trgovanje na svjetskoj berzi za početnikeanaliza.fxlider.com/pdf/slobodan-slovic-bh.pdf ·...

Trgovanje na svjetskoj berzi za

početnike

FXLider.com Forex Platforma za trgovanje u Srbiji

Posetite http://www.fxlider.com i počnite da zarađujete novac! 2

1. UVOD U UVOD ................................................................................................................................ 6

Zašto je devizni kurs bitan? ................................................................................................................ 6

2. UVOD U FOREX ......................................................................................................................... 8

Šta je to Forex .................................................................................................................................... 8

Istorija novca .................................................................................................................................... 10

Uloga Centralne banke i novčana masa ............................................................................................ 14

Novčana masa ................................................................................................................................... 14

Trgovanje devizama i devizni kursevi .............................................................................................. 16

Kratka istorija FOREX-a i učesnici na tržištu .................................................................................. 18

Istorija Forex-a .................................................................................................................................. 18

Učesnici na FOREX tržištu ........................................................................................................ 20

3. KAKO SE TRGUJE NA FOREX-u ................................................................................................ 24

Označavanje valuta i valutni parovi ................................................................................................. 24

Osnovna i kontra valuta .............................................................................................................. 24

Direktna i indirektna kotacija ...................................................................................................... 24

Izračunavanje P&L (bilansa uspeha, profita ili gubitka) .................................................................. 27

Rollover kamata ............................................................................................................................... 28

Margin trading ................................................................................................................................. 29

Vrste naloga za trgovanje ................................................................................................................. 30

Market order (nalog po tžišnoj ceni) ........................................................................................... 30

Limit nalog ................................................................................................................................. 31

Stop nalog (Trailing stop) ........................................................................................................... 32

Entry nalog ................................................................................................................................. 32

Vrste računa koje možete otvoriti kod Forex brokera....................................................................... 33

Profili valuta .................................................................................................................................... 34

4. FUNDAMENTALNA ANALIZA ................................................................................................... 36

Devizni kurs u dužem roku .............................................................................................................. 36

Faktori koji utiču na devizni kurs ..................................................................................................... 37

Devizni kurs u kraćem roku ............................................................................................................. 38

Uslov pariteta kamatnih stopa ..................................................................................................... 40

Ravnoteža na deviznom tržištu ................................................................................................... 41

Promene u ravnotežnom deviznom kursu: dva primera .............................................................. 43

Pregled važnijih fundamentalnih indikatora - EUR .............................................................................. 47

Pregled važnijih fundamentalnih indikatora - USD .......................................................................... 48

Kalendar ekonomskih izveštaja ........................................................................................................ 66

Ostali faktori od uticaja na forex tržište ........................................................................................... 67

Politički problemi ....................................................................................................................... 67

Društveni faktori ......................................................................................................................... 67

Izjave uticajnih ljudi ................................................................................................................... 67

Zlato i nafta ................................................................................................................................. 68

Uobičajena praksa "fundamentalista"............................................................................................... 70

Odstupanje objavljenih podataka ................................................................................................ 70

Carry Trades ............................................................................................................................... 71

Povezanost sa berzom akcija ...................................................................................................... 72

Trgovanje na bazi vesti i događaja .............................................................................................. 72

5. TEHNIČKA ANALIZA ............................................................................................................. 73

Osnovni postulati ............................................................................................................................. 73

Osnovni koraci u analizi ............................................................................................................. 74

Osnovne vrste grafikona .................................................................................................................. 74

Linijski grafikon ......................................................................................................................... 74

Palica (Bar chart) ........................................................................................................................ 75

Stubići ......................................................................................................................................... 76

Point & Figure ............................................................................................................................ 77

Japanske sveće ............................................................................................................................ 78

http://www.fxlider.com/



Trendovi ........................................................................................................................................... 79

Vrste trendova ............................................................................................................................ 80

Linije podrške i otpora (Support and Resistance) ........................................................................ 83

Kanali ......................................................................................................................................... 85

Formacije promene trenda .......................................................................................................... 86

Formacije nastavka trenda .......................................................................................................... 90

Japanske sveće ................................................................................................................................. 94

Struktura sveće ........................................................................................................................... 94

Dugačka sveća (Long day) .......................................................................................................... 95

Kratka sveća ............................................................................................................................... 95

Marubozu .................................................................................................................................... 96

Spinning Tops ............................................................................................................................. 97

Doji ............................................................................................................................................. 97

Dragonfly Doji ............................................................................................................................ 97

Gravestone Doji .......................................................................................................................... 98

Four Price Doji ........................................................................................................................... 98

Long Legged Doji ....................................................................................................................... 98

Black Hammer (Black Paper Umbrella) ..................................................................................... 99

Inverted Black Hammer ................................................................................................................... 99

White Hammer (White Paper Umbrella)..................................................................................... 99

Inverted White Umbrella ............................................................................................................ 99

Engulfing formacije .................................................................................................................. 100

Harami ...................................................................................................................................... 100

Morning Star ............................................................................................................................. 101

Evening star (Večernja zvezda) ...................................................................................................... 101

Three white soldiers .................................................................................................................. 102

Gepovi ........................................................................................................................................... 103

Eliotovi talasi (Elliott Waves) ........................................................................................................ 104

Fibonači brojevi i nivoi .................................................................................................................. 106

Tehnički indikatori ......................................................................................................................... 110

Pomični proseci ........................................................................................................................ 110

Običan pomični prosek (Simple Moving Average – SMA) .......................................................... 110

Ponderisani pomični prosek (Wighted Moving Average – WMA) ............................................ 111

Eksponencijalni pomični prosek (Exponential Moving Average – EMA) .................................... 112

Primena pomičnih proseka u berzanskoj trgovini .......................................................................... 112

Bollinger Bands ........................................................................................................................ 115

Oscilatori .................................................................................................................................. 116

Indeks relativne snage (Relative Strength Index – RSI) ................................................................ 116

Stohastik indikator (Stochastic) ................................................................................................ 117

MACD Indeks konvergencije/divergencije pomičnih proseka ..................................................... 118

Zaključak o primenljivosti oscilatora ........................................................................................ 119

6. UPRAVLJANJE RIZIKOM ..................................................................................................... 122

Veličina trejda i pravilo 2% rizika .................................................................................................. 122

Ako izgubim X%, koliko mi treba da se "vratim"? ......................................................................... 122

Hedžing .......................................................................................................................................... 123

Trgovanje sa strategijom ................................................................................................................ 123

Stilovi trgovanja ............................................................................................................................. 125

Skalpiranje ................................................................................................................................ 125

Daytrading ................................................................................................................................ 125

Swing Trading .......................................................................................................................... 126

Position trading ......................................................................................................................... 126

Koji stil izabrati? ....................................................................................................................... 127

7. UVOD U PSIHOLOGIJU TRGOVANJA ................................................................................ 128

Primer Rotšilda .............................................................................................................................. 128

Donošenje odluka na osnovu činjenica i predubeđenja .................................................................. 128




Mase ne znaju ................................................................................................................................ 130




1. UVOD U UVOD

Većina država u svetu ima svoju sopstvenu valutu: Srbija ima dinar, SAD imaju dolar, u Evropskoj

monetarnoj uniji valuta je evro, u Brazilu je real, a u Indiji rupija. Trgovina među državama

podrazumeva međusobnu razmenu različitih valuta (češće su to bankarski depoziti denominovani u

različite valute). Kada neka američka kompanija kupi stranu robu, usluge ili finansijske instrumente,

američki dolari moraju se razmeniti za stranu valutu.

Vrednost neke valute u odnosu na neku drugu naziva se deviznim kursom. On utiče na privredu i našu

svakodnevicu jer kada vrednost domaće valute poraste u odnosu na strane valute, strana roba postaje

jeftinija za nas, a naša roba postaje skupija za strance. Kada vrednost domaće valute opadne, strana

roba postaje skupija za nas, a naša roba jeftinija za strance.

Trgovina devizama i bankarskim depozitima denominovanim u određene valute odvija se na

deviznom tržištu. Transakcije koje se obave na deviznom tržištu određuju devizni kurs među

valutama, a on pak određuje cenu kupovine strane robe i finansijskih instrumenata.

Dve su vrste deviznih transakcija. Primarne se nazivaju spot (promptnim) transakcijama i

podrazumevaju trenutnu (u okviru dva dana) razmenu bankarskih depozita. Terminske transakcije

podrazumevaju razmenu bankarskih depozita određenog dana u budućnosti. Spot (promptni) devizni

kurs je devizni kurs za spot (promptnu) transakciju, a terminski devizni kurs je devizni kurs za

terminsku transakciju.

Kada se vrednost neke valute poveća, kažemo da je došlo do apresijacije, a kada se njena vrednost

smanji, kažemo da je došlo do depresijacije u odnosu na neku drugu valutu. Početkom 1999. godine,

evro je na primer vredeo 1,18 dolara, a 5. februara 2003. godine, njegova vrednost iznosila je 1,08

dolara. Dakle, Evro je depresirao za 8% tj.

(1,08 - 1,18) / 1,18= -0,08 = - 8%.

Shodno tome, ako uzmemo u obzir da je vrednost dolara početkom 1999. godine iznosila 0,85 evra po

dolaru, a 5. februara 2003. godine iznosila 0,93 evra po dolaru, možemo reći da je američki dolar

apresirao za 9% : (0,93 - 0,85) / 0,85 = 0,09 = 9%.

Zašto je devizni kurs bitan?

Devizni kurs je bitan jer utiče na relativnu cenu domaće i strane robe. Cena francuske robe u dolarima

određuje se na osnovu interakcije dva faktora: cene francuske robe u evrima i deviznog kursa izmedu

evra i dolara.

Pretpostavimo da je gospođa Smith iz Njujorka ljubitelj vina i da je odlučila da kupi flašu francuskog

vina Chateau Lafite Rothschild iz 1961. godine (kažu da je to bila veoma dobra berba) kako bi

upotpunila svoju kolekciju. Ukoliko je cena vina u Francuskoj 1.000 evra, a devizni kurs 1,08 dolara

po evru, vino će gospođu Smith koštati 1.080 dolara (tj. 1.000 evra X 1,08 dolara po evru).

Pretpostavimo i to da je g-đa Smith odgodila svoju kupovinu za dva meseca i da je do tada evro

apresirao na 1,20 dolara po evru. Ukoliko domaća cena flaše vina Chateau Lafite Rothschild bude i

dalje 1.000 evra, njegova dolarska cena povećaće se sa 1.080 dolara na 1.200 dolara.

Međutim, apresijacija iste te valute učiniće da cena strane robe u toj zemlji bude jeftinija. Ako je

devizni kurs 1,08 dolara po evru, za računar Compaq koji košta 2.000 dolara, Pierre, koji je programer

u Francuskoj, platiće 1.852 evra; ako se devizni kurs poveća na 1,20 dolara po evru, računar će ga

koštati svega 1.667 evra.




Depresijacija evra smanjuje cenu francuske robe u Americi, ali povećava cenu američke robe u

Francuskoj. Ukoliko vrednost evra opadne na 0,90 dolara, g-đa Smith će flašu vina Chateau Lafite

Rothschild platiti svega 900 dolara umesto 1.080 dolara, dok će Pierre za kupovinu računara Compaq

morati da izdvoji 2.222 evra, a ne 1.852 evra.

Primeri nas navode na sledeći zaključak: Kada valuta neke zemlje apresira (kada joj se vrednost

poveća u odnosu na druge valute), roba te zemlje u inostranstvu postaje skuplja, a strana roba u toj

zemlji postaje jeftinija (ako se domaće cene u obe zemlje ne menjaju). Suprotno tome, kada valuta

neke zemlje depresira, njena roba u inostranstvu postaje jeftinija, a strana roba u toj zemlji postaje

skuplja.

Apresijacija valute otežava domaćim proizvođačima da svoju robu prodaju u inostranstvu i povećava

konkurentnost strane robe na domaćem tržištu jer je ona jeftinija. Apresijacija dolara od 1980. do

početka 1985. godine naškodila je privredi SAD. Na primer, američka industrija čelika nije bila

uzdrmana samo zato što ie prodaja američkog čelika u inostranstvu opala jer je on bio skuplji već i

zato što se prodaja relativno jeftinog inostranog čelika u SAD povećala. Iako je apresijacija američkog

dolara ugrozila pojedine domaće kompanije, za američke potrošače je to bilo od koristi jer je strana

roba bila jeftinija. Zbog jakog dolara pale su cene japanskih video rikordera i fotoaparata, kao i cena

turističkih aranžmana u Evropi.




2. UVOD U FOREX

Šta je to Forex

Najveće tržište na svetu

FOREX i FX su skraćenice izraza "FOReign Exchange" (trgovina valutama) i predstavlja

vanberzansko devizno tržište. FOREX je najveće i najlikvidnije tržište na svetu sa dnevnim prometom

oko 3 triliona US dolara (3,000,000,000,000), što je oko 30 puta više od prometa NYSE i NASDAQ

zajedno. FOREX je međubankarsko i interdilersko novčano tržište, što znači da se valutama trguje

direktno između banaka, dilera i investitora koji žele da diverzifikuju, špekulišu ili hedžiraju valutni

rizik. Forex nije tržite u klasičnom smislu te reči, jer ono nije centralizovano mesto na kome se

odvijaju aktivnosti trgovanja. Zbog toga se kaže da je Forex OTC (over-the-counter), odnosno

vanberzansko tržište. Trgovanje između učesnika na Forexu odvija se putem kompjuterskih terminala

i Interneta na hiljadama lokacija širom sveta u istom trenutku. Zbog veličine pojedinačnih transakcija

i visokih finansijskih zahteva, do nedavno, valutno tržište nije bilo dostupno "malim" investitorima,

tako da se trgovina obavljala između banaka, dilera i povremeno velikih špekulanata. Danas, uz

pomoć leveridža, u velike pozicije se može ući sa relativno malim iznosom kapitala (margina), tako

da je ovo tržište postalo likvidnije nego ikada i dostupno velikom broju investitora.

8000 akcija prema 4 para glavnih valuta

Na njujorškoj berzi, kao najvećoj na svetu, listirano je oko 4500 akcija. Na NASDAQ još oko 3500.

Sa kojim akcijama ćete trgovati? Imate li vremena da analizirate i izaberete "najbolje"? Imate li

softver? Imate li znanja? Da izračunamo: za analizu imate 10.8 sekundi po firmi!

Nema posrednika

Tržište akcija se sastoji od većeg broja centralizovanih berzi. Jedan od problema sa centralizovanim

berzama je postojanje posrednika. Bilo koji učesnik koji se nalazi između trejdera i kupca/prodavca

hartija od vrednosti ili drugog instrumenta kojim se trguje, znači dodatne troškove. Ovi troškovi mogu

biti izraženi u vidu vremena potrebnog za izvršenje naloga ili u vidu dodatnih provizija. Spot tržište

valuta isključuje posrednike i omogućava klijentima da posluju u direktnoj interakciji sa market

mejkerom. Zbog toga Forex trejderi imaju brže izvršavanje naloga i niže transakcione troškove.

Radno vreme (24-časovna likvidnost)

Trgovanje na Forexu se odvija neprekidno 24 časa od nedelje uveče u 22:00 do petka uveče u 23:00

po beogradskom vremenu (GMT+1 ili EST+6). Ne morate više čekati da se berza otvori, dok su vesti

o nekom događaju već "na ulici", niti morate prekinuti trgovanje jer se berzi završava radno vreme.

Postoje tri osnovne ekonomske vremenske zone od značaja za trgovanje na Forexu. Radni dan prvo

počinje na Dalekom Istoku. Kada aktivnost u Japanu, Singapuru i Sidneju počne da jenjava, evropska

tržišta (Frankfurt, Cirih, London) počinju da rade. Nekoliko sati posle njih, startuju američka tržišta

(Njujork, Čikago, Toronto, Meksiko). Kada Amerika počne da usporava, Daleki Istok ponovo počinje

da radi. Na ovaj način Forex, kao svetsko tržište valuta, funkcioniše 24 sata, i eliminiše ograničenje na

trgovanje tokom nekoliko radnih sati lokalnih berzi.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Beograd, Frankfurt London New York

Sydney Tokyo




Brzina i kvalitet izvršenja naloga

Kao rezultat neuporedive likvidnosti Forex spot tržišta, brzina i kvalitet izvršenja naloga je daleko

ispred one na tržištu akcija, ali i na drugim tržištima. Cene i podaci koji se pojavljuju na platformama

za trgovanje su u realnom vremenu i nalozi se izvršavaju momentalno.

Mogućnost zarade i kada je tržište u porastu i kada je u padu

U svakoj otvorenoj FX poziciji, trejder je u isto vreme kupio jednu valutu (long pozicija) i prodao

drugu (short pozicija). Short pozicija je ona u kojoj trejder proda jednu valutu u očekivanju pada njene

vrednosti, a zatim je, kada se to dogodi, kupi po nižoj ceni. Na taj način se može realizovati zarada i

kada je tržište u padu.

Niži transakcioni troškovi

Mnogo je isplativije trgovati na Forex-u nego na drugim tržištima, kako u pogledu visine provizije,

tako i ukupni troškova transakcije. Online Forex brokerske kuće ne naplaćuju proviziju niti naknadu,

obezbeđujući pri tom trejderima pristup svim tržišnim informacijama i softverskim alatima. Sa druge

strane, provizije za trgovanje akcijama kod online brokera se kreću od 7 do 30$ ili od 0,3% do 1%.

Još jedna bitna stvar koju treba imati u vidu je širina tzv. "spreda" (spread). Spread je razlika između

bid/ask cene (cene koja se nudi i cene koja se traži) u određenom trenutku. Od ove razlike u ceni se

finansiraju online Forex brokerske firme.

Bolji leveridž

Leveridž od 100:1 je uobičajen kod online Forex trgovanja, iako on može da se kreće u rasponu od

50:1 do 400:1. Leveridž je odnos između novca koji imate na računu i ukupne vrednosti transakcije u

koju možete ući sa tom količinom novca. Praktično to znači da sa svojih 1.000 EUR, pri leveridžu od

100:1, vi možete da otvorite poziciju od 100.000 EUR, tj. potrebno vam je svega 1% kapitala. Kod

equity brokera, odnosno brokera koji se bave posredovanjem u trgovini akcijama, leveridž je 2:1.




Istorija novca1

Novac je sve ono što se običajno prihvata kao sredstvo plaćanja u kupovini dobara i usluga, i plaćanju

obaveza i poreza. Novac je sve ono što se prihvata kao sredstvo razmene. On, takođe, služi i za

izažavanje vrednosti i jedinice.

Valuta

Opšte prihvaćena forma novca (obuhvata papirni i kovani novac) koju je emitovala

država i koja kruži unutar ekonomije jedne zemlje. Koristi se kao sredstvo razmene

za dobra i usluge i čini osnovu trgovine.

Istorija novca počinje onog trenutka kada su ljudi naučili da trguju tako što su predmete koje su

posedovali razmenjivali za predmete koji su itn bili potrebni. Kada su želeli da nabave sekiru, trebalo

je pronaći nekog ko je ima i spreman je da je zameni za nešto što oni poseduju. Ovaj princip važi i

danas, ali u nešto izmenjenom obliku: u zamenu za robu koja nam je potrebna prodavcu dajemo

novac, a on taj novac može da koristi za kupovinu nečeg drugog.

U POČETKU BEŠE TRAMPA

Naši najraniji preci bili su sami sebi dovoljni, obezbeđujući sebi hranu, odeću i sklonište u svojoj

okolini. Retko da im je nešto preostajalo za razmenu. Međutim, kako su se formirala plemena i

zajednice, lov i sakupljanje hrane postali su uspešniji; povremeno su se pojavljivali viškovi. Pleme

koje je imalo višak životinjske kože, a nije imalo dovoljno žita, moglo je svoj višak da razmeni sa

plemenom koje je imalo obilje hrane, ali ne i kožu. Tako je nastala trampa. Kako se društvo razvijalo,

tako je cvetala i trgovina. Možda je najpoznatiji primer onaj iz 1626. godine kada je izvesni Piter

Minuit razmenio perle i ostale drangulije, koje su vredele 24 dolara, za ostrvo Menhetn, čija je

vrednost danas procenjuje na 100 milijardi dolara.

TRAMPA NIJE TRANSAKCIJA

Bilo je potrebno puno vremena i energije da se pronađe neko ko ima upravo ono što je vama potrebno

i spreman da preuzme ono što vi možete da mu ponudite. Nije uvek lako usaglasiti se oko toga koliko

nešto vredi. Koliko koža vredi jedna korpa žita? Šta se događa ako za plug treba da date kravu i po?

Vrednost robe za trampu zavisi od njene količine. U Rimu, vojnici su često isplaćivani u vrećicama

soli, pa otuda potiče i reč salary (plata), jer soli nije bilo u dovoljnim količinama, a bila im je potrebna

za konzerviranje hrane. U Evropi je 1393. godine, kada su cene uvoznih začina bile veoma visoke, a

začini uglavnom retki, funta šafrana vredela koliko i konj za vuču. Za funtu đumbira mogla se kupiti

ovca. (Danas funta đumbira vredi 2 dolara, ali zato funta šafrana košta oko 3.000 dolara).

ZA NOVAC SE SVE MOŽE

Sa procvatom trgovine, pojavio se i novac. Kupci i prodavci prihvatili su sistem za utvrđivanje

vrednosti i dogovorili se šta se može prihvatiti kao sredstvo plaćanja. Reč valuta ili drugo ime za

novac, označava sve što može da se koristi za plaćanje. U antičko doba, stoka je bila jedan od

osnovnih oblika valute.

METAL POSTAJE STANDARD

1 U ovom poglavlju su kоrišćeni materijali sa sajta Narodne Banke Srbije (www.nbs.yu) kao i "The

Wall Street Journal Guide to Understanding Money and Investing" (www.online.msdw.com)


http://www.nbs.yu/

http://www.online.msdw.com/



Već 2500 godina pre nove ere različiti plemeniti metali, kao što su zlato, srebro i bakar, koristili su se

u Egiptu i Maloj Aziji za plaćanje robe i usluga. Do 700. godine pre nove ere, u kraljevini Lidiji

novac se kovao od elektruma, legure zlata i srebra koja je bila bledožute boje. Ovaj novac bio je

veoma vredan, trajan i lak za nošenje. Pored toga, nije se moglo dogoditi da se uništi ili istrune na

putu do pijace. S pojavom kovanog novca, plaćalo se putem tale, odnosno odbrojavanjem tačnog

iznosa, a ne merenjem težine. Na ovaj način, sistem razmene sasvim je pojednostavljen. Dugo pre

toga, relativna vrednost valute utvrđivala se u odnosu na plemenite metale, i to najčešće u odnosu na

zlato ili srebro. Otuda i potiču izrazi kao što su funta sterlinga ili zlatni standard. Danas, međutim,

nacionalne privrede vrednost svoje valute ne baziraju na rezervama plemenitih metala. Počev od

1971. godine zlato više nije jedinstveno merilo vrednosti, jer su te godine razvijene zemlje prestale da

otkupljuju svoj papirni novac za zlato.

POREKLO PAPIRNOG NOVCA

Mada se za preteče papimog novca mogu smatrati računi i priznanice koje su koristili Vavilonci još

2500 godina pre nove ere, najstarije novčanice vode poreklo iz Kine. U doba Kublaj Kana, 1273.

godine, novčanice su izrađivane od dudove kore. Na novčanicama je bio njegov pečat i potpis

njegovog blagajnika. Najstariji sačuvan novac je kwan. Ovaj novac, dimenzija oko 8 1/2x11 inča,

korišćen je u Kini za vreme dinastije Ming, u periodu između 1368. i 1399. godine.

Američki dolar vodi poreklo od srebmog novca poznatog pod irnenom "joakimštaler" koji se 1518.

godine kovao u dolini (thal) Joakim u Bohemiji. Ovaj novac bio je u širokoj upotrebi i u Holandiji

zvao se daalder, u Skandinaviji daler. a u Engleskoj dolar. Pored SAD, najmanje još dvanaest zemalja

za svoju valutu koriste naziv dolar.

U početku je situacija sa američkim dolarom bila haotična, i to je trajalo sve dok 1863. godine nije

donet Zakon o bankarstvu kojim je uspostavljena jedinstvena valuta. Do tada, banke su koristile

papirni novac (koji se zvao scrip), ali nisu uvek bile u stanju da zadovolje potražnju svojih klijenata

za čvrstom valutom (pod kojom su se podrazumevali zlatni i srebrni novac ili specije). Specije su

mogle da budu zlatne i srebrne poluge ili gotovina. Obično se za dolar dobijao samo jedan deo

njegove nominalne vrednosti. Dolar je nekada imao podlogu u zlatu i srebru. Do 1963. godine

američke menice zvale su se srebrni sertifikati. Danas su to note Centralne banke (Federal Reserve)

kojima kao podloga služi samo ekonomski integritet SAD. One ne mogu da se zamene za specije.

U Evropi prve novčanice su odštampane u Švedskoj 1661. godine. Prve papirnate novčanice u

Britanskoj imperiji bile su u obliku solo menica. Ovim novcem su 1690. godine isplacivani vojnici u

Masačusetsu kojima zbog neuspele opsade Kvebeka nije mogao da bude podeljen plen kao nagrada.

Ovakav način plaćanja postao je popularan i u drugitn kolonijama, iako vojnici baš nisu bili

oduševljeni ovakvim načinom isplate. U SAD srebrni dolar nije se kovao sve do 1792. godine, tako da

je sasvim sigumo da novčić koji je mladi Džordž Vašington bacio preko reke Potomak - nije bio

dolar.

ISTORIJAT NOVCA SRBIJE, CRNE GORE I JUGOSLAVIJE

“Srpski dinar” se prvi put pominje u arhivskim dokumentima s kraja 1214. godine, u vreme Stefana

Prvovenčanog. Od tog vremena sve do pada Despotovine 1459. godine, dinar su kovali gotovo svi

srpski vladari. On je predstavljao jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske

države u srednjem veku. Sav srednjovekovni novac Srbije se, zbog povlačenja zlata iz opticaja –

pojave karakteristične za taj period svuda u Evropi – kovao isključivo u srebru. Usled gubitka

samostalnosti srpske države, sve do polovine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta

stranih država. U periodu turske prevlasti, na teritoriji današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica

turskog novca – Novo Brdo, Kučajna i Beograd. Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca – para

(od arapske reči bara - što znači srebro), prisutan je i danas kao naziv stotog dela savremenog dinara.

Kovani novac




U XIX veku, u vreme vladavine Karađorđa i kneza Miloša, u Srbiji je u opticaju bio veliki broj

različitih moneta, od turskih do zapadnoevropskih. Tokom tog perioda koristile su se 43 vrste stranog

novca, i to 10 zlatnih, 28 srebrnih i 5 bakarnih. Međutim, uporedo sa uspešnim političkim

oslobađanjem od turske zavisnosti, počinju da se čine prvi koraci ka uspostavljanju sopstvenog

monetarnog sistema, da bi se, najzad, nakon više od četiri stoleća od kovanja poslednjeg srpskog

srednjovekovnog novca, u obnovljenoj Srbiji ponovo počelo sa njegovim kovanjem. Suočen sa

problemima koje je izazivala upotreba brojnih vrsta novca u Kneževini Srbiji, knez Mihailo

Obrenović donosi rešenje o kovanju srpske monete. Tako je nastao kovani novac izrađen od legure

bakra u apoenima od 1, 5, i 10 para, sa likom kneza Mihaila na aversu i godinom izdanja 1868. Nova

novčana jedinica, dinar, iskovana je u srebru 1875. godine. Ona je nosila lik kneza Milana, a izrađena

je u apoenima od 50 para i 1 i 2 dinara. Prvi zlatni novac u Srbiji, u nominalnoj vrednosti od 20

dinara, iskovan je 1879. godine. Povodom proglašenja kneza Milana za kralja Srbije 6. marta 1882.

godine iskovan je zlatni novac od 10 i 20 dinara, popularno nazvan “milandor”.

Srbija je svoju nacionalnu monetu uobličila usvojivši standarde Latinske novčane unije, čije su stroge

odredbe propisivale stepen finoće metala za izradu kovanog novca, kao i kovničke stope.

U kasnijem periodu emitovano je još nekoliko vrsta kovanog novca. Poslednja emisija novca sa likom

vladara iz dinastije Obrenovića potiče iz 1897. godine, kada je u srebru iskovan novac od 1 i 2 dinara

sa likom kralja Aleksandra I Obrenovića. Dinastička smena na prestolu 1903. godine donela je

izvesne promene u oblasti izdavanja novca. Zakonom iz 1904. godine predviđeno je kovanje metalnog

novca sa likom novog vladara, Petra I Karađorđevića. Iz iste godine je i prva emisija od pet različitih

apoena novca kovanog u bronzi i srebru, kao i jubilarni srebrni novac od 5 dinara sa likovima

Karađorđa i Petra I, iskovan povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Ta emisija novca, kao i

sledeće dve, iz 1912. i 1915. godine, kovane su u Beču. Izbijanjem rata prekinuta je svaka veza sa tom

kovnicom, pa je deo emisije iz 1915. godine iskovan u pariskoj kovnici. Novac sa godinom kovanja

1917. izrađen je u Americi.

Po završetku Prvog svetskog rata, na teritoriji novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u

opticaju su se zatekle razne vrste kovanog novca. Taj novac je postepeno zamenjivan i već 1920.

godine emitovan je kovani novac nove države, kada je prihvaćeno da nacionalna novčana jedinica

bude dinar, koji se deli na 100 para. Kralj Aleksandar I Karađorđević 1925. godine emituje zlatni

novac čija je vrednost bila 20 dinara. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1929. godine postaje

Kraljevina Jugoslavija, pa se pristupilo emitovanju novca sa novim nazivom države. Tokom 1931.

godine ostvarena je velikom obimu emisija od 1 i 4 dukata, koji inače nije predstavljao redovan

novac. Na zlatnicima od 1 dukata bilo je poprsje kralja Aleksandra, a na četvorodukatima, pored lika

kralja Aleksandra, i lik kraljice Marije. U periodu do 1941. godine emitovan je kovani novac različitih

nominala i sastava metala, a izrađivan je uglavnom u Beču. Sa poslednjom emisijom kovanog novca

Kraljevine Jugoslavije, nastalom 1938. godine, novac je počeo da se izrađuje u zemlji, u Državnoj

kovnici u Topčideru.

Posle Drugog svetskog rata, prvi kovani novac Jugoslavije emitovan je 1945. godine. Od tada do

danas ostvarene su brojne emisije kovanog novca, sa vremenom u naprednijim tehnikama izrade, kao

i boljeg kvaliteta legura od kojih je izrađivan. Odgovarajućim elementima kao što su grb i naziv

države emitenta registrovane su sve promene u državnom uređenju koje su se dešavale tokom

proteklog perioda.

Novčanice

Tokom XVIII veka u većini evropskih država iz prometa nestaju zlato i srebro, zbog čega se javlja

potreba za papirnim novcem. To predstavlja razlog za pojavu prvog papirnog novca i kod nas.

Na našem području, prva vrsta papirnog novca, tačnije novčane doznake, pojavljuje se 1848. godine u

Vojvodini, u Sremskim Karlovcima i Subotici. To su bili asignati, koji su izdavani na osnovu pokrića

nacionalnim dobrima (nepokretnostima i sl.). Prve novčanice u Kneževini Srbiji, štampane 1876.




godine kao novac Glavne državne blagajne za potrebe finansiranja srpsko-turskog rata, nikada nisu

puštene u opticaj. Veruje se da je za njih crteže izradio poznati srpski pesnik i slikar Ěura Jakšić.

Budući da su 1884. godine, osnivanjem Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, stvoreni

uslovi za izdavanje novčanica, iste godine je emitovana novčanica od 100 dinara. Ona je bila plativa u

zlatu, a izrađena je u Belgiji. Međutim, naviknut na metalni novac, narod je tu novčanicu mahom

menjao za zlato, tako da je tek banknota od 10 dinara izdata 1885. godine, plativa u srebru, stekla

poverenje građanstva i bila široko prihvaćena, kao i ostale novčanice nakon toga, do izbijanja

Prvog svetskog rata.

Za vreme austrougarske okupacije, Narodna banka ulaže napore da obezbedi rezerve novčanica

štampanjem dodatnih količina u Francuskoj i izdavanjem “ratne” novčanice u apoenu od 50 dinara, za

koju je nacrt izradila Beta Vukanović, akademski slikar. Da bi se sprečilo unošenje novih banknota, u

okupiranoj Srbiji je u zvaničnom opticaju bio uglavnom novac okupatora: krune, marke, levi i

pečaćene dinarske novčanice.

Posle sticanja državne samostalnosti 1878. godine, Crna Gora je svoj prvi papirni novac (uputnice

koje su u svemu imale ulogu novčanica) dobila tek 1912. godine, sa najmanjom nominalnom

vrednošću od 1, a najvećom od 100 perpera. Okupacione vlasti su, kao i u Srbiji, izvršile pečaćenje

uputnica izdanja 1912. i 1914. godine i kao takve ih tokom rata uvela u zvaničan opticaj.

Nakon završetka Prvog svetskog rata i konstituisanja nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca, javlja se problem valutnog šarenila i potreba za ujednačavanjem novčanog sistema i

nostrifikacijom novčanica. Emitent nove zajedničke valute, dinara, bilo je Ministarstvo finansija

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je dinar ponovo promovisan u nacionalnu monetu.

Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije 1920. godine prerasta u Narodnu banku Kraljevine

Srba, Hrvata i Slovenaca i ona iste godine izdaje novčanice u apoenima od 10, 100 i 1000 dinara.

Stvaranjem Kraljevine Jugoslavije 1929. godine, Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

postaje Narodna banka Kraljevine Jugoslavije i štampa tri novčanice, i to u Zavodu za izradu

novčanica – Topčider. Do početka Drugog svetskog rata, Narodna banka vrši svoju osnovnu funkciju

emitovanja novca. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije se

transformiše u Srpsku narodnu banku, koja proglašava srpski dinar i onemogućava upotrebu stranih

valuta na onim teritorijama srpske države koje su bile okupirane od susednih zemalja. Izbeglička

vlada Kraljevine Jugoslavije 1943. godine štampa seriju novčanica koja nije puštena u opticaj.

Po završetku Drugog svetskog rata, nova vlast uvodi valutnu reformu, zamenu okupacijskog novca, i

izdaje seriju novčanica Demokratske Federativne Jugoslavije, čije su prve količine štampane u

Moskvi. Dinar ostaje novčana jedinica i u novoj državi. U periodu od 1945. do 1992. godine u

Jugoslaviji je emitovano ukupno 12 serija novčanica sa 67 apoena.

USPONI I PADOVI PAPIRNOG NOVCA

Papirni novac je doživljavao svoje uspone i padove jer se zbog ekonomskih promena veoma brzo

menjala i njegova vrednost. Kada je velika količina novca u opticaju, cene rastu, a kupovna moć

novca pada. To je inflacija. Za vreme Građanskog rata u Americi, na primer, novčanice su izgubile

svoju vrednost, pa je tako novčanica od 1 dolara vredela samo 2,5 centa. U Nemačkoj je 1923. godine

trebalo 726 miliona maraka za stvar koja je 1918. godine mogla da se kupi za 1 marku. Iste godine je

jedna domaćica u Nemačkoj koristila novčanice da bi potpalila šporet zato što joj je bilo jeftinije da

spali marke nego da za njih kupi drva za loženje.

Tokom perioda hiperinflacije, 1993. godine, Savezna Republika Jugoslavija je izdala seriju novčanica

sa enormnim nominalnim vrednostima (5.000.000.000, 50.000.000.000 i 500.000.000.000 dinara).




Uloga Centralne banke i novčana masa

Centralna banka je javna institucija odgovorna za čuvanje vrednosti, odnosno kupovne snage novca.

Ključna uloga Centralne banke je obezbeđenje monetarne i finansijske stabilnosti. Monetarna

stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu. Finansijska

stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro

funkcionišu i odgovorno čuvaju novac svojih klijenata.

