19. oktobar 2018. godine

TV Prva/Portal B92.net/Blic/Nedeljnik/Srbija Danas/Kamatica.com

"Da se prva tri dana bolovanje ne plaćaju; Može,

ali kad plata bude 1.000 evra": Oštra polemika

zbog lažnih bolovanja

Vest o tome kako će se izmenama Zakona o radu oštrije sankcionisati lažna bolovanja izazvala je velike

polemike u javnosti, a najoštriju na liniji poslodavci-sindikati.

Tako se i tokom diskusije Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, i Svetlane

Budimčević iz Unije poslodavaca polemika zahuktala čak do predloga da poslodavac u Sribji radniku ne

isplaćuje ni dinara za prva tri dana bolovanja!

Takav predlog je navela Svetlana Budimčević, koja je rekla da takvo rešenje postoji u Češkoj i Slovačkoj i

da je to kod njih "smanjilo broj bolovanja".

Budimčević kaže da ona ne smatra da je radnik na bolovanju "sankcionisan" sa 65 odsto plate, jer njemu u

tom periodu pada produktivnost, ne dolazi na posao i nema rezultata rada.

- Taj fond za zarade se mora zaraditi. Kad ne dolazi neko ko je ključna, vi se morate obezbediti - kaže ona -

Postoje u uporednom sistemu u Slovačkoj i Češkoj, baš zato što je uočeno da se dosta ljudi ne pojavljuje na

poslu po dva-tri dana, da se ne plaća. Možda je to smernica i za naš Zakon o radu - da se prva tri dana

bolovanja ne plaćaju, to je njima drastično smanjilo broj bolovanja - tvrdi Budimčević.

Ranka Savić je na to ironično rekla - "mislim da bi najbolje bilo da to bude mesec dana".

Budimčević je takođe rekla da bi dobra mera bila i da poslodavac umesto prvih mesec dana bolovanja, plaća

samo prvih 15 dana bolovanja radnika.

Na pitanje novinara TV Prva šta misli da time poručuje gledaocima, Budimčević je rekla:

- Ne treba da se učimo na svojim greškama. U zavisnosti od vašeg staža, 15 dana plaća poslodavac. Nama je

zdravstveni sistem na neki način urušen. Imamo veliku nezaposlenost, na minimalne zarade se plaćaju i

minimalni doprinosi, i onda se smanjuju upalte i u PIO i u zdravstveni fond - objasnila je ona.

Koliko je bolovanja u Srbiji lažno?

Cela polemika krenula je sa podatkom koji je iznela Privredna komora Srbije, da je više od 10 odsto

bolovanja u Srbiji lažno. Savićeva kaže da ne veruje u taj podatak, ali i da je dokazivanje lažnog bolovanja

izuzetno teško.

I sada Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza zbog lažnog bolovanja, i mogućnost poslodavca da traži

komisiju koja će da utvrdi da li se radi o pravom ili lažnom bolovanju, dodala je ona.

- Po postojećem Zakonu o radu, poslodavac može da traži utvrđivanje situacije s bolovanjem, ali za to

moraju da plate. Po predlogu Privredne komore, poslodavac bi mogao da proverava zdravlje zaposlenog o

trošku države - kaže Savić.

Da jedan od razloga za otkaz može biti zloupotreba bolovanja, potvrđuje i Svetlana Budimčević. Ona kaže

da kada zaposleni nije prisutan, smanjena je i produktivnost kompanije.

- Danas, poslodavac ima pravo da o svom trošku, ukoliko posumnja, ako radnik je često na bolovanju ili

pokazuje nezainteresovanost za rad, ima mogućnost da od nadležene zdravstene ustanove zatrazi veštačenje,

i na kraju nadoknadu štete od onog ko vas je oštetio - kaže ona.

Dodaje da poslodavac može da uputi radnika u zdravstvenu ustanovu da se izvrši veštačenje, a eventualno

odbijanje zaposlenog takođe bi moglo biti osnov za otkaz, kaže Budimčević.

- Nikad ne može da bude 100% sigurno, ali to je još jedan način da se ispita da li je bolovanje lažno ili ne -

rekla je Budimčević.

- Mi moramo da znamo da ogroman broj ljudi radi za 30.000, a da 500.000 zaspolenih prima minimalac.

Nemojte me shvatiti pogrešno, ja lažna bolovanja ne opravdavam, ali mogu da razumem - rekla je Savić na

opasku da ljudi uzimaju lažna bolovanja radi obavljanja nekih drugih poslova, poput setve ili drugih

sezonskih poslova poput branja malina.

Da li poslodavac može da dođe na kućnu adresu zaposlenog da proveri?

Na pitanje gledaoca da li poslodavac ima pravo da dođe na kućnu adresu zaposlenog da bi proverio

njegovo/njeno zdravstveno stanje, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca kaže da Zakon o radu ostavlja

poslodavcu mogućnost da opštim aktom o radnoj disciplini bliže propiše i takve stvari.

