tematski sto za inovacija, informacionog ......poglavlje v–informaciono društvo 160 1. politika...

KOSOVO 2020

IZVEŠTAJ

NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

TEMATSKI STO

Maj 2013, Priština

Ovaj izveštaj je razvijen na osnovu niza sastanaka koje je sproveo Tematski Okrugli Stoza Inovacija, Informacionog društva, Socijalnih i Zdravstvenih Politika. Kao takav ovaj Izveštaj je deo seta dokumenata koje je usvojila Task Forca za Evropske Integracije. Rad Task Forca za Evropske Integracije i njenih Tematskih Okruglih Stolova, uključujuci i pripremu ovog izveštaja, podržan je od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) preko Projekta” Podrška Procesu Evropskih Integracija na Kosovu”. Stavovi, informacije i/ili argumenti ne odražavaju zvanični stav MEI-a, GIZ-a, ili bilo koje druge zainteresovane strane u svakom detalju.

INOVACIJA, INFORMACIONOG, DRUSTVA,SOCIJALNIH I ZDRASTVENIH POLITIKA

ZA

Sadržaj

UVOd ....................................................................................................................... 5Poglavlje I – Obrazovanje i Nauka ........................................................................ 6

1. PolitikaEUizahtevičlanstvauoblastobrazovanjaiusavršavanja . 62. PolitičkiokvirKosovauoblastiobrazovanja ....................................... 83. StrukturaobrazovnogsistemaKosova ................................................... 104. Analizasituacije:dostignućaiizazovi ................................................... 12

4.1. Predškolsko obrazovanje ................................................................. 124.2. Preduniverzitetsko obrazovanje ..................................................... 164.3. Stručno obrazovanje i usavršavanje (SOU) ................................... 234.4. Obrazovanje za odrasle i neformalno obrazovanje ...................... 264.5. Visoko obrazovanje .......................................................................... 314.6. Istraživanje i nauka ........................................................................... 37

5. Ključnizaključcioobrazovanjuinauci .................................................. 47

PoglavljeII–Omladina,KulturaiSport ............................................................... 50

1. PolitikeEUoOmladini,Kulturiisportu ................................................ 502. OkvirpolitikaizakonskiokvirKosovauoblasti omladine,kultureisporta .......................................................................... 55

2.1. Omladina ............................................................................................ 552.2. Kultura ................................................................................................ 562.3. Sport .................................................................................................... 57

3. Institucionalni okvir ................................................................................... 57

3.1. Omladina ............................................................................................ 583.2. Kultura i sport .................................................................................... 59

4. Analizastanja:Dostignućaiizazovi ........................................................ 61

4.1. Omladina ............................................................................................ 614.1.1. Učešće .................................................................................................. 644.1.2. Neformalno obrazovanje .................................................................. 664.1.3. Zapošljavanje, kreativnost i preduzetništvo i volonterizam ....... 694.1.4. Socijalna inkluzija .............................................................................. 744.1.5. Zdravlje, sport i rekreacija................................................................ 774.2. Kultura ................................................................................................ 804.2.1. Promovisanje kulturne raznolikosti ............................................... 804.2.2. Promovisanje kulture kao katalizatora kreativnosti, privrednog rasta, zapošljavanja, inovacije i konkurencije .......... 844.2.3. Promovisanje kulture kao suštinskog elementa u međunarodnim odnosima................................................................ 884.3. Sport .................................................................................................... 914.3.1. Društvena uloga sporta .................................................................... 934.3.2. Ekonomska dimenzija sporta .......................................................... 954.3.3. Organizovanje sporta ........................................................................ 98

5. Glavnizaključcinatemuomladine,kultureisporta ........................... 101

PoglavljeIII–rad,ZapošljavanjeiSocijalnePolitike ........................................ 105

1. PolitikeEUuoblastirada,zapošljavanjaisocijalnihpolitika........... 1052. Analizastanjaudomenurada,zapošljavanjaisocijalnih politikanaKosovu ...................................................................................... 107

2.1. Rad i zapošljavanje ............................................................................ 1072.1.1. Zakon o radu ...................................................................................... 1072.1.2. Zapošljavanje i zaštita na radu ........................................................ 1082.1.3. Uslovi rada i isplate........................................................................... 1092.1.4. Industrijski konflikti .......................................................................... 1112.2. Zdravlje i sigurnost na radu ............................................................ 1132.2.1. Politike i strategije ............................................................................. 1132.2.2. Institucionalni okvir .......................................................................... 1142.2.3. Izvršni kapaciteti ............................................................................... 1142.3. Socijalni dijalog/Socijalni partneri ................................................. 1152.4. Politike zapošljavanja ....................................................................... 1182.4.1. Institucionalni okvir .......................................................................... 1192.5. Socijalna inkluzija .............................................................................. 1222.5.1. Socijalna inkluzija uopšteno ............................................................ 1222.5.2. Lica sa invaliditetom ......................................................................... 1242.6. Socijalna zaštita .................................................................................. 1252.6.1. Opšta socijalna situacija .................................................................... 1252.6.1.1.Faktori od uticaja na socijalnu zaštitu .......................................... 1262.6.2. Pregled sistema socijalne zaštite na Kosovu ................................. 1272.6.3. Penzije ................................................................................................. 1282.7. Borba protiv diskriminacije i ravnopravne mogućnosti .............. 1292.7.1. Zabrana diskriminacije ..................................................................... 1292.7.2. Podjednako postupanje prema ženama i muškarcima ............... 131

3.Izazovizapošljavanjaisocijalnepolitikeubuduće ...................................... 1324.Glavnizaključcioradu,zapošljavanjuisocijalnimpolitikama ............... 134

Poglavlje IV – Zdravstvene Politike ....................................................................... 138

1. Politike EU u oblasti zdravstva ................................................................. 1382. ZdravstvenepolitikenaKosovu ............................................................... 140

2.1. Politike javnog zdravlja na Kosovu ................................................ 1433. Institucionalniokvirikapaciteti .............................................................. 1474. Zdravstvena infrastruktura ........................................................................ 1515. Zdravstvene usluge i njihov kvalitet ....................................................... 1536. Sistem zdravstvenih informacija .............................................................. 1557. Finansiranje zdravstva i zdravstvenog osiguranja ................................ 1568. Glavnizaključciozdravstvenimpolitikama ......................................... 159

Poglavlje V–Informaciono Društvo ........................................................................ 160

1. Politika EU i uslovi za integraciju u oblast elektronske komunikacije, informativnogdruštvaiaudiovizuelnupolitiku ................................. 1601.1. Digitalna agenda za Evropu (DAE) ................................................ 1601.1.1. Opšti ciljevi DAE ............................................................................... 1611.1.2. Stubovi DAE-a ................................................................................... 1611.1.3. Ciljevi Digitalne agende za Evropu ................................................ 1621.2. Opšti pravni okvir ............................................................................ 1631.2.1. Regulatorni okvir za mreže i usluge ............................................... 1631.2.2. Politika za frekvencije ....................................................................... 1651.2.3. Direktiva za audiovizuelne medijske usluge (AVMSD) .............. 166

2. Analiza situacije ........................................................................................... 1672.1. Analiza pravne i institucionalne strukture Kosova za elektronsku komunikaciju, informativno društvo i audiovizuelne medije ........................................................................ 1672.1.1. Institucionalna struktura .................................................................. 1672.1.2. Politika i zakonski propisi ................................................................ 1692.2. Sektor elektronskih komunikacija ................................................... 1712.2.1. Prednosti ............................................................................................ 1732.2.2. Izazovi ................................................................................................ 1732.3. Informativno društvo........................................................................ 1752.3.1. Prednosti ............................................................................................ 1762.3.2. Izazovi ................................................................................................. 1762.4. Sektor audiovizuelnih medija .......................................................... 1792.4.1. Prednosti ............................................................................................. 1802.4.2. Izazovi ................................................................................................ 180

3. KonkretnizadacizaispunjavanjeobavezaSSP (Sporazumostabilizacijiipridruživanju):............................................. 180

Aneks 1. Glavni Problemi Tematskog Tkruglog Stola u Oblasti Inovacija, Informacionog Društva, Socijalnih i Zdravstvenih Politika ................................................................................. 182

5TemaTski sTo inovacija, informacionog drušTva

I. UVOd

Ovo je Dijagnostički izveštaj tematskog okruglog stola za inovaciju, informativno društ-vo, socijalnu i zdravstvenu politiku, koji ima za cilj predstavljanje trenutnog stanja u sektorima ovog okruglog stola, odražavajući postignuti konsenzus svih učesnika okru-glog stola. U cilju elaboracije trenutnog stanja, ovaj izveštaj ima za cilj da opiše glavna dostignuća i izazove pomenutih sektora u smislu procesa evropskih integracija. Kao takav, izveštaj cilja ka pružanju pregleda mišljenja, stavova i procena o kojima se disku-tovalo za okruglim stolovima, koji su održavani od jula 2012. do januara 2013. godine.

Izveštaj je rezultat materijala za diskusiju koji je sastavljen na osnovu javnih dokume-nata vladinih i nevladinih institucija, akademije, poslovnih organizacija, organizacija civilnog društva, kao i projekata međunarodnih organizacija i donatora na Kosovu. iz-veštaj je posebno dopunjen (obogaćen) nalazima dvodnevnih razgovora organizovanih u obliku radionica za svaku oblast ovog okruglog stola.

Dijagnostički izveštaj je radni dokument i nije politički dokument. Izveštaj je dokument koji sadrži detaljne informacije zastupljenih oblasti, koji će služiti kao doprinos prilikom sastavljanja sveobuhvatnog dijagnostičkog izveštaja za sve oblasti Radne grupe (task force) za evropske integracije i za predlog Nacionalne strategije za evropske integracije.

Izveštaj je strukturiran u pet poglavlja koja pokrivaju oblasti koje su deo ovog okru-glog stola, odnosno Poglavlje 1: Obrazovanje i nauka, Poglavlje 2: Omladina, kultura i sport; Poglavlje 3: Rad, zaposlenje i socijalna politika, Poglavlje 4: Zdravstvena politi-ka i Poglavlje 5: Informativno društvo. Svako poglavlje prvo predstavlja kratak rezime politika i glavnih ciljeva Evropske unije u datoj oblasti. Bazirajući se na politike i ciljeve Evropske unije za datu oblast, izveštaj vrši sveobuhvatnu procenu glavnih dostignuća u toj oblasti. Osim toga, u svakom poglavlju su identifikovani glavni strateški izazovi datog sektora u pogledu evropskih integracija. A na kraju svakog poglavlja su izneti glavni zaključci sa dvodnevnih radionica za svaku oblast1 tematskog okruglog stola, uključujući 1. Prednosti, 2. Slabosti, 3. Preporuke u vezi sa što boljim iskorišćavanjem postojećih prednosti, 4. Preporuke u vezi sa tim kako eliminisati identifikovane slabosti.

Izveštaj završava glavnim zaključcima formulisanih u obliku problema za sve oblasti tematskog okruglog stola za inovaciju, informativno društvo, socijalnu i zdravstvenu politiku, koji su predstavljeni u aneksima. Ovi zaključci su rezultat plenarnog okruglog stola održanog na kraju procesa konsultacija u cilju sumiranja izazova na strateški i sveobuhvatan način.

1 Izuzevši sastanak o informativnom društvu koji je održan kao jednodnevni sastanak.

6 Socijalnih i ZdravStvenih Politika

Poglavlje I – Obrazovanje i Nauka

1. PolitikaEUizahtevičlanstvauoblastobrazovanjaiusavršavanja

EU samo pruža podršku politikama za obrazovanje i usavršavanja. Države članice su odgovorne za svoje sisteme obrazovanja i usavršavanja, međutim one sarađuju u okvi-ru EU u cilju postizanja zajedničkih ciljeva. Rimski ugovor (1957) naziva stručno obra-zovanje kao oblast delovanja Evropske zajednice. Međutim, obrazovanje je zvanično priznato kao oblast politika EU Mastrihtškim ugovorom (1992). Lisabonski ugovor, usvojen decembra 2009. godine ne menja odredbe koje se odnose na obrazovanje.

Član 165. Lisabonskog ugovora govori o obrazovanju i stručnom usavršavanju i definiše da „Unija doprinosi razvoju kvalitetnog obrazovanja podstičući saradnju između država članica i, ako je potrebno, podržavajući i potpomažući njihovo delovanje, poštujući odgovornost država članica za sadržaj obrazovnog materijala i organizovanje obrazovnog sistema i njihove kulturne i jezičke različitosti“.2 Ostale odredbe Lisabonsk-og ugovora se tiču razmene, mobilnosti studenata i nastavnika, recipročnog priznavanja akademskih zvanja, podsticanje učenja na daljinu, olakšavanje i saradnju između obra-zovnih institucija unutar EU i van nje. Potom, Član 166. Lisabonskog ugovora definiše da „Unija primenjuje politiku stručnog usavršavanja koja podržava i upotpunjuje delo-vanje država članica za sadržaj i organizaciju stručnog usavršavanja“.3

Poglavlje 26 pravnih tekovina EU se odnosi na obrazovanje i usavršavanje (uključujući omladinu i kulturu). S obzirom da su obrazovanje i usavršavanje prvobitno nadležnosti država članica, EU cilja ka harmonizaciji nacionalnih politika preko saradnje i očuvanja zajedničkih ciljeva preko takozvane otvorene metode koordinacije. Ovakav pristup je rezultirao programom „Obrazovanje i usavršavanje 2010“ koji integriše sva delovanja u oblasti obrazovanja i usavršavanja na nivou Evrope. Države članice moraju uspostaviti pravni, administrativni i finansijski kapacitet kako bi osigurale odgovarajuće upravljan-je finansijama programa Evropske zajednice za obrazovanje, usavršavanje i omladinu.4 Pravne tekovine EU za obrazovanje i usavršavanje se sastoje od Direktive 1977 (za obra-zovanje dece radnika imigranata), programa delovanja i zaključaka, Rezolucije ili Izjave saveta ili Saveta ministara za obrazovanje koji se sastaju unutar Saveta radi različitih pitanja (npr. jednake mogućnosti, nepismenost, bezbednost u školama, itd.).5

2 Uputstvo o pravnim tekovinama BE u vezi sa obrazovanjem i kulturom, decembar 2010, Brisel i Istanbul. s. 7.3 Ibid. f. 8.4 http://ec.europa.eu/enlargement/policy/conditions-membership/chapters-of-the-acquis/index_

en.htm.5 http://ec.europa.eu/enlargement/archives/enlargement_process/future_prospects/negotiations/

eu10_bulgaria_romania/chapters/chap_18_en.htm.


EU je 2009. godine još više ojačala saradnju u oblasti obrazovanja i usavršavanja pre-ko Strateškog okvira za saradnju EU u oblasti obrazovanja i usavršavanja (ET 2020), kao rezultat prethodnog programa za obrazovanje i usavršavanje 2010.6 Obrazovanje i usavršavanje se trenutno smatra kao jedno od politika EU koja će postati konkurentna ekonomija zasnovana na znanje. To je istaknuto u ET 2020 „Obrazovanje i usavršavanje igraju fundamentalnu ulogu u postizanju ciljeva Programa Evrope 2020 za ekonoms-ki rast zasnovan na znanje, trajan i sveobuhvatan, pružajući mogućnost građanima da steknu veštine i nadležnosti koje su potrebne za ekonomiju i društvo EU u cilju konkurentnosti i inovativnosti, promovišući pritom koheziju i socijalnu zastupljenost“. 7

Pristup EU priznaje da su kvalitetno predškolsko, predosnovno, srednje i visoko struč-no obrazovanje i usavršavanje osnovni faktori za uspeh EU. Međutim, proces obrazo-vanja se ne završava onda kada se završi formalno obrazovanje. EU stavlja poseban akcenat na celoživotno učenje, smatrajući ga visokim prioritetom u svetu brzih prom-ena; celoživotno obrazovanje je od posebnog značaja za zaposlenje, ekonomski uspeh i pružanje mogućnosti ljudima da budu potpuno integrisani u društvo. Promovisanje višejezičnosti, inovacije, kreativnosti i usvajanja informativne tehnologije i komunikaci-je se smatraju relevantnim na svim nivoima obrazovanja.

Dugoročni ciljevi EU u oblasti politike obrazovanja i usavršavanja:

- Omogućavanje celoživotnog učenja i mobilnosti;- Poboljšanje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i usavršavanja;- Promovisanje jednakosti, socijalne kohezije i aktivnog građanstva;- Jačanje kreativnosti i inovacije, uključujući preduzetništvo, na svim nivoima

obrazovanja i usavršavanja

Ciljevi EU u periodu do 2020. godine su:

- Najmanje 95% dece uzrasta od četiri godine i uzrasta za upis u školu je obaveza-no da se zastupi u obrazovanje u ranom detinjstvu

- Zastupljenost mladih od 15 godina s nedovoljnim veštinama za čitanje, matem-atiku i nauke mora biti najmanje 15%;

- Zastupljenost onih koji su napustili obrazovanje i usavršavanja mora biti na-jmanje 10%;

- Zastupljenost lica od 30 do 34 godine u visoko obrazovanje treba da bude na-jmanje 40%;

- Najmanje prosek od 15% odraslih (starosna grupa 25-64) mora biti zastupljeno u celoživotno obrazovanje.8

S obzirom da obrazovanje i usavršavanje ostaju pod nadležnost država članica i ta-kođe imajući u vidu ograničene zakonske propise EU u ovoj oblasti, u aspektu politike

6 http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/framework_en.htm.7 Zaključci Saveta o ulozi obrazovanja i usavršavanja u sprovođenje „Strategije 2020”, (2011/C 70/01), s.1.8 http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/framework_en.htm.


proširenja, države članice zadržavaju pravo harmonizacije svojih nacionalnih zakonskih propisa sa pravnim tekovinama za obrazovanje i usavršavanje. U tom smislu, zakonski propisi i programi EU ne ciljaju ka uspostavljanju zajedničkih politika, već ciljaju ka razvoju saradnje između država članica u oblasti pravnih tekovina za obrazovanje i us-avršavanje u cilju postizanja zajedničkih ciljeva.9

2. PolitičkiokvirKosovauoblastiobrazovanja

Tokom poslednje decenije, obrazovni sistem Kosova je pretrpeo bitne procese reforme. Ovo je rezultiralo time da obrazovanje bude jedan od retkih sektora koji su sastavili strateški sveobuhvatni okvir sektora obrazovanja koja pokriva sve pod sektore obrazo-vanja; Strateški plan za obrazovanje na Kosovu (SPOK 2011-2016), je usvojen 25. avgusta 2011. SPOK uspostavlja politički okvir ka postizanju standarda EU. Kao i ET 202010, tako i SPOK, kao šestogodišnji plan, stavlja poseban akcenat na celoživotno obrazovanje i sveobuhvatnost u obrazovanje, kao osnovne elemente društva zasnovanog na znanje i obezbeđivanje obrazovanja za sve.

SPOK je sastavljen na osnovu postojeće strategije u sektoru obrazovanja, uglavnom na Strategiju za pre-univerzitetsko obrazovanje. Ovaj plan je odvojen na 8 programskih oblasti za koje su razvijeni posebni pokazatelji i ishodi: 1. Predškolsko i osnovno obra-zovanje; 2. Pre-univerzitetsko obrazovanje; 3. Stručno obrazovanje i usavršavanje; 4. Obučavanje nastavnika; 5. Visoko obrazovanje; 6. Obrazovanje za odrasle; 7. Informa-tivna tehnologija i komunikacija; 8. Izgradnja kapaciteta.11

Jedan od ključnih izazova za sprovođenje SPOK-a predstavlja finansiranje. Na osnovu finansijskih procena, potrebno je ukupno 242 miliona eura za troškove razvoja, što re-zultira tekućim troškovima od 238 miliona eura tokom šestogodišnjeg perioda za spro-vođenje plana. Približni godišnji troškovi za sprovođenje SPOK-a iznose 80 miliona eura, dok se ocenjuje da će troškovi koji se nastavljaju nakon sprovođenja SPOK-a iznos-iti 57,8 miliona eura godišnje. Sektor obrazovanja je za 2009. godinu imao budžet od 181 milion eura, dok je doprinos donatora van budžeta za 2010. godinu iznosio 46 miliona eura (uključujući sufinansiranje).12 Imajući u vidu visoke finansijske troškove strategije, jedan od glavnih izazova MONT je određivanje prioriteta, s obzirom na to donatori smanjuju svoju pomoć , iako je njihov doprinos u ovom sektoru i dalje veliki. Ocenjuje se da je kapacitet za koordinaciju donatora u Ministarstvu jako slab i nefunkcionalan i da je potrebno podizanje kapaciteta, kako bi se doprinelo odgovarajućem planiranju budžeta za sprovođenje strategije.13

9 CPS, Uputstvo o pravnim tekovinama BE u vezi sa obrazovanjem i kulturom, decembar 2010, Brisel i Istanbul. s. 51.

10 http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/framework_en.htm11 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016.12 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016.13 Sastanak o dijalogu o procesu stabilizacije i pridruživanja: inovacija, ljudski kapital, socijalna politika i

informativno društvo, Brisel, 3-4 maj 2012.


Formirana je i radna grupa za finansijsku analizu, definisanje, predlaganje i balansiranje mogućih finansijskih izvora za sprovođenje strategije. Očekuje se osnivanje Upravnog odbora koji će analizirati sprovođenje SPOK-a. Ovaj odbor će biti podministarski organ u koji će biti zastupljeni MONT, MEI, MTI i MRSZ. Održano je i prvo zajedničko razma-tranje marta 2012. godine gde su uspeh, izazovi i preporuke od prioriteta predstavljeni u Aide Memoire (predloženi sporazum).14 Evropska komisija je ocenila15 da je usvajanje SPOK 2011-2016 pozitivno uticalo na prasku planiranja i praćenja u MONT, sa poseb-nim fokusom na planiranje i dugoročno sprovođenje zasnovano na čitav sektor. Iako ostaje još mnogo izazova koji se trebaju rešiti, SPOK će služiti kao glavni dokument za upravljanje sektorom obrazovanja u aspektu reformi, koordinacije donatora i ostalih aktera, kao i finansijsko planiranje.16

Strateški prioriteti, pitanja i ograničenja istaknuta u SPOK-u uključuju:

- Razvoj i podršku sveobuhvatnog sistema obrazovanja, koji će omogućiti jednak pristup i diversifikovano obrazovanje;

- Razvoj i podršku sistema predškolskog obrazovanja koje podstiče poboljšanje pristupa umrežavanja javnih i privatnih pokreta;

- Smanjenje broja smena u školama, eliminišući smene u školama (pretežno u urbanim sredinama), preko izgradnje novih osnovnih i srednjih škola;

- Sastavljanje kvalitetnih standarda za obrazovanje; - Razvoj i proširenje višeg srednjeg obrazovanja; - Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja preko bolje adaptacije ishoda učenja sa

zapošljavanjem;- Restrukturiranje višeg srednjeg obrazovanja i afirmisanje obrazovanja i stručnog

usavršavanja, kao i uspostavljanje horizontalnih i vertikalnih struktura u ra-zličitim sektorima i nivoima obrazovanja;

- Uspostavljanje centara za razvoj (CR) i uspostavljanje veza između drugih pružalaca usluga i SOU-A;

- Uspostavljanje boljih veza između obrazovanja i zaposlenja, uključujući razvoj visokog obrazovanja i usavršavanja u skladu sa zahtevima tržišta rada;

- Poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja obezbeđujući kontrolu kvaliteta, pri-menu evropskih standarda i razmatranje organizovanja akademskih struktura;

- Proširenje usluga visokog obrazovanja i osnivanje novih institucija visokog obrazovanja;

- Osnivanje istraživačkih institucija u sklopu institucija visokog obrazovanja u cilju povezivanja istih sa potrebama ekonomije i društva;

- Razvoj informativne tehnologije (IT) na svim nivoima obrazovanja; - Određivanje razvoja ljudskih resursa nacionalnim prioritetom i uspostavljanje

kulture celoživotnog učenja.17

14 bid.15 Sastanak o dijalogu o procesu stabilizacije i pridruživanja: inovacija, ljudski kapital, socijalna politika i

informativno društvo, Brisel, 3-4 maj 2012.16 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, f.17.17 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, f.49.


Druga strateška dokumenta u sektoru obrazovanja su:

- Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu 2007-2017

- Strateški plan za zastupljenost dece sa posebnim potrebama u pre-univerzitets-ko obrazovanje na Kosovu (2010-2015)

- Strategija za stručno obrazovanje i usavršavanje (2012-2014)

3. StrukturaobrazovnogsistemaKosova

Obrazovni sistem Kosova uključuje 6 nivoa formalnog obrazovanja i slobodno se može opisati preko ISCED sistema. Nivoi obrazovanja od 0 do nivoa 3 čine nivo pre-univer-zitetskog obrazovanja, 4 nivo praktično ne postoji na Kosovu, dok se 5 i 6 nivo odnose na visoko obrazovanje.

- Na osnovu Zakona o pre-univerzitetskom obrazovanju i u skladu sa ISCED nivoima, nivo nula (0) uključuje dve kategorije obrazovanja: 1) predškolsko obrazovanje za starosnu grupu od 0 do 5 godina, koja nije deo obaveznog obra-zovanja, i 2) predosnovno obrazovanje za starosnu grupu od 5 – 6 godina, koje će biti deo obaveznog obrazovanja od 2015. Godine

- Nivo 1 prema ISCED-u uključuje osnovno obrazovanje koje traje 5 godina, sta-rosna grupa od 6 do 10 godina, odnosno razredi od I do V.

- Nivo 2: niže srednje obrazovanje koje traje četiri godine, starosni uzrast od 12 do 15 godina, odnosno razredi od VI do IX.

- Nivo 3: više srednje obrazovanje koje traje 3 ili 4 godine, u zavisnosti od nastav-nog programa koji određuje ministarstvo, starosna grupa od 15 do 19 godina, uključujući gimnaziju, srednje profesionalne škole, muzičku i umetničku školu.

- Nivo 4: post-sekundarno obrazovanje u obrazovnim institucijama i institucija-ma za stručno usavršavanje, u periodu od 1 do 2 godine, obično je zastupljena starosna grupa od 18 i više godina.18

- Nivo 5: univerzitetsko obrazovanje, diplomske i postdiplomske studije- Nivo 6: univerzitetsko obrazovanje, doktorat

Obavezno obrazovanje počinje na početku školske godine, kada dete napuni 6 godi-na što je minimalni uzrast za upis u obavezno obrazovanje i završava se na nivou 2 ISCED-a. Na osnovu Zakona o obrazovanju, obavezno obrazovanje je besplatno.

18 Definisano je Zakonom o preuniverzitetskom obrazovanju, član 9, međutim isti ne postoji.


Korniza e Kualifikimeve Kombëtare

Nive-li i

KKK-së

Përmban kualifikime të shoqëruara me Niveli referues i KEK

Programet e arsimit Kualifikimet aktualisht ne dis-pozicion (Lloji)

Rolet potenciale të punës/kërkesat profesionale

8 Arsimi i lartë - cikli i 3të i Bolon-jës (Doktorata) Doktorata (A) Hyrja në, ose vazh-

dimi i zhvillimit profesional brenda niveleve të ulëta të menaxhimit apo drejtimet profesionale të nivelit të lartë

8

7 Arsimi i lartë - cikli i 2të i Bolon-jës (Masteri) Shkalla Master (A) 7

6 Arsimi i lartë - Cikli i parë i Bolonjës (Bachelor) Shkalla Bachelor (A) 6

5 Cikli i shkurtër i Bolonjës dhe/ose AAP post sekondar

Titulli i kualifikimit ende i pa njohur (A), (C ) Certifikatat e ofruesve jo formal (D apo E)

Specialisti/Trajneri/Menaxheri 5

4Përgatitja për progres në arsim të lartë dhe/ose hyrja në treg të punës

Diploma e Maturës për lëndët e përgjithshme apo profesionale (B), (C ), Diploma e arsimit profesional (C )

Punëtori/mbikëqyrësi i kualifikuar 4

3 Përgatitja për tregun e punës (të rinjtë dhe të rriturit)

Certifikata arsimore profesio-nale (C ) Certifikatat e ofruesve jo formal të APP-së (D apo E)

Punëtori gjysmë i kualifikuar 3

2Progresi nga arsimi i mesëm i ultë tek ai i lartë (të rinjtë), për-gatitja për tregun e punës

Nuk janë definuar kual-ifikime ekzistuese të sistemit arsimor formal Certifikatat e ofruesve jo formal (D apo E)

Punëtori i pa kuali-fikuar 2

1 Arsimi fillor

Nuk janë definuar kual-ifikime ekzistuese të sistemit arsimor formal Certifikatat e ofruesve jo formal (E)

Niveli minimal i sh-kathtësive themelore, përfshirë shkollimin/numrin e nevojshëm për hyrje në nivelin më të ultë të punë-simit

1

Tabela 1 – Nivoi ONK u vezi sa izabranom fazom celoživotnog učenja u smislu trenutne strukture obrazovanja i zakonskih propisa


4. Analizasituacije:dostignućaiizazovi

4.1. Predškolsko obrazovanje

Opšti cilj SPOK-a za predškolsko obrazovanje je da se do 2016. godine svoj deci obezbe-di sveobuhvatni pristup kvalitetnom i nediskriminativnom obrazovanju deci starosti do 6 godina, kroz povećanje kapaciteta fizičke infrastrukture, kampanji za podizanje znanja, unapređenju nastavnih planova i programa i nastavnog materijala, kao i preko programa za stručni razvoj vaspitača i administrativnog osoblja.

Među sektorima obrazovanja, predškolsko i predosnovno obrazovanje nisu postavljeni kao glavni prioriteti tokom poslednje decenije. Tek u poslednjih nekoliko godina je počeo da se pridaje veći značaj kako od strane kosovskih institucija tako i od strane donatora. U aspektu zakonskih propisa, Kosovo je usvojilo Zakon o predškolskom obrazovanju 2006. godine koji uspostavlja pravni osnov za regulisanje i poboljšanje predškolskog obrazovanja. Predškolsko obrazovanje se takođe reguliše i nekim odredbama zakona o pre-univerzitetskom obrazovanju, izmenjenog i dopunjenog i usvojenog 2011. Potom, 2011. godine je usvojeno Administrativno uputstvo o licenciranju privatnih pružalaca predškolskog obrazovanja. Krajem 2011. godine su sastavljeni Standardi za razvoj obra-zovanja u ranom detinjstvu od 0 do 6 godina. Formirana je radna grupa koja će upravlja-ti razvijenim standardima, a očekuje se da će nastavni planovi i programi usvojeni 2006. godine za decu uzrasta od 0 do 3 i onu od 3 do šest godina, biti razmotreni.

Osim zakona za predškolsko obrazovanje, usvojen je i broj administrativnih uputstava koja regulišu predškolsko obrazovanje:

- AU br. 15/2012 o obrazovanju i negi u ranom detinjstvu- AU br. 06/2011 (14.09.2011) o licenciranju i registraciji predškolskih obrazov-

no-vaspitnih institucija - AU br. 2/2008 (3.03.2008) o sredstvima namenjenim za finansiranje javnog

predškolskog obrazovanja i način trošenja istih - AU br. 6/2008 (3.03.2008) zastupljenost dece u predškolske institucije - AU br. 42 /2007 (9.10. 2007) uslovi i mogućnosti pružanja podrške predškols-

kom obrazovanju od strane zajednice - AU br. 44/2007, (9.10. 2007) trajanje drugih predškolskih programa - AU br. 45 /2007 (9.10.2007) objavljivanje organizovanja obrazovanja u predškol-

skim institucijama - AU br. 46/2007 (9.10. 2007) način izbora predškolskog programa od strane

roditelja dece - AU br. 43/2007 (9.10. 2007) definisanje postupka, slučajeva i roka za prekid

rada u predškolskim institucijama broj: - AU br. 41/2007 (9.10. 2007) o smanjenju naknade koju plaćaju roditelji za više

od jednog deteta upisanog u predškolsku instituciju - AU br. 40/2007 (9.10. 2007) o stručnom pedagoškom praćenju rada vaspitača i

stručnih saradnika- AU br. 47/2007 (9.10. 2007) o nedeljnom rasporedu i satima rada vaspitača - AU br. 48 /2007 (9.10. 2007) o podacima prijavljene dece i načinu prikupljanja


podataka - AU br. 12 / 2006 (25. 04. 2006) o primeni opštih standarda predškolskog vaspi-

tanja i obrazovanja (od 3 do 6 godina) na Kosovu - AU br. 13/ 2006 (25. 04. 2006) o sprovođenju plana i programa za predškolsko

obrazovanje (od 3 do 6 godina)

Predškolsko obrazovanje u Republici Kosovo je trenutno organizovano na sledeći način:

- u javnim institucijama (jaslice za decu od 6 meseci do 3 godine i obdaništa za decu od 3 do 6 godina);

- u privatnim institucijama (obdaništa za decu od 0 do 6 godina); - u predškolskim odeljenjima (za decu uzrasta od 5 do 6 godina, pretežno isture-

na odeljenja redovnih škola); - u centrima u zajednici;

Usluge se pretežno finansiraju preko korisničkih uplata od roditelja, a veliki boj insti-tucija su privatne institucije. Između ostalog, aspekat finansiranja predškolskog obrazo-vanja je odgovornost opština.

Rane godine obrazovanja su od ključnog značaja za razvoj deteta. Stoga, postoji hitna potreba povećanja pristupa predškolskom obrazovanju, posebno u ekonomski ugrožen-im oblastima i onima koje su lišene obrazovnih mogućnosti.

Na osnovu statistika obrazovanja MONT-a za 2011. – 2012. godinu, ukupan broj dece za ovu školsku godinu je iznosio 25,451, od čega 5,167 u specijalizovanim predškol-skim institucijama i 20,284 u predosnovna isturena odeljenja osnovnih škola, sa ukupno 800 grupa. Ukupno ima 41 javna predškolska institucija na Kosovu. Nivo zastupljenosti dece iz zajednica u institucije predškolskog obrazovanja je i dalje nizak, približno 5.5% dece u predškolske institucije i isturena predosnovna odeljenja. Tokom školske 2011 – 2012. Godine ukupno 20,288 dece je upisano u predškolsko obrazovanje, 744 ili 3.66 % istih iz manjinskih zajednica. Za detaljnije informacije o zastupljenosti dece u predškols-ko obrazovanje pogledajte tabelu u nastavku.

Statistika javnog predškolskog obrazovanja (MONT 2011-2012)

Predškolsko ( 6 mesec - 6 godina)

Isturena predškolska odeljenja u osnovnim škol-am (5-6 godina) Ukupno

Broj dece5, 167 20, 284 25, 451

Albanci 98.2% 96.3% 94.5%

Druge etničke grupe1 1.8% 3.7% 5.5%

Devojčice 12, 429 (47%) 9,977 (49.2%) 48.8%

Dečaci 13, 022 (52.5%) 10, 307 (50.8%) 51.2%


Zaposleni

Ukupan broj 780

Vaspitači 477 (61%)

Administrativno osoblje 65 (8.3%)

Pomoćno osoblje 239 (30.5%)

Tabela 2: Statistika javnog predškolskog obrazovanja, MONT 2011/201219

Samo 23 od 34 opštine imaju najmanje jednu javnu predškolsku instituciju20. Dodeljena sredstva za upis dece u predškolsko obrazovanje u opštinama su ograničena. Mogućno-sti upisa u predškolsko obrazovanje su povećane otvaranjem predosnovnih odeljenja u novim osnovnim školama. Trenutno postoji broj centara u zajednici za rani razvoj dece.21 Međutim, postoji veliki broj različitih privatnih predškolskih institucija, veliki broj kojih nije registrovan niti se prati.

Imajući u vidu statistiku o pohađanju predškolskog obrazovanja, na Kosovu je nivo zastupljenosti u predškolsko obrazovanje nizak (starosna grupa od 3 do 5 godina), koja se ocenjuje na manje od 10%, i oko 70% u predosnovno obrazovanje (starosna grupa od 5 do 6 godina), što može mnogo uticati na razvoj i dostignuća u učenju tokom čitavog obrazovanja. U izveštaju UNICEF-a 201022 stopa upisa u predškolsko obrazovanje na Kosovu je najniža u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Većina jaslica i obdaništa, kao i prvih razreda osnovne škole se nalazi u urbanim sredinama, ostavljajući tako većinu dece iz ruralnih sredina nespremnim za osnovno obrazovanje. Nedavne inicijative poli-tika za povećanje pristupa osnovnom obrazovanju su podržane neophodnim sredstvi-ma.23 Veoma mali broj dece sa posebnim potrebama je zastupljen u predškolsko obra-zovanje: identifikovano je samo oko 0.27% dece sa posebnim potrebama, koja dobijaju podršku u svojim potrebama. Potreban je dobro pripremljen program za obezbeđivanje usluga različitim kategorijama, kao što su deca sa posebnim potrebama, devojčice, deca koja dolaze iz siromašnih porodica i ruralnih sredina, deca iz zajednica RAE, deca sa ulice, itd. takođe se treba posvetiti posebna pažnja sastavljanju nastavnog materijala na različitim jezicima i treba se uložiti u obučavanje vaspitača iz zajednica.24

Broj vaspitača sa potrebnim kvalifikacijama na nižem predškolskom obrazovnom nivou, 0 do 3 godine, je ograničen. Ocenjuje se da je većina vaspitača završila srednju medicin-sku školu, bez ikakvih obuka ili škole za rani razvoj dece.25 Prema podacima MONT

19 Statistika o obrazovanju, MONT. 20 Izveštaj o proceni dece. Izveštaj o progresu 2011 (II izdanje) o sprovođenju Nacionalne strategije i plana

delovanja o dečijim pravima u Republici Kosovo, 2009-2013, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera, 2012, s.15.

21 Ibid, s. 15.22 Udruženi za dobro detinjstvo, UNICEF, avgust 2011.23 Obrazovanje u vanrednim situacijama i tranzicija posle krize, UNICEF, Kosovo, 2011.24 AIDE MEMOIRE, Zajedničko godišnje razmatranje obrazovnog sektora, april 2012. 25 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s. 30.


2011. godine je ukupno obučeno 200 vaspitača.26 Pedagoški fakultet je jedna od glavnih institucija u kojoj se školuju vaspitači sa potrebnim kvalifikacijama za predškolsko obra-zovanje. Međutim, u Izveštaju Evropske komisije 201127 se ističe da većina nastavnih programa ovog fakulteta ne ispunjava standarde za akreditaciju Nacionalne agencije za akreditaciju. Prema podacima SPOK-a, očekuje se da će se Pedagoškom fakultetu otvor-iti program za starosnu grupu od 0 do 3 godine. S obzirom na značaj razvoja u ranom detinjstvu, potrebno je dugoročno planiranje povećanja broja vaspitača u predškolskim institucijama, u kombinaciji sa procenom potreba za obučavanje.

U principu, rast zastupljenosti u predškolsko obrazovanje ostaje izazov obrazovnog sektora. Predškolski nivo ne dobija podršku u pogledu obezbeđivanja predškolskog obrazovanja za posebne starosne grupe. Održavanje postojećih predškolskih objekata je veoma slabo. Posebna pažnja se treba posvetiti povećanju zastupljenosti u predškolsko obrazovanje, radi postizanja zastupljenosti od najmanje 35% posebnih grupa do 2015. godine (prema SPOK-u). 2011. godine je počelo licenciranje institucija za predškolsko obrazovanje, a prema MONT nastaviće se sa većim intenzitetom tokom ove školske go-dine. Međutim, ova aktivnost se treba smatrati prioritetom i treba se pridati potrebna pažnja preko podržavanja različitih javno-privatnih inicijativa na lokalnom nivou, kao i alternativa zasnovanih na zajednicu za predškolsko obrazovanje.28

Izazovi:

- niska stopa zastupljenosti dece u predškolsko obrazovanje - niska stopa zastupljenosti dece iz marginalizovanih grupa (deca iz ruralnih sre-

dina, siromašna deca/u teškom ekonomskom stanju, deca iz zajednica, itd.)- nizak nivo pristupa i zastupljenosti dece sa posebnim potrebama u obrazovanju - nizak budžet za predškolsko obrazovanje - nedovoljno kvalifikovanih radnika koji rade sa decom uzrasta od 0 do 3 godine - stalni profesionalni razvoj zaposlenih koji rade sa decom uzrasta od 3 do 6 go-

dina - nedostatak nastavnog plana i programa za decu uzrasta od 0 do 3 godine - privatne institucije predškolskog obrazovanja nisu licencirane niti se prate- vaspitači za predškolsko i predosnovno obrazovanje su više fokusirani na

akademski sadržaj, a mnogo manje na aspekat potpunog razvoja dece- nedovoljno kapaciteta za zastupljenost dece u predškolsko obrazovanje širom

Kosova - nedostatak institucija za predškolsko obrazovanje u ruralnim sredinama - nedostatak programa za identifikaciju i intervenciju u razvoj u ranom detinjstvu- nedovoljno ljudskih resursa na centralnom i lokalnom nivou - slaba informisanost na nivou opštine u vezi sa ulaganjem u razvoj u ranom det-

injstvu

26 Izveštaj o proceni dece. Izveštaj o progresu 2011 (II izdanje) o sprovođenju Nacionalne strategije i plana delovanja o dečijim pravima u Republici Kosovo, 2009-2013, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera, , 2012, s .15.

27 Izveštaj Evropske unije o progresu, 2011, s. 38.28 AIDE MEMOIRE, Zajedničko godišnje razmatranje obrazovnog sektora, april 2012.


- alternativni oblici obrazovanja u ranom detinjstvu se ne podržavaju- nedostatak pedagoške literature za razvoj u ranom detinjstvu- nedostatak saradnje između sektora za razvoj u ranom detinjstvu (MZ, MRSZ,

MONT, MF)- nedostatak programa za roditelje- nedostatak baze podataka za evidentaciju stanja dece (zdravstvenog, socijalnog

i obrazovnog)- nedostatak smera za razvoj u ranom detinjstvu na pedagoškom fakultetu

4.2. Preduniverzitetsko obrazovanje

Opšti cilj SPOK-a za pre-univerzitetsko obrazovanje je da se do 2016. godine obezbedi sveobuhvatnost i jednak pristup kvalitetnom i nediskriminativnom obrazovanju za sve učenike tokom 13 godina obaveznog obrazovanja.

Trenutno se razmatra i upotpunjuje pravni okvir kako bi se harmonizovao sa politikama i novim odvijanjima u obrazovnom sektoru. Zakon o pre-univerzitetskom obrazovanju je izmenjen i dopunjen i usvojen 2011. godine, i usklađen je Zakonu o obrazovanju u opštinama. Zakon donosi nove uslove u pogledu obučavanja nastavnika, dovodi novi status zapošljavanja nastavnika, kao i prenošenje svih odgovornosti sa opština na škole. Na osnovu Zakona, pre-univerzitetsko obrazovanje uključuje decu uzrasta od 6 do 18 godina, tokom tri nivoa pre-univerzitetskog obrazovanja: osnovna škola (razredi od 1 do 5), niža srednja škola (razredi od 6 do 9), viša srednja škola (razredi od 10 do 12/13), među kojima prva dva nivoa čine obavezno obrazovanje. Pre-univerzitetsko obrazovan-je čini najviši pod-sektor obrazovnog sistema Kosova.

Vlada Kosova trenutno vrši reformu u pogledu decentralizacije pružanja usluga. 37 kosovskih opština je sada već preuzelo značajnu ulogu upravljanja obrazovanjem, a fi-nansije i budžet iz opština je strukturirano u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.29 Zakon o obrazovanju u opštinama je usvojen maja 2008. godine i reguliše organizovan-je javnih obrazovnih institucija na svim nivoima, i definiše odgovornosti i nadležnosti MONT i opština u oblasti obrazovanja.30 To znači pozitivan korak ka reformi obrazo-vanja, ali takođe predstavlja i jedan od glavnih izazova budući da zahteva značajno pov-ećanje kapaciteta za upravljanje i planiranje obrazovanja u opštinama i na nivou škole.

Usvojen je Nacionalni okvir nastavnog plana i programa na osnovu stručnosti, koji pod-stiče celoživotno obrazovanje, a trenutno se sastavljaju planovi i programi i predmetni planovi za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. NONPP uvodi aktivan, indi-vidualan, učesnički i sveobuhvatan način učenja i stvara učenike koji će biti spremni da odgovore na potrebe modernog društva.31 Ovaj novi način učenja će imati potrebe za novim veštinama, koje moraju ići u korak sa novim znanjem, pedagoškim i tehnološkim

29 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s. 25.30 Zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo (03/L-068).31 Nacionalni okvir za kvalifikacije, Kosovo.


idejama.32 Sastavljeni su novi standardi za školske udžbenike.33 Sprovođenje Naciona-lnog okvira nastavnog plana i programa je odloženo za 2015-2016. godinu u skladu sa preporukama34 da se prvo trebaju razviti potrebni ljudski i institucionalni kapaciteti za uspostavljanje potrebnih uslova za sprovođenje odgovarajućeg NONPP-a.