Funkcije Centralne banke:

upravlja novcem i kamatnim stopama kako bi ostvarila nisku, stabilnu i predvidivu stopu

inflacije, čime stvara ambijent za postizanje održivog ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti.

starajući se o vrednosti nacionalne valute, doprinosi rastu životnog standarda građana.

upravljajući novcem i kreditima, utiče na jačanje i čuvanje poverenja javnosti u dinar, što

privrednicima i građanima olakšava donošenje poslovnih odluka i planiranje budućnosti.

utiče na finansijsku stabilnost, obezbeđujući sigurnost i efikasnost platnog sistema i

nadgledajući i kontrolišući aktivnost poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija.

centralna banka je bankar države, upravlja javnim fondovima i javnim dugom.

Da bi modema privreda ujednačeno funkcionisala, potreban joj je kormilar koji će joj pomoći da ne

stagnira ali i da se ne razvija prebrzo. Srbija, kao i druge zemlje pokušava da kontroliše količinu

novca u opticaju. Proces upumpavanja ili povlačenja novca odraz je monetame politike koju vodi

Centralna banka kako bi regulisala privredna kretanja u zemlji. Monetama politika nije uvek ista. To

je neprekidno žongliranje sa ciljem da se održi takav nivo novca u privredi koji će joj omogućiti da se

razvija, ali ne i suviše brzo.

Da bi usporila rast privrede, u kojoj je u opticaju nvnogo novca, centralna banka prodaje državne

hartije od vrednosti i na taj način povlači gotovinu koja bi, u suprotnom, mogla da se da na zajam.

Igrajući ulogu bankara banaka, Centralna banka može da utiče na količinu novca u opticaiu menjajući

kamatnu stopu, koja se zove eskontna stopa, a koju zaračunava bankama kada im daje sredstva na

zajam. Ako je eskontna stopa visoka, banke nisu motivisane da uzimaju sredstva na zajam. Ako je

eskontna stopa niska, banke se lakše odlučuju za pozajmicu, a samim tim i one same lakše daju

sredstva na zajam svojim klijentima.

Nije lako usmeriti novčanu masu niti kontrolisati stopu rasta, zbog toga što privreda obično ne reaguje

dovoljno brzo niti precizno na poteze Centralne banke. Obično je potrebno oko šest meseci da se

značajne promene u finansijskoj politici direktno odraze na privredu. Ovaj vremenski raskorak

najbolje govori o tome da privreda ima sopstveni ritam i da se u jednom periodu prebrzo razvija, a u

drugom nedovoljno. Centralna banka je dužna da javno izloži svoje ciljeve u vezi s rastom privrede

za narednu godinu. Međutim, od nje se ne traži da ostvari te ciljeve, a u zavisnosti od potreba, ona

može i da promeni sopstvenu politiku ili pravac.

Novčana masa

Ne postoji idealna novčana masa, odnosno količina novca u opticaju. Cilj Centralne banke je da

privreda ujednačeno funkcioniše, a to postiže tako što vodi računa o novcu koji stanovništvo troši.

Novčana masa meri se količinom novca koju stanovništvo može da potroši, uključujuci gotovinu i

likvidna sredstva, odnosno sredstva koja mogu da se pretvore u gotov novac. Kada Centralna banka vodi takvu politiku po kojoj se lako dolazi do novca tako što povećava novčanu

masu, i novčana masa kao i privreda imaju tendenciju ubrzanog rasta, povećava se zaposlenost i u

zemlji vlada prosperitet. Međutim, ako se Centralna banka odluči za politiku držanja novčane mase

pod kontrolom, tako što smanjuje upumpavanje novčane mase da bi obuzdala inflaciju, privreda tada

stagnira, povećava se broj nezaposlenih i u celoj zemlji preovladava sumomo raspoloženje.




Ukoliko pažljivo pratite svoju novčanu masu, onda sigurno znate koliko novca imate u novčaniku, a

koliko na tekućem računu. Takođe znate i koliko vam donese plata i investicije koje brzo možete da

unovčite, kao što su štednja ili sertifikat o depozitu. Na sličan način, ekonomisti i tvorci ekonomske

politike pažljivo prate obim novčane mase kod stanovništva, i za njegovo izračunavanje koriste tri

parametra, koji se nazivaju M1,M2 i M3. To su monetarni agregati. odnosno sredstva razvrstana po

grupama. M1 se, na primer, koristi za izračunavanje obima likvidnih sradstava kao što je gotov novac.

Cilj je da se novac koji se štedi odvoji od novca koji se troši, da bi se predvidele predstojeće promene

u privredi.

M1, ili novac u užem smislu, obuhvata oblik novca koji se odmah troši, kao što su gotovina ili novac

na tekućem računu. M2, ili novac u širem smislu, obuhvata elemente koji čine M1, ali i štednju, kao i

novac u vidu kratkoročnih depozita (kao što je sertifikat o depozitu), koji ne može direktno da se troši,

ali može veoma lako da se zameni za gotovinu. M3 je najobuhvatniji parametar za merenje novčane

mase. Njime su u potpunosti obuhvaćeni svi elementi koji čine M1 i M2, aktiva i pasiva finansijskih

institucija, uključujući i dugoročne depozite koji se ne mogu lako pretvoriti u sredstva za potrošnju.

Kretanje novčane mase postmatra se u različitim vremenskim periodima kako bi se uočile kratkoročne

promene i dugoročni trendovi. U navedenim primerima dat je mesečni pregled kretanja novčane mase

u Srbiji tokom 2006. godine (u milionima dinara):

NOVČANA MASA 2005 Dec 2006 Sep

Gotov novac u opticaju 53,650 52,110

+ Transferabilni depoziti 91,234 106,285

Druge finansijske institucije 1,487 2,045

Novčana sredstva privrede 65,060 71,111

Novčana sredstva organi lokalne uprave 5,935 11,452

Novčana sredstva stanovništva 13,454 16,251

Neprofitne i druge organizacije 5,298 5,426

= Novčana masa (M1) 144,884 158,395

+ Dinarski oročeni depoziti 47,872 76,736

= Novčana masa (M2) 192,756 235,131

+ Devizni depoziti 266,692 336,123

= Novčana masa (M3 ) 459,448 571,254

Prema definiciji američkih Federalnih rezervi, struktura monetarnih agregata je sledeća:

M1= gotovina

+ putnički čekovi

+ depoziti po viđenju + ostali transakcioni depoziti

M2= M1

+ oročeni depoziti malih denominacija i REPO ugovori

+ štedni depoziti i Money market deposit accounts + akcije investicionih fondova tržišta novca

M3= M2

+ oročeni depoziti velikih denominacija i REPO ugovori

+ akcije investicionih fondova tržišta novca (institucionalne) + evrodolari




PROMENA PARAMETRA – M2

Sredinom 1993. godine, u izračunavanju novčane mase Američke Federalne Rezerve (Centralna

banka) prestala je da koristi M2 kao parametar, koji se dugi niz godina koristio za merenje stanja u

privredi. Pošto sve više ljudi drži gotov novac u investicionim fondovima na tržištu novca, što nije

kao elemenat bilo obuhvaćeno parametrom M2. Centralna banka zaključila je da cifra iskazana na

osnovu parametra M2 nije predstavljala dovoljno pouzdan pokazatelj ekonomskog rasta. Umesto

podešavanja kamatne stope kako bi se kontrolisala novčana masa, primenjuje se nov metod koji se

sastoji u utvrđivanju kratkoročnih realnih kamatnih stopa, odnosno tekuće kamatne stope umanjene za

stopu inflacije na nivou koji, po mišljenju Centralne banke, obezbeđuje rast, a pritom ne izaziva

inflaciju.

POVEĆANJE NOVČANE MASE POSPEŠUJE RAST, ALI I INFLACIJU

U vreme recesije, Centralna banka može da ide u novu emisiju novca kako bi olakšala kreditiranje.

Kako se privreda oporavlja, povećava se i potražnja za proizvodima ili uslugama pa prodavci počinju

da dižu cene. To je inflacija.

Većina ekonomista se slaže da inflacija nije dobra za ekonomiju jer vremenom uništava vrednost,

uključujući i vrednost novca. Ako inflacija raste po godišnjoj stopi od 10%, knjiga koja je, na primer,

1980. godine koštala 10 dinara, 1987. godine koštala bi 20 dinara. Poređenja radi, da je inflacija na

godišnjem nivou iznosila prosečno 5%, ista knjiga tek bi 1994. godine koštala 20 dinara. U vreme

inflacije, investitori radije ulažu svoj novac u stvari kao što su umetnička dela ili nekretnine koje

kasnije mogu da preprodaju i ostvare veliku dobit, a ne u kompanije koje stvaraju nove proizvode i

otvaraju nova radna mesta.

Inflacija ne pogađa baš svakog. Dužnici je vole. Na primer, danas uzmete na zajam 100.000 dinara s

obavezom da ih vratite za sedam godina. Ako bi inflacija bila 10% godišnje, novac koji bi trebalo da

vrate realno vredeo bi današnjih 50.000 dinara. U vreme inflacije, najviše su pogođeni ljudi koji žive

od fiksnih prihoda. i to najčešće penzioneri čija su primanja utvrđena na osnovu plata koje su zaradili

u manje inflatorna vremena. Njihov standard brzo opada zbog visoke inflacije i ponekad su primorani

da prodaju svoje kuće ili da posežu za dragim drastičnim ekonomskim merama.

Inflacija je obično posledica političkih pritisaka. Kada je privreda u usponu, otvaraju se nova radna

mesta i smanjuje nezaposlenost. Političari su gotovo uvek za to, tako da primoravaju Centralnu banku

da vodi politiku koja stimuliše privredu. Najefikasniji metod za obuzdavanje inflacije jeste da

Centralna banka izazove recesiju, odnosno zastoj privrede.

Da bi se izbegao dugotrajniji zastoj ili mnogo ozbiljniji problem kao što je depresija, političari i

Centralna banka, čim primete znakove zastoja u privredi, menjaju svoju politiku kako bi stimulisali

uzimanje kredita i ekonomski rast. Vremenom, zemlja izlazi iz recesije, otpočinje privredni rast i ceo

ciklus kreće iz početka.

Trgovanje devizama i devizni kursevi

Vrednost valute, odnosno njena vrednost u odnosu na druge valute, zavisi od toga koliko je ta valuta

atraktivna na tržištu. Ako je potražnja za njom velika i njena cena raste. Nagle i brze promene

deviznih kurseva obično su znak da je privreda u haosu, da nekontrolisano raste stopa inflacije, da se

ne podmiruju kreditne obaveze i da postoji ozbiljan deficit u trgovinskom bilansu. Političke prilike

takođe mogu da utiču na rast ili pad deviznih kurseva. Opasnost od izbijanja rata ili građanskih nemira

uslovljavaju smanjenje kursa valute zemlje u kojoj se to događa u odnosu na druge valute.




Ekonomski uslovi obično utiču na trgovce kada odlučuju da li će za neku valutu platiti više ili manje.

Na primer, velika potražnja za proizvodima neke zemlje izaziva i veliku potražnju za valutom te

zemlje kako bi se platili njeni proizvodi. Ako postoji velika potražnja za akcijama i obveznicama neke

zemlje, vrednost njene valute verovatno će rasti, jer će strani investitori tražiti tu valutu radi

investiranja. Investitori smatraju da se isplati dugoročno investirati u zemlje sa niskom stopom

inflacije, ulažući u nekretnine ili akcije i obveznice, jer zbog niske stope inflacije njihove investicije

vremenom neće biti obezvređene.

Države obično žele da njihova valuta bude stabilna i da sačuva konstantnu relativnu vrednost u

odnosu na valutu njihovih najznačajnijih trgovinskih partnera. Države ponekad pokušavaju da utiču

na tržišne zakone kupujući veliku količinu sopstvene valute ili dogovarajući se sa svojim trgovinskim

partnerima o smanjenju kamatnih stopa, kako bi postigli ovaj cilj. Ponekad valuta gubi vrednost jer je

manje atraktivna od drugih. Ako dođe do sniženja kamatnih stopa, na primer, smanjiće se broj stranih

investitora koji ulažu novac u banke u toj zemlji. Potražiće priliku da ostvare veći prihod na nekom

drugom mestu. Ponekad dolazi do namerne devalvacije nacionalne valute. To se događa kada država

odluči da smanji vrednost svoje valute, obično sa ciljem da njen izvoz bude konkurentniji.

ODUSTAJANJE OD ZLATNOG STANDARDA

Sve do 1971. godine, vodeće trgovinske nacije imale su fiksni, odnosno zvanični devizni kurs koji je

bio vezan za dolar, a zlatni standard bio je utvrđen na 35 dolara za uncu. Budući da je zlatni standard

napušten, kursevi su plivali, formirajući se u zavisnosti od ponude i potražnje, ali i od različitih

državnih intervencija (poznatih kao prljave emisije). Zbog toga sada nijedna država nije u stanju da

kontroliše devizne kurseve niti trgovinski bilans. U Evropi je bilo pokušaja da se plivajući kursevi

kontrolišu.

TRGOVANJE NOVCEM

Kao i jezik neke zemlje, tako je i njena valuta usko povezana sa njenim nacionalnim identitetom.

Neke valute dominiraju svetskim tržištima i postavljaju vrednosti u različitim vremenima u istoriji.

Ipak, mogućnost da neka od njih postane svetska valuta još uvek je veoma mala.

TRGOVANJE VALUTAMA

Novac neprekidno prelazi nacionalne granice, tako da razmena valuta odnosno zamena jedne valute za

drugu - cveta. Ipak, ne postoji stvarno fizičko tržište na kojem se trguje svetskim valutama. Svetsko

devizno tržište je telefonska i kompjuterska mreža koja radi neprekidno 24 sata. Trgovci koji rade za

velike banke i druge finansijske institucije kupuju i prodaju devize na daleko najvećem jedinstvenom

finansijskom tržištu na svetu.

Danas širom sveta preko 2 triliona US dolara vrednosti raznih deviza promeni vlasnika u toku jednog

dana.

TRGOVANJE U IME KOMPANIJA

Korporacije koje posluju u više zemalja zavise od deviza. Ako američka korporacija zna da joj je

potreban Evro da bi platila za isporuku laboratorijske opreme, ona od svoje banke traži da kupi Evro

po najboljem kursu. U manjem obimu, njujorški trgovac na malo koji kupuje majice od norveške

kompanije daje nalog svojoj banci da plati njegov račun. Banka ili koristi krune iz sopstvenih rezervi

ili ih kupuje na deviznom tržištu. Zatim, pravi obračun po tekućem kursu između dolara i krune, skida

dolare sa računa svog klijenta i daje nalog banci norveške kompanije da na račun prodavca odobri

odgovarajući iznos u krunama.




KOLIKO VREDI DOLAR

Svakog dana, gotovo sve novine na svetu objavljuju na svojim stranicama pregled približnog kursa po

kome se valute menjaju za domaću valutu i za druge svetske valute. Onima koji se profesionalno bave

trgovinom devizama, ovi podaci su u realnom vremenu dostupni putem Interneta.

Iznos strane valute koja se dobija za jedan dolar iskazana je brojkama. Na primer, 15. juna 2007.

godine u 00:00 časova po GMT, američki dolar je vredeo 120,46 japanskih jena, dok je jedna

britanska funta iznosila 1.9640 dolara. Nekoliko zemalja, koje su turistički i politički vezane za SAD,

kao što su Bermude, vezale su vrednost svoje valute za dolar.

Neke valute, kao japanski jen ili evro, koriste se veoma mnogo u trgovinskitn transakcijama.

Predviđajući buduće potrebe za valutom, mnoga preduzeća ugovaraju devizni kurs i uzimaju na zajam

onaj iznos za koji veruju da će im biti potreban kasnije za 30, 90 ili 180 dana. Oni deponuju sredstva

uzeta na zajam kako bi dobili kamatu, sve dok zaista ne budu spremni za zamenu po ugovorenom

kursu. Ovakve transakcije omogućavaju stabilnost kurseva po terminskim poslovima.

Kratka istorija FOREX-a i učesnici na tržištu

Pre nego što se zakorači u samo trgovanje, a imajući u vidu, danas u pravom smislu reči globalnu

prirodu Forex-a, važno je znati neke od važnih istorijskih događaja vezanih za valute i devizno tržište.

Pored toga pogledaćemo ko su glavni učesnici na Forex tržištu, nešto što je važno da svaki

potencijalni trejder razume.

Istorija Forex-a

Sistem Zlatnog standarda

Era zlatnog standarda počela je 1821. godine kada je Britanska Imperija, neposredno po završetku

napoleonskih ratova, učinila funtu sterlinga konvertibilnom (razmenljivom) za zlato. Ne dugo posle

toga 1875. godine amerikanci su isto učinili sa dolarom. Svoj najsnažniji zamah, zlatni standard je

imao u periodu od 1880. do 1914. godine.

Pre uvođenja ovog sistema, države su koristile zlato i srebro kao sredstvo međunarodnog platnog

prometa. Međutim, osnovni problem kod korišćenja zlata i srebra u procesu plaćanja je taj što je

njihova vrednost pod uticajem eksterne ponude i tražnje. Na primer, otkriće novog rudnika zlata je

dovodilo do pada cene samog zlata.

Ideja sistema zlatnog standarda sastojala se u tome da država garantuje konverziju valute u određeni

iznos zlata i obrnuto. Drugim rečima, valuta je imala obezbeđenje u rezervama zlata. Očito da je

državama bilo neophodno da imaju prilično velike rezerve zlata da bi mogle da zadovolje tražnju za

razmenom. Krajem XIX veka sve ekonomski razvijene zemlje tog doba imale su definisan odnos

svoje valute prema odgovarajućoj količini (unci) zlata. Tokom vremena, razlika u ceni unce zlata

između dve valute postala je kurs razmene te dve valute. Ovo predstavlja prvo standardizovano

sredstvo razmene valuta u istoriji.

Početak Prvog svetskog rata bio je faktički i kraj primene zlatnog standarda. Zbog političkih tenzija sa

Nemačkom, vodeće evropske sile imale su potrebu za finansiranjem velikih vojnih projekata.

Finansijsko opterećenje koje su ovi projekti nosili bilo je toliko da nije bilo dovoljno ni zlata, niti

vremena za razmenu svih novčanica koje su tada štampane.

Iako je zlatni standard doživao mali come-back u periodu između dva svetska rata, većina zemalja ga

je napustila sa početkom Drugog svetskog rata.




Bretton Woods Sistem

Pred kraj Drugog svetskog rata, savezničke države su smatrale da postoji potreba uspostaviti

monetarni sistem koji bi popunio prazninu koja je nastala napuštanjem zlatnog standarda. Jula 1944.

godine, više od 700 predstavnika ovih zemalja učestvovalo je na onome što je danas poznato kao

"bretonvudska konferencija" u Bretton Woods, New Hampshire, USA. Tom prilikom potpisan je

sporazum kojim je uveden Bretton Woods sistem međunarodne monetarne politike. Konkretno, došlo

je do formiranja:

1. metoda fiksnih deviznih kurseva

2. US dolar zamenjuje zlatno kao primarno sredstvo u kome se čuvaju rezerve 3. stvorene su tri međunarodne agencije za nadgledanje ekonomskih aktivnosti; Međunarodni

Monetarni Fond (MMF), Međunarodna Banka za Obnovu i Razvoj (kasnije Svetska banka) i

organizacija GATT (General Agreement on Tarrifs and Trade – danas Svetska Trgovinska

Organizacija)

Vrednost svake valute bila je izražena u tačno određenoj količini zlata, ali je jedinu US dolar imao

stvarnu podlogu u zlatu i bio je konvertibilan u zlato po ceni 35$ za 1 uncu zlata. Bretton Woods je od

US dolara stvorio standardnu internacionalnu valutu. Odnos između svih vodećih valuta i dolara bio je

fiksiran i održavan je uz veoma male fluktuacije. Kao primer, može se navesti da je, u periodu od

1947. do 1967. godine, odnos funte sterlinga prema dolaru bio 1:2,80.

Tokom narednih 25 godina, SAD su morale da izdrže niz deficita u platnom bilansu, kako bi očuvale

dolar kao valutu u kojoj se drže svetske monetarne rezerve. Međutim, početkom 1970-tih američke

rezerve zlata su toliko osiromašile da nisu bile dovoljne da pokriju sve US dolare koje su centralne

banke drugih država imale u rezervama. Konačno, avgusta 1971. američki predsednik Ričard Nikson

suspenduje odluku da se dolar razmenjuje za zlato, što je učinilo i kraj Bretton Woods-kom

sporazumu. Nisu, međutim, sva dostignuća Bretton Woods-a nestala, naime, međunarodne

organizacije koje su tada stvorene (IMF, WB, WTO), postoje i funkcionišu i danas.

Današnji sistem deviznih kurseva

Posle odustajanja od Bretton Woodsa, svet je konačno prihvatio korišćenje tzv. "plivajućih kurseva"

što je ozvaničeno potpisivanjem sporazuma na Jamajci 1976. To je značilo definitivno odustajanje i

od zlatnog standarda. Sa druge strane, ne može se reći da su sve države prihvatile sistem potpuno

slobono plivajućih kurseva. Većina zemalja koristi jedan od sledeća tri sistema:

1. dolarizaciju

2. vezani kurs 3. kontrolisani plivajući kurs

Dolarizacija je sistem kod koga država odluči da ne emituje svoju domaću valutu and prihvata stranu

valutu kao svoju nacionalnu. Iako, dolarizacija obično omogućava zemlji da bude smatrana za mesto

stabilno za investiranje, nedostatak je u tome što njena centralna banka ne može da štampa novac niti

da vodi bilo kakvu monetarnu politiku.

Vezivanje kursa imamo kada jedna zemlja direktno veže kurs svoje valute za neku stranu valutu, tako

da na neki način stabilizuje domaću valutu. Ovo vezivanje se može obaviti i za korpu stranih valuta.

Domaća valuta će fluktuirati samo kada dođe do promena kod valute za koju je vezana. Na primer,

Kina je svoj Yuan vezala za US dolar po stopi od 8,28 Yuana za 1 USD tokom perioda od 1997. do

jula 2005. godine. Mana vezivanja kursa je u tome što je domaća valuta pod potpunim uticajem

ekonomske situacije u kojoj se nalazi valuta za koju je vezana. Na primer, ako bi US dolar značajno

ojačao u odnosu na sve ostale valute, onda bi u Yuan takođe ojačao, što može biti u suprotnosti sa

onim što Kineska centralna banka u tom momentu želi.




Kontrolisani plivajući kurs postoji kada se kurs domaće valute prema stranim slobodno menja u

zavisnosi od ponude i tržnje na tržištu. Međutim, ponekad se može dogoditi da vlada ili centralna

banka intervenišu kako bi stabilizovala ekstremne fluktuacije kursa. Na primer, ako domaća valuta

izgubi vrednost ispod nivoa prihvatljivog za sprovođenje ekonomske i monetarne politike u zemlji,

centralna banka može podići kratkoročne kamatne stope. Podizanje kamata bi trebalo da dovede do

blagog povećanja vrednosti domaće valute. Ovo je svakako vrlo pojednostavljen primer, a centralne

banke imaju na raspolaganju više različitih alata (načina) za upravljanje vrednošću svoje valute.

Učesnici na FOREX tržištu

Devizama se ne trguje na berzama, poput Njujorške berze akcija. Ne možete jednostavno otići na

jednu centralizovanu berzu i posmatrati kako se formira devizni kurs. Devizno tržište organizovano je

zapravo kao vanberzansko (OTC) tržište na kojem je nekoliko stotina dilera (uglavnom banaka)

spremno da kupi ili proda depozite denominovane u strane valute. Pošto su ti dileri na stalnoj

telefonskoj vezi i povezani putem računara, to tržište je veoma konkurentno; njegovo se

funkcionisanje zapravo ne razlikuje previše od centralizovanog tržišta.

Imajte na umu da banke, kompanije i vlade kada pregovaraju o kupovini i prodaji deviza na deviznim

tržištima, ne nose sa sobom pregršt dolarskih novčanica da bi ih prodale za britanske funte. Trgovina

zapravo podrazumeva kupovinu i prodaju bankarskih depozita denominovanih u različite valute.

Za razliku od tržišta akcija, gde investitori najčešće trguju sa institucionalnim investitorima (kao što

su investicioni fondovi) ili sa drugim individualnim investitorima, na Forex tržištu postoje i ostali

učesnici koji trguju iz potpuno drugačijih razloga. Zbog toga je važno identifikovati i razumeti ulogu i

motivaciju glavnih učesnika na Forex tržištu.

Vlada i Centralna banka

Neki od najuticajnijih učesnika uključenih u kupoprodaju deviza su, svakako, centralne banke i vlade

pojedinih država. U mnogim zemljama, centralna banka je produžena ruka vlade koja, u saradnji sa

njom, sprovodi deo njene ekonomske politike. Ipak, u nekim zemljama se smatra da će centralna

banka koja je potpuno nezavisna od vlade, bolje i efektivnije sprovoditi i balansirati ciljeve u borbi sa

inflacijom držeći kamate na niskom nivou, što doprinosi ekonomskom rastu. Bez obzira na stepen

nezavisnosti koji centralna banka ima, vladini predstavnici, u principu, održavaju redovne

konsultacije sa predstavnicima centralne banke, na koji se razmatraju pitanja monetarne politike.

Osim regulisanja nivoa eskontne stope, centralna banka utiče i na nivo obaveznih rezervi, kako bi

ispunila određene ekonomske ciljeve. Na primer, zbog vezivanja svoje valute za US dolar, Kina je

kupovala američke državne zapise u vrednosti izraženoj u milionima dolara, kako bi održala vrednost

Yuana na planiranom nivou. Centralna banka koristi devizno tržište radi usklađivanja nivoa deviznih

rezervi. Imajući velik iznos novca na raspolaganju, one vrše snažan uticaj na deviznom tržištu.

Poslovne banke i druge finansijske organizacije

Pored vlade i centralne banke, među najvećim učesnicima na deviznom tržištu su poslovne banke,

osiguravajue kompanije i druge finansijske organizacije. Većina pojedinaca (stanovništva) koji

svakodnevno imaju potrebe za relativno malim obimom kupoprodaje deviza, čini to preko banaka.

Međutim, ove individualne transakcije su vrlo male po obimu u poređenju sa onim koji se ostvaruje

na međubankarskom tržištu.

Međubankarsko tržište je ono na kome velike banke obavljaju transakcije međusobno i definišu cenu

valuta koju individualni trejderi vide na svojim platformama za trgovanje. Banke sa velikim kreditnim




potencijalnom imaju mogućnost da ostvare bolju cenu za svoje klijenta. Uopšteno govoreći, banke se

ponašaju kao dileri koji kupuju/prodaju valutu po bid/ask ceni. Jedan od načina na koji banke

zarađuju na Forex-u je razmena valute uz razliku u ceni u odnosu na onu po kojoj su je kupile. S

obzirom da je Forex tržište decentralizovano, uobičajeno je videti da razne banke imaju unekoliko

različitu cenu za istu valutu.

Hedžeri

Neki od najvećih klijenata banaka su firme koje imaju potrebe za obavljanjem međunarodnih robno-

finansijskih transakcija. Bez obzira da li firma prodaje robu firmi u inostranstvu ili je kupuje od nje,

ona se susreće sa fluktuacijama u deviznom kursu. Jedna od stvari koju niko ne voli (menadžment,

akcionari) je neizvesnost. Rešavanje pitanja deviznog rizika, odnosno rizika od promene kursa valuta,

je jedan od najvećih problema za firme koje posluju u međunarodnom okruženju.

Recimo, na primer, da je nemačka firma naručila opremu od japanskog proizvođača i da plaćanje

treba izvršiti za godinu dana od danas. Pošto kurs Evra (EUR) i Jena (JPY) može značajno da se

promeni u period od godinu dana, nemačka firma nema načina da zna da li će u momentu plaćanja to

biti više ili manje Evra u odnosu na danas. Da bi rešila ovaj problem, nemačka firma ima dve opcije.

Prvo, ona može da izađe na devizno spot tržište i da momentalno konvertuje odgovarajući iznos Evra

po tekućem kursu u japanski Jen. Ovo, međutim, nije uvek izvodljivo i najpogodnije rešenje, zbog

toga što firma možda u datom trenutku nema dovoljno sredstava na računu (kupuje robu na kredit od

banke, ali on nije još povučen) ili zato što ne želi da drži veliki iznos strane valute za duži vremenski

period.

Druga opcija je korišćenje hedžing strategije kako bi se fiksirao kurs po kome će transakcija EUR-

JPY biti obavljena u budućnosti. Ovo se obavlja tako što firma na terminskom (dakle, ne na spot)

deviznom tržištu kupi fjučers ugovor za kupoprodaju EUR-JPY na dan kada plaćanje ka inostranstvu

dospeva.

S obzirom na veliki iznos spoljnotrgovinske razmene svih zemalja u svetu, preduzeća koja se javljaju

u ulozi kupaca/prodavaca deviza i njihove potrebe za smanjenjem deviznog rizika su od bitnog uticaja

na obim i cenu na Forex tržištu.

Špekulanti

Za razliku od hedžera, špekulanti pokušavaju da ostvare zaradu od promena nivoa deviznih kurseva.

Jedan od verovatno najpoznatijih špekulanata je Džordž Sosoš. Poznata je njegova špekulacija sa

padom britanske funte 1992. godine, kada je zaradio oko 1,1 milijardu US dolara za manje od mesec

dana (vidi grafikon).




Sa druge strane, Nick Leeson, trgovac derivativnim hartijama za englesku Barings Banku, držao je

špekulativne pozicije na fjučers ugovorima u jenu, što je dovelo do gubitka od 1,4 milijarde US

dolara, i bankrota ove banke.

Pored velikih, na Forex-u se svakodnevno pojavljuje veliki broj (nekoliko miliona ljudi) malih

špekulanata, koji pojedinačno trguju relativno malim iznosima deviza, ali koji u masi, takođe,

predstavljaju značajnu stranu na tasu ponude i tražnje na svetskom deviznom tržištu.

Sada, kada smo stekli osnovna znanja o Forex tržištu, njegovoj istoriji i učesnicima, možemo preći na

sledeću fazu u kojoj se obrađuje konkretan način trgovanja na ovom ogromnom tržištu.




Svaki novi registrovani korisnik dobija $2000 bonusa na

svoj račun za trgovanje







3. KAKO SE TRGUJE NA FOREX-u

OK, hajde da vidimo kako se to trguje na Forex-u. Kompletna transakcija predstavlja prodaju jedne

valute i istovremenu kupovinu druge. Jedna od stvari koje su u početku zbunjujuće su standardi

kotacije.

Označavanje valuta i valutni parovi

Svaka valuta se označava se tri slova, od kojih su prva dva oznaka za državu, a treće slovo naziv

valute. Naredna tabela prikazuje nazive i oznake glavnih svetskih valuta:

Oznaka valute Naziv valute

USD američki dolar

EUR evro

GBP britanska funta (sterlinga)

JPY japanski jen

CHF švajcarski franak

CAD kanadski dolar

AUD australijski dolar

NZD novozelandski dolar

Osnovna i kontra valuta

Kada je valuta kotirana, to se uvek čini u odnosu na drugu valutu, tako da je vrednost jedne valute

iskazana kroz vrednost druge. Tako na primer, ako želimo da utvrdimo koji je kurs US dolara (USD)

u odnosu na japanski jen (JPY) kvota, odnosno cena će izgledati ovako:

USD/JPY = 119.58

Ovo se naziva valutni par. Valuta sa leve strane od kose crte je osnovna valuta (base currency), dok je

ona sa desne strane kotirana (quote currency) ili kontra valuta. Osnovna valuta (u ovom primeru US

dolar) je uvek jednaka jedinici (u primeru 1 USD), a kotirana valuta ima određenu vrednost

ekvivalentnu jednoj jedinici osnovne valute u datom trenutku. U našem primeru 1 USD = 119.58

japanskih jena, ili drugim rečima za 1 američki dolar može se kupiti 119.58 jena.

Direktna i indirektna kotacija

Postoje dva načina iskazivanja vrednosti valutnih parova: direktan i indirektan. Direktna kotacija je

jednostavno valutni par u kome domaća valuta predstavlja osnovnu valutu, a indirektna kotacija je

valutni par u kome je domaća valuta iskazana kao kotirana valuta.

Ako uzmemo Evro kao domaću valutu i stavimo je u odnos sa US dolarom, direktna kotacija bila bi

EUR/USD, a indirektna USD/EUR. Dakle u ovom primeru, kod direktne kotacije imamo informaciju

koliko se US dolara može dobiti za 1 Evro, a kod indirektne, koliko se Evra može dobiti za 1 US

dolar. Ako je Evro domaća valuta direktna kotacija bi bila 1.2995 EUR/USD, što znači za 1 EUR

može se kupiti 1.2995 US dolara. Indirektna kotacija bila bi 0.7695 USD/EUR, odnosno za 1 USD se

može kupiti 0.7695 EUR.

Cena većine valuta iskazuje se sa 4 decimalna mesta, osim kombinacije valutnih parova u kojima

učestvuje japanski jen (JPY) koji se kotira sa 2 decimale.

Cross Currency




Kada valutni par ne sadrži US dolar kao jednu od komponenti, onda se to naziva cross currency ili

ukrštene (druge) valute. Najčešči cross currency parovi su EUR/GBP, EUR/CHF, GBP/JPY i

EUR/JPY. Iako se najviše trguje valutnim parovima koje uključuju US dolar, cross currency parovi

proširuju mogućnost trgovanja i na ostale tzv. majors ili glavne valute.

Bid / Ask

Kao i na drugim finansijskim tržištima, kada se trguje valutnim parovima postoji bid (ponuđena) i ask

(tražena) cena. Da podsetimo, ovo se odnosi na osnovnu valutu iz valutnog para (base currency).

Kada se kupuje valutni par (ulazi se u long poziciju), ask (tražena) cena predstavlja iznos koji treba

platiti da bi se kupila jedna jedinica osnovne valute ili, drugim rečima, koliko tržište traži da bi

prodalo navedenu valutu.

Long (Long ili duga pozicija)

Zauzimanje Long (duge) pozicije predstavlja kupovinu akcija, robe ili osnovne

valute kotiranog valutnog para, uz očekivanje da će cena porasti

Suprotno od Long je Short (kratka pozicija).

Bid (ponuđena) cena se koristi kod prodaje valutnog para (odnosno, kada se zauzima kratka pozicija) i

označava koliko će se kotirane valute dobiti prilikom prodaje jedne jedinice osnovne valute. Drugim

rečima, koliko je tržište spremno da plati kotirane valute u odnosu na osnovnu.

Short (Short ili kratka pozicija)

Zauzimanje Short (kratke) pozicije predstavlja prodaju (pozajmljenih) akcija, robe

ili valute u očekivanju pada njene cene.

Suprotno od Short je Long (duga pozicija).

Broj ispred kose crte označava bid (ponuđenu) cenu, a iza nje ask (traženu) cenu. Primetićemo da je

bid uvek niža od ask cene. Pogledajmo sledeći primer:

USD/JPY = 120.61/120.64

Bid = 120.61

Ask= 120.64

Ako želite da kupite ovaj valutni par, to znači da nameravate da kupite osnovnu valutu (USD u ovom

slučaju) i zato pogledajte ask cenu da bi ste videli za koliko (JPY, japanskih jena) je tržište spremno

da vam proda 1 USD. Pošto ask (tražena) cena iznosi 120.64 to znači da 1 USD možete kupiti za

120.64 JPY (jena).

Posmatrano sa druge strane, ako želite da prodate ovaj valutni par, dakle prodajete osnovnu valutu u

zamenu za kotiranu valutu, interesovaće vas bid (ponuđena) cena. U našem primeru, tržište je

spremno da za 1 USD plati 120.61 JPY (jen).

