se nekoliko vlasi kose, i

ona je nastavila da zuri ispred sebe. Kolin se nagnuo, poljubio

je u potiljak, i kako ona na to nije reagovala, izaao je ponovo

na balkon uz bolan uzdah.

Kolin se smestio u svojoj stolici. Iznad njega nalazilo se

ogromno kube vedrog neba i on je ponovo uzdahnuo, ovog

puta iz zadovoljstva. Radnici na barkama odloili su svoje

alatke i stajali su sada u grupi okrenuti zalasku sunca i puili.

Klijentela hotelskog kafea prela je na aperitive, a razgovor za


13/124

- 9 -

stolovima bio je ujednaen i priguen. Led je zveckao u

aama, uli su se samo ujednaeni udarci potpetica dok su se

kelneri etali po balvanima. Kolin je ustao i posmatrao

prolaznike na ulici. Turisti, veinom stariji, u svojim najboljimodelima i haljinama, kretali su se po ploniku poput gmiza-

vaca. Tu i tamo po neki par bi se zaustavio i zurio u one koji su

sedeli na splavu i pili naspram gigantske zavese koju je

stvarao odblesak zalaska sunca na vodi, bojei je u crveno.

Jedan stariji gospodin je postavio svoju enu u prvi plan, a samzauzeo polukleei poloaj, dok su mu se mrave butine tresle,

da je fotografie. Neki pijanci koji su sedeli za stolom nepo-

sredno iza nje, odmah su dobronamerno podigli ae prema

aparatu. Ali, fotograf nesklon spontanosti, ispravio se, pokre-

tom slobodne ruke pokuavao da ih vrati na stazu njihovog

nepostojanja. Tek kada su pijanci, sve mladi ljudi, izgubiliinteres, starac je ponovo primakao aparat licu i ponovo savio

nesigurne noge. Ali, sada se njegova ena povukla nekoliko

koraka u stranu i zainteresovala se za neto drugo. Leima

okrenuta aparatu, pokuala je da u svoju runu torbu smesti

poslednje zrake sunca. Suprug ju je otro pozvao i ona se

urno vratila na svoje mesto. Zvuk zatvaranja kope na tani

ponovo je oiveo mladie. Oni su se namestili na svojim

stolicama, podigli uvis svoje ae i pripremili iroke, nevine

osmehe. Negodujui, stari ovek je povukao enu za ruku, dok

su mladii, jedva primetivi njihov odlazak, uputili zdravice i

osmehe jedan drugom.Meri se pojavila na prozoru sa demperom prebaenim

preko ramena. Izrazito nezadovoljan igrom koja je trajala

meu njima, Kolin je odmah poeo da prepriava malu dramu

koja se odigrala dole na ulici. Ona je stajala naslonjena na zid


14/124

- 10 -

balkona, gledajui zalazak sunca dok je on govorio. Kolin nije

mogao da reprodukuje nejasan nesporazum koji je, po njemu,

inio osnovnu zanimljivost irie. Umesto toga, uo je sebe

kako preuveliava priu i pretvara je u vodvilj moda samozato da bi pridobio njenu punu panju. Opisao je starijeg

gospodina kao neverovatno starog i iznemoglog, dok je

njegova ena bila neverovatno luckasta, mladii za stolom su

bili tupi moroni, a kraj prie je predstavio kao da je mu

dobio neverovatan izliv besa. U stvari, re neverovatan jetrebalo da u svakom segmentu potvrdi priu, moda stoga to

se pribojavao da mu Meri ne veruje, ili moda zato to ni on

sam nije sebi verovao. Kada je zavrio, Meri je rekla mm

kroz poluosmeh.

Stajali su na nekoliko koraka jedan od drugog i zurili

preko vode, ne izgovarajui ni rei. Obrisi velike crkve prekoirokog kanala, koju su trebali da posete, a o emu su nekoliko

puta do sada razgovarali, lagano su se gubili; tu negde blie,

jedan ovek u malom amcu ih je posmatrao kroz dvogled, a

zatim se sagnuo da ukljui motor. Levo iznad njih, zeleni

neonski znak oglasio se naglim, agresivnim praskom, da bi se

zatim pretvorio u tiho zujanje. Meri je podsetila Kolina da jeve dosta kasno i da bi trebalo da krenu pre no to se svi

restorani zatvore. Kolin se sloio, ali se ni jedno od njih nije

pomerilo. Zatim je Kolin seo u jednu od stolica za plau, a

nedugo zatim Meri je uradila isto. Nakon jo jednog kratkog

perioda tiine, uhvatili su se za ruke, zatim su privukli stolice iproaputali izvinjenja. Kolin je dodirnuo njene grudi, ona se

okrenula i poljubila ga prvo u usta, a zatim neno, materinski u

nos. aputali su i ljubili se, zatim ustali da bi se zagrlili i vratili

u sobu, gde su se svukli u polutami.


15/124

- 11 -

To nije vie bila velika strast. Nalazili su zadovoljstvo u

blagonaklonosti koja nije iziskivala urbu, u poznavanju

svakog, i najmanjeg pokreta u njihovoj usklaenosti u uklop-

ljenosti. Bili su velikoduni i oputeni, bez velikih prohteva, nepravei pri tom gotovo nikakvu buku. Njihovo voenje ljubavi

nikada nije imalo jasan poetak i kraj, i esto se zavravalo ili

prekidalo snom. Oni nikada ne bi priznali da im je bilo dosad-

no. esto su govorili da ne doivljavaju sebe kao odvojene

linosti. Gledali su jedno u drugo, kao u zamagljeno ogledalo.

Kada bi govorili o seksu, to su ponekad inili, nisu govorili o

sebi. Meu njima je postojao preutni dogovor po kom su oni

jedno drugo doivljavali kao isto bie. Reavali su svoje

nesporazume u tiini, a trenutke pomirenja, kao to je bio ovaj,

doivljavali su najintenzivnije, i za to su jedno drugom bili

veoma zahvalni.Dremnuli su, a zatim se urno obukli. Dok je Kolin bio u

kupatilu, Meri je izala na balkon da ga saeka. Neonski

hotelski znak je bio iskljuen. Ulica je bila prazna, a na splavu

su dva kelnera raspremala stolove, nosei oljice i ae.

Nekoliko posetilaca, koji su jo sedeli, nisu vie pili. Kolin i

Meri nikada nisu napustili hotel tako kasno, i Meri je toj inje-nici pripisivala mnogo ta. Nestrpljivo je etala po balkonu

udiui teak miris geranijuma. U ovo doba nije bilo otvorenih

restorana, ali daleko na drugom kraju grada, ukoliko budu

uspeli da ga pronau, nalazio se noni bar ispred kog je

ponekad stajao jedan ovek i prodavao hot-dog. Kada je bila

trinaestogodinjakinja, jo uvek savesna i vredna uenica, sa

stotinama ideja za svoje usavravanje, vodila je svesku u koju

je svake nedelje uvee ispisivala zadatke koje treba da izvri

tokom sledeih nedelju dana. To su bili skromni, dostini


16/124

- 12 -

zadaci i prijalo joj je da tokom nedelje kako koji izvri tako ga

precrta, a sastojali su se u sledeem: da veba elo, da bude

ljubaznija prema majci, da ide peice do kole ne bi li utedela

autobusku kartu. eznula je za takvom vrstom udobnosti, davreme i dogaaji bar delimino budu pod njenom kontrolom.

ivela je od trenutka do trenutka, itavi meseci su joj promicali

izvan seanja, a da u svemu tome nije bilo ni najmanjeg traga

njene svesne elje.

Spremna? uzviknuo je Kolin. Ula je unutra, zatvara-

jui prozor za sobom. Uzela je klju sa nonog ormaria,

zakljuala vrata i sila za Kolinom niz neosvetljeno stepenite.


17/124

- 13 -

II

Po celom gradu, na mestima gde su se ukrtale glavne

ulice ili na uglovima prometnih trgova, nalazili su se mali,prikladno napravljeni kiosci, koji su tokom dana bili prekriveni

novinama ili asopisima na razliitim jezicima i nizovima raz-

glednica sa raznovrsnim prizorima, decom, ivotinjama i ena-

ma koje su bile nasmeene u trenutku fotografisanja.

Unutar kioska sedeo je prodavac, koji se jedva mogao

nazreti kroz majuni otvor u potpunoj tami. Ovde je bilo mogu-

e kupiti cigarete, a da pri tom ne zna da li ti ih je prodao mu-

karac ili ena. Kupac moe da vidi samo domorodake tamno-

smee oi, bledu ruku i neko tiho mrmljanje koje je trebalo da

znai hvala. Kiosci su bili centri intriga i ogovaranja; tu su se

ostavljale razne poruke i paketi. Turiste koji su se raspitivali zasmer doekivao je srameljiv pokret ruke: taj pokret upuivao

bi na izloene mape, to su se teko mogle razaznati meu

gomilama upadljivih naslovnih strana asopisa.

Prodavale su se raznovrsne mape. Najmanje znaajne

bile su tampane u komercijalne svrhe; pored toga to su

obeleavale najvanija turistika mesta, one su veliki znaajpridavale odreenim radnjama i restoranima. Na ovim mapama

bile su oznaene samo glavne ulice. Druge su bile u obliku

knjiica, i bilo je lako, Kolin i Meri su to otkrili, izgubiti se

prelazei sa jedne stranice na drugu. Bilo je i onih veomaskupih, u kojima je bio ucrtan naziv i najmanjeg prolaza.

Razvijene, ove mape su iznosile tri stope u irinu i etiri u

visinu, bile su tampane na veoma tankom papiru, te se

jednostavno nisu mogle koristiti napolju, bez nekog ogromnog

stola na kom bi se mogle rairiti. Konano, postojala je serija


18/124

- 14 -

mapa uoljivih po svojim plavo-belim traftastim koricama,

koje su delile grad napet podruja, i na sreu ni jedno od njih

se nije preklapalo. Hotel se nalazio pri vrhu druge mape, a

restoran koji su traili u centralnom delu etvrte, i upravo onogasa kada su prolazili pored sada ve zatvorenog kioska, Kolin

se setio da su trebali poneti mape. Bez njih, bilo je izvesno da

e se izgubiti.

Meutim, nije rekao nita. Meri je ila nekoliko stopa

ispred, hodajui polako i ujednaeno, kao da odmerava dalji-

nu. Ruke je drala prekrtene, a glavu oborenu, prkosno zami-

ljena. Uski prolaz ih je odveo do velikog, jasno osvetljenog

trga posutog ljunkom, usred kog je stajao spomenik naprav-

ljen od grubo istesanih granitnih blokova to su sainjavali

ogromnu kocku na kojoj je stajao vojnik s naperenom pukom.

