učenje o nedualnosti

7/21/2019 Učenje o Nedualnosti

http://slidepdf.com/reader/full/ucenje-o-nedualnosti 1/5

Učenje o Nedualnosti

Advaita je naziv najstarije od postojećih škola Vedante, a njeno literarnoznačenje je "ne-dualizam". Njeno učenje zasniva se na Upanišadama,Brahma-sutrama i Bhagavad-giti.

dvaita utvr!uje da realna suština jive individualnosti# - nije neštodrugačije od samog Bramana. $vo učenje sledi iz otkrića Upanišada Tat tvamasi i Aham brahmasmi. U tome i jeste kardinalna doktrina, kojom se dvaitarazlikuje od drugih škola Vedante.

Nema pose%nog osnivača dvaite. & o%zirom da je ova 'lozo'ja svojimkorenima zasniva na Upanišadama, koje su deo večnih Veda, tradi(ija dvaitene potiče od neke istorijske ličnosti.

$snovni prin(ipi dvaite razra!eni su u komentarima )ri )ankaračarje,poznatog 'lozo*a koji je +iveo u V-V veku. Bez o%zira na kratak +ivotni vek,

z%og svog o%imnog rada i osnivanja manastira, )ankaračarja se smatranajva+nijim učiteljem dvaite u ovoj jugi.

o )ankaračarje ova tradi(ija se uglavnom prenosila pomoću usmenihinstruk(ija. ak i danas tradi(ionalni način o%učavanja dvaitom jeste - sestikraj nogu poznatog gurua. $%ično čitanje tekstova nije dovoljno.

&uštinsko jedinstvo tmana i Brahmana predstavlja najva+nije načelodvaite. Brahman se smatra osnovom, iz koje proističu svi čulni *enomeni, atako!e i unutrašnjim upraviteljem svih %ića. tman, istinsko /a - upravo je istošto i taj unutrašnji upravitelj i zato je identičan Brahmanu.

Mokša oslo%o!enje# se sastoji u osvešćivanju ove identičnosti, ne samokao predmeta %ukvalnog ili intelaktualnog razumevanja, već i onog štoindividua tre%a usvojiti iz sopstvenog iskustva.

Advaita Vedanta 1



Učenje o Nedualnosti /ogička praksa poma+e na putu ka osvešćivanju identičnosti s Brahmanom,

u praktikovanju kontrole osećanja, usmeravajući kontempla(iju ka unutra.0raksa Ashtanga yoge preporučuje se onima koji +ele da postanu učiteljidvaite.

1e!utim, mokša se ne javlja kao rezultat o%ične ritualne prakse. & o%ziromda je identična Brahmanu, mokša uvek postoji. 2itualna praksa poma+e samona planu postizanja svesnosti (citta-suddh).

dvaita je nedualističko učenje. Na pitanje - zašto se podvojenost oseća usvetu, dvaita daje višestepeni odgovor. &vet mnoštvenosti mo+e %itio%jašnjen Mayom, tvoračkom silom. z ugla individualnosti, osećaj podvojenostiodgovara avidyi neznanju#, z%og čega jedinstvo s Brahmanom nije spoznato, i

umesto toga vidi se mnoštvo. 3o je slično onome kad se greškom umesto konop(a vidi zmija. 4ad je

konopa( spoznat, zmija iščezava. nalogno, pri spoznaji Brahmana mnoštvoiščezava. 3o ne znači da je spoljašnji svet - tvorevina avidye, neznanjaindividue. $vakav pogled, takozvani drishti-shrishti vada, %lizak su%jektivnomidealizmu, nije prihvaćen od advaitista.

Većina škola dvaite dr+i se stanovišta da ovo osećanje mnoštva u svetu,umesto /edinog Brahmana, proističe iz neznanja. &pasenje od avidye stoga

predstavlja sinonim osvešćivanja Brahmana, tj. mokše.)to se tiče odnosa izme!u dvaite i Budizma, dvaita nije o%ična kopija

Budizma. )ankaračarja ula+e mnogo truda, kritikujući u svojim komentarimamnoge 'lozo*ske pozi(ije vezane za različite škole Budizma.

&avremeni istra+ivači porede dvaitu sa pojedinim %udističkim školama, naosnovu činjeni(e da 5audapada parama-guru )ankare# u svojoj Mandukya-kakrikas, pokazuje do%ro poznavanje jedne od škola %udizma (Madhjamike).

Advaita Vedanta 2



Učenje o Nedualnostidvaita se ponekad pominje kao Mayavada. & o%zirom da dvaita podr+ava

identičnost individualnog tmana s Brahmanom, prirodno se javlja sumnja uodnosu na nastanak raznovrsnog 4osmosa. Vidljivost razlika u 4osmosuo%jašnjavaju se Mayom.

U dvaiti, Maya ima tehničko značenje, kao tvoračka sila Brahmana, kojatako!e slu+i kao pregrada, z%og koje se 4osmos do+ivljava kao punrazličitosti, a jedinstvo Brahmana se ne spoznaje.

Neke vaišnavske škole 1a6u interpretiraju samo kao iluziju i osu!ujudvaitu za ukidanje sveta kao iluzije, koja je slična snu. 3akav kriti(izamprene%regava 'lozo*sku suptilnost kon(ep(ije 1a6e u dvaiti.

7ar se dvaita ne opovrgava svakodnevnim iskustvom8 Ne. 7apravo,

dvaita potvr!uje da svakodnevno iskustvo vodi ka zaključku o mnoštvenosti,no ona stavlja ak(enat na to da trans(endentalno iskustvo brahmanubhave

opovrgava iskustvo svakodnevne realnosti, koja se zaniva na čulima.