- Ukoliko su bolovanja učestala, poslodavac u svakom slučaju ima pravo da zatraži veštačenje ili da formira

komisiju od strane zaposlenih, ukoliko je tako propisao opštim aktom. U toj komisiji mogu da budu i članovi

sindikata - rekla je Budimčević.

Svuda u svetu za period kada ste na bolovanju imate određene sankcije, kaže Ranka Savić. U Srbiji je toliki

strah od gubitka posla da ljudi idu na posao sa gipsom, kaže Savićeva.

- Ako i ima u većem procentu lažnog bolovanja, to je pre u državnom sektoru, nego u privatnom. Ali ja ne

verujem da i tamo ima toliko lažnih bolovanja - kaže Savić.

Dodala je:

- Najbednije se osećaju radnici. Sve mere, promene zakona o radu i ambijent koji mi pravimo idu preko leđa

radnika - rekla je Savić, ali se njena sagovornica nije složila.

- Treba gledati celu sliku, šta sve poslodavci plaćaju kroz druge zakone - odgovorila je Budimčević.

- Sve će to moći kad plata bude 1.000 evra, pa će moći to o čemu vi pričate. A dok je 200 evra, ne možemo

tako da govorimo - rekla je Savić i dodala da je Zakon o radu "toliko restriktivan da je to katastrofa".

Tanjug/TV Prva

Đorđević :Nećemo menjati Zakon o

radu,bolovanja regulisana

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je danas da neće biti

izmena u Zakonu u radu koje se odnose na proveravanje bolovanja zaposlenih i oštrije kažnjavanje

tzv.lažnih bolovanja.

Povodom medijskih spekulacija da su u pripremi izmene Zakona o radu koje će poslodavcima omogućiti da

proveravaju bolovanja zaposlenih i da će se kažnjavati lažna bolovanja, Đorđević je rekao da te informacije

nisu tačne i da Ministarstvo za sada ne razmišlja o izmenama i dopunama tog zakona.

''Po našem planu to bi trebalo da bude tek 2020. godine. Pročitao sam o navodnim izmenama, ali mi uopšte

ne razmišljamo u tom pravcu. O bolovanju je već sve definisano u sadašnjem zakonu'', kazao je Đorđević za

TV Prva.

On je naveo da je članom 179. jasno precizirano kako se koristi bolovanje i kako poslodavac može da

proverava da li je zaposleni zaista na bolovanju.

Na pitanje da li će biti dodatnih kontrola bolovanja, ministar je naglasio da nema potrebe za tim.

''Nema razloga da bilo šta u tom mehanizmu menjamo. Bolovanje je važan mehanizam koji omogućava

zaposlenom da ode na plaćeno odsustvo ako ne može da obavlja posao zbog zdravstvenih problema'', naveo

je Đorđević.

Ministar je demantovao i medijske napise o uvođenju olakšica za poslodavce koji redovno plaćaju poreze

koje, navodno, zbog toga neće proveravati inspekcije za rad.

''Ni to nije tačno, oni koji rade u legalnom tokovima upravo priželjkuju inspekciju, jer ona može da potvrdi

da rade kako treba ili da im sugeriše kako da poboljšaju rad. Uloga inspekcije nije samo da kažnjava, već i

da savetuje poslodavce kako da bolje rade'', naveo je Đorđević.

Na pitanje imamo li dovoljno inspektora za rad, ministar je rekao da je broj inspektora utvrđen polazeći od

činjenice da u Srbiji, kako kaže, nema velikog kršenja zakona.

''U takvim okolnostima inspektora ima sasvim dovoljno. Inspekcija je u ovoj godini u odnosu na prošlu

obavila 46 odsto više inspekcija - čak 52 000 što je sasvim dovoljno kada se uzme u obzir da imamo 70.000

privrednih subjekata'', naveo je Đorđević.

Insajder: Vojin Lazarević direktor Al Dahre Irig

koja je kupila imovinu PKB-a

Biznismen Vojin Lazarević postavljen je za novog direktora firme Al Dahre registrovane u Irigu koja je

kupila Poljoprivrednu korporaciju "Beograd" (PKB), preneo je danas portal Insajder.

Al Dahra iz Iriga, čija je matična kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao jedini ponuđač na tenderu

za privatizaciju PKB-a kupila je imovinu tog kombinata za oko 105 miliona evra, što je tek malo više od

polovine njegove procenjene vrednosti.

Prema informacijama koje je Insajder dobio od Ministarstva privrede, ugovor o prodaji PKB-a još nije

stupio na snagu, ali, kako se navodi, zaposleni u tom kombinatu tvrde da je Lazarević došao u firmu još pre

deset dana kao deo novog menadžmenta.

Al Dahra Irig je, prema pisanju Insajdera osnovana sa 100 dinara 26. marta 2018. godine, a do 23. avgusta

zvala se Al Dahra Balkans.