Ovo mesto im je bilo poznato, ovo je bila polazna stanicagotovo svih njihovih ekspedicija. Ali sem jednog oveka koji

je slagao stolice ispred kafea, a kog je posmatrao jedan pas, i

malo dalje jo jednog oveka, trg je bio pust.

Preli su ga dijagonalno i uli u jednu iru ulicu sa

prodavnicama televizora, maina za pranje posua i name-

taja. Na svakoj od njih bio je vidno izloen alarmni sistem. U

gradu uopte nije bilo saobraaja, to je posetiocima omogua-

valo da se lake izgube. Prelazili su ulice bez okretanja i po

instinktu zaranjali u najue od njih bilo stoga to nestaju u

tami ili to su ispunjene mirisom prene ribe. Nigde nije bilo

znakova. Bez nekog odreenog cilja posetioci su birali puteve,kao to se biraju boje, a nain na koji su se gubili izraavao je

njihove nagomilane izbore, njihove elje. Kolin je zurio u

Merina lea. Ulino osvetljenje je bojilo njenu bluzu, naspram

starih potamnelih zidova ona je svetlucala srebrnim sjajem,

kao privienje. Njene fine lopatice, koje su joj se dizale i


19/124

- 15 -

sputale pri sporom hodu, inile su lepezasto namrekane

nabore po njenoj svilenoj koulji, a kosa joj je bila delimino

skupljena nalom u obliku leptira, njihala se napred-nazad po

ramenima i potiljku.Zastala je ispred izloga robne kue da bi razgledala

ogroman krevet. Kolin ju je stigao, zastao na trenutak, a zatim

produio. Na krevetu su meu neprirodno izguvanim ara-

vima leale dve lutke, od kojih je jedna bila obuena u svetlo

plavu pidamu, a druga u spavaicu oivienu roza trakom to

joj je sezala do bedara. Izlog je bio dosta loe ureen. Obe

lutke su bile identine, kao da su poticale iz istog kalupa, obe

elave i obe su se udesno smeile. Leale su na leima, ali po

poloaju njihovih udova obe su bolno podigle ruke prema

bradi bilo je jasno da su eleli da se dobije utisak kako je

svaka od njih naslonjena na stranu i eljno okrenuta onojdrugoj. Meri ce zaustavila zbog daske na gornjoj strani

kreveta. Nainjena od crne plastike, ona se irila sa strane i

spajala sa podnojem kreveta. Po svom dizajnu podseala je

na komandnu tablu elektrine centrale ili neke letelice. U

sjajnu plastiku bio je ugraen telefon, digitalni sat, prekidai,

priguivai, radio i kasetofon, hladionik za pie, a premasredini, kao dva velika zauena oka, dva instrumenta za

merenje voltae. Na drugoj strani dominiralo je ovalno

ruiasto ogledalo. Tamo su bili i ormari za minku, stalak za

asopise, interfon (povezan sa deijom sobom). Gore na

friideru nalazio se ek sa datumom idueg meseca, nazivom

robne kue, velikom sumom novca i potpisom. Meri je

primetila da lutka u pidami dri u ruci naliv-pero. Pola je

nekoliko koraka u stranu i izgledalo je kao da se, iza neravnog

stakla, lutke pokreu. Zatim bi se umirile, sa rukama i nogama


20/124

- 16 -

beskorisno podignutim uvis, kao insekti iznenaeni otrovom.

Okrenula je lea prizoru. Kolin je bio na pedeset jardi od nje,

sa druge strane ulice. Ramena sputenih, sa rukama duboko

zavuenim u depove, stajao je ispred izloga i posmatraoknjigu sa ugraenim mehanizmom koji je metodino listao

uzorke tepiha. Stigla ga je i oni su nastavili da hodaju u tiini

dok nisu stigli do mesta gde se ulica poela ravati; tu su

zastali. Kolin ree saaljivo: Zna, i ja sam prethodnog dana

takoe posmatrao taj krevet.

Na mestu gde se ulica ravala nalazila se zgrada koja je

nekada sigurno bila raskona palata. Ispod zaralog balkona

na prvom spratu nalazilo se niz kamenih lavova koji su zurili

dole. Visoko zasvoeni prozori, lepo rezbareni sa strane, bili

su zatieni talasastim limom koji je bio postavljen i na

drugom spratu. Veinu grafita pisali su feministkinje ileviari, a samo nekoliko je ispisala neka lokalna grupa koja je

bila protiv obnavljanja ove zgrade. Visoko gore iznad drugog

sprata nalazila se drvena tabla na kojoj su jarkocrvenim

slovima bili ispisani nazivi prodavnica koje su dobile zgradu,

a zatim na engleskom, pod navodnicima Radnje koje VAMA

daju prednost. Poreane ispred velikih ulaznih vrata, kao nizprivremenih kupaca, nalazile su se kese za ubre. Sa rukama

na bokovima Kolin je zavirio u prvu ulicu, pa u drugu.

Trebali smo poneti te mape rekao je.

Meri se popela na prvu stepenicu zgrade i itala

proglase. ene su ovde mnogo radikalnije, rekla je prekoramena, ,.i bolje organizovane .

Kolin se povukao nekoliko koraka unatrag da bi bolje

uporedio ove dve ulice. Bile su paralelne, ali su se ipak negde u

daljini razdvajale. One imaju mnogo vie razloga za borbu,

rekao je. Ili smo ve ovim putem, ali moe li se setiti kojom


21/124

- 17 -

od ove dve uliice?. Meri je sa naporom prevodila dugaak

proglas. Kojim putem? upitao je Kolin neto glasnije.

Mrtei se, vukla je prstom ispod izbledelih slova i kada

je zavrila, uzviknula je trijumfalno. Okrenula se Kolinu uzosmeh. Trae da se kastriraju oni za koje se dokae da su

silovali.

Pomerio se da bi mogao bolje osmotriti ulicu na desno.

A seku ruke za krau?uj, siguran sam da smo na tu fontanu

trebali naii ranije.Meri se okrenula. Ne, to je taktika. To je nain da se

silovanje tretira kao pravi zloin.

Kolin se ponovo pomerio i ponovo zastao, sa nogama

iroko rairenim, licem okrenutim ulici koja vodi na levo. U

njoj je takoe bila fontana. To je nain, rekao je razdraljivo,

da ljudi feministkinje uzimaju manje ozbiljno.Meri je skupila ruke i posle kratke pauze krenula polako

ulicom koja je vodila u desno. Ona je ponovo uspostavila svoj

lagani, precizni hod. Ljudi dovoljno ozbiljno shvataju vea-

nje, rekla je. ivot za ivot.

Nevoljno, Kolin je posmatrao kako odlazi. ekaj trenu-

tak, Meri, pozvao ju je. Jesi li sigurna da je to pravi put? Ne

okreui se, ona je klimnula glavom. Daleko ispred njih pod

ulinim osvetljenjem ugledali su priliku koja im se pribliava-

la. Nekako umiren, Kolin je krenuo za njom.

Ovo je bila ulica sa ekskluzivnim i luksuznim prodavni-

cama. U jednom izlogu nalazio se hrapavi, zamueni pejza uulju, u drugom rukom izraene cipele i soiva za fotoaparate

izloena na crnom plianom stubu. Fontana na koju su naili,

za razliku od ostalih u gradu, radila je. Tamni kamen od kog su

bile nainjene stepenice, kao i rub same fontane, bio je izlizan i


22/124

- 18 -

uglaan vekovnom upotrebom. Meri je zavukla glavu pod

potamnelu nesigurnu slavinu i poela piti. Voda ovde, rekla

je izmeu dva gutljaja, ima ukus ribe. Kolin je zurio ispred

sebe, iekujui da ponovo ugleda figuru oveka pod ulinimosvetljenjem, koja im se pribliavala. Nigde nieg nije bilo,

samo su se negde u daljini zaula vrata, ili je to moda bila

maka.

Pojeli su svoj poslednji obrok pre dvanaest sati, podelivi

porciju bele ribe. Kolin je uhvatio Meri za ruku. Moe li se

setiti da li on prodaje jo neto osim hot-doga?

okoladu? Orahe?

Ubrzali su korake, koji su glasno odzvanjali po kaldrmi i

stapali se, tako da je delovalo da samo jedan ovek koraa. U

jednom od gradova u kojima se najbolje na svetu jede, rekao

je Kolin, mi koraamo dve milje traei hot-dog.Ne zaboravi, mi smo na odmoru, podsetila ga je Meri.

Udario se akom po elu. Naravno. Ja se esto troim na

sitnice kao to su glad i e. Mi smo na odmoru.

Pustili su ruke i nastavili da koraaju, dok je Kolin

mrmljao neto za sebe. Ulica se suavala i sa obe strane se

prostirao visoki tamni zid na kom su se tu i tamo pojavljivala

po neka uvuena vrata, a bilo e tu i prozora, malih i etvrtastih

sa reetkama postavljenim veoma visoko.

Ovo je fabrika stakla, rekla je Meri zadovoljno. Prvog

dana naeg boravka pokuali smo da je pronaemo. Usporili

su, ali se nisu zaustavili.Kolin je rekao. Mora da smo ili nekim drugim putem,

jer ja se ne seam da sam ikada ranije bio ovde.

Stajali smo ispred jednih od ovih vrata.

Kolin je prevrnuo oima, ozlojeen i sa nevericom.


23/124

- 19 -

To nije bilo prvog dana, rekao je glasno. Sve si

potpuno pobrkala. Videvi onoliki red, odluili smo da

produimo do plae, ali to je bilo tek treeg dana. Kolin se

zaustavio da bi to rekao, ali Meri je nastavila da koraa.Sustigao ju je poskakujui za njom.

Moda je to bilo i treeg dana, rekla je vie za sebe,

ali tu smo sigurno bili. Pokazala je rukom prema vratima

nekoliko jardi udaljenim, a onda je, kao probuena, zdepasta

figura iz mraka uronila u more uline svetlosti i stala

zakrujui im prolaz.

Pogledaj ta si sada uradila naalio se Kolin, a Meri se

nasmejala.

ovek se takoe nasmejao i ispruio ruku. Jeste li vi

turisti? upitao ih je na savrenom engleskom jeziku, i

najedanput, zasijavi od sree, odgovorio sam sebi. Naravnoda jeste.

Meri je stala tano naspram njega i rekla Traimo mesto

gde moemo neto pojesti.

