Univerzitet Braća Karić

Fakultet za preduzetni menadžment

Novi Sad

UPRAVLJANJE STRESOMProf.dr Zdravko Glušica

Najveći izvori stresa proizilaze iz promena u poslovnom okruženju

• Sve veća konkurentnostBolji kvalitet i više posla uz manje uloženog

vremena i sa manje resursa• TehnologijaOmogućava laku dostupnost za sve, u bilo koje

vreme na bilo kom mestu • Dinamika modernog životaOtežava stvaranje ravnoteže između posla i

privatnog života. Stres se prenosi sa posla na privatan život i obrnuto

Preduzetnik mora da bude spreman:

• Na promene i neizvesnost i rizik• Da donosi veliki broj odluka• Da odgovori na zadate rokove• Da operiše sa velikim brojem informacija• Da ispuni finansijske obaveze• Da odgovori na preopterećenost poslom• Da udovolji okruženju• Da rešava porodične probleme• ...................... A sve su to potencijalni izvori stresa

(stresori)!

Stres se ne može kompletno eliminisati, ali se može ublažiti i njime je moguće upravljati.

Stres?

• Engleska reč koja znači: pritisak, napor, naprezanje,napregnutost.

• Svaki zahtev za novo prilagođavanje koji sredina postavlja organizmu.

Zahtevi iz okruženja koji se

odnose na stresore

Prilagođen odgovorIndividualne

razlike

Model stresa

Opaženi stres

Stresori

PoslediceIndividualni nivo

Zahtevi posla

Konflikt uloga

Dvosmislenost uloga

Lični doživljaj kontrole iz okruženja

Odnos sa nadređenim

Previše posla

Nedovoljno posla

Monotonija

Nivo grupe

Odnos menadžera

Nedostatak kohezije

Konflikt unutar grupe

Organizacioni nivo

Kultura

Struktura

Tehnologija

Promene na radnom mestu

Van organizacioni nivo

Porodica

Ekonomija

Putovanje do radnog mesta

Buka, vrćina, gužva...

Individualne razlike

Nasledne

Godine

Pol

Socijalna podrška

Upravljanje stresom

Crte ličnosti

Zanimanje

Psihološke/Stavovi

Zadovoljstvo poslom

Samopoštovanje

Iznemoglost

Emocije

Depresija

Bihejvioralne

Izostajanje sa posla

Učinak

Nesreće

Zloupotreba imovine

Fizičko zdravlje

Kardiovaskularni sistem

Imuno-sistem

Mišićni sistem

Gastro-intestinalni sistem

Kognitivne

Slabo donošenje odluka

Manjak koncentracije

Zaboravljanje

• genetska i fizička konstitucija

• iskustva sa stresnim događajima u mladosti

• pozitivno ili negativno mišljenje

Na naše reakcije utiču:

Ono što je stres za tebe, ne mora da znači da je stres za mene!

Klasifikacija stresa

• Pozitivan stres

• Negativan stres

• Trenutni stres

• Hronični stres

Pozitivan stres

• Omogućava koncentraciju

• Povećava učinak

• Pokreće vas

Negativan stres

• Gubitak motivacije

• Smanjuje efektivnost

• Izaziva fizičke i psihičke probleme i probleme u ponašanju

Reakcija organizma na stresore prolazi kroz 3 faze:

• Alarm

• Otpor

• Iscrpljenost

• Napetost mišića

• Ubrzani rad srca

• Ubrzano disanje

• Grčevi u stomaku

Alarm

Otpor

• Zamor

• Problemi sa koncentracijom

• Letargija

Slom

• Smanjena tolerancija upravljanja stresom

• Progresivna mentalna i psihička iscrpljenost

• Bolest ili kolaps

1. Iznemoglost

2. Stomačni poremećaj 3. Povlačenje iz socijalnog života

4. Menstrualne probleme5. Probleme sa govorom6. Nestrpljenje 7. Glavobolje8. Neplodnost9. Čir10. Grickanje noktiju11. Škripanje zubima12. Nizak nivo šećera u krvi13. Visok nivo šećera u krvi14. Potrebu za više sna15. Nesanicu, bez obzira na umor  