Pre Lazarevića na mestu direktora bila je, prema pisanju Insajdera, Jelena Sandić, do tada potpuno

nepoznata u svetu biznisa.

Kako je podsetio Insajder, saradnja Vojina Lazarevića i Al Dahre zvanično je počela još 2014. kada je Al

Dahra kupila 51 odsto Lazarevićeve firme Rudnap Agrar.

"To je bila njihova prva investicija u Srbiji, nakon što su bez objašnjenja odustali od kupovine osam

poljoprivrednih kombinata i višemilionskih investicija koje su predstavnici države najavljivali", navodi

portal.

Bivši ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić je 2013. s predstavnicima Al Dahre potpisao i predugovor

o ulaganju u poljoprivredu, ali on nikada nije raelizovan. Umesto posla s državom, Al Dahra je prvo kupila

većinski paket Rudnapa, a 2015. godine postala je i stopostotni vlasnik te firme.

Iako je prodao celokupan kapital u kompaniji, Lazarević je do avgusta ove godine bio član Nadzornog

odbora Rudnapa, odnosno firme koju su arapski investitori preimenovali u Al Dahra Rudnap.

APR: Delta holding najveća ekonomska celina u

Srbiji

Najveća ekonomska celina u Srbiji u 2017. bila je kompanija Delta holding iz Beograda koja je pored

matičnog društva obuhvatala 55 zavisnih pravnih lica, od kojih je 17 poslovalo u inostranstvu, objavila je

Agencija za privredne registre (APR).

Na drugom mestu je novosadska Industrija mesa Matijević koja je imala 41 zavisno društvo, a jedno od njih

je poslovalo u inostranstvu.

U okviru MK grupe iz Beograda poslovala su 32 zavisna i pridružena pravna lica, od kojih su tri poslovala u

inostranstvu.

Veliki broj konsolidovanih pravnih lica u 2017. godini imale su i ekonomske celine I&F McCANN grupa iz

Beograda (30), Koefik iz Beograda (27 zavisna pravna lica), MPZ - Agrar iz Beograda (27) i MK holding iz

Beograda (26).

Kako je saopštio APR, u privredi Srbije u 2017. godini poslovalo je 649 ekonomskih celina, a konsolidovani

finansijski izveštaji obrađeni su za 641 celinu, u kojima su matična privredna društva imala kontrolu nad

1.939 zavisnih i pridruženih pravnih lica.

Navedeno je da iako su poslovale tri ekonomske celine više nego 2016. godine, a broj zavisnih i pridruženih

pravnih lica povećan za 26, broj radnika u tim celinama je smanjen za 2.941, na 298.925.

Ukupni prihodi ekonomskih celina u 2017. iznosili su oko 3.502 milijardi dinara, što je 1,5 odsto više nego

prethodne godine. Rashodi su smanjeni za 1,6 odsto i iznosili su oko 3.257 milijardi dinara.

Neto dobit iznosila je 210 milijardi dinara, što je 88,4 odsto više od prošlogodišnjeg. Neto dobit je uknjižilo

537 ekonomskih celina, a gubitak 104.

Svaka peta firma u Srbiji neregistrovana

U Srbiji posluje 68 i po hiljada neregistrovanih firmi, što je 17% od ukupnog broja privrednih subjekata,

procenjuje se u studiji o sivoj ekonomiji Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED). NALED

ukazuje i na nedostatak inspekcijskih radnika, navodeći da na jednog terenskog inspektora Poreske uprave

ima 820 privrednih subjekata, a na jednog inspektora rada čak 1.500 firmi.

Izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru,

koje bi trebalo da budu usvojene do kraja

godine, biće uveden institut "subjekt od

poverenja", čime bi trebalo da se unapredi

efikasnost inspekcija i rasterete odgovorni

privrednici, navedeno je na javnoj raspravi o

nacrtu zakonskih izmena.

"Privredni subjekti koji imaju pozitivnu

istoriju poslovanja mogu da očekuju da u

naredne 4 godine ne budu predmet

inspekcijskog nadzora, ali uz obavezu da sprovode samoprocenjivanje, tj. da sami vrše svojevrsnu ispekciju

svog rada", kaže Ružić.

On napominje da je predloženo i da novi institut ima odloženu primenu od 2 godine, jer je neophodno

formirati baze podataka o istoriji poslovanja svih privrednih subjekata.

Prema rečima ministra Ružića, novine u zakonu biće i sporazum o priznavanju prekršaja, te mogućnost

sklapanja sporazuma o saradnji lokalnih samouprava i inspekcija.

"Mogućnost sklapanja sporazuma bi imali oni subjekti koji su nesvesno napravili prekršaj, a kako bi se na

taj način relaksirao status privrednog subjekta", ističe Ružić i dodaje da bi lokalna samouprava imala

mogućnost da sklapa takve sporazume, te da bi na taj način sve svoje kapacitete stavili u funkciju

inspekcijskog nadzora.

Amasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjernstad ukazao je da su inspekcije neophodne za funkcionisanje

vladavine prava i efikasnost ekonomije, te da upotreba informacionih tehnologija i saradnja inspekcija daju

bolje rezultate uz manji trošak.

"Novi zakon svrstava Srbiju među zemlje sa modernijim pristupom inspekcijama, što podrazumeva meki

kontakt i kontrolu zasnovanu na analizi rizika, čime se olakšava život privredi koja posluje u skladu sa

zakonom, a otežava kompanijama koje posluju mimo propisa", kaže Bjernstad.

U poslednjih godinu dana urađeno je više od 12.000 nadzora nad firmama za koje se sumnjalo da su

neregistrovane, što je potvrđeno u čak 30 odsto slučajeva, naveo je Goran Kovačević iz NALED-a i dodao

da veliki problem u radu inspekcija predstavlja i nedovoljno zaposlenih.

"NALED-ova studija o sivoj ekonomiji u 2017. godini je utvrdila da je udeo neregistrovanih firmi u

ukupnom broju privrednih subjekata 17%, odnosno više od 60.000", kaže Kovačević i dodaje da na jednog

tenderskog inspektora Poreske uprave dolazi 820 privrednih subjekata, dok na jednog inspektora rada čak

1.500 firmi.

Prema podacima Inspektorata, prošle godine pronađeno je 22.000 radnika na crno, a ove godine je otkriveno

više od 12.500 radnika koji su bili angažovani nelegalno, iako je značajno povećan broj inspekcijskih

nadzora.

Inspektorat i Ministarstvo rada od nedavno objavljuju i crne liste poslodavaca koji ne prijavljuju radnike. Iz

inspekcija su u više navrata ukazivali i na to da veliki problem u borbi protiv nelegalnog rada predstavlja

preblaga kaznena politika.

Javnu raspravu o izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru organizovali su Ministarstvo državne uprave i

NALED, uz podršku Ambasade Norveške.

"Juri" i "Šinvonu" istekli ugovori sa državom,

efekti poslovanja skoro nevidljivi

Fabrikama kojima su plaćeni milioni da otvore pogone na jugu Srbije, kao što su Jura, Šinvon ili

Leoni, u kojima radnici uglavnom motaju kablove, istekli su ugovori sa državom, pa bi svakog dana

mogli da se “spakuju i odu” i pored miliona evra koje su dobili iz budžeta. Stručnjaci ističu da je

ovakav model subvencionisanja koji se praktikuje već godinama - loš, ekonomski neisplativ i bez

efekta.

Skoro 50 miliona evra dobile su pomenute 3

strane kompanije da na jugu Srbije otvore svoje

proizvodne pogone, u kojima uglavnom radi

“jeftina radna snaga”. Milioni iz državne kase dati

ovim fabrikama se fino zovu subvencije,

pojašnjava dugogodišnji novinar i ekonomski

analitičar Miša Brkić, što zapravo znači da ih je na

ove prostore privukao novac, a ne dobar poslovni

ambijent.

Kako su došli, tako bi mogli i da odu, jer je prema

podacima Ministarstva privrede, nekoliko fabrika

sa juga Srbije ispunilo svoje obaveze iz ugovora i

više ih ništa ne sprečava da presele pogone u neku

drugu državu. Ekonomski analitičar Miša Brkić

ističe da su efekti subvencionisanih fabrika dnevno-politički; foto: Medija centar Beograd

Brkić potvrđuje da bi moglo da se dogodi da neka od fabrika koje posluju u Nišu, Leskovcu i Prokuplju

otpusti radnike i preseli pogone, jer kada kompanije potroše subvencije više im se ne isplati da posluju i

traže bolje uslove.

Ovo što im mi nudimo, to je ono - 'ajde da ih potkupimo da dođu tako što ćemo im dati subvencije i dok je

tih subvencija oni će imati ekstra profit i poslovaće ovde. Kad im to prestane, njihova “klika poslovanja” se

potpuno menja, imaju manju zaradu, teže opstaju, počinju da gledaju koliki su im troškovi i kažu “pa nama

se više ne isplati da sedimo ovde, idemo mi tamo gde će troškovi našeg poslovanja biti toliko mali da mi

imamo interes da se preselimo i da tamo pravimo profit” - pojašnjava Brkić.

Ugovori su istekli niškoj i leskovačkoj Juri, fabrici ŠinVon i kompaniji Leoni u Doljevcu, a zasad je izvesno

da pogone neće preseliti Jura iz Leskovca, kako je potvrđeno Južnim vestima, dok se još ne zna kakvi su

planovi ostalih fabrika.

Dnevno-politički efekti milionskih subvencija

Osim miliona evra koje građani, poreski obveznici, plaćaju za dolazak stranih investitora, oni besplatno

dobijaju potpuno opremljeno zemljište na kome će izgraditi fabriku, kao i radnike koji pristaju da rade,

uglavnom, za minimalac. Kakvi su efekti milionskih investicija na jugu Srbije? foto: Lj. M.