Što se tiče licenciranja i profesionalnog razvoja nastavnika, uspostavljen je Nacional-ni odbor za licenciranje nastavnika na osnovu Administrativnog uputstva usvojenog 2009. kao rezultat toga usvojeno je i Administrativno uputstvo za licenciranje nastavni-ka (2010) i Administrativno uputstvo o uslovima i postupku akreditacije pružalaca i programa za obuku nastavnika bez prekida rada (2010). 2011. godine je usvojeno prvo izdanje kataloga programa i akreditovanih pružalaca za profesionalni razvoj nastavni-ka i menadžera obrazovanja. U katalogu za obučavanje nastavnika je zastupljeno 75 akreditovanih programa. Rad na razvoju sposobnosti nastavnika je završen. Uspostavl-jena je baza podataka za licenciranje nastavnika, i ista je počela da se koristi.35 AU za licenciranje nastavnika između ostalog definiše i vrste licenci, nivo stečenog stepena i kriterijume za napredak u karijeri. Postoje dve vrste licenci: privremena i redovna licen-ca, a određena su četiri nivoa stečenog stepena: nastavnik u karijeri, napredni, mentor i zaslužni nastavnik. Ovo AU određuje dva glavna uslova za licenciranje nastavnika: učešće u programe za stručni razvoj i procenu performanse. Nacionalni odbor za licen-ciranje nastavnika trenutno sastavlja AU o proceni performanse nastavnika i potrebna instrumenta za sprovođenje istog.36

MONT radi na postupku licenciranja nastavnika priznajući do sada stečene kvalifikacije i uspostavljanju odgovarajućih uslova za početak procene performanse nastavnika na osnovu AU o licenciranju nastavnika. Prema sastavljenom katalogu, nastavnici će iza-brati i pohađati određen broj obuka u skladu sa administrativnim uputstvom.37 Štaviše, Administrativno uputstvo za licenciranje nastavnika predviđa 100 sati38 obuke u perio-du od 5 godina za svakog nastavnika, odnosno 25,000 nastavnika. Smatra se da se ovaj broj obaveznih obuka ne može postići od strane pružalaca obuka, budući da će trebati više vremena za nastavnike, više trenera i više finansijskih sredstava, i sve to predstavlja veliki izazov.39

32 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s. 28.33 Izveštaj o proceni dece. Izveštaj o progresu 2011 (II izdanje) o sprovođenju Nacionalne strategije i plana

delovanja o dečijim pravima u Republici Kosovo, 2009-2013, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera, 2012.

34 Projekti i BE-së SWAP. Raport i ekspertit afat shkurtër për Kurrikulin dhe Trajnimin e Mësimdhënësve, 6-20 korrik 2010.

35 AIDE MEMOIRE, Zajedničko godišnje razmatranje obrazovnog sektora, april 2012. 36 Prvo izdanje kataloga akreditovanih programa za obučavanje nastavnika i stručni razvoj menadžera obra-

zovanja. 37 Ibid.38 Administrativno upustvo o licenciranju nastavnika, (član 13).39 SWAP projekat EU. Izveštaj srednjoročnog stručnjaka o profesionalnom razvoju nastavnika, 2010.


Sistem inspekcije je do nedavno bio fokusiran samo na administrativna pitanja i de-lovao je kao organ za stručno praćenje i podršku nastavnika i direktora. Iako je održa-no nekoliko korisnih obuka za inspektore, potrebno je mnogo više kako bi inspektorat bio u stanju da pruži odgovarajuću podršku za uspešno sprovođenje novog nastavnog plana i programa u školama i učionicama. Inspektorima će takođe trebati vremena da posle obuka razviju njihove praktične sposobnosti i uspostave profesionalno poverenje između njih, nastavnika, direktora i Opštinskih odeljenja za obrazovanje. Formalna obu-ka treba da traje 3 godine, koju će potom 2 godine pratiti stručni razvoj na terenu kako bi se pripremili za sprovođenje novog nastavnog plana i programa.40

2011. godine je usvojen Nacionalni okvir za kvalifikacije (NOK) veoma bitna kompo-nenta reforme obrazovnog sistema i usavršavanja na Kosovu, koji će se koristiti kao radni dokument. Dokument ima za cilj da poboljša pristup radu i daljem obrazovan-ju i da razmotri potrebe učenika, ekonomije, obrazovanja i institucija za usavršavanje. Osnovna struktura okvira sadrži 8 nivoa u sklopu kojih se mogu uključiti kvalifikacije, moduli i nove kvalifikovane sposobnosti. Svaki nivo NOK-a je definisan ispoljavanjem tipičnih dostignuća u obrazovanju. Postoje tri različite prirode ovih dostignuća: znanje, veštine i proširene sposobnosti. NOK će takođe osigurati osnov za saradnju i međusob-no priznanje između domaćeg NOK-a i Evropskog okvira kvalifikacija.41

S obzirom na to da komunikacija i informisanje postaju sve važniji u našim životima, uloga individualnog učenja je od suštinskog značaja. Vlada Kosova trenutno ulaže u informativnu tehnologiju i komunikacije (ITK) i planira obezbeđivanje e-učenja kao dopunske nastave tradicionalnoj nastavi, i ovaj sektor ima potrebe za daljim planiranjem budućih finansijskih sredstava .42 Integrisanje ITK u obrazovni sistem Kosova je proces. U tom smislu, MONT je u saradnji sa donatorima radilo na razvoju ljudskih resursa obezbeđujući obuke ECDL (European Computer Driving Licence). Oko 10,700 nastavni-ka je završilo obuku. Takođe, postignut je i značajan napredak u pogledu ulaganja u in-frastrukturu, što je uticalo na poboljšanje situacije. Veliki broj škola sada ima kompjuter-ske kabinete. U srednjim školama prosečan broj kompjuterskih kabineta izgleda ovako: profesionalne škole – 1.52 kabinet (35.15 kompjutera); normalne škole – 1.2 kabineta (32 kompjutera); mešovite škole – 1.4 kabineta (24.8 kompjutera); centri za sticanje veština – 6 kabineta (312 kompjutera). Oko 60% svih škola pre-univerzitetskog obrazovanja ima kabinet informativne tehnologije. Preostali deo će se opremiti u naredne 2 do 3 godine. 43

Vlada Kosova je radila na proširenju mogućnosti zajednica koje žive na Kosovu u pogle-du poboljšanja pristupa obrazovanju na sopstvenom jeziku. 2009. Godine je formirana nezavisna komisija za razmatranje nastavnih planova i programa i školskih udžbenika na srpskom jeziku, u cilju integrisanja istih u obrazovni sistem, a nastaviće se i sa razma-

40 SWAP projekat EU. Izveštaj srednjoročnog stručnjaka o profesionalnom razvoju nastavnika, 6-20 juli 2010.41 Nacionalni okvir za kvalifikacije, Kosovo. 42 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s. 28.43 Odgovori Kosova na upitnik Evropske komisije za studiju izvodljivosti o sporazumu stabilizacije i

pridruživanja, juni 2012.


tranjem nastavnih planova i programa na jezicima drugih zajednica. Izveštaj Evropske komisije o progresu za 2011 ističe da je Strategija za integraciju zajednica RAE u sistem obrazovanja pruža dobar okvir za tu svrhu. Kosovo je razvilo i usvojilo prvi nastavni plan i program za jezik, istoriju i kulturu roma za osnovnu školu. Održan je broj javnih debata za promovisanje i podizanje znanja. Sada se koriste nastavni udžbenici plana i programa na romskom jeziku.44 Otvoreni su obrazovni centri za učenike romske zajed-nice i garantuje se jednostavan postupak upisa učenika romske zajednice preko uputst-va, koje direktori škola trebaju usvojiti.

Što se tiče zastupljenosti dece sa posebnim potrebama, MONT je sastavio Strateški plan za inkluzivno obrazovanje dece sa posebnim potrebama u pre-univerzitetsko obrazo-vanje (2010-2015), a MONT nastavlja da radi na povećanju broja zastupljene dece sa posebnim potrebama u opšte obrazovanje. Specijalne škole će obezbediti obrazovanje za decu sa israženim posebnim potrebama ili većim invaliditetom. Trenutno postoji 7 specijalnih škola (5 od kojih su preobražene u izvorne centre), koje pružaju podršku deci sa posebnim potrebama (kao i nastavnicima i roditeljima dece) koja pohađaju nastavu u redovnim školama i oko 70 isturenih odeljenja koja deluju u sklopu ovih redovnih škola, za koja se planira da se koriste kao tranzitna odeljenja za decu sa posebnim potrebama. Nastavnici isturenih odeljenja imaju potrebe za dodatne obuke. Došlo je do povećanja broja upisa dece sa posebnim potrebama; oko 1179 dece koristi organizovani prevoz.45

Jedan od glavnih izazova specijalnog obrazovanja je mali broj kvalifikovanih radnika. 146 vaspitača radi u ustanovama osnovnog obrazovanja, i samo 23 u samo sekundarnim ustanovama, a čak nijedan u ustanove predškolskog obrazovanja. Specijalno obrazo-vanje se finansira sa centralnog nivoa, dok opštine uopšte ne odvajaju budžet za speci-jalno obrazovanje u svojim redovnim školama, što dovodi do ograničenih finansijskih sredstava. MONT je u procesu sastavljanja plana delovanja 2012-2016 o zastupljenosti dece sa posebnim potrebama. Slično tome, MONT takođe radi na uspostavljanju opš-tinskih ekipa za procenu potreba specijalnog obrazovanja u svim opštinama. 46 MONT je već usvojio Administrativno uputstvo za stručnu procenu dece sa posebnim potrebama (2012).47 U tri redovne škole imamo nastavnike za inkluzivno obrazovanje i ti nastavni-ci pružaju usluge za 40 učenika sa posebnim potrebama, upisane u redovna odeljenja (2009). Planira se povećanje broja nastavnika za inkluzivno obrazovanje, uključujući i institucije predškolskog i predosnovnog obrazovanja. Sve nove škole koje su izgrađene ili će se izgraditi ispunjavaju uslove za decu sa posebnim potrebama.48

Zastupljenost u obrazovanje i borba protiv prekida školovanja ostaje veliki izazov za

44 Izveštaj Evropske komisije o progresu 2010. 45 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s. 29.46 Izveštaj o proceni dece. Izveštaj o progresu 2011 (II izdanje) o sprovođenju Nacionalne strategije i plana

delovanja o dečijim pravima u Republici Kosovo, 2009-2013, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera, , 2012.

47 Službena stranica MONT-a, http://www.masht-gov.net/ advCms/ documents/ UA_07_ 2012_ shqip. pdf.48 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s .30.


kosovski obrazovni sistem. Bazirajući se na nedavnu statistiku o popisu stanovništva i statistiku obrazovanja 2010-2011, stopa pohađanja nastave na nivou obaveznog obrazo-vanja iznosi više od 98%, dok ta stopa opada na 77 tokom višeg srednjeg obrazovanja. Stopa upisa dece u predškolsko obrazovanje je jako niska, samo 13.7%, dok je u pre-dosnovno obrazovanje upisano 66.4%. Opšta zastupljenost dece u pre-univerzitetsko obrazovanje, uključujući i predškolsko obrazovanje, iznosi 68%. (pogledajte tabelu u nastavku). Teško je obračunati procenat zastupljenosti dece u različite nivoe obrazovan-ja prema statistici stanovništva, budući da se starost računa na osnovu punih godina, npr. u lica starosti od 15 godina spadaju sva lica koja su na dan registracije slavila 25 rođendan, dok se novorođenčad koja još nisu slavila prvi rođendan spadaju u starosnu grupu od 0 godina.

Ukupan broj dece2 Broj dece koja pogađaju nastavu3 Zastupljenost u %

Predškolsko obrazovanje, sta-rosna grupa od 0 do 6 godina 179648 24655 13.7%

Obavezno obrazovanje, od 6 do 14 godina 307,929 302253 98 %

Više srednje obrazovanje, od 15 do 18 godina 140,015 108503 77.5%

Tabela 2. Nivo zastupljenosti učenika u obrazovanje

Tokom školske 2011-2012 godine, oko 99.4% je prešlo iz nižih srednjih škola u one višeg nivoa, dok bruto upis učenika u više srednje obrazovanje za školsku 2011-2012 godinu iznosi 94.6%49. Međunarodno je priznato da je završavanje višeg srednjeg obrazovanja bitan uslov za ulazak u tržište rada. Zastupljenost dece iz zajednica u pre-univerzitets-ko obrazovanje, uključujući i predškolsko obrazovanje i dalje ostaje veoma mala. Samo 42%50 dece iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana je zastupljeno u pre-univerzitetsko obrazovanje. Iako je u poslednjih nekoliko godina ta situacija promenjena, smatra se da je stopa napuštanja školovanja i dalje visoka. Siromaštvo takođe utiče na rezultat i uspeh u obrazovanju. U principu, obrazovanje je besplatno za sve, ali finansijski troškovi za kupovinu knjiga, hrane i prevoz i dalje ostaju na porodicama, kada se govori o višem srednjem obrazovanju koje i dalje nije deo obaveznog obrazovanja. Među decom koja napuštaju školu, oko 34% istih odustaje od školovanja iz ekonomskih razloga.51

49 Statistika o osnovnom i nižem srednjem obrazovanju 2011-2012, MONT i ASK.50 Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na Kosovu 2011, konačni rezultati, glavni podaci. & Statistika

pre-univerzitetskog obrazovanja 2011-2012.51 Analiza kapaciteta ljudskih resursa, European Training Foundation, 2008, s. 10.


Osnovno i niže srednje Više srednje

Broj dece366047

295218 106829

Albanaca 282,737 (95.8 %) 104,320 (97.7 %)

Bošnjaka 3,926 (1.3 %) 1,058 (1.0 %)

Aškalija 3,541 (1.2 %) 243 (0.2%)

Roma 1566 (0.5 %) 70 (0.1 %)

Turaka 2018 (0.7 %) 865 (0.8%)

Egipćana 1378 (0.5 %) 213 (0.2 %)

Goranaca 12 (0.01 %)

Hrvata 31 (0.01%) 69 (0.0 %)

Devojaka 142,806 (48.4 %) 49,087 (45.9 %)

Dečaka 152,412 ( 51.6 %) 57,742 (54.1 %)

Tabela 3 – statistika pre-univerzitetskog obrazovanja 2011-201252

Rodne razlike su prisutne u čitavom obrazovnom sistemu na Kosovu. Statistika opšteg rodnog trenda kao i indeks rodne jednakosti, nivo upisa i procenat upisa devojaka po-kazuju da rodna razlika postepeno opada na nižim nivoima obrazovanja. Međutim, ta rodna razlika se bitno povećava u korist dečaka na višim nivoima obrazovanja. Potreb-no je analizirati različite faktore i razloge, kako bi se pravilno pristupilo sveobuhvat-nom i jednakom obrazovanju. Što se tiče rodne strukture nastavnika u predškolskom obrazovanju tu dominiraju žene, međutim broj žena znatno opada na višim nivoima. U srednjem obrazovanju, indeks rodne jednakosti je bitno uvećan od 2004. godine, ipak i dalje ostaje samo 33% žena nastavnika (2008-2009). Na visokim nivoima obrazovanja, pretežno Univerzitetu u Prištini, je zaposleno oko 25 žena predavača. 53

Što se tiče infrastrukture, tokom poslednje decenije je postignut vidljiv napredak u po-gledu izgradnje novih školskih objekata. Vlada Kosova je, u saradnji sa razvojnim part-nerima, uspela da smanji broj škola koje rade u duplim smenama preko poboljšanja infrastrukture u školama i izgradnjom novih školskih objekata. Treće smene su znatno smanjene. Trenutno 24 škole i dalje rade u tri smene, 619 škola u dve, a 77 škola u jednoj smeni. MONT trenutno gradi 32 nove škole, od čega 19 srednjih i 13 osnovnih škola. Po završavanju ovih škola, broj škola koje će raditi u tri smene će se smanjiti za 10, dok će se i broj učenika po razredu u višim srednjim školama takođe smanjiti (trenutan broj uče-nika po odeljenju je oko 40).54 Potrebno je adekvatno planiranje finansija za održavanje školskih objekata.55 Štaviše, većina školskih učionica izgleda loše. Postoji i potreba za

52 Statistika o obrazovanju 2011-2012, MONT.53 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s.31.54 Odgovori Kosova na upitnik Evropske komisije za studiju izvodljivosti o sporazumu stabilizacije i

pridruživanja, juni 2012.55 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016, s. 31,


izmenom istih, kako bi bile atraktivnije i kako bi podstakle učenje.

Uspeh učenika se obično meri rezultatom državnog testa koji se održava na kraju 9 i 12 razreda. Prosečan broj bodova na kraju 5 razreda, 9 razreda i maturskog ispita, je alar-mantan sa 52%, 55% i 47%. Ovo zahteva posebnu pažnju i hitno ispitivanje, budući da ovaj pokazatelj oslikava kvalitet obrazovanja na Kosovu.56

Generalno, Vlada Kosova je tokom poslednje decenije sprovela značajne reforme pre-univerzitetskog obrazovanja. Određeni su strateški prioriteti za pre-univerzitetsko obrazovanje usaglašeni sa svim relevantnim akterima, uključujući i partnere za razvoj. Usvojeni su primarni zakonski propisi, kao i većina sekundarnih propisa. Usvojen je Nacionalni okvir nastavnog plana i programa, zasnovan na sposobnosti, koji podstiče celoživotno obrazovanje, sprovođenje kojeg i dalje ostaje izazov za pre-univerzitets-ko obrazovanje. Postignut je značajan napredak u pogledu obučavanja nastavnika i direktora za obrazovanje, međutim potrebno je mnogo rada pre početka sprovođenja UONPP-a. Bitnu ulogu u tom pogledu igra inspekcija obrazovanja, kako bi se obezbedio potreban kvalitet obrazovanja i odgovarajuće sprovođenje UONPP-a. Decentralizacija obrazovanja u opštinama se treba pratiti izgradnjom kapaciteta na nivou opština i škola. Potom, treba se analizirati obezbeđivanje obrazovanja za sve, planiranje i dalja ulaganja u to da se svakom detetu obezbedi pristup pre-univerzitetskom obrazovanju i u cilju smanjenja napuštanja školovanja. Potrebno je i dalje raditi na aspekat zastupljenosti pri-padnika manjinskih zajednica, posebno Srba, u obrazovanje.

Izazovi:

- Nedostatak kapaciteta lokalnih organa, škola i nastavnika za sprovođenje nas-tavnog plana i programa zasnovanog na sposobnosti.

- Programi za spremnost nastavnika pre zaposlenja nisu usklađeni sa pristupom zasnovanom na sposobnosti

- Nedovoljno kapaciteta za prenošenje nadležnosti sa centralnog na nivo opština, i sa opština na škole

- Nezadovoljavajući stepen i kvalitet poznavanja stranih jezika- Obezbeđivanje održivosti dobrih praksi - Nesprovođenje strategije za elektronsko učenje- Nedovoljno sredstava za proširenje obaveznog obrazovanja od 9 do 13 godina.- Broj škola koje rade u 2 ili 3 smene.- Slab kapacitet za upravljanje školama - Opšti rezultati obrazovanja nisu zadovoljavajući - I dalje nije uspostavljen mehanizam za procenu i sertifikaciju nastavnika - Slab mehanizam za obezbeđivanje kvaliteta u obrazovanju - Neodgovarajuće veštine mladih da uđu u domaće i globalno tržište rada.- Školski objekti i nastavni izvori se moraju poboljšati.- Moraju se preduzeti dodatne mere za poboljšanje sveobuhvatnosti i ravnoprav-

56 Izveštaj o proceni dece. Izveštaj o progresu 2011 (II izdanje) o sprovođenju Nacionalne strategije i plana delovanja o dečijim pravima u Republici Kosovo, 2009-2013, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera, 2012, s. 12.


nog pristupa obrazovanju- Nekvalitetne usluge za decu s potrebama, kao i slaba zastupljenost istih u re-

dovno školovanje- Nedovoljna spremnost nastavnika da rade sa decom koja imaju poteškoća u

učenju- Procena posebnih potreba u učenju i promovisanje inkluzivnog obrazovanja za

decu sa posebnim potrebama je si dalje slaba- Neodgovarajuća infrastruktura za decu sa ograničenim sposobnostima- Nedostatak stručnih usluga na nivou škole- Nema savetodavnih mera za smanjenje agresivnog ponašanja i rešavanje disci-

plinskih problema- Preopterećena infrastruktura i slab kvalitet školskih objekata.- Neodgovarajući nivo higijene u školama - Neprivlačan ambijent u školama

4.3. Stručnoobrazovanjeiusavršavanje(SOU)

SPOK definiše dva strateška cilja u pogledu SOU-a: 1) poboljšanje pristupa, kvaliteta i relevantnost SOU-a i poboljšanje koordinacije i relevantnosti sa tržištem rada, kao i jačanje upravnih i institucionalnih kapaciteta SOU-a i obezbeđivanje zdravog i održivog finansijskog osnova u dugoročnom smislu; 2) Povećanje mogućnosti usavršavanja onih koji su napustili školovanje, učenika viših srednjih škola i onih koji su napustili škole, kao i odraslih koji se ne mogu unaprediti na nekom drugom višem nivou, posebno žena, kao i povećanje mogućnosti zaposlenja i razvoj Centara za sticanje veština.

Obrazovanje i stručno usavršavanja predstavljaju jedan od najbitnijih sektora koji pri-prema pojedince za rad, odnosno omogućava im sticanje potrebnih veština, znanja i sposobnosti potrebnih tržištu rada. Srednje stručno obrazovanje je podeljeno na dva smera: opšte stručnog obrazovanje zasnovano na škole, koje spada pod odgovornost MONT-a i obučavanje nezaposlenih, koje spada pod nadležnosti MRSZ. Pod sektor SOU-a je deo nivoa višeg srednjeg obrazovanja (ISCED 3) i služi starosnoj grupi od 15 do 18 godina.57

Pravni okvir u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja obuhvata Zakon o obrazo-vanju i stručnom usavršavanju, usvojen 2006. godine. Ovaj zakon se trenutno razmatra u cilju eliminisanja propusta u obrazovanju i stručnom usavršavanju i obrazovanju i usavršavanju odraslih, kako bi SOU postao bitan faktor za ekonomski razvoj zasnovan na potrebe tržišta rada, obezbeđivanje kvaliteta na osnovu evropskih standarda i krit-erijuma, i harmonizacije sa važećim domaćim zakoni. SOU je tokom 2012. godine orga-nizovao tri runde procesa priznavanja kvalifikacija i akreditacije institucija i procenu kvalifikacija razvijenih prema verifikovanim nacionalnim ili međunarodnim standard-ima. Ukupno ima 6 kvalifikacija i 12 institucija koje nude stručne kvalifikacije. Takođe, SOU je decembra 2012. godine sproveo proces verifikacije 14 profesionalnih standarda. Februara 2013. godine SOU je, uz podršku Britanskog saveta, počeo proces akreditacije

57 Strateški sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016.


kurseva za engleski jezik na Kosovu, proces koji je u završnoj fazi.58

Na osnovu postojećeg zakona o obrazovanju i stručnom usavršavanju iz 2006. godine, formiran je Odbor za stručno obrazovanje i usavršavanje (OSOU). Međutim, Izveštaj Evropske komisije o progresu za 2012. godinu ističe da ovaj odbor treba biti potpuno funkcionalan. Sastavljen je Plan delovanja i Okvir za obezbeđivanje kvaliteta u cilju opi-sivanja načina monitoringa i procene obezbeđivanja kvaliteta i kvalitetne performanse u školama SOU-a.

Trenutne reforme uključuju poboljšanje pristupa SOU-u, integrisanje novog sistema nastavnog plana i programa u sve profile škola, osiguravanje usklađenosti potreba tržiš-ta rada i školskih profila. Nacionalni odbor za kvalifikacije (NOK) je uspostavio pos-tupak priznavanja i akreditacije. NOK je veoma efikasan u svom radu, međutim deluje sa ograničenim sredstvima.59

Stručno obrazovanje je organizovano u 61 školi od ukupno 108 srednjih škola, dve od kojih su Centri za sticanje veština, dok se nastava odvija u nekoliko profila, što uključuje 55.8 % ukupnog broja učenika upisanih u više srednje obrazovanje (59633).60 MONT u saradnji sa donatorima sprovodi nekoliko školskih programa koji imaju za cilj pov-ećanje preduzetničkih veština, odnosno veština za tržište rada preko saradnje sa privat-nim kompanijama u kojima učenici završavaju praksu. Međutim, to ostaje samo dobra inicijativa i dobar korak ka formalizaciji ove metode, i postaće neodvojivi deo SOU-a. Trenutna saradnja između SOU-a i sektora ekonomije nije zadovoljavajuća.

SOU takoreći funkcioniše potpuno odvojeno od redovnog sekundarnog srednjeg obra-zovanja. Sistem SOU-a je pretežno zasnovan na škole i i dalje nije harmonizovan sa potrebama tržišne ekonomije. Ekonomski sektor i privatni sektor i dalje nisu aktivno i sistematski uključeni u planiranje i sprovođenje stručnog usavršavanja. Nacionalni odbor za stručno obrazovanje i usavršavanje (NOSOU) je odredio preduslove za in-stitucionalnu saradnju između vladinih organa za obrazovanje i socijalnih partnera. Trenutno se oko 60% učenika koji završavaju osnovnu školu ne može upisati u sred-nju školu (gimnaziju). 55% učenika se 2006. godine upisalo u profesionalne škole. Ne-postojanje veze između profesionalnih škola i ekonomskog sektora ugrožava koncept obrazovanja i stručnog usavršavanja. Nivo zastupljenosti u neobavezno obrazovanje i stručno usavršavanje je takoreći najmanji u Evropi. Nedostatak obrazovanja za odrasle i celoživotnog učena ne samo da je glavna preokupacija za sistem SOU-a, već predstavlja i društveni problem.61

58 Nacionalni organ za kvalifikacije, april 2013.59 Komunikacija Evropske komisije o studiji izvodljivosti o sporazumu stabilizacije i pridruživanja Kosova

Evropskoj uniji, 2012. 60 Statistika o obrazovanju 2011/2012.61 Radni dokument: Analiza kapaciteta ljudskih resursa, European Training Foundation, 2010.


Atraktivnost SOU-a je trenutno veoma slaba kako za učenike tako i za ekonomski i in-dustrijski sektor. SOU za učenike i dalje ne obezbeđuje potrebne veštine i dobre mo-gućnosti za zaposlenje, dok poslodavci ne vide potrebne veštine kod onih koji su završili profesionalno školovanje zbog nesaglasnosti između SOU-a i njihovih potreba. Centri za sticanje veština se ocenjuju i smatraju dobrom inicijativom za podizanje svesti o at-raktivnosti i uticaju obrazovanja i stručnog usavršavanja, kao i za povezivanje SOU-a sa potreba tržišta rada, na osnovu sektora. Vlada i dalje nije pronašla odgovarajuću moti-vaciju za pravo učešće društvenih partnera u planiranje i sprovođenje SOU-a..62

Generalno, jedna od ključnih preokupacija je pitanje administrativnih kapaciteta; donošenje politika od strane javnih institucija je i dalje slabo. Na ovaj sektor i dalje utiče politički program, stalan nedostatak ljudskih resursa, nedovoljno kapaciteta za spro-vođenje i monitoring. Uspešna realizacija ciljeva i svrhe definisane SPOK 2011-2016, kao i drugih reformi će zavisiti od dobre koordinacije svih institucija i aktera uključenih u ovaj proces. Znači bliska saradnja između vladinih institucija odgovornih za SOU i sek-tora ekonomije i industrije ostaje glavni izazov ka pravom razvoju SOU-a.

Izazovi:

- Nizak budžet za veću zastupljenost učenika u stručno obrazovanje i usavrša-vanje i poboljšanje kvaliteta istog

- Nepostojanje veze između profesionalnih škola i sektora ekonomije potpuno eliminiše koncept obrazovanja i stručnog usavršavanja

- Neodgovarajući ljudski kapaciteti na centralnom i nivou opština, kao i nedo-statak koordinacije na svim nivoima

- Slab kvalitet i relevantnost nastavnih planova i programa sa potrebama tržišta rada (uključujući glavne veštine za pre-univerzitetsko obrazovanje) koje takođe nisu u skladu sa međunarodnim standardima kako bi omogućile prenos bodo-va za dalje obrazovanje i usavršavanje

- Nedovoljno kapaciteta za obučavanje nastavnika i upravljanje SOU - Nepostojanje veze između sektora ekonomije, društvenih partnera i škola, kao i

pravo zalaganje istih da postanu potpuni učesnici u ovaj proces- Nedostatak sistematske analize potrebnih veština za tržište rada i podaci o tran-

ziciji iz škole na posao - Slaba zastupljenost u stručno obrazovanje i usavršavanje, posebno devojaka,

zastupljenost kojih iznosi oko 28%.- Nedostatak službi za usmeravanje u karijeri - Nepostojanje opreme i kabineta za održavanje prakse- Nepostojanje nivoa post-sekundarnog obrazovanja za stručno obrazovanje i us-

avršavanje- Nedostatak maturskog ispita za stručno obrazovanje i usavršavanje - Prava decentralizacija stručnog obrazovanja i usavršavanja

62 Torino Process Kosovo, European Training Foundation. 2010.


4.4. Obrazovanje za odrasle i neformalno obrazovanje

Strateški cilj SPOK za obrazovanje odraslih je uspostavljanje pozitivne sredine i osigura-vanje partnerstva sa civilnim društvom kako bi se mladima i odraslima omogućio prist-up kvalitetnim mogućnostima osnovnog nivoa učenja, sticanja znanja i dodatnih veština među odraslima, uključujući žene, marginalizovane i manjine pružajući im jednak prist-up kvalitetnom obrazovanju i, istovremeno, doprinoseći stvaranju društva celoživotnog učenja i poboljšanju života ljudi.

Obrazovanje odraslih je veoma bitan deo politika EU za obrazovanje, kao i ključni el-ement za povećanje konkurencije i zaposlenje, socijalnu zastupljenost, aktivno građan-stvo i lični razvoj. Glavni izazov ostaje obezbeđivanje mogućnosti za sve, posebno za ugrožene grupe, kojima je obrazovanje najviše potrebno.63

Postoji pravni osnov koji reguliše obrazovanje odraslih: Zakon o stručnom obrazovanju i usavršavanju, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, Zakon o radu, Zakon o jačan-ju omladine i Zakon o obrazovanju odraslih.

Na osnovu Zakona o obrazovanju odraslih, razmotrenom i usvojenom 2012. godine, obrazovanje i usavršavanje odraslih znači potpuno javno i privatno obrazovanje i us-avršavanje koje se nudi odraslima i/ili mladima starijim od 15 godina, koji imaju pra-vo na pogađanje programa nastave za odrasle. Na osnovu ovog zakona, obrazovan-je i usavršavanje za odrasle je sastavni deo obrazovnog sistema na Kosovu. Takođe, prema istom zakonu, formalno obrazovanje se zasniva na programe nastave koje nude licencirane ustanove za obrazovanje i usavršavanje, koje koriste programe odobrene i donete od strane MONT-a. Takva nastava je strukturisana i vodi ka certifikaciji. Nefor-malno učenje podrazumeva znanje koje se stiče tokom svakodnevnog života, na radnom mestu, u porodici ili u slobodnom vremenu. Neformalno učenje se zasniva na programe učenja, koji se razlikuju od onih zastupljenih u definiciju formalnog obrazovanja u ovom zakonu. Ovo učenje se može realizovati unutar istih ustanova za obrazovanje i usavrša-vanje, koje nude programe formalnog obrazovanja ili potpuno nezavisno. Međutim, ovaj oblik učenja je sistematski u pogledu ciljeva, trajanja i sredstava učenja. Dok certifikacija znači zvanično priznavanje dostignuća, završavanje obrazovanja ili prihvatljivo polag-anje testa ili ispita. U kontekstu obrazovanja i usavršavanja odraslih, zvaničan naziv je dostignuća u učenju (povezano sa veštinama, znanjem i stavovima). Ove definicije su u saglasnosti sa definicijama i konceptom Evropske komisije u pogledu obrazovanja za odrasle64 i oblicima obrazovanja i usavršavanja.65

Učenje unutar zvaničnog tradicionalnog sistema je transparentno i prihvatljivije na tržištu rada i u društvu uopšte. Međutim, poslednjih godina je počelo da se povećava poštovanje i značaj neformalnog učenja, i u tom pogledu postoji potreba za novim pris-tupima identifikacije i valjanosti ovih nevidljivih oblika obrazovanja. Imajući u vidu

63 http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/adult_en.htm.64 Ibid.65 http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/informal_en.htm.


višegodišnji period nestabilnosti na Kosovu, veliki broj odraslih je izgubio mogućnost formalnog školovanja. Trenutna politička tranzicija, a posebno ona ekonomska, pred-stavlja nov izazov za Kosovo u pogledu pružanja mogućnosti za sticanje znanja i novih veština za zaposlenje i poslodavce da budu u mogućnosti da konkurišu na tržište rada i da se prilagode potrebama istog.66

Razvoj neformalnog osnovnog obrazovanja za odrasle spada pod odgovornosti MONT-a, dok je pružanje programa za razvoj novih veština potrebnih tržištu rada u smislu nefor-malnog obrazovanja za odrasle pretežno nadležnost MRSZ i MKOS. Celoživotno učenje je koncept koji priznaju kosovske institucije. Nastava za odrasle u stručnim školama na Kosovu je počela da se organizuje od 2005. godine usvajanjem Zakona o obrazovanju i usavršavanju odraslih. Na osnovu ovog zakona je donet i broj administrativnih uput-stava, među kojima i 1. AU o nastavnom planu i programu rada, kriterijume i postupak izbora polaznika, upisivanje, licenciranje institucija za obrazovanje i usavršavanje, ek-vivalentnost i priznavanje diploma i certifikata, kao i registraciju podataka učesnika u obrazovanje i usavršavanje odraslih, 2. AU o zastupljenosti polaznika u obrazovanje i usavršavanje odraslih (2011), 3. AU o sprovođenju nastavnog plana i programa u svim oblastima stručnog obrazovanja, 4. AU o organizovanju obrazovanja i usavršavanja za odrasle (2011). Ovaj pravni osnov reguliše nastavu za odrasle. Programi za obrazovanje i usavršavanje odraslih se realizuju u profesionalnim školama Kosova od 2004/2005. Polaznici ovih programa su bili u mogućnosti da se usavrše i kvalifikuju za različite profile koje nude programi redovne nastave.67

Sam Sveobuhvatni strateški plan za obrazovanje 2011-2016 se zasniva na koncept ce-loživotnog obrazovanja. Takođe i postojeći zakonski propisi, Nacionalni okvir nastav-nog plana i programa, a posebno Nacionalni okvir za kvalifikacije priznaju koncept celoživotnog obrazovanja, ključni element kojeg je upravo pružanje mogućnosti obrazo-vanja i usavršavanja za odrasle koji iz različitih razloga nisu uspeli da završe redovno školovanje ili su im potrebne nove veštine u skladu sa trenutnim potrebama tržišta rada. Zakon o nacionalnim kvalifikacijama usvojen 2008. godine uspostavlja opšti pravni os-nov za priznavanje prethodnog neformalnog obrazovanja (član 2). Na osnovu Zakona o nacionalnim kvalifikacijama priznavanje prethodnog znanja znači proces priznavanja veština, sposobnosti ili drugih kompetencija, koje pojedinac poseduje i koje je stekao ra-nije, preko formalnog ili neformalnog obrazovanja. Ovo praktično znanje će se iskoristiti za pružanje mogućnosti pojedincima da se unaprede ili da mu se dozvoli deo kursa ka sticanju kvalifikacija.

MONT je februara 2011. godine usvojio Administrativno uputstvo o kriterijumima i postupku odobrenja nacionalnih kvalifikacija i akreditaciju institucija koje pružaju kval-ifikacije na Kosovu. NOK trenutno testira kvalifikacije na terenu koje u zavisnosti od ispunjavanja standarda i saglasnosti istih sa Nacionalnim okvirom za nastavni plan i

66 Sveobuhvatni plan za obrazovanje 2011-2016.67 Izveštaj o istraživanju: Stanje obrazovanja i usavršavanja odraslih u profesionalnim školama na Kosovu“,

Pedagoški institut Kosova, 2009.


program i Nacionalnim okvirom za kvalifikacije. Štaviše, Nacionalni organ za je tokom 2011. godine, uz podršku projekta EU KOSVET V sastavio broj uputstava koja će po-držati stručno obrazovanje i usavršavanje, između kojih i uputstvo o priznavanju pre-thodnog školovanja.68 NOK je razvio i usvojio sistem bodovanja stručnog obrazovanja i usavršavanja, koji će pomoći i služiti svrsi NOK-a da omogući akumulaciju i prenošenje rezultata učenja iz različitih sistema učenja, uključujući i formalno i neformalno obrazo-vanje i vaspitanje. 69

Na osnovu podataka MONT-a 70 u programe za odrasle (na sva tri nivoa) je u peri-odu od 2005. do 2008. godine upisano 8032 kandidata, od kojih je njih 4598 završilo ove programe i dobilo certifikate. Ukupan broj polaznika koji su pohađali programe za odrasle tokom 2009. godine je iznosio 2977, a tokom 2010. godine ih je bilo 3306. Od njih iz manjinskih zajednica, odnosno zajednice Srba, Hrvata i Roma u centru za stručno usavršavanje Don Bosko je tokom 2009. godine nastavu pohađao 41 polaznik, a tokom 2010. godine 62 polaznika.

Obrazovanje za odrasle se organizuje u profesionalnim školama i u centrima za obuča-vanje u sklopu MRZSZ. Tokom 2008/09 godine programi za obrazovanje i usavršavanje za odrasle su organizovani u 44 profesionalne škole i certifikovano je više od 3000 polaz-nika.71 Osim toga, obrazovanje za odrasle se organizuje i u drugim institucijama, kao što su različite nevladine organizacije i privatna preduzeća. Ne regulisanje neformalnog sistema i obrazovanja za odrasle predstavlja veliki problem za prikupljanje podataka u ovoj oblasti. Obrazovanje i usavršavanje za odrasle na Kosovu pružaju različite institi-tucije i programi: Univerzitet u Prištini sa programom „stručno obučavanje nastavnika, bez prekida posla“, letnji univerziteti, lokalne i međunarodne NVO, programi koji su povezani sa obrazovanjem (savladavanje različitih pristupa i pozitivnih vrednosti živo-ta), centri za obučavanje, različita privatna i javna preduzeća, škole za učenje jezika i kompjuterskih programa, udruženja, itd. veliki broj NVO koje finansiraju donatori nudi neformalne nastavne i nastavne programe za odrasle, koje sami sprovode. Međutim, podaci o tim NVO nedostaju.72

Prema istraživanju koje je realizovao Pedagoški institut Kosova73 i koje uključuje po-datke za period od 2005. do 2008. godine, glavni uzročnici nerealizacije obrazovanja i usavršavanja za odrasle u drugim profesionalnim školama su bili nelicenciranje istih za pružanje te vrste obrazovanja (29.90%), ne postojanje uslova, učionica i laboratori-

68 Godišnji izveštaj 2011 Nacionalnog organa za kvalifikacije, s. 3469 Ibid.70 Nacionalni izveštaj o napretku, podnet u sklopu odgovora na Globalni izveštaj o nastavi i učenju za

odrasle (RGMARR – GRALE) i kraju dekade pisanja i čitanja, Ujedinjene nacije (DSHLKB – UNLD), april 2012, s. 9.

71 Strateški plan za obrazovanje 2011-2016. s. 38.72 Torinski proces 2012, samoprocena (nacrt) Kosovo, septembar 2012.73 Izveštaj o istraživanju: Stanje obrazovanja i usavršavanja odraslih u profesionalnim školama na Kosovu“,

Pedagoški institut Kosova, 2009.


jskih kabineta (29/19%), nepostojanje budžeta za realizaciju nastave za odrasle (34.39%), nepostojanje zahteva od strane kandidata (9.52%). Dok se informisanje pretežno spro-vodilo preko javnog konkursa (47%), informisanja preko medija (26%), interesovanja/informisanja kandidata u školama (50%), i u većini slučajeva registracija kandidata je sprovedena preko polaganja prijemnog ispita. Glavni izazovi i problemi sa kojima se suočavaju profesionalne škole prilikom pružanja obrazovanja i usavršavanja za odrasle su bili centralizovani proces i nemogućnost upravljanja sredstvima prikupljenim od up-lata polaznika, nedostatak pedagoške dokumentacije, postupak nabavke, mali broj uče-nika raspoređenih po profilima, nemogućnost završavanja stručne prakse u školama ili preduzećima, itd. U 71% slučajeva, upravnici profesionalnih škola su izjavili da lokalna preduzeća pokazuju jako malo volje za pružanje mogućnosti završavanja praktičnog rada. Škole su se takođe suočile sa neodgovarajućim tehničkim uslovima za realizaciju stručnog obrazovanja i usavršavanja, kao i sa nedostatkom literature i potrebnog ma-terijala.

Veliki broj polaznika obrazovanja i usavršavanja za odrasle u profesioanlne škole je zabeležen u regionu Prištine. Takođe, stopa pohađanja programa za odrasle u profe-sionalnim školama na Kosovu je veoma visoka i primećen je veći broj muškaraca od žena. To se opravdava činjenicom da i lista profila više odgovara i od iste imaju veću korist muškarci od žena. Uspešna realizacija nastave za odrasle je direktno zavisi od stručne spremnosti nastavnika za rad sa odraslima, kapaciteta profesionalnih škola ili mogućnosti saradnje sa preduzećima za završavanje profesionalne prakse, funkcional-nosti firmi za vežbanje, pilot škola koje su uspostavili Swiss Contact i Eco Net u nekoliko profesionalnih i ekonomskih škola, tehničkih uslova škola za dizajn i sprovođenje nas-tavnog materijala, itd. U sklopu onih profesionalnih škola koje su bile deo istraživanja, nastavnici su pretežno obučeni za tri glavna programa obuke: metodika/didaktika, profesionalna didaktika i obuka za profesionalnu praksu, kao i kompjuterski program CC za dizajniranje nastavnog sadržaja.