16. Nagli gubitak telesne težine17. Naglo dobijanje telesne težine18. Nizak krvni pritisak19. Visok krvni pritisak20. Nedostatak koordinacije21. Stalne gripe22. Stalne prehlade23. Bol u mišićima24. Gubitak kose25. Bol u grudima26. Zaboravljanje 27. Brbljanje28. Gubitak apetita29. Povećan apetit30. Visok nivo triglicerida

     

Stres je potencijalni krivac za:

• Razdražljivost• Izlive besa• Neprijateljstvo • Depresiju• Smanjenu percepciju

pozitivnog• Sužen fokus• Opsesivno razmišljanje• Manjak samopoštovanja • Bes• Smanjenu inicijativu• Smanjen interes• Sopstveno omalovažavanje

Stres je potencijalni krivac za (nast):

•Blokadu •Nejasnu viziju•Greške u prosuđivanju daljine•Smanjenu kreativnost•Smanjenu koncentraciju•Smanjenu produktivnost•Ne obraćanje pažnje na

detalje•Zaokupljenost sa prošlošću•Prekomerno uzimanje

cigareta i kafe

Upravljanje stresom

• Prepoznajte šta vas najviše izlaže stresu i predvidite kako da izdržite ili da promenite situaciju

• Spoznajte pravi značaj vašeg posla • Preispitajte vaš stil života - ishranu,

fizičku aktivnost, pušenje i piće • Razmotrite odnose – podršku

porodice, prijatelja i kolega

Faktori koji izazivaju stres u preduzeću

• Organizacija

– Nejasne uloge

– Konflikt uloga

– Preopterećenost poslom

– Loša komunikacija-glasine, sumnjičavost, nesigurnost

– Nestabilnost i promene

• Odnosi na poslu

– Konflikt sa nadređenima

– Ne uklapanje u tim

– Teško osoblje

• Razvoj karijere

– Otpuštanje radnika

– Frustracija zbog nedostatka unapređenja

Faktori koji izazivaju stres u preduzeću (nast.)

Upravljanje stresom u preduzeću

• Razjasnite uloge • Obezbedite efektivnu politiku komuniciranja • Odaberite prave ljude za prave poslove i

obezbedite im adekvatnu obuku • Postavite jasne ciljeve učinka i obezbedite

povratne informacije (fidbek) • Obučite menadžere da prepoznaju stres

kod zaposlenih i da ih savetuju • Stvorite pozitivnu organizacionu klimu

• Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti u zapadnim zemljama

• Kardiolozi Meyer Friedman i Ray Rosenman su 1950 tih godina izolovali sindrom tipa A. Ponašanje ovog tipa ljudi je u korelaciji sa kardiovaskularnim bolestima

Individualne razlike

Tip A i Tip BTip A:1. Postiže više, za kraće vreme2. Takmičarski duh 3. Želja za priznanjem i promocijom4. Obavlja više poslova istovremeno5. Brzo obavlja poslove6. Visoka opreznost

Tip B: opušten

Individualne razlike: A i B

• Vreme:

Za tip A vreme brzo prolazi, u stalnoj je žurbi

• Produktivnost:

Tip A radi brže, napornije i produktivniji je od tipa B.

• Neprijateljstvo i agresivnost

Tip A je nestrpljiviji, agresivniji nego tip B

Karakteristike tipa A

1. Ubrzan govor2. Tendencija da se kreće brzo i da jede brzo3. Nestrpljenje (npr. razdražljivost zbog sporog saobraćaja, sporog

govora sagovornika..)4. Radi dve stvari odjednom5. Tendencija da razgovor preokrene na svoje teme6. Tendencija da drugima upada u reč7. Ima osećaj krivice za vreme odmora8. Tendencija da u toku dnevnih aktivnosti zaboravi na okolinu9. Tendencija da planira da uradi više stvari, u što kraćem vremenu10. Osećaj konkurencije kada se nađe u blizini sa drugom osobom

tipa A11. Čvrsto ubeđenje da se uspeh postiže ukoliko se stvari završe brže

od ostalih12. Tendencija da sagledava i ocenjuje aktivnosti (lične i tuđe) u

brojevima (npr. broj telefonskih poziva koji su obavljeni, broj sastanaka... )