To su jedini poznati “efekti” subvencionisanih fabrika, a Brkić ističe da, iako ta praksa traje više od

decenije, i dalje nema podataka o njihovim stvarnim efektima, zato što ih niko ne pravi, jer im ne trebaju.

Efekti su dnevno-politički, a ne dugoročni ekonomski. Kad bi se malo dublje zagrebalo ispostavilo bi se,

hajde neću da kažem da sve kompanije koje su došle na subvencije, neće ostaviti neki pozitivan benefit u

Srbiji. Ali većina njih je došla da zadovolji kratkoročni interes i da se eventualno izgubi odavde, samo

zato što smo im dali pogrešan podsticaj. Mi smo ih potplatili da dođu - ističe Brkić.

Ovaj analitičar ističe da time ne želi da optuži investitore koji su došli u Srbiju i možda planiraju da odu iz

nje, jer subvencionisane fabrike samo koriste priliku koju im dajemo i ponašaju se u stilu "dok je ćurki biće i

podvarka".

S druge strane, država koja bi trebalo da štiti građane čije pare daje, krije ugovore koje sklapa sa stranim

kompanijama, dodaje Brkić, a "gadi se" da našim novcem plaća domaće preduzetnike i podstiče domaću

industriju, koja bi i nakon istekaka ugovora i faze monitorniga ostala u Srbiji.

Gledaju uglavnom dal' će se dopasti narodu, biračima i da li mogu da daju neku optimističnu izjavu u smislu

“plate su nam tolike, povećali smo zaposlenost, smanjili nezaposlenost, imamo rast”, niko neće da se udubi.

Kad pogledate ekonomske pokazatelje na pravi način to su sve šarene laže koje se nama pričaju. Pogotovu

niko neće da strateški, razvojno, stavi prst na čelo i vidi da li od tih subvencija mi imamo neke vajde -

navodi Brkić.

I dalje je teško doći do zvaničnih podataka kolike su plate radnika u pomenutim fabrikama, a u Leoniju su i

jasno rekli da je to poslovna tajna.

Svedočenja radnika su takva da se plate, za one koji su u pogonu, kreću oko minimalca koji, uz noćne smene

i povremeni rad vikendom, naraste do tridesetak hiljada dinara.

Koliko su fabrike miliona dobile?

Stranim kompanijama Jura, ŠinVon i Leoni koje posluju u Nišu, Leskovcu, Prokuplju i Doljevcu, prethodnih

godina ukupno je isplaćeno iz državne kase 47,75 miliona evra, jer su, prema podacima Ministarstva

privrede, ispunili obaveze iz ugovora i prošli faze monitoringa.

Južnokorejska fabrika Jura je među prvima došla na jug Srbije i još 2010. godine je otvorila proizvodni

pogon u Nišu, a naredne godine i u Leskovcu, a iz budžeta svih građana dobila je, prema podacima

Ministarstva privrede, ukupno 25,5 miliona evra za 3 proizvodna pogona u ova dva grada na jugu.

Taj novac isplaćen je u tranšama, nakon što je, kako navode u Ministarstvu, Jura ispunila obaveze iz

ugovora, među kojima je bilo da ukupno ulaganje u Niš i Leskovac bude oko 36,5 miliona evra, kao i da se

za nekoliko godina zaposli ukupno 4.000 ljudi. Ova kompanija sada više nema nikakve obaveze prema

državi.

Ugovor je realizovan i monitoring je prošao i u fabrici Šinvon u Nišu, dodaju u Ministarstvu, a ova

kompanija je iz državne kase dobila 3 miliona evra podsticaja i bila je u obavezi da uloži 8 miliona evra i

zaposli 300 ljudi.

I Leoni u Doljevcu, koji je dobio 10,5 miliona evra, kako kažu u Ministarstvu, ispunio je obaveze i prošao

monitoring, a uložio je 21 milion evra i zaposlio 1.500 ljudi.

Neki od ugovora realizovao je i prokupački Leoni, kome je isplaćeno 8,75 miliona evra, kada su uložili 10

miliona i zaposlili 1.750 ljudi, ali u Ministarstvu navode da je aktivan još jedan ugovor po kome će dobiti

još 5,5 miliona evra ako ulože još 22 miliona evra i zaposle 500 ljudi.

U Ministarstvu privrede pojašnjavaju da je procedura kod subvencionisanih fabrika takva da kada se poklopi

istek ugovora sa istekom perioda monitoringa, “završavaju se sve obaveze investitora po ugovoru o

dodeli sredstava podsticaja”.

Ukoliko je period monitoringa završen u skladu sa ugovorom, nadležnost Ministarstva privrede po osnovu

ugovora o podsticajima prestaje - pojašnjavaju.