Kosovo je i dalje u početnoj fazi razvoja sistema obrazovanja i usavršavanja za odrasle, a realizacija istog od strane privatnih pružalaca i dalje nije regulisana. Glavni izazov os-taje uspostavljanje sistematskog i koordiniranog pristupa među institucijama i između sektora za razvoj obrazovanja i usavršavanja za odrasle. Postoji broj privatnih pružalaca, kao što su centar za usavršavanje Don Bosko, Žene za žene, Agencija za promovisanje zaposlenja, programi MONT-a u saradnji sa UNICEF-om za pisanje i čitanje, sprovedeni u 19 centara za žene za pisanje i čitanje u 19 kosovskih opština. Više od 3000 žena iz ru-ralnih sredina je završilo ovaj program, koji je jednak osnovnom obrazovanju. Posebno postoji potreba za ponudom posebnih programa za starije osobe i osobe sa ograničenim sposobnostima koje nikada nisu išle u školu ili su bile upisane samo na određeno vreme, a kojima je potreban certifikat o obaveznom obrazovanju kako bi mogli da rade i da se integrišu u društvo74

74 Strateški plan za obrazovanje 2011-2016, s. 37.


Ministarstvo rada i socijalne zaštite je otvorilo 8 centara za profesionalni razvoj u 7 re-giona, uključujući i jedan u Mitrovici, kao i 5 mobilnih centara, aktivnost koja se smatra ozbiljnim i strukturiranim korakom vlade ka razvoju veština nezaposlenih i nekvali-fikovanih. Usavršavanje u ovim centrima se pruža samo onima koji su registrovani kao nezaposleni u javnim ustanovama za zapošljavanje, dok se prednost daje starosnoj gru-pi od 16 do 25 godina, posebno ženama, manjinama i osobama sa ograničenim sposob-nostima. 75

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju je 2005. godine sastavilo plan i pro-gram za neformalno obrazovanje za I i II nivo, razrede od 1 do 9, na turskom i bošnjač-kom jeziku. Međutim, nema interesovanja među zajednicama za pohađanje programa osnovnog čitanja i pisanja i programa za profesionalno obrazovanje odraslih76, dok je sada već poznato da srpska zajednica uopšte nije zastupljena u obrazovni sistem Koso-va. Nastavni plan i program i stručno usavršavanje su dostupni na srpskom jeziku u srpskoj zajednici, u oblastima u kojima žive. U 8 Centara za profesionalno usavršavanje (CPU), jedan u severnoj Mitrovici (Doljane, Zvečani) mesto pretežno naseljeno srpskom zajednicom; u cilju postizanja ciljeva politike za manjinske zajednice, MRSZ je osnovalo pokretne centre za usavršavanje u Ropotovu (Gnjilane), u Gračanici i u Dragašu. Centar „Don Bosko“, u saradnji sa razvojnim partnerima, pruža profesionalno usavršavanje za zajednice RAE u Plemetini (Obilić) i Kosovo Polju. Statistike MRSZ pokazuju da broj polaznika obuka iz redova manjina iznosi 4-5%, dok broj žena koje pohađaju nastavu iznosi oko 40%.77

Generalno se može reći da je koncept obrazovanja i usavršavanja za odrasle i neformal-nog obrazovanja prihvaćen od strane kosovskih institucija kao koncept na samom poč-etku ove decenije, i uključen je kao takav u strateški i pravni okvir. Takođe se može reći da su uloženi napori i konkretni koraci za razvoj istog u saradnji sa donatorima i sada svi relevantni akteri shvataju značaj ovog elementa za razvoj društva zasnovanog na znanje i opšti ekonomski razvoj. Međutim, ostaje još mnogo posla na putu ka uspostavl-janju održivog i efikasnog sistema obrazovanja za odrasle, neformalnog obrazovanja i priznavanja prethodnih kvalifikacija,. Obrazovanje za odrasle i neformalno obrazovanje čine sastavni deo Strateškog plana za obrazovanje 2011-2016 koji definiše prioritete, cil-jeve i konkretne aktivnosti koje se trebaju preduzeti. Obezbeđivanje kvalitetnog obra-zovanja za grupe korisnika obrazovanja za odrasle će pomoći u uspostavljanju društva celoživotnog učenja i poboljšaće život ljudi pomažući ekonomski razvoj u Republici Kosovo. Treba se ojačati veza između obrazovanja za odrasle i neformalnog obrazovan-ja na Kosovu; strategija predviđa otvaranje vrata institucija redovnog obrazovanja radi poboljšanja nivoa jednakih mogućnosti za veliki broj onih koji su ostali van redovnog sistema obrazovanja.

75 Ibid.76 Ibid, s. 9.77 Strateški plan za obrazovanje 2011-2016, s. 149.


Izazovi:

- Obrazovanje za odrasle i neformalno obrazovanje nisu u potpunom skladu sa ekonomijom i zapošljavanjem

- Nedovoljan budžet za obrazovanje za odrasle i neformalno obrazovanje za pos-tizanje ciljeva pristupa i jednakosti, posebno u pogledu obezbeđivanja potreb-nih tehničkih uslova i potrošnog materijala

- I dalje ne postoji dovoljno informacija o obrazovanju i usavršavanju odraslih, kako među onima koji imaju potrebe za pohađanjem ovih programa obrazovan-ja i usavršavanja odraslih, tako i među glavnim akterima razvoja ovog sektora

- Nedostaje odgovarajuće partnerstvo među vladom i socijalnim partnerima i i dalje ne postoji sveobuhvatan pristup vlade što utiče na saglasnost nastavnih programa sa potrebama tržišta rada i nepriznavanje istih, kao i neodgovarajuća saradnja sa poslovnom zajednicom

- Nedostaju podaci, informacije i istražni kapaciteti za obrazovanje i usavršavanje odraslih

- Nedostaje prikupljanje podataka za ovaj sektor u sklopu SMIA, koji bi pomogli u boljem planiranju i sprovođenju strateških prioriteta

- Postoji veliki jaz zbog nedostataka usluga posle višeg srednjeg obrazovanja, i uslovno, obrazovanje za odrasle i neformalno obrazovanje se pretežno sprovodi od strane institucija srednjeg obrazovanja i institucija za obučavanje

- Ne postoji odgovarajuća saradnja između nadležnih ministarstava (MRSZ i MONT) i to utiče na neefikasno korišćenje postojećih CSU i profesionalnih škola koje nude slične programe

- Postoji potreba za obučavanjem nastavnika kako bi se osigurala odgovarajuća nastava za ovu kategoriju

4.5. Visoko obrazovanje

Opšti cilj SPOK 2011-2016 za podsektor visokog obrazovanja je sastavljanje i oživlja-vanje efikasnih i održivih politika i zakona za podržavanje jednakog pristupa preko uspostavljanja efikasnog i efektivnog sistema upravljanja kvalitetnog visokog obrazo-vanja koje daje studente koji ispunjavaju odgovarajuće evropske standarde i za podi-zanje kapaciteta za naučna istraživanja. Ovaj strateški cilj teži ka uspostavljanju visokog obrazovanja koje će ga učiniti kompatibilnim sličnim trendovima u regionu i evropskim zemljama, i onom koje podržava mobilnost studenata i osoblja.

Evropska unija je, potpisivanjem Bolonjske deklaracije 1999. godine, preduzela konk-retne mere za reformu visokog obrazovanja, koje se smatra zastarelim i onim koje nije u skladu sa modernim potrebama. Jedan od glavnih ciljeva Bolonje je uspostavljanje Evropske zone visokog obrazovanja, u kojoj će studenti biti u mogućnosti da biraju pro-grame i kurseve studija iz širokog i transparentnog spektra kvalitetnih ponuda i koristi od međusobnog priznavanja procedura njihovih kvalifikacija. Bolonjski proces je pods-takao brojne potrebne reforme visokog obrazovana u evropskim zemljama, kako bi bili kompatibilniji i uporediviji, konkurentniji i atraktivniji prvobitno za Evropljane, ali i za studente i akademsko osoblje sa drugih kontinenata. Tri glavna cilja Bolonjskog procesa od samog početka su bili uspostavljanje sistema od tri ciklusa (diplomac/magistar/dok-


tor), obezbeđivanje kvaliteta i priznavanja kvalifikacija i period studija.78 Bolonjski pro-ces, osim što je glavni instrument za reformu sistema visokog obrazovanja u Evropskoj uniji, igra veoma bitnu ulogu i za reformu visokog obrazovanja na Kosovu, bez obzira na to što Kosovo i dalje nije potpisnik ovog procesa.

Visoko obrazovanje u Republici Kosovo je regulisano Zakonom o visokom obrazovan-ju, usvojenim 2011. godine u cilju harmonizacije istog sa tekućim reformama obrazov-nog sektora. Ovaj zakon uspostavlja osnov za regulisanje, funkcionisanje, finansiranje i obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja u skladu sa evropskim standardima, kao i ulogom države i društva u razvoj visokog obrazovanja u Republici Kosovo. Kao re-zultat toga, MONT je tokom 2012. odine nastavio sa harmonizacijom sekundarnih za-konskih propisa odnosno novim zakonom. Na osnovu zakona, visoko obrazovanje je nivo školovanja posle višeg srednjeg obrazovanja za koje se mogu davati bodovi prema Evropskom sistemu prenosa bodova (ECTS), kao adaptirani sistem u sklopu sprovođen-ja Bolonjskog procesa. Što se tiče politika, na samom početku 2004. godine je usvojena Strategija za visoko obrazovanje 2005-2015, dok je 2011. godine usvojen Strateški sve-obuhvatni plan obrazovanja 2011-2016 koji takođe određuje prioritete, svrhu i ciljeve visokog obrazovanja.

Iako Kosovo nije potpisnik Bolonjske deklaracije ona je zvanično zastupljena u sistem visokog obrazovanja na Kosovu. više od 75%79 institucija i programa visokog obrazo-vanja na Kosovu koriste Evropski sistem za prenos bodova (ECTS) u cilju prenosa i akumulacije bodova. Sistem visokog obrazovanja je organizovan u tri ciklusa, u skladu sa Bolonjskim procesom garantovanim Zakonom o visokom obrazovanju: diplomac, magistar i doktor. Međutim, još mnogo toga se treba uraditi na daljoj konsolidaciji ovog sistema. Pružaoci visokog obrazovanja mogu biti javni ili privatni, i mogu pružati svoje usluge po dobijanju licence od Kosovske agencije za akreditaciju, kao glavne institucije odgovorne za obezbeđenje kvaliteta visokog javnog i privatnog obrazovanja na Kosovu.

Kosovo je već usvojilo Nacionalni okvir za kvalifikacije koji sprovodi Nacionalni organ za kvalifikacije na osnovu Zakona o nacionalnim kvalifikacijama. Dalje, osnovan je i Nacionalni centar za akademsko priznavanje (takozvani NARIC) koji je odgovoran za proces priznavanja kvalifikacija u cilju promovisanja mobilnosti studenata, akademskog osoblja, istraživača, davajući savete i informacije o procesu priznavanja diploma i peri-odu završenih studija unutar zemlje.80 MONT je 2012. godine, sastavio administrativno uputstvo o određivanju oblika i sadržaja diploma i dodatke diploma nosioca visokog obrazovanja.81

78 http://ec.europa.eu/education/higher-education/doc1290_en.htm.79 Visoko obrazovanje na Kosovu, Izvršna agencija za obrazovanje, audiovizuelna oblast i oblast kulture,

Evropska komisija, jul 2012. s. 8. 80 http://www.higherkos.info/hk/index.php?option=com_content&vieë=article&id=71%3Anaric-office&-

catid=40%3Acol3&Itemid=1.81 http://www.masht-gov.net/advCms/documents/udhezim_administrativ_03_2012.pdf.


Trenutno MONT ulazi u drugu fazu sprovođenja strategije za visoko obrazovanje, tačni-je fazu 2010-2015, prioriteti koje su razvoj institucionalnih i intelektualnih kapaciteta. Šest ciljeva te strategije su u procesu realizacije, kao što je promovisanje sveobuhvatnih politika obrazovanja i jačanje sistema za obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja. Postoji potreba da se još više poboljša efikasno upravljanje finansijskim resursima i da se razvije funkcionalna infrastruktura sistema visokog obrazovanja. nastavljeno je spro-vođenje i funkcionalizacija ciljeva Bolonjskog procesa i unapređeno je autonomno delo-vanje univerziteta u aspektu podele budžeta, operativnih transparentnih procesa i un-utrašnje organizacije, obezbeđenju kvaliteta i procene, modernih sistema upravljanja.82

Na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, visoko obrazovanje na Kosovu nude javne i privatne institucije za visoko obrazovanje akreditovane kao univerziteti, koledži, in-stituti i više profesionalne škole. Ukupno ima četiri javna univerziteta: Univerzitet u Prištini, Prizrenu, Peći i Mitrovici (koji još nije deo obrazovnog sistema Kosova). Uni-verzitet u Prištini je najveći javni univerzitet sa ukupno 16 akademskih jedinica raspros-tranjenih širom Kosova. UP ima ukupno 121 diplomski program, 97 master programa i 29 programa za doktorat (2010).83 Ukupan broj studenata za školsku 2011/2012 godinu je iznosio 52,564. Potom, Univerzitet u Prizrenu, osnovan 2008. godine, je tokom školske 2011/2012 godine imao 2,784 studenata. Univerzitet u Peći je akreditovan po prvi put 2012. godine i još je u postupku osnivanja. Licencirane su i 22 privatne institucije za visoko obrazovanje, koje broje 51,714 studenata. Univerzitet u Mitrovici ima oko 10,000 studenata i 3 više profesionalna škole na srpskom jeziku, sa oko 3000 studenata.84 Sve licencirane institucije visokog obrazovanja su integrisane u obrazovni sistem Kosova su prošle kroz proces akreditacije, koji je organizovala Kosovska agencija za akreditaciju, proces koji je uticao na poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja..

MONT je 2008. godine, obavezao sve institucije visokog obrazovanja da otvore Kancelarije za obezbeđivanje kvaliteta i konsoliduju svoje unutrašnje mehanizme za obezbeđivanje kvaliteta. Sve institucije visokog obrazovanja su 2009. godine su otvorile te kancelarije u sklopu projekta Tempusa „Podrška i razvoj struktura za obezbeđivanje kvaliteta u institucijama visokog obrazovanja na Kosovu. 85

Vlada Kosova nastavlja da se zalaže za razvoj sveobuhvatnih politika i da obezbeđuje odgovarajuću sredinu za promovisanje dodatnog pristupa visokom obrazovanju u cilju tog da do 2015. godine postigne zastupljenost od 35% datih starosnih grupa (od 18 do 24 godine) u visoko obrazovanje. Broj studenata upisanih po prvi put u visoko obrazovanje se znatno povećao takoreći udvostručio (oko 18,000 2009. godine) u poređenju sa brojem studenata 2008. godine (8,000).86 Ocenjuje se da trenutan broj studenata na svim nivoima

82 Visoko obrazovanje na Kosovu, Izvršna agencija za obrazovanje, audiovizuelna oblast i oblast kulture, Evropska komisija, jul 2012. s. 3.

83 Ibid, s. 3.84 Ibid.85 Ibid, s. 5.86 Strateški plan za obrazovanje 2011-2016, s. 37.


visokog obrazovanja iznosi oko 120,921, od kojih više od 11,000 iz srpske zajednice, koji ne čine integralni deo obrazovnog sistema Kosova.87 Međutim, povećanje broja upisanih zahteva prateće mere za očuvanje i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. broj studenata iz zajednica je povećan, kao i broj mesta rezervisanih za Albance van administrativnih granica Republike Kosovo. Izazov i dalje ostaje obezbeđivanje mogućnosti za decu sa ograničenim sposobnostima i posebnim potrebama u učenju, da se uključe u studije visokog obrazovanja.88

Što se tiče plana i programa na nivou diplomskih i master studija, trenutno se sprovode reforme u pogledu kreiranja programa 3+2 ili 4+1 u programe ovih nivoa i u pogledu modernizacije i prilagođavanja trenutnih programa potrebama tržišta rada. Institucije visokog obrazovanja u kontinuitetu usklađuju svoje programe sa planom i programom, relativno uporedivim sa Evropskim univerzitetima, kako bi olakšali shvatanje i prizna-vanje diploma na međunarodnom nivou. Planovi i programi uključuju obavezne i iz-borne predmete. Dok su doktorske studije organizovane preko sistema studija bazira-nog na istraživanje.

Finansiranje institucija visokog obrazovanja na Kosovu se vrši u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju. Institucije visokog obrazovanja se mogu finansirati preko sred-stava Ministarstva za nastavu i naučna istraživanja od opšteg interesa; školarina i drugih studentskih uplata; uplata za komercijalne i druge usluge; donacija, poklona, pomoći i ugovora za državnim i međunarodnim organima, javnim ili privatnim u oblasti nas-tave, naučnih istraživanja ili savetovanja. Univerzitet u Mitrovici u skladu sa Zakonom o obrazovanju u opštinama može dobijati sredstva i od Srbije, dok god su javna i trans-parentna. Što se tiče privatnog visokog obrazovanja, ono se pretežno samofinansira.

U aspektu međunarodne saradnje, MONT je 2008. godine osnovalo Kosovski centar za međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju, istraživanju i tehnologiji, u cilju pro-movisanja i olakšavanja saradnje, standarizovanja, mobilnosti, prevazilaženja kulturnih barijera u komunikaciji i razmene u oblasti visokog obrazovanja na međunarodnom nivou, podizanju kapaciteta istraživanja, promovisanju evropskih programa, itd. ovaj centar radi na Programu 7 Okvira FP7 i koordinira programe kao što su CEEPUS i drugi programi EU. Iako je Kosovo bilo deo različitih programa Evropske unije u oblasti vi-sokog obrazovanja, ocenjuje se da je učešće Kosova u ove programe veoma slabo, poseb-no u pogledu zastupljenosti u Program 7 Okvira.89

Kao i drugi nivoi obrazovanja na Kosovu, i visoko obrazovanje se suočava sa nedovol-jnim prostorom u pogledu infrastrukture. Na Univerzitetu u Prištini, procenjuje se da je prostor obračunavan po metru kvadratnom za studenta iznosi 2.9890 (2009). Iako se ovaj

87 Visoko obrazovanje na Kosovu, Izvršna agencija za obrazovanje, audiovizuelna oblast i oblast kulture, Evropska komisija, jul 2012. s. 3.

88 Strateški plan za obrazovanje 2011-2016, s. 37.89 Izveštaj Evropske komisije o progresu 2011.90 Studija o sprovođenju Bolonjskog procesa na Univerzitetu u Prištini, OEBS. s. 20.


prosek razlikuje od fakulteta do fakulteta, kao na primer na ekonomskom fakultetu pro-sek iznosi 1 kvadratni metar po studentu, a na nekim drugim fakultetima prosek dostiže 10 kvadratnih metara po studentu, ipak ovaj prosek je daleko od prihvatljivih standarda imajući u vidu stalno povećanje broja studenata svake godine. Takođe, Univerzitetu u Prištini, kao najvećem javnom univerzitetu, nedostaju sale za čitanje i biblioteke. Infras-truktura informativne tehnologije je takođe veoma slaba, takoreći na svim fakultetima. Veliki broj podataka se čuva i arhivira mehanički, i ne postoji opšta koordinacija teh-nološke infrastrukture. U tom pogledu i razvoj e-učenja ili online obrazovanja još nije razvije i postoji potreba za preduzimanjem konkretnih mera u tom pravcu, kao veoma bitnom koraku ka realizaciji sveobuhvatnosti i celoživotnog učenja.

Iako je Vlada Kosova donela odluku o povećanju plata akademskog osoblja Univerziteta u prištini na skoro 100%, i dalje većina akademskog osoblja, i pored tog što su zapos-leni na puno radno vreme na Univerzitetu, nalazi drugi posao. Veliki broj profesora takođe predaje i na privatnim univerzitetima širom Kosova, dok neki takođe predaju i na državnom univerzitetu u Tetovu, Makedonija. Osim toga, određen broj akademskog osoblja takođe radi i u vladine institucije (kao što su ministarstva, Skupština Kosova, itd.) i veoma često ne realizuje svoje redovne časove na Univerzitetu. Uznemirujuća je činjenica da akademsko osoblje UP ima jako malo vremena za istraživanja na Univer-zitetu. U nekim slučajevima, Univerzitet je pružio podršku nekim članovima akademsk-og osoblja u njihovim pojedinačnim istraživanjima od prihoda koji dolaze od studenata. To je pretežno realizovano u obliku finansijske podrške za učešće u konferencije ili krat-ke studijske posete van zemlje. Međutim, pitanje raspoloživog vremena za sprovođenje individualnih istraživanja ostaje ključno, isto kao i podrška istraživanja unutar univer-ziteta.91

S obzirom na to da je Univerzitet u Prištini najveći univerzitet na Kosovu i prvi koji je počeo da sprovodi uslove Bolonjskog procesa, on ostaje u glavnom fokusu i isti služi kao referentna tačka za sprovođenje reformi. UP je osnovao nekoliko glavnih struktura za sprovođenje Bolonjskog procesa. Kancelarija prorektora za nastavu i naučna istraživan-ja je direktno odgovorna za Bolonjski proces i sve reforme i akademske aktivnosti na Univerzitetu u Prištini. Ključna struktura unutar Univerziteta koja trenutno nadgleda sprovođenje Bolonjskog procesa je Kancelarija za akademski razvoj uloga koje je pro-movisanje i sprovođenje ciljeva Bolonjskog procesa. Ova kancelarija sadrži u sebi tri glavne jedinice: Jedinicu za obezbeđivanje kvaliteta, Jedinica za koordinaciju ECTS i Jedinica za podržavanje studenata (Centar LINK). Pored toga, ovaj centar ima po jednog koordinatora za akademski razvoj na svim fakultetima, glavni cilj kojih je nadgledanje Bolonjskog procesa. U pogledu međunarodne saradnje, UP je član Asocijacije evropskih univerziteta, i brojnih drugih međunarodnih struktura i asocijacija. UP je 2009. godine imao oko 89 sporazuma o saradnji, 88 kojih sa regionalnim, evropskim i međunarod-nim univerzitetima. Veoma bitan korak u pogledu međunarodne saradnje UP je početak učešća u projekat Balkanska akademska šema za internacionalizaciju učenja u saradnji

91 Ibid. s. 104.


sa univerzitetima EU (Basileus) u sklopu programa Erasmus Mundus. 92

Iako u formalnom pogledu, UP dobro stoji u aspektu uspostavljanja struktura i spro-vođenja reformi, i dalje postoji potreba za sveobuhvatnijim pristupom i shvatanjem Bolonjskog procesa i procesa integracije u Evropsku zonu visokog obrazovanja. to znači planiranje i dobro određivanje prioriteta, prilagođavanje planova i programa, spro-vođenje modernijih metoda metodologije učenja, razvoj infrastrukture, posebno infor-mativne tehnologije koja će uticati na ubrzavanje potrebnih reformi i na smanjenje ad-ministrativnih procesa i birokratije, bolju saradnju sa poslovnom zajednicom koja i dalje nedostaje, pružanje visokog profesionalnog obrazovanja, razvoj kapaciteta za istraživan-je, kako među studentima tako i među akademskim osoblje, povećanje konkurencije u visokom obrazovanju, itd. iznad svega, poseban izazov ostaje obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja i transformacija UP, kao i privatnih institucija u prave naučne institucije, oba pitanja veoma bitna za budući razvoj zemlje i suočavanje sa potrebama domaćeg, regionalnog, evropskog i šireg tržišta rada.

Zbog mladog stanovništva i podizanja svesti o značaju univerzitetskih istraživanja, ve-liki broj studenata se svake godine sve više povećava. To Vladi predstavlja izazov up-ravo zbog finansiranja, ali i zbog razvoja mehanizama i instrumenata za obezbeđivanje jednakog pristupa i kvalitetnog obrazovanja za sve studente. Drugi izazov sistema vi-sokog obrazovanja su visoko obrazovani diplomci sa visokim stepenom za zaposlenje na Kosovu, regionu i šire. Važan činilac dobrog kvaliteta nastave i učenja, čini naučno istraživanje koje zahteva dodatna ulaganja i drugačije veštine od onih koje trenutno poseduje akademsko osoblje u ovim institucijama. Sistem obezbeđivanja kvaliteta vi-sokog obrazovanja ima potrebe za ojačavanjem.

Izazovi:

- Bez obzira na rast broja studenata u visoko obrazovanje poslednjih godina, zas-tupljenost i jednak pristup visokom obrazovanju na Kosovu i dalje ostaje nizak

- Nedovoljan budžet za institucije visokog obrazovanja i neefikasno korišćenje is-tog, takođe imajući u vidu nedovoljan kapacitet institucija visokog obrazovanja za dobijanje sredstava iz različitih izvora

- Ne članstvo Kosova u grupu država potpisnica Bolonjske deklaracije- Nedostatak finansijske podrške za studente (stipendije, subvencije)- Nedostatak potrebnog kvalifikovanog akademskog osoblja - Tretiranje akademskog osoblja kao javnih službenika prema Zakonu o javnoj

službi- Nedostatak tačnih statistika o zastupljenosti u visoko obrazovanje i nauku- Neefikasne i nerazvijena služba za orijentisanje i savetovanje u karijeri- Programi studija i dalje ne oslikavaju realne potrebe tržišta rada i saradnja vi-

sokog obrazovanja sa poslovnom zajednicom je veoma slaba- Postoji potreba za poboljšanjem kvaliteta nastave u visokom obrazovanju, u sk-

ladu sa novim metodama nastave - Kvalitet i broj naučnih istraživanja, kvalitetna nastava za naučna istraživanja i

92 Ibid. s. 108-110.


naučni mentalitet su i dalje nerazvijeni- Neodogovarajuća sredina za naučna istraživanja imajući u vidu odgovarajuću

fizičku infrastrukturu, laboratorije, broj knjiga, kompjutera i druge opreme za odgovarajuće studijske programe

- Okvir za obezbeđenje kvaliteta, uključujući i relevantne institucije za obez-beđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, imaju potrebe za jačanjem

- Nizak nivo međunarodne saradnje i mobilnosti osoblja i studenata - Korist od obrazovnih programa Evropske unije je jako mala

4.6. Istraživanjeinauka

Glavni stub Lisabonske strategije 2000 da EU postane konkurentnija i dinamičnija ekonomija u svetu do 2010. godine bazirajući se na znanje i ona koja je u stanju da dove-de do održivog ekonomskog rasta sa više radnih mesta i boljom socijalnom kohezijom, zajedno sa Evropskom zonom visokog obrazovanja je i uspostavljanje Evropske zone istraživanja (ERA) kako bi se omogućilo istraživačima, istraživačkim institucijama i bi-znisima da cirkulišu, konkurišu i slobodno sarađuju van svojih granica.93 Istraživanje, obrazovanje i inovacija su tri glavna stuba ka društvu zasnovanom na znanje. Prvi cilj ERA-e je uspostavljanje „pete slobode“, slobode kretanja znanja. To se zasniva na pro-cenu da, u modernom svetu globalizma i prenosa tehnologija, kompanije sve manje i manje mogu da posluju zatvorene same u sebe. Kompanije treba da uspostave veze sa univerzitetima i drugim istražnim institucijama. Dok je uloga univerziteta za pružanje potrebnih ljudskih kapaciteta za istraživanja i inovacije, nediskutabilna.94

Strategija za visoko obrazovanje na Kosovu 2005-2015 je jedan od prvih ozbiljnih kora-ka koje je preduzela Vlada Kosova, koja takođe određuje strateške prioritete i u oblas-ti istraživanja i nauke, ali koji nisu podržani potrebnim finansijskim sredstvima.95 Po-tom, Skupština Kosova je jula 2007. godine osnovala Nacionalni naučni savet (NNS) i imenovala je 15 članova istog. NNS je sastavio Nacionalni naučni program koji je 2010. godine usvojila Skupština Republike Kosovo. Ovaj program određuje glavne prioritete naučnog istraživanja u funkciji društvenog i ekonomskog razvoja Republike kosovo i sastavljen je na osnovu opšteg konsenzusa. Usvajanje Nacionalnog naučnog programa svakako predstavlja bitan korak za razvoj nauke i određivanje prioriteta u oblasti is-traživanja i koordiniranja aktivnosti ove oblasti, međutim to je veoma ambiciozan plan, finansijski troškovi kojeg još nisu pokriveni.

Trenutno se razmatra Zakon o naučnim istraživanjima usvojen 2004. godine u cilju har-monizacije sa tekućim reformama u oblasti nauke i očekuje se da će doneti nove odredbe u oblasti inovacije. Postojeći zakon daje prostora delovanju ne samo u pogledu klasičnih šema za finansiranje istraživanja, već i šema koje su strukturalno orijentisane ili onih međunarodnog nivoa.

93 http://ec.europa.eu/research/era/understanding/what/what_is_era_en.htm.94 http://ec.europa.eu/research/era/understanding/what/era_in_the_knowledge_triangle_en.htm.95 Dedaj. B & Carabregu. M. Izazovi u uspostavljanju instrumenata za istraživanje i razvoj kapaciteta Kosova

kao zemlje u tranziciji, ekonomski fakultet Univerziteta u Prištini i WUS Austria, 2012.


Javni sektor univerziteta pridaje poseban značaj i pažnju i daje mu se posebna uloga za razvoj aktivnosti naučnih istraživanja, u čemu Univerzitet Prištine služi i kao referentna tačka u tom pogledu. Osim ostalih ciljeva, Zakon o visokom obrazovanje definiše i cilj za uspostavljanje, razvoj, zaštitu i prenošenje znanja preko nastave i naučno-istraživačk-og rada.96 Vizija strategije za visoko obrazovanje je da Kosovo postane „demokratsko društvo integrisano u evropsku zonu visokog obrazovanja, u kojoj znanje i naučno is-traživanje teže ka održivom kulturnom, društvenom i ekonomskom razvoju“.97 Statut Univerziteta u Prištini oslikava ovu viziju izjavljujući da želi da razvije akademsko obra-zovanje, naučna istraživanja, umetničko stvaralaštvo, profesionalno savetovanje i druge oblasti akademske delatnosti.98 Ovaj cilj je potvrđen i Strategijom UP za 2009-2013.99

• Naučno-istraživačkeorganizacijeiinstitucije

Nauka i istraživanje je na Kosovu pretežno organizovano u javnim i privatnim instituci-jama (univerzitetima, nezavisnim istraživačkim institutima, think tank, NVO i međun-arodnim organizacijama).100 Dok trenutni zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti101, priznaje samo tri kategorije javnih naučno-istraživačkih institucija: 1. Akademiju nauka i umetnosti Kosova, 2. Naučno-istraživački institut, Albanološki institut i Institut istori-je, 3. Univerzitete.

Akademija nauka i umetnosti se smatra najvišom naučnom i umetničkom institucijom na Kosovu, osnovanom od strane Skupštine Kosova, rad koje uključuje kultivisanje, podsticanje i razvoj istraživanja i umetničkog stvaralaštva.102 Glavni izvor finansiranja Akademije je budžet Kosova. Međutim, Zakon o akademiji nauka dozvoljava i finan-siranje aktivnosti iste iz drugih izvora. Doprinos ANUK u razvoj nauke i istraživanja i sveobuhvatan razvoj zemlje nije bio zadovoljavajući i očekivan, s obzirom da akademija okuplja istaknute akademske ličnosti zemlje, to možda zbog ograničenih finansijskih sredstava iz budžeta Kosova. Budžet akademije je za 2009. godinu za naučne projekte iznosio 25 000 eura, iznos koji je ocenjen kao deset puta manji od godišnjeg budžeta koji dobijaju privatni naučni instituti. 103 Međutim, izgleda da ANUK nije uspeo da dobije sredstva iz drugih izvora. Bez obzira na zastupljenost i bitnu ulogu akademije u proces reforme u oblasti istraživanja i istraživačkih aktivnosti, do sada se može reći da ANUK bila rukovodeća institucija u oblasti nauke i istraživanja.

96 Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti, 2004, član 2.97 Strategija za visoko obrazovanje 2005-2015, s. 6.98 Statut Univerziteta u Prištini, Poglavlje 1.2, član 5.99 Kao što je citirano u Nacionalnom naučnom programu.100 Procena kapaciteta za društvena istraživanja na Kosovu, Instituti Riinvest, 2009.101 Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti, 2004, član 11.102 Zakon 2004 / 19 o akademiji nauka i umetnosti, članovi 1 i 2. Skupština Ksoova, jun 2004. 103 Procena kapaciteta za društvena istraživanja na Kosovu, Instituti Riinvest, 2009, s. 23.


Posle ANUK-a Albanološki institut u Prištini ima veću reputaciju kao naučno-istraživač-ki neuniverzitetski institut na kosovu. To je nezavisna javna naučno-istraživačka insti-tucija koja studira duhovnu i materijalnu kulturu albanske nacije. Institut za istoriju je takođe nezavisna javna istraživačka institucija od velikog značaja za razvoj nauke u oblastima u kojima radi.104 Takođe i Nacionalna i univerzitetska biblioteka igra bitnu ulogu u pogledu obezbeđivanja potrebnih nacionalnih i međunarodnih akademskih iz-vora za olakšavanje naučnih istraživanja. Međutim sve ove institucije se suočavaju sa ograničenim finansijskim sredstvima dodeljenim iz budžeta Kosova, samo za naučne projekte, dok se većina budžeta dodeljenog ovim institucijama troši za operativne troškove istih. Generalno, ANUK, Albanološki institut i Institut istorije su fokusirani na naučno akademska istraživanja. I ovim institucijama nedostaje saradnja sa sektorom ekonomije, koja bi ojačala relevantnost naučnih istraživanja sa ekonomijom tržišta i saradnju u razvoju i zajedničkom sprovođenju istraživačko-razvojnih projekata od za-jedničkog interesa. Osim javnih naučno istraživačkih institucija, zakon dozvoljava mo-gućnost osnivanja institucija, odnosno privatnih instituta za naučna istraživanja u skla-du sa zakonom određenim kriterijumima, odnosno članom 21.

• Procenaistraživačkihkapaciteta

Naučno istraživanje na Kosovu je uvek bilo i ostaje marginalno i besciljno. Ocenjuje se da su u poslednjoj deceniji na Kosovu, istraživanja takoreći upravljana i podsticana od strane donatora, pretežno u sklopu različitih projekata.105 Nedostaje tehnološki osnov ekonomije, kao i institucionalna organizacija. Intenzitet istraživanja je veoma slab, i nije usklađen strateškim sektorima. MONT trenutno prolazi kroz proces restrukturiranja i ocenjuje se da nema dovoljno kapaciteta za sprovođenje naučnih istraživanja i inovacije. Istovremeno, potražnja sektora industrije i ekonomije za razvojna istraživanja je tako-reći nula. Štaviše, i dalje nedostaje svest o prednostima, uslovima i složenosti sistema inovacije. 106

Strateški ciljevi se ne prate odgovarajućom dodelom sredstava. Iako trenutni zakon (član 7) ističe da se iz budžeta Kosova treba odvojiti do 0.7%, za ispunjavanje potreb-nih uslova za naučna istraživanja i obezbeđivanje sredstava za sprovođenje naučno-is-traživačkih aktivnosti, do sada su javni troškovi za naučna istraživanja na Kosovu posti-gli iznos od samo oko 0.1% možda i manje. To je mnogo manje od proseka na nivou Evrope, i mnogo manje od proseka zemalja u regionu, kao i velikog broja zemalja u razvoju.107 Usvajanjem Nacionalnog naučnog programa, Vlada Kosova je odlučila da odvoji fond od 1 milion eura za istraživanja i nauku. Međutim, ukupan dodeljeni iznos za istraživanja i nauku za ove godine je iznosio oko 500,000 eura godišnje.108

104 Nacionalni naučni program Kosova, 2010, s. 12.105 Procena kapaciteta za društvena istraživanja na Kosovu, Instituti Riinvest, 2009. 106 Nauka i tehnologija na Kosovu. Platforma za istraživanja o zemljama zapadnog Balkana, 2008, s. 3. 107 Dedaj. B & Carabregu. M. Izazovi u uspostavljanju instrumenata za istraživanje i razvoj kapaciteta Kosova

kao zemlje u tranziciji, ekonomski fakultet Univerziteta u Prištini i WUS Austria, 2012, s.1. 108 Odgovori Kosova na upitnik Evropske komisije o studiji izvodljivosti potpisivanja sporazuma o stabili-

zaciji i pridruživanju, jun 2012.


S obzirom da se većina naučnih i istraživačkih aktivnosti sprovodi na univerzitetima, naučno i tehnološko istraživanje se ne može smatrati nezavisnim od reformi visokog obrazovanja. to je posebno bitno za Kosovo, na kojem su istraživanje i razvoj van uni-verziteta veoma ograničeni.109 Univerzitet u Prištini, kao najbitnija institucija u oblasti nauke i istraživanja, se smatra univerzitetom pretežno orijentisanim samo na nastavu. Značajna podrška je data od strane regionalnog projekta finansiranog iz budžeta EU. Preko ovog projekta je podržana analiza na Univerzitetu u Prištini koja je rezultirala sastavljanjem Strategije za naučna istraživanja i razvojne aktivnosti 2011-2015 UP, us-postavljanje Centra za razvojna istraživanja i organizovanje aktivnosti za poboljšanje kapaciteta istog, formiranje solidne baze podataka o projektima i naučno-istraživačkim aktivnostima, kao i uspostavljanjem formalnih odnosa sa predstavnicima ekonomija na Kosovu. 110

Na osnovu sprovedenog istraživanja na Univerzitetu u Prištini111, na UP se sprovodi mnogo individualnih istraživanja od strane mladih istraživača, ali ta istraživanja nisu redovna niti sistematska. Međutim, ove aktivnosti nisu prijavljene niti registrovane na institucionalni način niti od strane univerziteta u neku bazu podataka, koja bi služila u tu svrhu. Obično se istraživačke aktivnosti pokreću na individualnom osnovu i samoi-nicijativno, bez podrške ili odobrenja institucije. Što znači da sprovedena istraživanja nisu svakako u skladu sa niti doprinose misiji fakulteta, odnosno Univerziteta u Priš-tini i strateškim prioritetima Nacionalnog naučnog programa. Štaviše, ocenjuje se da je veoma teško naći informacije o istraživačkim aktivnostima na UP. UP nema kontakt osobu za proces procene. Dakle procene su sporadične i nikada nisu sistematske za čitav univerzitet. Štaviše, ova studija takođe potvrđuje nedostatak saradnje između UP i in-dustrije i ekonomije. Kao rezultat toga, nedostaje direktna podrška ekonomije razvojno istražnim aktivnostima od zajedničkog interesa aktera. Zbog ograničenog budžeta, po-drška koju Vlada daje razvojno istraživačkim aktivnostima je veoma niska.112

Unutrašnja sredina UP se karakteriše slabim interesom osoblja da se angažuje u is-traživačke aktivnosti, nedostatkom motivisanja za objavljivanje rezultata istraživanja u međunarodno priznatim časopisima, nedostatak saradnje sa industrijom i istraživačkim institucijama EU, kao i nedostatak iskustva u pristupanju objavljivanja različitih nauč-no-istraživačkih radova. Sa druge strane Statut UP ne obavezuje svoje nastavno oso-blje i istraživače naučno-istraživačkim aktivnostima. Ugovori o radu nastavnog osoblja i istraživača na UP su zasnovani na nastavu i ne uključuju komponentu istraživanja kao sastavni deo radnih zadataka.113 Štaviše, na osnovu brojnih izveštaja, posebno onih civilnog društva, UP se smatra veoma politizovanom institucijom, a ne institucijom zas-novanom na zasluge. Primećuje se protivljenje starijeg akademskog osoblja trenutnim

109 Nauka i tehnologija na Kosovu. Platforma za istraživanja o zemljama zapadnog Balkana, 2008, s. 9110 Dedaj. B & Carabregu. M. Izazovi u uspostavljanju instrumenata za istraživanje i razvoj kapaciteta Kosova

kao zemlje u tranziciji, ekonomski fakultet Univerziteta u Prištini i WUS Austria, 2012, s. 6.111 Ibid, s.4. 112 Ibid, s. 3. 113 Ibid, s. 6.


reformama, dok se takođe primećuje dobra volja i motivisanje mladog akademskog kadra u pogledu trenutnih reformi visokog obrazovanja i nauke.114

Školske 2009-2010 godine na Univerzitet Prištine se upisalo 155 kandidata za program doktorskih studija. 17% istih iz oblasti filozofije, matematike i prirodnih nauka, 17% iz oblasti filologije i 33% iz oblasti prava, električne inženjerije, kompjutera i medicine. Dok je na Univerzitetu u Mitrovici u istom periodu registrovano 47 kandidata za program doktorskih studija. Među njima, 40% žena. Istraživački instituti van univerziteta nisu uključeni u organizovanje doktorskih studija i smatra se da ne postoji nikakva saradnja između nosioca visokog obrazovanja i istraživačkih instituta. Ključni izvori finansiranja programa doktorskih studija pretežno dolaze iz budžeta institucija visokog obrazovan-ja, znači pretežno MONT i različitih lokalnih i međunarodnih izvora. Osim finansiranja obezbeđenog preko međunarodnih projekata, iznos određen od strane Vlade Kosova su ključni izvori za programe doktorata. Znači finansiranje i izvori finansiranja za pro-grame doktorskih studija su ograničeni i kandidati mogu početi doktorske studije i bez obezbeđenih sredstava. Ne postoje podaci o finansiranju doktorskih istraživanja. Većina kandidata mora sama finansirati svoj doktorat, pa zbog nedostataka budžeta i kvalitet i značaj istraživanja tokom programa doktorskih studija može biti slab. U velikom broju slučajeva je primećeno da su teme doktorskih studija mnogo često vrsta analize litera-ture, a ne originalna naučna istraživanja. To se tiče statusa kandidata za doktorat, koji se ne smatraju istražiteljima već studentima.115

Programi doktorskih studija na Univerzitetu Prištine posle početka sprovođenja Bolon-jskog sistema traju 3 godine, odnosno 6 semestara, strukturisani su i čine ih predavanja tokom prve godine (2 semestra, 35 bodova), sastavljanje i prezentacija teme istraživanja (3 semestar, 30 bodova), publikacije najmanje jednog naučnog rada (4 semestar, 30 bodo-va) istraživanja (5 semestar, 30 bodova), pisanja teme i javno predstavljanje (6 semestar, 60 bodova). Znači istraživanju je posvećeno oko 60% vremena kandidata, a predavanju i studijama 40% vremena. Deo predavanja i studija uključuje: generalna predavanja o met-odologiji istraživanja, veštinama akademskog pisanja, tehnologiji informacija u aspektu istraživanja, i poseban deo profesionalnog predavanja i studija. Kandidati za doktorske studije nisu obavezani predavanjem, osim ako rade kao asistenti na fakultetu.116 Znači, da je program doktorskih studija na Univerzitetu u Prištini dobro regulisan i u skladu je sa evropskim standardima, a odgovarajuće sprovođenje garantuje kvalitet u pogledu naučnih projekata i razvoja nauke i istraživanja. Međutim, odgovarajuće sprovođen-je programa doktorskih studija, određivane i odobrenje određene teme u skladu sa Strategijom UP i Nacionalnom naučnom strategijom, obezbeđivanje kvaliteta naučnog istraživanja i finansiranje programa doktorskih studija i dalje ostaju izazovi.