U meuvremenu, Kolin se povukao sa strane pored

oveka i brzo rekao Meri Nismo duli da objanjavamo nita

drugima, zna.Dok je to govorio, ovek ga je snano uhvatio za zglob na

ruci i ispruio drugu ruku da bi to isto uradio i Meri. Prekrstila

je ruke i nasmeila se.

Uasno je kasno, rekao je ovek. U onom smeru nema

nita, ali ja vam mogu pokazati jedno mesto, jedno veoma

dobro mesto. Nacerio se i klimnuo glavom u pravcu iz kojeg

su oni doli.

Bio je nii od Kolina, sa rukama uasno dugakim i

miiavim. ake su mu bibile ogromne i obrasle kovrdavim


24/124

- 20 -

dlakama. Imao je tesnu, crnu koulju od vetakog polupro-

vidnog materijala, otkopanu gotovo do struka. Na lancu oko

vrata visio je zlatan privezak u obliku ileta, koji je leao malo

nakrivljen na grudima gusto obraslim dlakama. Nosio je foto-aparat prebaen preko ramena. Preterano sladak miris losiona

posle brijanja ispunio je ulicu.

Pogledajte, rekao je Kolin pokuavajui da oslobodi

ruku a da to ne deluje napadno znam da tamo ima jedno

mesto. Stisak je malo popustio, ali prst i palac su i dalje

zatvarali obru oko njegovog runog zgloba.

ovek je napunio plua vazduhom i inilo se da je

narastao in dva. Sve je zatvoreno, rekao je ak i kiosci sa

hot-dogom. Namignuo je Meri. Zovem se Robert. Meri se

rukovala sa njim, a on ih je poeo gotovo vui niz ulicu.

Molim vas, insistirao je ja znam jedno mesto.Posle par koraka Kolin i Meri su uz velike napore uspeli

da zaustave Roberta. Stajali su zbijeni jedno uz drugo, glasno

diui.

Meri se obratila Robertu kao detetu. Roberte pustite mi

ruku. Odmah ju je oslobodio stiska, uz mali naklon.

Kolin je rekao. Bilo bi bolje da i mene pustite.Ali Robert je, izvinjavajui se, pokuao da objasni Meri,

Ja sam eleo da vam pomognem. Mogu da vas povedem do

jednog divnog mesta. Ponovo su krenuli.

Ali, nas ne treba vui prema dobroj hrani, rekla je

Meri, a Robert je klimnuo glavom. Dodirnuo je rukom elo

Ja, ja sam . . . eleo da vebam svoj engleski. Moda sam to

suvie eleo. Nekada sam ga govorio sjajno. Ovuda, molim.

Meri je ila napred, a Kolin i Robert za njom.

Meri, viknuo je Kolin.


25/124

- 21 -

Engleski je divan jezik, pun vieznanosti. rekao je

Robert.

Meri se nasmeila preko ramena. Jo jedanput su stigli do

velike palate, gde su se putevi ravali. Kolin je iznenadnimtrzajem oslobodio ruku. ao mi je, rekao je Robert. Meri je

takoe stala i poela ponovo pregledati natpise. Robert je

pratio njen pogled, koji se zaustavio na crteu crvene boje: na

njemu je bila prikazana stisnuta pesnica okruena znakovima

kojima ornitolozi obeleavaju enski pol. Pokuavao je da

opravda i objasni to to je ona videla, delovalo je kao da on

preuzima odgovornost za sve to bi oni mogli videti i

proitati.To su ene koje ne mogu da pronau mukarca. One

ele da unite sve to je dobro izmeu mukarca i ene. Zatim

je znalaki dodao One su veoma rune, takoe. Meri ga je

posmatrala kao to bi posmatrala neko lice sa televizije.Eno opozicije, rekao je Kolin.

Ona se slatko nasmeila obojici. Hajde da pronaemo tu

dobru hranu, rekla je upravo u trenutku kada je Robert

pokazivao na drugi natpis i spremao se da kae neto vie.

Krenuli su ulicom koja je vodila na levo i ili nekih

desetak minuta tokom kojih je Robert uporno pokuavao daotpone neki razgovor, ali bez uspeha. Meri je bila zaokupljena

sobom, sa rukama ponovo prekrtenim, dok se Kolin ponaao

malo neprijateljski, drei se podalje od Roberta. Skrenuli su u

ulicu sainjenu od mnotva istroenih stepenika koji su vodili

do malog trga, prenika jedva trideset stopa, gde se ulivalo

nekoliko uskih prolaza. Tamo dole, ja ivim, rekao je

Robert. Ali vama je sad suvie kasno da svratite do mene.

Moja ena je verovatno ve u krevetu.


26/124

- 22 -

Ili su nalevo i nadesno, prolazei izmeu rasklimatanih

petospratnica, zatvorenih piljarnica sa voem i povrem

poslaganim u gajbe koje su stajale napolju. Pojavio se vlasnik

sa opasanom keceljom gurajui kolica i viknuo Roberta koji senasmejao, klimnuo glavom i podigao ruku. Kada su stigli do

jarko osvetljenog ulaza, Robert je razgrnuo plastine rese koje

su visile do poda, da bi Meri mogla ui. Drao je ruku na

Kolinovom ramenu dok su se strmim stepenitem sputali u bar

prepun ljudi.

Mnogo mladih ljudi, obuenih slino kao Robert, sedelo

je na visokim stolicama za barom, a neki od njih zauzeli su

identine poze: naslonjeni na jednu nogu bili su okupljeni oko

duboksa. Maina je sa zadnje strane emitovala tamnoplavu,

perverznu boju koja je licima okupljenim oko nje davala

odvratan izraz. Izgledalo je kao da svi pue. Kako su svi nosilitesna odela, morali su drati cigaretu u jednoj a paklu cigarta i

upalja u drugoj ruci. Pesma koju su svi pomno sluali, jer niko

nije razgovarao, bila je glasna i sladunjavo sentimentalna, sa

puno orkestarske pratnje, a ovek koji je pevao nekako je

specifino jecao, to je naroito bilo pojaano horom koji je

pratio zluradim ha, ha, ha; tog trenutka nekoliko mladih ljudije podizalo cigarete izbegavajui poglede, preputalo se

sopstvenim jecajima.

Hvala bogu to nisam muko, rekla je Meri

pokuavajui da uhvati Kolina za ruku. Robert ih je odveo do

stola i otiao do anka. Kolin je stavio ruke u depove, klatio se

na stolici i zurio u duboks. Hajde, rekla je Meri uhvativi ga

za ruku Samo sam se naalila.

Pesma se zavrila u trijumfalnom orkestarskom finalu i

istog trenutka ponovo otpoela. Iza anka se uo zvuk

razbijenog stakla, a nakon toga tapanje.


27/124

- 23 -

Konano se Robert pojavio sa velikom bocom vina bez

etikete, tri ae i pecivom od preprenog hleba u obliku

tapia, od kojih je jedan bio polomljen. Danas uzviknuo je

ponosno, nadjaavajui buku, kuvar je bolestan. Namignuoje Kolinu, seo i napunio ae.

Robert je poeo da im postavlja pitanja, na koja su oni u

poetku nerado odgovarali. Rekli su mu kako se zovu, da nisu

venani, da ne ive zajedno, barem ne za sada. Meri je otkrila

pol i uzrast svoje dece. Oboje su rekli ime se bave. Tada,

uprkos tome to nije bilo hrane, potkrepljeni vinom, poeli su

uivati u tome to se nalaze na mestu gde uopte nema turista,

otkrivajui neto zaista stvarno. Opustili su se, sedei u toj buci

i dimu; zauzvrat su postavljali ozbiljna pitanja, svojstvena

turistima zadovoljnim to mogu da ih postavljaju autentinom

stanovniku ovog grada. Za manje od dvadeset minuta ispraznilisu bocu. Robert je rekao da se bavi nekakvim biznisom, da je

odrastao u Londonu, da mu je ena Kanaanka. Kada ga je

Meri upitala kako je sreo svoju enu, on je odgovorio da je to

nemogue objasniti a da prethodno ne opie svoju majku i

sestre, a one su se mogle opisati samo u svetlu njegovog oca.

Bilo je jasno da on priprema teren za priu. Zaulo se ha, ha,ha u kreendu, za stolom blizu duboksa sedeo je mladi

kovrdave kose sa glavom meu rukama. Robert je doviknuo

oveku za ankom da im donese jo jednu bocu vina. Kolin je

prepolovio tapie i podelio ih sa Meri.


28/124

- 24 -

III

Pesma se zavrila i svuda oko anka zapoinjao je

razgovor, isprva tih, kao neko prijatno amorenje vokala i kon-

sonanata stranog jezika; jednostavna zapaanja usloljavala su

jednostavne, kratke rei ili glasove koji su se sjedinjavali; onda

bi nasumice nastajale pauze posle kojih su dolazila kompliko-

vanija, opirnija zapaanja, i dui, podrobniji odgovori. Za

manje od jedne minute otpoelo je nekoliko diskusija. Da jeneko i ukljuio duboks, on se uopte ne bi uo.

Robert je zadravajui dah zurio u au koju je drao

vrsto na stolu obema rukama, to je nagnalo Kolina i Meri,

koji su gledali u njega, da oteano diu. Sada im je delovao

mnogo stariji nego kada su ga prvi put ugledali na ulici.

Nakrivljena sijalica pod kojom je sedeo otkrivala je gotovogeometrijski iscrtanu mreu bora po licu. Dve linije koje su

kretale ispod nozdrva i sputale se prema ustima, formirale su

gotovo savren trougao. Na elu je imao paralelne brazde, a na

otprilike inu dole prema nosu bila je jo jedna brazda duboko

useena u meso. Klimnuo je glavom i kadaje ispustio vazduh,

ramena su mu klonula. Meri i Kolin su se nagnuli da bi bolje

uli poetak prie.

,,Moj otac je celog svog ivota bio diplomata, i mnogo,

mnogo godina smo iveli u Loidonu, u Najtsbridu. Ali ja sam

bio lenj deak nasmejao se Robert i pored toliko

godina provedenih tamo, moj engleski ipak nije savren.Zastao je oekujui da oni to poreknu. Moj otac je bio

ogroman ovek. Ja sam bio najmlae dete i jedini sin. Kada je

sedeo inio je to ovako. Robert se ispravio i stavio ruke na

kolena tako da su zajedno sa butinama formirale pravilan

kvadrat. Celog ivota je nosio ovakve brkove kaiprstom


29/124

- 25 -

i palcem je odmerio in ispod nosa i kada su poeli da mu

sede, koristio je etkicu da bi ih nainio crnim, onu to dame

koriste za oi. Maskaru.

