Uloge sukoba

Jedna od nekoliko temeljnih dilema koje razjedaju sociologiju i njene praktikant e tice se poku aja odgovora na pitanje ta je prirodno stanje dru tva da li je to sist em ili sukob. Dileme ta je osnovna, temeljna i normalna karakteristika fenomena k ojeg nazivamo dru tvo : poredak ili konflikt. Sociolozi su se godinama grupisali, te uzajamno cenili ili kritikovali u kontekstu diferencijacije spram ova dva tabora . Debate i argumentacije su imale i striktno epistemicke karakteristike, ali i p oliticku dimenziju sukoba izmedu politickih konzervativaca i levicara. Nesumnjiv o, ovak(v)o raspoluceno stanje jedne nauke ne odgovara nikome, a ponajmanje nauc nicima. Samim tim, najkvalitetniji izdanci iz sociolo kog vrta najce ce su sintetica ri: umesto ratobornog pozicioniranja u jednom od sociolo kih rovova, oni su nastoj ali i nastoje premostiti ovaj jaz unutar korpusa sociolo kog znanja. The Functions Of Social Conflict Luisa Kozera iz 1956. godine jedan je od paradigmatskih i najb listavijih primera ovakvog sintetickog, ujediniteljskog nastojanja u sociologiji . Cak pola veka nakon originala, pred sociolozima (i javno cu) Srbije pojavljuje s e prvi prevod ove veoma znacajne knjige: Luis Kozer, Funkcije dru tvenog sukoba , u i zdanju Mediterran Publishing (2007). Sam Kozer je, poput mnogih velikih sociologa, u mnogo cemu bio autsajder posve n estandardne biografije. On sam, deset godina pred smrt, napisao je autobiografsk i clanak naslovljen sa Atipican ivot sociologa (1993). Emigrant iz nacisticke Nemac ke, izvesno vreme aktivan medu radikalnim levicarima, interniran u logor u Franc uskoj, osnivac casopisa Disident na sociologiji je zavr io na opasku profesora knji ev nosti ( prijatelju, to se izucava na sociologiji ) kada ga je upitao ne to o dru tvenoj strukturi zemalja u kojima su nastajali pojedini romani. Do kraja ivota sebe je s matrao demokratskim socijalistom , bio je predsednik Americke sociolo ke asocijacije , a li i javni sociolog aktivni komentator dru tvenih prilika. Knjiga koju po prvi put d obijamo na srpskom jeziku bila je bestseler, delo koja prosto mora da se ima na dr u tvenonaucnim katedrama, te koje svaki mladi sociolog jednostavno mora procitati. I sam naslov Kozerovog uticajnog dela je kontroverzan. Uop te staviti funkciju i suko b u istu recenicnu ravan be e ravno sociolo koj jeresi. Sociolozi koji su tragali za dru tvenim funkcijama bili su karakteristicno nezainteresovani za sukob, smatrajuc i ga neuklopljivim u dru tveni sistem, tj. poredak u kojem, smatrali su, sve radi poput satnog mehanizma. Pritom, razgovor o sukobu (od)uvek je opasno mirisao na Marksa, a pogotovo u makartijevskoj Americi usred hladnog rata. Isto tako, medu drugom, konfliktnom stranom sociologije, funkcija be e gotovo sinonim za psovku. Raj t Mils u Sociolo koj imaginaciji ostavio je antologijski posprdan stav o funkcionali zmu od strane konfliknih teoreticara. Unutar svega toga, pojavljuje se Kozer koj i istra uje upravo sukob, ali kao funkcionalni fenomen. Subverzivno je spojio konf likt - tu sna no tabuisanu stvar - sa tada vodecom verzijom mi ljenja u sociologiji. Rezultat? Jedna od najznacajnijih sociolo kih studija dvadesetog veka. Kozer je po ao od dominantne sociolo ke orijentacije: funkcionalisticke ideje o dru tv enom poretku i u nju ubrizgao preko potrebnu injekciju dru tvenog sukoba. Bio sam s preman da se zakunem na vernost koli struktural-funkcionalizma , pisao je. Medutim, uvidev i uspon fa izma u Evropi, u ase Drugog svetskog rata od Au vica do Hiro ime, izjav io je: pa ipak, ubrzo sam opet shvatio da sam jeretik u zdanju majke crkve [funkc ionalizma] . Dobrocudna dru tvena harmonija, stabilne ravnote e, zadati poredak i vern ost normama jednostavno nisu bile karakteristike sveta kako ga je video Kozer. Sinteza funkcionalizma i konfliktne sociologije kao specificni nagovor na okonca nje nepoverenja izmedu ova dva distinktivna sociolo ka programa tek je jedan od va n ih doprinosa Kozerovog dela. Autor, naime, izvlaci nekoliko temeljnih principa o