Koja god valuta da je kotirana prva (odnosno, sa leve strane) ona predstavlja osnovnu valutu i nad

njom se sprovodi transakcija. Mi ili kupujemo, ili prodajemo osnovnu valutu. Još da napomenemo da

se trenutna cena po kojoj se kupuje/prodaje osnovna valuta naziva spot exchange rate (trenutni

devizni kurs).

Spread i Pips

Spread (spred) je razlika između bid i ask cene. Ako pogledamo sledeću kotaciju




EUR/USD = 1.3145/1.3148

spred je 1.3148-1.3145=0.0003 ili 3 pipsa. Kako je već rečeno, kurs valuta se iskazuje sa 4 decimalna

mesta, osim za one valutne parove čija je komponenta JPY (japanski jen). Kurs parova koji sadže JPY

iskazuje se sa 2 decimalna mesta.

Dakle, pips je najmanja jedinica promene kursa dve valute. Iako ova promena izgleda beznačajna,

zbog postojanja leveridža (leverage) čak i najmanja promena kursa može rezultirati zaradom ili

gubitkom hiljada dolara (ili neke druge valute). Ovo je jedan od razloga zašto špekulante privlači

trgovanje na Forex-u. Mnogi valutni parovi imaju dnevnu promenu od oko 100 pipsa. Na primer,

EUR/USD oko 50-100, GBP/USD oko 150, GBP/JPY preko 200 itd.

Rezime kotacije valuta

USD/CAD = 1.2232/37

Osnovna valuta

(Base Currency) Valuta sa leve strane (USD)

Kotirana valuta

(/Counter

Currency)

Valuta sa desne strane (CAD)

Bid (ponuđena)

cena

(Bid Price)

1.2232

Cena po kojoj će tržište kupiti osnovnu

valutu. Bid je uvek manja od Ask cene.

Ask (tražena)

cena

Ask Price

1.2237

Cena po kojoj će tržište prodati osnovnu

valutu.

Jedinica promene cene. U ovom slučaju

(USD/CAD) to je 0.0001 i jedan pips

Pip je najmanja promena koju cena može

da napravi. Pip




promene bio bi saa 1.2231 na 1.2232

Spred u ovom slučaju iznosi 5 pipsa;

razlika između bid i ask cene (1.2237-

1.2232).

Spred (Spread)

Izračunavanje P&L (bilansa uspeha, profita ili gubitka)

Sve iole ozbiljnije platforme za trgovanje izračunavaju vaš profit/gubitak u realnom vremenu, što

znači svaki pip promene cene automatski se reflektuje na vaš bilans uspeha. U nastavku ćemo videti

koliko vredi 1 pip zavisno od veličine pozicije (uz pretpostavku da nam je USD osnovna valuta):

Veličina pozicije Iznos u USD Vrednost 1 pip

0,1 lot 10.000 $ 1 $

1 lot 100.000 $ 10 $

10 lotova 1.000.000 $ 100 $

100 lotova 10.000.000 $ 1.000 $

250 lotova 25.000.000 $ 2.500 $

Vrednost 1 pip se izračunava na sledeći način:

1 pip = veličina pozicije (u lotovima) * veličina 1 tika / tekuća cena

Da napomenemo 1 tik može imati vrednosti 0,0001 ili 0,01 zavisno od toga da li valutni par sadrži

JPY ili ne. Pogledajmo primer: imamo ugovor od 100.000 USD/JPY kojim se trenutno trguje po

120,50

1 pip = 100.000 (veličina pozicije) * 0,01 / 120,50 = 8,30 USD

Dakle, ako imamo otvorenu poziciju od 100.000 (što predstavlja vrednost 1 lota) USD/JPY, pri

navedenoj ceni, svaki pip promene cene nam donosi ili odnosi 8,30 USD.

Sada ćemo izračunati bilans uspeha (P&L – Profit and Loss) za sledeću poziciju: ugovor od 100.000

USD/JPY u očekivanju rasta cene kupljen je za 120,50 a onda prodat (zatvoren) na 120,30.

P&L = prodajna cena – kupovna cena = 120,30 – 120,50 = - 0,20 (gubitak 20 pipsa)

Da bi smo konvertovali ove pipse u profit/gubitak, koristićemo se napred pomenutom formulom za

izračunavanje vrednosti 1 pip:

1 pip = 100.000 (veličina lota) * 0,01 / 120,30 (tekuća cena) = 8,31 USD

Dakle, gubitak od 20 pipsa u ovom primeru znači da smo izgubili

20 * 8,31 USD = 166,20 USD

Sledeći primer prikazaće izračunavanje P&L kada je USD kotirana (ne osnovna) valuta. Vrednost 1

pip se izračunava na sledeći način:

1 pip = veličina pozicije (u lotovima) * veličina 1 tika

Za ugovor od 200.000 GBP/USD

1 pip = 200.000 * 0,0001 = 20 USD




Izračunaćemo sada bilans uspeha za sledeći primer: ugovor je na 200.000 GBP/USD, inicijalno

kupljen za 1,7505 a zatim prodat (zatvoren) za 1,7540

P&L = 1,7540 – 1,7505 = 0,0035 tj. +35 pipsa profit

što u USD iznosi

35 pip * 200,000 (veličina pozicije) * 0,0001 (veličina tika) = 700 USD profita.

Izračunavanje P&L kod drugih valuta (cross currencies)

Kako smo već rekli, cross currencies predstavljaju valutne parove koje uključuju sve ostale glavne

valute osim US dolara. Da bi smo vrednost 1 pip iskazali u US dolarima, primenićemo sledeću

formulu

1 pip = veličina pozicije (u lotovima) * veličina 1 tika * base rate / tekuća cena

Na primer, imamo ugovor 100.000 EUR/GBP čija je trenutna cena 0,6750. Da bi smo ovu vrednost

konvertovali u US dolar uzećemo odnos EUR/USD koji trenutno iznosi 1,1840

1 pip = 100.000 (veličina pozicije) * 0,0001 * 1,1840 / 0,6750 = 17,54 USD

Da bi smo izračunali profit/gubitak pretpostavimo da je ugovor od 100.000 EUR/GBP inicijalno

prodat po 0,6760 a zatim kupljen (pozicija je zatvorena) po 0,6750. Profit u pipsevima je 0,6760 –

0,6750 = +10 pips, te je ukupan profit

P&L = profit/gubitak u pipsevima * vrednost 1 pip = 10 * 17,54 USD = 174,50 USD

Rollover kamata

Na kraju svakog radnog dana (uslovno rečeno), odnosno u 5:00 PM EST (East Standard Time,

njujorško vreme), ili 22:00 GMT, odnosno 23:00 CET (po našem vremenu), svaki račun koji ima

otvorenu bilo koju poziciju se zadužuje ili odobrava za iznos kamate, zavisno od iznosa otvorenih

pozicija. Ova kamata nastaje kao razlika između kratkoročnih kamatnih stopa na pojedine valute. S

obzirom da svaki Forex trejd podrazumeva simultanu kupovinu jedne i prodaju druge valute, to znači

da na valutu koju ste kupili dobijate (pozitivnu) kamatu, a na valutu koju ste prodali plaćate

(negativnu) kamatu.

Primer izračunavanja rollover kamate

Recimo da ste u long poziciji 100.000 EUR/USD u momentu rolovera, EUR/USD tekuća cena je

1,1800, kratkoročna kamatna stopa na EUR je 2,25% i kratkoročna kamatna stopa na USD je 4%.

Rolover kamata bi bila

Rolover zaduženje (odobrenje) = Veličina pozicije * (kamata na osnovnu valutu – kamata na kotiranu

valutu) / 365 * tekući kurs osnovne valute

Tako imamo: 100.000 x (2,25% - 4,00%) / 365 x 1,1800 = 100.000 x -1,75% / 365 x 1,1800 = -5,66$ to jest vaš račun će biti zadužen (umanjen) za 5,66 USD. Zato što ste kupili osnovnu valutu EUR

kojoj je kamatna stopa niža (2,25%) u odnosu na kamatnu stopu valute koju ste prodali (USD 4%), vi

plaćate rolover kamatu.

Ova tabela prikauje indikativne kamatne stope na pojedine valute:




Rolover kamata može da obezbedi dodatni profit ili gubitak. Na primer, ako trejder smatra da će

odnos britanske funte GBP i japanskog jena JPY tokom određenog perioda ostati nepromenjen, on će

kupiti GBP/JPY valutni par jer funta ima višu kamatnu stopu, i zaraditi na kamati. Uzmimo za primer

podatke iz prethodne tabele:

veličina pozicije = 100.000 GBP/JPY

kamata na osnovnu valutu GBP = 4,50%

kamata na kotiranu valutu JPY = 0,15%

tekući kurs osnovne valute GBP/JPY = 236,94

Rolover kamata = 100.000 * (4,50% - 0,15%) / 365 * 236,94 = 2.825 GBP što znači da bi zarada na

razlici u kamati bila 2.825 funti za godinu dana.

Margin trading

Kada se trguje na marginu, u osnovi se koriste besplatna kratkoročna sredstva od institucije koja nudi

marginu. Ova kratkoročna pozajmica se koristi da bi se kupio iznos valute koji značajno prevazilazi

iznos sredstava kojima trejder raspolaže. Dakle, deo novca koji se zahteva od trejdera da deponuje za

svaki lot koji kupuje zove se Margin(a). Margina se izražava u procentima. Ukoliko želimo da kupimo

100.000 EUR i za to nam je potrebno 1.000 EUR, onda margina iznosi 1% (što je 1.000/100.000).

Margina služi kao kolateral za pokriće eventualnih gubitaka koji se mogu pojaviti, tako da je u suštini

jedina realna svrha novčanog depozita na računu je zarad dovoljne margine.

Samo da dodamo da je pojam leveridža (leverage) blisko povezan i inverzan pojmu margine. Naime,

ako je margina 1%, onda je leveridž 100 puta, za marginu 2%, leveridž je 50, za marginu 5%, leveridž

je 20. Leveridž (poluga) označava sa koliko puta većim iznosom od onoga koji imate na računu,

možete trgovati.

Da bi smo ilustrovali kako se može ostvariti visoka zarada na Forex-u poslužićemo se sledećim

primerom:

Trejder ima na računu 10.000 USD uz leveridž 100:1, što znači da može da trguje sa 1.000.000 USD.

On je angažovao 10% svojih sredstava (1.000 USD), i kupio 100.000 USD/JPY (računajući na porast

cene) po ceni od 120,50. Posle nekog vremena, cena je zaista porasla na 121,00. Koliku zaradu je

ostvario ovaj trejder?

Prvo ćemo izračunati koliko pipsa zarada iznosi

121,00 – 120,50 = 50 pipsa

Drugo, izračunaćemo vrednost 1 pip

1 pip = 100.000 (veličina pozicije) * 0,01 / 120,50 = 8,30 USD




što znači da je ukupna zarada u dolarima 50 pips * 8,30 USD = 415 USD. Ova zarada izražena u

procentima u odnosu na ukupna sredstva na računu iznosi

415 / 10.000 = 4,15%

U ovome leži snaga leveridža. Međutim, uvek treba imati na umu da je moglo da se dogodi i suprotno,

tj. da cena padne i da se ostvari isto tako značajan gubitak. Srećom, postoje sredstva za ograničavanje

iznosa gubitka i ona spadaju u oblast upravljanja rizikom koju ćemo razraditi u odgovarajućem

poglavlju.

Da li su sredstva (kredit) koja se dobijaju od brokerske kuće besplatna? Ono što je najinteresantnije u

svemu, DA ona su besplatna ako ih koristite u toku jednog dana između dva tzv. rolovera koji se

odvija u 23:00 po našem vremenu, odnosno 17:00 (EST).

Koji je uopšte interes brokerske kuće da trejderima daje kredit? Pošto brokerska kuća preko koje

trgujete živi od spreda (spread), to znači da što više vi trgujete, to oni veći prihod ostvaruju. Odavde je

očigledan interes brokera, jer kada vam obezbede kredit da trgujete sa 100 puta većim iznosom od

onog koji imate, vi ćete to i iskoristiti, što opet njima multiplikuje prihod.

Primer jednog trejda na marginu:

Trejder ima na računu 25.000 USD i raspoloživu marginu 1% (odnosno, leveridž 100) što znači da

mora da ima minimum 1.000 USD na računu za svakih 100.000 USD otvorenih pozicija. Kupio je

300.1 USD/JPY i prodao 500.000 EUR/USD. U ovom momentu, on ima 800.000 USD otvorenih

pozicija, a to znači da mora da ima minimalno 8.000 USD na računu (equity) za njihovo pokriće. S

obzirom da ima 25.000 USD na računu, ovaj trejder može da izgubi maksimalno 17.000 USD pre

nego što dobije tzv. margin call.

"Margin Call" je zahtev brokerske firme (koja je obezbedila kredit) za uplatom dodatnih sredstava na

račun od strane klijenta, kako bi se obezbedilo pokriće otvorenih pozicija. Ukoliko klijent ne obezbedi

dodatna sredstva (obično u roku od 2-3 dana), broker ima prava da zatvori pojedine ili sve pozicije

klijenta kako bi se zaštitio od gubitaka.

Vrste naloga za trgovanje

Pre svega, po tipu nalogom se nalaže brokeru da kupi (buy) ili proda (sell). Po roku važenja, nalog

može biti dnevni ili do opoziva (GTC, Good Till Cancelled).

Market order (nalog po tžišnoj ceni)

Ovo je nalog da se momentalno kupi ili proda po tekućoj tržišnoj ceni. Ovde je prikazan nalog za

kupovinu 0,1 lota (10.000) USD/JPY po trenutnoj ceni od 117.61. Trader's range označava odstupanje

(u pipsevima) od tržišne cene koju je trejder spreman da prihvati. Ako je nula, onda znači – tačno po

tržišnoj ceni. Kada je tržište volatilno, odnosno kada se nalazi u periodu velikih i brzih oscilacija,

ponekad se u sekundi između davanja naloga i njegove realizacije tržišna cena promeni. U takvim

slučajevima broker će tražiti da ili prihvatite novu tržišnu cenu, ili da odustanete od naloga. Za ovaj

slučaj se kaže da je nalog "requoted".




Posle davanja naloga možete proveriti svoje otvorene pozicije:

Limit nalog

Nalog koji se izvršava ako tržište krene u povoljnom pravcu u odnosu na poziciju. Naime, ako je

trenutna cena USD/JPY 119,00 i mi smo u long poziciji, možemo staviti Limit na 119,60 što znači da

će se on realizovati ako cena dostigne taj nivo i mi ćemo ostvariti zaradu od 60 pipsa. Sa druge strane

ako je trenutna cena 120,00 i mi smo prodali USD/JPY, takođe možemo staviti Limit nalog 119,60 i

on će se realizovati uz zaradu od 40 pipsa. Dakle, limit nalog se najčešće stavlja za realizaciju profita

na određenom nivou.




Stop nalog (Trailing stop)

Stop nalog je nalog za kupovinu ako cena poraste do određenog nivoa, odnosno za prodaju, ako padne

do određenog nivoa. Stop nalog ima funkciju zaštite od (većih) gubitaka. Na primer: trenutna cena

USD/JPY je 117,94 i mi smo u long poziciji očekujući da cena poraste. Međutim, cena "krene protiv

nas" i počne da pada. Stavljanjem stop (tzv. stop-loss) naloga na 117,64 mi kažem da smo spremni da

izgubimo 30 pipsa, ali ne više od toga. Ako cena padne do ovog nivoa, nalog se automatski realizuje,

kao i naš gubitak, ali to može biti i spas od još većeg gubitka koji bi smo imali ako cena padne na pr.

do 117,00.

Buy stop limitira rizik kod short pozicije, a Sell stop limitira rizik kod long pozicije.

Posebna vrsta stop naloga je tzv. "trailing stop" nalog. Ovo je stop nalog kod koga se stop-loss

pomera prateći tržišnu cenu sa određenim razmakom (trailing), ukoliko tržište "ide"u vašu korist. Na

ovaj način se štiti već ostvareni profit u pojedinačnom trejdu.

Entry nalog

Specifična vrsta naloga su entry limit&stop nalozi. Ovaj tip naloga se izvršava u momentu kada

tržišna cena dostigne određenu cenu koju je trejder unapred definisao. Za razliku od običnih stop i

limit naloga, koji zatvaraju postojeću poziciju, ovi entry stop i entry limit nalozi otvaraju novu

poziciju. Postoje četiri oblika entry naloga:

Entry Limit Buy - Kupi ispod trenutne tržišne cene

Entry Stop Buy - Kupi iznad trenutne tržišne cene

Entry Limit Sell - Prodaj iznad trenutne tržišne cene

Entry Stop Sell - Prodaj ispod trenutne tržišne cene




Na primer: ako želimo da kupimo GBP/USD, ali ne pre nego što cena padne do 1,9250 onda ćemo

dati entry limit buy nalog.Ukoliko cena nikada ne dođe do navedenog nivoa, onda će nalog ostati

neizvršen, ali otvoren (aktivan) sve dok ga ne poništimo. Ako želimo da kupimo po ceni koja je iznad

tekuće cene, tada ćemo zadati entry stop buy nalog.

Vrste računa koje možete otvoriti kod Forex brokera




Free Practice Account

Ovo je besplatan račun za vežbanje (demo) u realnom okruženju, sa realnim podacima i događajima

se zaista događaju na svetskom tržištu pred vašim očima. Jedino je novac kojim trgujete virtualan.

Teško da se može zamisliti bolji način za učenje i trening od ovog. Otvaranje ovog računa može biti

od koristi svakom: početnicima, onima koji nikada nisu trgovali da vide kako u praksi izgleda

trgovanje na berzi; trejderima, oni koji su već trgovali na berzi, ali drugim tržišnim materijalom, na

primer, akcijama, da se upoznaju sa specifičnostima Forex tržišta; iskusnim trejderima, može pomoći

prilikom testiranja rezličitih strategija trgovanja.

Live Account (Individual / Joint)

Realni (Live) račun se može otvoriti popunjavanjem online elekronske aplikacije (formulara) ili

download-ovanjem kompleta dokumenata, ručnim popunjavanjem i slanjem faksom. Live account se

kod svih brokera otvara u roku od 48 sati od prijema kompletne dokumentacije (što, pored formulara,

uključuje i kopiju identifikacionih dokumenata).

Po dobijanju potvrde od brokera da je račun otvoren, sredstva se deponuju i trgovanje može da počne.

Minimalni depozit varira između različitih brokerskih kuća, ali počinje od samo 250$. Deponovanje

se može vršiti putem kreditne kartice, bankarskog transfera, čeka i sl.

Račun može da glasi na dva (su)vlasnika. Tada govorimo o joint računu. Kod njega je sve potpuno

isto kao i kod individualnog, osim što se u ugovoru sa brokerom unosi ime i prezime oba vlasnika,

kao i njihovi podaci i potpisi.

Managed Account

Ako želite da angažujete drugo lice da trguje u vaše ime i za vaš račun, onda se mora popuniti i

Limited Power of Attorney formular (Ograničeno ovlašćenje) kojim se to lice da sprovodi radnje

navedene u ovlašćenju.

Company Account

Svakako, račun kod Forex brokera mogu otvoriti i pravna lica odnosno tzv. institucionalni investitori.

Profili valuta

Naredne tabele prikazuju sumirano osnovne karakteristike (profile) glavnih valuta:

Australia

Currency Australian Dollar

Common Name Aussie

Quotation Convention 4 decimal points

Most liquid cross AUD/USD

Spread 4 pips

1 pip 0.0001 USD

Canada

Currency Canadian Dollar

Common Name Canadian


Most liquid cross USD/CAD

Spread 5 pips

1 pip 0.0001 CAD




European Union

Currency Euro

Common Name Euro


Most liquid cross EUR/USD

Spread 3 pips

1 pip 0.0001 USD

Great Britain (United Kingdom)

Currency Great British Pound

Common Name Sterling, Cable


Most liquid cross GBP/USD

Spread 5 pips

1 pip 0.0001 USD

Japan

Currency Japanese Yen

Common Name Yen


Most liquid cross USD/JPY

Spread 4 pips

1 pip 0.01 JPY

New Zealand

Currency New Zealand Dollar

Common Name Kiwi


Most liquid cross NZD/USD

Spread 5 pips

1 pip 0.0001 USD

United States

Currency U.S. Dollar

Common Name Dollar


Most liquid cross USD/JPY, EUR/USD

USD/JPY: 4 pips

Spread EUR/USD: 3 pips

1 pip 0.01 JPY, 0.0001 USD

Switzerland

Currency Switzerland Franc

Common Name Swiss


Most liquid cross USD/CHF

Spread 5 pips

1 pip 0.0001 CHF




4. FUNDAMENTALNA ANALIZA

Devizni kurs u dužem roku2

Devizni kurs se određuje na osnovu interakcije ponude i tražnje, poput cene bilo koje robe ili neke

druge aktive na slobodnom tržištu. Da bismo pojednostavili analizu deviznog kursa na slobodnom

tržištu, podelićemo je na dva dela. Najpre ćemo posmatrati kako se devizni kurs odreduje u dužem

roku, a poznavanje determinanata deviznog kursa u dužem roku pomoći će nam da razumemo kako se

one određuju u kraćem roku.

Da bismo razumeli kako se devizni kurs određuje, polazimo od jednostavne ideje koja se naziva

zakonom jedinstvene cene: ukoliko dve države proizvedu identičnu robu i ako su troškovi transporta

mali kao i trgovinske barijere, cena te robe trebalo bi da bude ista svuda u svetu bez obzira na to u

kojoj je državi proizvedena. Pretpostavimo da tona američkog čelika košta 100 dolara, a da tona

identičnog japanskog čelika košta 10.000 jena. Da bi zakon jedinstvene cene važio, devizni kurs

između jena i dolara mora biti 100 jena po dolaru (0,01 dolar za jen) da bi se jedna tona američkog

čelika prodavala za 10.000 jena u Japanu (što je cena japanskog čelika), a jedna tona japanskog čelika

u SAD prodavala za 100 dolara (što je cena američkog čelika). Da je devizni kurs 200 jena po dolaru,

jap anski čelik bi se u SAD p ro davao za 50 d olara po toni, što je polovina cene američkog čelika, a

američki čelik bi se u Japanu prodavao za 20.000 jena po toni, što je dvostruko veća cena od cene

japanskog čelika. Pošto bi u tom slučaju američki čelik bio skuplji od japanskog čelika u obe države, a

pošto je u pitanju ista vrsta čelika, tražnja za američkim čelikom opala bi na nula. Ako američki čelik

ima fiksnu cenu u dolarima, višak ponude tog čelika biće eliminisan samo ukoliko devizni kurs

opadne na 100 jena po dolaru, što će učiniti da cene američkog i japanskog čelika budu iste u obe

države.

Jedna od najvažnijih teorija o tome kako se određuje devizni kurs jeste teorija pariteta kupovne moći

(Purchasing Power Parity; PPP). U toj teoriji se ističe da devizni kurs bilo koje dve valute odražava

promene u nivou cena dveju država. Teorija PPP zapravo je primena zakona jedinstvene cene kada je

u pitanju nacionalni nivo cena, a ne pojedinačne cene. Pretpostavimo da se cena japanskog čelika u

jenima povećala za 10% (odnosno na 11.000 jena) u odnosu na cenu američkog čelika u dolarima

(koja je nepromenjena, tj. iznosi 100 dolara). Da bi zakon jedinstvene cene važio, devizni kurs se

mora povećati na 110 jena po dolaru, što zapravo znači apresijaciju dolara za 10%. Ako zakon

jedinstvene cene primenimo na nivo cena u obe države, dobijamo teoriju pariteta kupovne moći koja

ukazuje na to da ako se nivo cena u Japanu poveća za 10% u odnosu na nivo cena u SAD, doći će do

apresijacije dolara za 10%.

Prethodni primer o japanskom i američkom čeliku i teorija PPP ukazuju na to da ukoliko se nivo cena

u jednoj državi poveća u odnosu na nivo cena u nekoj drugoj državi, njena valuta će depresirati

(valuta druge države će apresirati). Kao što je prikazano na narednom grafikonu, pretpostavka se

zasniva na podacima iz dužeg perioda. Od 1973. godine do kraja 2002. godine, nivo cena u Britaniji

porastao je 99% u odnosu na nivo cena u SAD i dolar je apresirao u odnosu na funtu na šta nam

ukazuje teorija PPP; međutim, to povećanje iznosilo je 73%, što je manje od 99% kao što se predviđa

teorijom PPP.

2

U poglavlju o deviznom kursu korišćeni delovi teksta iz knjige "Monetarna ekonomija bankarstvo i finansijska

tržišta", Frederic S. Mishkin




Isti podaci ukazuju i na to da teorija PPP nije toliko pouzdana kada je u pitanju kraći period. Na

primer, od 1985. godine do kraja 1987. godine, nivo cena u Britaniji povećao se u odnosu na nivo

cena u SAD. Umesto apresijacije, kao što se predviđa teorijom PPP, američki dolar zapravo je

depresirao za 40% u odnosu na funtu. Dakle, iako nam teorija PPP delimično ukazuje na kretanja

deviznog kursa u dužem roku, ona nikako nije dobar pokazatelj kretanja u kraćem roku. Sta

objašnjava činjenicu da teorija PPP ne daje dobra predviđanja?

Teorija PPP ukazuje na to da se devizni kurs određuje isključivo na osnovu promena u relativnom

nivou cena, a takav zaključak zasniva se na pretpostavci da je sva roba u obe države identična, da su

troškovi transporta veoma mali i da trgovinske barijere gotovo ne postoje. Kada je takva pretpostavka

tačna, zakon jedinstvene cene ukazuje na to da će relativne cene za svu robu (odnosno, relativni nivo

cena između dve države) odrediti devizni kurs. Pretpostavka da je roba identična može da bude

prihvatljiva kada je u pitanju američki i japanski čelik, ali da li je ona osnovana kada su u pitanju

američka i japanska vozila? Da li je Toyota ekvivalent Ševroleta?

Pošto tojote i ševroleti svakako nisu identična vozila, njihova cena ne mora biti ista. Iako tojotina

vozila mogu biti skuplja u odnosu na ševrolete, Amerikanci i Japanci ipak će ih kupovati. Pošto se

zakon jedinstvene cene ne odnosi na svu robu, povećanje cene tojotinih vozila u odnosu na ševrolete

ne mora nužno značiti da jen mora da depresira shodno povećanju relativne cene tojotinih vozila u

odnosu na ševrolete.

Teorija PPP takođe ne uzima u obzir da se velikim brojem robe i usluga (čije su cene uključene u nivo

cena jedne države) ne trguje van granica. Stambene zgrade, zemljište i usluge, poput ugostiteljskih i

frizerskih usluga ili pak časova golfa, ne predstavljaju robu kojom se trguje na taj način. Dakle, bez

obzira na to što njihova cena može porasti i usloviti viši nivo cena u odnosu na nivo cena druge

države, na sam devizni kurs neće previše uticati. Faktori koji utiču na devizni kurs

Na devizni kurs u dužem roku utiču četiri bitna faktora:

relativni nivoi cena

carine i kvote

preferencije domaće robe u odnosu na stranu i

produktivnost




Razmotrićemo kako svaki od navedenih faktora utiče na devizni kurs ako su ostali faktori

nepromenjeni.

Osnovno rezonovanje počiva na sledećem: sve što povećava tražnju za domaćom robom u odnosu na

stranu robu utiče na apresijaciju domaće valute jer će se dobra prodaja domaće robe nastaviti čak i

kada je vrednost domaće valute veća. Slično tome, sve što povećava tražnju za stranom robom u

odnosu na domaću robu utiče na depresijaciju domaće valute jer će se dobra prodaja domaće robe

nastaviti samo ukoliko je vrednost domaće valute manja.

Relativni nivoi cena. Prema teoriji PPP, kada se cene američke robe povećaju (s tim da cene strane

robe ostanu iste), tražnja za američkom robom će opasti, dolar će depresirati, pa će se američka roba i

dalje dobro prodavati. Nasuprot tome, ukoliko se cene japanske robe povećaju, pa relativne cene

američke robe opadnu, povećaće se tražnja za američkom robom i dolar će apresirati jer će se

američka roba dobro prodavati čak i kada domaća valuta bude imala veću vrednost. Gledano u dužem

roku, povećanje nivoa cena u jednoj državi (u odnosu na nivo cena druge države) dovodi do

depresijacije njene valute, a pad relativnog nivoa cena te države dovodi do apresijacije njene valute.

Trgovinske barijere. Prepreke slobodnoj trgovini, kao što su carine i kvote (ograničenja količine

strane robe koja se može uvesti) mogu da utiču na devizni kurs. Pretpostavimo da SAD povećaju

carinu ili smanje kvotu na japanski čelik. Takav vid povećanja trgovinskih barijera utiče na povećanje

tražnje američkog čelika, a dolar će apresirati jer će se američki čelik dobro prodavati čak i kada

vrednost dolara bude veća. Povećavanje trgovinskih barijera utiče na apresijaciju valute te države u

dužem periodu.

Preferencije domaće robe u odnosu na stranu. Ukoliko se Japanci pre odluče za američku robu, recimo

za pomorandže sa Floride ili američke filmove, povećana tražnja za američkom robom (izvozom)

uticaće na apresijaciju dolara jer će se dobra prodaja američke robe nastaviti i kada vrednost dolara

bude veća. Slično tome, ako se Amerikanci pre odluče za japanske nego za američke automobile,

povećana tražnja za japanskom robom (uvozom) uticaće na depresijaciju dolara. Povećana tražnja za

izvozom neke države utiče na apresijaciju njene valute u dužem roku; suprotno tome, povećanje

tražnje za uvozom utiče na depresijaciju domaće valute.

Produktivnost. Ukoliko je neka država produktivnija u odnosu na druge, preduzeća u toj državi mogu

da smanje cene domaće robe u odnosu na stranu rohu, a da ipak ostvare profit. Kada se to desi, dolazi

do povećanja tražnje za domaćom robom kao i apresijacije domaće valute. Ukoliko je produktivnost

neke države slabija u odnosu na druge države, njena roba će biti relativno skuplja, a vrednost njene

valute će depresirati. Gledano u dužem roku, kada neka država postane produktivnija u odnosu na

druge države, njena valuta će apresirati.

Faktor Promena u faktoru Uticaj na devizni kurs

Domaći nivo cena ŋ ō Trgovinske barijere ŋ ŋ Tražnja za uvozom ŋ ō Tražnja za izvozom ŋ ŋ

Produktivnost ŋ ŋ

Devizni kurs u kraćem roku

Do sada smo govorili o teoriji ponašanja deviznog kursa u dužem roku. Međutim, da bismo razumeli

zašto se svakodnevno dešavaju tako velike promene deviznog kursa (ponekad iznose i po nekoliko

procenata), moramo razmotriti kako se tekući devizni kurs (spot devizni kurs) određuje u kraćem

roku.




Da bismo razumeli ponašanje deviznog kursa u kraćem roku, moramo najpre istaći da je devizni kurs

zapravo cena domaćih bankarskih depozita (onih koji su denominovani u domaću valutu) u odnosu na

strane bankarske depozite (one koji su denominovani u stranu valutu). Pošto je devizni kurs cena

jedne aktive izražena u odnosu na drugu, određivanje deviznog kursa u kraćem roku najbolje je

posmatrati na osnovu pristupa koji se oslanja na teoriju tražnje aktive. Međutim i determinante

deviznog kursa u dužem roku, takođe imaju važnu ulogu i u kraćem roku.

Raniji pristupi određivanju deviznog kursa naglašavali su važnost tražnje za uvozom i izvozom.

Savremeniji pristup zasnovan na tržištu aktiva ne stavlja u prvi plan tokove kupovine izvezene i

uvezene robe u kraćim periodima jer su takve transakcije prilično male u odnosu na količinu domaćih

i stranih bankarskih depozita u bilo kom periodu. Na primer, devizne transakcije u SAD svake godine

su preko 25 puta veće u odnosu na količinu izvoza i uvoza u SAD. Dakle, kada su u pitanju kraći

periodi, kao što je jedna godina, odluke o raspolaganju domaćom ili stranom aktivom imaju daleko

veću ulogu u određivanju deviznog kursa nego što je ima tražnja za uvozom i izvozom.

U analizi koju dajemo, SAD posmatramo kao domaću zemlju, pa su na primer domaći bankarski

depoziti denominovani u dolarima. Radi jednostavnosti, evre posmatramo kao valutu bilo koje strane

zemlje, u kojoj su strani bankarski depoziti denominovani u evrima. Teorija tražnje aktive ukazuje na

to da je najvažniji faktor koji utiče na tražnju domaćih (dolarskih) depozita i stranih (evro) depozita

zapravo očekivani pri-nos na te aktive kada se uporede. Kada Amerikanci ili stranci očekuju da prinos

na dolarske depozite bude visok u odnosu na prinos na strane depozite, tražnja za dolarskim

depozitima biće veća i shodno tome, tražnja za evro depozitima biće manja. Da bismo razumeli kako

se tražnja za dolarskim i evro depozitima menja, moramo uporediti očekivane prinose na dolarske

depozite i na strane depozite (depozite u stranim valutama).

Radi ilustracije, pretpostavimo da dolarski depoziti imaju kamatnu stopu (očekivani prinos naplativ u

dolarima) ID, a da strani bankarski depoziti imaju kamatnu stopu (očekivani prinos naplativ u stranoj

valuti, evrima) IF. Da bi uporedili očekivani prinos na dolarske i strane depozite, investitori moraju

konvertovati prinos u valutu koju koriste.

Pogledajmo najpre kako stranac Francois upoređuje prinose na dolarske depozite i strane depozite

denominovane u njegovu valutu, odnosno evro. Kada posmatra očekivani prinos na dolarske depozite

izražen u evrima, uvideće da on nije jednak ID; umesto toga, očekivani prinos mora biti usklađen sa

svakom očekivanom apresijacijom ili depresijacijom dolara. Ukoliko se očekuje da dolar apresira za

recimo 7%, očekivani prinos na dolarske depozite izražen u evrima biće 7% veći jer je dolar izražen u

evrima sada 7% vredniji. Dakle, ako kamatna stopa na dolarske depozite iznosi 10%, a očekivana

apresijacija dolara iznosi 7%, očekivani prinos na dolarske depozite izražen u evrima iznosi 17% =

10% kamate plus očekivana apresijacija dolara od 7%. Nasuprot tome, ukoliko se očekuje da dolar

tokom godine depresira za 7%, očekivani prinos na dolarske depozite izražen u evrima biće svega 3%

= 10% kamate minus očekivana depresijacija dolara od 7%.

Ako tekući devizni kurs (spot devizni kurs) iskažemo kao E(t), a očekivani devizni kurs u narednom

periodu kao E(t+1), očekivanu apresijaciju dolara možemo iskazati kao [E(t+1) - E(t)] / Et. To

pokazuje da očekivani prinos na dolarske depozite RD iskazan u stranoj valuti možemo prikazati kao

zbir kamate na dolarske depozite i očekivane apresijacije dolara.

Međutim, očekivani prinos na strane depozite RE iskazan u evrima za Francoisa je samo IF. Dakle,

relativni očekivani prinos na dolarske depozite (odnosno, razlika između očekivanog prinosa na

dolarske depozite i evro depozite) iskazan u evrima dobija se oduzimanjem IF pa dobijamo:




Kako se bude povećavao relativni očekivani prinos na dolarske depozite, tako će stranci želeti da

raspolažu s više dolarskih depozita, a manje stranih depozita. Pogledajmo kako odluka da se umesto

evro depozita drže dolarski depoziti izgleda iz ugla Amerikanca. Rekli smo da je očekivani prinos na

strane depozite RF iskazan u dolarima zapravo kamata na strane depozite IF plus očekivana

apresijacija strane valute, odnosno minus očekivana apresijacija dolara, tj.