3radi(ija potvr!uje da nije ispravno zaključivati o pitanjima meta'zike,oslanjajući se samo na o%ično svakodnevno iskustvo. &ve škole Vedantesmatraju spise, tj. Vede, za temeljni izvor znanja. & o%zirom da se dvaitaupoznaje samo iz Upanišada, ona se ne opovrgava svakodnevnim iskustvom.

& druge strane, znanje identičnosti Brahmana opovrgava o%ičnu čulnost.

3ako!e se izjavljuje da ne %i %ilo potre%e za spisima, ukoliko %i se zaključ(izasnivali na svakodnevnom iskustvu.

&hatanje o spisima, u dvaiti u suštini isto je kao i u purva-mimamsi: Vedese smatraju autoritativnim spisima9 svaka veda ima karmkandu, koja sesastoji iz upanišada i %rahmana. Upanišade uče znanju Brahmana i nemajuza (ilj a'rmisanje plodova ritualnih radnji.

U odnosu na ostale škole Vedante, ortodoksna tradi(ija dvaite pripada

tradi(iji Smrtih, koja sledi sistem Pantajana pu!e, gde se o%o+avaju Višnu,

)iva, )akti, 5anapati i &urija, kao o%li(i Saguna "rahmana. $%o+avanje seo%avlja svakodnevno, kao i o prazni(ima posvećenim nekom od %ogova.

Advaita Vedanta 3




0itanja poput onog ko je viši, Višnu ili )iva, veoma popularna me!u mnogim

grupama ndusa, ne postavljaju se me!u advaitistima. 4ao što je rekao )ri

andraskhara Bharati: "vi ne mo+ete videti stope 5ospoda, zašto onda traćite

vaše vreme u de%atama o prirodi njegovog li(a8".

Višnu i )iva veliki %ogovi ;induizma, veoma su va+ni u advaitskoj tradi(iji.

dvaitisti ne praktikuju isključivu slu+%u jednoj od deva. 0ošto Brahman u

suštini nema *ormu, sve *orme mogu se smatrati podjednako odgovarajućim

njemu.

4onkretna *orma, kojoj o%o+avao(i daju prednost u slu+enju, naziva se išta-

devata. šta-devate koje poštuju advaitisti, uključuju Višnua kao 4rišnu, /agadguru, kao i 2amu9 )ivu kao akšinamurti, guru koji podučava u ćutanju i

1ajku-%oginju kao 0arvati, <akšmi i &arasvati.

0ostoji značajna razlika u o%o+avanju u dvaiti i drugih prava(a ;induizma.

dvaita insistira na tome da se razlika izme!u o%o+avala(a i Boga prevazilazi u

&amadiju. dentičnost tmana i Brahmana predmet je apsolutne stine, a ne

samo povremene ritualne identi'ka(ije. Većina vaišnavskih škola Vedante

zastupa mišljenje da se razlika izme!u o%o+avala(a i Boga odr+ava večno.4ad je reč o kon(ep(iji oslo%o!enja, u dvaiti, ljudski +ivot i ponašanje

o%jašnjavaju se na osnovu teorije karme, koja pokreće (iklus inkarna(ija. &vadela, do%ra i loša, stvaraju vlastite karmičke taloge, vasane, kojedemonstriraju svoje rezultate kroz odre!eni period vremena.

Advaita Vedanta 4




4arma koja je već počela da donosi plodove naziva se prarabdha karma. 3o je karma odgovorna za našu sadašnju inkarna(iju. &akupljena karma, koja jeveć spremna da da plodove, naziva se sanita karma.

Na osnovu toga, kroz (iklus inkarna(ija, više karme %iće stvoreno u%udušnosti, a to se naziva agamin karma. $slo%o!enje (mokša) vidi se kaoizlaz iz ovog %eskonačnog (iklusa.

U dvaiti, mokša je sinonim - Brahmana. )ruti ka+u: "rahmavit %rahmaiva%havati" - onaj ko zna Brahman, postaje samim Brahmanom. U advaitskomshvatanju, ne radi se o tome da nešto što nije %ilo Brahman najedanputpostaje Brahman. 0re %i %ilo da "znanje Bramana" znači spasenje odneznanja u odnosu na vlastitu suštinsku prirodu Brahmana.

Na taj način, "znati Brahmana" to je - "%iti Brahman". $naj ko je spoznao jedinstvo svog tmana s Brahmanom jeste !ivanmukta, onaj koji jeoslo%o!en, čak i ukoliko je još uvek utelovljen.

1okša nije rezulatat ritualnih dela (karma marga) ili predanog slu+enja(bhakti marga). $vi putevi vode napred i odgovaraju "kako", ali ne i "zašto"na pitanje utelovljenja. 7%og toga se dvaita naziva =put znanja= - !nana

marga.

dvaita se dr+i shvatanja da je spoznaja Brahmana moguća na ovoj 7emlji.

7reli tragala(, koji izučava Vedantu s pročišćenim umom, postaje vredan togada realno oseti Brahman. $n je - !ivanmukta, oslo%o!en za vreme dok još+ivi.

>ivanmukta nastavlja da +ivi u materijalnom telu, po iner(iji prarabdha

karme, koja je već počela da donosi plodove. No on ne sakuplja novu karmu,pošto sva agamin karma i sančita karma "sagorevaju" u znanjubrahma!nanjija.

4ad se prara%dha karma is(rpi, telo umire i ka+e se da !ivanmukta posti+e

videhamuktu - on više ne ulazi u (iklus utelovljenja.

Advaita Vedanta 5

učenje o nedualnosti

Documents