Svi su ga se bojali. Moja majka, moje sestre, ak ga se iambasador plaio. Kada bi se on namrtio, niko nije govrio. Za

trpezarijskim stolom se nije smelo govoriti dok on ne bi proz-

borio. Robert je govorio toliko glasno da je nadjaavao buku

koja ih je okruivala. Svake veeri kada se odravao prijem,

dok bi se mama oblaila, mi smo morali sedeti mirno, sa

ispravljenim leima, a otac nam je itao naglas.

Svako jutro ustajao je u est i iao u kupatilo da se brije.

Niko nije smeo ustati iz kreveta dok on nije bio gotov. Kada

sam bio mali, ja sam ustajao odmah posle oca i odlazio za njim

u kupatilo, da bih osetio njegov miris. Izvinite, bio je to uasan

miris, koji je delimino bio neutralisan mirisom sapuna zabrijanje i njegovog parfema. ak i sada za mene je miris

kolonjske vode miris moga oca.

Ja sam bio njegov miljenik, njegova strast. Seam se

jedanput moda se to dogodilo vie puta moje starije

sestre Eva i Marija, koje su imale etrnaest i petnaest godina,

za veerom su pokuavale da od oca iskame doputenja zaneke stvari. Na sve njihove molbe, njegov odgovor je bio NE!

Nisu mogle ii na kolske zabave, jer je tamo bilo i deaka.

Nisu smele prestati da nose bele zokne. Nisu mogle ii u

pozorite bez mame. Nije im dozvoljavao da pozovu

prijateljice jer je smatrao da imaju lo uticaj na njih i da nikada

ne idu u crkvu. I onda je moj otac iznenada stao iza stolice na

kojoj sam ja sedeo pored mame, smejui se glasno. Uzeo je

salvet koji je bio prebaen preko mog krila i stavio mi ga oko

vrata. Pogledajte, rekao je Ovo je budua glava porodice.


30/124

- 26 -

Morate se dobro uvati Roberta. A onda me je naterao da ja

razreim taj spor, drei ruku sve vreme na mom vratu, steui

ga meu prstima. Otac me je pitao. Roberte, mogu li devojke

nositi svilene arape kao njihova Mama? A ja, desetogodi-njak, odgovarao sam glasno Ne, Tata!Mogu li ii u pozo-

rite bez Mame? Apsolutno ne, Tata! Roberte, mogu li

pozivati prijateljice kod sebe? Nikad, Tata!

Odgovarao sam ponosno, ne znajui da sam bio

iskorien. Moda se to dogodilo samo jednom. to se mene

tie, to se moglo dogoditi svake veeri mog detinjstva. Tada se

moj otac vratio do svoje stolice u proelju stola pravei se

tuan. ao mi je, Eva i Marija, ja sam se taman spremao da

promenim miljenje, ali Robert kae da su to nedopustive

stvari. I on se smejao, i ja sam se takoe smejao, verujui u

sve, u svaku izgovorenu re. Smejao sam se sve dok mi mamanije spustila ruku na rame i rekla, Mir sada, Roberte.

Da li su me sestre mrzele? Ovo to u vam sada ispriati

pouzdano znam da se dogodilo samo jedanput. Bio je vikend i

kua je bila prazna itavo posle podne. Otiao sam u spavau

sobu svojih roditelja sa sestrama Evom i Marijom. Seo sam na

krevet, a one su otile do toaletnog stola koji je pripadao mojojmajci i iz njega izvadile sve njene stvari. Prvo su nalakirale

nokte, pa su onda mlatarale rukama po vazduhu da im se to

pre osue. Stavile su kreme i pudere na lice, namazale usne

karminom, iupale obrve, i namazale trepavice maskarom.

Rekle su mi da zatvorim oi dok one skinu svoje bele zokne i

obuku arape iz mamine fioke. Onda su stale ispred mene, dve

veoma lepe ene, gledajui jedna drugu. Otprilike jedan sat su

etale po kui, ogledajui se preko ramena u ogledalima ili

prozorskim oknima, vrtei se u krug po salonu, sedajui veoma

paljivo na ivicu fotelje, nametajui kosu. Sledio sam ih u


31/124

- 27 -

stopu i gledao ih, samo sam ih gledao. Zar nismo lepe,

Roberte?rekle su. Seam se da sam bio okiran, jer to nisu

vie bile moje sestre ve amerike filmske zvezde. Bile su

oduevljene sobom. One su se smejale i ljubile jedna drugu jersu sada bile prave ene.

Kasnije poslepodne otile su u kupatilo i sprale sve sa

sebe. Sklonile su sve teglice i posudice u kupatilo i otvorile

prozore da mama ne bi osetila miris svojih garfema. Sloile su i

sklonile svilene arape i steznike, na isti nain na koji je to

mama inila. Zatvorile su prozore i sile dole da doekaju

mamu i sve to vreme ja sambio veoma uzbuen. Iznenada su te

divne ene ponovo postale moje sestre, dve visoke uenice.

Onda je stigla veera i ja sam jo uvek bio uzbuen.

Moje sestre su se ponaale kao da se nita nije dogodilo. Bio

sam svestan da moj otac zuri u mene. Podigao sam pogled ishvatio da on zapravo gleda kroz mene i ita mimisli. Veoma

sporo je odloio svoj no i viljuku, savakao i progutao sve

to je imao u ustima, i upitao. Kai mi Roberte, ta ste vi

danas poslepodne radili?

Verovao sam da on sve zna, kao Bog. eleo je samo da

proveri da li sam ja dovoljno poten da mu kaem istinu. Takoda nije imalo smisla da laem. Rekao sam mu sve, o ruevima,

puderima, kremama i parfemima, arapama iz mamine fioke, a

rekao sam mu takoe, kao da je to moglo neto da popravi, i da

su se stvari veoma paljivo vraene na mesto. ak sam pome-

nuo i prozor.

U prvi mah moje sestre su se smejale i poricale ono to

sam govorio, ali kako sam ja nastavljao da govorim, tako su se

one utiavale. Kada sam zavrio, moj otac je jednostavno

rekao. Hvala ti, Roberte i nastavio da jede. Do kraja veere


32/124

- 28 -

vie niko nije progovorio. Nisam se usudio da pogledam u

pravcu mojih sestara.

Posle veere, a neposredno pre odlaska u krevet, otac

me je pozvao u svoju radnu sobu. To je bila soba u koju nikonije smeo ui, tu su bile sve dravne tajne. To je bila najvea

soba u kui, jer je moj otac ponekad u njoj primao diplomate.

Prozori i tamnocrvene zavese, kojima su bili zastrti, prostirali

su se od poda do plafona, a na plafonu su bili iscrtani zlatni

listii i neki kruni ornamenti. Bio je tu i luster. Svuda okolo

bile su knjige u zastakljenim policama, a pod je bio zastrt

debelim tepisima iz svih krajeva sveta, neki su ak visili i po

zidovima. Moj otac je skupljao tepihe.

Sedeo je za svojim ogromnim stolom prekrivenim papi-

rima, a moje dve sestre su stajale ispred njega. Naredio mi je da

sednem u drugi kraj sobe na konu fotelju koja je pripadalamom dedi, koji je takoe bio diplomata. Niko nije govorio.

Bilo je kao nemom filmu. Moj otac je za moje sestre izvukao

koni kai iz fioke dobile su svaka po tri snana udarca po

zadnjici a ja nisu pustile ni glasa. Iznenada sam se naao izvan

radne sobe. Vrata su bila zatvorena. Moje sestre su otile u

svoju sobu da plau, ja sam se popeo stepenitem do svojespavae sobe, i to je bio kraj. Moj otac taj dogaaj vie nikada

nije pominjao.

Moje sestre! One su me mrzele. Morale su da mi se

osvete. Mislim da nedeljama ni o emu drugom nisu priale.

Dogaaj koji u sada ispriati zbio se jednom kada je kua

takoe bila prazna, nije bilo ni roditelja ni kuvarice, mesec

dana posle onih batina koje su moje sestre dobile zbog mene, a

moda i kasnije. Prvo moram da objasnim da, mada sam bio

ljubimac, ipak je postojalo mnogo stvari koje mi nisu bile

doputene. Naroito nisam smeo jesti i piti slatko, jesti


33/124

- 29 -

okoladu ili piti limunadu. Deda mom ocu takoe nije

dozvoljavao da jede nita slatko sem voa. Smatrao je da je to

loe za stomak. Ali, ono to je najvanije, slatke stvari,

naroito okolada, loe su uticale na deake. Slabio im jekarakter, koji je postojao kao u devojaka. Moda je u tome i

bilo istine, to samo nauka moe dokazati. Isto tako, otac se

brinuo za moje zube, eleo je da imam zube kao on, savrene.

Izvan kue, ja sam jeo slatkie koje sam dobijao od drugih

deaka, ali kod kue ne.

Tako je toga dana dola Alisa, moja najmlaa sestra, u

batu i rekla. Roberte, Roberte, doi u kuhinju, brzo. Priprem-

ljeno je neto siecijalno za tebe. Eva i Marija su ti pripremile

ast. Isprva nisam hteo da idem jer sam se plaio da je neki

trik u pitanju. Ali, Alisa je insistirala. Hajde brzo, Roberte. I

na kraju sam otiao. U kuhinji su bile Eva, Marija i Liza, tako-e moja sestra. A na stolu su stajale dve velike flae limunade,

kola sa lagom, dve table okolade za kuvanje i kutija man-

meloa. Marija je rekla. Ovo je sve za tebe, u prvi mah sam

posumnjao i upitao Zato? Na to je Eva odgovorila. elele

bismo da bude bolji prema nama ubudue. Kada sve ovo

bude pojeo, seae se kako smo bile dobre prema tebi. Zvu-alo je razlono, a hrana je izgledala vrlo ukusno, te sam seo i

posegnuo prvo za limunadom, ali Marija je stavila ruku preko

moje. Prvo, rekla je, mora popiti neki lek, Zato? Zato

to i sam zna kako slatke stvari loe utiu na tvoj stomak. Ako

se razboli, tata e saznati ta si radio i svi emo nastradati.

Ovaj lek e sve to regulisati. Tako sam ja otvorio usta i Marija

mi je sasula etiri velike kaike nekog ulja. Bilo je odvratnog

kusa, ali mi nije mnogo smetalo poto sam odmah poeo jesti

okoladu za kuvanje, kolae sa lagom i piti limunadu.