Ukoliko kamatna stopa na evro depozite iznosi na primer 5%, a očekuje se da dolar apresira za 4%,

očekivani prinos na evro depozite izražen u dolarima iznosi 1%. Amerikanac će ostvariti kamatu od

5%, ali on očekuje da će izgubiti 4% jer očekuje da vrednost evra izražena u dolarima bude 4% manja

zbog apresijacije dolara. Njegov očekivani prinos na dolarske depozite RD izražen u dolarima je

svega ID. Zato se u dolarima, relativni očekivani prinos na dolarske depozite izračunava oduzimanjem

prethodno datog izraza od ID, pa se dobija:

Navedena jednačina jednaka je onoj koja opisuje relativni očekivani prinos na dolarske depozite

(računat u evrima) za Francoisa. Zaključujemo da je relativni očekivani prinos na dolarske depozite

isti bez obzira da li ga računa Francois u evrima ili ga računa Amerikanac u dolarima. Dakle,

povećanje relativnog očekivanog prinosa na dolarske depozite utiče na to da i stranci i domaće

stanovništvo reaguju na isti način - i jedni i drugi želeće da raspolažu s više dolarskih depozita, a

manje stranih depozita.

Uslov pariteta kamatnih stopa

Živimo u svetu u kome postoji visoka mobilnost kapitala: stranci mogu lako da kupe američku aktivu,

poput dolarskih depozita, a Amerikanci mogu lako da kupe stranu aktivu, poput evro depozita. Pošto

depoziti stranih banaka i depoziti američkih banaka imaju sličan rizik i likvidnost i pošto prepreke u

mobilnosti kapitala nisu brojne, sasvim je osnovano da depozite posmatramo kao savršene supstitute

(tj. kao jednako poželjne). Kada je kapital mobilan i kada su bankarski depoziti savršeni supstituti,

ukoliko je očekivani prinos na dolarske depozite veći nego na strane depozite, i stranci i Amerikanci

će želeti da drže samo dolarske depozite, a strane depozite neće rado držati. Nasuprot tome, ako je

očekivani prinos na strane depozite veći nego na dolarske depozite, i stranci i Amerikanci neće želeti

da drže dolarske depozite, već samo strane depozite. Da bi postojeća ponuda kako dolarskih tako i

stranih depozita bila jednako primamljiva, ne sme da postoji razlika u njihovom očekivanom prinosu.

Taj uslov može se prikazati kao:

Navedena jednačina naziva se uslovom pariteta kamatnih stopa i ukazuje na to da je domaća kamatna

stopa jednaka razlici strane kamatne stope i očekivane apresijacije domaće valute. Shodno tome, ovaj

uslov može da se objasni i na sledeći način: domaća kamatna stopa jednaka je zbiru strane kamatne

stope i očekivane apresijacije strane valute. Ukoliko je domaća kamatna stopa viša od strane kamatne

stope, to znači da postoji pozitivna očekivana apresijacija strane valute, što predstavlja kompenzaciju

za nižu stranu kamatnu stopu. Domaća kamatna stopa od 15% nasuprot strane kamatne stope od 10%




znači da očekivana apresijacija strane valute mora biti 5% (ili da očekivana depresijacija dolara mora

biti 5%).

Uslov pariteta kamatnih stopa može se posmatrati na nekoliko načina. Najpre moramo istaći da paritet

kamatnih stopa jednostavno podrazumeva isti očekivani prinos na dolarske i strane depozite. Imajte

na umu da leva strana uslova pariteta kamatnih stopa predstavlja očekivani prinos na dolarske

depozite, a da desna strana predstavlja očekivani prinos na strane depozite i da su proračuni za obe

izraženi u jednoj valuti - američkom dolaru. Ako uzmemo u obzir našu pretpostavku da su domaći i

strani depoziti savršeni supstituti (jednako poželjni), onda je uslov pariteta kamatnih stopa zapravo

uslov ravnoteže na deviznom tržištu. Jedino ako je devizni kurs takav da pretpostavlja jednakost

očekivanog prinosa na domaće i strane depozite, tj. ako važi uslov pariteta kamatnih stopa, dotnaći i

strani depoziti biće jednako poželjni.

Ravnoteža na deviznom tržištu

Da bismo videli kako ravnotežni uslov pariteta kamatnih stopa funkcioniše pri određivanju deviznog

kursa, pogledajmo najpre kako se menja očekivani prinos na evro i dolarske depozite shodno

promenama tekućeg deviznog kursa.

Očekivani prinos na evro depozite. Kao što smo rekli, očekivani prinos na strane depozite RF izražen

u dolarima zapravo je razlika između strane kamatne stope i očekivane apresijacije domaće valute: iF

- (Et+1 - Et) / Et. Pretpostavimo da strana kamatna stopa iF iznosi 10% i da očekivani devizni kurs u

narednom periodu Et+1 iznosi jedan evro po dolaru. Kada tekući devizni kurs Et iznosi 0,95 evra po

dolaru, očekivana apresijacija dolara je (1,00 - 0,95)/0,95 = 0,052 = 5,2%, pa očekivani prinos na evro

depozite RF izražen u dolarima iznosi 4,8% (razlika između strane kamatne stope od 10% i

apresijacije dolara od 5,2%). Dati očekivani prinos kada je Et= 0,95 evra po dolaru prikazan je tačkom

A na sledećem grafikonu. Kada je tekući devizni kurs veći, odnosno Et = jedan evro po dolaru,

očekivana apresijacija dolara je nula jer i Et+1 takode iznosi jedan evro po dolaru. Zato je RF,

odnosno očekivani dolarski prinos na evro depozite, tada svega iF = 10%. Ovaj očekivani prinos na

evro depozite kada je Et = jedan evro po dolaru prikazan je tačkom B. Ukoliko je devizni kurs veći Et

= 1,05 evra po dolaru, očekivana promena u vrednosti dolara biće - 4,8% [ = (1,00 - l,05)/l,05 = -

0,048], pa će očekivani dolarski prinos na strane depozite RF porasti na 14,8% [= 10% - ( - 4,8%)].

Takav odnos deviznog kursa i očekivanog prinosa na evro depozite prikazan je tačkom C.




Kriva koja povezuje te tačke predstavlja liniju očekivanog prinosa na evro depozite, na grafikonu

označena je sa RF i kao što se vidi, ima rastući oblik; tj. kako se povećava devizni kurs Et, tako se

povećava i očekivani prinos na evro depozite. Rastući oblik nam ukazuje na to da ukoliko je očekivani

devizni kurs u narednom periodu konstantan, a tekući devizni kurs se povećava, očekivana

apresijacija dolara je manja. Dakle, veći tekući devizni kurs znači da će očekivana apresijacija strane

valute u budućnosti biti veća, što povećava očekivani prinos na strane depozite izražen u dolarima.

Očekivani prinos na dolarske depozite. Očekivani prinos na dolarske depozite RD izražen u dolarima

uvek je kamatna stopa na dolarske depozite iD bez obzira na to koji je devizni kurs. Pretpostavimo da

kamatna stopa na dolarske depozite iznosi 10%. Očekivani prinos na dolarske depozite, bez obzira na

to da li je devizni kurs 0,95, 1,00 ili 1,05 evra po dolaru, uvek će biti 10% (tačke D, B i E) jer za

konvertovanje tih kamata u dolare nije potrebna nikakva devizna transakcija. Linija koja povezuje te

tačke predstavlja liniju očekivanog prinosa na dolarske depozite koja je na prethodnom grafikonu

označena kao RD.

Ravnoteža. Presek linije očekivanog prinosa na dolarske depozite RD i linije očekivanog prinosa na

evro depozite RF zapravo predstavlja ravnotežu na deviznom tržištu; tj.

RD = RF U ravnotežnoj tački B u kojoj devizni kurs E iznosi jedan evro po dolaru, zadovoljen je uslov pariteta

kamatnih stopa jer su očekivani prinosi na dolarske i evro depozite jednaki.

Da bismo ustanovili kako se devizni kurs zapravo i kreće ka ravnotežnom deviznom kursu E,

pogledajmo šta se dešava kada je devizni kurs 1,05 evra po dolaru, što je vrednost koja je iznad

ravnotežnog deviznog kursa. Na prethodnom grafikonu vidimo da je očekivani prinos na evro

depozite u tački C veći od očekivanog prinosa na dolarske depozite u tački E. Pošto su dolarski i evro

depoziti savršeni supstituti, ljudi neće želeti da drže dolarske depozite, a vlasnici dolarskih depozita

pokušavaće da ih na deviznom tržištu prodaju za evro depozite (to se naziva „prodajom dolara" i

„kupovinom evra"). Međutim, pošto je očekivani prinos na te dolarske depozite manji nego na evro

depozite, oni koji raspolažu evrima neće želeti da da ih menjaju za dolarske depozite. Višak ponude

dolarskih depozita do kojeg dolazi podrazumeva da cena dolarskih depozita u odnosu na evro

depozite mora opasti; tj. devizni kurs (iznos evra po dolaru) opada, kao što je na slici prikazano

strelicom sa smerom nadole ako je devizni kurs 1,05 evra po dolaru. Pad deviznog kursa će se

nastaviti sve do tačke B, tj. do ravnotežnog deviznog kursa od jednog evra po dolaru, kada će

očekivani prinos na dolarske i evro depozite biti jednak.




Pogledajmo sada šta se dešava kada je devizni kurs 0,95 evra po dolaru, što je vrednost ispod

ravnotežne. U tom slučaju očekivani prinos na dolarske depozite veći je nego očekivani prinos na

evro depozite. Niko neće želeti da drži evro depozite, a svi će pokušavati da ih prodaju kako bi kupili

dolarske depozite („prodaja evra" i „kupovina dolara"), zbog čega će se devizni kurs povećavati, što je

prikazano strelicom sa smerom nagore. S rastom deviznog kursa, dolazi do veće očekivane

depresijacije dolara, a samim tim veće očekivane apresijacije evra, zbog čega će se povećati očekivani

prinos na evro depozite. Naposletku, kada devizni kurs dostigne E = jedan evro po dolaru, očekivani

prinos na evro depozite dovoljno će se povećati, pa će ponovo biti jednak očekivanom prinosu na

dolarske depozite.

Promene u ravnotežnom deviznom kursu: dva primera

Na osnovu analize, ustanovili smo faktore koji utiču na nivo ravnotežnog deviznog kursa. Tu analizu

sada možemo iskoristiti da bismo videli kako devizni kurs reaguje na promene kamatnih stopa i

novčane mase.

Promene domaćih kamatnih stopa

Promene domaćih kamatnih stopa ID često se navode kao glavni faktor koji utiče na devizni kurs. U

štampi često možemo naići na sledeći naslov: „Povećanje kamatnih stopa utiče na oporavak dolara".

Da li je tvrdnja iz naslova uvek tačna?

Ona ne mora nužno biti tačna jer da bismo analizirali uticaj promena kamatne stope, najpre moramo

ustanoviti uzroke tih promena. Fisherova jednačina ukazuje na to da je (nominalna) kamatna stopa

jednaka zbiru realne kamatne stope i očekivane inflacije. Ona ukazuje na to da se kamatna stopa i

može promeniti iz dva razloga: zbog promene realne kamatne stope ili zbog promene očekivane stope

inflacije. Uticaj na devizni kurs se prilično razlikuje u zavisnosti od toga koji od navedena dva faktora

predstavlja uzrok promena nominalne kamatne stope.

Pretpostavimo da se domaća realna kamatna stopa povećala, pa se i nominalna kamatna stopa iD

povećava, a očekivana inflacija ostaje na istom nivou. U tom slučaju, sasvim je osnovano da

pretpostavimo da će i očekivana apresijacija dolara biti nepromenjena jer je i očekivana inflacija

nepromenjena, pa će i očekivani prinos na strane depozite ostati isti pri bilo kom deviznom kursu.

Dakle, linija RF se ne pomera, a linija RD se pomera nadesno, pa imamo situaciju poput one

prikazane na prethodnom grafikonu, gde analiziramo porast ID pri ostalim nepromenjenim uslovima.

Model deviznog tržišta daje nam sledeći rezultat: kada se domaće realne kamatne stope povećaju,

dolazi do apresijacije domaće valute.

Kada se nominalna kamatna stopa poveća zbog povećanja očekivane inflacije, dobijamo drugačiji

rezultat od onog koji je prikazan na prethodnom grafikonu. Porast očekivane inflacije dovodi do

smanjenja očekivane apresijacije dolara (veće apresijacije evra) za koje se uglavnom smatra da je veće

od porasta domaćih kamatnih stopa ID. Zbog toga se, pri bilo kom deviznom kursu, očekivani prinos

na strane depozite povećava više nego očekivani prinos na dolarske depozite. Dakle, kao što vidimo

na sledećem grafikonu, linija RF pomera se nadesno više nego linija RD, a devizni kurs opada. Na

osnovu analize, dolazimo do zaključka: kada se domaće kamatne stope povećaju usled očekivanog

povećanja inflacije, dolazi do depresijacije domaće valute. Pošto je ovaj zaključak potpuno suprotan

onome do kog smo došli kada smo govorili o povezanosti rasta domaćih kamatnih stopa s višom

realnom kamatnom stopom, kada analiziramo uticaj kamatnih stopa na devizni kurs, moramo imati na

umu razliku između realnih i nominalnih stopa.




Promene novčane mase Pretpostavimo da su Federalne rezerve odlučile da povećaju nivo novčane mase radi smanjenja stope

nezaposlenosti koju smatraju previsokom. Povećanje novčane mase usloviće povećanje nivoa cena u

SAD u dužem periodu i samim tim niži očekivani budući devizni kurs. Smanjenje očekivane

apresijacije do kojeg zbog toga dolazi uticaće na povećanje očekivanog prinosa na strane depozite pri

bilo kom tekućem deviznom kursu, te pomeriti liniju RF na desno sa R1 na R2 kao što je prikazano na

sledećem grafikonu. Povećanje novčane mase usloviće i veću realnu novčanu masu M/P jer se u

kraćem roku nivo cena ne povećava odmah. Povećanje realne novčane mase uslovljava pad domaće

kamatne stope sa ID1 na ID2, što smanjuje očekivani prinos na domaće (dolarske) depozite i pomera

liniju RD nalevo, sa RD1 na RD2. Na sledećem grafikonu prikazan je pad deviznog kursa sa E1 na

E2. Zaključak je: povećanje domaće novčane mase dovodi do depresijacije domaće valute

Probijanje deviznog kursa

Uticaj povećanja novčane mase na devizni kurs nismo u potpunosti analizirali - potrebno je još da

pogledamo šta se dešava s deviznim kursom u dužem roku. Osnovno stanovište u monetarnoj teoriji,

koje se naziva monetama neutralnost, ukazuje na to da je u dužem roku, jednokratno procentualno

povećanje novčane mase praćeno istim jednokratnim procentualnim povećanjem nivoa cena, a da

realna novčana masa i sve ostale ekonomske varijable, poput kamatnih stopa, ostaju nepromenjene.

Da bismo razumeli to stanovište, pogledajmo šta bi se desilo ako bi naša vlada iznenada objavila da će

nekadašnji dolar sada vredeti 100 novih dolara. Novčana masa izražena u novim dolarima

predstavljala bi sto puta veću vrednost starog dolara, a nivo cena takođe bi bio stostruko veći, ali se u

privredi zapravo ništa ne bi promenilo; realne i nominalne kamatne stope i realna novčana masa ostale

bi iste. Monetarna neutralnost ukazuje na to da u dužem roku, povećanje novčane mase neće izazvati

promene u domaćim kamatnim stopama, te da će se u dužem roku one vratiti na ID1, a linija

očekivanog prinosa na domaće depozite vratiće se na RD1. Na sledećem grafikonu vidimo da to znači

da će se u dužem roku devizni kurs povećati sa E2 na E3.

Fenomen koji smo opisali - kada usled povećanja novčane mase devizni kurs u kraćem roku opada

više nego što opada u dužem roku - naziva se probijanjem deviznog kursa. Važan je jer pomaže da

razumemo zašto devizni kurs toliko oscilira, što ćemo videti u nastavku.

Probijanje deviznog kursa možemo da posmatramo i na sledeći način: kada u kraćem roku dođe do

pada domaće kamatne stope, ravnoteža na deviznom tržištu podrazumeva da očekivani prinos na

strane depozite mora biti manji. Ako imamo datu stranu kamatnu stopu, takav manji očekivani prinos

na strane depozite znači da mora doći do očekivane apresijacije dolara (depresijacije evra) da bi se

očekivani prinos na strane depozite smanjio kada domaća kamatna stopa opadne. To se dešava samo

ako tekući devizni kurs opadne ispod svoje vrednosti u dužem roku.




Zašto su devizni kursevi toliko volatilni?

Velike oscilacije deviznih kurseva iznenađuju mnoge ljude. Pre tridesetak godina ekonomisti su

uglavnom smatrali da odredivanje deviznih kurseva na otvorenom tržištu neće dovoditi do velikih

fluktuacija njihove vrednosti. Novija iskustva pokazuju suprotno.

Pristup određivanju deviznog kursa zasnovan na tržištu aktiva, o kome smo govorili u ovom

poglavlju, neposredno objašnjava volatilnost deviznog kursa. Pošto očekivana apresijacija domaće

valute utiče na očekivani prinos na strane depozite, u određivanju deviznog kursa važnu ulogu imaju

očekivanja u vezi sa: nivoom cena, inflacijom, trgovinskim barijerama, produktivnošću, tražnjom za

uvozom, tražnjom za izvozom i novčanom masom. Kada se očekivanja po pitanju bilo koje od

navedenih varijabli promene, model ukazuje na to da će to trenutno uticati na očekivani prinos na

strane depozite, pa samim tim i na devizni kurs. Pošto se očekivanja po pitanju svih navedenih

varijabli menjaju shodno skoro svakoj novoj dobijenoj informaciji, činjenica da je devizni kurs

volatilan ne iznenađuje previše. Na osnovu naše analize, rekli smo i to da usled povećanja novčane

mase dolazi do probijanja deviznog kursa. Probijanje deviznog kursa još je jedan od razloga njegove

velike volatilnosti.

Pošto su se raniji modeli ponašanja deviznog kursa pre odnosili na robna tržišta nego na tržišta aktiva,

oni nisu isticali promene u očekivanjima kao uzrok kretanja deviznog kursa, pa ti raniji modeli nisu

mogli da predvide znatne fluktuacije deviznog kursa. Pošto se na osnovu njih ne objašnjava

volatilnost, ti modeli više nisu toliko popularni. Nešto savremeniji pristup o kome mi govorimo ističe

da je devizno tržište nalik bilo kom drugom tržištu aktiva na kome su očekivanja veoma bitna.

Devizno tržište poput drugih tržišta aktiva, kao što je tržište akcija recimo, ispoljava priličnu

volatilnost cena i veoma ga je teško predvideti.

Dolar i kamatne stope, 1973-2002.

Analizu deviznog tržišta možemo iskoristiti da bismo razumeli kretanja deviznog kursa, te objasnili

rast i pad vrednosti dolara tokom 1980-ih godina. Vrednost dolara i vrednost real-nih kamatnih stopa

imaju tendenciju ujednačenog rasta i opadanja. Krajem 1970-ih godina, realne kamatne stope bile su

na veoma niskom nivou, kao i vrednost dolara. Međutim, početkom 1980. godine, realne kamatne




stope u SAD zabeležile su značajan rast, a istovremeno je rasla i vrednost dolara. Nakon 1984.

godine, realne kamatne stope prilično su opale, kao i vrednost dolara.

Naš model određivanja deviznog kursa objašnjava rast i pad vrednosti dolara tokom 1980-ih godina.

Povećanje realnih kamatnih stopa u SAD utiče na povećanje očekivanog prinosa na dolarske depozite,

dok očekivani prinos na strane depozite ostaje isti. Povećanje tražnje za dolarskim depozitima, do

kojeg potom dolazi, uslovljava kupovinu dolarskih depozita (i prodaju stranih depozita) što pak

dovodi do rasta deviznog kursa. Upravo to se i desilo u periodu od 1980. do 1984. godine. Nakon toga

došlo je do pada realnih kamatnih stopa u SAD koji je uticao na smanjenje očekivanog prinosa na

dolarske depozite u odnosu na strane depozite i uslovio prodaju dolarskih depozita (i kupovinu stranih

depozita) koja je pak smanjila devizni kurs.

Prikaz nominalnih kamatnih stopa na sledećem grafikonu takođe ukazuje na to da kretanje nominalnih

kamatnih stopa i deviznog kursa nije ni približno toliko ujednačeno koliko kretanje realnih kamatnih

stopa i deviznog kursa. To je upravo ono na šta nam ukazuje analiza. Povećanje nominalnih kamatnih

stopa krajem 1970-ih godina nije bilo praćeno odgovarajućim povećanjem vrednosti dolara; njegova

vrednost je tada zapravo opala. Na sledećem grafikonu prikazano je zašto rast nominalnih kamatnih

stopa krajem 1970-ih godina nije doveo do rasta dolara. Poređenje realnih i nominalnih kamatnih

stopa krajem 1970-ih godina ukazuje na to da je rast nominalnih kamatnih stopa odražavao rast

očekivane inflacije, a ne rast realnih kamatnih stopa. Na osnovu prethodnih analiza, vidimo da bi rast

nominalnih kamatnih stopa do kojeg je došlo usled rasta očekivane inflacije trebalo da dovede do

pada dolara, što se upravo i desilo.

Na osnovu datog primera, zaključujemo da predviđanja kretanja deviznog kursa nisu dovoljno dobra

ukoliko se izmedu realnih i nominalnih kamatnih stopa ne pravi razlika: slab dolar krajem 1970-ih

godina i jak dolar početkom 1980-ih godina mogu se objasniti kretanjima realnih kamatnih stopa, a ne

kretanjima nominalnih kamatnih stopa.




Pregled važnijih fundamentalnih indikatora - EUR

Visina kamatne stope

Kamatna stopa je mera "cene novca". Evropska Centralna Banka (ECB) koristi ovaj instrument za

ostvarivanje svojih najbitnijih ciljeva: kontrolu stope inflacije, rasta i stabilnosti cena. Kada ECB snizi

kamatne stope, Evro gubi na vrednosti u odnosu na ostale valute jer donosi niži prinos. Drugim

rečima, investitori prodaju Evro, kupujući druge valute sa višim prinosom, povećavajući na taj način

ponudu Evra i samim tim mu obaraju kurs.

Kada ECB podigne kamatnu stopu, kurs Evra raste u odnosu na druge valute.

European Central Bank (ECB)

Minimum Bid Rate: 4.00%

Last Change:Jun-6 (+25bp)

Next Decision: Apr-22

President: Jean-Claude Trichet

URL: http://www.ecb.int/

GDP za Evrozonu

Bruto domaći proizvod Evropske Unije predstavlja ukupnu vrednost proizvedenih roba i usluga u

okviru njenih granica. GDP odražava zdravlje jedne ekonomije, tako da dobri pokazatelji GDP

ukazuju da privreda EU raste, što podiže kurs Evra u odnosu na druge valute.

Za razmišljanje: Šta je to "dobar pokazatelj"? Da li je to vrednost veća od nule ili nešto drugo?

Harmonised Consumer Price Index (HCPI) za Evropu

HCPI je mera koju EU koristi za merenje inflacije i stabilnosti cena. Kako je već rečeno, Evropska

Centralna Banka ima određena pravila za svoje članice. Jedno od najvažnijih je da inflacija ni u jednoj

od zemalja-članica ne može da odstupa za više od 1,5% od proseka 3 članice sa najmanjom stopom

inflacije.


http://www.ecb.int/



Kada je vrednost HCPI niska, Evro dobija na vrednosti u odnosu na druge valute.

Podaci o nezaposlenosti u Evropi

Zaposlenost je uvek dobar znak stanja privrede bilo koje zemlje. Dakle, niske vrednosti stope

nezaposlenosti odražavaju dobro stanje i obrnuto.

Niska vrednost stope nezaposlenosti utiče na porast vrednosti Evra u odnosu na druge valute i

obrnuto.

Trgovinski bilans EU

Trgovinski bilans meri vrednost prodatih (izvezenih) i kupljenih (uvezenih) roba i usluga iz drugih

zemalja. Trgovinski bilans članica EU deli se na dva dela: unutar EU i izvan EU. Bilans unutar EU

meri trgovinsku razmenu svake zemlje EU sa drugim članicama EU, bilans izvan EU, razmenu

članica EU sa svim ostalim zemljama van EU. Obično, trgovinski bilans unutar EU nema značajnog

uticaja na vrednost Evra, dok bilans izvan EU ima.

Pozitivan pokazatelj trgovinskog bilansa ima uticaja na porast kursa Evra u odnosu na druge valute.

Mnogi investitori prate samo trgovinski bilans Nemačke, kao vodeće ekonomije u EU.

Industrijska proizvodnja u EU

Ovaj pokazatelj meri vrednost ukupne industrijske proizvodnje u određenom periodu. Ponekad se industrijska proizvodnja koristi kao zamena za GDP pokazatelj neke zemlje.

"Dobar" pokazatelj industrijske proizvodnje u EU pozitivno utiče na vrednost Evra.

10-to godišnje Nemačke obveznice (German Bund)

Dugoročne hartije od vrednosti čiji je emitent država predstavljaju dobar indikator budućih

performansi privrede te zemlje. Ako se malo bavimo istraživanjem, videćemo da veoma mali broj

nerazvijenih zemalja ima emitovane 10 i više godišnje državne obveznice. To se dešava zbog

činjenice da bi mali broj investitora bio zainteresovan za kupovinu takvih hartija, koje nose povećani

rizik. U ovom slučaju upoređuju se kamatne stope na 10-to godišnje nemačke obveznice i

odgovarajuće američke.

Ukoliko je kamatna stopa na nemačke obveznice veća, i razlika između ove stope i kamate na

američke obveznice raste (tj. kamatni diferencijal raste) , to pozitivno deluje na Evro u poređenju sa

američkim dolarom. U suprotnom slučaju, kada je kamatna stopa na nemačke obveznice veća i

kamatni diferencijal opada, investitori treba da prodaju Evro i kupe USD.

Pregled važnijih fundamentalnih indikatora - USD

Personal Income and Spending

Personal Income označava prihod koji pojedinac prima iz svih izvora, dok Personal Spending

podrazumeva potrošnju odnosno kupovinu proizvoda u tri kategorije: durables (trajna dobra, skuplji

proizvodi), nondurables (potrošna roba, jeftiniji proizvodi) i sektor usluga. Ovaj fundamentalni

indikator se objavljuje posebno za Personal Income u obliku procenta što predstvalja

Fundamentalini uticaj na valutu: Rast indikatora vodi ka potencijalnom rastu Dolara.




Vreme objavljivanja: Oko prvog u mesecu za dva prethodna meseca u 8:30 am EST (14:30 pm CET).

Izvor: The Bureau of Economic Analysis of the Department of Commerce.

Podaci na sajtu: www.bea.gov

Šta je bitno za investiore?

Izveštaj o prihodu i potrošnji je još jedan bitan podatak da se izmeri snaga ekonomije u potrošačkom

sektoru i generalno da odredi njen pravac kretanja, pogotovu što je potrošnja značajan faktor koji

pomaže ekonomiji da se razvija i raste.

Najveća kategorija koji se odnosi na Income ili prihod se odnosi na primanja u vidu plata dok je

ostatak vezan za prihode od rente, kamate, dividende i drugo. Potrošnja u isto vreme utiče na više od

2/3 rasta ekonomije tako da je za investitore bitno da znaju kako se ponašaju potrošači i gde najviše

troše svoju ušteđevinu. Čak i onda kad stavljaju novac na račune time omogućavaju bankama da

pomažu kreditiranje koje opet utiče na ulaganje u biznis i rast ekonomije.

Sastavni deo ove statistike je i PCE (Personal Consumption Expenditures) price index koji je

interesantan za Fed i politiku kamatnih stopa jer daje sliku da li je inflacija prisutna i u kojoj meri. To

je takođe bitno i za valutno tržište jer rast PCE price index-a nagoveštava rast kamate, a samim tim i

Dolara.


http://www.bea.gov/



FOMC Meeting Announcement

FOMC (the Federal Open Market Committee) se sastoji od sedam guvemera borda Federal Reserve

(centralne banke) kao i pet predsednika Federal Reserve Bank. Članovi FOMC-a se sastaju 8 puta

godišnje da odluče o kratkoročnoj strategiji monetame politike uključujući i objavu visine kamatnih

stopa.

Izvor: The Federal Open Market Committee

Vreme izlaženja: 20:15 (CET), osam puta godišnje, svakih 6 nedelja

Podaci na sajtu: www.federalreserve.gov


http://www.federalreserve.gov/



Šta je bitno za investitore?

S obzirom da se sastanak održava iza zatvorenih vrata i da se odluka FOMC -a smatra kao vest sa

najvećim uticajem na sva finansijska tržišta, s toga se ovaj događaj prati sa najvećom pažnjom i

podložan je raznim špekulacijama i nagađanjima. Pored same odluke o visini kamatne stope (Fed fund

rate), investitori naročitu pažnju pridaju i komentaru koji sledi posle toga gde se naslućuje kakav će

sledeći korak biti vezano za visinu kamatne stope.

Fed fund rate predstavlja kamatu koju banke naplaćuju jedna drugoj za pozajmice preko noći i služi

kao osnovam (benchmark) za ostale vrste kamata, od kamata na vladinine i druge obveznice do

kamate na razne kredite.

Ono što je važno je da visina kamate utiče na ekonomiju tako da njen rast teži da uspori ekonomsku

aktivnost u zemlji jer 'poskupljuje novac' odnosno otežava dostupnost novca, dok se smanjivanjem

kamate pospešuje ekonomska aktivnost i novac lakše stiže do potrošača i investitora.

Centralna banka teži da pronađe optimalni nivo kamate (ekvilibrijum) koji generalno nebi trebalo da

utiče niti na rast niti na pad ekonomije. Dok generalno za finansijsko tržište važi pravilo da su više

kamate 'bearish' a niže 'bullish', za Dolar više kamate znače rast njegove vrednosti, dok niža kamata

utiče na njegov pad.

Uticaj na $: Može imati jak uticaj na dolar u zavisnosti od samog izveštaja (da li je očekivano ili ne) i komentara posle toga.

ISM Mfg Index

ISM - The Institute for Supply Management je studija (anketa) koja obuhvata 400 proizvodnih firmi iz

50 država o uslovima u 20 različitih proizvodnih industrija na nacionalnom nivou. Menadžeri

odgovaraju na pitanja iz upitnika a podaci iz ankete se odnose na zaposlenost, proizvodnju, nove

narudžbine, zalihe i drugo. Svaka statistika iznad 50% označava ekspanziju dok ispod toga označava

slabljenje industrije.

Izvor: Institute for Supply Management (ISM)

Vreme izlaženja: 16:00 (CET), prvi radni dan u mesecu za prethodni mesec

Podaci na sajtu: http://www.ism.ws/


http://www.ism.ws/




S obzirom da ISM index daje sliku važnog industrijskog sektora, prateći taj indikator investitori

dobijaju vrlo važnu predstavu u kakvom je stanju ekonomija i stoga ima važan uticaj na market. Dok

tržište akcija podržava snažan ekonomski rast, tržište obveznica je veoma osetljivo na nagli rast

ekonomije i na skok inflacije. Fed takođe vodi računa o ovom izveštaju kad određuje visinu kamate,

jer kroz razne pod-indekse u okviru ISM-a ima priliku da oceni rast cena sirovina koje mogu da utiču

na inflaciju.

Te podatke prati i tržište valuta dok je cena Dolara naročito zavisna od te statistike i njenog uticaja na

odluku Fed-a o kamatnoj stopi.

Uticaj na $: Rast indikatora vodi ka rastu Dolara

Employment Situation/Non-farm pavrolls

Employment situation je indikator koji se sastoji iz dva izveštaja: 'Non-farm payroll' i 'Unemployment

rate".

Izvor: Bureau of Labor Statistics, U.S. Department of Labor.

Vreme izlaženja: 14:30 (CET) prvi petak u mesecu za podatke iz prethodnog meseca.

Podaci na sajtu: http://stats.bls.gov/news.release/empsit.toc.htm.

Non-farm payroll je statistika koja obuhvata broj zaposlenih (ljudi na platnom spisku) širom zemlje

koji rade na neodređeno i određeno vreme. Kao podgrupe u okviru ove statistike najvažnije su 'the

average workweek' koja meri broj sati u nedelji u industrijskom sektoru, i 'average hourly earnings'

kao cena rada po satu u okviru istog sektora.

Drugi izveštaj koji izlazi u isto vreme, Unemployment rate, je statistika procentualnog broja

nezaposlenih u poređenju sa radno sposobnim stanovništvom. Za razliku od non-farm payroll

statistike koja se sprovodi u okviru poslovnog okruženja anketiranjem nekih 375,000 firmi,

unemployment rate se dobija upitnikom među 60,000 domaćinstava i nema toliku težinu kao prvi

izveštaj koji je sveobuhvatniji i time merodavniji.



http://stats.bls.gov/news.release/empsit.toc.htm



Generalno, Employment report nam daje najbolju sliku koliko ljudi traži posao, koliko njih radi,

koliko su plaćeni za to, kolika im je radna nedelja i drugo. Ono što je još bitno je to da nam taj

izveštaj prikazuje trend rasta ili pada cene rada i samim tim upozorava na opasnost od potencijalne

inflacije (wage inflation), što opet može da ima uticaja na rast kamatne stope a samim tim i na

vrednost dolara.

Uticaj na $: Rast indikatora (Unemployment rate) vodi ka padu Dolara Rast Non-farm payrolls vodi

ka rastu Dolara

Initial Jobless Claims

Ekonomski indikator koji nam prikazuje broj nezaposlenih ljudi koji se po prvi put prijavljuju za

osiguranje na birou rada. Statistika se obračunava na nedeljnoj bazi i generalno govori o stanju na

tržištu rada. U okviru ovog indikatora je i 4-wk average subindex koji prikazuje broj aplikacija u

periodu od 4 nedelje i samim tim teži da ublaži ponekad veliki raspon u brojevima od jedne do druge

nedelje.

Izvor: The Employment and Training Administration of the Department of Labor.

Vreme izlaženja: 14:30 (CET), svakog četvrtka za podatke iz prošle nedelje

Podaci na sajtu: http://www.dol.gov/opa/media/press/main.htm


Initial claims izveštaj je način da se utvrdi jačina ponude na tržištu rada u Americi. Što manje ljudi

aplicira za pomoć, to više njih ima posao a to daje sliku u kakvom je trenutnom stanju ekonomija. S

obzirom da skoro svaki posao nosi sa sobom i odgovarajuće prihode, to daje svakom domaćinstvu

sposobnost da štedi ali i da troši novac što opet na neki način „podmazuje točkove" ekonomije i

pomaže joj da raste.

Druga strana medalje prevelikom smanjenju broja prijava nosi sa sobom i situaciju u kojoj nastaje

pomanjkanje radne snage što opet otežava kompanijama da lako nađu popunu za svoja radna mesta te

stoga ta situacija potencijalno dovodi do rasta plata i ostalih beneficija za one koji imaju posao. To

ultmativno dovodi do inflatornog pritiska (wage inflation) a što generalno ne ide u prilog tržištima

akcija i obveznica koja su osetljiva na potencijalni rast kamatne stope, za razliku od Forex tržišta

kome ta situacija odgovara.

Uticaj na $: Pad u broju prijava vodi ka rastu Dolara


http://www.dol.gov/opa/media/press/main.htm



International Trade (Trade Balance)

Trgovinski balans, ili u slučaju Amerike trgovinski deficit, meri razliku između uvoza i izvoza raznih

vrsta proizvoda i usluga. Vrednost uvoza daje indikaciju potražnje inostranih dobara i usluga u

Americi, dok izvoz daje sliku potražnje za američkim proizvodima i uslugama u inostranstvu. Dok

uvoz generalno može da predstavlja prepreku razvoju domaće industrije on sdruge strane može da ima

ulogu povećanja kompeticije domaćih proizvođača. Izvoz u principu pospešuje domaću proizvodnju.

Izvor: The Bureau of Economic Analysis of the Department of Commerce.