U suprotnom, ako se ne ispune obaveze iz ugovora, dodaju, pristupa se izmenama i dopunama ugovornih

uslova, koji povlače za sobom moguće smanjenje nivoa dodeljenih podsticaja i u tom slučaju naplatu

zakonskih zateznih kamata.

Đukić Dejanović o predlogu inicijative "Mame su

zakon": Nema novca u budžetu da svaka porodilja

prima minimalac

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu

politiku Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da

država nema finansijskih mogućnosti da izjednači

porodilje tako da svaka prima minimalnu prosečnu

zaradu dok je na porodiljskom odsustvu.

Ministarka je tako, odgovarajući na pitanja novinara,

prokomentarisala predlog Inicijative "Mame su zakon"

o uvođenju obaveznog minimalca za porodilje kojim

bi se regulisalo da nijedna porodilja u Srbiji ne bi

smela da prima manje od minimalne prosečne zarade za vreme porodiljskog odsustva.

Đukić Dejanović je naglasila da finansijska sredstva kojima raspolaže država nalažu da se pravi razlika

između porodilja koje su radile nekoliko meseci ili nekoliko godina.

- Saglasna sam da treba voditi računa o dostojanstvu primanja, ali nemamo mogućnosti da izjednačimo sve

žene - rekla je ministarka na konferenciji u Vladi Srbije povodom formiranja Radne grupe za dnevno

praćenje primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Đukić Dejanovć je ukazala da, budući da se širi obim prava i povećava broj žena koje primaju nadoknade,

treba uzeti u obzir i sistem pravednosti, a ne, kako kaže, ''samo želje da nadoknade ne budu jako niske''.

- Porodilja, koja je radila nekoliko meseci, možda je oštećena za 1.000 dinara mesečno, što svakako nije

malo, ali ona po drugim osnovama dobija značajno više nego što je imala do sada - navela je ministarka.

Oko 50.000 Srba iz Hrvatske potražuje neisplaćene

penzije

Oko 50.000 Srba iz Hrvatske od te države ukupno potražuje i do milijardu evra neisplaćenih penzija.

Taj višegodišnji problem bio je tema na konferenciji u Beogradu, koja je okupila stručnjake, predstavnike

državnih institucija i udruženja penzionera iz Hrvatske.

Pitanje penzija regulisano je Aneksom E Sporazuma o sukcesiji imovine bivše SFRJ, a prema podacima

Udruženja penzionera iz Hrvatske Beograd, penzioneri Srbi iz Hrvatske potražuju penzije od 1991. do 1996,

a pojedini među njima i do 1998. godine.

Prema podacima iz više izvora, kako kažu u udruženju, radi se o iznosu od 800 miliona evra do milijardu

evra.

Na naučnoj konferenciji "Aneks E Sporazuma o sukcesiji SFRJ i rešavanje pitanja neisplaćenih penzija iz

Hrvatske", Aleksandar Gajić iz Mešovite komisije za sukcesiju rekao je da Srbija ima volje da se konačno

reši pitanje sukcesije, ali da je to multilatralno pitanje koje podrazumeva volju i druge strane.

Podsetio je da je poslednji sastanak o sukcesiji bio 2015. godine u Sarajevu, kada je dogovoreno da sledeći

organizuje Hrvatska za šest meseci.

"Na Hrvatskoj je da zakaže naredni sastanak visokih predstavnika za sukcesiju. Treba intenzivirati dijalog.

To ne zavisi samo od Srbije", rekao je Gajić i izrazio očekivanje da će današnji naučni skup doprineti

rešavnju otvorenih pitanja sukcesije.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta, istakao je da su pitanja

imovine i stečenih prava, kao i penzija, ključna pitanja poštovanja ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, Srbija je propustila šansu da 2010. i 2011. godine, u vreme kada je pregovarala o

Poglavlju 23, izvrši pritisak na Hrvatsku da poštuje temeljna načela EU čija je članica postala u julu 2013.

godine.

Srbija, smatra on, sada ima manje prostora da izvrši pritsak na Hrvatsku da potpiše bilateralni sporazum i

reši otvorena pitanja.

Linta navodi da bi Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova trebalo stalno da ukazuju Evropskom parlamentu,

Evropskoj komisiji, Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama na kršenje ljudskih prava Srba iz Hrvatske i na

činjenicu da se ne poštuje jedan važan međudržavni sporazum.

Današnja naučna konferencija održana je uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije,

Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za dijasporu i krovnih organizacija izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

Građanima koji imaju akcije aerodroma leže još

60 dinara na ime dividende

Građanima koji imaju besplatne akcije 30. oktobra na račun će leći još 60 dinara na ime dividende od

Aerodroma “Nikola Tesla”.

Izvršni odbor Aerodroma nedavno je doneo odluku o isplati dividendi, s tim da će pored građana koji imaju

besplatne akcije, ova kompanija istog dana uplatiti i pozamašnu sumu u budžet Republike Srbije, piše Blic.