I dalje ne postoji sistem za registraciju osoba koje su doktorirale. Smatra se da 90% oso-

114 Studija o sprovođenju Bolonjskog procesa na Univerzitetu u Prištini, OEBS, s.112.115 Studija organizovanja programa za doktorske studije u susednim zemljama Evropske unije, Kosovo pod

rezolucijom 1244/99, Technopolis Group & GHG, decembar 2010, s. 2-5.116 Ibid, s. 6-8.


ba koje su doktorirale radi u akademskom sektoru ili u sektoru istraživanja, a samo 5-10% radi u privatnom sektoru. Programi doktorskih studija nisu dovoljno povezani sa tržištem rada ili nisu posebno usklađeni potrebama tržišta. Ne postoji sistem za podelu funkcija posle doktorskih studija, i kao rezultat tog doktori sa Kosova iz tih razloga apliciraju van Kosova. Prijavljeno je da je potražnja za doktorima nauka velika u svim sektorima, a nivo nezaposlenosti doktora nauka je takoreći 0%. 117

• Međunarodnasaradnja/učešćeuprogramimaEU

U pogledu međunarodne saradnje MONT je 2008. godine osnovao Kosovski centar za međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju, istraživanju i tehnologiji u cilju promo-visanja i olakšavanja saradnje, standardizacije, mobilnosti, prevazilaženja kulturnih bar-ijera u komunikaciji i razmene u oblasti visokog obrazovanja na međunarodnom nivou, podizanje kapaciteta istraživanja, promovisanje evropskih programa, itd.118

Novembra 2011. godine Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju donosi odlu-ku o imenovanju Nacionalne kontakt tačke (NKT) za, kao koordinatora NKT-a. Uz po-dršku MONT-a Koordinator NKT sastavlja Sistem NKT za Kosovo tokom 2012. godine, kako bi imenovao i druge kontakt tačke u posebnim tematskim oblastima zasnovanim na ključne tematske oblasti programa FP7, kao i nacionalnih prioriteta za istraživanje i inovaciju na Kosovu. Koordinator NKT-a je do sada organizovao niz informativnih sas-tanaka za naučnu zajednicu Kosova, radi informisanja istih o različitim mogućnostima finansiranja njihovih naučnih projekata. Više od 100 istraživača i naučnika je prisust-vovalo na pet održanih sastanaka, na temu opšteg informisanja o programu FP7, kao i posebnim šemama programa, kao što je ITK, program mobilnosti „Marie Curie“, šema e-infrastrukture, vazdušni saobraćaj, aeronautika, itd. takođe je organizovana obuka za trenere, aprila 2012. godine, gde je učestvovalo oko 10 predstavnika akademija, naučnih instituta, vladinih institucija, biznisa, civilnog društva, koji će služiti kao multiplikatori u prenošenju stečenog znanja i prakse na ovoj obuci, na svoje kolege i druge.119

Nastavljeno je sa naporima za poboljšanje i povećanje učešća naučne zajednice Kosova u Okvirne programe EU za naučna istraživanja, FP7. Do sada su deponovane 24 aplik-acije i instituta i istražnih organizacija na Kosovu, sa stopom uspeha od 21%. 20 od tih aplikacija koje se tiču tematske oblasti „Saradnja“, a 4 od istih (3 iz oblasti ITK i jedna za oblast društveno-ekonomskih i humanih nauka), je odobreno za finansiranje. Osim toga, 4 preostale aplikacije spadaju pod tematsku oblast „Kapaciteti“ (tri aplikacije) i tematske oblasti „Ljudi“ (jedna aplikacija), od kojih je finansiran samo jedan projekat iz oblasti „Ljudi“. MONT je 2008. godine, uz podršku Austrijske vlade, osnovao Centar za ino-vacije i transfer tehnologije, koji je odgovoran za obezbeđivanje upravljanja saradnjom između svih istraživačkih institucija (javnih i privatnih) i svih biznisa, industrija, kom-

117 Ibid, s. 8.118 http://www.masht-gov.net/advCms/#id=1228.119 Odgovori Kosova na upitnik Evropske komisije o studiji izvodljivosti potpisivanja sporazuma o stabili-



panija i NVO na Kosovu za izvoz u oblasti primenjenih naučnih istraživanja, a takođe je odgovoran i za podsticanje inovacije i transfera biznisa i obrnuto.120

Međutim, učešće Kosova u istraživačke programe EU je i dalje veoma slabo, posebno u pogledu učešća u Program EU za istraživanja FP7.121 Procenat uspeha aplikacija od 21% za program FP7 je jasan indikator apsorbcionih kapaciteta naučno-istraživačkih institucija Kosova. Štaviše, treba se nastaviti na povećanju aktivnosti za podizanje sves-ti i informisanje o programima EU i postupcima apliciranja za posebne programe. Od posebnog su značaja strukturalna pitanja, kao što je primer uspostavljanja transparent-nog procesa konkursa za apliciranje i uspostavljanje standarda za procenu i transfer upravljanja istraživanjima. Ovi aspekti nisu ograničeni samo za Okvirni program FP7 već i za druge programe kao što su CEEPUS, CIP, COST, itd. 122

Znanje i tehnološki kapaciteti na Kosovu su veoma ograničeni, kako u pogledu broja tako i u pogledu rasprostranjenosti i kvaliteta. Razlog ovakvog deficita je nedostatak finansiranja istražnih aktivnosti i razvoja tehnologije u poslednjih 20 godina. Bez odgo-varajuće finansiranja RT, ne može se reći da se kapacitet moguće apsorbcije u ekonomiji i akademskoj zajednici Kosova iskorišćavanja na odgovarajućem nivou, niti su u stan-ju da se uspešno suoče sa napretkom tehnologije. Dakle, njihova funkcija apsorbcije je ograničena, u pogledu prilagođavanja i daljeg razvoja znanja i tehnologije, svojim st-varalačkim i naučnim aktivnostima.123

• Nacionalninaučniprogram

Nacionalni naučni program je definisao 5 ciljeva: 1. Razvoj ljudskih kapaciteta za nauč-no-istraživačku delatnost, 2. Razvoj naučno-istraživačke infrastrukture, 3. Internacional-izacija naučno-istraživačke delatnosti, 4. Jačanje veza između nauke, društva i ekonomi-je u cilju podsticanja ekonomskog i društvenog razvoja, 5. Učešće u naučno-istraživačku delatnost. Ovi ciljevi se smatraju neophodnim za podržavanje društveno-ekonomsk-og razvoja Kosova ka društvu znanja u skladu sa koordinaciju zasnovanu na dokaze između osnovnih nauka, stanovnika i biznisa. Glavni prioriteti koje definiše Naciona-lni naučni program su: 1. Prirodni izvori, energija i životna sredina, 2. Poljoprivredna proizvodnja i bezbednost hrane, 3. Naučna istraživanja u medicini, 4. Društvene i ekon-omske studije, 5. Jezičke, kulturne i istorijske studije. Oblast Informativne tehnologije i komunikacija se smatraju pod-horizontalnim prioritetom koji se može pojaviti u bilo kojoj od pomenutih oblasti.124

120 http://www.masht-gov.net/advCms/#id=1319.121 Izveštaj Evropske komisije o progresu 2011.122 Nauka i tehnologija na Kosovu. Platforma za istraživanja o zemljama zapadnog Balkana, 2008, s. 33. 123 Nacionalni naučni program, s. 15.124 Ibid. s. 16.


Procenjuje se da budžet za prvih 5 godina sprovođenja naučnog programa (2010 – 2015) iznosi 22,872,600 eura. Dok će potreban budžet, ako se sprovođenje aktivnosti plan-iranih do 2015. godine ne nastavi, već se sprovode samo osnovni programi do 2019. godine, iznositi 36,537.231 eura. Međutim, ako se nastavi sprovođenjem istražno razvo-jnih aktivnosti, planiranih za period 2010-2015, nastavi i posle 2015. godine potreban budžet iznositi od 4.5 do 5 miliona eura.125 Ipak, zbog izraženih budžetskih ograničenja, Vlada nije mogla da se pridržava ovog programa finansiranja i kao rezultat tog, za ove poslednje tri godine, je odvojen budžet od oko 500,000 eura. Uspostavljeno je nekoliko programa za sprovođenje i podelu sredstava dodeljenih u svrhu istraživanja: 1. Specijal-ni grant za nauku, 2. Objavljivanje naučnih radova, 3. Vraćanje mozgova, 4. Kratkoročna mobilnost. 126

Specijalni grant za nauku ima za cilj uspostavljanje istraživačkog programa koji se bazi-ra na međunarodne standarde fokusirajući nezavisno istraživanje u istraživačku insti-tuciju/poseban univerzitet. Institucije se podstiču preduzimanjem naučnih aktivnosti koje imaju za cilj sprovođenje složenih istraživačkih projekata sa fokusom na inter-dis-ciplinska naučna istraživanja. Program za objavljivanje naučnih radova pruža podršku u publikaciji naučnih radova koji su rezultirali neprofitabilnim istraživanja i koji se pov-ezuju sa jednim od pet, plus jednim od prioriteta istraživanja i publikacija. Grantovi za kratkoročnu mobilnost ciljaju ka omogućavanju odlazak kosovskih naučnika da kratko rade na poznatim univerzitetima ili istraživačkim institutima van zemlje, u cilju sticanja naučno-istraživačkog iskustva i/ili omogućavanja učešća kosovskih naučnika u naučne konferencije itd. kako bi mogli da predstave rezultate svojih istraživanja van zemlje. Grantovi za vraćanje mozgova imaju za cilj da privuku najbolje kosovske istraživače koji žive van zemlje, omogućavajući im profesionalnu naučnu karijeru na Kosovu.127

2010. godine ukupno 54 aplikanta su se prijavila za naučne projekte u trajanju od 1 do 2 godine, od kojih je izabrano 10. Ukupan iznos ovih naučnih projekata za 2010. godinu je iznosio 208.965,00 eura. Od grantova za naučne publikacije za 2010. godinu je imalo ko-risti 12 naučnih publikacija. Ukupan iznos kojih je iznosio 40,000.00 eura. Od grantova za kratkoročnu mobilnost je imalo koristi 10 projekata, ukupno 10,500.00 eura. Dok za grantove za vraćanje mozgova ((60,000.00 eura) nije bilo zainteresovanih, a nagrada za naučnika 2010. godine nije dodeljena.128

Tokom 2011. godine je objavljen konkurs za sledeće programe: 1. Publikacija naučnih radova, 2. Kratkoročna mobilnost. Od programa za publikacije naučnih radova za 2011. godinu je imalo koristi 11 kandidata. Ukupan iznos granta je iznosio 32,315.00 eura. Dok je od programa za kratkoročnu mobilnost imalo koristi 10 kandidata, od kojih 4 za

125 Ibid. s. 47-49.126 Odgovori Kosova na upitnik Evropske komisije o studiji izvodljivosti potpisivanja sporazuma o stabili-

zaciji i pridruživanju, jun 2012.127 Službena stranica MONT-a, http://www.masht-gov.net/advCms/#id=36.128 Odgovori Kosova na upitnik Evropske komisije o studiji izvodljivosti potpisivanja sporazuma o stabili-



prisustvovanje različitim konferencijama i 6 za istraživačke projekte. Ukupan dodeljeni iznos je bio 9,485.00 eura. Dodeljeno je i 8 drugih grantova za mobilnost kandidata koji nisu aplicirali tokom godine, u ukupnom iznosu od 7,500.00 eura. 129

Generalno, nauka i istraživanje se na Kosovu ne mogu smatrati prioritetom domaćih institucija, imajući u vidu nizak dodeljeni budžet od samo 0.1%, koji se smatra najnižim u Evropi i regionu. Glavne naučne institucije se suočavaju sa veoma malim godišnjim budžetom, većina kojeg se potroši na operativne potrebe. Naučno i tehnološko istraživan-je se ne smatra podstrekačem ekonomskog i društvenog razvoja. Takoreći potpuno ne-dostaje saradnja između naučno-istraživačkih institucija i univerziteta sa sektorom in-dustrije i ekonomije. Plan i program za naučna istraživanja nije usaglašen potrebama tržišta. Naučno-istraživačke institucije nema dovoljno kapaciteta za dobijanje koristi od programa EU. Nedostatak zajedničkih programa doktorskih studija sa međunarodnim univerzitetima. Akademsko osoblje koje radi na univerzitetima, posebno Univerzitetu Prištine, nije direktno obavezano naučnim istraživanjem tokom rada na univerzitetu, i njihov rad je pretežno fokusiran na nastavu i predavanje. Međutim, naučno-istraživački rad se u sklopu programa doktorskih studija smatra pretežno akademskim i razmatran-jem doktorskih studija. Ovom prethode i ograničena sredstva za finansiranje programa doktorskih studija, što može onemogućiti kvalitetna, odgovarajuća i bitna istraživanja. Smatra se da je istraživački kapacitet na Kosovu veoma slab, i da nedostaje i osnovna infrastruktura za naučna istraživanja.

Izazovi:

- Nedostatak potrebne pravne infrastrukture za naučna istraživanja- Nizak nivo naučno istraživačkih delatnosti- Nedostatak Nacionalne naučne agencije- Nedostatak transparentnosti u upravljanju finansijama od strane IAL-a i ANUK- Kosovo nema pravo da bude nosilac projekata- Nedostatak nezavisnih instituta- Naučna istraživanja su pretežno rezultat individualnih inicijativa - Univerziteti su pretežno fokusirani na predavanje, a akademsko osoblje nije

obavezano da obavlja minimalne delatnosti naučnog istraživanja- Programi doktorskih studija nisu usklađeni potrebama ekonomije, takoreći ne

postoji nikakva saradnja između institucija visokog obrazovanja i onih koje se bave naučnim istraživanjima, a nedostaje i saradnja sa sektorom ekonomije i industrije

- Nedostatak kulture sektora industrije da sprovodi istraživanja i inovacije- Veoma ograničen budžet za naučna istraživanja i daleko od realizacije cilja od

0.7% godišnjeg budžeta - Slab institucionalni kapacitet koji upravlja politikama za razvoj naučnih is-

traživanja i tehnologije- Operativni kapacitet MONT nije potpuno stručan i obučen u skladu sa ev-

ropskim standardima za sprovođenje naučno istraživačkih programa unutar istog.

129 Ibid.


- Nedovoljno ljudskih resursa za razvoj odgovarajućih programa za doktorske studije i nedovoljan kapacitet u institucijama visokog obrazovanja da se suoče sa projektima međunarodne saradnje

- Slab naučno istraživački kapacitet javnih i privatnih naučno-istraživačkih insti-tucija

- Nedostatak odgovarajuće naučno-istraživačke infrastrukture i nedostatak pris-tupa naučnim informacijama

- Nedostatak finansiranja programa doktorskih studija i istraživačkog dela istih. Finansiranje programa doktorskih studija se vrši preko samofinansiranja


5. Ključnizaključcioobrazovanjuinauci

Predškolsko Obrazovanje

Prednosti Preporuke za iskorišća-vanje prednosti Slabosti Preporuke za eliminisanje slabosti

Politički okvir za predškolsko i predos-novno obrazovanje je usklađen konvenciji o pravima deteta

Sprovođenje politika i pravnog okvira za razvoj u ranom detinjstvu

Vakum u sprovođenju zakonskog okvira (zaštita dece, slaba zastupljenost, pristup, budžet, kvalitet, nedostatak ljudskih resursa)

Uspostavljanje mehanizama za praćenje sprovođenja pravnog okvira

Usvojen sveobuhvatni pravni okvir

Podizanje kapaciteta na nivou opština za prenošenje nadležnosti sa centralnog nivoa

Slaba zastupljenost dece u predškolsko obrazovanje

Dokument standarda za razvoj u ranom detinjst-vu (SRORD) od 0 do 6 godina

Sprovođenje standarda za razvoj u ranom detin-jstvu, od 0 do 6 godina

Nedostatak infrastruk-ture za odgovaranje na potrebe dece i nepravilno upravljanje budžetom prema zahtevima

Modifikacija i korišćenje infrastruk-ture shodno potrebama dece

Kriterijumi za licen-ciranje predškolskih institucija su poboljšani

Povećanje kvaliteta vaspitanja u ranom detinjstvu

Međuministarski spo-razum za savetodavni odbor za razvoj u ranom detinjstvu

Postizanje međuministarskog spora-zuma za program razvoja u ranom detinjstvu

Podizanje svesti insti-tucija i zajednice o raz-voju u ranom detinjstvu i deci kojoj preti rizik

Pružanje kvalitetnih usluga koje će povećati zastupljenost dece iz grupa u riziku

Nedostatak međusek-toralne saradnje u oblasti razvoja u ranom detinjstvu (MZ, MRSZ, MONT, MF)

Katalog akreditovanih programa obuka

Podsticanje i informis-anje o akreditovanim programima za razvoj u ranom detinjstvu

Nedovoljan budžet za razvoj u ranom detinjstvu (1%)/ Ne postoji zasebna linija budžeta.

Planiranje i pravilno opredeljivanje budžeta prema prioritetima

Savetodavni odbor za razvoj u ranom detinjstvu

Jačanje savetodavnog odbora za razvoj u ranom detinjstvu

Alternativni oblici obrazovanja u ranom detinjstvu nisu podržani

Povećanje interesa za pružanje podrške predškolskom obrazo-vanju od strane NVO-a i relevantnih institucija

Kanalisanje sredstava od potencijalnih donatora za razvoj u ranom det-injstvu, što će omogućiti održivost

Nedostatak pedagoške literature za razvoj u ranom detinjstvu

Interesovanje za otva-ranje/transformisanje institucija u javno-pri-vatna partnerstva

Uspostavljanje brzih pos-tupaka javno-privatnog partnerstva

Nedostatak programa za roditelje

Porodični resursi kao al-ternativa za predškolsko obrazovanje

Podizanje znanja porod-ice o značaju obrazovanja u ranom detinjstvu

Nedostatak plana i pro-grama za starosnu grupu od 0 do 3 godine

Sastavljanje (razmatranje) sveo-buhvatnih planova i programa (standarda, OOO) za decu uzrasta od 0 do 6 godina


Pedagoški fakultet/modul za obrazovanje u ranom detinjstvu

Nizak nivo znanja na nivou opštine za ulaganje u razvoj u ranom det-injstvu Podizanje znanja o značaju obrazo-

vanja u ranom detinjstvu

Regionalna saradnja Razmena iskustava preko regionalnih mreža za saradnju

Slaba zastupljenost dece u predškolsko obrazovanje

Nedovoljni ljudski resursi na centralnom i lokalnom nivou

Uspostavljanje i funkcionisanje ekipa za procenu, praćenje, savetodavnih grupa na nivou opštine o razvoju u ranom detinjstvu.

Nedostatak programa za identifikaciju i interveni-sanje u razvoj u ranom detinjstvu

Sistem za podržavanje dece u riziku (FNV)

Održivost javno-privat-nog partnerstva/Centri u zajednici

Zalaganje za održivost JPP/CZ

Nedostatak baze podata-ka o evidentiranju stanja dece (zdravstvenog, soci-jalnog i obrazovnog)

Uspostavljanje baze podataka za praćenje stanja

Nekvalifikovano osoblje za rad sa decom starosne grupe od 0 do 3 godina i od 0 do 6 godina

Uspostavljanje programa za profe-sionalni razvoj i kvalifikacije vaspi-tača za razvoj u ranom detinjstvu (od 0 do 6 godina) i sticanje kvalifikacija tokom rada (od 0 do 3 godine)

Nedostatak smera za raz-voj u ranom detinjstvu na pedagoškom fakultetu

Otvaranje smera za razvoj u ranom detinjstvu (od 0 do 3/od 0 do 6 godi-na) na pedagoškom fakultetu

Nedostatak sredstava od donatora za obrazovanje u ranom detinjstvu

Preduniverzitetsko Obrazovanje

Prednosti Preporuke za iskorišća-vanje prednosti Slabosti Preporuke za eliminisanje slabosti

Nacionalni okvir nastav-nog plana i programa Kosova i pripreme za sprovođenje istog

Sprovođenje NPPK pre-ma predviđenoj dinamici

Nesprovođenje strategije za elektronsko učenje

Postepeno sprovođenje elektronskog učenja u školama

Postepeno poboljšanje kvaliteta školske infras-trukture

Infrastruktura se treba prilagoditi uslovima NPPK

Neodgovarajuća sprem-nost ljudskih resursa za sprovođenje pristupa zasnovanog na veštine

Pripremanje nastavnog kadra za sprovođenje pristupa zasnovanog na veštine i integrisano učenje (pre i tokom službe)

Nastavno osoblje poseduje osnovne veš-tine korišćenja ITK

Oprema škola ITK i pristupom internetu

Programi za pripremu nastavnog osoblja pre službe, nisu usaglašeni pristupu zasnovanom na veštine


Sprovodi se politika za podržavanje sveobuh-vatnosti

Pravilno sprovođenje politika za sveobuhvat-nost

Nedostatak mehanizama za obez-beđivanje kvaliteta

Uspostavljanje mehanizama za savetovanje i praćenje na centralnom i lokalnom nivou

Unapređenje stope pohađanja školovan-ja i smanjenje stope napuštanja

Preduzimanje efikasnih mera za povećanje stope pohađanja i sprečavanje napuštanja školovanja

Obezbeđivanje poverljivih povratnih infor-macija o kvalitetu obrazovanja

Zastupljenost oko 65,000 učenika u obuke

Pružanje odgov-arajuće podrške u spro-vođenju osnovnih metoda nastave u učionici

Nezadovoljavajući stepen i kvalitet poznavanja stranih jezika

Na kraju višeg srednjeg obrazovan-ja, svaki učenik će biti u stanju da komunicira na engleskom jeziku i da nauči i drugi jezik

Sistem za akreditaciju programa za profesio-nalni razvoj

Nedovoljna informisanost o novom planu i programu

Stalno informisanje interesnih strana o novom nastavnom planu i programu

Obezbeđivanje održivosti dobrih praksi

Sprovođenje procene praksi u cilju zastupanja istih u sistem

Neodgovarajuća povezanost teorije sa praksom

-obezbeđivanje konkretnih sredstava za škole u skladu sa novim pristu-pom

- povezivanje teorije i prakse

Nezadovoljavajuće veš-tine čitanja i pisanja

Bitno poboljšanje veština pisanja i čitanja

Neobezbeđivanje alter-nativnih oblika učenja za decu sa potrebama

Obezbeđivanje alternativnih oblika za decu sa potrebama

Nekvalitetne usluge za decu sa potrebama

Pružanje kvalitetnih usluga za decu sa potrebama

Niska zastupljenost dece sa posebnim potrebama u redovno školovanje

Obezbeđivanje zastupljenosti dece sa posebnim potrebama u redovno školovanje

Nastavni kadar nije dovoljno pripremljen za rad sa decom s poteškoća-ma u učenju

Razvoj profesionalnih veština nastavnog kadra za sveobuhvatno obrazovanje

Nedostatak profesional-nih službi na nivou škole

Uspostavljanje profesionalnih službi na nivou škole

Neodgovarajuća infra-struktura za decu sa ograničenim sposobnos-tima

Prilagođavanje infrastrukture sveo-buhvatnom obrazovanju

Nezadovoljavajuća inte-gracija zajednica RAE u sistem obrazovanja

Veća zastupljenost zajednica RAE u sistem obrazovanja.


PoglavljeII–Omladina,KulturaiSport

1. PolitikeEUoOmladini,Kulturiisportu

Poglavlje 26 acquis communautaire Evropske unije, osim obrazovanja i usavršavanja, obuhvata i omladinu, kulturu i sport. Kao što je to slučaj sa obrazovanjem i usavršavan-jem, kultura, omladina i sport primarna su nadležnost država članica Evropske unije. Upravo iz tog razloga, EU ima za cilj da uskladi nacionalne politike i da postigne zajed-ničke ciljeve, okvirom saradnje i očuvanjem zajedničkih ciljeva, takozvanom otvorenom metodom koordinacije.130

• Omladina

Među ključnim elementima Strategije EU za 2020. godinu jeste takozvana inicijativa “Mladi na potezu (Youth on the Move)” koja ima za cilj da podigne učinak obrazovnih sistema i da olakša ulazak mladih na tržište rada.131 Ova inicijativa, osim što ima za cilj da razvije sistem visokog obrazovanja u EU, takođe ima za cilj da promoviše pre-duzetništvo, programima pokretljivosti mladih stručnjaka, da promoviše poznavanje neformalne nastave i ima za cilj da plasira okvir za zapošljavanje mladih izradom poli-tika koje imaju za cilj da smanje nivo nezaposlenosti mladih. Omladina bi trebalo da promoviše, zajedno sa socijalnim partnerima, ulazak mladih na tržište rada praktičnim radom u različitim oblicima, sa ciljem povećavanja mogućnosti za zapošljavanje mladih podstičući kretanje mladih unutar EU.132

Saradnja u domenu mladih ima u svojoj pozadini prilično strukturiranu i razvijenu poli-tiku Evropske unije. Programi EU namenjeni mladima primenjuju se još od 1988. go-dine. Proces izrade politika u ovom domenu razvijen je Belom knjigom iz 2001. godine i zapravo se zasniva na tri glavna stuba:

1. Aktivno građanstvo mladih primenom Otvorene metode koordinacije koja je zasnovana na četiri prioriteta (učešće, informisanje, volonterizam i veće znan-je mladih), zajednički ciljevi, izveštaji država članica i strukturirani dijalog sa mladima;

2. Socijalna i profesionalna integracija primenom Evropskog pakta za stabilnost u sklopu Lisabonske strategije, koja se zasniva na tri prioriteta (zapošljavanje/socijalna inkluzija, obrazovanje/usavršavanje, prilagođavanje radu i životu). Saopštenje Evropske komisije “Promovisanje potpunog učešća mladih u obra-zovanju, zapošljavanju i društvu” predložilo je dodatne radnje;

3. Odražavanje omladinskih politika na druge politike (kao što je politika protiv

130 http://ec.europa.eu/enlargement/archives/enlargement_process/future_prospects/negotiations/ eu10_bulgaria_romania/chapters/chap_18_en.htm.

131 Saopštenje Evropske komisije, Evropa 2020, Strategija pametnog, održivog i sveobuhvatnog privrednog rasta. Brisel, 03.03.2010, COM (2010) 2020 final. s. 5.

132 Ibid. s. 13.


diskriminacije, zdravstvo). 133

Evropska unija predvidela je tri dugoročna strateška cilja kada govorimo o mladima:

1. Stvaranje većeg broja mogućnosti za mlade u obrazovanju i zapošljavanju2. Poboljšavanje pristupa i potpunog učešća omladine u društvu3. Uzajamno osnaživanje solidarnosti društva i omladine134.

Sa druge strane, dva glavna cilja EU u vezi sa omladinom do 2018. godine obuhvataju :

1. Stvaranje većeg broja ravnopravnih mogućnosti za sve mlade u obrazovanju i na tržištu rada, i

2. Promovisanje aktivnog građanstva, socijalne inkluzije i solidarnosti za sve mlade.

Sa druge strane, specifični ciljevi kojima se planira postizanje ova dva opšta cilja podra-zumevaju: 1. Obrazovanje i usavršavanje, 2. Zapošljavanje i preduzetništvo, 3. Zdravlje i blagostanje 4. Učešće, 5. Volonterske aktivnosti, 6. Socijalna inkluzija, 7. Mladi i svet (pokretljivost), 8. Kreativnost i kultura.135

U oblasti obrazovanja i usavršavanja, osim obrazovanja i formalnog osposobljavanja, poseban značaj poklanja se stvaranju većeg broja mogućnosti za neformalno obrazovan-je i osposobljavanje, povećavanje njihovog kvaliteta i posebno priznavanje kvalifikaci-ja, rezultata i/ili osvojenih veština i njihovo bolje uvršćivanje u formalno obrazovanje. Zatim, poseban značaj poklanja se savetodavnim uslugama i karijernom savetovanju za mlade, kao i razvoju struktura za učešće u sklopu prosvetnog sistema, kao i saradnji između škola, porodica i lokalnih zajednica.136

U oblasti zapošljavanja, poklanja se posebna pažnja na olakšavanje tranzicije sa škole na posao ili između nezaposlenosti i zapošljavanja. Porast investicija u pružanje odgov-arajućih veština za najtraženije poslove na tržištu rada uz njihovo bolje poklapanje i du-goročno predviđanje veština koje će biti tražene u budućnosti. U tom aspektu, poseban značaj pridaje se praktičnom radu kako tokom školovanja tako i po završetku školovan-ja. Evropska unija podstiče sve države članice da zapošljavanje mladih zacrtaju za svoj

133 Saopštenje Evropske komisije Evropskom savetu i Evropskom parlamentu, Ekonomskom i socijalnom odboru i Odboru za regione. Strategija EU o mladima– Investicije i osnaživanje: nova metoda koordinacije za odgovor na izazove i mogućnosti mladih. Brisel, 27.04.2009. COM (2009) 200 final. s. 3.

134 Ibid. s. 4. 135 Rezolucija Evropskog saveta od dana 27. novembar 2009. o revidiranom okviru Evrope za saradnju u

oblasti omladine (2010 -2018), s. 3-4. 136 Saopštenje Evropske komisije Evropskom savetu i Evropskom parlamentu, Ekonomskom i socijalnom

odboru i Odboru za regione. Strategija EU o mladima– Investicije i osnaživanje: nova metoda koordinacije za odgovor na izazove i mogućnosti mladih. Brisel, 27.04.2009. COM (2009) 200 final. s. 5.


glavni prioritet. 137

Kada govorimo o kreativnosti i preduzetništvu, posebna važnost poklanja se razvoju tal-enta, kreativnih veština, stvaranju preduzetničkog mentaliteta i kulturnom izražavanju mladih. U tom aspektu, Evropska unija podstiče stvaranje polaznih fondova (start up funds) za finansiranje različitih kreativnih i preduzetničkih inicijativa. Što se tiče oblasti zdravlja i sporta, poseban značaj poklanja se zdravom životu mladih i fizičkom vaspitan-ju, sportskim aktivnostima i saradnji između mladih zaposlenih, zdravstvenih stručn-jaka i sportskih organizacija, sa fokusom na sprečavanju i lečenju gojaznosti, povreda, zavisnosti od supstanci koje stvaraju zavisnost i umnog i seksualnog zdravlja. 138

Kada govorimo o učešću mladih, posebna važnost pridaje se da se obezbedi potpuno učešće mladih u društvu, povećavajući njihovo učešće u društvenom životu u lokalnim zajednicama i u predstavničkoj demokratiji, podržavanjem omladinskih organizaci-ja kao i različitih vidova “učenja učešća”, podstičući učešća neorganizovanih mladih i pružajući kvalitetne usluge informisanja. Poseban značaj poklanja se stvaranju mo-gućnosti i uslova za konsultacije i debatu javnih institucija sa mladima, odnosno ukl-jučivanje i konsultovanje mladih u donošenju politika. 139

U sklopu cilja socijalne inkluzije, poseban značaj poklanja se sprečavanju siromaštva i socijalnog isključivanja mladih od strane marginalizovanih grupa i prekidu prenošenja marginalizacije sa generacije na generaciju, animiranjem svih aktera uključenih u živ-ot mladih (roditelja, nastavnika, socijalnih radnika, zdravstvenih radnika, omladinskih radnika, samih mladih, policije i pravosudnih institucija, poslodavaca itd.). Cilj EU u oblasti omladine jeste podržavanje volonterskog rada stvaranjem većeg broja mogućno-sti i olakšavanjem volonterskog rada eliminisanjem poteškoća, podižući svest o vredno-sti volonterskog rada, priznajući volonterski rad kao veoma značajan vid neformalnog obrazovanja i jačanjem volonterskog rada u drugim državama. 140

Dakle, omladina je u politikama Evropske unije prisno povezana sa elementima koji se nalaze u samoj srži Strateškog okvira EU 2020. o proširenoj, održivoj i sveobuhvatnoj privredi. Promovisanje socijalne i profesionalne integracije mladih suštinska je kompo-nenta za postizanje ovih ciljeva, uključujući i promovisanje lične ispunjenosti, socijalne kohezije i aktivnog građanstva. Dakle, politike o omladini, kulturi i sportu smatraju se među-sektorskim politikama sa politikama obrazovanja i usavršavanja, politikama zapošljavanja, sveobuhvatnosti, zdravstvenim politikama i politikama socijalne kohezi-je, koje obezbeđuju održiv porast i razvoj. Iz tog razloga, EU podstiče i ohrabruje sarad-nju svih sektora kako bi se uzela u obzir i odgovorilo na pitanja u vezi sa omladinom u svim sektorskim politikama.141

137 Ibid. s. 6. 138 Ibid. s. 7. 139 Ibid. s. 8. 140 Ibid. s. 8-9141 Rezolucija Evropskog saveta od dana 27. novembra 2009. o revidiranom okviru Evrope o saradnji u oblasti

omladine (2010 -2018), s. 2.


Jedan od načina za postizanje gore pomenutih ciljeva jeste Program Mladi na potezu ko-jim se pružaju mogućnosti za animiranje mladih, kako bi naučili i aktivno učestvovali u društvu u celoj Evropskoj uniji i izvan iste. Ovaj program ima za cilj da nadahne aktivno građanstvo, solidarnost i tolerantnost između evropske omladine i da ih uključi u stva-ranje budućnosti Unije. Takođe promoviše neformalno učenje i međukulturni dijalog i podstiče uključenost svih mladih, bez obzira na njihovu spremu, kulturnu i socijalnu pripadnost. Evropska komisija omogućila je da balkanske države dobiju pogodnosti iz ovog programa, u kome učestvuje i Kosovo.

• Kultura

Kultura nije nikada bila u centru evropskih integracija. Iako ekonomska, pravna i politič-ka integracija država EU ima dugu istoriju, prvi trenutak saradnje u oblasti kulture de-sio se 1970. godine u vreme velike recesije, naftne krize i prvog talasa proširenja kada se Velika Britanija, Irska i Danska pridružuju EU. 1973. godine, države članice potpisale su “Deklaraciju o evropskom identitetu” podvlačeći da dele iste stavove o životu imajući u vidu odlučnost za izgradnju jednog društva; sa druge strane 1975. godine Izveštaj Tin-demanns podvukao je potrebu za politikom koja će transformisati Evropu tehnokrata u Evropu ljudi. Posledično, Evropska komisija počela je sa razradom kulturne politike podržavanjem Evropskog parlamenta i putem suštinskih izveštaja, Programa i radnih inicijativa (npr. Evrovizija ili imenovanje evropskih gradova “Kulturne prestonice Ev-rope”) za jačanje evropskog identiteta. Bez obzira na to, saradnja između država članica EU potpala je pod nadležnost zajednica još od ubacivanja kulture u Mastrihški ugovor iz 1992. godine. 142

Pakt Evropske unije zahteva da Evropska unija uključi kulturu u sve svoje radnje kako bi podstakla međukulturni aspekat i kako bi promovisala kulturnu raznolikost. Lisab-onski pakt stupio je na snagu decembra 2009. i nije izmenio odredbe u vezi sa kulturom. 143Član 167 Mastrihškog ugovora Evropske unije ističe da radnje koje Unija preduzima treba da imaju za cilj da podstaknu saradnju između država članica i ukoliko je potrebno da podrže i dopune njihove odluke u sledećim oblastima: 1. Poboljšavanje znanja i raspodela kulture i istorije evropskih naroda. 2. Očuvanje kulturnog nasleđa od posebnog značaja za Evropu, 3. Nekomercijalna kulturna razmena, 4. Umetničko i književno stvaralaštvo, uključujući audiovizuelni sektor. 144

EU je utvrdio tri opšta strateška cilja145kada govorimo o kulturi:

- Promovisanje kulturne raznolikosti,odnosno podsticanje animiranosti umetni-ka i stručnjaka koji se bave kulturom, promovisanjem kulturnog nasleđa omo-gućavanjem pristupa javnosti i međukulturnog dijaloga.

142 Rezolucija Evropskog saveta od dana 27. novembra 2009. o revidiranom okviru Evrope o saradnji u oblasti omladine (2010 -2018). s. 4.

143 Ibid. s. 32. 144 Konsolidovane verzije Pakta Evropske unije i Pakta o funkcionisanju Evropske unije (2012/C 326/01). 145 Rezolucija Evropskog saveta za Evropski program kulture, 16. novembar 2007, (2007/C 287/01).


- Promovisanje kulture kao katalizatora kreativnosti u okviru Lisabonske strate-gije o porastu, zapošljavanju, inovacije i konkurencije. U konkretnom smislu, promovisanje sinergije između kulture i obrazovanja sa ciljem stvaranja kreativ-nosti i inovacije; promovisanje upravne, poslovne i preduzetničke obuke u oblasti kulture i stvaranje povoljnog okruženja za razvoj kulturne i kreativne industrije, uključujući audiovizuelni sektor, maksimalno iskorišćavajući njihov potencijal, posebno MSP-a, podsticanjem partnerstava između sektora kulture i drugih sektora.

- Promovisanje kulture kao vitalnog elementa u međunarodnim odnosima Unije. Konkretno. Jačanje uloge kulture EU u međunarodnim odnosima, promovisanje Konvencije Unesko-a, jačanje međukulturnog dijaloga građanskog društva EU sa trećim zemljama i promovisanje saradnje kulturnih institucija EU sa trećim zemljama.

• Sport

Član 165 Pakta o funkcionisanju Evropske unije pruža “mek zakonski okvir” (podstičući saradnju sa državama članicama i podržavajući dopunjavanje njihovih radnji) u oblasti sporta, obrazovanja, omladine i sporta. Kada govorimo o sportu, član 165 poziva Uniju da:

- promoviše pitanja u vezi sa sportom, imajući u vidu njegovu specifičnu priro-du, njegove strukture koje se zasnivaju na volonterskim aktivnostima i njegovu socijalnu i vaspitnu ulogu

- razvije evropsku dimenziju u sportu promovisanjem korektnosti u sportskim takmičenjima i saradnje između organa koji su nadležni za sport i štiteći fizički i moralni integritet sportista.

- ojača saradnju sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama146

Dana 18. januara 2011, Evropska komisija usvojila je Saopštenje pod nazivom “Razvoj evropske dimenzije sporta”. Ovo je prvi dokumenat o politici koji je izdala Evropska komisija u oblasti sporta, nakon stupanja na snagu Lisabonskog pakta, koji daje mandat EU da podrži, koordinira i ispuni mere za primenu sportskih politika preduzetih od strane država članica.147

Saopštenje predstavlja ideje Evropske komisije o radnjama u oblasti sporta na nivou EU. Ovo saopštenje uzima u obzir Belu knjigu iz 2007. godine o sportu i prati istu strukturu. Ona predlaže konkretne mere Komisiji i/ili državama članicama u sklopu tri široka poglavlja:

- Društvena uloga sporta, - Ekonomska dimenzija sporta, i- Organizacija sporta. 148

146 Pakt o funkcionisanju Evropske unije. Član 165. 147 http://ec.europa.eu/sport/news/communication-on-sport-adopted_en.htm.148 Ibid.


Saopštenje je propraćeno i Radnim dokumentom osoblja o slobodnom kretanju stručn-jaka i pojedinaca koji se bave amaterskim sportom u EU.

Konsultacije sa državama članicama dovele su do visokog konsenzusa o sledećim temama koje treba da budu prioritet programa EU u oblasti sporta: fizička aktivnost za poboljšavanje zdravlja, borba protiv dopinga, obrazovanje i usavršavanje, volonter-ske aktivnosti i nevladine organizacije, socijalna uključenost putem sporta, uključujući lica sa invaliditetom i rodna ravnopravnost u sportu, održivo finansiranje sporta na na-jnižim nivoima i dobro upravljanje. Sa druge strane, nevladin sektor u sportu istakao je sledeća pitanja: nivo učešća u sportskim aktivnostima, pružanje sportskih i fizičkih aktivnosti na svim nivoima školovanja, poznavanje volonterskog aktivizma, suzbijanje nasilja i diskriminacije, održivo finansiranje i potreba za podržavanjem umrežavanja i razmene dobrih praksi na nivou EU. 149

2. OkvirpolitikaizakonskiokvirKosovauoblastiomladine,kultureisporta

2.1. Omladina

Decembra 2002. godine, po prvi put je izrađen okvir politika o mladima od strane Odel-jenja za omladinu pri Ministarstvu kulture i ovaj okvir obuhvatao je sedam glavnih stubova koji bi pokrivali osnovne oblasti aktivnosti Odeljenja za omladinu.150Sa druge strane, u 2009. godini usvojena je Kosovska strategija i akcioni plan o mladima za peri-od od 2010-2012, koji su revidirani i usvojeni ove godine za period od 2013-2017. Ova strategija sadrži 6 glavnih strateških ciljeva: 1. Učešće, 2. Neformalno obrazovanje, 3. Zapošljavanje i preduzetništvo, 4. Zdravlje, obrazovanje i unapređenje zdravlja, 5. Ljud-ska bezbednost, 6. Sport, kultura i rekreacija.

Gledajući uopšteno, možemo da kažemo da je cilj ove strategije u skladu sa strateškim ciljevima Evropske unije, predviđenim Rezolucijom Saveta od dana 27. novembra 2009. o revidiranom okviru Evrope o saradnji u oblasti omladine (2010 -2018).

Kada govorimo o zakonodavstvu o mladima, u periodu od 2003-2004. godine, Odeljenje za omladinu Ministarstva kulture, omladine i sporta izradilo je prvi nacrt Zakona o osnaživanju i učešću mladih (br. 03/-L-145) koji je usvojen od strane Skupštine Koso-va Odlukom donetom 30.09.2009, koju je ratifikovao predsednik 19.10. 2009.151Zakon ima za cilj da unapredi i neprekidno afirmiše učešće omladine u procesu odlučivanja, bez ikakve razlike i izuzetka, u razvoju demokratskog društva, sa ciljem poboljšavanja kvaliteta života mladih i njihovog društvenog statusa.152

149 Saopštenje Komisije za parlament i Evropskog saveta, Odbora za ekonomsko-socijalna pitanja i Odbora za regione. COM (2011) 12 final. Brisel, 18.01.2011. s. 3.

150 Osnaživanje kosovske omladine–Stvarnost i mogućnosti: Obrazovanje o demokratskom građanstvu i obrazovanje o ljudskim pravima. KAHCR (Kosovsko udruženje o ljudskim i dečjim pravima). Maj 2011.

151 Zvanična veb stranica Skupštine Kosova. http://www.assembly-kosova.org/?cid=1,191,372.152 Zakon o osnaživanju i učešću mladih. Član 1.


Za primenu ovog zakona, avgusta 2010. godine doneto je četiri administrativna uput-stva:

- AU 9/2010 o odgovornostima i postupcima za osnivanje i funkcionisanje save-ta za omladinsku akciju na Kosovu. Ovo Administrativno uputstvo utvrđuje odgovornosti i postupke za osnivanje, funkcionisanje i oblik registracije saveta za omladinsku akciju na Kosovu;

- AU 10/2010 o volonterskom radu mladih. Ovo administrativno uputstvo ima za cilj da uredi prava, dužnosti i postupke u vezi sa volonterskim radom mla-dih, kao i rad Odbora za primenu volonterskog rada mladih;

- AU 11/2010 o licenciranju omladinskih centara. Ovo Administrativno uputstvo predviđa postupke za licenciranje Omladinskih centara po opštinama.

- AU 12/2010 o neformalnom obrazovanju mladih. Ovo administrativno uputst-vo ima za cilj da uredi oblasti, nastavni plan za neformalno obrazovanje mladih, potvrđivanje, kriterijume za pružanje neformalnog obrazovanja mladih kao i rad Komisije za sprovođenje neformalnog obrazovanja mladih.153

2.2. Kultura

U ovom trenutku, Kosovo još uvek nije usvojilo svoju strategiju o kulturi. Izrada i us-vajanje ove Strategije kulture, prema planovima, treba da bude završena tokom 2013. 154

Zakonodavstvo u oblasti kulture obuhvata sledeće:

1. Zakon o kulturnim ustanovama2. Zakon o kulturnom nasleđu3. Zakon o posebnim zaštićenim zonama4. Zakon o Istorijskom centru Prizrena5. Zakon o Velikoj Hoči6. Uredbe o kulturnom nasleđu7. Vodiči koje su izradili Savet Evrope i domaći stručnjaci8. Zakon o pozorištu9. Zakon o filharmoniji, operi i baletu Kosova (planira se izmena i dopuna ovog

zakona tokom 2013)10. Zakon o Državnom narodnom ansamblu pesama i plesova “Shota” i o drugim

ansamblima11. Zakon o kinematografiji12. Zakon o autorskim i srodnim pravima13. Zakon o bibliotekama14. Zakon o izdavačkoj delatnosti i knjigama15. Zakon o arhivskoj građi i arhivama16. Zakon o bibliotekama Kosova; (objavljen u Službenom listu Republike Kosovo);17. Uredba o cenama pozorišnih karata;

153 Zvanična veb stranica Ministarstva kulture, omladine i sporta. http://www.mkrs-ks.org/?page=1,112.154 Odeljenje za kulturu. Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Januar 2013.


18. Uredba o cenama kinematografije;19. Uredba o klasifikaciji radnih mesta u javnoj službi;20. Statut Narodne galerije Kosova21. Tokom 2013. godine planira se usvajanje sledećih: 22. Uredba o registraciji kulturnih ustanova;23. Uredba o kriterijumima za registraciju kulturnih ustanova na Kosovu24. Nagrada za najbolju dramu “Katarina Josipi”25. Zakon o kulturnom nasleđu26. Strategija o kulturnom nasleđu i promociji

2.3. Sport

Kosovo nema posebnu strategiju o sportu. Bez obzira na isto, oblast sporta deo je om-ladinskih politika, odnosno Kosovske strategije i akcionog plana o omladini, za period od 2013-2017.

Što se tiče zakonodavstva, postoji Zakon o sportu br. 2003/24, usvojen u Skupštini Kosova sa izmenama i dopunama dana 21.12.2011. i ratifikovan od strane predsednika Kosova dana 06.01.2012. Za primenu Zakona o sportu, usvojena su sledeća administra-tivna uputstva:

1. Administrativno uputstvo o osnivanju i licenciranju institucija za sportsko zdravstvo

2. Administrativno uputstvo o osnivanju i registraciji javnih i privatnih sportskih klubova

3. Administrativno uputstvo o registraciji i licenciranju sportskih saveza i društa-va na Kosovu

4. Administrativno uputstvo o organizaciji i funkcionisanju Olimpijske asocijacije Kosova (OAK)

5. Administrativno uputstvo o nadzoru administrativnog i profesionalnog rada u sportskim klubovima i savezima. 155

3. Institucionalni okvir

Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS) glavna je institucija na centralnom nivou koja je odgovorna za donošenje politika i predlaganje zakonske infrastrukture u oblasti omladine, kulture i sporta. Sa druge strane, opštine su glavne odgovorne insti-tucije za primenu kulturnih, omladinskih i sportskih politika na lokalnom nivou. Osim Opštine Mamuša, 36156druge opštine obrazovale su Odeljenja za kulturu, omladinu i sport ili neki sličan organ, dok se broj osoblja koji rade u ovim odeljenjima razlikuje od opštine do opštine.

155 Zvanična veb stranica Ministarstva kulture, omladine i sporta. http://www.mkrs-ks.org/?page=1,57.156 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Izveštaj o osnovnoj studiji GIZ – EDYK, februar

2011. s. 26.


2010. godine, na nivou opština je bilo 29 službenika za mlade ili službenika odgovo-rnih za mlade. Ovo znači da 78% opština raspolaže barem bazičnom i institucionalnom strukturom namenjenom mladima. Većina službenika za omladinu imaju univerzitet-sku diplomu; u najmanje 5 opština bilo je i zaposlenih studenata. Sve opštine imale su budžetske probleme u vezi sa omladinom; za omladinske aktivnosti nije izdvajan budžet a samo 17 (46%) opština moglo je jasno da podnese izveštaj o troškovima u vezi sa mladima za 2010. godinu (za 2009, bilo je i manje, samo 13).157Nedostatak potrebnog budžeta na opštinskom nivou glavni je izazov za primenu politika u domenu omladine, kulture i sporta.