Vreme izlaženja: 14:30 (CET), prva polovina meseca za podatke iz pretprošlog meseca.

Podaci na sajtu: http://www.census.gov/foreign-trade/www/press.html.


http://www.census.gov/foreign-trade/www/press.html




Promene u veličini uvoza i izvoza kao i razlika između ta dva pokazatelja (trade balance) su važna

merila za procenu ekonomskih trendova kako u zemlji tako i u inostranstvu. Statističke brojke tog

indikatora mogu da imaju direktnog uticaja na fmansijska tržišta a naročito na kamatnu stopu i samim

tim na vrednost valute na Forex marketu.

S toga Dolar je posebno osetljiv na promene već sada hroničnog trgovinskog deficita koji kako

postaje sve veći i veći u principu kreira veću potražnju za stranim valutama. U isto vreme tržište

obveznica je podložno rizicima rastuće inflacije od povećanja uvoza. Trgovinski bilans takođe igra

važnu ulogu kod procene rasta GDP-a sa posebnom pažnjom na izvoz kao volatilnu komponentu koja

služi kao rani indikator na kvartalnom nivou.

U okviru ovog izveštaja je bilans trgovanja Amerike sa drugim zemljama, na osnovu čega može da se

prati stanje ekonomije u tim zemljama odnosno da bude od koristi onim investitorima koji teže

diversifikaciji svojih

ulaganja.

Uticaj na $: Povećanje deficita vodi ka padu Dolara.

Retail Sales

Retail sales izveštaj je statistika celokupne prodaje na različitim nivoima bilo durable (skuplje, trajnije

robe) ili nondurable (jeftinijih) proizvoda. S obzirom da meri prodaju kao deo potrošnje, ima veliki

značaj na ekonomiju zbog činjenice da na potrošnju otpada oko 2/3 celokupnog bruto društvenog

proizvoda Amerike.

Indikator meri totalnu potrošnju kao i posebnu statistiku koja izuzima prodaju motornih vozila koja

ima tendenciju velikih skokova i padova iz meseca u mesec.




Izvor: The Census Bureau of the Department of Commerce. Vreme izlaženja: 14:30, oko 14-tog u mesecu za podatke iz prošlog meseca.

Podaci na sajtu: http://www.census.gov/svsd/www/advtable.html


Za investitore je vrlo bitno da znaju kakvo je raspoloženje među potrošačima jer time dobijaju sliku u

kom pravcu se kreće ekonomija. Svaka promena u njihovom ponašanju i navikama predstavlja vodeći

indikator trenda potrošnje. To je naročito bitno za tržišta akcija i obveznica. Za akcije solidan

ekonomski rast se prevodi kao zdrav profit kompanija što vodi ka rastu njihovih akcija na berzi. Što se

tiče fiksnih hartija od vrednosti, jak ekonomski rast predstavlja problem za inflatorni pritisak što može

nepovoljno da utiče na tržište obveznica. Za Forex market svaki rast u potrošnji znači da ekonomija

raste a samim tim su veći izgledi da će vrednost valute rasti takođe.


Industrial Production/Capacity Utilization

Index industrijske proizvodnje meri količinu proizvoda koji izađu iz fabrika, rudnika i energetskih postrojenja. U isto vreme Capacity Utilization pokazuje efikasnost upotrebe resursa u okviru fabrika.

Izvor: Federal Reserve.

Vreme izlaženja: 15:15 (CET), oko 15-tog u mesecu za podatke iz prošlog meseca.

Podaci na sajtu: http://www.federalreserve.gov/releases/G17/


http://www.census.gov/svsd/www/advtable.html

http://www.federalreserve.gov/releases/G17/




Veća proizvodnja u fabrikama obično znači dobru vest za tržište akcija koje voli zdravu ekonomiju i

time bolje profite kompanija. Tržište obveznica u isto vreme vodi računa na brz rast ekonomije zbog

inflatornog pritiska.

Fed naročito prati izveštaj o Capacitv Utilization jer svaki rast indeksa iznad 85% predstavlja pritisak

na inflaciju a time i signal za centralnu banku da adekvatno usaglasi svoju politiku kamatne stope koja

takođe utiče na vrednost dolara.


Housing Starts

Housing starts indikator meri broj započete gradnje stambenih objekata (za jednu i više porodica)

svakog meseca. U okviru ove vesti je i Building Permits indikator (dozvole za izgradnju) koji takođe

iznosi broj podnetih molbi za izradnju stambenih objekata u toku meseca.

Izvor: The Census Bureau of the Department of Commerce

Vreme izlaženja: 14:30, oko 16-tog u mesecu za podatke iz prošlog meseca.

Podaci na sajtu: http://www.census.gov/const/www/newresconstindex.html


http://www.census.gov/const/www/newresconstindex.html




Izgradnja kuća obično nosi sa sobom takozvani "domino efekat" jer veći ili manji broj započetih

objekata utiče na to da li će domaćinstva više ili manje kupovati nameštaj, kućne aparate i slično u

budućnosti što opet ima uticaja na ostale subjekte u ekonomiji.

Podatak o broju započetih kuća takođe dosta govori o stepenu sigurnosti u nacionalnu ekonomiju, jer

se izradnja kuća neće povećati ukoliko su ekonomski uslovi lošiji ili se očekuju da budu slabiji u

neposrednoj budućnosti.

Building permits (dozvole za izgradnju) obično prethode podatku o izgradnji i nagoveštavaju kakva je

situacija na tržištu nekretnina. Obe vesti su dosta značajne za ekonomiju generalno pa tako i za skoro

sva tržišta. Ukoliko su indikatori pozitivni to ima podršku za dolar jer govori o snažnom stepenu

ekonomije i rastu kamatne stope a tim nagoveštava i jaču valutu.


PPI

Producer Price Index (PPI) je statistika koja meri prosečan nivo cena na osnovnom, proizvođačkom

nivou uglavnom proizvoda koji su gotovi i spremni za distribuciju u maloprodaji. Kao poseban indeks

u okviru PPI-a je i statistika koja isključuje cene nafte i hrane (Core PPI) kao vrlo volatilnu kategoriju

podložnoj sezonskim promenama cene.

Izvor: Bureau of Labor statistics, U.S. Department of Labor.

Vreme izlaženja: 14:30, oko 20. u mesecu za podatke iz prošlog meseca.

Podaci na sajtu: http://stats.bls.gov/news.release/ppi.toc.htm


http://stats.bls.gov/news.release/ppi.toc.htm




S obzirom da PPI indeks meri prosečne cene proizvoda u fiksnoj potrošačkoj korpi na prizvođačkom

nivou deo te inflacije se prenosi i na potrošače na maloprodajnom nivou koji se opet meri posebnom

statistikom - CPI.

U svakom slučaju podatak PPI-a je bitan za investitore jer oni time imaju uvida i mogu da anticipiraju

eventualne inflatorne pritiske u mesecima koji dolaze što može imati uticaja na njihove investicije

zbog direktne korelacije između nivoa inflacije i kamatne stope.

Što je percepcija inflacije veća to su veće šanse da rastu kamatne stope. To kao posledicu ima efekta

na sva tržišta a naročito na Forex i Bond market. Dok cene obveznica padaju kad su kamate veće,

valuta obično raste zbog potencijala većeg prinosa na investicije.


CPI

Consumer Price Index (CPI) meri prosečnu cenu fiksnih artikala proizvoda i usluga u potrošačkoj

korpi u maloprodaji. Promena na mesečnom nivou CPI-a predstavlja stopu inflacije. Kao i kod PPI-a,

postoji i osnovni CPI (Core index) koji takođe daje statistiku bez volatilnih cena nafte i

poljoprivrednih proizvoda.




Izvor: Bureau of Labor statistics, U.S. Department of Labor.

Vreme izlaženja: 14:30 (CET), oko 20. u mesecu za podatke iz prošlog meseca.

Podaci na sajtu: http://stats.bls.gov/news.release/cpi.toc.htm


CPI predstavlja „benchmark" kada je u pitanju merilo inflacije jer prati povećanje cena artikala u

potrošačkoj korpi i slično kao i za PPI samo još izraženije kroz Consumer Price Index investitori

imaju uvida u jačinu inflacije što može imati uticaja na njihove investicije zbog direktne korelacije sa

kamatnom stopom.

Što je percepcija inflacije veća to su veće šanse da rastu kamatne stope. To kao posledicu ima efekta

na sva tržišta a naročito na Forex i Bond market. Dok cene obveznica padaju kad su kamate veće,

valuta obično raste zbog potencijala većeg prinosa na investicije.

Naravno ovde se misli na umeren odnosno kontrolisani nivo inflacije za razliku od prekomeme ili hiperinflaicje koja generalno nanosi stetu ekonomiji i negativno utiče na vrednost valute.



http://stats.bls.gov/news.release/cpi.toc.htm



Leading Indicators

Indeks 10 vodećih indikatora iz različitih segmenata ekonomije radi predviđanja ekonomskih trendova

u skorijoj budućnosti.

lzvor: The Conference Board

Vreme izlaženja: 14:30 (CET), svake treće nedelje za podatke iz prethodnog meseca

Podaci na sajtu: http://www.tcb-indicators.org/.

1 .Kamata: The interest rate spread between 10-year Treasury notes and the fed funds rate.

2.1nflacija: The inflation-adjusted, M2 measure of the money supply.

3.Prosečna radna nedelja: The average manufacturing workweek. 4.Narudžbine u Proizvodnji potrošnih dobara: Manufacturers' new orders for consumer goods and

materials.

5.1ndex Akcija: The S&P 500 measure of stock prices. ć.Isporuke: The vendor performance

component of the NAPM index.

7.Prijave nezaposlenih: The average level of weekly initial claims for unemployment insurance.

8.Dozvole za gradnju: Building permits.

9.Očekivanja potrošača: The University of Michigan index of consumer expectations.

10. Narudžbine za kapitalne proizvode van vojne industrije: Manufacturers' new orders for

nondefense capital goods


http://www.tcb-indicators.org/




Za investitore je značajno da imaju dobar pregled kuda ide ekonomija jer od toga zavisi uspeh

njihovog ulaganja u razne investicije. Tako je za onog ko ulaže u akcije kompanija bitno da je jaka

ekonomija jer time jačaju i same kompanije, dok je recimo tržište obveznica jako osetljivo na brzinu

rasta ekonomije i na posledice inflatornog pritiska.

Indeks vodećih indikatora (Leading Indicators) je kreiran da predvidi tačku preokreta u ekonomiji kao

što je recimo recesija. S druge strane što je jači signal jačanja ekonomije veća je potražnja za

kreditima a time i jača pritisak na Fed da poveća kamatnu stopu.


Consumer Confidence

Conference Board sprovodi mesečnu anketu među 5000 domaćinstava u vezi njihovog poverenja u

ekonomiju kao i njihovog očekivanja budućih ekonomskih uslova. Index se sastoji iz dvapod indexa:

Current conditions (trenutno stanje) i Expectations (očekivanja). Expectaitions index zauzima 60% i

predstavlja bolji 'leading indicator' u odnosu na Current conditions index.

Izvor: The Conference Board

Vreme izlaženja: 16:00 (CET), poslednji utorak u mesecu za tekući mesec Podaci na sajtu: http://www.tcb-indicators.org/.


http://www.tcb-indicators.org/




Izveštaj je posebno bitan za tržište akcija i obveznica. Jaki ekonomski uslovi utiču na rast

korporativnih profita i time na skok cene akcija, dok tržište obveznica interesuje da li jak ekonomski

rast vodi ka inflatornom pritisku što može da utiče negativno na cene fiksnih hartija od vrednosti.

Što se tiče valuta, svaka povećana aktivnost potrašača i njihovo pozitivno mišljenje o ekonomiji vodi

ka dobroj podršci za domicilnu valutu, tj. Dolar.


Durable Goods Orders

Durable Goods Orders indikator reflektuje sve narudžbine kod domaćih proizvođača za trenutnu ili

isporuku u budućnosti izražen u dolarima. Durable goods su trajniji, malo skuplji proizvodi kojima je

životni vek najmanje 3 godine (bela tehnika, nameštaj, automobili, kompjuteri i slično).

Izvor: The Census Bureau of the Department of Commerce.

Vreme izlaženja: 14:30 (CET), oko 26. u mesecu za prethodni mesec

Podaci na sajtu: http://www.census.gov/ftp/pub/indicator/www/m3/index.htni.


http://www.census.gov/ftp/pub/indicator/www/m3/index.htni




Opipavanje pulsa ekonomiji je bitno za investitore tako da je durable goods indikator važan pokazatelj

ekonomskog rasta jer prikazuje koliko fabrike i proizvođači imaju posla u bliskoj budućnosti kroz

narudžbine za njihove proizvode i drugim rečima govore investitorima šta da očekuju od sektora

proizvodnje kao važnog segmenta ekonomije.

Podrazumeva se da ako narudžbine rastu da privatnici i kompanije dobro napreduju u svom poslu i da

mogu i da su spremni da potroše više novca za određene proizvode. Rast biznis aktivnosti vodi ka

povećanjima za razne vrste kredita što može dovesti do povećanja kamata.


Gross Domestic Product (GDP)

GDP je najšira statistika koja meri stepen ekonomske aktivnosti jedne zemlje i to u skoro svim

segmentima ekonomije. Indikator obuhvata stopu promene u kompletnom obimu proizvodnje i usluga

za određeni kvartal na godišnjem nivou.

Izvor: Bureau of Economic Analysis, U.S. Department of Commerce.

Vreme izlaženja: 14:30 (CET), treća ili četvrta nedelja u mesecu (advance) za prethodni kvartal sa

revizijama koje se naknadno objavljuju u drugom (preliminary) i trećem mesecu (fmal) tog kvartala.

Podaci na sajtu: http://www.bea.doc.gov/bea/dnl.htm.


http://www.bea.doc.gov/bea/dnl.htm




Jedan od glavnih komponenata GDP-a je potrošnja (Consumption) koja pokriva 2/3 statistike i koja

daje sliku o snazi ekonomije kroz poverenje potrošača. Neki od ostalih segmenata su takođe

investicije, izvoz, državna potrošnja, trgovinski bilans, zaposlenost, zalihe i drugo.

Jedan od važnih činilaca GDP-a je i GDP deflators koji meri promenu cena za kompletan GDP kao i

za svaki od komponenata u okviru indikatora i koji predstavlja važnu statistiku na koju naročito Fed

obraća pažnju kada određuje politiku kamatne stope. Za razliku od CPI koji predstavlja potrošačku

korpu sa fiksnim artiklima u njoj, deflator je fleksibilan i daje podatke i za one artikle koji su trenutno

više zastupljeni od ostalih te je tako realnija statistika.

Tržište akcija i fiksnih instrumenata reaguju različito na brojke GDP-a tako dok rast GDP-a

podrazumeva jaku ekonomiju koju vole kupci akcija, tržište obveznica se boji da će rast ekonomije

dovesti do rasta kamata a samim tim i do pada cena fiksnih hartija od vrednosti.





Kalendar ekonomskih izveštaja

U nastavku dajemo primer kalendara ekonomskih izveštaja za prvu polovinu septembra 2008. (izvor:

http://www.dailyfx.com/calendar/briefing/).


http://www.dailyfx.com/calendar/briefing/



Ostali faktori od uticaja na forex tržište

Mnogi drugi faktori mogu imati značajan uticaj na valutu jedne zemlje: politički događaji, političke

krize, društveni faktori i izjave značajnih i uticajnih ljudi.

Politički problemi

Priroda politčkih problema je poznata svima, tako da malo po malo investitori i trejderi vremenom

preduzimaju odgovarajuće akcije (na primer, prodajući svoje pozicije, ako se situacija pogoršava). Na

taj način se uticaj političkih događaja vremenom "ugrađuje" u cenu, odnosno kurs. Njihov uticaj na

forex tržište nije iznenadan i nasilan.

Sa druge strane, političke krize nisu poznate pre nego što se dogode. One mogu imati vrlo snažan

uticaj na promenu deviznog kursa.

Društveni faktori

Društveni faktori i događaji, takođe, mogu imati značajan uticaj na forex tržište, pogotovu ako su

neočekivani. Veliki štrajkovi ili teroristički napadi su primeri takvih događaja.

Izjave uticajnih ljudi

Izjave vodećih ljudi pojedinih zemalja, međunarodnih organizacija i centralih banaka, od velikog su uticaja na kretanje deviznih kurseva. Među najuticajnije ljude, čije se izjave pažljivo osluškuju i

tumače na forexu, spadaju3:

3 Informacija aktuelna početkom 2008. godine




Ben Bernake, predsedavajući

Američkih Federalnih Rezervi

Jean-Claude Trichet, predsednik

Evropske Centralne Banke

Henry Paulson, državni sekretar Američkog Trezora

Peer Steinbrück, Ministar Finansija Nemaćke

Toshihiko Fukui, guverner

Centralne Banke Japana

Fukushiro Nukaga, ministar

finansija Japana

Zlato i nafta

Zlato i nafta su vrlo blisko su povezani sa forex tržištem. Često se kretanje cene ove dve robe

posmatra kao vodeći indikator u donošenju odluka o kupovini/prodaji na forexu.

Zlato

Pre nego što pređemo na dalju analizu, pogledajmo sledeću tabelu:

Proizvodnja zlata po zemljama 2007 (t)

Kina 276 11.3%

Juznoafrička Rep. 272 11.1%

SAD 255 10.4%

Australija 251 10.3%

Indonezija 171 7.0%

Peru 167 6.8%

Rusija 152 6.2%

Kanada 93 3.8%




Ostali 807 33.0%

TOTAL 2444 100.0%

Izvor: http://www.goldsheetlinks.com/production.htm

Zbog čega cena zlata ima negativnu (ili inverznu) korelaciju sa US dolarom, iako su SAD jedan od

najvećih proizvođača zlata na svetu? Odgovor je jednostavan (ili možda nije?). Očigledan razlog

ovakvog odnosa leži u tome što jak dolar, prirodno, može da kupi više unci zlata, a slabiji – manje.

Postoji, međutim, i još jedan, manje očigledan razlog. Pre nekoliko decenija, tokom perioda kriza i

neizvesnosti, investitori su težili da presele svoj kapital iz dolara u zlato, kao bezbednu luku.

Ako pogledamo brojeve, videćemo da je US dolar pao na svoj istorijski minimum (Mart 2008) u

odnosu na neke valute, uključujući EUR, CHF i CAD, dok je u isto vreme, cena zlata dostigla svoj

najviši nivo ikada zabeležen (do sada).

Kanadski (CAD) i australijski (AUD) dolar su neke od glavnih valuta koje imaju pozitivnu ili direktnu

korelaciju sa zlatom. Australija je jedan od najvećih svetskih proizvođača zlata i, kao rezultat toga,

korelacija AUD i zlata je oko 80%, tako da australijski dolar uvek ima koristi od porasta cene zlata i,

isto tako, opada kada i zlato. Kanadskidolar, zato što je Kanada treći najveći izvoznik zlata na svetu,

što dovodi do toga da se CAD i zlato kreću u istom smeru, iako je stepen te korelacije nešto niži nego

kod AUD.

Kakav će biti slučaj sa evrom i drugim valutama gde ne postoji takva uzajamna veza sa zlatom?

Ostale glavne valute će imati pozitivnu korelaciju sa zlatom, jer se i te valute i zlato izražavaju u

USD.

Cena nafte

Generalno govoreći, porast cene nafte dovodi do povećanja troškova transporta, energije, grejanja,

kao i gotovo svakog proizvoda. Argumenti u prilog indirektne veze USD i cena nafte:

SAD čine svega 5% svetske populacije, ali troše oko 25% svetske energije bazirane na

fosilnim gorivima

SAD uvoze 75% nafte koju troše, a poseduju svega 2% svetskih rezervi ove sirovine

Zbog zavisnosti od nafte i inostranih dobavljača, bilo koje povećanje cene ili poremećaj u

snabdevanju, negativno utiče na američku ekonomiju (i na USD) što je pogađa više nego bilo koju

drugu naciju.

Kanada je jedna od malog broja razvijenih zemalja koja je neto izvoznik energije (nafte). Ova zemlja

je druga u svetu po veličini svojih rezervi nafte, odmah posle Saudijske Arabije. Iz tog razloga,

kanadski dolar ima veoma čvrstu direktnu korelaciju sa cenom nafte.

Kuda ide nafta?

Stručnjaci iz oblasti naftne industrije usvojili su tzv. Hubertovu krivu za predviđanje proizvodnje

nafte u narednim decenijama:


http://www.goldsheetlinks.com/production.htm



Prema ovoj projekciji, proizvodnja nafte dostiže svoj vrhunac negde između 2000 i 2010 (je li to

upravo sada, 2008?). Trenutno (April 2008) cena nafte na svetkim berzama je oko 100 USD za barel,

ali šta će se dogoditi, ako je ovo predviđanje tačno? Cena će verovatno dostići nekoliko stotina dolara.

Za razmišljanje: Nedavno su predsednici nekoliko zemalja velikih proizvođača nafte izrazilo

zabrniutost zbog slabog US dolara i objavili su svoju nameru da u buduće cenu nafte iskazuju u EUR,

a ne u USD. Šta mislite, kakav bi to uticaj imalo na US dolar? To bi stavilo još jedan teg oko nogu

USD vukući ga naniže, a tražnja za eurom bi porasla.

Uobičajena praksa "fundamentalista"

Odstupanje objavljenih podataka

Uobičajena praksa koju primenjuju trejderi koji trguju na kratak rok prateći fundamentalne podatke

(tzv. news ili events traders) zasnovana je na odstupanju stvarnih vrednosti ekonomskih pokazatelja

od očekivanih. Kada se objavljuje neki od važnih makroekonomskih pokazatelja, obično se prikazuju

tri broja:

prethodna vrednost, stvarni podatak za prethodni period (mesec ili kvartal)

očekivana vrednost, podatak koji eksperti očekuju da bude objavljen (obično se uzima

prosek mišljenja 20 eksperata iz pojedinih oblasti)

stvarna vrednost, odnosno stvarno objavljeni podatak

Ova vrsta trejdera obraća pažnju na poslednje dve (očekivana i stvarna) vrednosti. Što je veće

odstupanje stvarnog od očekivanog podatka, značajniji će biti uticaj na vrednost valute.




U ovakvim izveštajima ne postoji "dobra" ili "loša" vrednost nekog pokazatelja. Postoji samo "bolja"

ili "lošija od očekivane" vrednosti. Naime, ako su očekivanja da se u određenom mesecu kreira 50.000

novih radnih mesta, a stvarni podatak bude 45.000, to je lošije od očekivanog, mada i dalje pozitivan

pokazatelj. Da je kreirano 60.000 novih radnih mesta, to bi bilo bolje od očekivanog i dovelo bi do

porasta vrednosti domaće valute.

Carry Trades

Većina trejdera koji trguju koristeći fundamentalne pokazatelje, čine to na dugi rok. Ovo je zbog toga

što se promene u ponudi i tražnji, najčešće, odvijaju sporo. Carry Trades je praksa korišćenja

pogodnosti različite kamatne stope između valutnih parova. Mnogi od ovih trejdova imaju dugoročni

vremenski okvir. Radi se, naime, o tome da se kupuje valuta na koju se dobija viša kamata,

istovremeno prodajući valutu na koju se plaća niža kamata. Na taj način, osim na promeni kursa,

trejder može zaraditi i na razlici u kamati. Evo primera carry trade valutnog para kod koga je kamatni

diferencijal 5%.




Kupi

USD

Prodaj

JPY

Ulazimo u dugu poziciju, tj.

kupujemo USD/JPY

Dobijamo: 5,25% kamatu na USD

Plaćamo: 0,25% kamatu na JPY

Profit je 5% na razlici u kamati,

pod uslovom da je kurs ostao isti

Kupi

USD

Ulazimo u dugu poziciju, tj.

kupujemo USD/JPY

Dobijamo: 5,25% kamatu na USD

Plaćamo: 0,25% kamatu na JPY

Profit je 5% na razlici u kamati,

pod uslovom da je kurs ostao isti

Prodaj

JPY

Dakle, pravilo kod Carry Trade-a je 1) nađi valutni par sa velikom razlikom u kamati, koji je

istovremeno 2) u rastućem trendu, i 3) kupi valutu koja donosi veću kamatu, a prodaj onu na koju se

plaća niža kamata. Na taj način se ostvaruje zarada i na promeni kursa i na kamati.

Povezanost sa berzom akcija

Kada berza akcija u jednoj zemlji donosi veće prinose nego u drugoj, fundamentalisti kupuju valutu

one zemlje čija berza akcija donosi veći profit. Ovo se dešava zbog toga što će investitori koji kupuju

akcije na globalnom tržištu uočiti korist od ulaganja u određenu zemlju, što će dovesti do povećanja

tražnje za njenom valutom, a samim tim i do povećanja njene cene.

Trgovanje na bazi vesti i događaja

Ovo je postao veoma popularan način trgovanja u novije vreme. Razlog tome je što se potencijalno

veliki profit može napraviti za samo nekoliko minuta i gotovo bez napora. Ako se, na primer, uzme

prvi petak u mesecu, kada se objavljuju podaci o Non-farm Payroll u Americi, kurs EUR/USD se

može pomeriti oko 150 pipsa (odnosno 1500 $ za samo jedan lot) u toku svega 10 minuta. Ono što

trejderi zanemaruju je rizik koji nosi ovakvo trgovanje. Šta ako ovih 150 pipsa krene protiv vas? Čak i

ako stavite stop-loss nalog, zbog turbulentnog kretanja berze, vaš broker nije uvek u stanju da izvrši

taj nalog. Drugi razlog, zbog koga može doći do neizvršavanja stop-loss naloga je taj što se kada dođe

do objavljivanja neočekivanih vrednosti, kurs napravi gep, "preskačući" tako cenu koju ste naveli u

stop-loss nalogu. U ovakvim slučajevima broker neće snositi gubitak, a ponudiće vam cenu koja je

najbliža onoj koju ste naveli, a ona može biti 50, 70 ili 100 pipsa protiv vas. Ovaj broj pipseva, može

značiti margin call ili veliki gubitak, da ponovimo, za samo 10 minuta.

Moguće je, takođe, da na istu vest tržište reaguje tako što će cena prvo otići snažno u jednom pravcu,

a zatim, posle nekoliko minuta, da se vrati isto toliko, čak i više u drugom. Činjenica je da se ne može

predvideti kretanje kursa u ovakvim situacijama. Uzmimo na primer dan kada se objavljuje nivo

kamatne stope neke valute. Ako je prethodnih dana bilo komentara i očekivanja da će doći do

smanjenja kamatne stope, doći će do pada kursa valute i pre nego što vest bude objavljena, a

investitori će prodavati valutu (ulaziti u short pozicije). Kada vest konačno bude objavljena, može

doći do toga da trejderi počnu da kupuju valutu (kako bi zatvorili svoje kratke pozicije) i na taj način

dovedu do porasta kursa valute, suprotno funamentalnom indikatoru!




5. TEHNIČKA ANALIZA

Tehnička analiza je metod prognoziranja kretanja cena akcija, valuta ili drugog tržišnog materijala

proučavanjem indikatora i grafikona kretanja tržišta u prethodnim periodima. Pod terminom "kretanje

tržišta", analitičari podrazumevaju tri osnovna tipa informacija: cena, obim trgovanja i otvoreni

interes.

Informacija o ceni može biti stvarna cena akcija, ili vrednost berzanskih indeksa. Obim trgovine je

vrednost sklopljenih ugovora za određeni period (na primer, za jedan dan). Otvoreni interes je broj

pozicija koje nisu zatvorene na kraju dana. Naravno, ne koriste se sva tri indikatora u istoj meri.

Najlakši za korišćenje je cena i većina metoda analize primenjuje se upravo na nju. Podaci o cenama

su lako dostupni, a imajući u vidu da su berze kompjuterizovane, podaci o sklopljenim ugovorima

dostupni su u informacionim sistemima širom sveta u toku par sekundi. Operateri koji rade u

berzanskoj sali unose podatke odmah po sklapanju ugovora. Podaci se trenutno pojavljuju na tikeru

(elektronska tabla na zidu berze na kojoj se objavljuju podaci), i u isto vreme na svim

informacionim servisima u svetu. Na primer, na Internetu postoji mnoštvo takvih servisa; na CNBC

televizijskoj mreži u toku programa u dnu ekrana vašeg televizora konstantno "klizi" traka sa

podacima o trenutnim događanjima na berzi, i tako dalje.

Obim trgovine, takođe igra značajnu ulogu u prognoziranju, i predstavlja sekundarni indikator

uporediv sa lakmus papirom. Na žalost, njega je teško jednoznačno odrediti na svim tržištima, a

podaci obično pristižu uz malo zakašnjenje. Budući da je specifičan metod, obim trgovine se ređe

koristi za prognoziranje.

Otvoreni interes se, u svom klasičnom obliku, može sresti kod trgovine robnim fjučersima. Na nekim

tržištima vrednost ovog pokazatelja se, u njegovoj idealnoj formi, praktično ne može odrediti. On se

uglavnom koristi za opredeljivanje tekuće likvidnosti tržišta, zainteresovanosti učesnika i osnovanosti

cenovnih trendova. Po stepenu važnosti, otvoreni interes se nalazi na trećem mestu, ali ga nikako ne

treba ignorisati.

Profesionalna tehnička analiza nastoji da iskoristi maksimalnu količinu dostupnih informacija, tako da

preovlađujući stav da je tehnička analiza "prognoziranje cena na osnovu njihovog kretanja u prošlosti"

nije sasvim precizan.

Osnovni postulati

Na prelazu između 19. i 20. veka Čarls Dou (Charles Dow) je, u nekoliko svojih tekstova, postavio

temelje moderne tehničke analize. Po njemu je ova teorija dobila ime – Dou teorija. Tri su osnovna

postulata teorije Dou:

1. cena odražava sve

2. postoji pravilnost u kretanju cena, ili – istorija se ponavlja

3. "šta se dešava" je važnije nego "zašto se to dešava"

Cena odražava sve. Tehnički analitičari smatraju da tržišna cena u potpunosti odražava sve

raspoložive informacije i znanje koje imaju učesnici, uključujući trejdere, investitore, portfolio

menadžere, fundamentalne i tehničke analitičare, stratege i mnoge druge.

Postoji pravilnost u kretanju cena. Ova aksioma je osnova za nastanak svih metoda tehničke analize.

Pravilnost se u terminologiji tehničke analize zove "trend" i označava određeni pravac kretanja cena,

tako da je glavni zadatak analitičara uočavanje i analiza trendova i njihovih karakteristika u cilju

ostvarivanja profita. Pri izučavanju trendova, analitičari i trejderi (berzanski trgovci) koriste njutnov




zakon inercije koji, uz prilagođenu terminologiju, glasi "trend će nastaviti da se razvija u istom

pravcu, sve dok ne oslabi". Drugim rečima, "veća je verovatnoća da će se postojeći trend nastaviti,

nego da će promeniti smer". Ipak, tehnička analiza je razvila sofisticirane alate koji treba da ukažu na

moguće promene trendova.

Šta se dešava je važnije nego zašto se to dešava. U svojoj knjizi “Psihologija tehničke analize”, Toni

Plamer kaže:”Tehnički analitičar o ceni zna sve, ali o vrednosti ništa.” Zaista, “tehničare” zanima

samo koja je trenutna cena i kako se ona kretala u prošlosti. Tržišna cena je rezultat borbe snaga

ponude i tražnje za akcijama preduzeća. Dok će fundamentalni analitičar istraživati zašto je cena

porasla ili opala, dotle “tehničara” zanima samo činjenica da se to desilo. Na pitanje zašto je cena

porasla, tehničar će reći: jednostavno, više je kupaca (tražnja) nego prodavaca (ponuda).

Osnovni koraci u analizi

Mnogi analitičari primenjuju pristup koji se sastoji od tri koraka:

- analize šireg tržišta (predstavljenog berzanskim indeksom)

- analize kretanja indeksa privrednih sektora

- analize kretanja cena pojedinih preduzeća

Ovaj pristup podseća na fundamentalnu analizu uz jednu veliku razliku, predmet analize su samo

podaci sa finansijskog tržišta: cena, obim trgovanja i sl. Osim toga, metod analize je potpuno isti bez

obzira da li se radi o čitavom tržištu, sektorima ili preduzeću. Takođe je svejedno da li su u pitanju

akcije, indeksi ili roba. Svi podaci su prikazani grafikonima i analiziraju se na isti način, bez obzira na

vremenski okvir, tj. da li grafikon predstavlja podatke za poslednje dve godine ili za poslednja dva

sata.

Osnovne vrste grafikona

Postoji izreka da slika govori koliko i hiljadu reči. To je osnovni razlog što su grafikoni osnovni način

predstavljanja podataka u tehničkoj analizi. Postoji mnoštvo različitih vrsta grafikona i njihovih

kombinacija, ali ovde će biti prikazani samo osnovni.

Linijski grafikon

Ovaj grafikon se koristi za predstavljanje serije podataka na taj način što se svaki podatak označava

jednom tačkom, a zatim se ove tačke povežu linijom. On se koristi kada je raspoloživa veći broj

numeričkih podataka, te je teško iz samih brojeva uočiti opšti trend. Pogodan je, takođe, i za

pravljenje dugoročnih prognoza.

Sledeći linijski grafikon predstavlja kretanje kursa valutnog para EUR/USD sa 30-minutnim

intervalom. Na Y-osi prikazan je kurs, a na X-osi vremenski period.




Ovaj grafikon može biti mnogo komplikovaniji kada se na njemu iscrta više linija koje predstavljaju

različite podatke.

Palica (Bar chart)

Stubić ili Bar chart je jedan od grafikona koji se najćešće koristi za analizu berzanskih trendova, jer

odražava sve najbitnije događaje u toku dana (ili drugog perioda). Njegov drugi naziv "High-Low-

Open-Close" (Najviša-Najniža-Početna-Krajnja), ukazuje koji podaci nalaze svoj odraz na ovom

grafikonu. Naime, za njegovo konstruisanje, koriste se podaci o kretanju cene pojedinih akcija,

berzanskih indeksa, valuta itd, i to: cena prilikom otvaranja berze (Open), najviša (High) i najniža

(Low) dostignuta dostignuta cena, kao i cena u momentu zatvaranje berze (Close).




Na X-osi predstavljen je vrmenski period na koji se podaci odnose, a na Y-osi kurs EUR/USD. Šta

prikazuje ovaj grafikon?

- donji krak (tačka) grafikona odražava najnižu (Low) cenu u toku dana

- gornji krak prikazuje najvišu (High) cenu

- crtica sa leve strane palice pokazuje nivo cene na početku perioda (Open)

- crtica sa desne strane označava cenu na kraju perioda (Close) - dužina (ili visina) cele palice pokazuje raspon između najviše i najniže cene, a to znači: što je palica

duža to je ovaj raspon (fluktuacija) veći

- raspon između crtica sa leve i desne strane palice ukazuje na variranje između cene na početku i na

kraju perioda

- ukoliko se crtica sa leve strane nalazi ispod one sa desne strane, to znači da je cena na početku

perioda bila niža od cene na kraju

Stubići

Grafikon u obliku stubića (pravougaonika vertikalno iscrtanih u odnosu na X-osu) najčešće se koristi

za prikazivanje obima trgovanja (volume). Na X-osi prikazuje se period, koji ože biti od 1 minuta do

više meseci, a na Y-osi volumen iskazan brojem akcija ili vrednošću trgovanja datog valutnog para.




Point & Figure

Ovaj tip grafikona koristi se za identifikovanje nivoa podrške i otpora. On ignoriše faktor vremena i

usredsređuje se isključivo na kretanje cena – niz krstića (X) i kružića (O) može da se odnosi na jedan

minut kao i na više dana ili nedelja. Svaki krstić označava porast cene za određeni unapred definisani

interval, a to može biti 1 ili više dolara, procenata i sl. Svaki kružić označava pad cene za jedan

interval. Osetljivost grafikona može se menjati variranjem zadatog intervala promene cene.