Naime, na ime dividendi Aerodroma “Nikola Tesla” za 2017. godinu, akcionarima će biti isplaćeno ukupno

331.125.927 dinara.

S obzirom na to da ukupno ima 5.778.812 akcionara, po jednoj akciji to je iznos od 57,3 dinara.

Istovremeno, u državnu kasu će se sliti 1.633.653.827 dinara.

Sa najnovijom uplatom, građani koji nisu prodali akcije, ni podizali dividende, na računu će 30. okobra imati

ukupno 9.967 dinara.

Pored toga, do kraja godine se očekuje da od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" građani dobiju još 12,4

evra po akciji (1.467 dinara), pa će se tako ukupna suma podići na 11.432 dinara.

Loše stanje zgrada i slaba naplata glavni problemi

Rezultati ankete koja je sprovedena na portalu Kamatica „Koliko ste zadovoljni radom

profesionalnih upravnika“ u kojoj je učestvovalo skoro 5.000 ispitanika pokazuje da

uvođenje profesionalnih “čuvara“ zgrada baš i ne daje zadovoljavajuće rezultate. Od ukupnog broja anketiranih najveći broj njih, 2490, odnosno skoro 50 procenata smatra da se ništa nije

promenilo i da pored novih nameta koje imaju ne vide svrhu istih, dok 26 odsto ocenjuje da je zgrada sada u

boljem stanju. I pored toga što je rok za biranje upravnika odavno istekao 23,77 odsto ispitanika još uvek

nije izabralo upravnika za svoju zgradu.

Stanari uglavnom nisu zadovoljni radom upravnika kojih trenutno u Srbiji ima 819, ali tako ni upravnici nisu

na lakom zadatku.

Prema rečima Radovana Trifunova iz Udruženja profesionalnih

upravnika većina zgrada u kojima profesionalni upravnici rade su

veoma stare i izuzetno loše održavane. Potrebno je puno ulaganja, a

stanari najčešće nemaju novca. U nekim gradovima i investiciono i

tekuće održavanje zgrada je pod znakom pitanja.

„U Ćupriji imamo zgrade u kojima se od 1993. godine uopšte nije

izdvajalo za investiciono održavanje. One su danas gotovo potpuno

ruinirane, a novca za popravke nema. U Prokuplju, na primer, uopšte nema

registrovanih firmi za poslove održavanja zgrada. Niti ima registrovanih vodoinstalatera i električara, a to

upravnicima znatno otežava posao“, priča Trifunov.

Pored lošeg stanja u kojima se zgrade nalaze, veliki problem za vođenje istih pravi slaba naplata

potraživanja, jer stanari u većini zgrada izbegavaju plaćanja.

Kako bi naplatio svoja potraživanja od stanara koji nisu plaćali profesionalni upravnik jedne zgrade na

Novom Beogradu angažovao je advokata, koji je sastavljenu, identičnu, „opomenu pred tužbu“ i naplatio

3.000 dinara po svakom stanu. Kako je u toj zgradi od ukupno 50 stanova bilo 27 dužnika ukupan račun za

advokatske usluge je iznosio 81.000 dinara, a taj novac je upravnik skinuo sa računa zgrade i to u mesecu

kada više nije bio na toj funkciji, ali je još uvek kontrolisao račun, jer zgrada nije izabrala novog upravnika.

Kako Kamatica saznaje po zakonu, profesionalni upravnik nema obavezu da proverava ko je platio, a ko

nije, niti može da preduzima neke druge radnje da bi se dug naplatio, jer sve to je zakonska obaveza

komunalnih inspektora.

Ovo je samo jedan od problema između stanara zgrada i profesionalnih upravnika koji se javio u poslednjih

14 meseci, kada su prvi upravnici dobili licence.

„Za sada ni jedan profesionalni upravnik nije izgubio licencu. Jednog kolegu je stanar zgrade tužio za ne

obavljanje profesionalne dužnosti i taj slučaj se sada nalazi na „sudu časti“. Disciplinska komisija našeg

udruženja trenutno posreduje i u sporu između dva profesionalna upravnika zbog „prevođenja“ zgrade sa

jednog na drugog“, dodaje Radovan Trifunov.

Na osnovu procena Udruženja profesionalnih upravnika, jedan upravnik može da vodi i do 20 zgrada, a da

kvalitetno obavlja posao u svakoj od njih.

Prema poslednjim podacima sajta http://stanovanje.gov.rs u Srbiji su trenutno registrovane 40.103 stambene

zajednice, a za njihovo upravljanje i pored konstantnog rasta broja licenciranih upravnika, trenutno je broj

nedovoljan da se kvalitetno pokrije trećina zgrada.

U manjim mestima, osim firme koje

sa bave profesionalnim

upravljanjem zgrada, profesionalni

upravnici osnivaju i firme za

tehničko održavanje i održavanje

higijene kao pridruženu delatnost.