3.1. Omladina

Oblast omladine jedan je od sektora koji ima među-sektorski i među-ministarski karak-ter. Upravo iz tog razloga, u ovoj oblasti značajnu ulogu igraju Ministarstvo obrazo-vanja, nauke i tehnologije, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo zdravlja, Nacionalni organ za kvalifikacije itd. Svaka od ovih institucija, obavlja ili bi barem trebalo da obavlja svoje odgovornosti u kontekstu raz-voja omladine, kada govorimo o formalnom i neformalnom obrazovanju i priznavanju kvalifikacija, pripreme mladih za posao, odnosno olakšavanje tranzitorne faze prelaska sa škole na zapošljavanje, gde je jedan od glavnih elemenata i praktičan rad tokom i na-kon formalnog školovanja, njihovo zapošljavanje, obrazovanje mladih kako bi bila što zdravija i puno drugih pitanja koje je u 21. veku veoma teško smatrati odvojenim jedne od drugih.

Institucije na lokalnom nivou odgovorne su da obezbede potrebne ljudske i finansijske resursa za realizaciju omladinskih programa, da obezbede potreban javni prostor za sprovođenje omladinskih aktivnosti i neformalno obrazovanje, podrže omladinske or-ganizacije za neformalno obrazovanje i za druge razvojne radnje, razvoj politika i lo-kalnih omladinskih planova, sve ovo u smislu prisne saradnje i konsultacije sa Loka-lnim omladinskim savetima. 158 Na lokalnom nivou, glavni teret primene omladinskih politika snose odgovarajuće opštine, odnosno Direkcija za kulturu, omladinu i sport i Direkcija za obrazovanje.

Saveti za omladinsku akciju–U domenu omladine, osim javnih institucija, poseban značaj imaju i Saveti za omladinsku akciju; Centralni savet za omladinsku akciju (os-novani i prihvaćeni od strane MKOS-a avgusta 2011)159i Lokalni saveti za omladinsku akciju koji su obrazovani posebnim Administrativnim uputstvom na osnovu Zakona o osnaživanju i učešću omladine. Do kraja 2012. godine obrazovano je 30160omladinskih saveta na lokalnom nivou (od kojih 5 tokom 2012), dok se smatra da je samo 22 u pot-

157 Ibid. s. 27.158 Zakon o osnaživanju i učešću omladine, član 7. 159 MKOS. Odeljenje omladine. Januar 2013.160 Ibid.


punosti funkcionalno.161Broj opština u kojima nisu obrazovani ovi saveti jesu male i nove opštine ili opštine sa većinskim srpskim življem. Na osnovu Zakona o osnaživanju i učešću omladine, centralne i lokalne institucije obavezne su da se konsultuju sa Saveti-ma za omladinsku akciju prilikom donošenja politika i zakona u domenu mladih. Zakon takođe sadrži odredbe koje obavezuju na učešće mladih u odlučivanje u relevantnim sektorima, kao što su: 1. Obrazovanje, 2. Zapošljavanje, 3. Javno zdravlje, 4. Socijalna pitanja, 5. Kultura, sport i rekreacija, 6. Građansko obrazovanje i demokratija, 7. Životna sredina, prostorno planiranje i ruralni razvoj. 162

Omladinski centri – Uređivanje i funkcionisanje omladinskih centara uređeno je poseb-nim Administrativnim uputstvom na osnovu Zakona o osnaživanju i učešću omladine. 163 Na osnovu Administrativnog uputstva 11/2010 o licenciranju omladinskih cen-tara,164svaka opština obavezna je da licencira barem jedan Omladinski centar, dok svaka omladinska organizacija koja je registrovana pri Ministarstvu javne administracije ima pravo da bude licencirana kao Omladinski centar iz odnosnih opština, koja svoju odlu-ku o licenciranju treba da donese u konsultaciji sa Lokalnim savetom za omladinsku ak-ciju. Postoji 17165omladinskih centara u 15 opština (40% opština). Ovi omladinski centri deluju u svojstvu NVO-a.

Veće učenika – Na osnovu Zakona o preduniverzitetskom obrazovanju, sve škole sekundarnog i tercijarnog nivoa (ISCED), odnosno škole za niže i više obrazovanje, tre-ba da obrazuju Veće učenika škole, koji je sastavljen barem od jednog izabranog učenika iz svakog razreda i koji se bira svake godine tajnim glasanjem. Uloga ovog saveta jeste da radi na poboljšanju nastavnog okruženja, uslova rada i interesa u vezi sa zdravljem, bezbednošću i blagostanjem učenika i da budu zastupljeni u upravnom odboru. 166Ovo veće može poslužiti kao dobra alka za identifikovanje potreba i problema omladine i njihovu zastupljenost na nivou odlučivanja od strane Saveta za omladinsku akciju.

3.2. Kulturaisport

Odeljenje kulture u sastavu MKOS-a, izrađuje i primenjuje razvojne politike u oblasti scensko-muzičkih umetnosti, vizuelnih umetnosti, izdavaštva i bibliotekarstva u skladu sa evropskim standardima, smatrajući kulturu kao jednim od mehanizama od velikog uticaja za demokratski razvoj zemlje, kao i za ponovno približavanje kulturnog iden-titeta Kosova u regionu kao sastavni deo evropskog kulturnog identiteta. 167U sklopu

161 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Srednjeročni izveštaj za ocenu– EDYK, decembar 2011. s. 1.

162 Zakon o osnaživanju i učešću omladine, član 13. 163 Ibid. Član 12. 164 AU 11/2010 o licenciranju Omladinskih centara, član 3. 165 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Izveštaj o osnovnoj studiji GIZ – EDYK, februar

2011. s. 29.166 Zakon br. 04/L-032 o preduniverzitetskom obrazovanju, član 18. 167 http://www.mkrs-ks.org/?page=1,7.


Odeljenja za kulturu postoji tri odseka:

- Odsek za scensko-umetničke i vizuelne umetnosti;- Odsek za promociju kulture, i- Odsek knjige, (još uvek nije upotpunjen osobljem, osim službenice za izdavašt-

vo, knjige i licenciranje i službenika za biblioteku). 168

- U sklopu Odseka za scensko-umetničke i vizuelne umetnosti, postoji četiri sek-tora i prostor u kompleksu“Qafa” za organizovanje umetničkih izložbi, kao što su:

- Sektor za scenske umetnosti - pozorište;- Sektor za scensko-muzičke umetnosti- Sektor kinematografije;- Sektor vizuelnih umetnosti;- Galerija “Qafa”

Svi sektori, realizuju svoje aktivnosti na osnovu programskih politika DASMP-a, koji ima za svoj glavni cilj institucionalno podržavanje institucija kulture, posebno onih pod okriljem OK-a.

Osim javnih centralnih i lokalnih institucija, u oblasti kulture poseban značaj imaju i institucije kulture obrazovane zakonom. Na osnovu Zakona o kulturnim institucijama, postoje javne institucije kulture i privatne institucije kulture, koje se osnivaju u skladu sa kriterijumima predviđenim ovim zakonom. Javne institucije kulture finansiraju se iz državnog budžeta, dok privatne institucije kulture mogu da se podrže iz državnog budžeta.

Kulturne institucije – Kao značajne institucije kulture koje doprinose razvoju i promov-isanju kulture i umetnosti na Kosovu jesu Narodno pozorište i druga pozorišta, biosko-pi, biblioteke, muzeji, filharmonija i opera Kosova, Baletska trupa Kosova, Državni narodni ansambl pesama i plesova “Shota” i drugi ansambli, Galerija umetnosti Kosova, Umetnička galerija “Qafa”, Kinematografski centar Kosova.169

• Sportskeinstitucije

Odeljenje sporta u sklopu MKOS-a jeste glavna institucija na centralnom nivou koja je odgovorna za izradu i praćenje primene sportskih politika.

Odeljenje za kulturu, omladinu i sportu okviru opština koje su odgovorne za primenu sportskih politika kao i za finansijsko podržavanje sportskih aktivnosti.

Olimpijski komitet Kosova, na osnovu novog Zakona o sportu, predstavlja najvišu sportsku nevladinu instituciju, koja ujedinjuje sportske saveze, sportska udruženja i druga udruženja, čija je delatnost od značaja za razvoj sporta i u skladu sa njegovim

168 Odeljenje kulture. MKOS. Januar 2013.169 Zvanična veb stranica Ministarstva kulture, omladine i sporta http://www.mkrs-ks.org/?page=1,60.


statutom i novom uredbom.170

Sportski savezi – U oblasti sporta, posebnu ulogu i odgovornost u razvoju i promov-isanju sporta na Kosovu imaju sportski savezi koji obuhvataju sledeće: Fudbalski savez, Košarkaški savez, Odbojkaški savez, Rukometaški, savez Ping ponga, atletike, plivanja, boksa, džudoa, rvanja, tenisa, kik boksa i karatea.171Posebnu ulogu u razvoju sporta ig-raju takođe i različiti sportski klubovi ovih sportova.

4. Analizastanja:Dostignućaiizazovi

4.1. Omladina

Mladost je suštinska faza života kada mladi počinju da shvataju svoje težnje, da zahte-vaju svoju ekonomsku nezavisnost i da zauzimaju svoje mesto u društvu. Tranzicija ka zrelom dobu i radnom svetu često se dešava istovremeno i ovaj period može biti veoma težak za nekolicinu mladih. Bez obzira na isto, ukoliko ova tranzicija može da se olakša efektivnom podrškom koja ima za cilj da obezbedi dobar iskorak u radni svet, što će uticati pozitivno na profesionalan i lični uspeh velikog broja mladih u drugim fazama njihovog života. 172

Mladost treba da bude shvaćena kao prolazno doba od zavisnosti u ranom detinjstvu do potpune nezavisnosti u dobu sazrevanja kao i kao svest o međusobnoj zavisnosti kao pripadnici zajednice. Omladina je mnogo više tečna kategorija nego fiksna starosna grupa. Upravo iz tog razloga, mlade sačinjavaju lica između doba završetka obaveznog obrazovanja i doba u kome uspevaju da pronađu svoje prvo radno mesto. Ovo zrelije doba neprekidno se povećava pošto stopa nezaposlenosti i trošak stvaranja nezavisnih domaćinstava čine da za veliki broj ljudi ovaj period sticanja nezavisnosti bude prilično dug. 173

Zvanično i u statističke svrhe, starosna grupa mladih razlikuje se od države do države. Ujedinjene nacije u statističke svrhe koriste starosnu grupu od 15-24 godine, dok same države članice koriste različite kategorije. Veliki broj država definiše omladinu kao lica koja pripadaju starosnoj grupi od 15-35 godina.174Program EU “Mladi na potezu” ima za cilj i prihvata mlade od 15-30 godina, dok se starosna grupa mladih takođe razlikuje i među samim državama članicama EU.175Na Kosovu, zvanično ili zakonom uređeno doba pripadnosti omladini jeste grupa od 15-24 godine koja je definisana Zakonom o os-naživanju i učešću omladine.176Nezavisno od toga, imajući u vidu da je značajna deter-

170 Zakon br. 04/L-075 o izmeni i dopuni Zakona br. 2003/24 o sportu. Član 7. Skupština Republike Kosovo. 171 Zvanična veb stranica Ministarstva kulture, omladine i sporta http://www.mkrs-ks.org/?page=1,50.172 Vali Corbaneze i Giani Rosas. Tranzicija mladih ka boljem poslu: Dokazi sa Kosova. 2007. 173 http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-sciences/themes/youth/youth-definition/174 Ibid.175 http://ec.europa.eu/youth/news/doc/sec401_en.pdf.176 Zakon o osnaživanju i učešću omladine, član 3.


minanta za definisanje ovog starosnog doba školovanje, zapošljavanje i osamostaljivanje mladih, više je odgovarajuće da se analiza izazova u vezi sa omladinom na Kosovu ne poveže striktno sa starosnom grupom od 15-24 godina, imajući u vidu da problemi sa kojima se suočava omladina na Kosovu preovlađuju i nakon ovog starosnog doba.

Na osnovu statistika koje su proizašle iz poslednjeg popisa stanovništva iz 2011, oko 47% (823976) stanovništva ima manje od 25 godina, dok 19% (336,399) mladih pripada starosnoj grupi od 15-24 godine.177

Što se tiče mladih, najveće pretnje sa kojima se isti suočavaju jesu nezaposlenost (47.3% starosne grupe u rasponu od 10-14 godina i 54.3% starosne grupe od 15-24 godina) i siromaštvo (28.2%). 178Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport (MKOS) izdvojilo je iznos od 404,000 evra za primenu Akcionog plana za omladinu za 2010, što je jedan deo ukupnog predviđenog budžeta, koji je za 2011. godinu dostigao 1,047,000.179 2011. godine došlo je do budžetskog porasta od 14% za oblast omladine. U poslednje četiri go-dine (2010-2013) samo oko 0.05% ukupnog budžeta Kosova ili oko 5% budžeta MKOS-a dodeljeno je Odeljenju za omladinu.180 Približno 2/3 službenika za omladinu i lokalnih NVO-a ocenjuje da su dobili podršku od Odeljenja za omladinu tokom 2011. U slučaju Lokalnih saveta za omladinsku akciju, samo 1/3 istih dobila je podršku OO-a.181

U sklopu podrške koja je pružena Odeljenju za omladinu tokom 2012. Godine u oblasti-ma neformalnog obrazovanja, zapošljavanja, socijalne inkluzije, kreativnosti, zdravlja, sporta, volonterskog rada, bilo je oko 6000–7000 mladih koji su iskoristili blagodeti ovih aktivnosti, od kojih su 40% bile žene, 60% muškarci, 10% manjina, 10% lica sa invalid-itetom. Iznos podrške dobitničkim NVO-ima bio je u rasponu od 400,000–500,000 evra. Takođe, OO je, na osnovu Kosovske strategije i akcionog plana za omladinu za peri-od od 2010/2012. godine podržao oko 40 mladih, kako bi učestvovali u mnogobrojnim fakultativnim posetama, kulturnim i omladinskim aktivnostima van Kosova, sa ciljem razvoja njihovog kreativnog potencijala. Ukupan iznos koji su mladi dobili iznosio je oko 30,000 evra.182

Strategija i Akcioni plan za omladinu ima u vidu snažno uključivanje resornih minis-tarstava, ali se ovo do sada nije odrazilo na njihove politike i programe. Partneri nisu koordinirani u dovoljnoj meri, dok OO zbog svog malog budžeta nije u prilici da upravl-ja primenom SAPO; OO–u nedostaje kancelarijski prostor, odgovarajući ljudski resursi i upravljački kapaciteti. SAPO zahteva širi i više učesnički pristup, koji obuhvata ne samo

177 Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na Kosovu 2011: Konačni rezultati: Glavni podaci. http://esk.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore_ALB.pdf.

178 Osnaživanje i razvoj omladine na Kosovu–Izveštaj o osnovnoj studiji GIZ – EDYK, februar 2011. s. 14.179 Osnaživanje i Ibid. s. 19.180 Zakoni o budžetu za 2010, 2011, 2012 i 2013. Skupština Kosova.181 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Srednjeročni izveštaj o oceni, GIZ – EDYK, decem-

bar 2011, s. 1.182 MRKS. Odeljenje za omladinu. Januar 2013.


javni sektor već i NVOI-e i donatore. Zahtevi za koordinaciju su veliki, ali se ne upućuju u dovoljnoj meri. 183Kada govorimo o mehanizmima za koordinaciju u oblasti omla-dine, još uvek postoje praznine u smislu koordinacije na svim nivoima: unutar MKOS-a, između ministarstava i relevantnih aktera, između donatora i MKOS-a, između OO-a i DKRS u opštinama.184

Jedan instrument za primenu strategije o omladini jesu pozivi za podnošenje predloga kojim upravlja svako od tri odseka OO-a u skladu sa predviđenim kriterijumima. Od organizacija građanskog društva zahteva se da učestvuju i da predstave svoje projekte. Smatra se da je u svakom krugu podneto oko 40-60 predloga za svaki odsek, od kojih je odabrano 15 a svaki je koštao od 1,000 – 2,000 evra. Predlozi se ocenjuju od strane komisije za ocenu uz učešće donatora.185

Gledajući uopšteno, budžet za omladinu i dalje je nizak, posebno na lokalnom nivou gde su tek poslednjih godina opštine počele da izdvajaju budžetske stavke za omladinu. Na centralnom nivou, gledajući uopšteno, budžet koji se izdvaja za sve sektore od značaja za omladinu, budžet za omladinu je viši zato što samo budžet koji se izdvaja namenski za omladinu, treba da ima odvojene budžetske stavke. Na primer, troškovi koji su pov-ezani sa omladinom u sklopu Ministarstva za obrazovanje 10 puta su veći od troškova OO-a (oko 5 miliona). Ministarstvo rada može izdvojiti 1 milion. Ministarstvo zdravlja ima troškove za sprečavanje HIV/SIDE i za druga pitanja u vezi sa mladima. Troškovi u vezi sa omladinom snose se od strane resornog ministarstva, koji se ne deklarišu oko troškova sektora za omladinu. SAPO želi da unifikuje ove institucije i njihov budžet u vezi sa mladima. Međutim, ministarstva još uvek nisu utvrdila budžetske kodove za aktivnosti omladine. Budžetski kodovi donose se putem Ministarstva za ekonomiju i finansije i ovo je spor administrativni proces. 186

Izazovi:

- Realno postupanje prema omladini kao nacionalno bogatstvo od strane kosovskih institucija i njihovo odražavanje na sektorske politike

- Porast budžeta namenjenog mladima na centralnom nivou i posebno na loka-lnom nivou i izdvajanje posebnih budžetskih stavki namenjenih mladima

- Stvaranje neophodnih mehanizama koordinacije između vlada i drugih rele-vantnih aktera u oblasti mladih

- Povećanje saradnje centralnog i lokalnog nivoa- Osnaživanje i veće podržavanje Centralnog i lokalnih saveta za omladinsku ak-

ciju - Usredsređivanje na održive projekte razvoja mladih- Pad doprinosa donatora u razvoju omladine

183 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Srednjeročni izveštaj o oceni GIZ – EDYK, februar 2011. s. 20.

184 Ibid. s. 1.185 Ibid. s. 20.186 Ibid. s. 21.


4.1.1. Učešće

Zakon o osnaživanju i učešću omladine br. 03/L-145 obezbeđuje pravnu osnovu za po-boljšavanje učešća omladine u društvu. Ovaj zakon obavezuje kosovske institucije da obezbede učešće mladih i da takođe obezbede odgovarajući uticaj u značajnim proces-ima odlučivanja za mlade. Dalje, doneto je AU 9/2010 o odgovornostima i postupcima osnivanja i funkcionisanja Saveta za omladinsku akciju na Kosovu koji predviđa odgov-ornosti i postupke za osnivanje, funkcionisanje i vid registracije saveta za omladinsku akciju na Kosovu. Ovo uputstvo utvrđuje pravnu osnovu i institucije za povećavanje učešća omladine.

Nivo učešća mladih je nizak i opada sa starosnim dobom: samo 2% punoletnih mladih odgovorili su da su lično uključeni u omladinske organizacije, u poređenju sa 12% stu-denata. U sklopu identifikovanih omladinskih organizacija, učešće mladih prilično je dominantno. Među oko 450 članova identifikovanih od strane NVO-a, 35% imali su od 20 do 25 godina i 12% od 15 do 19 godina. Identifikovano je 88 NVO-a iz sektora omla-dine u 34 opštine. Samo tri opštine prijavile su da nemaju aktivne omladinske NVO-e. Ocenjuje se da je osoblje uopšteno prilično mlado.187

Samo 7.1% učenika školskog uzrasta čuli su o postojanju Strategije za omladinu, dok što se tiče punoletnika samo 6.6% (ocenjeni rezultati). Samo 9 intervjuisanih mladih (0.6%) bilo je lično uključeno u proces primene. Od 87 intervjuisanih mladih koji su znali neš-to o SAPO-u, 11% njih smatra da su mogućnosti za učešće u primeni SAPO-a prilično ograničene (1 do 2 na skali uporedbe od 1 do 5) a oko polovina smatra da su mogućnosti za učešće prosečne ili uobičajene. Sa druge strane, 27% je iznelo da smatra da su mo-gućnosti za učešće obećavajuće ili velike, bez obzira od (neocenjenih rezultata). 188

Postoji davnašnja ocena da je uticaj omladine na institucije odlučivanja mali, i to iz dva razloga; pre svega institucije se ne osećaju obaveznim da ispoštuju prava omladine na učešće i drugo, sami mladi ne smatraju njihovo učešće građanskom odgovornošću. Na osnovu studije UNICEF-a189samo 16% ispitanika uzrasta od 10-14 godina i samo 14% uzrasta od 15-24% godina u sastavu su neke omladinske organizacije ili kluba. Kao al-ternativa, većina mladih provode slobodno vreme van školskih aktivnosti po kafićima sa njihovim društvom (48%)190, prate medije – gledajući televiziju, slušajući muziku ili posećujući socijalne mreže (3.5 sati dnevno provode gledajući televiziju i toliko pro-vode koristeći internet)191gde većina njih smatra da nemaju nikakvu drugu alternativu. Učešće je posebno nisko među ženama u ruralnim područjima. Smatra se da neučešće

187 Ibid. februar 2011. s. 30. 188 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Srednjeročni izveštaj o oceni GIZ – EDYK, decem-

bar 2011. s. 23. 189 Podsticanje promene: Glasovi kosovske omladine/Unleashing Change: Voices of Kosovo’s Youth,

UNICEF, 2010. f. 52. 190 Ibid. s. 47.191 Kosovska omladina, Pogledom uprtim ka budućnosti a jednom nogom u tradiciji. Istraživanje iz 2012.

Friedrich Ebert Stiftung & IDRA. s. 9.


omladine nije povezano sa njihovom nezainteresovanošću već mnogo više sa činjenicom da kosovska omladina nije informisana i obrazovana o učešću i aktivnom građanstvu.192

Smatra se da je aktivno učešće i samoinicijativa omladine prisno povezana sa njihovim učešćem i uticajem u porodici. Dakle, ukoliko su se mladi navikli da se njihovo mišljenje sasluša i da izvrše svoj uticaj u porodici, ovo ponašanja jača se i pretače u internu prak-su među mladima i povećava se verovatnoća da će isto ponašanje dominirati i među mladima u društvu. Na osnovu studije koja je realizovana od strane UNICEF-a 2010. godine193, došlo se do zaključka da 36.3 procenata mladih koji su učestvovali u studiji smatra da je njihovo mišljenje uvek uzeto u obzir. Većina ispitanika, 46.4%, iznelo je da je njihovo mišljenje uzeto u obzir ponekada a 15.8% je iznelo da smatra da njihovo mišljenje nije nikada uzeto u obzir. Generalno gledajući, može se zaključiti da omladina smatra i da se oseća da donekle ima ulogu u donošenju odluka u njihovim porodicama.

Na osnovu studije koje je sproveo IDRA (2012) može se zaključiti da “građansko an-gažovanje” i “uključenost u politiku” nisu i toliko u modi kod mladih na Kosovu. Oni su pominjani od strane 42% odnosno 29% mladih. Donekle je čudno i možda čak i preok-upira to da je percepcija velikog dela mladih, koji su učestvovali u ovoj studiji, ta da su izjavili i da veruju da “Izgledati lepo” predstavlja jedan od trendova ili jedno od očekivanja kome mladi poklanjaju najveću pažnju. “Izgledati lepo” za mlade, osim što se smatra značajnim elementom da neko bude primljen u društvo i da se ostvari veza, takođe se smatra veoma značajnim i za pronalaženje posla. Tri najčešće pominjane na-klonosti na koju ukazuju mladi, obuhvataju sledeće: “Da izgledaš lepo” (87%), “Da za-vršiš univerzitetsko obrazovanje” (86%) i “Da budeš nezavisan” (84%).194Izgledati lepo jedan je od veoma značajnih elemenata za svakog pojedinca i za mlade. Međutim, preu-veličati isti smatrajući ga ključnim elementom uspeha jednog pojedinca u društvu može poslužiti kao značajan pokazatelj za trend percepcije i razvoja mladih. Na osnovu ove studije, može se zaključiti da je zainteresovanost mladih i njihovo poverenje u njihov uticaj na društvene i političke promene mali.

U istorijskom smislu, učešće i uticaj kosovske omladine bio je mnogo naglašeniji ukoliko se podsetimo na period pre rata i studentsko organizovanje. Volja i zainteresovanost omladine za učešće u omladinskim organizacijama i drugim vidovima učešća, bio je mnogo naglašeniji i neposredno nakon rata, kada su dobrovoljno učešće i angažovanje bili mnogo izraženiji. Takođe, i zajednica donatora u tom periodu je bila mnogo ak-tivnija i podržali su puno inicijativa. Smatra se da su učešće i zainteresovanost u sekto-ru omladine ali i podrška donatora počeli postepeno da opadaju. Osim pada podrške od strane donatora, smatra se da njihova pomoć često nije bila veoma adekvatna i nije odgovorila na istinske potrebe mladih. Njihov fokus bio je mnogo više okrenut ka pro-

192 Podsticanje promene: Glasovi kosovske omladine /Unleashing Change: Voices of Kosovo’s Youth, UNICEF, 2010. s. 52.

193 Ibid. s. 47.194 Kosovska omladina, Pogledom uprtim ka budućnosti a jednom nogom u tradiciji. Istraživanje iz 2012.

Friedrich Ebert Stiftung & IDRA. s. 60.


jektima mira, tolerancije i multietničkog društva, koji su neminovno značajni, međutim ostavili su po strani istinske projekte razvoja omladine i smatra se da je ovo uticalo da se omladina obeshrabri da bude aktivnija. 195

Saveti za omladinsku akciju treba da posluže kao glavni generatori učešća omladine i njihovog uticaja u odlučivanju. Potpuna funkcionalizacija i neprekidna i suštinska konsultacija sa institucijama kako na lokalnom tako i na centralnom nivou ključni je elemenat za učešće mladih. Dalje, stvaranje veća učenika u nižim i višim srednjim škol-ama, značajan je korak u promovisanju i ranom obrazovanju omladine o značaju nji-hovog učešća i aktivizmu i konsultovanje ovih saveta ima poseban značaj.

Izazovi:

- Promovisanje i rano obrazovanje mladih o učešću i njegovom značaju i stvaranje mentaliteta kod omladine o aktivnom učešću u različitim procesima odlučivan-ja

- Potpuno funkcionisanje Saveta za omladinsku akciju kao glavnih struktura koje predstavljaju mlade

- Stvarna i suštinska konsultacija Saveta za omladinsku akciju od strane central-nih i lokalnih institucija

- Povećavanje budžeta za promovisanje i povećavanje učešća omladine- Profilisanje omladinskih NVO-a- Podizanje kapaciteta omladinskih centara (tehničkih, izvršnih, finansijskih)- Poboljšavanje odlučivanja mladih na lokalnom i centralnom nivou- Umrežavanje i informisanje omladinskih organizacija o prijavljivanju u međun-

arodnim fondovima- Priznavanje iskustva mladih stečenog tokom obavljanja različitih aktivnosti

učešća- Podsticanje i aktivno podržavanje omladinskih NVO-a, uključujući finansijsku,

tehničku podršku, pružanje saveta o njihovom funkcionisanju, sakupljanje fi-nansijskih priloga itd.

4.1.2. Neformalno obrazovanje

Na osnovu Zakona o obrazovanju odraslih, koji je usvojen 2012. godine, obrazovanje i osposobljavanje odraslih podrazumeva celokupno javno i privatno obrazovanje i us-avršavanje namenjeno odraslima i/ili mladima sa više od 15 godina, koja polažu pravo da pohađaju nastavne programe, izrađene za odrasle.196Formalna nastava odvija se u utvrđenom i strukturiranom okruženju (npr. u prosvetnoj ustanovi ili instituciji za us-avršavanje/obuku na radu) i osmišljena je jasno kao nastava (iz perspektive ciljeva, vre-mena ili resursa). Sa tačke gledišta učenika, formalna nastava je namerna. Ona tipično dovodi do provere i dobijanja sertifikata. Neformalna nastava zasniva se na nastavnim

195 Podsticanje promene: Glasovi kosovske omladine /Unleashing Change: Voices of Kosovo’s Youth, UNICEF, 2010 str. 54.

196 Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju, član 2.


programima, koji se razlikuju od onih uvršćenih u definiciju formalne nastave u Za-konu o obrazovanju odraslih.197Ova nastava može se realizovati unutar istih prosvetnih ustanova i ustanova za usavršavanje, koje nude programe formalne nastave ili potpuno nezavisne programe. Bez obzira na to, ovaj vid nastave je sistematski kada govorimo o ciljevima, dužini trajanja i nastavnim sredstvima.198Učenje u sklopu formalnog sistema tradicionalno je transparentnije i prihvatljivije na tržištu rada i u društvu uopšteno. Bez obzira na isto, poslednjih godina počela je da se povećava ocena i značaj neformalnog obrazovanja i u tom aspektu postoji potreba za novim pristupima za identifikovanje i potvrđivanje ovih ne toliko vidljivih iskustva u domenu obrazovanja.

Na osnovu administrativnog uputstva o neformalnom obrazovanju, koje je usvojeno na osnovu Zakona o osnaživanju i učešću omladine, Odeljenje za omladinu (MKOS) obavezno je da podrži razvoj neformalnog obrazovanja za mlade u sledećim oblastima; 1. Demokratija, tolerantnost i humanost, 2. Zaštita životne sredine, 3. Istorijski iden-titet, 4. Kulturna događanja, 5. Među-kulturne promene i društveni i politički dijalog, 6. Zaštita zdravlja i fizičko vaspitanje, 7. Zapošljavanje, 8. Promovisanje mladih.199Ovo su oblasti koje podržava Odeljenje omladine, međutim neformalno obrazovanje mladih nije ograničeno samo na ove oblasti. Ovo administrativno uputstvo uređuje realizaci-ju neformalnog obrazovanja mladih, polazeći od pružalaca neformalnog obrazovanja, standarda nastavnih planova i programa, potvrđivanje neformalnog obrazovanja itd. MKOS pruža dve vrste sertifikata; Među-disciplinski sertifikat i napredni među-disci-plinski sertifikat. 200Dalje, Administrativno uputstvo predviđa stvaranje Stalne komisije za neformalno obrazovanje mladih, u sastavu od 3 člana MKOS-a, 2 člana iz Centralnog saveta za omladinsku akciju i druga 2 člana bez prava glasa u svojstvu stručnjaka. 201

Iako postoje mnogo više terminološke razlike između zakona o obrazovanju, kao što su Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju i Zakon o obrazovanju odraslih i zakono-davstvo o omladini, odnosno Zakon o osnaživanju i učešću omladine i Administrativno uputstvo o neformalnom obrazovanju omladine koji je usvojilo MKOS, u načelu ciljna grupa ostala je ista. Dakle, u obrazovanje za odrasle, u skladu sa zakonom o obrazovan-ju, mogu se uključiti sva lica iznad 15 godina starosti koja su iz različitih razloga pro-pustila priliku da se školuju, dok na osnovu zakonodavstva o omladini, ciljna grupa jesu mladi od 15-24 godina.202U ovom trenutku, neformalno obrazovanju deo je delokruga Sektora za stručno obrazovanje MONT-a i vrši upravljanje programima osnovnog obra-zovanja za odrasle, dok je pružanje programa za ra zvoj novih veština traženih na tržištu rada, u sklopu neformalnog obrazovanja, uglavnom nešto što potpada pod na-

197 Ibid. 198 Ibid. 199 Administrativno uputstvo o neformalnom obrazovanju mladih, član 3. Ministarstvo kulture, omladine i

sporta. 200 Ibid, član 6. 201 Ibid, član 7.202 Zakon o osnaživanju i podržavanju mladih (član 2) i Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju (član 2) i

Zakon o obrazovanju odraslih (član 2).


dležnost MKOS-a (za mlade) i MRSZ-a za sve druge starosne grupe ekonomski aktivne populacije.203

Jedan značajan korak ka razvoju neformalnog obrazovanja jeste i usvajanje Nacional-nog okvira kvalifikacija na osnovu Zakona o nacionalnim kvalifikacijama koji je usvojen 2008. godine koji stvara pravnu osnovu za priznavanje neformalnog obrazovanja. 204Feb-ruara 2011, MONT je usvojio Administrativno uputstvo o kriterijumima i postupcima za potvrđivanje validnosti i usvajanje nacionalnih kvalifikacija i akreditovanje ustanova koje pružaju mogućnosti za klasifikaciju na Kosovu. Tokom 2012. godine ANK je orga-nizovao tri runde procesa potvrđivanja kvalifikacija i akreditovanja institucija koje daju i ocenjuju kvalifikacije, razrađene u skladu sa proverenim nacionalnim ili međunarod-nim standardima. Ukupno, postoje 6 kvalifikacija i 12 institucija koje pružaju profesio-nalne kvalifikacije. Takođe, decembra 2012. sproveden je proces provere 14 standarda profesije od strane ANK-a. Februara 2013, ANK je počeo i sa akreditovanjem kurseva engleskog jezika na Kosovu, uz podršku Britanskog saveta, što je proces koji je već pri kraju.205

Ukoliko uzmemo rezultate istraživanja sprovedenog sa starosnim grupama od 15-24 godine, koje je realizovao sektor za neformalno obrazovanje u sklopu Odeljenja za om-ladinu, u prvom polugodištu 2012. godine, o znanju o neformalnom obrazovanju, može se zaključiti da od 100 anketiranih mladih, 68 % istih nisu bili informisani o neformal-nom obrazovanju i o njegovom značaju u izgradnji karijere. Takođe, od 100 anketiranih mladih koji su bili korisnici neformalnog obrazovanja, može se zaključiti da je 72% imalo probleme sa priznavanjem vrednosti dobijenih neformalnih obrazovanjem.206

Smatra se da oko 80% NVO-a u sektoru omladine pruža obrazovne usluge, 70% pruža usluge u vezi sa umetnošću a 73% organizacija organizuje rekreativne aktivnosti. Postoji značajna potreba za neformalnim obrazovanjem, ali nedostatak akreditovanih programa i potvrđivanja ugrožavaju realnu vrednost različitih inicijativa.207Smatra se da veliki broj NVO-a finansiranih od strane donatora, pružaju neformalne nastavne programe i pro-grame za obrazovanje odraslih koje direktno primenjuju. Međutim, nedostaju podaci o ovim NVO-ima.208

Nasuprot događanjima i značajnom napretku u smislu usvajanja potrebnog zakono-davstva, institucionalnog razvoja i razvoja neophodnih instrumenata za razvoj nefor-malnog obrazovanja i njegovo priznavanje, neformalno obrazovanje još uvek ostaje novi koncept za kosovsko društvo i institucije. Još uvek nedostaje sistematski i koordinisani pristup za razvoj neformalnog obrazovanja među relevantnim ministarstvima i dru-

203 Strateški plan obrazovanja na Kosovu, 2011-2016. s. 35. 204 Zakon o nacionalnim kvalifikacijama, član 10. 205 Nacionalni autoritet za kvalifikacije. April 2013.206 Nacrt Nacionalne strategije o mladima za period od 2012-2017.207 Ardit Bejko. Siže rada omladine na Kosovu. Forum Syd. 2010. s. 4. 208 Proces iz Torina iz 2012, Samoocena (Nacrt), Kosovo, septembar 2012.


gim partnerima.209 Ne postoje održivi mehanizmi za među-ministarsku koordinaciju i saradnju. Smatra se da većina mladih, kao jedini put napredovanja u svojoj karijeri, vide formalno obrazovanje, pošto je ovaj stav stvoren usled nedostatka mogućnosti dobi-janja adekvatnog neformalnog obrazovanja.210Dalje, drugi izazov ostaje stvaranje funk-cionalnog i održivog sistema pružanja i priznavanja neformalnog obrazovanja. Kako bi ovakav sistem postojao, potrebno je sprovesti proces akreditovanja institucija koje pružaju vanškolsko neformalno obrazovanje, kao što su različite organizacije građansk-og društva, privatni pružaoci obrazovanja za odrasle, odnosno neformalnog obrazovan-ja mladih. Ono što je bitno, neophodno je promovisati priznavanje kvalifikacija stečenih u neformalnim pružaocima usluga obrazovanja od strane samih kosovskih institucija, posebno poslodavaca i rangirati ih na istom nivou sa kvalifikacijama stečenim formal-nim obrazovanjem. Ovo je više nego neophodno i važno kako bi mladi stekli veštine koje su im potrebne za tržište rada i celoživotnog učenja kao suštinskog koncepta poli-tika EU.

Izazovi:

- Stvaranje sistematskog i koordinisanog pristupa između svih relevantnih mini-starstava i drugih relevantnih partnera, sa posebnim akcentom na poslodavci-ma za neformalno obrazovanje

- Pružanje kvalitetnog neformalnog obrazovanja mladima i priznavanje kvalifik-acija stečenih neformalnim obrazovanjem

- Stvaranje verodostojnosti kvalifikacija neformalnog obrazovanja u odnosu na kvalifikacije formalnog obrazovanja

- Podizanje svesti mladih o značaju neformalnog obrazovanja- Pružanje neformalnog obrazovanja zasnovanog na podacima o realnim potre-

bama omladine na Kosovu

4.1.3. Zapošljavanje,kreativnostipreduzetništvoivolonterizam

Omladina na Kosovu se suočava sa veoma teškim prelaskom iz škole na zapošljavan-je.211Mala potražnja za radnom snagom na tržištu i sa druge strane činjenica da su mladi bez radnog iskustva, mogu biti glavni faktori koji utiču na visoki nivo nezaposlenosti mladih. Nedostaje sistem za neprekidno sakupljanje informacija i podataka o tržištu rada što takođe obuhvata aktuelne zahteve tržišta rada za potrebnim veštinama kao i predviđanje promena u ovoj potražnji ubuduće.212

Pošto je na Kosovu neformalna privreda prilično izražena i sačinjava izazov po sebi, teško je znati tačan nivo nezaposlenosti mladih. Na osnovu popisa stanovništva, uk-upan broj ekonomski aktivnog stanovništva iznosio je 508,100 (29%). Podaci iz ovog

209 Strateški plan obrazovanja na Kosovu, 2011-2016. s. 35.210 Nacrt Nacionalne strategije o mladima za period od 2012-2017.211 Sektorska strategija za period od 2009-2013, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Priština, jun 2009, s. 9.212 Zaključci sa Tematskog sastanka “Zapošljavanje, socijalne i zdravstvene politike” u sklopu Operativne

grupe za evropske integracije, novembar 2012.


popisa ukazuju da je nezaposlenost radno sposobnog stanovništva dostigla oko 45%213, gde u skladu sa nekim ocenama, najveći broj nezaposlenih jesu mladi. Većina različi-tih izveštaja i studija ocenjuje da nezaposlenost omladine prelazi 70%.214 Na osnovu raspoloživih informacija, oko 44% svih mladih nezaposlenih mogu se klasifikovati kao dugoročni nezaposleni.215

Predviđa se da će u narednih pet godina, približno 200,000 mladih dostići radno doba a približno 110,000 istih ućiće na tržište rada, dok će broj lica koja će dostići period penzi-onisanja dostići brojku od približno 60,000 tokom istog perioda. Neprekidan neto porast radne snage dalje će povećati potrebu da se stvori veći broj radnih mesta.216Ukoliko uz-memo dosadašnje trendove zapošljavanja mladih, ovo ostaje jedno od pitanja koje će u najvećoj meri preokupirati mlade i ubuduće.

Poslodavci imaju opštu ocenu da studentima koji diplomiraju na Kosovu nedostaje stručno usavršavanje pošto se obrazovni sistem, posebno na javnim univerzitetima, smatra još uvek teorijskim tokom poslednje decenije. Studenti Univerziteta u Prištini tradicionalno troše puno vremena da zapamte različite teorije i podatke, međutim veo-ma mali broj istih uspeo je da ih primeni u praksi. Nedostatak osposobljavanja i sticanja veština još uvek dovodi do poteškoća kada govorimo o mogućnosti zapošljavanja svih onih koji diplomiraju na Univerzitetu u Prištini. Takođe, smatra se da oni koji su diplo-mirali na stranim univerzitetima imaju manju prednost u tom smislu. 217

Samo 15% mladih u starosnoj grupi od 15-24 godina prešlo je iz škole na posao, tako što su zaposleni na redovnom radnom mestu i nemaju planove da promene posao ili da se vrate školi. Više od 37% nije prošlo ovu tranzicionu fazu sa škole na posao, što znači da još uvek pohađaju školu ili da nisu aktivni i nemaju ni cilj da rade. Oko 46% još uvek je u prelaznoj fazi i ili su nezaposleni ili su zaposleni na poslu koji nije povezan sa nji-hovom karijerom ili su na privremenom radnom mestu ili nisu aktivni ali planiraju da se zaposle kasnije. 218

Imajući u vidu opšti nivo nezaposlenosti na Kosovu koja je vrlo visoka i opšti privredni razvoj Kosova, sa veoma malom potražnjom za radnom snagom na tržištu rada, teško

213 Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na Kosovu 2011: Konačni rezultati: Glavni podaci. s. 30. http://esk.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore_ALB.pdf.

214 Studija izvodljivosti o početku pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova. 2012. s. 16

215 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Izveštaj srednjeročne ocene, GIZ – EDYK, februar 2011. s. 19.

216 Sektorska strategija za period od 2009-2013, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Priština, jun 2009, s. 9.217 Jeton Mehmeti. Kriza za radna mesta na Kosovu–Ocena politika zapošljavanja u zemlji. Studija: Politike

zapošljavanja u jugoistočnoj Evropi: Zajednički izazovi i različite okolnosti. Friedrich Ebert Stiftung. Maj 2012. s. 28.

218 Ilir Hoxha. Revizija omladinskih politika i omladinskog rada u državama jugoistočne Evrope: Kosovo. Januar 2011. s. 10.


je očekivati značajne promene u smislu zapošljavanja omladine samo na osnovu javnih politika. Upravo iz tog razloga, politike razvoja i zapošljavanja omladine treba da budu usmerene ka razvoju samoinicijative mladih i razvoju osećaja preduzetništva koji utiče na samozapošljavanje mladih, čime bi istovremeno omladina postala još jedan genera-tor ekonomskog razvoja . Značajan faktor u ovom aspektu jeste praktičan rad mladih, volonterski rad i uspostavljanje posebnih javnih i ne-javnih fondova za započinjanje pre-duzeća, takozvanih “start up funds”.

Volonterski rad predstavlja snažno sredstvo za angažovanje ljudi da odgovore na razvo-jne izazove i takođe može preobratiti diskurs i prirodu razvojnog procesa. Volonterski rad pogoduje prvo volonteru ali i društvu uopšteno jačajući poverenje, solidarnost i recipročnost između građana i stvarajući namerne mogućnosti za učešće.219

Usvojena je pravna osnova za volonterski rad mladih. Član 14 Zakona o osnaživanju i učešću omladine predviđa opšta načela volonterskog rada mladih. Na osnovu ovog zakona, usvojeno je i AU 10/2010 o volonterskom radu mladih, koje uređuje prava, radne dužnosti i postupke u vezi sa volonterskim radom mladih, kao i rad Komisije za primenu volonterskog rada mladih. Ovo Administrativno uputstvo predviđa posebne odredbe za evidentiranje volonterskog rada, što je ključni elemenat u unapređenju i priznavanju radnog iskustva mladima stečenog volonterskim radom. Odredbe uređuju i obavezuju institucije koje sklope sporazume sa volonterima da upišu svoje podatke i da informišu odnosne direkcije za omladinu u njihovim opštinama koje su nakon toga obavezne da obaveste OO MKOS-a220, dok MKOS u skladu sa ovim uputstvom može da izda knjižicu o volonterskom radu, na zahtev direkcije opštine, i ova knjižica služi za ev-identiranje vrste volonterskog rada, dužine trajanja i drugih relevantnih informacija.221

Tokom 90-ih, volonterski rad služio je kao stub razvoja društva i politike na Kosovu. Isti duh nastavljen je i tokom perioda rata i neposredno nakon rata. Smatra se da su volo-nterski rad i volonterski doprinos u društvu drastično opali nakon rata, posebno među mladima. Većina mladih na Kosovu odgovorili su da su glavni izvori informacija o vo-lonterskom radu i mogućnostima rada bili društvo i NVO-i.222Ovo podrazumeva da je informacija o volonterskom radu i značaju volonterskog rada uglavnom slučajna. “Vo-lonterski rad na Kosovu konceptualizuje se kao dobrotvorni rad, pomoć u finansijama, odeći ili hrani i ne sagledava se kao nekakva društvena aktivnost”.223Gledano uopšteno, procenjuje se da oko 80% mladih na Kosovu nisu uključeni u bilo kakvu omladinsku or-ganizaciju ili omladinski projekat/inicijativu. 224Od 1300 ispitanika, samo 11% ispitanika

219 UNDP. Volonterski rad omladine na Kosovu: Mogućnost za učenje. 2010. s. 29. 220 AU 10/2010 o volonterskom radu mladih. Član 5. 221 AU 10/2010 o volonterskom radu mladih. Član 7. 222 Volonterski rad omladine na Kosovu: Mogućnost za učenje. Kosovo Public Policy Cener. Mart 2010. s. 9.223 Gani Lluga, Sociolog. Kao što se citira u Biltenu volonterskog rada na Kosovu, Evropska godina volonter-

skog rada. KCSF & CCSD. Projekat koji finansira i kojim upravlja Kancelarija veze Evropske komisije na Kosovu. 2011.