Niz krstića ukazuje na rastući trend, dok niz kružića predstavlja opadajući trend. Promena trenda za

jedan interval rezultira formiranjem nove kolone (niza X ili O).

Japanske sveće

Analiza i prognoziranje pomoću japanskih sveća jedan je od najpopularnijih metoda tehničke analize.

Svaki raspored High-Low-Open-Close cena ima svoj (japanski) naziv koji je međunarodno usvojen.

Po načinu konstrukcije, ovaj grafikon je sličan palica grafikonu. Po izgledu, sveća se razlikuje od

palice po tome što se raspon između Open i Close cene prikazuje pravougaonikom, a ne linijom. Ovaj

raspon se naziva - telo sveće, i ono može biti obojeno crnom ili belom bojom. Ako je cena na

otvaranju veća od cene kod zatvaranja, telo sveće je crveno. U suprotnom slučaju, telo sveće je

zeleno. Ovo je veoma praktičan način grafičkog prikaza, jer se već na prvi pogled, na osnovu boje,

uočava odnos između Open i Close cene. Savremeni kompjuterski programi za tehničku analizu

koriste i alternativne metode bojenja tela sveće, tako što pozitivne dane (Close>Open) boje zelenom,

plavom ili belom bojom, dok je za negativne standardna crvena ili eventualno crnom bojom.




Trendovi

Trend odražava prosečnu promenu cene akcija tokom određenog vremenskog perioda. Oni postoje

uvek i na svakoj berzi, i mogu se podeliti u tri grupe: rastući (Bull), opadajući (Bear) i bočni (Sideway

- bez izraženog trenda).

Tokom rastućeg trenda, cene su generalno iz perioda u period sve više, dostižući sve veće maksimalne

(High) i minimalne (Low) vrednosti. Ovaj trend karakteriše pozitivna prosečna stopa promene cena.

Kada preovlađuje opadajući trend, cene akcija su sve niže tokom vremena. Periodični maksimumi i

minimumi su sve niži u odnosu na prethodni period. Ovaj trend karakteriše negativna prosečna stopa

promene cena.

U periodima bez izraženog trenda, promena cena je minimalna i najčešće čas raste, čas opada, ne

uzimajući pri tom uočljivu ni uzlaznu ni silaznu liniju kretanja.

Aktuelni rastući ili opadajući trend ima tendenciju da nastavi da raste, odnosno opada sve dok ne dođe

do promene uslova na tržištu, ili dok ne dođe do promene nekih okolnosti kod pojedinačne firme.




Analitičari cenovnih grafikona pokušavaju da lociraju momenat kada će doći do ovih obrta. Donoseći

odgovarajuće odluke, odnosno, u berzanskom žargonu, zauzimajući pozicije, neposredno pre

očekivanih momenata obrta, brokeri uspevaju da realizuju značajnu zaradu.

Vrste trendova

Termin "trend" označava određeni pravac kretanja cena, tako da je glavni zadatak tehničke analize

upravo uočavanje i analiza trendova, odnosno njihovih karakteristika od momenta nastanka do kraja.

Postoje tri tipa trendova:

uzlazni ili rastući (bullish), kada cene rastu

silazni ili opadajući (bearish), kada cene opadaju

neutralni ili bočni (sideway), kada se cene praktično ne menjaju u okviru određenih granica

Sva tri tipa trenda se vrlo retko sreću u svom čistom obliku. Da bi bilo jasnije, rastući trend se može

definisati kao onaj kod koga preovlađuje rast cena, to jest po veličini je veći nego pad. Kod

opadajućeg trenda, preovlađuje kretanje cena naniže, dok kod bočnog trenda, kolebanje cena u odnosu

na prethodne je gotovo beznačajno.

Grafikon rastućeg (bullish) trenda:

Grafikon opadajućeg (bearish) trenda:




Grafikon bočnog (sideway) trenda:

Pri izučavanju trendova, analitičari i trejderi (berzanski trgovci) koriste njutnov zakon inercije koji, uz

prilagođenu terminologiju, glasi "trend će nastaviti da se razvija u istom pravcu, sve dok ne oslabi".

Drugim rečima "veća je verovatnoća da će se postojeći trend nastaviti, nego da će promeniti smer".

Linija trenda od oko 45 stepeni smatra se najpouzdanijom i ako je pod oštrijim uglom nego tržište,

obično ne može dugo da se zadrži u datom pravcu. Ćesto se dešava da se tržišna cena odbija od linije




trenda više puta pre nego što je preseče. Takođe, često je dobra prilika za kupovinu ili prodaju treći

dodir tržišne cene i linije trenda, kako je prikazano na sledećoj slici:

Sledeći grafikon prikazuje kako izgleda probijanje trenda na realnim podacima:




Linije podrške i otpora (Support and Resistance)

Razumevanje koncepta linija podrške i otpora je od velike važnosti za valjanu interpretaciju cenovnih

grafikona. Kao što lopta bačena sa visine više puta pada na tle, a zatim ponovo odskače do određene

visine, tako se i cene akcije kreću unutar svojih prirodnih granica. Naravno, tokom vremena, ove

granice se pomeraju, ali se ipak u, za berzanske pojmove, relativno dugom periodu (do nekoliko

meseci) stabilizuju na određenom nivou.

Kupci i prodavci su konstantno u stanju borbe. Podrška definiše onaj nivo cena na kome kupci imaju

dovoljno snage da odbrane cenu od daljeg pada. Linija otpora predstavlja onaj nivo cena na kome su

prodavci previše jaki da bi dozvolili njen dalji porast. Tokom rastućeg trenda, linija otpora je visina

koju će cena maksimalno dostići na svom putu oporavka. U periodima kada je opadajući trend na

sceni, linija podrške je minimalna cena do koje će cena pasti.

Ovo opšte pravilo važi za najveći deo vremena, međutim i ono ima svoje izuzetke. Radi se o

momentima kada cena probije liniju podrške ili liniju otpora. Kada tokom opadajućeg trenda, cena

probije svoju liniju podrške i dostigne još niži nivo, ova linija najčešće postaje nova linija otpora

(gornja granica). Nasuprot tome, kada tokom rastućeg trenda, cena probije liniju otpora i postavi novu

gornju granicu, ova linija (koja je do skoro označavala maksimum) obično postaje nova linija

podrške.

Kada su linije podrške ili otpora probijene, cena ima tendenciju da nastavi snažno kretanje u istom

pravcu zbog toga što u tom momentu većina učesnika na berzi uoči ovaj proboj, i počinje masovna

kupovina ili prodaja. Međutim, ukoliko proboj ovih linija ne privuče dovoljnu kritičnu masu kupaca

ili prodavaca, natupio je tzv. lažni proboj, i cena se često uskoro vraća u svoje prethodne granice.

Vremensko trajanje određenog nivoa podrške i otpora, definiše snagu ili slabost tog nivoa. Što duže

traje, to je snažnija aktuelna podrška i otpor. Takođe, što je veći obim transakcija pri datom nivou, to

je veća njegova snaga. Slabost ili snaga nivoa porške i otpora određuju koliko će kupovne ili prodajne

moći biti potrebno da se dati nivo probije.

Grafikon sa linijama podrške i otpora na tržišnim podacima:




NE KUPUJTE U BLIZINI LINIJE OTPORA (RESISTANCE)!

NE PRODAJTE U BLIZINI LINIJE PODRŠKE (SUPPORT)!

Sledeći grafikon prikazuje kako linija podrške postaje linija otpora:

Evo kako linija otpora postaje linija podrške na realnom grafikonu:




Kanali

Kada cena tokom određenog perioda oscilira između dve paralelne linije trenda, ona formira tzv.

kanal.

Kada cena dodirne gornju liniju (liniju koja formira kanal), to se može iskoristiti kao signal za

prodaju, a kada dodirne donju liniju (trenda), signal za kupovinu. Za razliku od proboja linije trenda

što singalizira moguću promenu trenda, proboj linije kanala (Channel line) označava očekivano

ubrzanje preovlađujućeg (aktuelnog) trenda. Sa druge strane, kada cena ne uspe da dostigne liniju




kanala, to označava da aktuelni trend polako gubi na intenzitetu i da u sledećem koraku može doći do

proboja donje linije kanala i promene trenda.

Postoje određena pravila trgovanja u pogledu kretanja cene između linija podrške i otpora, kanala, kao

i probijanja istih. Naime, probijanje ili odbijanje od važnih linija pruža mogućnost prvoklasnog trejda,

ukoliko je podržano drugim indikatorima. Drugo, veća je šansa da se cena odbije nego da probije

važnu liniju. Što duže cena pokušava da probije neku važnu liniju, veća je šansa da će je i probiti. Što

je više pokušaja i što oni duže traju, to će probijanje važne linije biti eksplozivnije.

Formacije promene trenda

Glava i ramena (Head and shoulders)

Ovo je jedan od najpoznatijih i najpouzdanijih grafikona od svih alata kojima se služi tehnička

analiza. Formacija "glava i ramena" sastoji se od 3 vrha od kojih su prvi i treći približno iste visine,

dok je srednji – najviši, kreirajući na taj način grafik koji podseća na glavu i ramena čoveka.

Zajednička linija podrške za sva tri vrha se naziva "vrat" ili neckline. Proboj linije vrata (neckline) na

dole, predstavlja potvrdu da je došlo do promene trenda u opadajući.

Grafikon Head and shoulders sa realnim podacima:




Inverzna figura sledi isti model i najčešće predstavlja dno tržišta. Proboj linije vrata na više, signal je

da preovlađuje rastući trend.




Dvostruki vrh (Double top)

Označava promenu trenda od rastućeg u opadajući. Dvostruki vrh je formiran kada cena dostigne

horizontalnu liniju otpora (resistance), zatim se povuče, odnosno opadne do određenog nivoa, pa

ponovo poraste do nivoa otpora, da bi konačno krenula na dole formirajući opadajući trend.

Na prvom dnu se povlači linija koja, kao i kod Head and shoulders, čini neckline. Kada se ova linija

probije u drugom pokušaju, a zatim vrati do visine neckline i ponovo krene na dole, onda imamo

potvrdu da je došlo do promene od rastućeg u opadajući trend.

Grafikon Double top sa realnim podacima:




Dvostuko dno (Double bottom)

Označava promenu trenda od opadajućeg u rastući. Ista, samo inverzna, pravila u odnosu na Double

top, važe kod ovog grafikona.




Formiraju se dva dna na (približno) istoj liniji, koja se naziva linija podrške (support). Nakon

odbijanja od prve linije otpora (resistance), cena pada i dostiže drugo dno koje je na otprilike istom

nivou kao i prvo. Posle toga, cena kreće na više, i probija neckline, što uz kasniju overu iste linije

predstavlja signal da je došlo do promene trenda.

Trostruki vrh i Trostruko dno (Triple tops and Bottoms)

Triple top formacija je slična Head and shoulders i Double top i, u neku ruku, predstavlja njihovu

kombinaciju. Označava okretanje trenda iz rastućeg u opadajući.

U klasičnoj Triple top formaciji sva tri vrha su približno iste visine. Horizontalna linija otpora se

može nacrtati tako da povezuje sva tri vrha. Neckline povezuje 4 linije podrške. Kada se probije

neckline, a zatim to i potvrdi, došlo je do promene trenda.

Suprotno važi za Triple bottom, koji se nalazi kada je tržište na dnu. Probojem njegove neckline, trend

se menja u rastući.

Zaobljeni vrh i zaobljeno dno (Rounded top, Rounded bottom)

Zaobljeni vrh se formira kada tržište polako, ali sigurno prvo raste, a zatim počne lagano da opada. Na

ovaj način može neprimetno doći do promene trenda iz rastućeg u opadajući.

Kod Rouded bottom na isti način se trend menja iz opadajućeg u rastući.

Formacije nastavka trenda

Simetrični trougao




Formacija simetričnog trougla je karakteristična za konsolidaciju preovlađujućeg trenda, za kojom

sledi ubrzano probijanje linije koja čini trougao, a u pravcu nastavka istog trenda.

Na linijama trougla se moraju formirati dva do četiri talasa koji dodiruju linije trougla. U momentu

kada se probije jedna od linija trougla, cena obično nastavlja u pravcu trenda koji je već prisutan.

Rastući trougao

Rastući trougao je indikativan za period konsolidacije tokom perioda rastućeg trenda. Formira se kada

se cena kreće između linije otpora koja je relativno ravna i horizontalna i linije podrške čiji je nagib

rastući.

Što se dve linije više približavaju, to je veća šansa da će doći do proboja. Kada cena snažno probije

liniju otpora, formacija je završena i rastući trend je potvrđen.




Na prethodnom grafikonu se vidi kako se cena konsolidovala gotovo mesec dana u formaciji rastućeg

trougla.

Opadajući trougao

Opadajući trougao je indikativan za period konsolidacije tokom perioda opadajućeg trenda. Formira

se kada se cena kreće između linije otpora čiji je nagib opadajući i linije podrške koja je relativno

ravna i horizontalna.

Kako se dve linije približavaju, to je veća šansa da će doći do proboja. Kada cena snažno probije

liniju podške naniže, formacija je završena i opadajući trend je potvrđen. Naredni grafikon prikazuje

primer opadajućeg trougla na realnim podacima:




Formacije Zastave (Flag)

Ova formacija predstavlja kratkoročnu pauzu u dinamičnom i progresivnom kretanju tržišnog trenda.

Obeležava ga vrlo oštar ulaz u formaciju, a zatim kretanje cene između dve paralelne linije (podrške i

otpora), koje najčešće nisu horizontalne.

Evo kako izgleda formacija zastave na realnim podacima:




Japanske sveće

Ova vrsta grafikona, koja je danas veoma široko u upotrebi, nastala je u 18. veku u Japanu. Izumitelj

ovog grafičkog prikaza, kojim se jednim stubićem prikazuju sve četiri cene je čuveni trgovac pirinčem

Munehisa Koma koji je stekao veliko bogatstvo primenom analize japanskih sveća.

Struktura sveće




Vertikalne crtice iznad i ispod tela sveće nose naziv – fitilj, senka ili krak. Ukoliko je telo sveće

zeleno, onda dužina gornjeg fitilja pokazuje na raspon između najviše i cene na zatvaranju, a dužina

donjeg fitilja - raspon između najniže i cene na otvaranju. Ako je telo sveće crveno (što znači da je

Close manje od Open cene), onda gornji fitilj prikazuje raspon između najviše i cene na otvaranju, a

donji fitilj - raspon između najniže i cene na zatvaranju.

Ekstremni slučajevi, kada nema (ili gotovo da nema) fitilja, nisu retka pojava, a njihovo značenje je

sledeće:

kada je telo sveće zeleno i nema gornjeg fitilja, onda je cena na zatvaranju jednaka najvišoj

ceni

kada je telo sveće zeleno i nema donjeg fitilja, onda je cena na otvaranju jednaka najnižoj ceni

kada je telo sveće crveno i nema gornjeg fitilja, onda je cena na otvaranju jednaka najvišoj

ceni

kada je telo sveće crveno i nema donjeg fitilja, onda je cena na zatvaranju jednaka najnižoj

ceni

Dugačka sveća (Long day)

Dugačka sveća označava veliku razliku između Open i Close cene, tj. označava dugo telo sveće. Šta

se smatra dugim telom? To je pitanje na koje se može odgovoriti samo kada se ima u vidu svaki

grafikon ponaosob. Naime, ako posmatramo 30-minutni grafikon, dugačkom svećom bi smo nazvali

onu čiji je raspon Open-Close na primer 10 pipsa. Ali na dnevnom grafikonu, dugačka sveća će

iznositi oko 50 ili 80 pipsa.

Kratka sveća

Kratka sveća se može interpretirati na isti način kao i duga, relativno u odnosu na vremenski period.




Marubozu

Ovo je duga sveća koja nema jedan ili oba fitilja.

Black Marubozu je duga crna sveća koja nema ni gornji niti donji fitilj. Smatra se izuzetno slabom

svećom, što znači blizinu dna kod opadajućeg trenda. Često se pojavljuje kao deo kontinuiranog

opadajućeg trenda ili kao deo formacije koja ukazuje na obrt ka rastućem trendu, posebno ako se

pojavi tokom opadajućeg trenda. Ova sveća, budući da je crna, pokazuje slabljenje opadajućeg trenda.

Duga crna sveća može biti znak poslednjih prodaja po niskim cenama, i to je razlog zašto se često

javlja kao prvi dan nekoliko narednih formacija koje prethode obrtu ka rastućem trendu.

White Marubozu je dugačka bela sveća bez fitilja. Nasuprot Black Marubozu, ova sveća je često deo

kontinuiranog rastućeg trenda ili očekivanog obrta ka rastućem trendu, posebno ako se pojavi u toku

opadajućeg trenda.

Closing Marubozu nema fitilj koji se proteže od onog dela tela sveće na kome se nalazi Close cena,

bez obzira da li je telo belo ili crno. Ako je telo belo (White Closing Marubozu), onda nema gornji

fitilj, jer se Close cena nalazi na vrhu tela. Black Closing Marubozu nema donji fitilj, jer se Close

cena nalazi na dnu tela.

Opening Marubozu nema fitilj koji se proteže od onog dela tela sveće na kome se nalazi Open cena,

bez obzira da li je telo bele ili crne boje. Ukoliko je telo crno, onda nema gornjeg fitilja, zato što se

Open cena nalazi na vrhu tela. Ovo je sveća koja označava opadajući trend. Ukoliko je telo belo

(White Opening Marubozu), onda nema donjeg fitilja, zato što se Open cena nalazi na dnu tela. Ovo

je sveća koja označava rastući trend.




Spinning Tops

Spinning Top su sveće sa kratkim telom, i sa gornjim i donjim fiiljem čija je dužina veća od dužine

tela sveće. One označavaju neodlučnost između rastućeg i opadajućeg trenda. Boja tela, kao i dužine

fitilja nisu od velike važnosti. Kratko telo u odnosu na dužinu fitilja je ono što ih svrstava u grupu

"spinning top" sveća.

Doji

Ovo je jedan od najvažnijih signala u analizi japanskih sveća. Specifičan oblik sveće je takozvani

"Dodži" (Doji), koji se pojavljuje kada je razlika između cene kod otvaranja i zatvaranja minimalna,

ili kada su ove cene jednake. U tom slučaju sveća poprima oblik krstića (vidi naredni grafički prikaz).

Kada je cena kod otvaranja berze minimalno veća od cene pri zatvaranju, pojavljuje se "zeleni

Dodži". U slučaju da je cena u momentu zatvaranja nešto veća od one na otvaranju, javlja se "crveni

Doži", a kada su ove cene jednake - "mali Dodži". Sami po sebi, "dodži" ukazuje na neodlučno

ponašanje učesnika na berzi, i gotovo uvek se pojavljuje kao deo figure koja signalizira promenu

trenda, a retko kada jedan od trendova preovlađuje.

Sledeći grafički prikaz ilustruje Dodži figuru.

Dragonfly Doji

Dragonfly Doji je još jedan oblik Doji sveće. Ona ima dugačak donji fitilj, sa veoma bliskim ili

jednakim Open i Close cenama. Gornjeg fitilja nema ili je veoma kratak. Svakako, od najvećeg

značaja kod ove sveće je analiza Low cene, koja i ukazuje na neodlučnost iz koje može da implicira

promena trenda. Kada se ova sveća pojavi na dnu trenda, i kada ima veoma dugačak donji fitilj, to

može biti snažan signal budućeg obrta ka rastućem trendu.




Gravestone Doji

Gravestone Doji je forma Doji sveće. Pojavljuje se kada je Doji blizu ili jednak Low ceni u toku dana.

Ako je gornji fitilj dugačak, to znači da je ova sveća deo rastućeg trenda. Trgovina u toku dana se

odvija po cenama višim od cene na otvaranju, da bi se cena na kraju dana vratila na početni nivo, koji

je ujedno i najniži u toku dana. Ovo se ne može tumačiti drugačije nego neuspešan oporavak. Kada se

pojavi, sigurno odslikava neodlučnost i moguću promenu trenda.

Four Price Doji

Ovo je specifičan Doji kod koga su sve četiri cene (Open, Hihg, Low, Close) jednake. Prikaz izgleda

ovako:

Signal koji daje je moguća promena trenda, ali treba čekati konfirmaciju. Sjajna sveća ukoliko pravi

gep u odnosu na prethodnu, postajući "zvezda" (star).

Long Legged Doji

Ovo je sveća kod koje su Open i Close jednaki, dok je raspon između High i Low veći od prosečnog.

Telo sveće se mora nalaziti oko sredine raspona High-Low.

Signalizira moguću promena trenda. Interpretira se kao konsolidacija uz akumuliranje snage. Izuzetno

veliki raspon High-Low može značiti da predstoji značajna promena trenda.




Black Hammer (Black Paper Umbrella)

Black Hammer je jednodnevna formacija koja se sastoji od kratkog crnog tela sveće, bez ili sa kratkim

gornjim fitiljem i sa dugim donjim fitiljem. Ova sveća ima dosta zajedničkih osobina sa Dragonfly

Doji, ali poseduje snažnu implikaciju promene trenda.

Ova sveća se najviše koristi kao deo formacije od nekoliko sveća.

Inverted Black Hammer

Sveća nastaje kada je Close manje od Open, tokom nadprosečno aktivnog perioda (High minus Low

je veće od proseka). Gornji fitilj je daleko veća od dužine tela. Donja senka gotovo da ne postoji.

Ova sveća se naziva još o "padajuća zvezda" ili "shooting star" i vrlo je snažan signal kao deo

komplikovanije formacije.

White Hammer (White Paper Umbrella)

White Hammer je sveća koja se sastoji od kratkog belog tela, bez ili sa kratkim gornjim fitiljem i sa

dugim donjim fitiljem. Ova sveća ima dosta zajedničkih osobina sa Dragonfly Doji, ali poseduje

snažnu implikaciju promene trenda.

Ova sveća se najviše koristi kao deo formacije od nekoliko sveća, jer je potrebna konfirmacija sledeće

sveće.

Inverted White Umbrella

Sveća nastaje kada je Close veće od Open, tokom nadprosečno aktivnog perioda (High minus Low je

veće od proseka). Gornji fitilj je daleko veća od dužine tela. Donja senka gotovo da ne postoji.




Ova sveća se naziva još o "padajuća zvezda" ili "shooting star" i vrlo je snažan signal kao deo

komplikovanije formacije.

Engulfing formacije

Kod definisanja ove formacije koja se sastoji od dve sveće, potrebno je pre svega da tržište bude u

jasno definisanom opadajućem trendu. Prva sveća je u boji preovlađujućeg kratkoročnog trenda

(opadajućeg) ili doji. Druga sveća ima boju trenda u koji bi trebalo da se preokrene (rastući). Telo

druge sveća potpuno obuhvata (engulf) telo prve sveće, dok se fitilji ignorišu. Još snažniji signal se

javlja kada telo druge sveće obuhvata telo dve prethodne.

Bullish engulfing signalizira promenu trenda iz opadajućeg u rastući, dok Bearish engulfing

signalizira obrnuto. Kao i kod svih drugih formacija koje se sastoje od dve ili više sveća, njihova

pozicija u odnosu na ostale se retko sreće u čistom "školskom" vidu. Tako da se sveće u rasporedu

kao na sledećoj slici, takođe smatraju Engulfing formacijama:

Harami

Harami formacija je, po svom izgledu, inverzna Engulfing rasporedu. Sastoji se od dve sveće. Kod

Bullish Harami formacije, prva sveća je dugačka crvena, a druga je mala zelena, čije je telo manje od

tela prve sveće i obuvaćeno je njime. Harami ukazuje na neodlučnost na tržištu i moguću promenu

trenda, za šta ipak treba sačekati potvrdu sledeće formacije. Bearish formacija izgleda obrnuto od

Bullish.




Varijanta Haramija je Harami Cross kada je druga sveća Doji. Signali su isti.

Morning Star

Morning star (Jutarnja zvezda) je formacija koja se sastoji od tri sveće i signalizira promenu trenda.

Bullish Morning star signalizira promenu trenda iz opadajućeg u rastući. Prva sveća ima dugačko

crveno telo. Druga sveća ima kratko telo (boja nije bitna), koje se nalazi ispod tela prve sveće. Treća

sveća je dugačka zelena sveća koja prekriva najmanje 50% tela prve (crvene) sveće.

Bearish Morning star signalizira promenu trenda iz rastućeg u opadajući. Prva sveća ima dugačko

zeleno telo. Druga sveća ima kratko telo (boja nije bitna), koje se nalazi ispod tela prve sveće. Treća

sveća je dugačka crvena sveća koja prekriva najmanje 50% tela prve (zelene) sveće.

Evening star (Večernja zvezda)

Ovo je formacija koja se sastoji od tri sveće i nalazi na vrhu rastućeg trenda i signalizira predstojeću

promenu u opadajući. Prva sveća ima dugačko zeleno telo. Druga ima malo telo (boja nije bitna) koje

se nalazi iznad tela prve sveće, a treća je dugačka crvena sveća koja prekriva najmanje 50% tela prve

(zelene) sveće.




Na prethodnoj slici se vidi i varijanta Evening doji star, gde se umesto male druge sveće nalazi doji.

Three white soldiers

Ovo je jedan od snažnih signala za promenu opadajućeg u rastući trend. Formacija se sastoji od tri

zelene sveće. Open kod druge i treće sveće je niža od Close prethodnog dana, ali je Close druge i treće

viša od prethodne.

Snaga ove formacije sastoji se u tome što niži Open od pprethodnog Close na početku svakog od tri

perioda sugeriše da u početku preovlađuju oni koji prodaju. Na kraju svakog dana snaga onih koji

kupuju prevagne i dovodi do višeg Close u odnosu na prethodni.

Ovaj grafikon prikazuje kako Three white soldiers izgleda na realnim podacima.




Gepovi

Razmak ili prazan prostor između dve susedne sveće naziva se gep (eng. gap). Drugim rečima, kada je

najviša cena (High) jednog perioda, niža od najniže cene (Low) narednog imamo gornji gep, a kada je

najniža cena jednog perioda viša od najviše narednog, tada se javlja donji gep.

Ovaj grafikon prikazuje gornji i donji gep:




Treba imati u vidu da je jedno od pravila kod trgovanja da svaki gep teži da se zatvori sa

verovatnoćom od 80%. Kako se vidi na prethodnom grafikonu, oba gepa su se zatvorila posle

nekoliko sukcesivnih perioda (sveća).

Eliotovi talasi (Elliott Waves)

Jedan od najpouzdanijih alata za predviđanje budućih kretanja trendova na Forex-u, kao i na berzama

uopšte, je analiza Eliotovih talasa. Ova teorija je dobila naziv po Ralf Nelson Eliotu, koji je na osnovu

svojih istraživanja, zaključio da se tržište kreće u ponavljajućim formacijama talasa, a kao rezultat

psihologije ponašanja mase. Po njemu, reakcija cena na tržištu je posledica ne (samo) promene

ekonomskih parametara, nego odraz psihologije najvećeg broja investitora. Ako je raspoloženje tržišta

(tj. najvećeg broja investitora) pozitivno, onda će i trend biti rastući (Bull) i obrnuto. Ova teorija se

bazira na principu da posle svaka akcije sledi reakcija.

Formacija Eliotovih talasa sledi pravilo da se, tokom rastućeg trenda, tržište kreće naviše (raste) u

seriji od 3 (impulsna) talasa, a naniže (opada) u nizu od 2 (korektivna) talasa, što čini ukupno 5 talasa.

Tokom opadajućeg trenda, raspored talasa je obrnut (3 naniže i 2 naviše).

Sledeći grafikon predstavlja način kako se prepoznaju i broje sukcesivni talasi:




Brojevima od 1 do 5 su obeležena 3 impulsna i 2 korektivna talasa tokom rastućeg trenda, dok su

slovima A, B i C označeni talasi koji čine početak opadajućeg trenda. U praksi se retko sreće ovako

"čista" situacija. Glavni talasi se obično sastoje od nekoliko malih talasa koji ih čine, kako je

prikazano narednim grafikonom:

Analizirajmo ovaj talas u rastućem trendu. Pre njega je dominantan bio opadajući trend.

Prvi (1) talas je obično najslabiji od impulsnih talasa. On predstavlja kratkoročni oporavak posle

prethodnog trenda. Kada se on završi, dolazi do prodaje, što kreira talas 2.

Drugi talas (2) se završava kada tržište ne dostigne novi minimum, koji bi bio ispod nivoa cena na

kome je prvi talas počeo da se formira. Na dnu ovog talasa se često mogu naći formacije sveća koje

označavaju promenu trenda.

Treći (3) talas je najduži i najsnažniji od svih impulsnih talasa. On se razvija u pravcu formiranja

rastućeg trenda. Ovaj talas počinje sporo, sa tendencijom ubrzanja posle probijanja vrha prvog

impulsnog talasa (1).

Kao u svakom trendu, pogotovo snažnom, posle rasta dolazi do korekcije. Trejderi počinju da

realizuju profit prodajom onog što su kupili na početku talasa 1. Ovde počinje da se formira četvrti

talas (4).




Peti talas (5) formiraju mali investitori kao pokušaj nastavka rastućeg momentuma generisanog u

trećem talasu. Institucionalni investitori uglavnom ne daju podršku ovom talasu, te je stoga on slabiji

od trećeg. Pošto cene dostignu viši nivo od vrha trećeg talasa (3), ovaj talas počinje da gubi na snazi i

polako dolazi do promene trenda.

Fibonači brojevi i nivoi

Leonardo Fibonači, veliki matematičar (XII vek, Italija) u toku posmatranja razmnožavanja zečeva

utvrdio je red brojeva koji nose njegovo ime. Svaki broj reda predstavlja sumu dva prethodna broja:

1+1=2; 1+2=3; 2+3=5; 3+5=8 itd. – tako da red glasi 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233,

377, 610, 987, 1597, 2584, ... itd. Niz Fibonači brojeva ima određene osobine:

- deljenjem prethodnika sledbenikom dobijamo broj približan 0,618 (Broj zlatnog preseka)

- deljenjem sledbenika prethodnikom dobijamo broj približan 1,618 (Broj zlatnog preseka) - deljenjem broja iz reda Fibonačija sa brojem koje je prethodnik prethodnog broja dobijamo 2,618.

U tehničkoj analizi koristi se broj 0,618 ili 61,8%, a takođe 38,2%, 50%, 75,2%. Na osnovu

navedenih koeficienata konstruišu se linije Fibonačija, nivoi i periodi Fibonačija. Linije Fibonačija

konstruišu se od važnih maksimuma/minimuma i predstavljaju u stvari linije otpora odnosno podrške.

Na osnovu brojava Fibonačija biraju se periodi za primenu drugih tehničkih indikatora napr. pomični

proseci, RSI, čime se postižu dobri rezultati.

Najvažniji Fibonači retracement nivoi su 38.2%, 50% i 61.8% i oni se koriste za određivanje nivoa

podrške i otpora.

Najvažniji Fibonači extension nivoi su 61.8%, 100% i 161.8% koji se koriste za deifinisanje nivoa za

realizovanje profita.

Dakle, ono što treba znati je kako se primenjuju Fibonači nivoi i kako interpretirati rezultate koje

vidimo na ekranu. Da bi smo postavili Fibonači linije na cenovnom grafikonu, potrebno je odrediti:

1. Da li je aktuelan rastući ili opadajući trend

2. Najvišu i najnižu tačku "preloma" talasa (tačke A i B) 3. Slediti trend

Šta imamo na prethodnom primeru?

1. Rastući trend

2. Najniža tačka talasa je označena sa A, dok je najviša označena sa B




3. Dakle, tražimo mogućnost za otvaranje Long pozicije (da kupimo) po najpovoljnijoj ceni i da

idemo naviše sa trendom

Na trejding platformi selektovaćemo alat za crtanje Fibonači linija, kliknuti na tačku A i razvući linije

do tačke B. Na ekranu će se pojaviti linije kao na prethodnom grafikonu – one se nazivaju Fibonači

retracement i extension nivoi.

Sada ćemo videti kako se izračunavaju Fibonači nivoi u slučaju rastućeg trenda.

Najniža tačka A = 120.75

Najviša tačka B = 121.44

Za izračunavanje retracement nivoa i ulaska u Long poziciju u određenoj tački C, uradićemo sledeće:

Kalkulacija za rastući trend i Buy nalog:

B — A = ?

121.44 — 120.75 = 0.69

0.382 (38.2%) retracement = 121.44 — 0.69 x 0.382 = 121.18

0.500 (50.0%) retracement = 121.44 — 0.69 x 0.500 = 121.09

0.618 (61.8%) retracement = 121.44 — 0.69 x 0.618 = 121.01

Opšta formula za Fibonači retracement nivoe u rastućem trendu:

C = B — (B — A) x N%

U nastavku ćemo izračunati extension nivoe:

0.618 (61.8% ) extension = 121.44 + 0.69 x 0.618 = 121.87

1.000 (100.0%) extension = 121.44 + 0.69 x 1.000 = 122.13

1.382 (138.2%) extension = 121.44 + 0.69 x 1.382 = 122.39 1.618 (161.8%) extension = 121.44 + 0.69 x 1.618 = 122.56




Opšta formula za Fibonači extension nivoe u rastućem trendu:

D = B + (B — A) x N%

Sledeći primer se odnosi na opadajući trend:

Najviša tačka A = 158.20

Najniža tačka B = 156.44.

Kalkulacija za opadajući trend i Sell nalog:

A — B = ?

158.20 — 156.44 = 1.76

Pošto se radi o opadajućem trendu, potrebno je da najnižoj tački B, dodamo razliku A – B da bi smo

izračunali retracement nivoe.

0.382 (38.2%) retracement = 156.44 + 1.76 x 0.382 = 157.53

0.500 (50.0%) retracement = 156.44 + 1.76 x 0.500 = 157.32

0.618 (61.8%) retracement = 156.44 + 1.76 x 0.618 = 157.11

Opšta formula za Fibonači retracement nivoe u opadajućem trendu:

C = B + (A — B) x N%

U nastavku ćemo izračunati extension nivoe za opadajući trend:

0.618 (61.8%) extension = 156.44 — 1.76 x 0.618 = 155.35

1.000 (100%) extension = 156.44 — 1.76 x 1.000 = 154.68

1.382 (138.2%) extension = 156.44 — 1.76 x 1.382 = 154.01 1.618 (161.8%) extension = 156.44 — 1.76 x 1.618 = 153.59




Opšta formula za Fibonači extension nivoe u opadajućem trendu:

D = B — (A — B) x N%

Vratimo se na naš prvi grafikon:

Ono što očekujemo da se dogodi je sledeće: cena bi trenalo da se povuče (ide na dole) od tačke B do

neke tačke C, a zatim da nastavi u pravcu rastućeg trenda. Tri tačkaste linije (0.618, 0.500, 0.382)

prikazuju tri Fibonači retracement nivoa na kojima očekujemo da cena promeni pravac i nastavi

rastući trend. Tu će se nalaziti naš Buy nalog. Najbolja situacija bila bi kada bi smo kupili na

najnižem nivou 0.618 (tačka C). U praksi se dosta često dešava i da dobijemo tu šansu, mada ni 0.500

nivo nije loš za postavljanje Buy naloga.

Grafikon prikazuje ono što se često događa u praksi: cena je uspešno došla do 0.618 nivoa gde je

aktiviran naš nalog za kupovinu, a zatim je u tački C napravila zaokret. Sada bi trebalo da postavimo

neki cilj kada treba uzeti profit. Da se podsetimo, za realizaciju profita koriste se Fibonači extension

nivoi (0.618, 1.000 i 1.618). Najčešće se koristi 0.618 nivo, ali ako cena pokazuje dobar potencijal da

dostigne i sledeća dva nivoa, realizovaćemo 1/2 profita na 0.618, a drugu ostaviti da "surfuje" dalje i

uzeti profit na jednom od ova dva nivoa. Samo da dodamo, da se 0.618 extension nivo računa u

odnosu na tačku B.