Negativne posledice za tip A

• Prema napred navedenim istraživanjima, tip A je pokazao veću kardiovaskularnu aktivnost u situacijama:

• Pozitivnog ili negativnog fidbek-a

• Verbalnog uznemiravanja ili kritike

• Loše obavljenih zadataka koji zahtevaju mentalni rad

Tehnike za smanjenje stresaTehnika Opis Ocena

Opuštanje mišića Koristi se sporo disanje i sistematsko smanjivanje tenzije.

Nije skupa i jednostavna je primena; za obuku može da bude potreban stručnjak.

Biofidbek Koristi se sprava da bi se obučili ljudi da detektuju mišićnu napetost; nakon toga se radi relaksacija mišića da bi se ublažio simptom stresa.

Metoda je skupa zbog potrebne opreme, međutim, može da bude korisna da bi se ocenili rezultati drugih programa za smanjenje stresa.

Meditacija Misli se preusmeravaju sa sebe na nešto drugo, čime se postiže opuštanje.

Najjeftinija, jednostavna za primenu, i može da se sprovede na skoro svakom mestu.

Kognitivno restruktuiranje Iracionalne i neprilagođene misli se identifikuju i zamenjuju sa racionalnim ili logičnim.

Skupa jer zahteva obučenog psihologa ili savetnika.

Potpuno dobrostanje Širok, interdisciplinarni pristup koji prevazilazi sâmo smanjenje stresa i zalaže se za to da ljudi treba da teže ličnom dobrostanju u svim aspektima života.

Uključuje jeftine ali često teške promene životnog stila – zbog toga što je potrebno da se promeni ponašanje.

Potpuno dobrostanje

Potpuno dobrostanje pretpostavlja ličnu odgovornost u smanjivanju stresora i stresa.

Pet dimenzija potpunog dobrostanja:

• Samoodgovornost. Preuzmite ličnu odgovornost za svoje dobrostanje. Npr. prestanite da pušite, smanjite unos alkohola...

• Obratite pažnju na ishranu. Smanjite kofein. Unosite više povrća i voća...

• Smanjite stres i opuštajte se

• Fizička sposobnost. Vežbajte!

• Osetljivost na okruženje. Budite svesni vašeg okruženja i pokušajte

da identifikujete stresore koji prouzrokuju stres kod vas.

Strategije za upravljanje stresom • Terapeutska masaža• Spavajte dovoljno kako biste se probudili odmorni• Koristite mini-odmore• Postavljajte sebi ciljeve koje možete da dostignete• Prestanite da odlažete poslove• Ovladajte tehnikama rešavanja problema• Ovladajte upravljanjem vremenom• Smanjite vreme koje provodite sa ljudima koji vam izazivaju stres• Slušajte muziku• Humor• Pratite nivo besa, težite da umanjite ljutnju.• Razmišljajte pozitivno• Posvetite sebi nekoliko minuta, svaki dan i sedite u tišini

Da biste bili uspešan preduzetnik morate da znate kako da se postavite i ponašate u stresnim

situacijama i u stresnom okruženju

Ako možete, promenite situaciju u kojoj se nalazite

ili

Budite svesni stresora i prihvatite situaciju u kojoj se nalazite bez da doživite stres

Upravljajte stresom!

Što se slike sporije kreću, to je vaša sposobnost veća da kontrolišete stres

Osobama koje su pod velikim stresom, izgleda da svaka slika igra kao čigra

Za većinu dece i mladih, slike se uopšte ne kreću!!

NIJEDNA OD SLIKA NIJE POKRETNA - SVE SU STATIČNE

Prethodne tri slike pomažu da utvrdite pod kakvim sestresom nalazite

Ako su slike bile jako ‘pokretne’......možda vam treba malo odmora.

Hvala na pažnji!

THAT’S ALL FOLKS!