224 Volonterski rad omladine na Kosovu: Mogućnost za učenje. Kosovo Public Policy Cener. Mart 2010.


je zapravo odgovorilo da se trenutno bave besplatnim volonterskim radom za bilo koju organizaciju, manje od 10% odgovorilo je da se bave volonterskim radom za humani-tarne i dobrotvorne organizacije. Od 100 organizacija, 48.5% organizacija odgovorilo je da je volonterski rad opao tokom proteklih pet godina uopšteno. 225

Gledajući uopšteno, prelazak mladih iz volonterstva na redovno radno mesto javlja se vrlo retko. Samo 1% ispitanika odgovorio je da su ostavili volonterski rad zato što su pronašli redovan, plaćeni posao. Glavni razlog za ostavljanje volonterskog rada, za oba pola bilo je to da su završili volonterski zadatak koji im je dat (8%). Gledajući uopšte-no, samo 38% mladih izjavilo je da su bili zadovoljni volonterskim radom, dok je samo 2.5% izjavilo da nisu bili zadovoljni. Gledajući uopšteno, postoji želja i volja mladih da se bave volonterskim radom. Sa druge strane, jedan od razloga koje su naveli za to što se ne bave volonterskim radom bio je nedostatak ponuda za volonterski rad i da veći-na mladih pohađa škole i ovo ih onemogućuje da se bave volonterskim radom. Povrh toga, treći razlog koji su mladi naveli bila je i činjenica da se volonterski rad ne plaća. Sa druge strane, glavna korist koju mladi žele da dobiju baveći se volonterskim radom jesu stečeno iskustvo i veštine.226

Praktičan rad mladih predstavlja ključni elemenat u prevazilaženju prelazne faze između školovanja i zapošljavanja, kako praksa tokom školovanja tako i praksa nakon školovanja. Sve više i više mladi povećavaju svoju svest o činjenici da obrazovanje bez radnog iskustva nije dovoljno kako bi uspešno konkurisali na tržištu rada. Oko 55% registrovanih nezaposlenih imaju niži nivo školovanja od srednje škole, dok 82% istih nemaju radno iskustvo i u ovo ukazuje na značaj prvog kontakta sa tržištem rada ili stvaranja radnog iskustva kako bi se došlo do redovnog posla.227

Postoji opšti utisak da se potrebno usavršavanje ne vrši tokom perioda studija i nakon diplomiranja studenata, kako od strane vlade tako i u privatnim institucijama.228Iako je nastavnim planovima i programima javnih univerziteta sve ovo predviđeno, u za-visnosti od studijskog programa kako bi se završio određeni broj sati prakse, u praksi ovo nije primenjeno i potrebno je i praćenje praktičnog rada ne vrši se na sistematskoj osnovi. Smatra se da na javnim univerzitetima praksa nije obavezna i većina studena-ta nije nikada imala praksu tokom njihovih studija.229Gledajući uopšteno, smatra se da praktičan rad tokom preduniverzitetskog obrazovanja još uvek nije dobro organizovan i prilično je rasparčan. Poslovni subjekti ne ostvaruju veliku saradnju i ne iznose veću

225 Bilten Volonterski rad na Kosovu, Evropska godina volonterstva. KCSF & CCSD. Projekat koji je finansir-ao i kojim je upravljala Kancelarija veze Evropske komisije na Kosovu. 2011.

226 Volonterski rad mladih na Kosovu: Mogućnost za učenje. Kosovo Public Policy Cener. Mart 2010. s. 15.227 Program za aktivno tržište rada omladine–Godišnji izveštaj o napretku. UNDP. Mart 2012. s. 9. 228 Ilir Hoxha. Revizija omladinskih politika i omladinskog rada u državama jugoistočne Evrope: Kosovo.

Januar 2011. s. 10. 229 Jeton Mehmeti. Kriza za radna mesta na Kosovu–Ocena politika zapošljavanja u zemlji. Studija: Politike

zapošljavanja u jugoistočnoj Evropi: Zajednički izazovi i različite okolnosti. Friedrich Ebert Stiftung. Maj 2012. s. 28.


zainteresovanost da prime učenike na praksu u sklopu redovnog školovanja. U 71% slučajeva, rukovodioci stručnih škola izjavili su da lokalni poslovni subjekti pokazuju veoma malu volju za mogućnost prakse.230

Nezavisno od toga, realizuje se praksa tokom redovnog preduniverzitetskog i univer-zitetskog školovanja, posebno praksa u javnim institucijama, putem različitih memoran-dumima o saradnji između institucija. Međutim, i javne institucije iznose mnogo veću spremnost da prime praktikante tokom perioda školovanja ili studija. Dakle, formalizo-vana praksa lakše se realizuje, dok je realizacija prakse u različitim javnim i privatnim institucijama na individualnu inicijativu teže primenjiva. Sa druge strane, smatra se da uopšteno nedostaje inicijativa i volja mladih da realizuju praksu i da steknu iskustvo u određenoj oblasti kao veoma značajan faktor kako bi prošli kroz prelaznu fazu i pronašli redovni posao.

Postoje razičite inicijative zajednice donatora za realizaciju prakse u različitim sektorima, koje su mnogo više nasumične inicijative. Međutim, nedostaje opšti mentalitet značaja praktičnog rada na Kosovu, kako među institucijama tako i među samom omladinom. Potrebna je veća posvećenost kosovskih institucija da u većoj meri podstaknu praksu i volonterizam mladih, posebno da podstaknu privatni sektor, različitim podsticajnim merama za organizacije koje prihvataju mlade volontere.

Preduzetništvo je novi koncept koji je promovisan u velikoj meri tokom poslednjih go-dina, posebno od strane stranih agencija i donatora, kao što je USAID. Preduzetništvo je kao vid samozapošljavanja podstaknut u velikoj meri programima USAID-a, kojima su mladi potpomognuti obukama da započnu svoj biznis ili da prošire postojeći biznis.

U današnjim ekonomskim uslovima, mladi nailaze na mnogobrojne poteškoće u raz-voju svojih preduzetničkih veština, kao što su: nepoznavanje tržišta rada; nedostatak informacija o razvoju tržišnih okolnosti kako ponude tako i potražnje na tržištu rada; ne toliko dobro obrazovanje u preduzetništvu; nepoznavanje pravne osnove za bavljen-je preduzetništvom; nedostatak idejnog razvoja za preduzimanje inicijativa za obrazo-vanje preduzeća; nedostatak samopouzdanja i preduzetničkog okruženja ukoliko mogu biti uspešni; nedostatak znanja o kreditima i olakšicama koje banke nude preduzeći-ma. Sa ove tačke gledišta, posebno je važno pružiti podršku novim preduzećima u preduzetništvu, mentorstvu i uputstvima namenjenim mladim preduzetnicima kao i promovisanjem i razvojem preduzetničke kulture.231

Mladi priznaju da mladi preduzetnici ne dobijaju dovoljnu podršku. Takođe, i oni koji su već pokrenuli svoj biznis navode niz poteškoća u obrazovanju njihovog preduzeća, kao što su komplikovani postupci, korupcija u javnoj administraciji, nedostatak neophodnih informacija i visoki kapital koji je potreban da se biznis započne usled ograničene infra-

230 Istraživački izveštaj: Stanje prosvete i osposobljavanje odraslih u stručnim školama na Kosovu”, Pedagoš-ki institut Kosova, 2009.

231 Nacrt Nacionalne strategije o mladima za period od 2013-2017. MKOS. s. 14.


strukture. Štaviše, mladi smatraju da poreski sistem za pokretanje biznisa nije povoljan kada govorimo o nivou taksi i komplikovanim postupcima za pripremu dokumentaci-je. 232Banke pružaju kredite za preduzeća međutim kamatne stope su prilično visoke i nalaze se u rasponu od 15%-24%. Ove kamatne stope nepristupačne su za veliki broj preduzeća i takođe su veoma obeshrabrujuće. Povoljnije kamatne stope mogle bi da dovedu do stvaranja većeg broja novih preduzeća omogućavajući takođe i postojećim poslovnim subjektima da prošire svoje aktivnosti i da povećaju broj zaposlenih.233Poseb-no za mlade, trebalo bi izraditi preferencijalne politike stvaranjem novih preduzeća ali i različitim mogućnostima pridobijanja finansijske podrške.

Izazovi:

- Izdvajanje budžeta za zapošljavanje mladih, volonterski rad, praksu i pre-duzetništvo

- Podizanje svesti mladih i poslovnih institucija o značaju volonterskog i prak-tičnog rada za mlade kao i o njihovom neprekidnom usavršavanju

- Stvaranje mentaliteta samoinicijative i preduzetništva kod mladih i njihovo osposobljavanje na nivou školovanja veštinama potrebnim za pokretanje pre-duzeća.

- Podsticanje kreativnosti mladih tokom svih faza školovanja i dalje.- Stvaranje održivog sistema za informisanje mladih o novim mogućnostima za

zapošljavanje, praksu, volonterski rad i fondovima za pokretanje novih pre-duzeća.

- Podsticanje mladih da otvore svoja preduzeća- Podsticanje privatnog sektora da primi mlade kako bi se bavili volonterskim ra-

dom i posebno na praksu, razradom olakšica ili podsticaja za privatni sektor, u slučaju da prime mlade na praksu ili volontiranje (poreske olakšice, finansijska podrška itd).

- Neprekidno sakupljanje informacija o potrebama tržišta i informisanje mladih- Prilagođavanje prosvetnih programa potrebama tržišta rada- Snižavanje visoke stope nezaposlenosti mladih- Među-institucionalna koordinacija, posebno između MKOS-a, MONT-a,

MRSZ-a u razvoju i zajedničkoj primeni politika zapošljavanja mladih.

4.1.4. Socijalna inkluzija

Koncept socijalne inkluzije ključni je elemenat u Evropskoj uniji. Evropa se obavezala da će postati najkonkurentnija privreda u svetu i priznala je da se ovo može postići samo ukoliko bude težila da postane zemlja koja je najpravednija i najviše otvorena u smislu života u njoj. Socijalna inkluzija premašuje srazmere Evropske unije. Ona se nalazi u samom jezgru ljudskih prava i ljudskog dostojanstva i u ovom slučaju od suštinske je


233 Jeton Mehmeti.. Kriza za radna mesta na Kosovu–Ocena politika zapošljavanja u zemlji. Studija: Politike zapošljavanja u jugoistočnoj Evropi: Zajednički izazovi i različite okolnosti. Friedrich Ebert Stiftung. Maj 2012. s. 133.


važnosti za Kosovo da se utvrdi kakvo društvo želi da obrazuje. 234

Socijalna inkluzija obuhvata proces u kome su, pojedinac i grupe, pogođeni siromašt-vom, neodgovarajućom stručnom spremom, nedostatkom profesionalnih, fizičkih ili intelektualnih kvalifikacija, primorani da žive na marginama društva. Ovo ih onemo-gućuje da rade, da ostvaruju prihode i da se obrazuju, i onemogućava ih da iskoriste komunikaciju i socijalno umrežavanje. Ono što je još gore, nepovoljno socijalno stanje u kome se nalaze, ograničava ih u uticaju koji imaju ili mogu imati u smislu sprovođenja procesa odlučivanja ili politika koje ih dotiču, čime imaju mnogo manju verovatnoću da utiču direktno na poboljšavanje njihovog života.235

Društvo treba da bude solidarno kada govorimo o omladini, posebno o onima koji pri-padaju ugroženim grupama. Postoji puno faktora koji utiču na socijalno isključivan-je, kao što su nezaposlenost i siromaštvo, ograničene sposobnosti, mesto stanovanja, diskriminacija, mentalno i fizičko zdravlje, zlostavljanje, nasilje u porodici itd. Socijalno isključivanje takođe može dovesti do radikalizacije i nasilja. Evropska unija smatra da prekid ili promena diskursa prenošenja siromaštva i isključenosti sa generacije na gen-eraciju predstavlja glavni fokus socijalne koordinacije u politikama EU. 236

Jedan od uzroka socijalne isključenosti povezan je sa geografskim barijerama,posebno u ruralnim područjima gde su uopšteno mogućnosti ograničenije na Kosovu. Nezapos-lenost onih koji žive u seoskim područjima veća je u poređenju sa gradskim oblastima. Smatra se da ljudi koji žive u gradskim područjima imaju više mogućnosti da se zaposle imajući u vidu nivo zaposlenosti u gradskim područjima od 31% u poređenju sa nivoom zaposlenosti u seoskim područjima od 20%. Konstatovano je da takođe postoji veza između obrazovnih kvalifikacija i zaposlenosti. Nivo zaposlenosti onih koji su završili srednju školu ili niži nivo, iznosi samo 9%, što je velika razlika u odnosu na one koji su završili tercijarno obrazovanje, čiji nivo zaposlenosti iznosi 76 %. 237Dalje, i prisutnost omladinskih aktivnosti po ruralnim područjima prilično je ograničena i ovo osim uticaja na socijalnu isključenost može ograničiti i njihove mogućnosti da predstave potrebe, zahteve i poteškoće sa kojima se suočavaju.

Imajući u vidu visoku korelaciju obrazovnih kvalifikacija i zaposlenosti, još jedan izazov sa kojim se suočava formalni sistem obrazovanja na Kosovu jeste i napuštanje škola, koje se uprkos poboljšanjima iz nedavnih godina, smatra još uvek prilično visokom. Smatra se da samo jedna trećina onih koji upišu prvi razred završi srednje stručno obrazovanje

234 Izveštaj o ljudskom razvoju. UNDP. 2010. 235 Skupština Republike Kosovo. Bela knjiga–Izazovi socijalne inkluzije na Kosovu. 2009. s. 11. 236 COM (2009). 27.04.2009. Saopštenje Evropske komisije Evropskom savetu i Evropskom parlamentu, Ekon-

omskom i socijalnom odboru i Odboru za regione. Strategija EU o mladima– Investicije i osnaživanje: nova metoda koordinacije za odgovor na izazove i mogućnosti mladih. Brisel. str. 9.

237 Jeton Mehmeti. Kriza za radna mesta na Kosovu–Ocena politika zapošljavanja u zemlji. Studija: Politike zapošljavanja u jugoistočnoj Evropi: Zajednički izazovi i različite okolnosti. Friedrich Ebert Stiftung. Maj 2012. s. 125.


ili dobija visokoobrazovne kvalifikacije.238

Siromaštvo koje je prilično visoko na Kosovu jedan je od najdominantnijih uzročnika koji utiče na socijalnu isključenost. U ovakvim okolnostima, među onima koji su najviše pogođeni nalaze se i mladi.239 45% kosovskog stanovništva živi u siromaštvu, sa time da od ovog broja 17%živi u krajnjem siromaštvu. Pojedinci od 25 godina i manje sačinjavaju oko 57% onih koji se suočavaju sa krajnjim siromaštvom, od kojih lica u starosnoj grupi od 15-24 godine sačinjavaju 22.4%. Prilično zabrinjava da 20%240 nezaposlenih mladi živi u krajnjem siromaštvu. Naglašeno siromaštvo takođe utiče na rezultat i na uspeh u obrazovanju. U teoriji, obrazovanje je besplatno za sve, ali finansijsko opterećenje kupo-vine udžbenika, hrane i prevoza i dalje je na teretu porodice kada govorimo o višem srednjem obrazovanju koje još uvek nije uvršćeno u obavezno obrazovanje. Smatra se da od dece koja napuste školu, oko 34% to čini iz ekonomskih razloga241a 15% zato što su morali da rade i da zarađuju za život. Ovo je mnogo više naglašeno u seoskim pod-ručjima. 242

I pored zakona o pravima lica sa invaliditetom na Kosovu, približno 150,000 pojedi-naca sa invaliditetom pate od isključenosti i diskriminacije u svim aspektima svog sva-kodnevnog života, uključujući zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje, pristup, građansko učešće i pravna pitanja. Ova isključenost takođe dotiče i njihove porodice ili staratel-je.243Zbrinjavanje i stvaranje uslova za lica sa invaliditetom od suštinske je važnosti u svakoj fazi života. Bez obzira na isto, što ranije lice sa invaliditetom ima pristup svim gore pomenutim uslugama, time će više biti uključeno i biće u prilici da iskoristi svoje individualne potencijalne bivajući aktivan i efektivan član društva.

Iako su sprovedene značajne reforme iz perspektive socijalne inkluzije na Kosovu u pos-lednjoj deceniji, socijalna isključenost uopšteno ostaje izazov na Kosovu. Socijalni sistem još uvek nije usmeren ka proaktivnijem pristupu integracionog i razvojnog karaktera, već je mnogo više usmeren ka pružanju socijalne pomoći kategorijama kojima je ona zagarantovana zakonom na snazi. Nedostaju posebni fondovi i programi za osnaživan-je ugroženih kategorija. Nažalost i omladina, kao društvena kategorija koja se smatra najdragocenijom na Kosovu, je izložena opasnosti socijalne isključenosti usled različitih faktora i ovo zahteva veliku pažnju kosovskih institucija kako bi se iskoristio njihov po-tencijal. Kako bi se ovo i ostvarilo, treba osigurati da mladi imaju pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama, da su učesnici omladinskih aktivnosti, da imaju informacije


239 Skupština Republike Kosovo. Bela knjiga–Izazovi socijalne inkluzije na Kosovu. 2009. s. 11.240 Osnaživanje i razvoj omladinskih struktura na Kosovu–Srednjeročni izveštaj o oceni GIZ – EDYK, februar

2011. s. 17.241 Analiza kapaciteta ljudskih resursa na Kosovu, European Training Foundation, 2008, s. 10.242 Skupština Republike Kosovo. Bela knjiga–Izazovi socijalne inkluzije na Kosovu. 2009. s.28.243 http://www.unv.org/en/what-we-do/countries-and-territories/kosovo/doc/all-together-to-promote.

html.


kada govorimo o ponudama za posao, volonterski rad ili praksu, da su deo omladinskih institucija itd.

Izazovi:

- Uvršćivanje višeg srednjeg obrazovanja u obavezno obrazovanje i postavljanje kao uslova za realizaciju prava svakog mladog na obrazovanje

- Smanjenje nivoa napuštanja škole, posebno onih koji žive u seoskim područjima i u siromaštvu

- Rasprostiranje omladinskih aktivnosti, posebno aktivnosti Lokalnih saveta za omladinsku akciju i NVO-a i po seoskim područjima

- Razvoj posebnih programa za uključivanje omladine, posebno za podržavanje omladine koja pripada ugroženim grupama

- Među-institucionalna koordinacija u oblasti socijalne inkluzije mladih

4.1.5. Zdravlje,sportirekreacija

Još od perioda nakon rata, počeo je da se prihvata koncept zdravstvenog obrazovanja mladih, koji je između ostalog konkretizovan i u institucionalnom aspektu obrazovan-jem Odseka za zdravstveno obrazovanje u sklopu Odeljenja za omladinu MKOS-a. 244 MKOS je, u saradnji sa drugim relevantnim ministarstvima i uz značajnu podršku zajed-nice donatora, realizovao neprekidne aktivnosti na zdravstvenom obrazovanju mladih.

Svetska zdravstvena organizacija je u saradnji sa UNICEF-om, IOM-om, Ministarstvom za obrazovanje, nauku i tehnologiju, Ministarstvom zdravlja,(Nacionalnim institutom za javno zdravlje) i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja pokrenula Program pod nazivom “Promotivne škole zdravlja”. Sa ciljem primene ovog programa, potpisan je Sporazum o razumevanju između MONT-a, MZ-a i MŽSPP-a i sve strane su se složile sa obrazovanjem jednog Među-ministarskog odbora za promotivne škole zdravlja (PŠZ) sastavljene od predstavnika sva tri ministarstva, a imenovana je i koordi-natorka za program “Promotivne škole zdravlja.245

Na osnovu programa Promotivnih škola zdravlja i preporuka MONT-a, MZ-a, MŽSPP-a i MKOS-a počeo je projekat pod nazivom “Zdravi zubi, sretna deca za školsku 2012-2013. godinu” koji realizuje Organizacija za obrazovanje, nauku i zdravlje “KISCOMS”, Nacionalni centar za oralno zdravstveno obrazovanje “DENT-IN” i Kosovsko udružen-je studenata stomatologije “KADS”, koji su do sada posetili oko 2/3 predškolskih usta-nova. Očekuje se da se u ovaj projekat direktno uključi više od 1150 predškolskih, os-novnih i srednjih školskih ustanova Republike Kosovo, odnosno da se uključi broj od 450 hiljada dece-učenika.246

244 MKOS. http://www.mkrs-ks.org/?page=1,74.245 http://www.masht-gov.net/advCms/documents/SHPSH_masht_2008.pdf.246 http://m.telegrafi.com/shendetesi/dhembe-te-shendoshe-femije-te-lumtur-viti-shkollor-2012-2013-dre-

jt-perfundimit-te-fazes-se-i-re-7-4488.html.


U ovom trenutku, na Kosovu ne postoje dovoljne zdravstvene službe koje su posvećene omladini takozvane “prijateljske grupe”, kao neformalne grupe koje bi imale pristup mladima. Ovakve službe trebalo bi da obuče zdravstveno osoblje koji bi bilo osposo-bljeno da se bavi mladima i adolescentima, odnosno njihovim jedinstvenim problemi-ma. Problemi u pružanju odgovarajućih zdravstvenih usluga mladima, finansijske su, učesničke i obrazovne prirode. Mali budžet za zdravstvenu zaštitu otežava još više stan-je pošto i one zdravstvene službe koje postoje na Kosovu nisu u stanju da se pozabave potrebama mladih. 247

Uopšteno se smatra da nedostaje zdravstveno obrazovanje i zdravstvena svest. Ovi fak-tori propraćeni su dominacijom pretpostavke da “je omladina zdrava”, ustručavanjem da razgovaraju o tabu temama kao što je seks248i socijalnom stigmatizacijom. Postoji ne-dostatak zdravstvenih predmeta u školama;ne pružaju se potrebne informacije o repro-duktivnom zdravlju i postoji mali broj savetovališta za mlade. Sa druge strane, postoji jedan broj omladinskih NVO-a koji primenjuju zdravstvene programe ali ne i neminov-no u održivoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja.249

Gledajući uopšteno, mladi smatraju da njihovo zdravstveno stanje i nije toliko dobro i 25% istih izjavljuje da redovno idu kod lekara. Dodatni procenat, od 25% istakao je da nemaju mogućnost redovnog pristupa lekaru. Članovi porodice glavni su izvor zdravst-venih saveta, a zatim oni dobijaju savete i od prijatelja i lekara.250

Smatra se da svest i seksualno obrazovanje mladih nisu na odgovarajućem nivou. Od 312 mladih koji su izjavili da su imali seksualne odnose, samo 35% redovno koristi sred-stva za zaštitu, 34% povremeno a 25% nije uopšte koristilo mere zaštite.251Omladina i adolescenti smatraju se jednom od grupa koja je najviše pogođena seksualno prenosiv-im bolestima. Iako je nivo informisanosti o HIV-u i SIDI visok (na osnovu studija, 90% mladih čulo je za njih), aktuelno znanje u vezi sa načinom širenja i sprečavanja HIV-a je nisko, sa manje od 20% anketiranih koji su dali tačan odgovor na svih pet standardnih pitanja u vezi sa HIV-om (16% uzrasta od 15-19 godina; i 20% mladih od 20-24 godine). Sa druge strane, znanje o seksualno prenosivim infekcijama bilo je još najniže: dok je za HIV/SIDU čulo 90% ispitanika, samo 30%252čulo je za druge SPI, dok je aktuelno znanje o simptomima/znacima raspoznavanja ovih infekcija bilo još niže. Nepotpune


248 Kosovska omladina, Pogledom uprtim ka budućnosti a jednom nogom u tradiciji. Istraživanje iz 2012. Friedrich Ebert Stiftung & IDRA. s. 9


250 Korišćenje psihotropnih supstanci na Kosovu: Brza ocena i odgovor mladih, korisnika droga za ubrizga-vanje i zatvorenika. SZO/UNFPA?UNICEF. 2009. s. 16.

251 Kosovska omladina, Pogledom uprtim ka budućnosti a jednom nogom u tradiciji. Istraživanje iz 2012. Friedrich Ebert Stiftung & IDRA. s. 50.

252 Strateški plan Kosova za HIV/SIDU 2009-2013. Ministarstvo zdravlja. s. 12.


ili netačne informacije još više doprinose opasnosti kojoj su mladi izloženi usled HIV-a.

Konstatovano je da su droga i druge psihoaktivne supstance na raspolaganju na Kosovu i da kosovska omladina koristi sve vrste droga. Droga se koristi u sredinama sa prilično ograničenim mogućnostima prevencije i lečenja. Iako postoji značajan broj subjekata koji imaju informacije o drogama, ne postoji neka relevantna sveobuhvatnija studija koja bi predstavila istinske problematične dimenzije kada govorimo o drogama.253 Na osnovu istraživanja koje su sproveli SZO, UNFPA i UNICEF 2008. godine (jedno od jedinih najrelevantnijih istraživanja) zaključeno je da oko 43 % mladih puši a prosečan uzrast kada su počeli da puše je 16 godina. Ukupno 37.8% mladih iznelo je da konzumiraju alkohol (47.8% mladih starosne grupe od 20-24 godine konzumiraju alkohol konstantno u poređenju sa 30.6% onih uzrasta od 15-9). Prosečno doba za počinjanje korišćenja alko-hola takođe je bilo 16 godina. 3.8% anketiranih iznelo je da su probali kanabis (marihua-na, hašiš, trava). Većina mladih koji su koristili kanabis rekli su da su ga probali po prvi put kada su imali 17 godina bez ikakve vidljive razlike između anketiranih muškaraca i žena ili između ispitanika različite etničke pripadnosti. Manje od polovine (47%) ko-risnika droga koje se ubrizgavaju bili su na lečenju od droge ili u programu za detoksik-aciju. U smislu dobijenog lečenja, najčešći vidovi lečenja obuhvataju detoksikaciju od metadona (18%), od drugih droga (21%) i rehabilitaciju zadržavanjem (34%).254

Kada govorimo o sportu i rekreaciji, većina mladih hteli bi da budu aktivni učesnici u sportskim aktivnostima, uopšteno kao početnici, međutim takođe postoji i jedan proce-nat onih koji su profesionalni sportisti. Sportska infrastruktura prilično je ograničena. Mladi smatraju da treba pružiti bolje fizičko vaspitanje u školama.255Fizičko vaspitanje u školama ne treba da bude isključivo okrenuto ka bavljenju sportskim aktivnostima, već treba da obrazuje mlade o značaju fizičkih aktivnosti po ljudsko zdravlje. Od 36 opština, oko 8 ima sportske sale, koje ispunjavaju sve nacionalne kriterijume za organizovanje sportskih aktivnosti – dok istovremeno ne ispunjavaju većinu tehničkih kriterijuma za organizovanje međunarodnih sportskih aktivnosti.256

Iako su postojale neprekidne aktivnosti i projekti u oblasti promovisanja zdravstva uopšteno i aktivnosti podizanja svesti posvećene mladima, posebno kada govorimo o projektima koje je finansirala zajednica donatora, uopšteno se može oceniti da nedostaju zdravstvene usluge koje su posvećene mladima, kao što nedostaju informacije i svest o zdravlju i institucijama i održivim inicijativama za promovisanje zdravlja.

253 Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga. http://www.emcdda.europa.eu/publications/country-overviews/xk.

254 Korišćenje psihotropnih supstanci na Kosovu: Brza ocena i odgovor mladih, korisnika droga za ubrizga-vanje i zatvorenika. SZO/UNFPA?UNICEF. 2009. s. 8-9.


256 Fatmir Kabashi. Strateški prioriteti infrastrukture profesionalnog bavljenja sportom na Kosovu. Američki univerzitet na Kosovu i Tehnološki institut Rochester. 2011. s. 13.


Veoma je važno to da postoji tradicija organizovanja različitih skupova na nivou škole kada govorimo o sportskim i rekreativnim aktivnostima. Isti se obično organizuju pri obeležavanju različitih praznika i ovo je dobra prilika da mladi učestvuju u ovim ak-tivnostima ali i da pokažu i razviju različite talente u oblasti sporta, kulture i različitih umetnosti.

Izazovi:

- Produbljivanje među-ministarske saradnje u promovisanju zdravlja mladih- Stvaranje održivih zdravstvenih službi naklonjenih mladima- Ubacivanje predmeta ili sadržaja u postojeće predmete u osnovnim školama o

zdravlju i zdravom životu, uključujući seksualno obrazovanje, obrazovanje o zaraznim bolestima, obrazovanje o drogama i drugim psihotropnim supstanca-ma, zdravoj ishrani itd.

- Izgradnja većeg broja sportskih terena koji ispunjavaju potrebe mladih- Stvaranje većeg broja mogućnosti za kulturne i rekreativne aktivnosti mladih

4.2. Kultura

Odeljenje kulture u sklopu svojih neprekidnih aktivnosti podržava različite kulturne aktivnosti finansiranjem različitih projekata, organizovanjem značajnih kulturnih pri-goda, dodelom nagrada u posebnim oblastima kulture kao i učešćem umetnika, režisera producenata, scenarista, kosovskih dramaturga na međunarodnim događajima.

Tri glavna cilja EU u oblasti kulture takođe mogu poslužiti i kao i vodilje Kosova ka razvoju kulture i istovremeno i ispunjavanju standarda EU u oblasti kulture. I analiza razvoja kulture u ovom izveštaju zasniva se na tri glavna cilja EU u oblasti kulture: 1. Promovisanje kulturne raznolikosti, 2. Promovisanje kulture kao katalizatora kreativ-nosti u okviru Lisabonske strategije za rast, zapošljavanje, inovaciju i konkurenciju, 3. Promovisanje kulture kao vitalnog elementa u međunarodnim odnosima Unije.

4.2.1. Promovisanje kulturne raznolikosti

Odsek za promociju kulture u sklopu Ministarstva kulture, omladine i sporta odgovo-ran je i za promovisanje raznolikosti i promociju kulture. Glavni cilj raznolikosti i kul-turnog dijaloga obuhvata:

- promociju, senzibilizaciju, očuvanje i podsticanje kulturne raznolikosti na Kosovu;- promociju i podsticanje dijaloga i višestrane i međukulturne saradnje;- promociju kulturne raznolikosti, posebno u održavanju stabilnosti i mira i do-

prinosu procesima razvoja;- promociju kulturne raznolikosti kao zajedničkog okvira shvatanja, poverenja i

tolerancije između različitih zajednica na Kosovu;- promociju i integrisanje kulturne raznolikosti na Kosovu u širi evropski i

međunarodni kontekst.257

257 Zvanična veb stranica MKOS-a, februar 2013. http://www.mkrs-ks.org/?page=1,62.


Kulturno nasleđe na Kosovu iz perspektive evropskih integracija više se razmatra iz perspektive ispunjavanja političkih kriterijuma, odnosno u sklopu prava manjinskih za-jednica i njihovih kulturnih prava. Nezavisno od toga, u sklopu ovog izveštaja daje se kratak pregled kulturnog nasleđa u domenu kulturne raznolikosti i njenog značaja u opštem društvenom razvoju.

Uopšteno se može konstatovati da je Kosovo preduzelo konkretne korake u oblasti kul-turnog nasleđa, posebno kada govorimo o zakonskom, institucionalnom i izvršnom ok-viru. Očuvanje kulturnog nasleđa zagarantovano je članom 9 Ustava Republike Kosovo. Zatim, usvojen je Zakon 02/L-88 o kulturnom nasleđu sa ciljem stvaranja zakonske infrastrukture i regulative u vezi sa zaštitom, očuvanjem i promovisanjem kulturnog nasleđa na Kosovu. Zatim, Zakon br. 03/L-035 o policiji, odnosno član 11.5 predviđa da Policija pruža bezbednost i zaštitu delovima verskog i kulturnog nasleđa u Republici Kosovo. Nezavisno od toga, i dalje preovlađuju izazovi kada govorimo o očuvanju i to posebno iz perspektive promovisanja kulturnog nasleđa. Najveći izazov ostaje realno promovisanje kulturnog nasleđa u svakodnevnom društvenom životu, odnosno među-sobno poštovanje i učenje kultura i među-kulturna saradnja.

Republika Kosovo nije ratifikovala konvenciju UNESCO-a iz 2005. godine o zaštiti i pro-movisanju kulturne raznolikosti, iako je Kosovo iznelo svoju volju i spremnost da ratifi-kuje ovu konvenciju. Odredbe o ratifikovanju i priznanju ove konvencije predviđaju da istu mogu ratifikovati samo države članice UNESCO-a i države članice UN-a, a do danas, Republika Kosovo učlanjena je samo u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, i nije dobila pozivnicu opšte konferencije UNESCO-a. 258 MKOS, u skladu sa odredbama Zakona o kulturnom nasleđu razmotrilo je i popunilo Listu kulturnog nasleđa za privre-menu zaštitu. Lista navodi 1181 lokaciju koja sadrži arheološke i arhitekturne kategorije u skladu sa Zakonom o posebnim zaštićenim zonama. Sva imovina uključena na listu, u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu i Zakonom o prostornom planiranju treba da se integriše u druga strateška dokumenta MMPH-a259.

Vladine institucije treba da preuzmu snažniju obavezu za prostorno planiranje kul-turnog nasleđa. Izveštaj o napretku Evropske komisije ocenjuje da je ostvaren samo ograničeni napredak kada govorimo o kulturnim pravima. Iako je Kosovo poboljšalo koordinaciju i stavilo u funkciju nove strukture, ponovo ne dolazi do primene odnosnog zakonodavstva.260 Do danas, strategija za efektivnu zaštitu kulturnog i verskog nasleđa u svim zajednicama nije izrađena. Međutim, 2008. godine, Skupština je usvojila zakone o posebnim zaštićenim zonama i kulturnom nasleđu, koji se poklapaju sa merama zaštite

258 Ljudska prava–odgovor na upitnik za pripremu studije izvodljivosti o SSP. pdf.259 Odeljenje kulturnog nasleđa. Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Mart 2013. 260 Izveštaj o napretku za Kosovo za 2011: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/

package/ks_rapport_2011_en.pdf


predviđenim Zakonom o zajednicama.261Kada govorimo o Zakonu o posebnim zaštićen-im zonama, njegov nosilac je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, dok je MKOS podržavalac.

MKOS je neprekidno podržavao različite projekte u oblasti kulturne raznolikosti. Još od posleratnog perioda, među-kulturna saradnja i promovisanje kulturne raznolikosti uvek su bili aktuelni kako u politikama vladinih institucija, tako i u projektima koje su primenili donatori. Veliki broj projekata koje su primenili donatori, kao jedan od svojih kriterijuma uvršćuju i među-kulturnu i međuetničku saradnju, posebno kada govorimo o uključenosti manjinskih zajednica u primeni aktivnosti u sklopu njihovih projekata. Ovo na jedan ili drugi način utiče pre svega na senzibilizaciju društva o podjednakim pravima i indirektno i na promovisanje kulturne raznolikosti.

Veoma značajan projekat u smislu promovisanja kulturne raznolikosti jeste i projekat Evropske komisije u saradnji sa Savetom Evrope “Podrška za promovisanje kulturne raznolikosti na Kosovu – PPKR” a svrha projekta je olakšavanje i razvoj planiranja i održivog upravljanja nasleđem na Kosovu, u skladu sa evropskim normama i standard-ima. Kulturno nasleđe koristi se kao sredstvo da se postigne dijalog sa zajednicama i za održivi ekonomski razvoj za dobrobit svih zajednica.262Ovaj projekat pružio je svoju podršku u podizanju kapaciteta, obrazovanju i podizanju svesti građana, pružio je po-dršku lokalnom nivou za kulturno nasleđe što je istovremeno i bila 3. od 4 komponenti projekta. Podrškom ovog projekta u sklopu komponente obrazovanja i podizanja sves-ti, između ostalog izrađen je Priručnik za nastavnike o kulturnom nasleđu i kulturnoj raznolikosti, Univerzitetski modul nasleđa i raznolikosti.263Ovaj projekat počeće drugu fazu primene ove godine. 264

Priručnik za nastavnike pripremljen je kao dodatni kurs o nasleđu i kulturnoj razno-likosti za osnovne i niže srednje škole (3 – 9. razreda), kako bi pružio resurse za nas-tavnike u ovoj oblasti. Ovaj projekat počeće sa drugom fazom primene ove godine. Ovaj priručnik izrađen je na osnovu ocene koja je sprovedena 2010. godine, gde su nastavni resursi o nasleđu i raznolikosti identifikovani kao predmet građanskog obrazovanja. Priručnik je sastavljen od 8 nastavnih jedinica i izrađen je uz široko učešće vladinih in-stitucija, građanskog društva i nastavnika, učenika i roditelja iz 14 pilot škola.265Izrada ovog priručnika i obaveza primene njegovih nastavnih jedinica mogu se smatrati veo-ma značajnim korakom ka usađivanju mentaliteta zaštite, negovanja i očuvanja razvoja kulturnog nasleđa i kulturne raznolikosti. Ovo može biti urađeno na najbolji način ulag-anjem u rano obrazovanje, dakle u usađivanje ovog koncepta u ranoj fazi školovanja.

261 http://www2.ohchr.org/english/issues/religion/docs/A-HRC-13-40-Add3.pdf (str. 17).262 http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/Publications/PCDKbrochure-ALB.pdf.263 http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/Publications/publications_en.asp.264 http://www.gazetaexpress.com/?cid=1,15,104098.265 Priručnik za nastavnike: nastavna jedinica kulturnog nasleđa i raznolikosti. Projekat “Podrška promov-

isanju kulturne raznolikosti”. Savet Evrope i Evropska komisija. 2012. s. 14.


Tokom prve faze datog projekta izrađen je jedan broj uputstava u oblasti kulturnog nasleđa, kao što su: Uputstvo o popisu kulturnog nasleđa, Uputstvo o arheološkim po-tragama, uputstvo o licenciranju arheoloških istraživanja, uputstvo o kriterijumima i uslovima za ocenu kulturne imovine, uputstvo o izradi OSNOVA za očuvanje kulturne imovine u sklopu planiranja, uputstvo o aktivnostima konzervacije i restauracije kul-turne imovine, uputstvo o očuvanju pokretne kulturne imovine. 266

Imajući u vidu da je Kosovo zemlja koja je tek izašla iz rata, neophodno je očuvati i poboljšati postojeće vrednosti koje su zasnovane na tradiciji i davnoj istoriji naše zem-lje u kontekstu Evrope. Društveni i kulturni razvoj Kosova može biti ključan faktor za promovisanje kulturne raznolikosti za sve postojeće kulture na Kosovu. Polazeći od činjenice da je Kosovo multietničko i multikulturno društvo, razvoj kulture za manjin-ske grupe na osnovu ravnopravnosti i kreativne saradnje treba da bude sastavni deo kulturnih politika. Uopšteno se može reći da se promovisanje raznolikosti na Kosovu zasniva na pretpostavci da postoji priznanje, uzajamno poštovanje i garantovanje pra-va manjinskih zajednica na Kosovu.267Međutim, puko garantovanje prava zakonom ne garantuje društveni razvoj u kome njena društvena raznolikost predstavlja još jednu od njenih dragocenih bogatstava.

Uopšteno gledajući, nedostaje koordinirani pristup institucija upravljanja za sprovođen-je održivih aktivnosti promocije kulturnog nasleđa i kulturne raznolikosti. Nedostaju st-varne aktivnosti među-kulturne saradnje između različitih zajednica. Aktivnosti koje su primenile kosovske institucije i donatori uglavnom se primenjuju odvojeno u različitim opštinama, posebno kada govorimo o srpskoj zajednici. Kako bi se uspešno primenio koncept kulturne raznolikosti, među-kulturna i saradnja između zajednica je neophod-na. Animiranost umetnika u svim sferama i predstavnika kulturnih institucija unutar i van zemlje više je nego neophodna.

Izazovi:

- Među-ministarska saradnja u definisanju politika i održivoj primeni aktivnosti na promovisanju kulturnog nasleđa i kulturne raznolikosti

- Primena nastavnih jedinica o kulturnom nasleđu i raznolikosti u osnovnoj i nižoj srednjoj školi.

- Animiranost umetnika i kulturnih stručnjaka u i van zemlje- Stvaranje mentaliteta očuvanja i promovisanja kulturnog nasleđa i kulturne raz-

nolikosti kao nacionalnog bogatstva- Primena zakonodavstva na snazi- Stvaranje stvarne međukulturne saradnje- Preduzimanje održivih inicijativa za međukulturne projekte- Podizanje kapaciteta za promovisanje kulturne raznolikosti u školama- Podizanje svesti o značaju kulturne raznolikosti

266 Odeljenje kulturnog nasleđa. Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Mart 2013.267 Prioriteti Kulturno-umetničkih udruženja Kosova, uključujući manjinske grupe. Esin Sisko. Student na

master studijama. Američki univerzitet na Kosovu. 29. februar 2012. s.17


4.2.2. Promovisanje kulture kao katalizatora kreativnosti, privrednog rasta,zapošljavanja,inovacijeikonkurencije

Potvrđena je činjenica da kulturne aktivnosti i kreativnost mogu biti snažna sila za privredni oporavak. Jedan od tri cilja EU u oblasti kulture jeste i promovisanje kulture kao katalizatora kreativnosti u okviru Lisabonske strategije rasta, zapošljavanja, inovaci-je i konkurencije. U konkretnom smislu, ovo podrazumeva promociju sinergije između kulture i obrazovanja, sa ciljem razvoja kreativnosti i inovacije; promociju upravljačkih, poslovnih i preduzetničkih obuka u oblasti kulture i stvaranje povoljnog okruženja za razvoj kulturne i kreativne industrije, uključujući audiovizuelni sektor, podižući na maksimalan nivo njihov potencijal, posebno MSP-a, podsticanjem partnerstava između sektora kulture i drugih sektora.

Kao što je to slučaj sa aspektom nasleđa i kulturne raznolikosti i promocije kulture i kulturnog stvaralaštva, MKOS je pružio svoju podršku u sklopu svojih budžetskih mo-gućnosti. Ilustracije radi, u nastavku su predstavljeni neki od projekata koje je Minis-tarstvo kulture podržalo tokom 2012. godine za institucionalno podržavanje kulture, procesuiranje projekata naših kulturnih institucija i subvencionisanje–projekata koji su pobedili na konkursu 2012. godine.

- Konkurs za podržavanje izdavačkih kuća za objavljivanje knjige;- Konkurs za kulturne projekte kulturnih NVO-a, pojedinačnih umetnika, novih

inicijativa itd. kako unutar tako i van Kosova;- Nagrade za književnost i Nacionalna nagrada za životno delo “Azem Shkreli”;- Nagrada za životno delo u pozorištu;- Godišnja nagrada za muziku i Nacionalna nagrada za životno delo “Niketë

Dardani”;- Nagrada za najbolju dramu “Katarina Josipi”;- Učešće kosovskih umetnika, režisera, producenata, scenarista, dramaturga

na događajima od međunarodnog značaja; kao i veliki broj drugih kulturnih i umetničkih prigoda od posebnog značaja za sveobuhvatan razvoj kulture i kosovske umetnosti i za povećavanje i afirmisanje kulturnog i umetničkog ugle-da Kosova, na i van istog;

- Treba istaći da je Odeljenje kulture tokom ovog perioda bez ikakve razlike po-držali i dalo prioritet kulturnim projektima svih zajednica, koje žive na Kosovu; ispunjavajući na ovaj način još jedan značajan cilj MKOS-a.268

Dakle Ministarstvo kulture, omladine i sporta nastavlja da podržava, svake godine, ra-zličite kulturne aktivnosti, kao što su film, pozorište i književnost, muzika, balet i ostalo. Nezavisno od toga, budžet izdvojen za kulturu uopšteno je prilično ograničen na is-punjavanje uslova za obavljanje kulturnih aktivnosti, posebno kada govorimo o razvoju filma. Samo oko 1% budžeta Kosova izdvaja se za sektor kulture.269

268 Odeljenje kulture. Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Januar 2013. 269 Prioriteti Kulturno-umetničkih udruženja Kosova, uključujući manjinske grupe. Esin Sisko. Student na

master studijama. Američki univerzitet na Kosovu. 29. februar 2012. s. 23.