Ista strategija se primenjuje u opadajućem trendu:




Tehnički indikatori

Pomični proseci

U prognoziranju kretanja cena na Forex-u, kao i na berzama akcija, tehnička analiza se veoma mnogo

oslanja na primenu statističkih i matematičkih metoda. Ovi metodi se, kraće, nazivaju metode

filtracije. Termin "filter" ukazuje na to da ovi metodi pokušavaju da razdvoje osnovne trendove u

kretanju cena od privremenih kolebanja. Drugim rečima, ovi metodi, na različite načine, signaliziraju

o promeni preovlađujućeg trenda i nastupanju suprotnog, a takođe i potvrđuju postojeći scenario

razvoja cena - rast, pad, ili odsustvo ozbiljnih pomeranja.

Iako nisu toliko subjektivni, kao tumačenje grafikona kretanja cena, interpretacija ovih indikatora ipak

zavisi od nivoa znanja, obaveštenosti i, pomalo, intuicije. U ostalom, setićemo se EKG grafikona kod

kardiologa. Ništa sličnije tome nije nego oscilator. U svakom slučaju, i grafikone i indikatore o

kojima će ovde biti reči, koristi većina berzanskih trgovaca i analitičara.

Pomični prosek je, u suštini, obična aritmetička sredina. Razlika je samo u tome što aritmetička

sredina predstavlja prosečnu vrednost svih raspoloživih podataka, a pomični prosek - samo jednog

(izabranog) dela ovih podataka. Ako se raspolaže podacima o ceni za period od 260 dana (52 nedelje

x 5 radnih dana), onda je pomični prosek za, na primer, 20 dana jednak prosečnoj ceni za prvih

dvadeset dana. Sledeća vrednost proseka je srednja vrednost cene od 2. do 21. dana, zatim od 3. do

22. dana i tako dalje.

U principu, za analizu kratkoročnih trendova, koriste se pomični prosek sa manje perioda (obično 5, 8

ili 14), dok se kod dugoročnih trendova koriste proseci sa više perioda (20, 50 ili 100).

Običan pomični prosek (Simple Moving Average – SMA)

Sve rečeno u prethodnim pasusima odnosi se na običan pomični prosek. U opštem slučaju, formula za

izračunavanje pomičnog proseka je:

PP

n

Ci

i1

n

gde je (Ci )=zbir cena za n perioda; n=broj perioda za koje se izračunava pomični prosek.




Naredni grafikon prikazuje stvarno kretanje kursa GBP/JPY, kao i pomični prosek na bazi 20 perioda.

Uočava se da na početku grafikona za prvih 20 perioda nema (i ne može biti) podatka o pomičnom

proseku.

Jednostavnost izračunavanja ovog proseka doprinela je njegovoj popularnosti i širokoj primeni.

Međutim, upravo zbog načina izračunavanja, sve vrste pomičnih proseka "kasne" za tekućom cenom i

zato spadaju u grupu tzv. trend following indicators (indikatori koji slede, tj. prate trend).

Ponderisani pomični prosek (Wighted Moving Average – WMA)

Ovaj tip pomičnog proseka razlikuje se od prethodnog u tome što se svakoj ceni u posmatranom

vremenskom intervalu daje određena "težina" ili ponder, koji je tim veći što je podatak bliži

sadašnjem trenutku. Na taj način, novijim podacima se daje veća "težina" u odnosu na one iz ranijih

perioda. Formula za izračunavanje ponderisanog pomičnog proseka je:

Ci Wi

PPP Wi

gde je Wi="težina" tj. ponder i-te cene. U slučaju linearnog ponderisanja W=i.




Eksponencijalni pomični prosek (Exponential Moving Average – EMA)

Ovo je ponderisani pomični prosek kod koga se, kao i u prethodnom slučaju, veći značaj daje novijim

podacima. Razlika u odnosu na prethodni sastoji se u tome što se kod izračunavanja eksponencijalnog

pomičnog proseka uzimaju u obzir svi raspoloživi podaci, a ne samo oni za koje se prosek izračunava

(u prethodnom slučaju 20 dana). Formula za izračunavanje ovog proseka je:

EPPt EPPt 1 (k (Ct EPPt 1))

gde je t=današnji dan; t-1=prethodni dan; k=2/(n+1), u primeru k=2/(20+1)=0.095238. Dakle odrezak

vremena (na pr. 20) služi samo kao ponder za davanje "težine" podacima.

Naredni grafikon prikazuje oblik sva tri pomična proseka izračunata za 20 perioda:

Primena pomičnih proseka u berzanskoj trgovini

Već je rečeno da se za kratkoročne prognoze koriste pomični proseci za kraći vremenski period, dok

se za analizu dugoročnih trendova primenjuju proseci sa većim rasponom. Što je veći vremenski

period za koji se izračunava prosek, to kriva kojom je on predstavljen na grafikonu, više kasni za

linijom stvarnog kretanja cena. U opredeljivanju za koji vremenski period će se računati prosek treba

imati u vidu da suviše kratak interval može dati mnogo lažnih signala, a suviše dug - je nedovoljno

osetljiv i daje malo signala. Ovaj problem se, u praksi rešava na dva načina: (1) promenom dužine

perioda za izračunavanje proseka u svakom konkretnom slučaju, i (2) korišćenjem više pomičnih




proseka na istom grafikonu. Primer drugog rešenja prikazan je sledećim grafikonom na kome su

prikazani (osim stvarnog kretanja cena), pomični proseci za 5 i 20 perioda.

Kakve signale daju pomični proseci? Generalni odgovor na ovo pitanje je: 1. ako se linija pomičnog proseka nalazi ispod linije stvarnog kretanja cena, preovlađujući trend je

rastući, a ako je iznad - trend je opadajući;

2. u momentu kada kriva pomičnog proseka seče cenovnu liniju, dolazi do promene trenda; drugim

rečima: ako linija proseka seče cenovnu liniju odozdo na gore pred nama je opadajući trend i akcije

treba prodavati, a ako je seče odozgo na dole, sledi rastući trend, a to je signal za kupovinu;

Grafikon koji sledi, a koji prikazuje stvarno kretanje kura britanske funte i japanskog jena, može

poslužiti kao ilustracija i potvrda prethodnih odgovora.




Da bi odredili stepen pouzdanosti signala na koje ukazuju pomični proseci, berzanski trgovci i

analitičari primenjuju dve ili više linija proseka, koje predstavljaju kratko-, srednje- i dugoročni

period. Pri tome važe sledeća pravila:

1. kada bezuslovno preovlađuje rastući trend najosetljivija (kratkoročna) linija pomičnog proseka

nalazi se iznad, a najmanje osetljiva (dugoročna) - ispod svih ostalih; ako je u pitanju opadajući trend,

uočava se suprotna zakonomernost;

2. po presecanju linija može se suditi o promeni preovlađujućeg trenda; prvo se seku najosetljivije, a

zatim sve manje osetljive linije; zavisno od toga koje linije se seku, i kako se promenio njihov

međusobni položaj, izvodi se zaključak o tome koji trend (kratko-, srednje- ili dugoročni) je promenio

svoj pravac;

Kada je, na ovaj način, otklonjena sumnja u istinitost signala, može se sa većim stepenom sigurnosti

doneti odluka o zaključivanju posla o kupovini ili prodaji.

Primena pomičnih proseka daje vrlo dobre rezultate kod analize kretanja kursa onih valuta, akcija,

roba ili tržišnih indeksa, sa izraženim trendovima (ciklusima). U ovakvim situacijama oni se široko

primenjuju zbog jednostavnosti izračunavanja i očiglednosti. Međutim, ovaj metod, kao i svaki drugi,

ima i svojih nedostataka. Pre svega, on ne signalizira na vreme o dostignutom vrhu ili dnu trenda.

Pored (i zbog) toga, u periodima preovlađujućeg bočnog trenda, kada nema izrazitih promena cena,

kašnjenje signala koje daju pomični proseci dovodi do njihove neupotrebljivosti.




Pomični proseci su, i pored svega, našli svoju primenu u praksi, s tim što budući trejderi ne treba da

gube iz vida da oni predstavljaju samo aproksimaciju koja sama po sebi ništa ne mora da znači, osim

što omogućava da se cenovna kriva upoređuje sa samom sobom.

Bollinger Bands

Ovo je jedan od često korišenih alata tehničke analize. Osmislio ga je John Bollinger tokom 1980-tih.

Indikator se sastoji od tri linije. Centralna linija (ili Middle band) je običan pomični prosek za "n"

perioda. Gornja linija je za "k" standardnih devijacija iznad centralne linije. Donja linija je za "k"

standardnih devijacija ispod centralne linije. Na ovaj način formiraju se svojevrsne trake (bands) u

okviru kojih se kreće cena. Uobičajena vrednost za "n" je 20 perioda, a za "k" je 2 standardne

devijacije.

Iako Bollinger Bands mogu da pomognu u kreiranju Buy i Sell signala, to nije osnovna namena ovog

indikatora. Njegova osnovna namena je da pomogne u identifikovanju perioda visoke i niske

kolebljivosti cene, kao i da se identifikuju periodi u kojima cena ima ekstremne vrednosti.

Karakteristike indikatora su:

do oštre promene cene često dolazi posle perioda sužavanja traka

kada cena pređe izvan gornje ili donje linije, očekuje se nastavak aktuelnog trenda

ako cena napravi Top ili Bottom izvan linija BB, a zatim Top ili Bottom u okviru linija BB,

može se očekivati promena trenda




cena oscilira od jedne do druge linije BB Oscilatori

Korišćenje oscilatora je jedan od najlakših i, u isto vreme, pouzdanih metoda prognoziranja budućeg

kretanja cena na berzi. Za razliku od pomičnih proseka, oscilatori daju najbolje rezultate u analizi

perioda bez izraženih trendova, ili pri takozvanom bočnom trendu. U ovom periodu, cena toliko često

menja pravac kretanja da je naveći problem "uloviti" početak i kraj kratkih pomeranja naviše ili

naniže. Mnogi iskusni trejderi preporučuju da je u ovakvoj situaciji najbolje držati se po strani, jer

trgovina može doneti značajne gubitke.

Pojava oscilatora pružila je mogućnost da se izbegne ovo gubljenje vremena. Njihova karakteristika

sastoji se u tome što unapred ukazuju na buduće događaje, signalizirajući o obrtu na vreme. U tome je

i njihova osnovna razlika u odnosu na pomične proseke, koji uvek kasne za razvojem događaja.

U osnovi primene oscilatora leže pojmovi preterane kupovine (overbought) i prevelike prodaje

(oversold) na tržištu. Smatra se da se tržište nalazi u fazi preterane kupovine onda, kada se cena nalazi

oko svoje gornje granice za određeni period i kada postoji ozbiljan otpor (resistance) njenom daljem

rastu.

U fazi preterane prodaje, tržište se nalazi kada je cena na tako niskom nivou, da se njen dalji pad ne

očekuje zbog snažne podrške (support).

Za prepoznavanje ovih situacija, za svaki oscilator definišu se gornja i donja granica. Kada vrednost

oscilatora dostigne ove granice, to je signal o promeni trenda, odnosno za kupovinu ili prodaju.

Drugi važan tip oscilatora je - razilaženje ili divergencija (divergence) između pravca kretanja cene i

linije oscilatora. Razilaženje je najava moguće promene trenda.

U nastavku će biti ukazano na nekoliko najpoznatijih i najčešće primenjivanih oscilatora.

Indeks relativne snage (Relative Strength Index – RSI)

Welles Wilder je 1978. godine razvio ovaj izuzetno koristan oscilator koji pokazuje relativan odnos

pozitivnih i negativnih promena cene u toku određenog perioda. Vrednost RSI oscilira od 0 do 100, a

preporučeni broj perioda je 14.

Formula za izračunavanje indeksa relativne snage je:

RSI = 100 – 100 / (1+RS)

RS = AG / AL

AG = prosečna pozitivna promena cene iz perioda u period (tokom na pr. 14 perioda)

AL = prosečna negativna promena cene iz perioda u period (tokom na pr. 14 perioda)

Prosek se može izračunati kao običan ili eksponencijalni.

Signal za kupovinu generiše se kada vrednost RSI padne ispod 30 (oversold), dok je mogućnost za

prodaju kada se nalazi iznad 70 (overbought). Drugi način korišćenja ovog indikatora je posmatranje

divergencije grafikona RSI i cene valuta.




Stohastik indikator (Stochastic)

Stohastik indikator stavlja u odnos razliku između maksimalne cene u prethodnom periodu i cene

tekućeg dana, i maksimalne cene i minimalne cene u prethodnom periodu. George Lane, autor ovog

indikatora, predlaže 21 period za izračunavanje raspona cena. Značenje indikatora zasnovano je na

uočenom pravilu da je tekuća cena gotovo uvek bliža gornjoj granici u periodima rasta, odnosno, bliža

svojoj nižoj vrednosti - u periodima opadanja. Formula za izračunavanje stohastičkog indikatora, koji

se često obeležava sa %K, je:

% K 1 C maxCt

100 C max C min

gde je Cmax=maksimalna cena dostignuta u toku prethodnog perioda; Ct=trenutna cena akcija;

Cmin=minimalna cena u toku prethodnog perioda.

Indikator se izražava u vrednostima na skali od 0 do 100. Kontrolne linije nalaze se na 80 i 20.

Vrednost indikatora iznad 80 ukazuje na dostignut maksimum cene (overbought), i generiše signal za

prodaju, pre nego što nastupi očekivani pad. Analogno tome, kada indikator ima vrednost ispod 20

dostignuto je dno (minimum), i ne očekuje se dalji pad, već porast cene, te signalizira kupovinu.




Na grafikonu se mogu uočiti signali za prodaju u momentu kada linija indikatora padne ispod 80, a

signali za kupovinu, kada ona poraste iznad 20.

MACD Indeks konvergencije/divergencije pomičnih proseka

Ovaj indeks je dvokomponentni indikator baziran na dva eksponencijalno ponderisana pomična

proseka: kratkoročnog i srednjeročnog. Razvio ga je Gerald Appel i široko se primenjuje zbog toga

što rano signalizira promene trenda.

Prva komponenta ovog indikatora je linija koja predstavlja razliku između dva pomična proseka,

računata za različit vremenski period. Ova komponenta naziva se Linija cenovne faze. Druga

komponenta, koja se naziva Signalna linija, je eksponencijalno ponderisani pomični prosek prve

komponente.

Ove dve linije se grafički predstavljaju na istoj vremenskoj skali (X-osi). Linija cenovne faze nalazi se

iznad Signalne linije, u periodu rastućeg trenda, odnosno ispod, kod opadajućeg. Signali za kupovinu,

odnosno prodaju generišu se u momentu presecanja ovih linija. Signal za kupovinu je kada Linija

cenovne faze u svom kretanju odozdo na gore seče Signalnu liniju, dok se signal za prodaju pojavljuje

u momentu kada Linija cenovne faze u svom kretanju odozgo na dole preseca Signalnu liniju.




Zbog svoje ponderisane prirode, ovaj indikator je koristan u visoko kolebljivim tržištima, kao što je

tržište opcija. Iako je manje efikasan kod ujednačenih tržišta, sa neizraženim trendovima, on i u tom

slučaju obezbeđuje korektne signale kada se primeni na širok opseg podataka.

MACD indikator ima posebnu vrednost zbog svoje sposobnosti da signalizira promenu trenda za

kojim sledi oštar pad cene. Imajući u vidu način izračunavanja, ovaj indikator varira oko nulte

vrednosti na Y-osi, te veća udaljenost od nulte vrednosti - implicira snažniji trend. Vremenski period

koji se koristi za izračunavanje kratkoročnog pomičnog proseka obično iznosi 12 perioda, a za

dugoročni 26, a za signalnu liniju 9 perioda.

Zaključak o primenljivosti oscilatora

U ovom tekstu ukazano je na svega nekoliko glavnih od više desetina raspoloživih oscilatora. Bez

obzira na razlike među njima, mogu se dati preporuke o načinu njihovog korišćenja:

1. najbolje je primenjivati oscilatore u periodima preovlađujućeg bočnog trenda; u suprotnom, njihovi

signali mogu biti prevremeni ili sasvim netačni;

2. najsigurniji su oni signali koji ukazuju na dostignut maksimum (overbought) ili minimum

(oversold) cene, ali, i pored toga, ne treba donositi odluku o kupovini ili prodaji čim linija oscilatora




pređe određenu granicu; smatramo da treba sačekati potvrdu drugih indikatora i možda nekih realnih

događaja da bi se donela bilo kakva odluka;

3. kod mnogih oscilatora kretanje linije iznad ili ispod sredine skale ukazuje o daljem pravcu kretanja

cene naviše ili naniže respektivno;

4. razilaženje (divergencija) između cene i oscilatora se, kod različitih indikatora, određuje na razne

načine, ali uvek upućuje na predstojeći nagli obrt - promenu trenda;

5. treba imati u vidu da se bočni trend često javlja kao kratkoročno smirivanje u okviru dugoročnog

rastućeg ili opadajućeg trenda; imajući na umu dugoročnu tendenciju, sigurnije je oslanjati se na one

signale indikatora koji su u saglasnosti sa njom; to znači da, ako je preovlađujući rastući trend, treba

regovati samo na signale za kupovinu, i obrnuto, u slučaju opadajućeg trenda; preovlađujući bočni

trend najčešće je znak privremene korekcije, i treba biti spreman za obnavljanje glavnog trenda.




Svaki novi registrovani korisnik dobija $2000 bonusa na

svoj račun za trgovanje







6. UPRAVLJANJE RIZIKOM

Upravljanje rizikom je od suštinske važnosti prilikom trgovanja na Forex-u. Koristeći visok stepen

leveridža, mogu se ostvariti vrlo velike zarade i vrlo veliki gubici. Trejderi početnici imaju tendenciju

da očekuju samo pozitivan rezultat trgovanja i zbog toga ne razmišljaju o riziku. Profesionalci se

fokusiraju na rizik znajući da rezultat svakog trejda neizvestan. Dva su osnovna alata za upravljanje

rizikom na Forex-u: Money management i Hedžing.

Ideja iza money managementa je u tome da, tokom vremena, čak i najbolje strategije trgovanja će biti

pozitivne u 60-65% trejdova. To znači da ćemo tokom najmanje 40% vremena grešiti i praviti

gubitke, a to znači da moramo kontrolisati taj rizik. Ovo se postiže korišćenjem stopova i

kontrolisanjem veličine pozicije. Jednako je važno da trejder siguran u svoj sistem trgovanja i da ima

dovoljno znanja da zna da je moguće i verovatno da mu se dogodi da ima 5 neuspešnih trejdova

zaredom. Ovo se zove drawdown. Poznavanje ove mogućnosti priprema trejdera da kontroliše rizik i

da ne odbaci svoj sistem trgovanja kada se to dogodi. U nastavku sledi lista sastojaka koje treba da

sadrži solidan money management plan vašeg trgovanja:

uvek koristite stopove

definišite logičnu veličinu pozicije kojom ćete trgovati, a u skladu sa iznosom kapitala koji

imate na računu

nikad ne dozvolite da izgubite više od 2% kapitala u jednom trejdu

ne rizikujte više od 6% svog kapitala u jednom trenutku

trgujte samo sa novcem koji možete dozvoliti sebi da izgubite

nikad ne trgujte sa pozajmljenim novcem

Veličina trejda i pravilo 2% rizika

Pravilo 2% rizika, zajedno sa pravilom 6% rizika na ukupan portfolio trebalo bi da drže trejdera van

nevolja (čitaj: gubitka). Rizik 2% se izračunava znajući entry cenu i inicijalnu stop loss izlaznu cenu.

Kada se razlika ove dve cene pomnoži sa veličinom pozicije, dobija se iznos osnovne valute koji je

realizovan kao gubitak, ako vas je stop loss izbacio iz pozicije. Iznos ovog gubitka ne sme biti veći od

2% sredstava koja imate na računu (equity).

Sledeći primer će nam pokazati kako se izračunava dolarski iznos 2% rizika:

stanje sredstava na računu 10.000 USD

2% od 10.000 USD = 200 USD

to znači da ni u jedanom pojedinačnom trejdu ne bi trebalo rizikovati više 200 USD

recimo da smo odlučili da uđemo u Long poziciju kod valutnog para USD/JPY po kursu

118.00

pretpostavimo, takođe, da naša analiza kaže da Inicijalni stop loss treba postaviti na 117.60

razlika iznosi 118.00 – 117.60 = 0.40 (odnosno 40 pipsa)

pitanje je kolika je veličina pozicije u koju možemo ući kako bi smo rizikovali maksimalno

2% novca kojeg imamo na računu?

odgovor je: 200 USD / 40 (stop loss) = 5 lotova

Ako izgubim X%, koliko mi treba da se "vratim"?

Upravljanje novcem i veličinom pozicije je stvar oko koje se svi slažu da je neophodna, ali je u praksi

mnogi gube iz vida i ne primenjuju. Kao konzumiranje zdrave hrane i redovno vežbanje, money

menadžment može izgledati kao dodatno opterećenje i neugodan posao. Ona primorava trejdere da

konstantno nadziru svoje pozicije i da prihvate određene gubitke, a malo ljudi to voli da radi.

Međutim, koliko je značajno kontrolisati svoje gubitke, prikazaje sledeća tabela, gde je uporedo dat

procenat dobitka potreban da se određeni procenat gubitka pokrije.




Procenat izgubljenog kapitala Procenat dobitka protreban da se vrati izgubljeni

kapital

25% 33%

50% 100%

75% 400%

90% 1000%

Kako smo došli do cifara iz prethodne tabele? Recimo da imate 1.000 USD. Ako izgubite 25%, znači

izgubili ste 250 USD, te sada imate 750 USD. Da bi smo ponovo imali 1.000 USD moramo zaraditi

(750+250) / 750 – 1 = 0.33 odnosno 33%

Hedžing

Hedžing je vrlo važan alat za upravljanje rizikom i zbog toga treba znati kako se koristi. Dakle,

hedžirati poziciju na Forex-u znači držati istovremeno i dugu i kratku poziciju u istom ili različitim

valutnim parovima. Drugim rečima, svaki trejd se može hedžirati na dva načina:

1. držanjem duge i kratke pozicije u istom valutnom paru

2. držanjem duge pozicije u jednom paru, a kratke pozicije u drugom

Prva varijanta eliminiše svaki rizik bez obzira na to šta se dešava na tržištu, jer jedna od pozicija je

uvek u profitu, dok je druga u približno istom gubitku. Zašto "približno" - zbog postojanja spreda.

Naime, ako ste otvorili obe (long i short) pozicije istovremeno i, ako je jedna 100 pipsa u profitu,

onda je druga 103 pipsa u gubitku (pod pretpostavkom da je spred 3 pipsa). Na ovaj način, trejder niti

zarađuje, niti gubi novac (osim za visinu spreda).

Kod druge varijante se koriste dva valutna para. Kod korišćenja ove vrste hedžiranja, treba voditi

računa da to budu parovi sa negativnom korelacijom jedan prema drugome, i uz to sa približno

jednakom fluktuacijom. Recimo da imate račun denominovan u USD. Ako imate jednu poziciju

otvorenu na primer u valutnom paru EUR/USD (Evro je osnovna valuta, a dolar kotirana), onda za

hedžiranje treba pronaći takav par koji ima dolar za osnovnu valutu čime se obezbeđuje određeni

stepen negativne korelacije sa prvim parom. Ovaj drugi valutni par bi mogao biti USD/CHF.

Naredna tabela prikazuje vrstu korelacije u prosečnu dnevnu fluktuaciju glavnih valutnih parova:

Valutni par Korelacija Prosečna dnevna

fluktuacija (u Pips)

EUR/USD uporedno 100

USD/JPY inverzno 1.26

GBP/USD uporedno 175

USD/CHF inverzno 150

AUD/USD uporedno 125

EUR/GBP uporedno 62

GBP/JPY inverzno 244

Trgovanje sa strategijom

Trgovati uspešno na Forex-u ni u kom slučaju nije jednostavno. To zahteva vreme, poznavanje i

razumevanje tržišta, kao i visok stepen samokontrole.




Svako ko tvrdi da možete konzistentno da zarađujete novac na Forex-u, ne govori istinu. Devizno

tržište je po svojoj prirodi, kao u ostalom i druga finansijska tržišta, kolebljivo i podložno

promenama. Trgovanje uz korišćenje leveridža znatno povećava ovu kolebljivost. Stoga, govoreći o

Forex-u, mi govorimo o vrlo "brzom tržištu" koje je po prirodi nekonzistentno (nedosledno). Imajući

ovo u vidu, možemo reći da, ako želimo da uspešno trgujemo, moramo uzeti u obzir, tehničke i

fundamentalne parametre, kao i sopstvenu percepciju preovlađujućeg raspoloženja tržišta i očekivanja

njegovog razvoja.

Ne treba očekivati da će svaki trejd biti uspešan (profitabilan). Navešćemo nekoliko stvari koje svaki

trejder treba da ima na umu kako bi povećao svoje šanse da ostvari profit:

trgujte sa novcem koji možete da izgubite; trgovanje valutama je šekulativno i može da

rezultira gubitkom; u isto vreme ono je uzvudljivo i može doneti solidan profit; što se više

brinete o novcu i gubitku, to je teže da donesete odluku o trgovanju "čiste glave"; ako se

suviše brinete o mogućem gubitku, onda ćete u strahu propuštati mnoge dobre prilike za

trgovanje i u tom slučaju za vas je bolje da stavite novac na štednju u banku; dakle,

investirajte onu količinu novca koju možete priuštiti da izgubite

identifikujte stanje tržišta; šta se dešava na tržištu? da li je u rastućem, opadajućem ili

neutralnom trendu? da li je preovlađujući trend jak ili slab? da li je trend formiran odavno ili

je tek u fazi nastajanja? stvaranje jasne slike o situaciji na tržištu predstavlja osnovu uspešnog

trgovanja

definišite vremenski okvir u kom trgujete; mnogi trejderi ulaze na tržište bez razmišljanja

kada planiraju da izađu iz njega; pre ulaska u bilo koju poziciju, morate sami sebi definisati

vremenski okvir u kome razmišljate i u kom želite da vidite određene rezultate; u tom smislu,

možete biti daytrader tj. onaj koji ulazi i izlazi iz pozicija više puta u toku jednog (do dva)

dana; short term trader, ili trejder koji drži pozicije najviše nekoliko dana; možda vašem

karakteru više odgovara long term trading u kome se pozicije grade na duži rok, tj. na

nekoliko nedelja ili meseci; vrlo bitno je napomenuti da, što je duži vremenski okvir u kome

razmišljate, to će veći uticaj na vaše odluke imati fundamentalni faktori, a manji tehnička

analiza, i obrnuto

osluškuj sentiment tržišta; percepcija većine učesnika na tržištu o onome šta se dešava ili šta

će se dešavati na njemu, naziva se sentimentom tržišta; uglavnom, reč je o preovlađujućem i

predstojećem trendu; poznata je izreka "TREND IS YOUR FRIEND" (Trend je tvoj prijatelj);

ovo, u suštini, znači da ako ste u poziciji koja je u skladu sa pravcem preovlađujućeg snažnog

trenda, napravićete uspešan trejd;

tržišna očekivanja; ona se odnose na to šta većina ljudi očekuje u pogledu dolazećih vesti ili

fundamentalnih podataka; ako, na primer, većina učesnika očekuje da će kamatna stopa

porasti, i ona zaista poraste, onda takva vest neće bitno uticati na tržište jer je ona kroz

očekivanja već "ugrađena" (discounted) u cene valuta; ako se dogodi suprotno od onoga što

većina očekuje, onda dolazi do vrlo naglih i velikih promena na tržištu; neki trejderi zasnivaju

čitavu svoju strategiju trgovanja na ovakvim događajima (trading news)

izaberite pravi momenat; možete biti u pravu u vezi potencijalnog kretanja tržišta, ali da

suviše rano ili suviše kasno uđete u poziciju (kako se kaže trejderskim jezikom "imate loš

tajming"); recimo da ste na osnovu tehničke analize odlučili da odmah treba ući u određenu

poziciju; međutim, u toku dana može do objavljivanja nekog od bitnih fundamentalnih

indikatora koji mogu da značajno utiču na promenu tekućeg trenda; dakle, prilikom donošenja

odluke "kada" ući u trejd, treba imati u vidu sve aspekte koji mogu uticati na efekte te odluke

ako sumnjaš, ostani van igre; ukoliko niste sigurni u svoju odluku ili analizu, ne ulazite u

trgovanje; bolje je odložiti odluku za kasnije kada vam stvari budu jasnije

trguj sa razumnom veličinom transakcije; s obzirom da margin trejding omogućava veliki

iznos kojim se može trgovati (100 i 200 puta veći od iznosa na računu), trgovanje punim

kapacitetom može doneti veliki profit, ali i veliki gubitak; razumna veličina transakcije bila bi

ona koja vam omogućava da mnogo puta ulazite u poziciju sa istim i/ili različitim valutnim

parovima, tako da, čak iako napravite gubitak na nekim transakcijama, to možete pokriti




profitom na drugim; primera radi, konzervativnim pristupom se smatra ako ni u jednom

momentu sve vaše otvorene pozicije ne prelaze više od 2% do 5% kapitala na računu

koristi alate koji drugi koriste; u savršenom svetu, svaki trejder bi gledao kakav signal mu

daje RSI (ili neki drugi indikator) i na osnovu toga donosio odluke o trgovanju; u tom slučaju,

svaki put kada RSI ima vrednost ispod 30, svi bi kupovali i kao posledica, cena bi porasla;

nije potrebno reći da je svet daleko od savršenog i da ne koriste svi učesnici na tržištu iste

indikatore, niti ih tumače na isti način; veliki broj različitih tehnika i načina razmišljanja

prenosi se na fluktuiranje cena; međutim, trejderi teže da koriste određeni broj alata tehničke

analize, a najčešće korišćeni su RSI, eksponencijalni pomični proseci, linije podrške i otpora,

MACD; što ste bliže onome što koristi većina trejdera, to će vaše projekcije biti preciznije;

razlog je jednostavan: veći broj kupaca nego prodavaca, pokreće cenu na više i obrnuto.

Stilovi trgovanja

Stil trgovanja je u direktnoj zavisnosti od vremena koje mu možete posvetiti. Postoje kratkoročni

stilovi, kao što su "skalpiranje" i "daytrading", i dugoročni, kao "swing trading" i "position trading".

Skalpiranje

Karakteristike:

transakcije se obavljaju u veoma kratkom vremenskom periodu, od nekoliko sekundi do nekoliko minuta

skalperi prave veliki broj transakcija u toku dana, čak i više stotina

oni ciljaju mali profit, svega 5 do 10 pipsa, čak i manje; gubici su takođe minimalni

ova vrsta trejdera često ulazi u velike pozicije

oni često trguju na bazi momentuma, kada postoje oštre promene kursa

Vreme potrebno da se posveti ovakvoj strategiji: Skalpiranje zahteva da se provede pred ekranom

neprestano gledajući grafikone po nekoliko sati dnevno. Ona zahteva i vrlo dobru usredsređenost.

Grafikoni koji se koriste: 1 minutni.

Prednosti:

minimalni rizik po transakciji

visoka preciznost sistema

nije potrebna fundamentalna analiza

nema rizika događaja u toku noći (s obzirom da se sve pozicije zatvaraju u toku dana)

mnogo šansi za trgovanje u toku dana

Nedostaci:

vrlo visok nivo psihološkog pritiska i emocionalnog stresa

broker mora imati brzu egzekuciju transakcija

ove strategije obično imaju malu stopu prinosa

visoki transakcioni troškovi; ako skalper napravi 20 transakcija dnevno i plaća 3 pipsa spred,

on će trgujući celim lotovima, platiti 600$ spred samo tog dana

mnogi brokeri ne vole skalpere (ponekad ih stavljaju na manualno izvršavanje naloga, kada

diler izvršava transakciju)

Daytrading

Karakteristike:

transakcije se otvaraju i zatvaraju u toku dana i traju od nekoliko minuta do više sati

ovaj stil trgovanja zahteva veliku disciplinu i strpljenje da se čeka pravi momenat za ulazak u

poziciju

većina "dejtrejdera" bazira svoju trgovinu na tehničkoj analizi




frekvencija trgovanje se kreće od jedne do nekoliko transakcija dnevno

"dejtrejderi" pokušavaju da kapitalizuju promene trenda koje se događaju u toku dana

Vreme potrebno da se posveti ovakvoj strategiji: neophodno je stalno pratiti tržište kako bi se pozicije

otvorile i zatvorile na vremen. Ne preporučuje se onima koji imaju neki drugi posao kao osnovni. Grafikoni koji se koriste: 5 min do 30 minutni

Prednosti:

potencijalno visoka zarada

mogu da zarade na kratkoročnim trendovima

nema rizika događaja u toku noći (s obzirom da se sve pozicije zatvaraju u toku dana)

uvek postoji druga šansa za pravljenje novca

Nedostaci:

zahteva sistematičan pristup

potreban je visok nivo discipline, strpljenja i pažnje

potrebno je primeniti različite strategije za različite uslove na tržištu

konstantno praćenje vesti

možete biti "progutani" (napraviti gubitak) usled unutar-dnevnih kretanja na tržištu

Swing Trading

Karakteristike:

transakcije traju od 2 do nekoliko dana

swing trejderi pokušavaju da predvide srednjoročne trendove

pozicije se drže i preko noći

Vreme potrebno da se posveti ovakvoj strategiji: potrebno je svega nekoliko puta dnevno kontrolisati

svoje pozicije.

Grafikoni koji se koriste: od 1 do 4 sata

Prednosti:


s obzirom da imaju u vidu duži vremenski okvir, manje je verovatno da budu "uhvaćeni" od

unutar-dnevnih kratkih promena na tržištu

niski transakcioni troškovi

nivo psihološkog pritiska i emocionalnog stresa je nizak

Nedostaci:

ne može se zaraditi na kratkoročnim trendovima

visok nivo discipline i pažnje je neophodan

ovaj tip sistema za trgovanje ima manju preciznost

postoji "overnigh" rizik - rizik držanja otvorenih pozicija u toku noći

Position trading

Karakteristike:

transakcije traju od nekoliko dana do nekoliko meseci

ovaj stil pokušava da predvidi dugoročne trendove

pozicije se (naravno) drže overnight

Vreme potrebno da se posveti ovakvoj strategiji: potrebno je svega jednom do dva puta dnevno

kontrolisati svoje pozicije.

Grafikoni koji se koriste: 4 sata do 1 dan.

Prednosti:


s obzirom da imaju u vidu duži vremenski okvir, manje je verovatno da budu "uhvaćeni" od

unutar-dnevnih kratkih promena na tržištu

niski transakcioni troškovi

nivo psihološkog pritiska i emocionalnog stresa je nizak




Nedostaci:

ne može se zaraditi na kratkoročnim promenama trenda

potreban je visok nivo discipline i strpljenja

ovaj tip sistema za trgovanje ima manju preciznost

postoji "overnigh" rizik - rizik držanja otvorenih pozicija u toku noći

Koji stil izabrati?

Svaki investitor i trejder ima različite potrebe, ciljeve, izvore sredstava i vreme na raspolaganju.

Dakle, najbolji je onaj stil koji najbolje zadovoljava vaše potrebe i mogućnosti.

Na primer, ako ste zaposleni i u toku dana ne možete da izvojite mnogo vremena za forex trgovanje,

onda je swing ili position trading opcija koja će vam odgovarati. Ako, sa druge strane, niste zaposleni

i možete da pratite grafikone tokom dana, onda možete da primenite daytrading ili skalpiranje.

Pored navedenog, ukoliko želite da koristite fundamentalnu analizu, onda je dugoročni stil trgovanja

bolji za vas, jer se promene u ponudi i tražnji sporije odražavaju na promenu kursa valuta.




7. UVOD U PSIHOLOGIJU TRGOVANJA

Primer Rotšilda

Sledeća priča preuzeta je iz knjige Ričarda Levinsona Morusa "Kako su nastala velika bogatstva",

objavljene još 1933. godine. Ona je lep primer onoga što se danas naziva psihologija mase, a što je

jedan od glavnih faktora na berzi, bilo kao pokretač događaja ili kao reakcija na njih.