34/124

- 30 -

Moje sestre su stajale oko stola i posmatrale me. Jel'

dobro? pitale su, ali ja sam jeo tako brzo da sam jedva uspe-

vao da odgovorim. Pomislio sam da su tako dobre prema meni

jer su znale da u jednoga dana naslediti dedinu kuu. Potosam popio prvu flau limunade, Eva je uzela drugu i rekla.

Mislim da on ne moe i ovu popiti. Skloniu je. A Marija je

na to rekla. Da, skloni je. Samo ovek moe da popije dve

flae limunade. Otrgao sam joj flau iz ruku i rekao.

Naravno da je mogu popiti, a sve devojke su uglas rekle.

Roberte, pa to je nemogue! Ja sam, naravno, dovrio obe

table okolade za kuvanje, manmelou i kola sa lagom, a

moje sestre su skandirale Bravo, Roberte!

Pokuao sam da se uspravim. Kuhinja je poela da mi se

okree i hitno mi je trebao WC. Iznenada. Eva i Marija su me

oborile na pod i drale vrsto. Bio sam isuvie slab da seborim, a i one su bile mnogo vee od mene. Imale su spremno

pare konopca kojim su mi vezale ruke na leima.Sve vreme

Alisa i Liza su skakale gore-dole i pevale. Bravo, Roberte!

Zatim su me Eva i Marija, vukui me za noge, iznele iz

kuhinje, pa du hodnika, preko velikog hola, odvukle do oeve

radne sobe. Izvadile su klju koji je bio sa unutranje strane izakljuale vrata. Baj, baj, Roberte dovikivale su mi kroz

kljuaonicu. Sada si ti Veliki Tata u svojoj radnoj sobi.

Stajao sam nasred te velike sobe, ispod lustera, i isprva

nisam razumeo zato sam tu smeten, a onda sam shvatio.

Pokuao sam odvezati vorove, ali su oni bili isuvie vrsto

vezani. Vikao sam, utao vrata nogama, udarao glavom po

njima, ali u kui se nita nije ulo. Trao sam od jednog ugla

sobe do drugog traei zgodno mesto, ali svuda su bili skupi

tepisi. Konano, vie nisam mogao da se uzdrim. Prvo je

naila limunada,ne dugo za njom okolada za kuvanje i kola


35/124

- 31 -

u obliku neke tenosti. Nosio sam kratke pantalone, kao svi

deaci u Engleskoj. I umesto da stojim na jednom mestu i

upropastim samo jedan tepih, ja sam trao posvuda, viui,

plaui, kao da me otac ve goni.Klju u bravi se okrenuo, vrata su se naglo otvorila i

Marija i Eva su utrale unutra. Uh uzviknule su Brzo, brzo!

Stie. Tata. Odvezale su konopac, vratile klju unutranje

strane brave i otrale, smejui se kao lude ene. uo sam

oeva kolakako se zaustavljaju.

Isprva nisam mogao da se pomerim. Onda sam zavukao

ruku u dep, izvadio maramicu i otiao do zida da bilo je ak

i p.o zidovima, ak i po pisaem stolu takoe je stari

persijski tepih bio natopljen. Onda sam primetio svoje noge,

koje su bile gotovo crne. Maramica mi nije mogla pomoi,bila

je premala. Otrao sam do stola, uzeo neke papire, i tako me jeotac zatekao, kako istim kolena dravnim aferama, dok je pod

njegove radne sobe podseao na seosko dvorite. Priao sam

mu dva koraka, spustio se na kolena i ispovraao se gotovo

preko njegovih cipela, a to je trajalo veoma dugo. Kada sam

zavrio, on se nije pomerio sa dovratka. Jo uvek je u ruci

drao svoju akt tanu i lice mu je bilo nepromenjeno. Pogledaoje po sobi i upitao me. Roberte, da li si ti jeo okoladu? A ja

sam odgovorio Jesam, Tata, ali... To mu je bilo dovoljno.

Kasnije je majka dola da me obie u mojoj spavaoj sobi, a

ujutro je doao psihijatar i rekao da sam doiveo traumu. Ali za

mog oca jedino je bilo vano to da sam ja jeo okoladu. Tukao

me je tri veeri uzastopce i mesecima sa mnom nije lepo

razgovarao. Mnogo, mnogo godina posle bio mi je zabranjen

pristup u njegovu radnu sobu, sve dok nisam tamo uao sa

svojom buduom enom. A od tada pa do dananjeg dana


36/124

- 32 -

nikada vie nisam jeo okoladu i nikada nisam oprostio svojim

sestrama.

Dok je trajala moja kazna, jedino je majci bilo

dozvoljeno da razgovara sa mnom. Proveravala je da me otacnije prejako tukao i da li je to trajalo samo tri veeri. Ona je bila

veoma lepai visoka ena. Najee je nosila belo; bele bluze,

bele marame i bele svilene haljine na diplomatskim prijemima.

Najbolje je se seam u belom. Govorila je engleski veoma

sporo, ali svi su se divili njenoj savrenoj eleganciji.

Kao deak esto sam sanjao rune snove, veoma rune

snove. Budio sam se u snu, i sad ponekad to inim. esto sam

se budio usred noi i vikao je Mam, kako to ine engleski

deaci. inilo mi se da je ona leala budna i ekala da je

pozovem, jer se tamo du hodnika, gde je bila spavaa soba

mojih roditelja, istog asa zaula kripa kreveta, zvuk lampekoja se pali, pucketanje kostiju u njenim bosim stopalima. I

kad god bi ona ula u moju sobu i pitala, ta je bilo Roberte?,

ja sam odgovarao, elim au vode. Nikada joj nisam rekao

Runo sam sanjao, ili Bojim se. Uvek sam traio au

vode, koju je ona donosila iz kupatila i gledala me dok sam pio.

Zatim me je ljubila u elo i ja sam odmah ponovo zaspivao.Ponekad je to trajalo mesecima, iz noi u no, ali ona nije

nikada ostavljala au sa vodom kraj mog kreveta. Znala je da

moram imati izgovor kako bih je mogao pozvati usred noi.

Ali, njoj nije trebalo objanjavati. Bili smo veoma bliski. ak i

kada sam se oenio sve dok nije umrla, imao sam obiaj da joj

svake nedelje nosim svoje koulje.

Kad god bi moj otac negde otputovao, spavao sam sa

njom u krevetu, sve do svoje desete godine. Iznenada je svemu

tome doao kraj. Jednog dana je ena kanadskog ambasadora

pozvana kod nas na aj. Pripreme su trajale tokom itavog


37/124


38/124

- 34 -

i vie nisam spavao u maminom krevetu. Posle est godina

ponovo sam sreo Kerolajn, a posle dve smo se venali.

Oko njih bar je poeo da se prazni. Svetla na plafonu bila

su pogaena i jedan ovek je istio pod. Kolin je dremuckaotokom poslednjeg dela prie, klatei se napred-natrag i nasla-

njajui glavu na ruke. Robert je pokupio prazne flae sa stola,

odneo ih do anka i dao tamo neke instrukcije. Drugi ovek je

priao stolu, ispraznio pepeljaru i obrisao sto. Kada se Robert

vratio, Meri je rekla. Niste nam mnogo rekli o vaoj eni.

Stavio joj je u ruke kutiju sa ibicama na kojoj je bio

odtampan naziv i adresa bara. Ovde sam skoro svako vee.

Ona je skupila prste i stegla kutiju u ruci. Dok je prolazio pored

Kolinove stolice, ispruio je ruku i pomazio ga po kosi. Meri

ga je posmatrala dok je odlazio, posedela jo minut-dva,

zevajui, a onda podigla Kolina i uputila ga u pravcustepenita. Oni su poslednji napustili bar.


39/124

- 35 -

IV

U jednom pravcu ulica je iezavala u potpunom mraku,a u drugom, rasplinuta sivoplava svetlost osvetljavala je niz

niskih zagrada to su se reale jedna za drugom kao granitni

blokovi koji su se slivali u tami, gde se ulica dalje gubila krivu-

dajui. Hiljadama stopa iznad, oblak razvuen u obliku prsta

kao da je ukazivao sa visina na krivudavu liniju, zarumenjen.

Prohladan, slani vetar duvao je du ulice i dizao celofanski

papir kojim je bilo prekriveno stepenite gde su sedeli Kolin i

Meri. Iza dobro zatvorenog prozora koji se nalazio upravo

iznad njihovih glava zaulo se prigueno hrkanje i kripa

kreveta. Meri je naslonila glavu na Kolinovo rame, a on svoju

na zid izmeu dve odvodne cevi. Pas im se urno pribliavaodolazei sa osvetljenog kraja ulice, neobino grebui kanda-

ma po istroenom kamenu. Nije se zaustavio kada je stirao do

njih, nije ak ni pogledao u njihovom pravcu, i dugo poto je

ieznuo u tami, taj neobini korak se jo mogao uti.

Trebali smo poneti mape. rekao je Kolin.

Meri se samo bolje namestila na njegovom ramenu ipromrmljala. Ma, nije vano, na odmoru smo.

Pola sata kasnije probudili su ih glasovi i smeh. Odnekud

je stalno dopirala piskava zvonjava. Sunce je jo bilo nisko, a

povetarac topao i vlaan kao ivotinjski dah. Deca obuena u

svetloplave uniforme sa crnim okovratnicima i manetnama

prolazila su pored njih, nosei na leima zaveljaje sa knjiga-

ma. Kolin se digao i drei se za glavu obema rukama, zatetu-

rao se ka sredini uske ulice, gde su ga deca opkolila. Jedna

devojica je bacila tenisku lopticu koja mu se odbila odstoma-


40/124

- 36 -

ka i ona ju je opet uspeno uhvatila, a na to su se vrisci oduev-

ljenja prolomili gomilom. Onda je zvonjava utihnula, preostala

deca su se utiala i poela mahnito trati. Ulica odjednom

postade upadljivo prazna. Meri se savila preko stepenice euilist i lanak obema rukama. Kolin je stajao nasred ulice, blago

se njiui, zurei u pravcu niskih zgrada.

Neto me je ujelo, Viknula je Meri.

Kolin joj je priao i stao iza nje, posmatrajui kako se

ee. Nekoliko crvenih taaka se uveavalo do veliine

novia i postajalo tamnocrvene boje. Ja ne bih to vie radio,

rekao je Kolin. Uzeo ju je za ruku i poveo niz ulicu. Daleko iza

njih ula su se deca, glasovi su im odzvanjali kao da su se

nalazili u nekoj ogromnoj akustinoj prostoriji pevajui

Vjeruju ili tablicu mnoenja. Meri je poskakivala na jednoj

nozi. O, boe! uzviknula je pomalo samosaaljivo u svojojmuci Ne budem li se eala, umreu. I tako sam edna!