Ministarstvo kulture, omladine i sporta

Godina Ukupan budžet MKOS-a(mil-iona €)

Ukupan budžet OK (miliona €)

Subvencije za kulturu i umetnos-t(miliona €)

2008. 9.44 4.11 1.74

2009. 12.10 4.45 2.10

2010. 12.38 3.63 2.67

2011. 13.12 4.43 1.74

Izvor: Ministarstvo kulture, omladine i sporta za 2011. 270

I u zemljama EU, budžet izdvojen za kulturu manje-više iznosi oko 1%. Iako su zemlje EU obezbedile alternativne oblike obezbeđivanja budžeta i finansiranja kulture. Jedan od ovih oblika podrazumeva takozvano pravilo od 1% koje je doneto u Nemačkoj i Mađarskoj. Na osnovu ovog pravila, za svaki projekat gradnje na opštinskom nivou, kompanije su obavezne da izdvoje 1% budžeta za kulturne i umetničke aktivnosti. Ili u drugim zemljama EU, na osnovu usvojenog zakonodavstva, građani imaju pravo da daju 1% poreza na dohodak na kulturu.271Zatim, da stupaju u partnerstva sa različitim privatnim kompanijama koje su pokrovitelji različitih kulturnih aktivnosti, sklapajući zajednički sporazum, koji im pruža određene finansijske koristi. Obično, osim finan-sijskih koristi, veliki broj kompanija zainteresovan je da sponzoriše kulturne aktivnosti i da time radi na svom marketingu. I na Kosovu, različite kompanije angažuju se na po-državanju različitih kulturnih aktivnosti na različite načine (direktna finansijska pomoć uglavnom u malim iznosima, tehnička pomoć itd.). Bez obzira na isto, još uvek ne posto-ji snažno partnerstvo privatnog sektora i različitih kulturnih institucija ili projekata koje bi mogle da se smatraju razvijenom umetničkom industrijom.

Najbolji primer na Kosovu koji bi mogao da ilustruje efekat kulture na ekonomski razvoj jedne zemlje jeste Međunarodni festival dokumentarnog i kratkometražnog filma Do-kuFest. Festival DokuFest predstavlja najveći filmski događaj na Kosovu, koji se održa-va u gradu Prizrenu. Pokrenut 2002. godine kao mali festival koji organizuje grupa pok-lonjenika i ljubitelja filma, DokuFest je uspeo da se pretoči u jedan od najvećih kulturnih događaja u regionu i u jedan od 25272najboljih festivala dokumentarnog filma u svetu. Procenjuje se da je od ukupnog broja posetilaca 10. jubilarnog DokuFesta 50% dolazilo iz Prizrena; 50% van Prizrena, od kojih su 25% bili međunarodni predstavnici.

Direktni korisnici festivala DokuFest jesu lokalna preduzeća u gradu Prizrenu, kao što su: kafići, restorani, ulični prodavci, hoteli, zakupodavci itd. Ali i preduzeća na na-cionalnom nivou kao što su avio kompanije, banke ili telekomunikacione kompanije.

270 Ibid. s. 25. 271 Prioriteti Kulturno-umetničkih udruženja Kosova, uključujući manjinske grupe. Esin Sisko. Student na

master studijama. Američki univerzitet na Kosovu. 29. februar 2012. s. 39272 Ekonomski uticaj DokuFesta u periodu od 2011-2014. Institut GAP. februar 2011. s. http://www.do-

kufest.com/2012/?cid=1,9,284.


Ukoliko uzmemo broj posetilaca na poslednjem festivalu, uticaj DokuFesta iz 2011. na bruto domaći proizvod (BDP) dostiže godišnju svotu od preko 3.1 milion evra, a ako proračunamo i troškove potrošnje, godišnji uticaj dostiže 3.8 miliona evra. Očekuje se da će ukupan uticaj u narednom četvorogodišnjem periodu od 2011-2014. iznositi preko 17 miliona evra. 273

Aktuelna situacija kada govorimo o izradi filmova na Kosovu privlači donekle međun-arodnu pažnju. I pored činjenice da finansijska sredstva izdvojena od strane Kine-matografskog centra Kosova za produkciju filmova ne pokrivaju sve potrebne troškove, istovremeno ovo ne bi trebalo da posluži kao opravdanje, stvaraoci filmova na Kosovu obavljaju dobar posao. Smatra se da stvaraoci filma na Kosovu ne uspevaju da sakupe više od 350,000 evra, iznos za koji smatraju da nije dovoljan, imajući u vidu velike trošk-ove za realizaciju filma. Nezavisno od toga, istovremeno se smatra da se ovaj iznos ne treba smatrati nedovoljnim. 274

Neophodno je sarađivati u većoj meri sa američkim i evropskim stvaraocima filmova kako bi se promovisali kosovski talenti. Poslednji dokaz ovakve saradnje jeste “Dorun-tine show”, saradnja između Blessed Unrest of New York i Pozorišta ODA, koje je is-tovremeno i jedno od jedinih privatnih pozorišta koje se osim pozorišnim bavi i drugim kulturnim aktivnostima, kao što su džez festival itd. Blessed Unrest je prva američka kompanija koja je primila pozorišnu trupu sa Kosova. Sa druge strane, Blessed Unrest takođe je primljen na Kosovu kako bi izveli svoju predstavu “Laž” uključivanjem jed-nog dvojezičkog glumca.275Shodno tome, jedna od dodatnih mogućnosti za razvoj kul-ture uopšteno, ne samo u filmskoj industriji jeste i stvaranje veza saradnje i poslovanja sa različitim stranim kompanijama. 276

Smatra se da je na Kosovu registrovano oko 6,160 registrovanih NVO-a (2011). Približ-no, oko 2, 300 (37.3 %) istih je aktivno ili delimično aktivno, dok 3,860 (63.6%) istih nije aktivno. Smatra se da 1,100 (17.9%) NVO-a jesu kulturno-umetnička udruženja ili društ-va. Približno 250 (22%) su delimično aktivna, a 850 njih (77.2%) je aktivno. 277Podrška kulturno-umetničkih društava i nezavisnih umetnika neophodna je za razvoj kulture i privlačenje kulturno-umetničkog talenta na Kosovu. Treba imati u vidu da je većina stanovništva mlada i da puno njih zbog nedostatka mogućnosti možda i nemaju priliku da iznesu ili da pokažu svoj talenat ukoliko ne postoje transparentne šeme podržavan-ja kulturno-umetničkih aktivnosti nezavisnih umetnika ali i različitih kulturno-umet-ničkih udruženja.278

273 Ibid. 274 Strategija izvoza kosovskih kulturnih vrednosti. Olta Andoni. Kandidat za LL. M. IP 2009. Pravni koledž

Chicago-Kent. s. 16. 275 Ibid. s. 17. 276 Ibid. 277 Prioriteti Kulturno-umetničkih udruženja Kosova, uključujući manjinske grupe. Esin Sisko. Student na

master studijama. Američki univerzitet na Kosovu. 29. februar 2012. s. 19278 Ibid. s. 23.


Povrh neprekidne podrške koja se pruža sektoru kulture od strane kosovskih institucija, i od strane donatora za kulturu i kulturne institucije, još uvek ostaju izazovi na koje tre-ba odgovoriti u budućnosti. Smatra se da je period pre rata i posebno period nakon rata uticao na obeshrabrenost kosovskog društva da se bavi umetnošću i kulturom. Razlozi za ovo delimično su sociološki, u smislu unutrašnjih i spojnih uticaja, kao i smanjenje i gubitak zainteresovanosti društva. Osvežavanje umetnosti i kulture, očuvanje i motiv-isanje kreativnosti umetničko-kulturnim stvaralaštvom od suštinske su važnosti za pro-movisanje kulturnog bogatstva. Umetnost i kultura pružaju mogućnosti za integraciju i kulturni razvoj koji bi doveo do promena u odnosu na obrazovanje, kulturu i humani-zam i koji bi samim timi stvorili pozitivan efekat po društvo.279

Zasigurno, ne možemo govoriti o kulturno-umetničkoj industriji a da ne pomenemo zaštitu autorskih prava. Iako je usvojen Zakon o autorskim i srodnim pravima280i obra-zovano Odeljenje za autorska prava u sklopu MKOS-a, zaštita autorskih prava na Kos-ovu skoro i da ne postoji. Piraterija na Kosovu je skoro uobičajena pojava. Ovakvo stanje može biti obeshrabrujuća za razvoj kulturne i umetničke industrije.

Glavni izazovi sa kojima se suočava sektor kulture na Kosovu jesu: 1. Nedostatak finan-sijskih izvora za umetnost i kulturu što utiče na neodrživi razvoj kulture, 2. Nepostojan-je strategije o kulturi, okvir koji bi poboljšao kulturni život i promovisao kulturne vred-nosti i delatnost svih zajednica, 3. Nepostojanje kulturnog umrežavanja u promovisanju, priznavanju umetničke kreativnosti i saradnje, 4. Nedelotvorna decentralizacija kul-turnih aktivnosti na nivou opštine, i 5. Institucionalizacija; ne postoji nezavisan nevladi-ni institucionalni organ koji bi se bavio kulturnim pravima, aktivnostima, finansiranjem, umrežavanjem i daljim razvojem takozvanih Kulturno-umetničkih društava.281

Drugi izazovi obuhvataju: 1. Nedostatak infrastrukture, objekata za obuku i izvođenje umetničkih i kulturnih predstava, 2. Nedostatak opreme kao što su muzički instrumen-ti, kostimi, narodna nošnja; kamere i druga primarna aparatura za umetnost i kulturu, 3. Pad privlačnosti kulture u društvu što je povezano i izloženo direktnom uticaju ne-dostatka finansijskih sredstava i posebno socioloških, ekonomskih i političkih pitanja, 4. Odsustvo saradnje sa zemljama u regionu i šire što sačinjava lanac ograničenja po održivi kulturni razvoj. Ubeđenje društva da kultura može doprineti celokupnom raz-voju zemlje od ‘presudne je važnosti. Sektor kulture treba da identifikuje konkretne mere kao veoma značajan elemenat za celokupan razvoj društva, izbegavajući politizaciju ove oblasti. Jačanje kulturnih tradicija i raznolikosti ukazuje na bogatstvo jednog društva.282

Vlada Kosova još uvek ne vidi kulturu kao suštinski deo javnih politika i integrisanog razvojnog planiranja. Ovaj mentalitet upravljanja prevaziđen je od strane razvijenih ev-

279 Ibid. s. 17280 Skupština Kosova. Zakon br. 2004/45 o autorskim pravima i drugim srodnim pravima281 Prioriteti Kulturno-umetničkih udruženja Kosova, uključujući manjinske grupe. Esin Sisko. Student na

master studijama. Američki univerzitet na Kosovu. 29. februar 2012. s. 22.282 Ibid.


ropskih država, još pre dve decenije. Koncept razvoja usmerenog samo ka privredi bio je nedovoljan da bude adekvatno obrađen kao razvojni izazov 20. veka. Kao rezultat, 80-ih godina pojavio se novi koncept održivog razvoja, promovisanjem trougla privreda – društvo – životna sredina. Bez obzira na isto, trebalo je da prođe manje od dve decenije da se i ovaj trougao izloži izazovima. Posledično, danas se govori o kulturi kao o četvr-tom stubu održivog razvoja. I to, ne samo kao razvojna dimenzija, već kao ravnopravni učesnik procesa, pored privrede, društva i životne sredine.283

Izazovi:

- Održivo finansiranje kulturnih/umetničkih i inovativnih aktivnosti koje je zas-novano ne samo na kriterijumima umetničke vrednosti već i na kriterijumima njihovog ekonomskog, društvenog i međunarodnog uticaja

- Izrada i usvajanje strategije kulture uz široku uključenost svih relevantnih ak-tera

- Stvaranje osnovnih uslova za razvoj kulture i umetnosti; neophodan prostori za razvoj umetnosti i kulture, različita oprema itd.

- Razvoj kulturno-umetničke industrije promovisanjem saradnje kulturnih insti-tucija, organizacija i nezavisnih umetnika sa privatnim umetničkim sektorom

- Razvoj dodatnih mehanizama za finansiranje kulture, pored godišnjeg izdva-janja državnog budžeta za kulturu

- Podržavanje javnih institucija i promovisanje saradnje sa međunarodnim insti-tucijama i sponzorima, posebno sa američkim i evropskim

- Podržavanje regionalnog i međunarodnog umrežavanja i animiranje umetnika- Promovisanje kulture i podizanje svesti institucija i građanskog društva i podi-

zanje svesti institucija i kosovskog društva uopšteno o razvoju sektora kulture i umetničkog stvaralaštva može biti značajan promoter privrede i društva

- Decentralizacija i demokratizacija kulture- Saradnja između centralnog i lokalnog nivoa- Dalje međunarodno priznavanje države Kosovo- Depolitizacija kulture- Institucionalna podrška za nezavisnu kulturu- Podizanje kapaciteta na lokalnom nivou- Primena zakonodavstva o autorskim pravima- Poboljšavanje praćenja primene projekata MKOS-a

4.2.3. Promovisanjekulturekaosuštinskogelementaumeđunarodnimodnosima

Treći cilj EU u oblasti kulture jeste promovisanje kulture kao suštinskog elementa u međunarodnim odnosima Unije. U konkretnom smislu, jačanje uloga kulture EU u međunarodnim odnosima, promovisanje Konvencije Unesko-a, jačanje međukulturnog dijaloga građanskog društva EU sa trećim zemljama i promovisanje saradnje kulturnih institucija EU sa trećim zemljama.

283 Evropska kulturna fondacija, Priručnik o lokalnim kulturnim politikama, 2012, na adresihttp://www.culturalfoundation.eu/sites/www.culturalfoundation.eu/files/local_cultural_policies_handbook_eng_2011.pdf.


Još od 2008. godine, kosovska diplomatija ograničila se na korišćenje konvenciona-lnih sredstava komunikacije sa drugim državama. Kada ovome pridodamo činjenicu da Kosovo nije ekonomska ili vojna sila što bi pojačalo njen položaj u međunarodnim odnosima, prirodni je zaključak da je spoljna politika jedan od najslabijih elemenata državnosti. Kulturna diplomatija argumentuje da danas, više nego ikada pre, kultura ima značajnu ulogu u međunarodnim odnosima. Kulturna razmena daje nam priliku da ocenimo slabe tačke i da tamo gde ima razlika shvatimo motive i humanost koji sačin-javaju njihovu osnovu. Kulturna komunikacija pruža forum za neformalnu izgradnju političkih odnosa: ona održava kanale komunikacije sa državama u kojima su političke veze ugrožene ili uopšte ne postoje.284Spoljna politika Kosova treba da shvati i iskoristi potencijal kulture za povećavanje priznanja državnosti, članstvo u međunarodnim or-ganizacijama i zauzimanje konkurentnog položaja u međunarodnim odnosima.285

Tokom 2012. godine ostvaren je jedan broj uspeha i iz perspektive međunarodnog pla-siranja kosovske kulture i umetnosti. MKOS smatra 2012. godinu uspešnom godinom u međunarodnoj promociji kulture i umetnosti. U nastavku su predstavljene glavne ak-tivnosti realizovane tokom 2012.

1. Aktivnosti KKC-a učinile su, između ostalog, da smo po prvi put imali insti-tucionalno prisustvo u Berlinu i Kanu u paviljonima za Kosovo;

2. KKC, odnosno Kosovo, učlanjeno u organizaciji European Film Promotion kao ravnopravna članica zajedno sa 34 evropskih država. Svojom prvom nominaci-jom, Kosovo je osvojilo nagradu Shooting Stars 2013, gde je KKC nominovao Artu Dobroshi koja je osvojila nagradu na Berlinskom festivalu 2013;

3. Kratkometražni filmovi koje je subvencionisao KKC, ‘Kolona’ i ‘Shkurta’, ost-varili su velike uspehe u međunarodnoj areni;

4. Pred-odabir filmova za zapadni Balkan koji je organizovao KKC u Prištini no-vembra 2012. Ovo je bila nagrada namenjena KKC –u na Berlinskom festivalu i uspeh naše industrije;

5. Učešće filma “Gomarët e kufirit” (Pogranični magarci) na festivalu “GoEast” koji se održava u Wiesbadenu u Nemačkoj u režiji Jetona Ahmetaja;

6. Učešće ansambla KKV „Shota“ na koncertima i festivalima u Albaniji, Italiji i Jordanu;

7. U Narodnom pozorištu Kosova, gostujuća predstava bila je Monodrama iz Turske; iz Francuske, u okviru tromesečnog perioda frankofonije;Gostujuća predstava “Hipermarketi Patriotik “- režija Dino Mustafic, Predstava pozorišta Bitef iz Srbije. Predstava iz Sarajeva i Beograda, “Hipertenzija” - režija Selma Spahić, u ovoj predstavi učestvovao je i kosovski glumac Alban Ukaj;

8. Džez festival turske muzike;9. Narodni balet Kosova izveo predstavu “Dasma” u Turskoj, u saradnji i uz sufi-

nansiranje Ministarstva kulture Turske;286

284 DEMOS, Cultural Diplomacy, 2007, ntehttp://www.demos.co.uk/files/Cultural%20diplomacy%20-%20web.pdf.

285 Zašto nam je potrebna strategija kulture? Kulturni forum – Mreža nezavisnih kulturnih organizacija Koso-va. 2012.

286 Odeljenje kulture. Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Januar 2013.


Kosovo kao najmlađa država u Evropi koja je napunila samo 5 godina od proglašenja nezavisnosti i koja još uvek ima potrebu da se njena državnost prizna u međunarodnoj ravni, više nego ikada treba da promoviše svoju kulturu u svetu koristeći je kao elemenat svojih međunarodnih odnosa. Iako je prošla samo jedna decenija od završetka vekovne represije, sa nezadovoljavajućim ekonomskim razvojem, nedovoljnim budžetom za kul-turu i napuštanjem države od strane Kosovaca usled viznog režima, Kosovo je u različi-tim režijama uspelo da dopre u svet kulture van Kosova. Nepriznavanje i neučlanjivanje Kosova u veliki broj svetskih organizacija često onemogućava građane Kosova da učest-vuju na različitim kulturnim događajima i da zastupaju svoju državu. Konkretan primer je pevačica sa Kosova Rona Nishliu koja je zastupala Albaniju na pesmi Evrovizije.

Arta Dobroshi, jedna od kosovskih glumica svetskog glasa počastvovana je nagradom “Shooting Stars 2013”. Ona je ocenjena za jednu od najboljih mladih glumica u Evropi za ulogu u filmu “Tri sveta”. 287 Arta je uspela da postane poznata na međunarodnoj sceni njenom ulogom u filmu “Lornin muk”, čija je premijera održana u Kanu 2008. godine kada je nominovana za najbolju glumicu na festivalu European Film Awards. Takođe, filmom “Tri sveta” osvojila je nagradu za najbolju glumicu u Međunarodnoj vitrini filma i televizije žena u Los Anđelosu 2012.288Ovom prilikom, dolazi do izražaja neosporiva činjenica da su “umetnici najbolji ambasadori jedne države”. Arta Dobroshi je u svim svojim nastupima i pri dobijanju nagrade predstavljala državu Kosovo i promovisala je Kosovo u svetu ovim vidovima, što je neosporivo.

Rita Ora, u ovom trenutku pevačica svetskog glasa, koja vodi poreklo sa Kosova, još jedan je slučaj koji odražava kulturni i državni ugled Kosova, bez obzira što je Rita Ora dostigla svoju slavu kao državljanka Velike Britanije, činjenica koja je sada poznata svi-ma, pošto svi znaju da je Rita Ora sa Kosova. Međunarodni festival dokumentarnog i kratkometražnog filma DokuFest ponovo je još jedan primer promocije kulture, umet-nosti, tradicije i države Kosovo, uopšteno, uživajući i stičući popularnost u kratkom vremenskom periodu. Ovi i veliki broj drugih slučajeva čini da svaki Kosovac bude ponosan na njihova dostignuća i utiče na poboljšanje ugleda Kosova, koji u ovom tre-nutku ostavlja puno toga za poželeti.

Marigona Qerkezi je druga mlada, veoma talentovana umetnica. I pored činjenice da je Vlada Rusije protiv nezavisnosti Kosova, mlada flautistkinja nastupila je na jednom ve-likom festivalu u Moskvi kao predstavnica najmlađe države na svetu. Upravo iz tog ra-zloga Ministarstvo kulture treba da preduzme sve mere da organizuje i bude pokrovitelj ovakvih nastupa, posebno u zemljama koje još uvek nisu priznale Kosovo. Kosovski ru-kovodioci uvek treba da imaju u vidu da tretiraju umetnost ne samo kao jedan od načina izražavanja, već i kao sredstvo za promovisanje i jačanje ugleda Kosova u svetu. 289

287 http://www.gazetaexpress.com/?cid=1,29,103733. 25.02.2013.288 http://www.shooting-stars.eu/en/shooting/22245/Arta-Dobroshi. 25.03.2013.289 Strategija izvoza kosovskih kulturnih vrednosti. Olta Andoni. Kandidat za LL. M. IP 2009. Pravni koledž

Chicago-Kent. s. 22.


Republika Kosovo nije ratifikovala konvenciju UNESCO-a iz 2005. godine o zaštiti i pro-mociji kulturne raznolikosti, iako je Kosovo iznelo svoju volju i spremnost da ratifiku-je ovu konvenciju. Nezavisno od preduzimanja konkretnih koraka u oblasti kulturnog nasleđa i raznolikosti, sveobuhvatna lista mesta kulturnog nasleđa koja se kvalifikuju za zaštitu, kao što to predviđa zakon o kulturnom nasleđu, još uvek nije doneta. Kao re-zultat, puno stvari koje su istorijski zaštićene ostaju povredive. Primena zakonodavstva koje rukovodi zaštitom kulturnog nasleđa ostaje još uvek slaba.290

Uopšteno se može oceniti da je uspeh kulture i umetnosti u međunarodnoj ravni mnogo više uspeh koji je zasnovan na pojedinačnim nastojanjima. Budžet izdvojen za kulturu i umetnost nije dovoljan da se pokrije i podrži širok raspon kulturnih oblasti i aktivno-sti. Bez obzira na isto, neophodno je svesti za prioritet budžet za kulturu definisanjem osnovnih kriterijuma za podržavanje i finansiranje kulture i umetnosti, koja bi u načelu trebalo da budu zasnovana na tri glavna cilja EU u oblasti kulture.

Izazovi:

- Povećanje budžeta za međunarodnu promociju kulture i umetnosti i posebno finansijska podrška uspešnim nezavisnim umetnicima za prodiranje u međun-arodnom svetu kulture

- Povezanost između promocije kulture i umetnosti i međunarodnih odnosa- Usvajanje strategije kulture- Poboljšavanje i povećavanje međukulturne saradnje sa drugim regionalnim

zemljama i šire- Institucionalno zastupanje kulture na međunarodnom nivou- Podsticanje uspešnih umetnika na međunarodnom nivou- Slobodno kretanje umetnika van zemlje

4.3. Sport

I sport, kao što je to slučaj sa drugim politikama, ne može da se analizira van konteksta celokupnog ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje. Kako bismo ilustrovali aktuelnu situaciju u kosovskom sportu treba imati u vidu veliki broj faktora, kao što su; posledice rata na opštu infrastrukturu ali i na sport, činjenica da tokom poslednjih 25-30 godi-na nije ulagano uopšte u novu sportsku infrastrukturu na Kosovu; tokom faze rekon-strukcije nakon rata, sportska infrastruktura uopšte nije uključena niti tretirana u ovom aspektu; veoma teška ekonomska situacija u zemlji; stvarne potrebe na terenu, od 37 opština na Kosovu samo 8 ima zatvorene sportske hale i ni one ne ispunjavaju standarde za održavanje međunarodnih takmičenja; ili ukoliko uzmemo za primer fudbal: više od 150 klubova, takmiči se u 4 lige dok na korišćenju imaju oko 35 sportskih terena, a od ovog broja samo na 8 se mogu sprovoditi sportske aktivnosti koje ispunjavaju domaće standarde. Drugi tereni ne ispunjavaju ni osnovne kriterijume, a da ne govorimo o ev-ropskim i svetskim standardima.291

290 Ljudska prava–odgovor na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za SSP. Jun 2012. 291 http://www.mkrs-ks.org/?page=1,8. 26.02.2013.


Smatra se da u periodu od 2000-2005. godine, od osnivanja Odeljenja za sport, zbog ma-log budžeta, nije postojao veliki broj mogućnosti za izgradnju novih sportskih objekata koji su bili veoma neophodni i kao rezultat uopšteno tokom ovog perioda ulagano je u potpunosti u delimično renoviranje ili proširenje postojeće infrastrukture. Investicije u sportsku infrastrukturu smatraju se vanrednom fazom. Kosovu je potrebno više inves-ticija u profesionalne sportske terene, uglavnom zbog činjenice da je većina sportskih objekata izgrađena tokom 70-ih i 80-ih i potreba za novim sportskim objektima je u stalnom porastu.292

Nezavisno od nastojanja sportista i odgovornih lica za sport na Kosovu, kako bi se pre-mostile barijere izolacije kosovskog sporta u međunarodnoj ravni, učešće ovih sportis-ta na Olimpijskim igrama u Londonu, bilo pod zastavom Kosova, ili pod olimpijskom zastavom, učinjeno je nemogućim. Ovo je rezultat koji je proizašao sa sastanka Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je održan u Kvebeku u Kanadi, koji su pomno propratili i predstavnici Olimpijskog komiteta Kosova, kao i institucija u zemlji, odgovornih za sport. Međunarodni olimpijski komitet ima dva uslova za prijem njenih država članica. Prvi uslov jeste da data zemlja ima 5 sportskih saveza prizna-tih od strane odgovarajućih međunarodnih saveza, dok je drugi uslov da data zeml-ja bude međunarodno priznata. Iako je Kosovo sada međunarodno priznato od strane 96293država u svetu, drugi usov za prijem Kosova u Međunarodni olimpijski komitet tumači se na različite načine od strane rukovodioca ovog komiteta. Sa druge strane, Međunarodni fudbalski savez, poznat kao FIFA, doneo je odluku da se Kosovu omogući da igra međunarodne prijateljske utakmice što se može smatrati uspešnim korakom ka potpunom članstvu.294

Iako je u periodu od 2010-2012. godine, budžet za sport beležio konstantan rast, on je još uvek nedovoljan da se poboljša i izgradi neophodna sportska infrastruktura. 2010. godine budžet za sport iznosio je 4,580,370 (36% ukupnog budžeta MKOS-a) od kojih je 3,393,086 evra podrazumevalo kapitalne investicije, odnosno 0.30% ukupnog budžeta Kosova ili 27.4% ukupnog budžeta MKOS-a295. Sa druge strane, 2012. godine budžet za sport dostigao je ukupan iznos od 10,351,808 evra, od kojih je 7,780,000 evra potroše-no na kapitalne investicije (41% ukupnog budžeta MKOS-a i 0.51% ukupnog budžeta Kosova). 296Sa druge strane, 2012. godine, ukupan budžet izdvojen za sport smanjen je na 8,604,174.297

292 Fatmir Kabashi. Strateški prioriteti za infrastrukturu profesionalnih sportova na Kosovu. Američki uni-verzitet na Kosovu. Program master za javnu administraciju. Maj 2011. s. 10.

293 Ministarstvo spoljnih poslova. http://www.mfa-ks.net/?page=1,33.294 http://www.koha.net/index.php/force_download/repository/docs/Binder1.pdf?page=1,18,100979.

26.02.2013.295 Ministarstvo finansija. Budžetske tabele. http://mf.rks-gov.net/sq-al/ministriaefinancave/buxhetiire-

publikessekosoves/buxhetiqendrore.aspx.296 Ministarstvo finansija. Budžetske tabele za 2012. http://mf.rks-gov.net/sq-al/ministriaefinancave/bux-

hetiirepublikessekosoves/buxhetiqendrore.aspx.297 Skupština Kosova. Zakon o budžetu Republike Kosovo za 2013. godinu.


Izazovi:

- Zastarela i nedovoljna sportska infrastruktura- Ispunjavanje međunarodnih standarda infrastrukture za profesionalno bavljen-

je sportom- Porast budžeta za sport koji ispunjava infrastrukturne potrebe i druge potrebe

u oblasti sporta- Usvajanje dugoročne strategije za razvoj i internacionalizaciju sporta- Članstvo u Međunarodnom olimpijskom komitetu, FIFA i drugim međunarodnim

sportskimorganizacijama- Sloboda kretanja kosovskih sportista. - Razvoj i podržavanje istraživanja u oblasti sporta

4.3.1. Društvenaulogasporta

Sport ima snažan potencijal da doprinese pametnom, održivom, uključivom privred-nom rastu i da stvori nova radna mesta njegovim pozitivnim efektom na socijalnu inklu-ziju, obrazovanje i usavršavanje i na javno zdravlje. Sport pomaže u smanjenju troško-va socijalnog osiguranja i troškova za zdravlje poboljšavajući kvalitetniji život starijih lica. Doprinosi socijalnoj koheziji premošćavanjem socijalnih barijera i poboljšavanjem mogućnosti zaposlenja stanovništva njegovim uticajem na obrazovanje i usavršavanje. Volonterske aktivnosti u sportu mogu doprineti mogućnostima zapošljavanja, socijalnoj inkluziji kao i aktivnom učešću građanstva, posebno mladih. Sa druge strane, sport se suočava sa nizom opasnosti u kojima treba zaštititi atletičare, posebno mlade sportiste i građane uopšteno, kao što su pojave dopinga, nasilje i netrpeljivost.298

Sport ima puno pojedinačnih prednosti, kao što su razonoda, kreativnost, saradnja, smelost, koncentracija, mogućnost komunikacije, rukovođenje, samopoštovanje i iznad svega zdravlje. Ili kolektivne prednosti kao što su kohezija u zajednici, timski rad koji nam nedostaje u velikoj meri, smanjenje prekršaja maloletnika, porast rodne ravnoprav-nosti, bezbednost i podrška itd. Od ukupnog broja stanovnika na Kosovu, samo 1% bavi se sportom ili možemo reći da Kosovo ima oko 20.000 aktivnih sportista i atletičara. Pre-ma globalnim statistikama, 4 od 5 adolescenata uzrasta od 13-15 godina, ne ispunjavaju smernice SZO-a (Svetske zdravstvene organizacije) o fizičkoj aktivnosti od 60 minuta dnevno. Na Kosovu postoji veliki broj faktora koji su uticali da postignemo ovo stanje, gde iako imamo puno dece, imamo mali broj sportista, ali i one koje imamo, ne mogu parirati na međunarodnoj sceni, sem nekog sporadičnog talenta, kao što je Majlinda Kelmendi, koja je svoje uspehe postigla profesionalnim pristupom sportu i neumornim radom njenih trenera i nje same.

Zakonodavstvo na snazi o sportu sačinjava dobru osnovu i pruža mogućnosti za razvoj sporta u njegovom društvenom aspektu. Na Kosovu se organizuju različite sportske ak-tivnosti na različitim nivoima. Sa ciljem realizacije sportskih aktivnosti učenika, školsko

298 Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu i savetu, Ekonomsko-socijalnom odboru i Odboru regiona. COM (2011) 12 final. Brisel, 18.01.2011.s. 4.


veće u osnovnim i srednjim školama obrazovalo je školske sportske timove, koji nemaju pravni status, a koji se služe školskim prostorijama. Školski savet u osnovnim i sred-njim školama, organizuje sportska takmičenja u saradnji sa Savezom školskih sporto-va. Sa druge strane, MKOS i MONT su dužni da predvide načine osnivanja, dužnosti, delokrug, finansiranje i organizovanje školskog sporta. 299 Takođe, u sklopu kosovskih univerziteta mogu se obrazovati školska udruženja studenata putem studentskog save-ta koja se mogu služiti univerzitetskim prostorijama. 300 Dalje, Zakon takođe dozvolja-va osnivanje rekreativnih sportskih klubova od strane fizičkih i pravnih lica sa ciljem očuvanja i poboljšavanja zdravlja. Zakon takođe dozvoljava i osnivanje rekreativnih udruženja sastavljenih od najmanje pet rekreativnih sportskih klubova.301

U oblasti socijalne inkluzije putem sporta, sa posebnim naglaskom kada govorimo o licima sa invaliditetom, na osnovu Zakona 04/L-075 o izmeni i dopuni osnovnog Zako-na o sportu (2003), Sportski savez lica sa invaliditetom pridružuje se Predolimpijskom komitetu Kosova, odnosno Savezu sportova gluvonemih, a institucije i druga pravna lica sa ciljem bavljenja konkretnim sportskim i rekreativnim aktivnostima lica sa inva-liditetom pridružuju se Specijalnoj olimpijadi Kosova sa statusom Saveza nacionalnih sportova.302

Kako bi se odgovorilo na opasnosti koje prete dopingom, nasiljem i netrpeljivošću u sportu, Zakon predviđa i odredbe koje imaju za cilj da odgovore na ove izazove. Član 63 Zakona predviđa osnivanje Kosovske anti-doping agencije. Takođe, zakon predviđa i konkretne odredbe u vezi sa nasiljem, huliganizmom i netrpeljivošću u sportu i pred-viđa i konkretne kaznene mere za ove slučajeve. Bez obzira na isto, nasilje, huligani-zam i netrpeljivost u kosovskom sportu još uvek predstavljaju izazov. Potrebno je vi-deti učestalije i kreativnije aktivnosti na podizanju svesti društva uopšteno, ali posebno sportskih klubova i klubova sportskih navijača o efektu nasilja i netrpeljivosti i treba podstaći različite vidove saradnje među njima.

Na osnovu člana 11 Zakona br. 2003/24 o sportu, odgovorni organi za fizičko i sportsko vaspitanje, dužni su da se angažuju na razvoju sportske delatnosti kao oblasti od jav-nog kosovskog interesa. Javni i kosovski interes sportske delatnosti ostvaruje se obez-beđivanjem svih okolnosti i uslova, posebno sredstvima za programe na nivou zeml-je, planiranjem, gradnjom, održavanjem sportskih objekata, utvrđivanjem i primenom politika koje podstiču, razvijaju i unapređuju ovu delatnost.

Govoreći uopšteno, postoji mentalitet korišćenja sporta u društvenu svrhu na Kosovu. Još od posleratnog perioda organizovani su različiti sportski događaji kako od strane javnih institucija, tako i od strane građanskog društva i donatora. Bez obzira na isto, može se konstatovati da ne postoji opšte i suštinsko vaspitanje o značaju bavljenja

299 Ibid. član 16. 300 Ibid. član 52A. 301 Ibid. član 52B.302 Član 26. Zakon 04/L-075 o izmeni i dopuni Zakona o sportu 2003/24.


fizičkom i sportskom aktivnošću po zdravlje čoveka. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama više su usmereni na održavanje nastave o vrstama sporto-va, o pravilima njihove primene, međutim vrlo su malo ili nisu uopšte usredsređeni na značaj koji sport ima po fizičko zdravlje. Osim škola, svest o značaju fizičkih i sportskih aktivnosti po ljudsko zdravlje ne postoji ni u smislu senzibilizacije društva uopšteno. Iako je fizičko zdravlje jedno od pitanja koje treba širu međusektorsku saradnju.

Izazovi:

- Povećanje budžeta za promovisanje sporta i fizičkih aktivnosti i podizanje sves-ti o njihovom značaju po zdravlje čoveka, sa posebnim akcentom na periodu školovanja

- Podizanje svesti društva o negativnom aspektu nasilja, huliganizmu i netrpel-jivosti u bavljenju sportom i podizanje saradnje između zajednice sportista i sportskih stručnjaka

- Promovisanje socijalne inkluzije i ravnopravnosti u sportu sa posebnim akcen-tom na licima sa invaliditetom i rodnoj ravnopravnosti

4.3.2. Ekonomskadimenzijasporta

Sport predstavlja značajan privredni sektor koji se razvija velikom brzinom i predstavlja glavnog pružaoca doprinosa privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Oko 2% globalnog BDP-a proizvodi se u sektoru sporta. Veliki sportski događaji i takmičenja daju snažan potencijal za razvoj turizma. 303

Može se istaći da je rano govoriti o uticaju sporta na ekonomski razvoj Kosova. Kao što je i prethodno istaknuto, Kosovu nedostaje osnovna infrastruktura za razvoj infrastrukture za interne potrebe. Sa druge strane, skoro sva infrastruktura potrebna za profesionalne sportove ne ispunjava međunarodne kriterijume za održavanje različitih takmičenja. Od 37 opština, samo 8 ima hale sportova koje ispunjavaju domaće kriterijume za organizo-vanje sportskih aktivnosti, međutim one istovremeno ne ispunjavaju tehničke kriteri-jume za organizovanje međunarodnih sportskih aktivnosti. Oko 150 fudbalskih klubova koji se takmiče i nekoliko fudbalskih liga na Kosovu, ima samo 35 fudbalskih terena, a od ovog broja samo 8ispunjava domaće tehničke zahteve. Oko 27 fudbalskih terena jesu oni fudbalski tereni koji ispunjavaju samo jedan kriterijum, odnosno parametre dužine i širine fudbalskog terena.304 Nijedan od fudbalskih stadijuma ne ispunjava standarde UEFA i FIFA.305

Kvalitet sporta na Kosovu, posebno najpopularnijih sportova, još uvek je na niskom

303 Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu i Savetu, Ekonomsko-socijalnom odboru i Odboru regiona. COM (2011) 12 final. Brisel, 18.01.2011.s. 8.

304 Fatmir Kabashi. Strateški prioriteti infrastrukture stručnih sportova na Kosovu. Američki univerzitet na Kosovu. Program maste studija u oblasti javne administracije. Maj 2011. s. 13.

305 Ibid. s. 16.


nivou. Ne može se reći da Kosovo priprema kvalitetne sportiste međunarodnog ka-libra. Upravljanje sportskim klubovima smatra se neodgovarajućim. Ocenjuje se da je obezbeđivanje finansijskih sredstava od kosovskih klubova uopšteno nezadovol-javajuće. Osim upravljanja, smatra se da rad trenera i pedagoga nije na zadovoljava-jućem nivou.306 Možda je ovo posledica neangažovanja stručnih pedagoga po različi-tim sportskim klubovima. Ocenjuje se da je prisustvo sportskih pedagoga u sportskim klubovima malo. Takođe se smatra da su sportski pedagozi zaobiđeni, i od udruženja sudija, od udruženja sportskih trenera i od viših instanci, kao što su sportski savezi. 307 Na osnovu sportskih statistika za 2010. godinu, oko 45% trenera nisu licencirani. 308

Zasigurno, fizičko vaspitanje u osnovnim i srednjim školama od posebne je važnosti. Svesni smo da se fizičko vaspitanje kao predmet ne smatra značajnim i ne ocenjuje se na isti način kao i drugi predmeti kao što je npr. matematika, albanski jezik itd. Ovo utiče na to da deca ne shvate uopšte ozbiljno fizičko vaspitanje kao školski predmet, nesvesni da se na taj način pričinjava šteta ne samo njihovom zdravlju, već i sportu i društvu uopšteno.309 Kaže se da se rađate sa talentom, ali zasigurno talenat mora da se razvije kako bi se iskoristio. A ako u samoj fazi školovanja, sportski talenti ne budu primećeni i ukoliko se ne bude radilo sa njima, povećaće se verovatnoća da nikada neće biti otkrive-ni. Upravo iz tog razloga održavanje predmeta fizičkog vaspitanja tokom školovanja od posebnog je značaja za pripremu kvalitetnih sportista u kasnijim fazama. Već je poznato da većina škola nema ni sportske sale. Osim ovoga, one nemaju ni najelementarniju opremu za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja.

Republika Kosovo je zemlja koja nastavlja da održava časove fizičkog vaspitanja samo dva puta nedeljno. Poznato je da nastavni planovi i programi u našoj zemlji nisu usk-lađeni sa zahtevima, potrebama i međunarodnim standardima obrazovanja i nauke. Treba istaći da se u drugim zemljama čas fizičkog vaspitanja održava tri puta nedeljno, takođe ne uključujući čas plivanja i olimpijski čas. Ovaj fond časova u našoj zemlji kao da je ostao iz navike, još od odvijanja nastave po kućama kada nisu postojale mogućno-sti da se održavaju časovi u ovom predmetu upravo zbog specifičnosti ovog predmeta i situacije, i sada se ovaj predmet ignoriše u potpunosti kako od strane vlasti tako i od strane rukovodilaca prosvetnih ustanova.310

Fizičko vaspitanje, jedna je od oblasti koja još uvek nema svoj Naučno-istraživački in-stitut. Ova naučna ustanova treba da bude podređena (deo) Ministarstvu kulture, om-ladine i sporta koje bi se bavilo realizacijom naučnih studija i analiza o fizičkom vaspi-

306 http://www.knninfo.com/?page=1,28,51090.307 http://2lonline.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6246:pedagoget-sport-

ive-ne-aut-sportiv&catid=102:opinion&Itemid=611. 25.02.2013.308 Agencija za statistike Kosova. Statistike o sportu za 2010.309 Jeton Hadergjonaj. http://www.sportishqiptar.com.al/newsite/2013/02/01/ja-pse-shqiperia-e-kosova-

nuk-ka-sport-e-sportiste-qe-te-shkelqejne-ne-europe-e-bote/.310 Arti Kryeziu. http://www.telegrafi.com/lajme/kultura-fizike-vazhdon-te-jete-e-diskriminuar-26-4726.

html. 25.02.2013.


tanju, kvalifikacijama trenera i naučnih radnika u fizičkom vaspitanju i koje bi vršilo proveru i ocenu kvalitetnih sportista. Ne nedostaje samo ova naučna ustanova oblasti sportova, već joj nedostaju i periodični dvonedeljni ili mesečni časopisi. Zašto da nema-mo još više sportskih knjiga, koje bi pružile najnovije metode različitih procesa za obra-zovanje i unapređivanje učenika u oblasti fizičkog vaspitanja.311

Kada bi se fizičkom vaspitanju u školama posvetio veći značaj, treneri, klubovi i savezi mogli bi da imaju neiscrpan izvor masivizacije sportskih klubova i otkrivanja talenata za različite sportove. Sportska takmičenja između razreda, škola, opština u različitim spor-tovima treba da budu obavezna od najranijeg uzrasta a ako škola nema uslova za održa-vanje ovih takmičenja, ona treba da se održavaju po sportskim klubovima. Ocenjuje se da se samo 5% sportskih radnika plaća iz državnog budžeta. Ostali rade dobrovoljno. Dobrovoljni rad ne može nikoga naterati da pokuša da uspostavi vrhunske sportske klubove.312

Uvek treba imati u vidu činjenicu da je veliki broj sportista sa Kosova uspeo da ostvari svoj uspeh u različitim evropskim državama, kao što su npr. Lorik Cana, Xherdan Shaqi-ri, Luan Krasniqi. Zatim, imamo Majlindu Kelmendi koja je osvojila veliki broj medal-ja i koja se u poslednje vreme osećala razočaranom kosovskim institucijama i najavila je i mogućnost da zastupa neku drugu zemlju. Dakle, potvrđeno je da Kosovci imaju sportske talente i da mogu da ostvare dobre rezultate ukoliko imaju potrebnu podršku.

Na sednici Skupštine Kosova održanoj februara ove godine, vođena je debata o kosovs-kom sportu i identifikovano je nekoliko izazova i preporuka. Osim nedovoljne infra-strukture i izolacije kosovskog sporta, takođe je ocenjeno da treba dopuniti zakonski okvir za sport, s između ostalog Skupština Kosova dala je preporuku Vladi Kosova i odgovarajućem skupštinskom odboru da u što kraćem vremenskom roku pripremi pa-ket zakona koji bi uticali na razvoj sporta i na zaustavljanje negativnih pojava u spor-tu, kao što su: predlog zakona o sponzorstvu, predlog zakona o sportskim objektima i njihovim upravljanjem, predlog zakona o huliganizmu i drugim negativnim pojavama u sportu.313 Posebno je važno usvojiti zakon o sponzorstvu koji može uticati na pobol-jšavanje finansijskog stanja klubova i eventualno i na njihovo upravljanje. Štaviše, ovaj zakon mogao bi i da utiče na ostvarivanje saradnje ili različitih partnerstava u sportskoj zajednici.

Uopšteno se može reći da je sport na Kosovu u ovom trenutku prilično nerazvijen. Ne postoji jasna strategija za razvoj sporta koja bi stvorila održivi i dugoročan pristup. Može se reći da nedostaje i politička volja za razvoj sporta. Sport se ne sagledava kao značajan društveni i ekonomski sektor.

