Danas dobijam svoj prvi kompjuter.Ne bih htio unaprijed naš odnos

preuveličavati ali bojm se da su šanse minimalne da taj novi kompjuter

„preživi“ slijedeću godinu.

Mislim da ću u nastupu bjesa što mi ništa ne uspjeva tu finu spravu rasturiti u prah i

pepeo.

Samo da znate, ja nisam neprijatelj nove tehnologije, jednostavno mi je dosadilo da

slušam ( kad zatražim stručnu pomoć): „Ovaj problem nije za Vas, možda bi moj kolega

mogao pomoći ali on je trenutno na odmoru u Polineziji i vraća se tek 2019.

Je ste li probali pritisnuti taster ESC?“

Komjuter mene jednostavno mrzi.

Nije bitno šta ja od njega tražim, on uvijek uradi

suprotno!Iz istih razloga dugo sam se dvoumio da nabavim vlastiti

kompjuter.

Jedan moj prijatelj, informatiker mi je

objašnjavao da nova komjuterska tehnika nije

prilagodjena odraslima jer oni njoj prilaze sa strahom.

To zvuči razumno!

Medjutim moj prijatelj sa druge strane ima strah od psa, mladunćeta, jer misli da ga ovaj gleda kao hranu ili ima strah

da bos hoda po travi jer će ugaziti u mačiji urin.Svi imaju neke strahove!

U svakom slučaju danas stiže moj kopmpjuter. Moj vlastiti prvi!

B o j i m s e !

Do sada sam koristio jedan Laptop od firme i ovo mi se desilo:”Vaš password je obrisan. Promjenite password. Vi nemate pravo da

mjenjate password zato Vam je potreban vlastiti password.”Nazvao sam stručnu pomoć i dobio odgovor da obavezno pritisnem

ESC jer on trenutno žuri na aerodrom da uhvati let za Polineziju.

Text: Guido Tartarotti

Sa njemačkog, slobodno preveo: Z.M.