U tom svom mamurluku, Kolin je zadobio neki daleki,

grubi autoritet, potpuno nesvojstven njemu. Stojei iza Meri i

drei joj ruke vrsto uz telo, gurnuo ju je niz ulicu. Budemo

li se spustili ovom ulicom, apnuo joj je na uho mislim da

bismo trebali izbiti na more. Tamo dole ima jedan kafe.Meri je pustila da je on gura napred. Nisi se obrijao.

Seti se, rekao je Kolin dok im se korak ubrzavaosputajui se niz ulicu, mi smo na odmoru.

More se prostiralo iza zavoja ulice.

etalite je bilo usko i pusto, sa obe strane su se pruali

neprekidni nizovi kua oteenih vremenom. Visoke katarkesu trale iz glatke ukaste vode, ali nije bilo amaca

privezanih za njih. Sa Kolinove i Merine desne strane nalazio

se ofucani limeni znak koji je pokazivao smer i upuivaodu

etalita na bolnicu. Dve sredovene ene koje su nosile


41/124

- 37 -

prepuneplastine torbe i deak koji je iao izmeu njih spustili

su se do etalita istom ulicom kao i oni. Zastali su kod znaka,

ene su se sagnule i paljivo pretraile svoje torbe kao da su

neto zaboravile. Kada su nastavili dalje, deak je cvilei netozatraio, ali su ga one brzo uutkale.

Kolin i Meri su seli blizu ivice etalita, na nekakve

kovege koji su jako zaudarali na crknutu ribu. Bilo je veliko

olakanje osloboditi se uskih ulica i gradskih prolaza koji su

ostali iza njih i zuriti ispred sebe u more. Vidikom je

dominiralo malo ostrvo oivieno niskim zidom, udaljeno

otprilike pola milje i pretvoreno u groblje. Na jednom kraju

nalazila se kapela i malo kameno molo. Sa ove daljine, a

perspektiva je bila iskrivljena od plaviaste jutarnje izmaglice,

svetli mauzoleji i nadgrobni spomenici delovali su kao

graevine hipermodernog grada budunosti. U toj jutarnjojizmaglici sunce se inilo kao disk nainjen od prljavog srebra,

mali i precizan.

Meri se opet naslonila na Kolinovo rame. Ti e se

danas brinuti o meni, rekla mu je zevajui. On je dodirnuo

njen potiljak. A da li si se ti jue brinula o MENI?

Ona je klimnula glavom i zatvorila oi. Meu njima jepostojao vrst dogovor da naizmenino brinu jedno o drugom.

Kolin je obuhvatio Meri obema rukama i nekako odsutno

poljubio je u uho. Hidrobus se pojavio iza ostrva na kom je bilo

groblje i pribliavao se kamenom molu. ak se i sa ove daljine

moglo videti da majune figure u crnom, koje su izlazile iz

hidrobusa, nose cvee. Tanak, piskutav glas polomiose preko

vode, glas galeba ili moda deteta, i brod se otisnuo sa ostrva.

Hidrobus se kretao prema bolnici koja je bila smetena u

sledeoj uvali i nije se mogla videti sa mesta na kom su oni


42/124

- 38 -

sedeli. Sama bolnica, meutim, izdizala se iznad okolnih

zgrada, to je bila tvrava senf-ute boje ija se fasada ljutila,

sa strmim krovovima pokrivenih svetlocrvenim crepom, na

kojima je bilo mnotvo rasklimatanih antena. Neka odeljenjasu imala visoke prozore sa reetkama, koji su se otvarali prema

balkonima gde su pacijenti ili bolniko osoblje, odeveni u belo

sedeli ili stajali, zurei u more.

etalite i ulice koje su ostale iza njih punili su se

ljudima. Stare ene uvijene u crne alove vukle su se po

ulicama sa praznim torbama, obmotane tiinom. Iz oblinje

kue dopirali su otri mirisi jake crne kafe i cigare, mirisi koji

su se meali i neutralisali neprijatan miris crknute ribe. Jedan

suvonjavi ribar u iznoenom sivom odelu i koulji bez

dugmadi, koja je nekada bila bela, izgledao je kao neko ko je

davno pobegao od kancelarijskog posla; bacio je gomilu mreatik uz kovege na kojima su oni sedeli, gotovo na njihove noge.

Kolin je nainio nejasan pokret izvinjenja, ali ovek koji je ve

odlazio, odmahnuo je samo rukom i rekao. Turisti!

Kolin je probudio Meri i naterao je da odu do bolnikog

mola. Ako ni tamo ne nau nikakav kafe, hidrobus e ih odneti

do centra grada, blizu njihovog hotela.Kada su stigli do impozantne kapije koja se nalazila na

ulazu u bolnicu, hidrobus je upravo odlazio. Dva mladia u

plavimjaknama, sa tamnim naoarima potpuno istih srebrnih

okvira i sa tankim brkovima, upravljali su amcem. Jedan je

stajao za kormilom, dok je drugi rutinskim pokretima runog

zgloba odmotavao konopac kojim je brodi bio privezan za

stub na pristanitu; u poslednjem trenutku je zakoraio na

palubu preko jaza uljaste vode koji se irio, oputen, drei se

jednom rukom za gvozdenu ogradu iza koje su stajali putnici,


43/124

- 39 -

zurei prazno u etalite to se udaljavalo i dovikujui se sa

svojim kolegom.

Bez rei, Kolin i Meri su se prikljuili gomili koja je

hrlila kroz kapiju, pa uz strmi put oivien rascvetalimbunovima prema bolnici. Starija ena je sedela na amlici i

prodavala asopise, cvee, raspea, statue, ali niko se nije

zaustavljao ak ni da ih pogleda.

Ako ima bolesnika koji ne lee stalno u bolnici, rekao

je Kolin steui Merinu ruku, onda mora da postoji mesto gde

prodaju osveavajua pia.

Meri je razjareno uzviknula Ja moram popiti au vode.

Mora da imaju tako neto. Gornja usna joj je bila veoma

ispucala, a oko oiju je imala veoma tamne podonjake.

Sigurno, rekao je Kolin na kraju krajeva, to je ipak

bolnica.Red je zapoinjao ispred vrata od izrezbarenog sta-kla, koja su pri vrhu bila ukraena polukrugovima od obojenog

stakla. Stojei na vrhovima prstiju, mogli su videti oveka u

uniformi, portira ilipolicajca, koji je stajao izmeu dva niza

vrata i pregledao uverenja svakog posetioca. Svuda oko njih

ljudi su vadili iz svojih depova ili tani svetloute karte. Oito

je bio dan za posete, jerniko od ljudi koji su ekali nije delovaobolesno. Gomila se pribliavala vratima. Na nogarima je bio

postavljen natpis, krasnopisom ispisana duga reenica u kojoj

je re bezbednostbila dvostruko podvuena. Bili su isuvie

umorni da se blagovremeno izvuku iz reda, ili da objasne svoju

potrebu za osveenjem kada su jednom proli kroz vrata i nali

se licem u lice sa ovekom u uniformi, a onda su se jo jednom

spustili niz put, na ta ih je naterala gomila koja je stajala pred

vratima i saaljivo ih posmatrala uputivi ih na nekoliko kafea

u blizini, ali ni jedan od njih nije se nalazio neposredno uz

bolnicu. Meri je rekla da eli da sedne negde i isplae se, dok


44/124

- 40 -

su oni traili pogodno mesto za to, zauo se priguen zvuk

motora i povik; jo jedan hidrobus je pristajao uz molo.

Da bi stigli do hotela, trebalo je da preu preko jedne od

najveih svetskih atrakcija, ogromnog poploanog trgapravougaonog oblika, oivienog sa tri strane velianstvenim

zasvoenim zgradama na ijem otvorenom kraju je dominirala

kula sa asovnikom, a iza nje uvena katedrala sa belim kube-

tima i blistavom fasadom, koja je predstavljala trijumfalni

vrhunac mnogih vekova civilizacije, kako je esto opisivano.

Du obe vertikalne strane trga nalazile su se stolice i okrugli

stolovi drvenih kafea koji su stajali jedan naspram drugog kao

dve zaraene vojske; lanovi orkestara bili su obueni u veer-

nje sakoe i kao da nisu primeivali jutarnju vruinu, svirajui

istovremeno mareve i romantinu muziku, valcere i delove

popularnih opera. Svuda je bilo golubova koji su se epurili iprljali okolinu, a oba orkestra su se nesigurno zaustavljala

posle ustrog i iskrenog aplauza posetilaca. Turisti su nailazili

u talasima i zadravali se na ovom brilijantno osvetljenom

otvorenom prostoru, ili su se kretali u malim grupama prela-

zei kolae svetlosti i senki koje su bacali briljivo izraeni

stubovi. Dve treine odraslih mukaraca nosilo je fotoaparate.Kolin i Meri su se s naporom kretali i sada, pre no to e

prei trg, stajali su u senci kule sa asovnikom. Meri je duboko

udahnula i uprkos buci predloila da sednu tu na pie. Drei

se jedno drugog, ili su ivicom trga, ali slobodnih stolova nije

bilo, ak ni takvih kojima se moglo prikljuiti; tada im je

postalo jasno da ljudi koji etaju tamo-amo po trgu zapravo

trae mesto da sednu, a oni koji se povlae u lavirint bonih

ulica ine to iz oajanja jer nisu uspeli pronai slobodno mesto.

Konano, stojei par minuta pored stola starijeg para koji

se vrpoljio na svojim seditima maui raunom, mogli su


45/124

- 41 -

sesti, a onda im je postalo jasno da su seli na najudaljeniji deo

koji je kelner opsluivao i da e oni to budu istezali vratove i

pucketali prstima biti poslueni mnogo pre njih. Meri je zurila

u Kolina skupljenih, zakrvavljenih oiju i promrmljala netoispucalim usnama koje su poele da otiu; a kada joj je on,

alei se, ponudio ono to je preostalo iz olje na stolu, ona je

zarila glavu u ake.

Kolin je urno obiao oko stolova i uputio se prema

arkadi. Ali, grupa kelnera koja je besposliarila u dubokoj

hladovini kod ulaza u bar oterala ga je. Nema vode, rekao je

jedan od njih, pokazujui na gomilu posetilaca koji su sedeli

du svodova. Vrativi se stolu, Kolin uze Meri za ruku. Oni su

sedeli otprilike na sredini izmeu dva orkestra i madazvuk nije

bio previe jak, disonance i razliiti ritmovi oteavali su im

donoenje odluke. Neto donose, mislim, rekao je Kolin sanelagodnou.