prirodi sukoba koji su, cini se, aktuelniji nego ikad. Kao takvo, ova studija s e vrlo lako cita i kao doslovno prakticni vodic za promi ljanje, analizu i predvidan je dru tvenih sukoba. Svoje delo Kozer deli u esnaest propozicija koje su sve fanta sticno pronicljive, radikalno inspirativne i mocno aktuelne. Prva propozicija glasi: sukob slu i za uspostavljanje i odr avanje identiteta i gran ica dru tava i grupa. Drugim recima, sukob sa drugim grupama zapravo aktivno dopri nosi uspostavljanju i potvrdivanju identiteta grupe. Potom (druga propozicija), dru tva poseduju institucije koje slu e kao sigurnosni ventili objekte zamene na koje se usmeravaju neprijateljska osecanja. Ili, kao esta propozicija: sukob je intenz ivniji kada izbije izmedu pojedinaca i grupa koji su blisko povezani. Drugim rec ima, bliski i slicni sukobljavaju se strastvenije i krvavije. Dalje, u sedmoj pr opoziciji, sukob sa spolja njom grupom blisko zbli ava i homogenizuje grupu. Iz ovih razloga, grupe tra e spolja nje neprijatelje da bi odr ali unutra nji red (propozicija jedanaest). Posebno inspirativno, sukob na specifican nacin povezuje i protivnik e (propozicija trinaest), kao to i uspostavlja i odr ava moc (propozicija petnaest) . Ove i ostale programske propozicije cine kostur oko kojeg je izvanrednom lakoc om formirano Kozerovo delo. ta nam Kozer mo e reci pedesetak godina kasnije? U balkanskom (post)konfliktnom kon tekstu mnogo ta. Pre svega, Kozer sukob(e) vidi kao integralni i znacajni deo odv ijanja dru tvenosti. Samim tim, sva iznenadenja i neverice spram konfliktnih 1990i h i 2000ih nemaju dobrih sociolo kih opravdanja. Prva Kozerova propozicija prema k ojoj sukob igra ulogu u izgradnji identiteta i granica dru tava postala je bolno o cigledna na Balkanu 1990ih. Sopstveni identitet gradi(o) se i zasniva(o) na anta gonizmima prema ostalima. Jednakom istorijskom ocigledno cu demonstirana je i Koze rova propozicija broj est: cinjenica da je sukob izmedu bliskih i najbli ih posebno o tar. Znacaj potrage za internim i eksternim neprijateljem kao aparat kojim se h omogenizuje i podjarmljuje dru tvo takode je ocigledan u kontekstu ovog dru tva. Obj a njenje ucestalih sukoba na slabo vidljivoj margini (poput nasilja u porodici ili prema Romima) kao specificnih ventila strukturalnih problema takode pronalazimo k od Kozera. Sociologija je drasticno napredovala od davnih i inspirativnih opaski da je ukupn a istorija, istorija klasnih borbi koji utiru put konfliktnoj sociologiji. Zavida n nivo sofistikacije sociolo kih stavova o sukobu pronalazimo u Kozerovim Funkcijam a dru tvenih sukoba tom istinskom sintetickom i univerzalno aplikabilnom dragulju u kupne nauke o dru tvu. Po(r)uka glasi: daleko od toga da sukob samo razdire i da j e nu no destruktivan. I, ovo ne znaci opravdati ga, vec objasniti. Dru tvo nije samo prilagodavanje, statika, poredak, ekvilibrijum, glatko funkcionisanje. Kozerovi subverzivni uvidi uce nas kome, kako i za to svi na i sukobi odgovaraju. to je uvek korisno znati.