Radi se o događajima na berzi u Londonu u vreme završetka velike i presudne bitke na Vaterlou:

"Kada se u Belgiji zaoštrio vojni položaj, on (misli se na Nathama Rotšilda) u Londonu ne nalazi više

mira. Natham Rotšild nije kao njegov otac, čovek mirne staloženosti, on je nervčik koga šibaju suludi

tempo poslova i brige za umnožavanje novca, dovodeći ga često do manije gonjenja. Svugde on sluti

atentate protiv njegove ličnosti. Hvata ga jeza od pomisli na krvave ratove koje je sam finansijski

pomagao. Ali sva ta psihička sputavanja treba sad savladati, kad se radi o biti ili ne biti. Hoće da

pređe sam na kontinent, da bi iz blizine pratio tok događaja. Ali on ipak ostaje kao moderni

vojskovođa daleko iza fronta u svom glavnom štabu: na londonskoj berzi. Romantična priča o tome

putovanju je ponovo demantovana. Umesto toga, on šalje u Ostende jednog agenta koji treba da ga

najbržim putem obavesti o ishodu borbe. Ovom okretnom čoveku polazi za rukom da uhvati prve

novine koje su javljale pobedu Alijanse. Sada se, dakle, ne sme gubiti ni trenutak. Ukrcao se na prvi

parabrod koji ide za Englesku, najglavnije je i najvažnije je da se vrati u London pre nego što se tamo

sazna šta se na Vaterlou desilo.

Trik uspe: drugog dana niko na berzi još ne zna kako se svršila bitka. Ali Rotšild je opet tu, a Rotšild

to mora znati. Saleću ga pitanjima, a on stoji iznuren i bled i samo sleže ramenima. Blučer i Velington

su dakle potučeni? Napoleon je pobedio? Rotšild ne kaže ni reči. Sada se dakle tačno zna: Engleska je

izgubila presudnu bitku. Divlja besa je nastala, kursevi se srozavaju i, dok drugi berzijanci bacaju na

tržište vrednosne hartije po svaku cenu, Rotšild kupuje krišom, kao uvek, i sa najvećim tehničkim

rafinmanom efekte budzašto. Sledećeg dana saznaje se da su saveznici pobedili, a berza u pobedničkoj

ekstazi pada iz jedne krajnosti u drugu: vrednosne hartije koje juče nisu vredele ni pet para danas su

skupocene kao čisto zlato. Preko milion funti šterlinga oko 20 miliona maraka zaradio je Rotšild toga

dana."

Ovaj primer je preteča današnjih reakcija i predrasuda vezanih za objavljivanje vesti o

fundamentalnim ekonomskim indikatorima. Ako "masa" smatra da će biti objavljena vest o tome da

će centralna banka sniziti kamatnu stopu, ona će unapred početi da prodaje valutu za koju se očekuje

pad kamate, pa će samim tim i sama doprineti privremenom padu vrednosti te valute u odnosu na

druge.

Donošenje odluka na osnovu činjenica i predubeđenja

Svakog dana se suočavamo sa donošenjem odluka. Kada ujutro ustanemo, odlučujemo šta ćemo

uraditi prvo, šta posle toga, itd. Odluke koje donosimo su rezultat određenog načina mišljenja.

Osnovna ideja je da ono što verujemo definiše ono što ćemo uraditi. Pogledajmo jedan primer:

Dopunite prazno polje brojem koji treba da sledi u nizu...

1, 2, 3, 4,

Mnogi od nas bi uneli broj 5. Međutim, šta će se desiti ako je niz brojeva bio sledeći




1, 2, 3, 4, 5, 4, 3, 2, 1, 0, -1, -2 ...

Da vas je neko pitao koji broj ide posle broja 5, da li bi ste izabrali broj 6 ili mislite da bi trebalo da

bude broj 4?

U ovoj vežbi, broj koji ste izabrali da popunite prazno mesto odražava ono u šta verujete da je tačno,

odnosno ispravno. U ovom slučaju vi verujete da je raspored takav da, počev od 1, svaki sledeći broj u

nizu je veći za 1 od prethodnog. Ovaj raspored možemo definisati kao rastući. Međutim, u nizu

brojeva broj 4 se pojavljuje posle broja 5, što narušava pravilo rastućih brojeva jer 4 nije veće od 5.

Ako izaberete da verujete da se i dalje radi o rastućem rasporedu, iako se broj 4 pojavio posle broja 5,

vi dovodite sebe u zabludu. Zavaravanje je pogrešno verovanje kojeg se čvrsto držimo bez obzira na

činjenice koje to opovrgavaju.

Dakle, ono što činimo bazira se na onome u šta verujemo, što znači ako verujemo u pogrešnu stvar,

onda i činimo pogrešne stvari.

Ono što govorimo ne odgovara uvek onome što činimo. To što govorimo nagoveštava ono što bi smo

mogli verovati, ali ono što činimo odražava ono u šta verujemo. Saglasno tome, ukoliko imamo

pogrešna verovanja u pogledu tržišta, onda i trgujemo pod pogrešnim verovanjima.

Ne zavaravajte sebe verujući da je nešto tačno ili ispravno, ako činjenice ukazuju da to nije, odnosno

ne mora biti tačno. Na tržištu postoje određeni principi kojih bi trebalo da se držimo da bi smo bili

uspešni:

1. Niko ne može da predvidi kuda ide tržište (njegovo odredište)

2. Da bi tržište došlo do svog cilja, ono mora da pokaže činjenicama da se kreće u pravcu tog

cilja

3. Znaćete u kom pravcu se kreće tržište onda kada se takav trend formirao 4. Morate prihvatiti gubitke da bi ste došli do dobitka. Zapamtite da se dobici ne stvaraju od

gubitaka. Dobitak je dobitak, a gubitak je gubitak po definiciji. Dobitak ne može biti gubitak,

niti gubitak može biti dobitak.

5. Ne može se uvek zarađivati na tržištu, jer se uslovi na njemu stalno menjaju, tako da nijedna

strategija ne "radi" uvek.

6. Vrlo je teško trgovati i podnositi gubitke. Mnogi ljudi koji su "uvereni" u svoje stavove

kasnije shvate kako se njihova "uverenost" raspršila u pogrešnim verovanjima. Pouzdavanje u

istinu je ispravno, ali samouverenost postavlja sopstvena verovanja na mesto istine i dovodi

nas u zabludu.

Evo i nekih razloga zašto ne treba svako da trguje na finansijskim tržištima i zbog čega neki izaberu

druge da to rade umesto njih.

1. Trgovanje može zahtevati značajnu količinu vremena, i da se nauči trgovanje, i da se zaista

trguje 2. Trgovanje je veliki mentalni napor. Snažna kontrola emocija i pravi set osnovnih verovanja su

osnova za uspešno trgovanje.

3. Sofisticirani investitori preferiraju da primarno imaju nadzor i kontrolu nad svojim

finansijama, radije nego da trguju njima.

4. Sofisticirani investitori žele da uvećaju kapital, a ne povećanje njihovog radnog angažovanja

Psihologija mase je ono u šta veruje veliki broj ljudi. Iza svake velike promene trenda stoji psihologija

mase. Kretanje tržišta je podložno efektu psihologije mase sve dok se ona, iz bilo kog razloga, ne

promeni. Zbog toga, neki trejderi koriste analizu "emocije" koja pokreće aktuleni trend na tržištu.

Eliotova teorija talasa pruža detaljan prikaz ponašanja grupa ljudi.




Isključite emocije. Psiholozi nas uče da se iracionalno ponašanje pojačava kada čovek smatra da je

pod pritiskom. Forex trejderi su svakako osobe koje često osećaju stres i pritisak. Iskusni trejderi će

vam reći da u teška vremena, kada su gubili novac, to nije bilo zbog pogrešnih analiza ili korišćenih

alata, već zbog emocija. Ako se emocije pojave - udaljite se od kompjutera i platforme za trgovanje!

U nastavku se nalazi tekst iz hrvatskog izdanja knjige jednog od najvećih berzanskih špekulanata XX

veka Andre Kostolany-ja "Psihologija burze". Radi se o delu predavanja pod nazivom:

Mase ne znaju

Bivši njemački kancelar Helmut Schmidt nakon sloma svjetske burze u listopadu 1987. rekao je da je

burza prepuna psihopata. Iako se ne slažem uvijek s tim što tvrdi Schmidt - uostalom on je školovan

ekonomist - moram priznati da je njegova formulacija drastična, ali i prilično istinita.

"Mase ne znaju", pisao je Gustave Le Bon u svojoj klasičnoj studiji Psihologija gomila (1895). Ali u

tom leži snaga njezine tajne - koja je vrijedeča i kada se masa sastoji od osobito mudrih ljudi koji

znaju misliti. Ako se na malom prostoru okupi 100 vrlo inteligentnih ljudi, onda masom ne upravlja

duh, nego emocije.

Burzovni profesionalac ujutro odlučuje, iz ovog ili onog razloga i nakon zrelog promišljanja, prodati

sve svoje vrijednosne papire. Ulazi u burzovnu dvoranu i primjećuje da ondje prevladava vrlo

optimistično raspoloženje. U trenutku mijenja mišljenje, mijenja plan i umjesto da sve proda, kupuje

nove vrijednosne papire.

U Americi odlučujuću ulogu ima uređaj koji automatski bilježi sve burzovne transakcije. Na stotine

tisuća ljudi prati taj uređaj. Ako tečajevi rastu, mali ulagači posežu za papirima kako bi brzo, bez

razmišljanja, uskočili u vlak koji je već krenuo. Uređaj koji automatski bilježi transakcije pokazuje

mišljenje mase i na taj način na pojedinca vrši neodoljiv utjecaj. Taj uređaj je poput zastave na

borilačkom polju: dok ona stoji visoko i uspravno, postrojbe marširaju naprijed. Ako padne,

pojavljuje se strah pa je marširanje zaustavljeno; hrabrost nestaje i postrojbe bježe. Isto tako je na

burzi.

Stoga oni koji imaju interes za porast burzovnih cijena moraju obratiti pozornost na to da zastava

ponosno vijori i prethodi svemu, a onda će se postrojbe već pokrenuti. Oni dobro upućeni rado to

nazivaju 'njega tečaja'. Kako bi se barem malo procijenila reakcija publike na događaje, prema mojem

mišljenju, najbolji je putokaz analiza tehničkog stanja tržišta.

Kao što sam već rekao: kratkoročno i srednjoročno 90 posto burze je psihologija! A dugoročno veću

ulogu imaju i fundamentalni razlozi.

Odlučujući čimbenik za kratkoročnu burzovnu tendenciju je, osim psihologije, tehničko stanje tržišta,

to jest činjenica nalaze li se vrijednosni papiri u rukama ulagača koji imaju jake živce i jak kapital ili

pak u rukama onih kojima drhte ruke.

Kratkoročno gledano, gospodarski položaj uopće nema utjecaj na tečajeve, a na kamate i konjunkturu

branše samo utoliko što neki špekulanti mogu izvući određene zaključke za skore termine. Zapamti:

tečajevi rastu kada se kupci nalaze pod većim materijalnim i psihološkim pritiskom nego prodavači.

Nije točno da događaji utječu na burzovne tečajeve, reakcija publike utječe na događaje.

Odlučujući čimbenik za srednjoročnu burzovnu tendenciju je, osim psihologije, kamatna stopa.

Kamata, dakle likvidnost na tržištu kapitala odlučuje o tome hoće li biti jača ponuda ili potražnja.

Kamata ima izravan utjecaj na tržište obveznica: kada se stopa prihoda od uloženog kapitala




obveznica smanjuje, na burzi je veći priljev tekućih sredstava. Ali taj utjecaj kamata na burzu

primjećuje se tek nakon određenog vremena: srednjoročno.

No za dugoročne tendencije psihologija više nije tako bitna. IBM, Siemens ili Dai-mler-Benz nikada

ne bi postali to što jesu da nisu postojali fundamentalni razlozi za njihov uspjeh. Nije psihologija bila

ta koja je toliko povisila vrijednost dionica njihovih koncerna. A tko može danas predvidjeti strahove,

nade i predrasude od preksutra? ("Dugoročno smo svi mrtvi", rekao je John Mavnard Kevnes.) Opća

konjunktura i osobito konjunktura branše odlučuju o kvaliteti i stopi prihoda od uloženog kapitala

dionica. Onaj tko može predvidjeti razvoj branše na višegodišnje razdoblje, može mnogo profitirati od

toga.

Smatram da su za burzovnu tendenciju odlučujuća dva temeljna faktora, uostalom

svi drugi faktori ulijevaju se u njih:

1. Odnos između količine novca i novih emisija vrijednosnih papira. 2. Psihološki element, optimizam ili pesimizam, odnosno procjena budućnosti.

Konačno, svi politički, gospodarski i financijski događaji, bili bitni ili nebitni, slijevaju se u te dvije

navedene činjenice.

Tu sam teoriju već prije izrazio matematičkom jednadžbom koja bi trebala biti temeljno načelo svake

burzovne tendencije:

T (tendencija) - N (novac) + P (psihologija) .

Pod faktorom 'novac' podrazumijevam novac koji stoji na raspolaganju na burzi. Ako se stalno nude

velike emisije obveznica (zamjenjivih obveznica) po visokim kamatnim stopama, ako banke za fiksni

novac plaćaju visoke kamate, onda za kupnju dionica pre-ostaje vrlo malo. Ukratko, faktor 'novac'

ovisi o dugoročnim kamatnim stopama.

Suprotno tomu, faktor 'psihologija, precizno promatrano, proizvod je velikog broja različitih

podređenih faktora. Pretpostavimo da se smanje dobiti i dividende društva, da se povećaju porezi itd.,

dakle da se poduzmu negativne mjere.

No ako publika optimistično procjenjuje budućnost, ona se miri s tim negativnim vijestima, jer je

uvjerena da su spomenuti negativni utjecaji samo prolazno djelotvorni. Faktor psihologija u tom

slučaju ostaje pozitivan, unatoč lošim fundamentalnim vijestima.

Potvrdilo se to i kod dramatičnih političkih događaja. Često se događa da, unatoč štrajku, ne pada

vrijednost dionica nekog društva, upravo zbog toga što publika štrajk smatra neopasnim.

Činjenica je li riječ o ratu ili miru za burzovne brokere ne igra važnu ulogu jer je to psihološka

reakcija publike na tu situaciju.

I procjena omjera cijena i dobiti po dionici (u SAD-u nazvano price/earnings ratio) je čisto psihološke

prirode. Može se dogoditi da tržište, tj. analitičari, kod iste dionice omjer cijena i dobiti po dionici

15:1 procijene niskim i time donesu presudu da je vrijednosni papir ispod cijene. U nekom drugom

trenutku isti omjer kod istog vrijednosnog papira procjenjuju kao precijenjen.

Želim istaknuti da analitičari u određenom trenutku nisu u pravu, ali iz te procjene ne mogu se

donositi zaključci vezani uz daljnji razvoj, jer ocjena 'precijenjeno ili podcijenjeno' nije aritmetički

aksiom nego relativna procjena koja je u velikoj mjeri psihološki uvjetovana. Stoga se svaki put

moram smijati kada promatram kako je na stotine analitičara hipnotizirano tom relacijom cijene.

Oni koji omjer cijena i dobiti po dionici smatraju abecedom burzovnog umijeća nikada ne bi smjeli

kupiti dionice IBM-a, Daimler-Benza i mnoge druge, jer prema toj vrsti izračuna vrijednost tih

dionica u danom bi trenutku uvijek bila previsoka.




Koliko je to kruto jednostrano stajalište pogrešno najbolje se uočava u društvima koja rade s

gubitkom. Prema mišljenju analitičara, ne bi uopće trebalo dirati u te vrijednosti, jer teorijski bi prema

modelu omjera cijene i dobiti po dionici uvijek bile ispod nule. Najzanimljivije burzovne dobiti

ostvario sam s pomoću dionica takvih društava, koja su u trenutku kada sam ih kupio radila s

gubitkom. Kada su ta društva opet ostvarila dobit (na engleskom se to naziva turnaround situation),

tečajevi su naglo počeli rasti.

Tako je bilo u krizi početkom 1980-ih godina, kod dionica iznimno oslabljenog američkog

automobilskog koncerna Chrvsler. Moja špekulacija išla je u ovom smjeru: bio sam siguran da

američka vlada neće dopustiti da bankrotira tradicionalna marka Chrvsler. Čvrsto sam računao s

općim poletom konjunkture i golemim potrebama za nadoknađivanjem pri potražnji za automobilima,

a imao sam i povjerenja u novog čovjeka na čelu poduzeća - Leea Iacoccu. Sve je bilo potpomognuto

dobrim sjećanjima na dotad moje najsmjelije i najuspješnije špekulacije: 1946. u Italiji sam kupio

dionice oslabljene automobilske tvrtke Isotta-Fraschini, prije veliko ime, u vrlo sličnoj psihološkoj i

konjunkturnoj situaciji - i deseterostruko zaradio na njima. Moja vizija o Chrysleru urodila je još

većim plodovima: papire koje sam kupio po pet dolara prodao sam po tečaju od 105.

Burzovna logika nije identična logici svakodnevice

Prema mojem shvaćanju, matematika za burzu uopće nije relevantna. Tečajevi se ne mogu mjeriti

nikakvim mjernim instrumentom, a razvoj na burzi ne može se predvidjeti nikakvim matematičkim

izračunima. Dopuštam da na burzi vrijedi samo jedna vrsta matematike. A za objašnjenje želim

ispričati sljedeću priču.

Jednoga dana posjetio me moj stari prijatelj koji je bio odličan špekulant, a činilo se da je ipak vidno

uznemiren. "Kako objašnjavate taj čudnovati fenomen?", pitao me. "U posljednje sam vrijeme kod

svojih špekulacija na dionice, obveznice i robu otkrio čudnovat fenomen. U jednom trenutku imam

možda deset različitih pozicija na burzi koje međusobno nisu nikako povezane.

Špekuliram kod južnoafričkih rudnika na porast cijena, kod francuskih državnih obveznica na pad

cijena, kod američkih automobilskih tvornica na porast cijena, kod engleskih banaka na pad cijena,

kod kositra na porast cijena, kod zobi na pad cijena i napokon kod naftnih vrijednosti na porast te kod

kakaa na pad cijena. Morate priznati da te špekulacije često nisu uopće povezane. A ipak, ili je sve

povoljno za mene ili je sve protiv mene. Ili sve raste što bi trebalo padati, i sve pada što bi trebalo

rasti, ili se pak događa da sve raste što rasti treba, a sve pada što treba padati. Doista bih želio znati

kakva relacija postoji između dionica američkih automobilskih tvornica i kakaa, između banaka u

Londonu i zobi u VVinnipegu? To je da poludiš. Trenutačno su sve moje pozicije izvrnute na glavu.

Kakva se tajanstvena snaga skriva iza toga koja katkad sve dobro namjerava sa mnom, a danas se

cijelom linijom urotila protiv mene?" U toj primjedbi na vidjelo izlazi praznovjerje koje je tipično za

sve špekulante.

"Pa", odgovorio sam, "postoji jedna dionica čiji je tečaj trenutačno loš, a na koju vi najviše računate:

dionica logike." - "Pretpostavljam da se kod svojih špekulacija na dionice oslanjate na bilance, račune

dobiti i gubitka, dividende itd., a kod svojih špekulacija na sirovine, na statistike o žetvenim

prinosima i potrošnji na trgovačke ugovore, na unutarnju i prije svega vanjsku politiku. Trenutačno se

očito nalazimo u razdoblju s kojim logika ne može ići ukorak i stoga je sve usmjereno protiv vas.

Strpite se malo. Dionica po imenu 'logika' opet će porasti i sve će onda biti u logičkom redu. Poznata

vam je moja vjeroispovijest: dva puta dva je pet manje jedan. Ništa nije jednostavno, niti u

špekulaciji, niti u životu. Cjelokupna egzistencija temelji se na toj istini. Iskustvo to pokazuje. Dolazi

se na cilj, ali nikada pravocrtnom linijom."

Ovdje moja 'burzovna matematika' postaje gotovo metafizika; ali i na drugim životnim područjima

vrijedi taj zakon, primjerice u religiji ili umjetnosti. Osobito se glazba temelji na odstupanju; napetost

i opuštanje - to je cijela tajna melodije.




"Trenutačno", objasnio sam dalje svojem prijatelju, "čak se nalazimo u krivulji." - "Iz kojih razloga

logika stoji tako nisko? Na to postoji tisuću i više odgovora. Ako je vaša logika doista logika, to jest

ispravno strukturirana, ona će se probiti. Kada, to je pitanje postojećih nepredvidljivih čimbenika koji

vaše promišljanje mogu odugovlačiti ili pak potpuno preokrenuti. Ono što je jučer bilo solidno, već

danas može biti trulo. Ali ako elementi vaše špekulacijske zgrade sačuvaju svoju valjanost, onda je

sve samo pitanje vremena. Situacija se mora ispravno procijeniti u tom trenutku kada nešto kreće u

krivom smjeru. Nema ništa ogavnije i čak ne postoji ništa opasnije od činjenice da ne poznaješ

razloge koji se suprotstavljaju logici.

Treba moći spoznati simptome. Ako dijagnoza upućuje na to da je riječ o prolaznoj smetnji, treba

ostati čvrst, čvrsto stisnuti uši. Ako pak nastupe temeljite promjene, rat ili mir, važne političke,

gospodarske ili financijske odluke, ako se promijeni vlada i slično, moraju se odmah izvući zaključci i

preko noći, ako je potrebno, odbaciti ono što ti je još do jučer bilo drago i vrijedno. U vašem slučaju

želim uspostaviti sljedeću dijagnozu. Već neko vrijeme postoji velika količina kapitala, takozvani

vrući novac. Ne želi biti uložen onako kako bi to učinio jedan otac obitelji, nego je stalno u potrazi za

velikim špekulacijskim dobitima. Taj pokretni kapital, jednako tako kao i vaš kapital, upotrebljava se

za špekulacije koje se temelje na čistoj i jednostavnoj logici. Vi dakle niste jedini. Postoje tisuće

špekulanata koje golemom količinom novca slijede isti put kao i vi, u istim sektorima: kupili ste istu

robu i vrijednosti i isto ste ih prodali po fiksnoj cijeni. Posljedica toga je da su tržišta u kojima

špekulirate na rastuće tečajeve previše kupljena (overbought), a tržišta u kojima špekulirate na

padajuće cijene previše rasprodana (oversold).

Rekli ste mi da imate naftne dionice. U posljednje vrijeme je i međunarodna špekulacija također

pokupovala naftne dionice i sada čeka porast cijena. U onom trenutku kada dionice počnu rasti iz

fundamentalnih razloga, mnogi špekulanti žele se time brzo okoristiti i prodati ih. Zbog toga dionice

rastu vrlo malo ili uopće ne rastu. Drugi špekulanti postaju nestrpljivi jer ne dolazi do očekivanog

rasta cijena, pa ih također prodaju, itd.

Tako se može dogoditi da tehnički razlozi neutraliziraju one fundamentalne na kojima se temelje

špekulacije.

Onda nastaju one situacije kada špekulant ne shvaća zašto se svi vrijedeći argumenti ne odražavaju na

tečajeve. Naime, riječ je o tome da tečajevi samo u iznimnim slučajevima izražavaju realnu

vrijednost, oni odražavaju odnos ponude i potražnje. Svejedno odakle dolazi ponuda, kada dolazi,

onda tečajevi padaju.

Ova je tvrdnja jednako toliko logična kao što bi bilo logično da kod eventualno rastućih dividendi

iznimno porastu. Ali u ovom slučaju logika tehničkih datosti bila je jača od logike fundamentalnih

razloga, a to znači da se kupnje i prodaje ne poduzimaju samo iz fundamentalnih promišljanja.

Zbog toga tečajevi osciliraju isključivo pod pritiskom ponude i potražnje. Bilo bi zanimljivo jedanput

proučiti sve naloge za kupnju i prodaju u jednom burzovnom danu i uočiti koji su to razlozi potaknuli

kupce i prodavače za davanje njihovih naloga.

Primjerice, možda gospodin Maier prodaje svoje papire zato što sljedećih dana mora unovčiti

mjenicu; neki drugi gospodin pak zbog toga što želi kupiti novi stan; treći pak zato što mu se udaje

kćer i potreban mu je novac za miraz; netko četvrti prodaje svoje papire u nadi da će ih opet moći

jeftinije kupiti. A zašto gospodin Schulze istoga dana kupuje papire? Zato što je upravo prodao kuću i

na raspolaganju mu je tekući novac ili možda zato što je iste papire već prodao po višoj cijeni, a sada

ih želi ponovno kupiti po nižoj.

Ova se teza može dovesti ad absurdum. Pretpostavimo da ta vrijednost raste do razine do koje su

ulagači računali. Ali time on dospijeva u zonu opasnosti. Od tog trenutka, naime, primjereni tečaj ne

utječe više privlačnom snagom na špekulaciju. Postoji vrlo malo onih koji su zainteresirani za kupnju

i postoje oni koji papir već imaju u posjedu te ga se pokušavaju riješiti kod sada očekivanih i nastalih

visokih cijena kako bi osigurali svoju korist. To je situacija kada svi žele izaći kroz jedna te ista vrata.

Pad cijena je tu, iako je došlo do očekivanih događaja ili možda upravo zbog toga.




Isti proces traje i u obrnutom smislu. Uzmimo bilo koju vrijednost koja bi trebala pasti iz sasvim

jasnih razloga, primjerice u ekstremnom slučaju kada se društvo nalazi u financijskim teškoćama.

Vrijednost pada i približava se najnižoj razini koju bi logično morala doseći, a ipak zastaje na jednom

višem tečaju, bez daljnjeg pada. I to čak jedno određeno vrijeme, unatoč lošim vijestima.

Burzovnim jezikom to se naziva fait accompli, odnosno svršen čin. On nastupa jer su mnogi već

prodali papire i sada se nalaze u rukama ljudi koji računaju na propast društva i time slijede druge

namjere. Oni koji su špekulirali na pad cijena i već prije obavili prodaju po fiksnoj cijeni, sada svoja

očekivanja vide ispunjenima i žele osigurati svoju dobit. Njihove kupnje uzrokuju rast tečajeva. U

mnogim slučajevima doživio sam isti fenomen. Obveznice koje trpe, dionice trulih društava koje su

prije nakratko bile pred stečajem ili su bile u njemu, držale su se još dugo na relativno visokim

tečajevima, prije nego što su pale sasvim nisko.

Kod kretanja tečaja fait accompli ima osobito značenje. Zamislimo situaciju da postoji ratna opasnost.

Mnogi ulagači prodaju svoje vrijednosti. Ali na dan objave rata, suprotno svim očekivanjima, rastu

tečajevi. Kad je 1939. izbio rat, to je bilo tipično za sve burze u Americi, jednako tako i u Europi. A

sve se to događalo iz ovdje objašnjenih tehničkih razloga."

I sam sam u to vrijeme bio spreman na veliku financijsku katastrofu. Čvrsto sam računao na to da će

se zatvoriti sve banke, naravno i burza i terminska trgovina, očekivao sam najstrože propise o

devizama. Vikend je protekao u nervozi i napetosti, a u ponedjeljak je to već bilo tako daleko. Počeo

je rat. Bio sam u tolikoj zbrci da sam zaboravio vlastiti telefonski broj koji sam morao reći tijekom

prijave razgovora s inozemstvom.

No kada sam stupio na ulicu, vidio sam, pun zaprepaštenja, da su banke bile otvorene kao da je to

nešto sasvim normalno, i burza i terminska trgovina išle su dalje, kao da se ništa nije dogodilo. Ali

najveće iznenađenje bilo je to što se burza okrenula za 180 stupnjeva i rasla je neprekidno šest

mjeseci. To je fait accompli. Kada svatko računa s naglim padom tečaja, pojavi se baš ono suprotno.

U nekom smislu taj me svojevrsni fenomen asocira na tijek pokopa. Odmah s groblja žalosna skupina

ljudi uputi se u neku gostionicu na dobru hranu i tako obavi karmine. Nakon nekog vremena i

nekoliko pića izrazi lica više nisu tako žalosni, a i razgovori postaju glasniji i veseliji i uskoro je sve

opet zaboravljeno.

Možda se već određeno vrijeme očekivala smrt. Kada napokon bolesnik nakon duge patnje umre,

dolazi do određenog olakšanja i utjehe: Bog dao, Bog uzeo.

"Ako se pak tijekom rata vjeruje da će ubrzo nastupiti mir", nastavio sam odgovarajući na pitanje

prijatelja, "i počnu se kupovati vrijednosti, onda burza raste već tijekom rata." - "Pri potpisivanju

primirja može se lako dogoditi da ne dođe do očekivanog rasta cijena. Naprotiv, tečajevi padaju. I

onda se govori o fenomenu fait accompli.

No isto se tako može dogoditi da je tijekom rata nervozna publika već odbacila velik dio vrijednosnih

papira i kada se onda najednom sasvim iznenada uspostavi mir, situacija na burzi se promijeni i

tečajevi rapidno počnu rasti.

Ukratko rečeno, senzacionalni i potresni događaji, prema mojem iskustvu, dovode do toga da se

situacija na burzi mijenja za 180 stupnjeva. Vratimo se na naš primjer izbijanja rata 1939. godine. Da

su burze mjesecima prije rata rasle, na početku rata došlo bi do velikog sloma. Umjesto onoga što

nazivamo fait accompli, bilo je riječi o dramatičnoj i lošoj vijesti.

Rat i mir su naravno ekstremni slučajevi. Fenomen fait accompli može se ipak promatrati i kod

mnogih drugih političkih i gospodarskih događaja. To promatranje često se potvrdilo da sam ga

gotovo uzdigao u pravilo.




Dakle, želim izvući sljedeći zaključak: vaša se logika oslanja samo na fundamentalnosti, na

statističke, gospodarske, političke ili neke druge čimbenike.

A sve je to nadigrano spomenutim tehničkim čimbenicima. Jednom riječju, vaša su promišljanja bila

previše teorijska i stoga ne odgovaraju prilikama prakse."

Odgovor koji sam dao svojem prijatelju vezano uz njegove mnogobrojne angažmane i špekulacije na

porast i pad cijena vrijednosnih papira, može se primijeniti i na opću burzovnu tendenciju.

S vremena na vrijeme čovjek se začuđeno pita zašto burza raste unatoč padu konjunkture i zašto

dolazi do njezina pada u razdoblju snažne konjunkture. Objašnjenje za ovo je da se burzovna

tendencija i konjunkturni trend nalaze u međusobnoj ovisnosti i da su podvrgnuti istim zakonima, ali

da ne traju paralelno. Već sam prije mnogo godina skovao primjer koji se u međuvremenu često citira.

Zamislite čovjeka koji šeće duž ulice sa svojim psom. Čovjek korača ujednačeno naprijed; to je

gospodarstvo. Pas juri prema naprijed, skače tamo-amo, vraća se svojem gospodaru, opet trči dalje od

njega i opet se vraća. Njegov put predstavlja kretanja vrijednosnih papira. Oba idu naprijed, i pas i

njegov gospodar. Napokon, dolaze do cilja svoje zajedničke šetnje. Dok je čovjek prevalio jedan

kilometar, pas je prevalio tri ili četiri puta više. Isto tako je i s kretanjima na burzi; ako ide naprijed i

ponovno se vraća, prati je gospodarska ekspanzija.

Dva bitna čimbenika, s jedne strane novčana i kreditna situacija, i s druge strane psihologija masa, ne

djeluju istodobno s konjunkturom na burzu i gospodarstvo.

Novčano tržište i gospodarski život stoje u uskoj vezi. Ali ono što je povoljno za poslovni svijet, često

je nepovoljno za burzu.

Smatram da su za opću burzovnu tendenciju, dakle ne za pojedine dionice, čimbenici poput mašte i

novca mnogo odlučniji od fundamentalnih činjenica. Doduše, i tu postoje izuzeci: neka dionica može

rasti i u vrlo pesimističnoj situaciji, ako za to postoje duboki i fundamentalni razlozi. No to se događa

vrlo sporo jer ona na neki način mora plivati protiv struje. Vrijedi i obrnuto: ako fundamentalni

razlozi idu u prilog nekoj dionici u optimističnoj tendenciji, ona će rasti mnogo brže od ostalih

dionica. Ili će pak neki vrijednosni papir potonuti zbog njegovih fundamentalnih razloga, iako je

tržište u cjelini optimistično. Cijela burza ima dakle tendenciju i svaki pojedini papir ima svoju

tendenciju iz fundamentalnih razloga. Fundamentalnosti su vrlo važne, ali ne mogu se u potpunosti

probiti protiv jake struje kretanja kapitala.

Vrlo često je kretanje kapitala upravo suprotno fundamentalnoj tendenciji. Gospodarska euforija

donosi više kamate (kao što sam već objasnio) i lošiju likvidnost jer poduzeća trebaju sav novac koji

stoji na raspolaganju za izravne investicije. Stoga se često događa da tijekom gospodarske recesije i

pada kamata burza raste, iako fundamentalni čimbenici, odnosno dobiti i dividende ne upućuju na to.

U razdoblju gospodarskog procvata, kada se razvijaju trgovina i industrija, a raspoloživi kapital služi

za ekspanziju, vlasti (emisijska banka, vlada) posežu za restriktivnim mjerama kako bi izbjegli

pregrijavanje gospodarstva. Diskontna stopa se povisuje i uvode se kreditne restrikcije. Ograničava se

količina novca. Banke povisuju kamate na dugovnoj strani, režu ili u krajnjem slučaju ukidaju

odobrene kredite i tako dalje.

Jasno je da tečajevi dionica nikada ne odgovaraju njihovoj pravoj vrijednosti. Uvijek su viši ili niži.

Ima li dionica uopće mjerljivu vrijednost? Ako pak ima, onda bi se mogla navesti točna vrijednost

industrijske tvrtke, a burza uopće ne bi postojala.

Postojala bi fiksna cijena za dionice koja bi se mogla izračunati preko računala, ali to nije moguće. I

zbog toga zakazuju svi eksperimenti koji žele računalima predvidjeti burzovne tendencije.




Procjene i prosudbe neke dionice ovise o pojedinačnoj osobi: i svaki pojedinac svaki dan ima drukčiji

pogled na izglede i budućnost poduzeća. Mnogi čimbenici utječu na sud. Dobro ili loše raspoloženje

kupca te osobni problemi također igraju važnu ulogu.

A isto vrijedi kada se želi prosuditi opća burzovna tendencija. Napokon, može se reći da je

raspoloženje na burzi pitanje nagodbe ili sporazuma između burzovnih sudionika. Suglasnost o

pitanju je li većina sudionika raspoložena optimistično ili pesimistično.

Takozvana burzovna klima koja proizlazi iz toga ima veliku važnost za kretanje tečajeva. O njoj ovisi

je li za vlasnike dionica važno i potrebno prodavati vrijednosne papire, ili je za vlasnike novca

potrebno kupiti dionice.

Teško je reći kako nastaje neko raspoloženje jer raspoloženje nema nikakve veze s budućnošću, ono

ima veze sa sadašnjošću. O optimizmu i pesimizmu odlučuju različiti povijesni, politički, gospodarski

čimbenici ili primjerice povjerenje ili nepovjerenje u financijsku politiku. No ti čimbenici ne mogu se

objektivno procijeniti.

Ono što nazivamo raspoloženje ili klima na burzi, ne slijedi nikakvu logiku i često iznenađuje

stručnjake. Zapamti: burzovna logika nije identična s logikom svakodnevice.




Sada ste spremni da počnete da zarađujete novac!

Preuzmite našu platformu ovde.


http://www.fxlider.com/Preuzimanje

http://www.fxlider.com/Preuzimanje

trgovanje na svjetskoj berzi za početnikeanaliza.fxlider.com/pdf/slobodan-slovic-bh.pdf ·...

Documents