Pustili su ruke i zavalili se u stolicama. Kolin je pratio

njen pogled to se zaustavio na porodici sa bebom koju je otac

pridravao oko struka i koja je stajala na stolu klatei se meu

pepeljarama i praznim aama. Imala je na sebi beli eiri za

sunce, zelenobeli traftasti prsluk, iroke pantalone oivieneroza ipkom i belom trakom, ute zoknice i crvene kone

cipelice. Svetloplavi krugovi oko lutkinih usana inili su ih

tamnijim, odajui utisak neprekidnog iznenaenja. Iz uglova

bebinih usana kretala je pljuvaka koja se nagomilavala u

dubokim usecima obraza i visila kao visuljak. Stiskala je i

oputala ake, glava joj se udno klatila, punake slabe noge

nesigurno su stajale zbog njene velike pospanosti. Divlje oi,

okrugle i bistre, bleskale su po osunanom trgu i zaustavile se,

oito iznenaene i ljutite, na liniji krova katedrale, na kom je

nekada bilo neto napisano. dok su vrhovi arkada kao u ekstazi


46/124

- 42 -

prelazili u mramornu penu i uzdizali se visoko u plavo nebo

kao bleskovi i venci, poput talasa koji se raspre u hiljade

kopljica udarivi u obalu. Beba je proizvela neki grleni zvuk i

pokazala rukama u pravcu zgrade.Kolin je podigao ruku onako uz put dok se kelner kretao

prema njima, nosei posluavnik sa praznim bocama, ali on je

ve proao pored njih, a Kolin nije uspeo ni da dovri svoj

pokret. Porodica se spremala da poe i dete je bilo predato

majci, koja mu je obrisala usta dlanom i stavila ga paljivo na

lea u srebrnasto presvuena kolica, uvezavi mu ruke i grudni

ko konim sigurnosnim pojasevima. Leei na leima, beba je

usmerila svoj ljutiti pogled u nebo.

Pitam se, rekla je Meri posmatrajui ih kako odlaze

kako su deca. Merinih dvoje dece ostali su sa ocem, koji je

iveo na seoskom gazdinstvu. Tri razglednice, adresirane nanjih i sve napisane jo prvog dana, leale su jo uvek na

nonom ormariu pored kreveta bez maraka.

Pretpostavljam da im nedostaje fudbal, kobasice,

koka-kola i filmovi, ali inae su dobro, rekao je Kolin. Dva su

oveka u potrazi za mestom stajala nekoliko trenutaka

oslonjena o njihov sto.Sve te planine i beskrajni otvoreni prostor, rekla je

Meri. Zna, ovo mesto moe biti uasno zaguljivo ponekad.

Zagledala se u Kolina.

Uzeo ju je za ruku. Trebali smo poslati karte. Meri je

povukla ruku i pogledala arkade i stubove koji su bili svuda

unaokolo.

Kolin je takoe pogledao okolo. Kelnera nije bilo na

vidiku i izgledalo je kao da svi imaju pune ae.

Ovde je kao u zatvoru, rekla je Meri.


47/124

- 43 -

Kolin je prekrstio ruke i dugo je gledao ne trepnuvi.

Njegova ideja je bila da dou ovde. Najzad je rekao. Na let je

plaen unapred i zakazan tek za deset dana.

Moemo uzeti voz.Kolin se zagledao negde pored njene glave.

Oba orkestra su u isti mah prestala da sviraju i muziari

su se uputili prema arkadama, gde su se nalazili barovi ovih

uglednih kafea; ovako bez muzike, trg se inio jo veim, samo

bi se povremeno ispunjavao zvucima koraka, udarima tankih

potpetica, lupom sandala, apatom straha, deijim povicima,

roditeljskim zabranama i naredbama. Meri je prekrstila ruke i

pustila da joj glava klone.

Kolin se digao i poeo mahati obema rukama kelneru,

koji je klimnuo glavom i uputio se prema njima, sakupljajui uz

put porudbine i prazne ae. Ne mogu da poverujem,uzviknuo je Kolin likujui.

Trebali smo ih povesti sa sobom rekla je Meri svome

krilu.

Kolin je jo uvek bio na nogama. On zapravo dolazi!

Seo je i povukao je zazglob na ruci. ta bi ti elela?

To je runo od nas to smo ih ostavili.Mislim da je to sasvim razborito.

Kelner, jedan krupan ovek sa velikom sedom bradom i

zlatnim okvirima za naoare, iznenada se naao za njihovim

stolom naginjui se prema njima malo podignutih obrva.

ta ti eli, Meri? proaputao je Kolin pourujui je.

Meri je spustila ruke u krilo i rekla. au vode, bez

leda.

Da, DVA puta to isto, rekao je Kolin ustro. I ...

Kelner se uspravio i iz njegovih nozdrva se zauo kratak

itaj. Vode? rekao je nekako odsutno. Preao je oima od


48/124

- 44 -

jednog do drugog procenjujui njihovu aljkavost. Povukao se

korak unatrag i pokazao glavom ka uglu trga. Eno esme.

Kada je poeo da se udaljava, Kolin ga je u poslednjem

trenutku uhvatio za rukav, Ne, ali saekajte, zamolio ga je.Mi bismo popili kafu i ...

Kelner je oslobodio svoju ruku. Kafu! ponovio je,

nozdrve su mu se rairile od prezira Dve kafe?

Da, da.

ovek je samo klimnuo glavom i otiao.

Kolin se stropotao u svoju stolicu, zatvorio oi i polako

zatresao glavom; Meri je sa naporom sedela uspravno.

Dodirnula je neno njegovu nogu ispod stola. Hajde,

imamo samo deset minuta do hotela. Klimnuo je glavom, ali

nije otvarao oi. Moemo se istuirati, sedeti na balkonu i

naruiti da nam se donese to god zamislimo. Dok mu jeobraz tonuo prema grudima, ona ga je sve vie bodrila.

Moemo otii u krevet. Mm, oni divni beli aravi.

Zatvoriemo alone. Moe li zamisliti ita bolje? Moemo...

U redu, rekao je Kolin tupo. Odetajmo do hotela.

Ipak, nisu se ni pomerili.

Meri je napuila usne, a onda rekla. On verovatnodonosi kafu. Kad ovde ljudi mahnu glavom, to moe svata

znaiti.

Kako se jutarnja vruina pojaavala, gomila ljudi na trgu

se postepeno smanjivala; sada je bilo slobodnih stolova, a oni

koji su jo uvek etali trgom, ili su bili zaljubljenici u

razgledanje ili graani koji su ili odreenim poslom, svi ti

ljudi su izgledali kao razbacane figure koje su se na tom

ogromnom, groznom prostoru inile jo manje i nekako

svetlucave. Sa druge strane trga muziari iz orkestra su polako

zauzimali svoja mesta i poeli da sviraju beki valcer; na strani


49/124

- 45 -

na kojoj su Kolin i Meri sedeli, dirigent je listao partiture dok

su muziari sedali na svoja mesta i sreivali note na postoljima.

Jedna od posledica dobrog meusobnog poznavanja bila je i ta

da su oni veoma esto zurili u istu stvar, ne komentariui tonaglas; ovoga puta to je bio ovek udaljen od njih oko dve

stotine stopa i okrenut leima. Njegovo belo odelo bilo je

veoma uoljivo u tom blesku sunca, bee zastao da slua

valcer. Prebacivi svu teinu na jednu nogu, klimao je glavom

po taktu muzike. Onda se okrenuo kao da mu je to dosadilo, jer

se muzika jo ne bee zavrila, zaputivi se u njihovom pravcu,

isputajui cigaretu na pod i stajui na nju ne pogledavi na

dole. Iz gornjeg depa sakoa izvadio je, ne zastajkujui,

naoare za sunce, koje je brzo prebrisao belom maramicom pre

no to ih je stavio na oi; svaki od ovih pokreta delovao je tako

ekonomino kao da su uvebani. Uprkos naoarima, dobroskrojenom odelu, svetlosivoj svilenoj kravati, odmah su ga

prepoznali i posmatrali njegov dolazak kao hipnotisani. Isprva

nisu bili naisto da li je on njih primetio, ali sada se kretao

tano prema njihovom stolu.

Kolin je prostenjao. Trebali smo otii u hotel.

Treba da se okrenemo, rekla je Meri, ali oni sunastavili da ga posmatraju dok im se pribliavao, primorani na

to tradicionalnim doivljajem prepoznavanja nekog u stranom

gradu, zanosom koji obuzima oveka kad nekog vidi a on sam

pri tom nije vien.

Promaio nas je proaputao je Kolin, ali Robert kao da

je u tom trenutku dobio neki znak, zaustavio se, skinuo

naoare, iroko rairio ruke i uzviknuo. Prijatelji moji! i brzo

im priao. Prijatelji moji! ponovio je, rukovao se sa Kolinom

i poljubio Meri u ruku.


50/124

- 46 -

Zavalili su se natrag u stolice i kiselo se nasmeili.

Pronaao je stolicu i seo izmeu njih, kezei se iroko kao da je

od njihovog poslednjeg susreta prolo nekoliko godina, a ne

samo nekoliko sati. Ispruio se u stolicu, prebacujui nogupreko noge tako da sumu se videle meke, svetle kone izme.

Blag miris kolonjske vode, razliit od onog sino, irio se oko

stola. Meri je poela da eenogu. Onda su mu objasnili da jo

nisu bili do hotela, da su spavali na ulici; Robert je zadahtao od

uasa a zatim se uspravio u stolici. Neosetno, kada je zavrio sa

prvim valcerom, orkestar preko puta je preao na sledei, dok

je susedni orkestar svirao tango.

To je moja greka, uzviknuo je Robert. Zadrao sam

vas predugo uz vino i moje glupe prie.

Prestani da se eerekao je Kolin obraajui se Meri,

a onda Robertu. Taman posla, trebali smo poneti svoje mape.Ali, Robert je ve bio na nogama, jedna ruka mu je

poivala na Kolinovoj podlaktici, a drugom je pokuavao da

uhvati Meri za ruku. Ja sam za to odgovoran. Ja u to

ispraviti. Vi ete prihvatiti moje gostoprimstvo.