BIZlife/Agencije

Žene rade, muškarci odlučuju

Žene su predsednice u samo 12 opština i gradova u Srbiji, pokazao je predstavljen izveštaj o zastupljenosti

žena na mestima odlučivanja, izrađen na osnovu analize 143 lokalne samouprave.

“Što su veće odgovornost i ovlašćenje za donošenje odluka, zastupljenost žena je manja. Na čelu opština su

u 92,1 odsto slučajeva muškarci, a u 7,9 odsto žene. Situacija nije ništa značajnije bolja ni kada je reč o

poziciji predsednica skupština na kojima je 14,4 odsto žena”, rekla je pomoćnica generalnog sekretara

zaštitnika građana Nataša Jović.

Na prezentaciji tog Posebnog izveštaja zaštitnika građana, na kojoj je govorio i jedan od direktora misije

OEBS u Srbiji Džon Klejton, rečeno je da su žene brojnije na radnim mestima koje podrazumevaju izvršnu

funkciju.

“Žene uglavnom rade, a neko drugi odlučuje, to je ono što mora da se izmeni i korekcijom postojećih i

donošenjem novih propisa, ali i utvrđivanjem svega što nam je neophodno da bi se slika na tom polju

promenila”, rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Pašalić je ocenio da povećanje zastupljenosti žena na mestima odlučivanja ne predstavlja rat između žena i

muškaraca već odnos međusobne saradnje na dobrobiti svih građana.

Nataša Jović ocenila je kao alarmanto odsustvo žena u odlučivanju u lokalnim sredinama. Žene su

predsednice mesnih zajednica samo u manje od pet odsto slučajeva.

Kao razlog za malu zastupljenost žena u MZ, organima vlasti najbližim građanima, ona je navela obaveze

žena, ali i tradiciju, jer muškarci to ne bi dozvolili.

Na skupu je rečeno i da svi navedeni podaci pokazuju nedostatak rodnih politika i nedovoljnu

funkcionalnost mehanizama za rodnu ravnopravnost, koji se u velikom broju slučajeva ne bave poslovima za

koje su osnovani.

Takođe, navedeno je i da se kvote koje propisuju da najmanje 30 odsto žena bude u organima, primenjuju

samo tamo gde je to zakonska obaveza, dok se na drugim mestima ne primenjuje.

Da li mobilni telefoni ometaju nastavu

U Srbiji je čak 87 posto roditelja za zabranu mobilnih telefona u školama, pokazuje istraživanje Ministarstva

za turizam, trgovinu i telekomunikacije. Po našem zakonu, korišćenje mobilnih telefona na času spada u teže

povrede obaveze učenika, ali, u praksi, ovakve povrede dešavaju se često. Kako se sa ovim problemom nose

škole u Srbiji?

Gotovo da ne postoji dete koje nema telefon, ali, da li je neophodno koristiti ga u školi?

Zloupotrebe poput prepisivanja na času, snimanja nastavnika, ismejavanja vršnjaka na društvenim mrežama,

pa čak i promene sadržaja na pametnim tablama, nisu novost.

Ovaj problem je donekle rešila OŠ "Josif Pančić" u Beogradu, koja u skladu sa zakonom i pravilnikom

škole, već dve godine sprovodi zabranu korišćenja mobilnih telefona.

"Mi smo imali ogroman problem oko mobilnih telefona koji su postali problem u svakodnevnom radu.

Morali smo da reagujemo, da napravimo jedan dogovor sa roditeljima koji će oni potpisati, gde smo

obavestili da se mobilni telefon koristi samo na odmoru, odnosno posle nastave", kaže Milan Bajić, direktor

OŠ "Josif Pančić".

U slučaju kršenja zabrane, nastavnik ima pravo da detetu oduzme telefon koji završava kod direktora. U OŠ

"Drinka Pavlović", to nije dovoljno, pa direktor predlaže konkretne mere.,

"U zakonu piše da se mobilni ne može koristiti na času, ako te stvari ne daju rezultate kakve smo očekivali,

a to je da uvedemo ono što je normalno u svim drugim zemljama - to su ometači za signale", rekao je Jole

Bulatović, direktor OŠ "Drinka Pavlović".

Našoj deci se ne može zabraniti ono što je svima dostupno - poruka je Ministarstva za turizam, trgovinu i

telekomunikacije.

Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kaže da želi

da napome da nisu ni za kakve rigorozne mere i da ukoliko treba uvoditi neke zabrane, pre svega moramo

ispitati sve prednosti ali i neke mane eventualnih zabrana.

"Ono što napominjemo kao važno jeste da mobilni telefoni i drugi digitalni uređaji ne treba ni na koji način

da ometaju proces nastave, naprotiv, oni treba da budu sastavni deo obrazovnog procesa", rekla je Matićeva.

O ovoj zabrani se posebno govori nakon toga što su francuski osnovci u novu školsku godinu krenuli bez

mobilnih telefona.