O, ali mi to ne moemo, rekao je Kolin neodreeno

odseli smo u hotelu.Ali kada je ovek tako umoran, hotel ba nije najbolje

mesto. Kod mene e vam biti tako udobno da ete zaboraviti tu

uasnu no. Robert je odgurnuo stolicu u stranu da bi Meri

mogla da proe. Kolin ju je povukao za suknju. ekaj

trenutak ...

Brzi tango se zavrio i spretnom modulacijom pretopio

se u Rosinija, valcer se pretvorio u galop. Kolin se namrtio

pokuavajui da se koncentrie ekaj...

Ali, Robert je poveo Meri kroz prostor izmeu stolova. U

njenim pokretima bilo je sporog automatizma meseara.


51/124

- 47 -

Robert se okrenuo i nestrpljivo pozvao Kolina. Uzeemo

taksi.

Proli su pored orkestra i kule sa satom ija senka sad

nije bila vea od drvceta ibice, a na prometnom etalitu usredinjem delu prepune lagune jedan amdija je izgleda

odmah prepoznao Roberta i divljaki se poeo boriti za svoju

muteriju.


52/124

- 48 -

V

Kroz polusputene alone sunce na zalasku je iscrtavalonarandaste romboide na zidu spavae sobe. Verovatno zbog

oblaka koji bi na kratko zaklonili sunce, are na zidu su na

trenutak tamnile, da bi ve sledeeg asa opet postajale svetle.

Meri ih je posmatrala nekoliko trenutaka pre no to se sasvim

razbudila. Soba je bila veoma visoka, okreena u belo, sa

uredno rasporeenim nametajem; izmeu njenog i Kolinovog

kreveta nalazio se pleteni sto od bambusa na kom je stajao

kameni bokal sa dve ae; na susednom zidu nalazio se

izrezbaren sanduk na kom je bio zemljani up sa granicom

srebrnog cvea. Suvo, srebrnasto lie se pomeralo i utalo u

naletima vetra koji je ulazio u sobu kroz poluotvoreni prozor.Pod je delovao kao da je izliven iz jednog komada

zelenkasto-braon mermera. Meri se podigla sa lakoom i

spustila noge na ledenu povrinu poda. Mala pokretna vrata,

koja su bila poluotvorena, vodila su u kupatilo obloeno belim

ploicama. Druga vrata, ona kroz koja su uli, bila su

zatvorena, a na mesinganoj vealici bio je okaen beli ogrta.Meri je sipala sebi au vode, kao to je inila nekoliko puta

pre no to je usnula; s tim to je ovoga puta pijuckala vodu a ne

gutala, sedela je veoma pravo ispravljajui kimu to god je

vie mogla posmatrajui Kolina.

Leao je odgore na aravima, malo povijen, okrenut

njoj licem, nag kao i ona. Ruke je drao prekrtene na grudima

kao to to ine fetusi u majinoj utrobi, njegove tanke noge

koje nisu obrasle maljama bile su malo razdvojene, stopala

nenormalno mala kao u deteta bila su okrenuta prema unutra.

Fina linija kime bila je smetena u duboki ljeb na leima, du


53/124

- 49 -

te linije, osvetljene svetlou koja je prodirala kroz

polusputene alone, rasle su fine malje. Oko njegovog uskog

struka nalazili su se mali useci, kao otisci zuba koji su se

zadrali na nenoj koi, bili suto tragovi gume na gaicama.Njegove butine behu male i vrste kao u deteta. Meri se

nagnula napred da ga pomiluje, ali se onda predomislila.

Umesto toga vratila je au na sto i pribliila ce njegovom licu

da bi ga bolje razgledala, ba kao to bi razgledala lice neke

statue.

Sve je na njegovom licu bilo savreno, bio je to

neverovatan nesklad uobiajenih srazmera. Uho ono jedno

koje je bilo vidljivo bilo je veliko i pomalo klopavo; koa

mu je bila tako tanka i svilena, gotovo prozrana; u

unutranjosti uha imao je mnogo vie zavijutaka nego to je to

obino bio sluaj; une resice su mu bile previe duge, nekakoispupene i zailjene kao suzne kapi. Kolinove obrve bile su

veoma tanke i gotovo su se dodirivale. Njegove oi, duboko

usaene, tamne kada su otvorene, behu sada zatvorene gustim

sivim trepavcima. Taj izraz neke zbunjene namrgoenosti, koji

mu je blago nabirao vee, nije se gubio ni u snu, a ni kada bi se

smejao. Nos mu je bio dugaak kao i ui, ali nije trao sprofila, ve se sputao ravno nanie, pratei liniju lica, da bi se

pri dnu proirio kao dva mala zareza u dve malene nozdrve.

Usta su mu bila ravna i vrsta, iza njih su malo provirivali zubi.

Kosa mu je bila neprirodno fina, kao u deteta, padala u

kovrdama na njegov tanak, enstven vrat.

Meri je prila prozoru i iroko rastvorila alone. Soba je

bila direktno okrenuta suncu na zalasku i izgleda da se nalazila

na etvrtom ili petom spratu, vilje od ostalih okolnih zgrada. S

obzirom da joj je jarko svetlo ilo pravo u oi, bilo je jako teko

pratiti splet ulica koje su se prostirale ispod njih i ustanoviti


54/124

- 50 -

gde se oni sada nalaze u odnosu na njihov hotel. Izmeani

zvuci koraka, muzike koja je dopirala sa TV ekrana, zveckanje

escajga i posua, svi ti zvuci su se podizali sa ulice kao iz

nekog gigantskog hora ili orkestra. Tiho je zatvorila alone.Oduevljena veliinom sobe i savrenim mermernim podom

koji je blistao, Meri je otpoela svoje joga vebe. Poela je

ubrzano disati prislonivi butine o hladni pod, sela je ispruivi

noge pravoispred sebe i ispravljajui lea. Sputala se napred

polako, lagano isputajui vazduh, isteui se i hvatajui

tabane obema rukama, trup je poloila na noge dok joj je glava

poivala na cevanicama. Ostala je u tom poloaju nekoliko

minuta, zatvorenih oiiju, pravilno diui. Kada se podigla,

Kolin je ve sedeo na krevetu.

Dremajui jo uvek, pogled mu je lutao sa njenog

praznog kreveta do are na zidu i do Meri na podu. Gde smomi to?Meri je legla na lea. Nisam sasvim sigurna.

Gde je Robert?

Ne znam. Podigla je noge iznad glave i spustila ih

preko glave iza sebe.

Kolin se digao, ali je gotovo istog asa ponovo seo. Pa,

koliko je sati?Merin glas je bio priguen. Vee je.

Kako tvoji ubodi.

Hvala na pitanju, nestali su.

Kolin je ponovo ustao, ovog puta veoma oprezno, i

pogledao unaokolo. Prekrstio je ruke. ta se dogodilo sa

naom odeom? Meri je rekla Ne znam, i podigla noge

iznad glave u visini ramena.

Kolin je nesigurnim korakom otiao do vrata od kupatila,

provirio unutra i rekao Nije ovde.Podigao je vazu sa cveem

i poklopac na sanduku. A ni ovde.


55/124

- 51 -

Ne, rekla je Meri.

Seo je na svoj krevet i posmatrao je. ,,Zar ti ne misli da

bismo trebali da pronaemo svoju odeu? Zar nisi zabrinuta?

Dobro se oseam, rekla je Meri.Kolin je uzdahnuo. Pa ja u da saznam ta se to ovde

dogaa.

Meri je spustila noge i gledajui u plafon, rekla. Na

vratima visi ogrta. Smestila je udove na pod to je udobnije

mogla, dlanove okrenula nagore, zatvorila oi i poela duboko

da die kroz nos.

Posle nekoliko minuta zaula je Kolinov glas, koji je

odzvanjao iz kupatila. Pa ja ovo ne mogu da nosim. Ona je

otvorila oi kada je on kroio u sobu. O, da, rekla je Meri

zapanjeno dok je on etao po sobi. Tako divno izgleda.

Izbacila mu je kovrde preko okovratnika, i posegnula zanjegovim telom ispod tkanine. Izgleda kao bog. Mislim da u

morati da te povedem u krevet. Uzela ga je za ruku, ali ju je on

povukao.

To u svakom sluaju nije ogrta, rekao je, to je

spavaica. Pokazao je na izvezen buket cvea na njegovim

grudima.Meri se povukla korak unatrag. Nema pojma kako

izgleda u ovom.

Kolin je poeo da skida spavaicu. Ne mogu se po tuoj

kui etati ovako obuen.

U svakom sluaju, ne sa erekcijom, rekla je Meri poto

se vratila jogi.

Stajala je skupljenih nogu, ruku sputenih niz telo,

naginjui se napred da bi dodirnula paleve, a onda se savila

jo jae poloivi dlanove na pod.

Kolin je stajao posmatrajui je sa spavaicom u rukama.


56/124

- 52 -

To su dobre vesti u vezi sa tvojim ubodima, rekao je

malo kasnije. Meri je neto progunala. Kada se ponovo

uspravila.

Kolin joj je priao. Ti e to morati obui, rekao je. Idii vidi ta se deava. Ispruila je trup i istezala se sve dotle dok

nije uspela rukom dohvatiti lanak leve noge. Desna noga joj je

bila dignuta visoko u vazduh i ona ju je pratila pogledom.

Kolin je ispustio spavaicu na pod i legao na svoj krevet. Posle

otprilike petnaestak minuta Meri ju je podigla sa poda, obukla

je, namestila kosu na ogledalu u kupatilu i nacerivi se Kolinu,

izala iz sobe.

Birala je svoj put polako du prostrane galerije u kojoj su

se nalazili skupoceni, nasleeni predmeti, bio je to porodini

muzej u kom je preostalo veoma malo ivotnog prostora, to su

bili predmeti od kojih je svaki bio obilato izrezbaren,neupotrebljavan i briljivo uvan, predmeti od crnog

mahagonija, rezbareni i lakirani, neki od njih ak uvijeni u crni

somot. Dva dedina asovnika stajala su u udubljenjima u zidu

kao straari jedan naspram drugog. ak i manji predmeti, kao

punjene ptice pod staklenim kupolama, vaze, inije za voe,

postolja za lampe, predmeti od mesinga i stakla ija svrha nijebila sasvim jasna, suvie teki da bi se pomerali, izgubivi

vremenom svoje prie, ustisnuli su se duboko u svoja mesta.

Na zapadnom zidu su se nalazila tri prozora koja su bacala

ornamente senki na suprotan zid kroz polusputene alone, koji

su sada postepeno bledeli; o

uteha stranaca - ian mcewan

Documents