311 Jeton Hadergjonaj. http://www.sportishqiptar.com.al/newsite/2013/02/01/ja-pse-shqiperia-e-kosova-nuk-ka-sport-e-sportiste-qe-te-shkelqejne-ne-europe-e-bote/.25.02.2013.

312 Ibid. 313 http://www.gazetaexpress.com/?cid=1,24,104376.


Izazovi:

- Ubacivanje sektora sporta u kosovske razvojne politike i održivo i strateško fi-nansiranje u sektoru sporta

- Podizanje kvaliteta fizičkog obrazovanja, sportskog usavršavanja i posledično sporta uopšteno

- Integrisanje mladih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem o fizičkom vaspi-tanju u obrazovanje i osposobljavanje sportista

- Obezbeđivanje osnovne infrastrukture za razvoj fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama

- Podizanje upravljačkih kapaciteta u sportu- Popunjavanje zakonske infrastrukture - Podsticanje profesionalnog kadra i mladih- Obezbeđivanje sveobuhvatnosti u sportu i fizičkom vaspitanju- Povećavanje uključenosti žena u sportu- Doprinos sportskih medijskih kuća u razvoju sporta- Licenciranje odgovarajućih stručnih kadrova- Privlačenje stranih ulagača- Povećano lobiranje za međunarodno priznanje države Kosovo i članstvo u

međunarodnim sportskim savezima

4.3.3. Organizovanjesporta

Dobro upravljanje u sportu uslov je za autonomiju i samouređivanje sportskih organi-zacija. Iako nije moguće definisati jedini model upravljanja u evropskom sportu u ra-zličitim disciplinama i zbog promena u državama članicama, Evropska komisija smatra da postoje određeni principi koji rukovode sportom na evropskom nivou, kao što je autonomija unutar zakonskih ograničenja, demokratija, transparentnost i odgovornost u donošenju odluka i sveobuhvatnost u zastupanju zainteresovanih aktera. Dobro upra-vljanje u sportu uslov je da se odgovori na izazove kada govorimo o sportu i zakonskom okviru EU.314

Zakon o sportu utvrđuje i definiše organizaciju sporta na Kosovu. Dalje, organizacija sporta uređuje se statutima i propisima različitih sportskih saveza. Na osnovu zako-na o sportu, sportski savezi315, se osnivaju i funkcionišu u skladu sa odredbama zako-na, statuta i drugim internim propisima, donetim u skladu sa zakonskim odredbama i prilagođenim statutom odgovarajućih međunarodnih sportskih saveza. U skladu sa članom 35 Zakona o sportu316, sportski klubovi mogu biti javni ili privatni. Javni klubo-vi registruju se kao nevladine organizacije, dok se privatni klubovi registruju na osn-ovu relevantnih kosovskih zakona. Javni sportski klubovi zasnivaju svoju delatnost na budžetskim ili lokalnim finansijskim subvencijama, kao i na donacijama od pravnih i

314 Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu i savetu, Ekonomsko-socijalnom odboru i Odboru za regi-one. COM (2011) 12 final. Brisel, 18.01.2011. s. 9.

315 Član 27 Zakona o sportu 2003/24.316 Ibid.


fizičkih lica.317

Sa druge strane, Ministarstvo kulture, omladine i sporta, odnosno Odeljenje sporta odgovorno je za praćenje rada sportskih saveza. Ministarstvo je usvojilo Administra-tivno uputstvo br. 05/2005 o nadzoru administrativnog i stručnog rada u sportskim klubovima i savezima.318 Na osnovu Zakona o sportu, Olimpijski komitet Kosova na-jviša je sportska nevladina institucija, koja objedinjuje sportske saveze, sportska i druga udruženja, čija je delatnost od značaja za razvoj sporta i u skladu sa njegovim statu-tom i uredbama. Olimpijski komitet Kosova stvara uslove za neometani razvoj sporta i olimpijskog pokreta u Republici Kosovo i nezavisan je u svom radu.319

Na osnovu Zakona o sportu320, Olimpijski komitet Kosova podstiče i prati razvoj sporta u Republici Kosovo i:

- učestvuje u predlaganju i realizaciji mera za napredovanje i razvoj sporta;- doprinosi i učestvuje u organizovanju olimpijskih igara i drugih međunarodnih

sportskih takmičenja, utvrđuje sportsku nomenklaturu, koordinira aktivnosti 3 sportska saveza, sportska udruženja za realizaciju Strategije za razvoj sporta i akcionog plana;

- radi u saradnji sa Fakultetom sportskih nauka i drugim odnosnim institucijama u unapređenju naučnog rada u sportu i pomaže u osposobljavanju i unapređen-ju stručnog kadra;

- doprinosi podsticanju vrhunskih rezultata kosovskih sportista i njihovom učešću u nacionalnim sportskim timovima na olimpijskim igrama, na ev-ropskim i svetskim šampionatima i drugim međunarodnim takmičenjima;

- pomaže povezivanje Republike Kosovo putem sporta sa drugim državama u cilju većeg približavanja sa drugim narodima, približavanja sportista i drugih učesnika na sportskim manifestacijama;

- angažuje se na promovisanju olimpijskih načela i etičkih i moralnih normi u sportu kao i na zaštiti simbola i znakova Međunarodnog olimpijskog komiteta i Kosovskog olimpijskog komiteta;

- Zastupa sport Kosova pred Međunarodnim olimpijskim komitetom, odnosnim međunarodnim sportskim organizacijama i udruženjima u sklopu olimpijskog pokreta.

Iako na Kosovu još uvek nije prisutno, trokiranje sportskih utakmica jedno je od pitanja sa kojima se suočava evropski i svetski fudbal. Zatim, još jedno pitanje od značaja na evropskom nivou jeste očuvanje lojalne konkurencije u sektoru sporta. Na evropskom nivou, zakonske odredbe protiv diskriminacije na nacionalnoj osnovi važe i na sport. Utvrđivanje kvota domaćih sportista u različitim sportskim timovima u suprotnosti je sa zakonskim odredbama protiv diskriminacije. Ono što je od posebne važnosti za Ev-

317 Ibid. Član 36.318 http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/U.A.Nr._05_-_2005_per _mbikeqyrjen _e_punes_ adminis-

trative_dhe_profesionale_ne_Klubet_dhe_Federatat_e_Sportit.pdf.319 Član7.Zakon04/L-075oizmeniidopuniZakonaosportu2003/24.320 Ibid. Član 9.


ropsku uniju jeste stvaranje socijalnog dijaloga u sektoru sporta. 321

Bez obzira na isto, u ovom trenutku je za Kosovo od posebnog značaja i organizaci-ja u sportske saveze i klubove, transparentnost i odgovornost, konsultovanje sa rele-vantnim akterima u odnosnim sportovima, praćenje rada sportskih saveza i klubova. Često se savezi, posebno savezi najpopularnijih sportova, kritikuju kada govorimo o transparentnosti, odgovornosti, upravnim i profesionalnim kapacitetima, unutrašnjoj demokratiji itd. MKOS je pružio i nastavlja da pruža podršku u podizanju upravljačkih kapaciteta sportskih saveza. Često je konstatovano da na organizaciju sporta na Kos-ovu utiču i različita politička mešanja i ovo je moglo da utiče na profesionalan aspekat upravljanja sportskim savezima i drugim sportskim institucijama. Iako državne usta-nove imaju glavnu odgovornost za izradu i primenu politika, sportski savezi i olimpijski komitet Kosova imaju važnu i neosporivu ulogu u razvoju sporta i treba da posluže i kao njegovi glavni promoteri.

Izazovi:

- Podizanje upravljačkih i profesionalnih kapaciteta sportskih saveza - Uspostavljanje socijalnog dijaloga u sektoru sporta sa ciljem diskusije, kon-

sultacije i postizanja zajedničkih sporazuma- Veće uključivanje novih stručnjaka u sportske institucije- Podizanje upravljačkih i upravnih kapaciteta sportskih klubova

321 Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu i savetu, Ekonomsko-socijalnom odboru i Odboru za regi-one. COM (2011) 12 final. Brisel, 18.01.2011. s. 11.


5. Glavnizaključcinatemuomladine,kultureisporta

Omladina

Prednosti Preporuke za iskorišća-vanje prednosti

Slabosti Preporuke za eliminisanje slabosti

Revidirana i usvojena Strategija i akcioni plan u 2013. godini

Nedovoljna saradnja sa lokalnim nivoom

Povećati saradnju centralnog i lokalnog nivoa

Zakon o osnaživanju omladine

Primena zakonodavstva o mladima

Nedovoljna među-minis-tarska saradnja

Stvaranje među-ministarske komisije za primenu Strategije o mladima

Zakon o osposobljavanju odraslih

Nedovoljno podsticanje mla-dih za otvaranje preduzeća

Četiri administrativna uputstva u oblasti omla-dine: o SOA, volonterskom radu, neformalnom obra-zovanju i omladinskim centrima

Pad u doprinosu donatora za razvoj mladih

Omladinske politike zacrtati za prioritet Vlade

Zakon o nacionalnim kvalifikacijama

Izgradnja infrastrukture za mlade

Odlučivanje mladih na loka-lnom i centralnom nivou

Senzibilizacija organa za odlučivanje o učešću mladih na lokalnom i centralnom nivou

Nacionalni okvir kvali-fikacija

Organizovanje neformal-nog obrazovanja za mlade koji su napustili školu

Neodgovarajući programi za razvoj tržišta rada

Uskladiti obrazovne pro-grame sa potrebama i zahtevi-ma tržišta rada

Veliki broj mladih na Kosovu

Integrisanje omladinskih struktura u evropske omladinske strukture

Nedovoljni kapaciteti om-ladinskih centara (tehnički, izvršni, finansijski)

Podizanje kapaciteta omla-dinskih organizacija

Centralni savet za omla-dinsku akciju

Usluge za mlade Visoki stepen nezaposlenosti mladih

Pružanje programa za mlade u preduzetništvu, praksi, finansijskoj podršci itd.

Lokalni saveti za omladin-sku akciju

Održivost omladinskih centara, omladinskih NVO-a, Saveta za omla-dinsku akciju

Neprofilisane omladinske organizacije

Profilisanje omladinskih organizacija

Omladinski centri Stvaranje mostova saradnje predstavničkih omladinskih struktura i Ministarstva evropskih integracija

Nedostatak umrežavanja i informacija omladinskih organizacija o prijavljivanju za međunarodne fondove

Stvaranje mehanizama za informisanje

Omladinski NVO-i Među-sektorska saradnja Nedostatak programa za sveobuhvatnost mladih

Pružanje sveobuhvatnih pro-grama za učešće svih grupa mladih

Postojanje pod-grupa za evropsku koordinaciju

Nedostatak zdravstvenih usluga

Obuka zdravstvenih radnika o pružanju usluga naklon-jenih mladima


Podrška donatora Saradnja sa donatorima

Uključenost: Rodna ravno-pravnost, lica sa invalid-itetom, etničke grupe

Saradnja Odeljenja za om-ladinu i centara za stručno usavršavanje

Bolja pokrivenost zdravst-venim uslugama

Postojanje omladinskih struktura na nivou lokalne uprave

Kultura



Postojeće zakonodavstvo Istinska koordinacija donatora i odgovor na stvarne potrebe

Poteškoće u primeni zakonodavstva

Upotpunjavanje zakonodavst-va i njegova primena

Podrška od zajednice dona-tora

Istinska koordinacija donatora i odgovor na stvarne potrebe

Nedostatak istinske među-kulturne saradnje

Planiranje, primena i zajed-nička koordinacija među-kul-turnih projekata

Utvrđivanje prioriteta u oblasti kulture

Početak institucionalne reforme

Ubrzavanje instituciona-lne reforme

Nedostatak održivih inici-jativa za međukulturne projekte

Uključivanje sadržaja kulturne raznolikosti u školama i podi-zanje njihovih kapaciteta

Tolerantnost za međukultur-nu saradnju

Podsticanje stvarnih inici-jativa za među-kulturnu saradnju

Nedostatak kapaciteta za promovisanje kulturne raznolikosti u školama

Medijski prostor Istinsko iskorišćavanje medijskog prostora za promovisanje kulturne raznolikosti

Nepostojanje svesti o kulturnoj raznolikosti

Organizovanje kampanja senzibilizacije o kulturnoj raznolikosti

Spremnost za finansijsku podršku od strane MKOS-a za projekte zajednica

Odgovarajuća pre-raspodela finansijskih sredstava

Nedostatak decentral-izacije i demokratizacije kulture

Iskorišćavanje postojećih me-hanizama za decentralizaciju i demokratizaciju

Stvaralački kapaciteti Podsticanje i podržavanje mladih umetnika

Promovisanje kulturnog stvaralaštva

Organizovanje javnih diskusija

Nedostatak strategije kulture

Usvajanje strategije o kulturi

Proizvodnja umetničkog stvaralaštva

Nedovoljna institucional-na podrška

Izrada strategija na opštins-kom nivou

Kvalitet kulturnog i umetničk-og stvaralaštva u međunarod-noj konkurenciji

Nepostojanje saradnje između centralnog i lokalnog nivoa

Koordinacija kulturnih aktivnosti na centralnom i lokalnom nivou

Finansijska podrška za učešće na međunarodnim prigodama

Izrada kalendara kul-turnih događaja

Nedovoljno međunarod-no priznanje kosovske države

Iskorišćavanje kulture za lobiranje za priznanje države Kosovo


Članstvo u različitim međun-arodnim organizacijama

Veća podrška kulturnim događajima međunarod-nog karaktera sa lokalnog i centralnog nivoa i istins-ka saradnja između njih

Nedovoljna svest o znača-ju kulture u ekonomskom razvoju

Organizovanje kampanja senzibilizacije o ekonomskom uticaju kulture

Tradicionalna organizacija kulturnih događaja međun-arodnog karaktera

Što veća podrška nezavis-noj kulturi

Nedovoljni uslovi za razvoj kulture

Investicije u stvaranje uslova za razvoj kulture (prostor, oprema itd.).

Nezavisna kultura Konkretna saradnja institucija sa nezavisnim kulturnim organizacijama

Nepostojanje među-mini-starske saradnje

Pokretanje zajedničkih među-ministarskih projekata

Evidentiranje i stvaranje baze podataka stvaralaca

Nagrađivanje nezavisnih umetnika međunarodnim nagradama

Politizacija kulture Depolitizacija kulture

Nedostatak umrežavanja na domaćem, regional-nom i međunarodnom nivou

Stvaranje kulturnih mreža i njihovo podržavanje

Nedostatak instituciona-lne zastupljenosti kulture na međunarodnom nivou

Razvoj kulturne diplomatije

Priprema promotivnih kul-turnih materijala

Nedostatak podsticaja za uspešne umetnike u međunarodnoj areni

Stvaranje posebnog fonda za podsticaj uspešnih umetnika u međunarodnoj areni

Ne primenjivanje zaštite autorskih prava

Zaštita autorskih prava

Nedovoljan razvoj kreativne industrije

Primena javno-privatnih projekata kulture

Primena javno-privatnih projekata kulture

Usvajanje zakona o spon-zorstvu

Nepostojanje slobode kretanja umetnika van zemlje

Olakšavanje dobijanja viza od strane umetnika

Nedostatak praćenja projekata

Neprekidno, obavezno praćenje projekata

Nedostatak instituciona-lne podrške za nezavisnu kulturu

Evidentiranje i stvaranje liste lokalnih NVO-a

Nedostatak kapaciteta na lokalnom nivou

Neprekidna izgradnja kapac-iteta

Nedostatak budžeta Povećavanje državnog budže-ta za kulturu

Stvaranje alternativnih vidova finansiranja kulture


Sport



Potencijal zdrave omladine sa velikom voljom za bavljenje sportom

Osnaživanje školskog sporta, stvaranje novih klubova i novih sportova

Nedostatak dugoročne strategije

Izrada strategije sporta uz uključenost svih relevantnih aktera koji se bave sportom

Tradicija u sportu Promovisanje sportova sa tradicijom

Nedostatak istraživanja

Zakon o sportu Nedostatak standard-izovane infrastrukture sportskih objekata

Izgradnja odgovarajuće sportske infrastrukture u srazmeri sa brojem stanovnika i modernizacijom postojeće

Postojanje osnovne infras-trukture

Masivizacija, internacio-nalizacija, infrastruktura

Internacionalizacija sporta

Saradnja državnih i sportskih institucija u internacional-izaciji sporta

Povećanje budžeta Licenciranje odgovara-jućih profesionalnih kadrova

Podsticanje mladih da se uključe u sport i stvaranje odgovarajućih prostora za njih

Podrška donatora Rodna, etička uključivost, demokratija i ravnoprav-nost

Ispunjavanje zakonske infrastrukture

Izrada zakona o huliganizmu u sportu

Organizovanje sportskih institucija

Dobro upravljanje, trans-parentnost, odgovornost

Nedostatak podsticanja profesionalnog kadra i mladih

Podsticanje profesionalnog kadra preko sponzora

Samostalnost sportskih organizacija

Dalje poboljšanje samostalnosti sportskih organizacija

Sveuključivost u sportu i fizičkom vaspitanju

Senzibilizacija društva o uključenosti žene u sport

Nedovoljna uključenost žena u sport

Školsko-univerzitetski sport Podizanje državnog ugleda

Nedovoljan budžet za sport

Porast investicija u sport jav-no-privatnim partnerstvima

Sport za sve Doprinos očuvanju zdravlja

Teška ekonomska i soci-jalna situacija

Podizanje upravljačkih kapac-iteta u sportu

Školovanje kadrova Sportski mediji Povećavanje medijskog pros-tora za promociju sporta

Sport za pojedince sa poseb-nim potrebama

Sport i zdravlje Funkcionalizacija i modern-izacija sportske medicine

Vrhunski sportovi Upravljanje u sportu Podizanje upravljačkih kapac-iteta u sportu

Prirodni resursi (skijališta, jezera, planine itd.)

Iskorišćavanje sporta za ekonomski razvoj zemlje


PoglavljeIII–rad,ZapošljavanjeiSocijalnePolitike

1. PolitikeEUuoblastirada,zapošljavanjaisocijalnihpolitika

Zapošljavanje i socijalne politike u Evropskoj uniji politike su za koje se odgovornost deli između država članica i Evropske komisije. Cilj ovoga nije da se utvrdi nivo do-hodaka i beneficija u državama članicama, već u mnogo većoj meri ima koordinacioni karakter. Ova politika ima za cilj da pokrene radnu snagu u svim državama članicama. Socijalne politike u EU uvek su smatrane neodvojivim delom politika za uređivanje un-utrašnjeg tržišta pošto je sloboda kretanja ljudi jedna od četiri osnovne slobode EU.

Konkretne odgovornosti EU u oblasti zapošljavanja, socijalnih pitanja i uključenosti slede:

- Koordinira i prati nacionalne politike - Promoviše podelu najboljih praksi u oblastima kao što su zapošljavanje, siro-

maštvo i socijalna isključenost i penzije.- Stvaranje odgovarajućeg zakonodavstva i praćenje njegove primene u oblasti-

ma kao što su pravo na rad i koordinacija šema socijalnog osiguranja322.

Kada govorimo o načinu na koji je ova oblast uređena zakonom, EU je usvojio niz pravnih dokumenata koji uređuju minimum pogodnosti i socijalne zaštite u svim drža-vama članicama unije. Ovim minimalnim standardima koji treba da se ispune neophod-no pre potpunog članstva u EU rukovodi Generalna direkcija za zapošljavanje, socijal-na pitanja i inkluziju323. Glavna dokumenta na osnovu kojih ova direkcija funkcioniše, obuhvataju:

- Pakt o funkcionisanju Evropske unije (članovi 44-45 kao i 145-164);- Konvencija Evropske unije o osnovnim pravima;- Direktiva 79/7/EEC, 19. decembar 1978. o progresivnoj primeni načela ravno-

pravnog postupanja prema muškarcima i ženama u pitanju socijalnog osiguran-ja;

- Direktiva 86/378/EEC, 24. jul 1986. o primeni načela ravnopravnog postupanja u profesionalnim šemama socijalnog osiguranja;

- Uredba (EEC) br. 1408/71 Saveta od dana 14. juna 1971. o primeni šema socijal-nog i penzijskog osiguranja za zaposlene i njihove porodice koji se kreću unutar zajednice;

- Uredba (EC) 859/2003, 14. maj 2003. o proširenju važnosti odredbi iz Uredbe 1408/71 i Uredbe (EEC) 574/72 na državljane trećih zemalja koji nisu obuhvaće-ni ovim šemama zasnovanih isključivo na državljanstvu.

- Uredba (EC) 883/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, 29. april 2004. o koordi-naciji sistema socijalnog osiguranja.324

322 http://europa.eu/pol/socio/index_en.htm.323 Na engleskom jeziku: Directorate General for Employment, Social Affairs, and Inclusion.324 Evropska komisija. Generalna direkcija za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju. http://europa.eu/

legislation_summaries/employment_and_social_policy/index_en.htm.


Prioritetni ciljevi ove politike jesu povećavanje zaposlenosti i mobilnosti radnika, po-boljšavanje kvaliteta rada, uslova rada, informisanje i savetovanje radnika, suzbijanje siromaštva i socijalne isključenosti, promovisanje ravnopravnosti između muškaraca i žena i modernizovanje sistema socijalne zaštite.325

Šeme socijalnog osiguranja u EU obuhvataju zaštitu od društvenih opasnosti priznatih kao takve. Ove opasnosti obuhvataju sledeće326:

- Smrt. Ova opasnost definisana je kao gubitak prihoda usled smrti glavnog izdržavaoca u domaćinstvu i koja kao takva ugrožava život porodice.

- Bolesti i invalidnost. Nadoknade/beneficije za nesposobnost za rad/invalidnost predstavljaju zaštitne mere od opasnosti gubitka izvora prihoda usled bolesti ili nesposobnosti lica da radom zarade sredstva neophodna za život.

- Starosna dob.Usuštini,ovaopasnostdefinisanajekaonemogućnostlicadaradiusledsvojestarosnedobi.Penzijemogubitistaračkeiizradnogodnosa.

- Nezaposlenost. Pomoć za nezaposlene služi kako bi se zamenili prihodi licima koja su izgubila dohodak od koga se izdržavaju. Obično se primenjuju vremens-ka ograničenja za beneficije koje proizilaze iz ovakvih šema.

- Teret na porodici. Ova opasnost definiše se kao povećanje troškova usled rođen-ja deteta i daje se porodicama u vidu dečjih dodataka koji se uređuju na konk-retan vremenski rok i u skladu sa brojem dece.

- Zdravstvena zaštita. Zdravstveni problemi predstavljaju opasnost po veliki broj osoba, pošto su bolesti ili nesposobnost za rad osnovna poteškoća za radno an-gažovanje.

- Siromaštvo. Nesposobnost obezbeđivanja dostojanstvenog života zbog nedo-statka poslova i sredstava/imovine od kojih se može zaraditi za život (zemljište, imovina).

Pogodnosti koje proizilaze iz zaštite od gore navedenih opasnosti prisutne su u dva oblika: materijalnom i nematerijalnom. Materijalne koristi/beneficije mogu biti izražene kao fiksne nadoknade koje se zasnivaju na neophodnim osnovnim troškovima po osobi ili po domaćinstvu kako bi se preživelo ili kao procenat koji je stečen od rada tokom vre-mena kada je pojedinac bio zaposlen. Finansijske beneficije takođe mogu biti izražene kao popusti u isplatama za javne usluge, popusti na porez za odgovarajuće kategorije ili slično327.

Ne-finansijske beneficije sa druge strane, mogu biti izražene kao usluge za utvrđene kat-egorije (socijalne, porodične usluge, obrazovanje za lica sa posebnim potrebama, pro-grami školovanja, stipendije, zapošljavanje najugroženijih kategorija itd. Ovi instrumen-ti obično su poznati i kao ‘meke’ mere pošto korisnici ovih šema ne primaju finansijska dobra već druga dobra koja im mogu poboljšati život.

325 Ibid.326 Prof.Dr. Danny Pieters. Social Security Comparison and Social Security Systems in Europe. University of

Leuven and Council of Europe. 2006. 327 Prof.Dr. Jos Berghman. History and basic Concepts of Social Security. University of Leuven and Council

of Europe. 2006.


Koordinacija socijalnog osiguranja na nivou EU zasnovana je na četiri osnovna načela:

- Lice je obuhvaćeno šemom jedne države (u određenom vremenskom perio-du) te se i doprinosi plaćaju samo u jednoj državi. Odluka o tome zakoni koje države će se primeniti donosi se od strane institucija za socijalno osiguranje i lica ne može da ih bira.

- Lica koja rade u drugim zemljama članicama imaju ista prava kao i državljani date zemlje koja pruža socijalno osiguranje. Ovo je poznato kao načelo ravno-pravnog postupanja i nediskriminacije

- Kada se zahteva jedna pogodnost/beneficija, raniji postupci osiguranja, rada i stanovanja u drugim zemljama mogu se uzeti u obzir po potrebi

- Ukoliko lice polaže pravo na beneficije u gotovini od jedne države, uopšteno se dozvoljava da date beneficije primi i u drugoj državi. Ovo je poznato kao načelo izvoza povlastica. 328

2. Analizastanjaudomenurada,zapošljavanjaisocijalnihpolitikanaKosovu

2.1. Radizapošljavanje

2.1.1. Zakon o radu

Osnovni zakon koji uređuje radni odnos i zapošljavanje jeste Zakon o radu329. Isti se zasniva na članu 49 Ustava Kosova koja predviđa uređivanje “prava na rad i obavljanje profesije” pošto se ovim članom garantuje pravo svakog lica da radi i da slobodno oda-bere svoje zanimanje. Zakon je u skladu sa “Konvencijama međunarodnih organizacija o radu i sa zakonodavstvom EU” o privredi i otvorenom tržištu rada. Zakon predviđa uređivanje radnog odnosa između poslodavaca i zaposlenih. Takođe, zakon važi i na strane zaposlene koji rade na Kosovu, a ne primenjuje se na lica zaposlena pri međun-arodnim i diplomatskim predstavništvima, uključujući ovde i vojno prisustvo kao što su međunarodne mirovne snage—KFOR. Zakon o radu, u vreme pisanja ovog dokumen-ta, podvrgnut je procesu izmene i veruje se da će tokom 2012. godine ovaj proces biti priveden kraju. Neki od aspekata koji se očekuju da budu promenjeni jesu porodiljsko odsustvo (kako dužina trajanja tako i beneficije iz fonda za porodiljsko odsustvo) i nači-ni sklapanja ugovora. Međutim, imajući u vidu da je zakon još uvek u nacrtnoj verziji i može da se promeni, nije poznato da li će ovo biti i konačne promene.

Institucije koje snose najveću odgovornost za primenu Zakona o radu jesu Ministarstvo rada i socijalne zaštite, odnosno Inspektorat za rad330 u sklopu ovog ministarstva.

Iako je ovaj zakon osnova za uređivanje radnog odnosa i iako je pozdravljeno njegovo

328 Evropska komisija. Generalna direkcija za rad, socijalna pitanja i inkluziju. http://europa.eu/legislation_summaries/employment_and_social_policy/index_en.htm.

329 Zakon o radu: http://kk.rks-gov.net/kamenice/Files/Rregullore/2010-212-alb.aspx.330 Vidi u nastavku organizacionu šemu ove institucije.


usvajanje, njegova praktična primena naišla je na veliki broj problema. Jedan od os-novnih problema za primenu ovog zakona u praksi jeste i opšta situacija na terenu kada govorimo o visokom nivou nezaposlenosti koji otežava situaciju u smislu poštovanja za-kona kao i nedostatak kapaciteta za primenu i praćenje institucija koje su za to i odgov-orne. Jedna analiza instituta GAP ocenjuje da budžet koji je vlada dodelila za primenu ovog zakona (npr. za porodiljsko odsustvo ili budžet za Inspektorat rada), kao i mali broj inspektora rada, predstavljaju najveće izazove za primenu ovog zakona.331 Još jedan izazov koji je identifikovalo veliki broj aktera jeste i neformalnost koja je široko raspros-tranjena i ocenjuje se da iznosi preko 30%332.

Glavni izazovi kada govorimo o oblasti uređivanja radnih odnosa između zakonodavst-va koji je usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije povezani su sa potrebnim zakon-skim promenama i povećavanjem efikasnosti primene.

U prvoj oblasti, zakonodavstvo treba da se dopuni kako bi predviđalo neophodne promene za dobijanje beneficija iz Evropskog socijalnog fonda333 i kako bi se obrazova-la šema zaštite od nezaposlenosti334. Sve ove neophodne promene imaju za preduslov sistematizovano sakupljanje informacija i treba da se zasnivaju na tačnim i redovno ažuriranim statistikama. Istovremeno, Zakon o radu takođe treba da se oceni u smislu njegovog uticaja na različite društvene kategorije, pošto postoje glasovi koji ističu da je primetan pad u procentu zaposlenosti žena (posebno mladih devojaka) kao rezultat zakonskih odredbi o porodiljskom odsustvu.

U drugoj oblasti, primene zakone, odgovorna institucija za primenu Zakona o radu na terenu—Inspektorat rada, treba da se podrži i osnaži za rigorozniju primenu zakona. Ova mera smatra se najefikasnijim sredstvom da se smanji stepen neformalnosti koji se ocenjuje vrlo visokim. U konkretnom smislu, glavni izazovi kosovskih institucija obuh-vataju sledeće:

2.1.2. Zapošljavanjeizaštitanaradu

Važno je istaći da zakon o radu zabranjuje bilo kakav vid diskriminacije na radnom mestu i takođe zabranjuje nasilan i prinudan rad. Zakon obavezuje da poslodavac i

331 Institut za napredne studije GAP, “Zakon o radu, šest meseci nakon stupanja na snagu“.332 Kosovo-An Annual Survey of Workers rights violations. ITUC. http://survey.ituc-csi.org/Kosovo.htm-

l?lang=en#tabs-4.333 Evropski socijalni fond (ESF) sastavni je do strukturnih fondova EU, i obrazovan je kako bi se smanjile

razlike u blagostanju i životnom standardu u svim državama i regionima EU, promovišući na ovaj način socijalnu i ekonomsku koheziju. Fond je ključni elemenat strategije EU za 2020. Godinu za porast i zapošl-javanje i ima za cilj da poboljša život građana Evrope dajući im bolje veštine i mogućnosti za zapošljavan-je. Imajući u vidu da je ova šema predmet revizije u EU, konkretni kriterijumi i postupci ESF-a za period od 2014-2020. Godine još uvek nisu poznati. Za podrobnije informacije o Evropskom socijalnom fondu, pogledajte http://ec.europa.eu/esf/main.jsp?catId=35&langId=en.

334 Nezaposlenost je opasnost od koje građani Kosova nisu zaštićeni.


zaposleni sklope ugovor o radnom odnosu prema uslovima navedenim u članovima 10 i 11, i obavezuje stranke da se prijave poreskoj upravi. Štaviše, zakon zabranjuje sklapa-nje ugovora sa licima mlađim od 18 godina, dok je licima od 15 do 18 godina dozvoljeno da se bave samo lakšim poslovima. Član 42 ovog zakona garantuje zaštitu radnika na radu i obavezuje poslodavca da pruži dobre i odgovarajuće uslove za rad zaposlenih, sa time da lica sa invaliditetom, žene i mladi uživaju posebnu zaštitu. Zakon obavezuje poslodavca da pruži sredstva za zaštitu na radu i da obavesti zaposlene o potencijalnim opasnostima na radnom mestu.

Pored napretka koji je do sada ostvaren u uređivanju zapošljavanja i zaštite zaposlenih na radnom mestu, ostaje još puno toga što treba da bude urađeno u ovom smeru. Ne-dostatak kapaciteta inspektorata za rad i drugih institucija koje se bave primenom ovog zakona treba da se reši kao i zastupanje radnika u konsultativnim savetima. Mehanizmi izveštavanja i kontrole primene zakona zaštite na radu treba da se ojačaju i treba izneti političku podršku za iste.

Kako bi se uskladio ovaj segment zakonodavstva EU i ispunili minimalni kriterijumi za članstvo, Zakon o radu i njegova efektivna primena treba da budu poboljšani. Efek-tivna primena ovog zakona preduslov je za funkcionisanje politika unutrašnjeg tržišta što je glavni cilj EU u ranim fazama osnivanja. Ovaj segment zakonodavstva takođe uređuje slobodno kretanje ljudi unutar Unije, i na ovaj način obezbeđuje jednu od četiri neotuđive slobode Unije. Konkretno govoreći, izazovi kada govorimo o zapošljavanju i zaštiti na radu slede:

2.1.3. Usloviradaiisplate

Poslodavac treba da pruži odgovarajuće uslove u kojima zaposleni neće biti izloženi različitim opasnostima, uključujući i zdravstvene opasnosti. Štaviše, aktuelni zakoni na Kosovu takođe predviđaju radnu nedelju od 40 radnih sati za sve zaposlene, dok lica sa manje od 18 godina starosti mogu raditi najviše 30 sati nedeljno335. Zaposleni sa zdravstvenim tegobama i drugim fizičkim problemima treba da rade na skraćeno radno vreme i ne više od 20 sati nedeljno. Kada govorimo o zahtevu da se radi prekovremeno, poslodavac treba da nadoknadi radniku isto dodatnom isplatom, međutim ovaj zahtev ne sme se uputiti ženama u drugom stanju i roditeljima koji izdržavaju porodicu a koji imaju decu od manje od 3 godine.

Dostojanstveni uslovi rada zaposlenih, jedan su od najvećih izazova za uređivanje tržiš-ta rada. Imajući u vidu visok stepen nezaposlenosti i visoku spremnosti da rade za plate koje ponekada nisu dovoljne ni za osnovne potrebe pojedinaca i domaćinstava, posti-zanje evropskih standarda rada i nadoknade ostaje jedan od velikih izazova. Sa druge strane, oko 30% zaposlenih na Kosovu336, ne uživa nikakvo pravo, iako rade u skladu sa zakonom o radu, ne mogu uspešno da ostvare svoja prava na dostojanstven rad. Sa

335 Član 20, zakon o radu.336 Ocenjuje se da stepen neformalne zaposlenosti na Kosovu iznosi 30% .


druge strane, uloženi su napori da se oceni ovaj aspekat privatnog sektora, međutim veliki deo podataka o ovoj pojavi nasumične je prirode i zasniva se na opažanjima na terenu. Dovoljno je posetiti jedno gradilište i primetiti da radnici koji tu rade nemaju ni osnovnu zaštitu (npr. zaštitne kacige) koje bi ih odbranile od opasnosti kojima su izlo-ženi na svom radnom mestu.

Vlada na preporuku Ekonomsko-socijalnog saveta (ESS) kao organa koji je odgovoran za olakšavanje socijalnog dijaloga periodično utvrđuje iznos minimalnog dohotka na Kosovu. Na osnovu poslednje preporuke ESS-a, minimalni dohodak na Kosovu iznosi 170 evra za zaposlene od preko 35 godina i 130 evra za zaposlene do 35 godina i ovo je utvrđeno Odlukom premijera br. 04/33 (17.08.2011). Ova razlika između starosnih grupa ima za cilj da unapredi zapošljavanje mladih.

Minimalni dohodak na Kosovu najniži je u regionu i mnogo je niži od proseka država članica EU koje primenjuju minimalni dohodak. Iako EU nije utvrdila minimalni do-hodak za sve članice, postoje indicije da će u neposrednoj budućnosti doći do pomaka u ovom smeru. Nepostojanje minimuma na nivou EU, do sada je smatrano posledi-com neravnomernog razvoja država članica, međutim približavanjem nivoa blagostanja između ovih zemalja, veoma je realna potreba za zajedničkom politikom koja bi ure-dila ovaj aspekat.337 Kako bi Kosovo konkurisalo drugim zemljama, potreban je veći rad pošto su dosadašnji nivoi dohodaka i pokazatelja prilično niski. Tabela koja sledi u nastavku pravi uporedbu između minimalnih i prosečnih dohodaka zemalja u regionu u 2008. godini.

Hrvatska MK CG SRB BiH AL KS

Minimalni dohodak 381 75-2184 (55) 159 159/1425 138 (130)

Prosečni dohodak 1000 250 630 400 514/4526 350 250

Minimalni dohodak kao procenat prosečnog dohotka

38 (30) ? 39 31 41 (45)

Porast BDP-a (%) 2.4 5.0 8.1 5.4 5.5 7.2 5.0

Nezaposlenost (%) 13.4 33.8 10.8 18 40.6 Približno 337

458

Prilog br. 1. Minimalni dohoci izneti u EUR i kao procenat prosečnog dohotka u zemlja-ma jugoistočne Evrope -2008338.

Nizak nivo minimalnog dohotka i nivo zaposlenosti uopšteno veoma su ozbiljan izazov na Kosovu u narednim godinama. Zbog visokog nivoa nezaposlenosti, poslodavci su u dosta povoljnijem položaju u odnosu na zaposlene, te je i opasnost od zloupotrebe radnika i povreda prava zagarantovanih zakonom evidentna. Osnaživanje Inspektorata za rad i senzibilizacija radnika različitim kampanjama o njihovim pravima, jedini su put da se postignu željeni rezultati.

337 ILO. Minimum Wage Revisited in the Enlarged EU. Edited by Daniel Vaughan-Whitehead.338 Heribert Kohl. Dialogu Social, Të Drejtat e Punëtorëve dhe Liria e Asociimit në Ballkanin Perëndimor—

Anketë pas Hulumtimit Empirik. Southeast Europe Review . 2/2009. Faqe 151 – 173.


Funkcionalizacija Ekonomsko-socijalnog saveta takođe je ozbiljan izazov po kosovske institucije i socijalne partnere. Krize u rukovodstvu sindikatima i podele i nesporazu-mi među njima, učinili su da predstavnici sindikata u ESS-u nemaju legitimitet. Iz tog razloga i sugestije koje ovo telo daje gube svoju legitimnost. MRSZ kao rukovodilac ESS-a, treba da preispita učešće sindikalnih predstavnika i da rezimira legitimnost aktu-elnih predstavnika. Nakon podrške koju je dao ovom telu i usvajanjem zakona o ESS-u, politička posvećenost i faktorizacija u procesima odlučivanja ostaju najozbiljniji izazovi.

2.1.4. Industrijskikonflikti

Industrijski konflikti oblast su koja je uređena zakonodavstvom Kosova i EU. Jedan od početnih koraka koji treba da se načini jeste diferencijacija između individualnog i grup-nog/sektorskog sukoba sa poslodavcem. Linija između ove dve vrste sukoba u velikom broju slučajeva prilično je tanka pošto u velikom broju slučajeva individualni sukob može takođe biti sukob koji će pogoditi veći broj lica i njihova prava (npr. otpuštanje jed-nog člana sindikata usled njegove/njene sindikalne aktivnosti)339. Upravo iz tog razloga, industrijski konflikt definisan je kao konflikt ili razlika između uprave i zaposlenih oko uslova rada.

Pravo udruživanja u sindikate uređeno je Zakonom o sindikatima br. 04/L-11 koji ima za cilj da uredi i predvidi prava i slobode zaposlenih da obrazuju i slobodno i dobrovol-jno organizuju društvene sindikate kako bi zaštitili ekonomske, socijalne i profesionalne interese. Pitanja koja su uređena i zagarantovana ovim Zakonom jesu pravo na članstvo u sindikatu i organizovanje, članstvo u sindikatima rada, izbori sindikata, gašenje sind-ikata, kriterijumi i uslovi za registraciju sindikata, struktura sindikata, resursi za finan-siranje i prava za organizovanje sindikalnih saveza i konfederacija, kao i druga pitanja u vezi sa ovom oblašću. Ministarstvo rada i socijalne zaštite izdalo je podzakonski akt sa ciljem primene ovog Zakona.340

Zastupljenost socijalnih partnera takođe se obezbeđuje zakonom o Ekonomsko-socijal-nom savetu (2011/04 – L – 008) koji uređuje uslove učešća i mandat ovog tela. Iako je zakon kao takav u potpunom skladu sa praksama zemalja EU, njegova primena u praksi propraćena je jednim brojem poteškoća i pitanja u vezi sa zastupljenošću organizacija od strane socijalnih partnera u njegovom sastavu. 2009. godine, Heribert Kohl ocenio je da postoji blokada u socijalnom dijalogu na Kosovu i pripisuje ovu blokadu potrebama da se prihvati pluralizam sindikalnog organizovanja i poslodavaca kao nova stvarnost, što se pojavilo kao najveća prepreka u funkcionisanju ESS-a.341 2012. godine, rad ovog saveta nastavio je bolje nego što je to bio slučaj prethodnih godina, međutim treba sa-gledati mogućnost da se preispita članstvo i pojasne postupci učlanjivanja/prisustva

339 Ibid. strane 151 – 173.340 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju. 341 Heribert Kohl. Socijalni dijalog, radnička prava i sloboda udruživanja na zapadnom Balkanu—Anketa

nakon empirijskog istraživanja. Southeast Europe Review . 2/2009. Strana 151 – 173.


sindikalnih i organizacija poslodavaca u ovom Savetu.

Kada govorimo o strukturi zastupanja, članstvo u sindikalnim organizacijama u skla-du sa zakonom na snazi vrši se na dobrovoljnoj osnovi. Sindikalne organizacije prate strukturu i način tradicionalne organizacije i sastavljene su od saveza/konfederacija, udruženja i ogranaka koji se biraju i ponovo biraju na periodičnoj osnovi. Ovaj organ sličan je novim vidovima sindikalne zastupljenosti opisanim u zakonodavstvu zajed-nice sa izuzetkom direktiva o zajedničkom odlučivanju putem radničkih saveta koji tre-ba aktivno da se uključe u odlučivanje, kao mera za sprečavanje industrijskih konflikata.

Jedan od ključnih izazova u oblasti industrijskih konflikta povezan je sa funkcionalizaci-jom ESS-a i njegovim jačanjem kao glavnog organa koji olakšava dijalog između socijal-nih partnera. Gore navedene ocene koje govore o legitimnosti članova ESS-a primenjive su i na industrijski konflikt i na socijalni dijalog u celini.

Neophodna je dopuna zakonodavstva o uključivanju Direktive EU 94/45/EC342, o or-ganizovanju i osnivanju Radničkih saveta u Evropi u multinacionalnim kompanijama. Ukoliko uzmemo u obzir nizak nivo investicija na Kosovu, ovaj zakon može se sagledati i kao poteškoća za potencijalne strane ulagače te može doći i do ustručavanja na strani vlade da usvoji ovo zakonodavstvo u ovoj fazi procesa.

Izazovi:

- Suzbijanje neformalnosti na tržištu rada;- Poboljšavanje statistika o zapošljavanju i elektronskog sistema za njihovo upra-

vljanje;- Osnaživanje inspektorata rada za primenu zakona kako u smislu povećavanja

broja osoblja tako i u smislu njihovog stručnog usavršavanja;- Priprema za dobijanje sredstava iz Evropskog socijalnog fonda (tokom izmena

u zakonodavstvu, posebnu važnost treba posvetiti kriterijumima za podobnost na ESF343;

- Praćenje primene zakona u praksi i ubrzavanje postupaka pri Privrednom sudu koji je odgovoran za slučajeve povrede Zakona o radu.

- Potpuna primena zakonodavstva na snazi- Unifikovanje zakona o javnoj službi sa Zakonom o radu - Informisanje zaposlenih o zakonodavstvu na snazi- Stvaranje fonda za zdravstveno osiguranje - Eliminisanje rada dece povećavanjem broja inspekcija- Usvajanje posebnog zakona za zaštitu prava deteta

342 Evropski institut za sindikate. Radnički saveti. http://www.worker-participation.eu/Europe-an-Works-Councils.

343 Elektronsko upravljanje podacima jedan je od neophodnih koraka za učešće ESF-a u periodu od 2014-2020. Sve države korisnike treba da imaju elektronski sistem upravljanja podacima do kraja 2014. Vidi SEC(2011) 1141 koji se može naći na: http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-11-663_en.htm?lo-cale=en.


- Smanjenje neformalnosti kao preduslov za primenu zakona u privatnom sekto-ru;

- Izmena Zakona o radu i njegovih podzakonskih akata (u toku);- Usvajanje odredbi iz Direktive EU o Radničkim savetima (Osnovna direktiva

br. 89/391/KEE);

2.2. Zdravlje i sigurnost na radu

2.2.1. Politike i strategije

Vladine politike i strategije u vezi sa zdravljem i sigurnošću na radu obuhvataju Sek-torske strategije MRSZ-a za period od 2011-2013, Zakonodavni program za 2012. i APEP 2012, koji predviđaju da se izradi novi zakon o sigurnosti i zdravlju na radu.344 Ak-tuelno zakonodavstvo na snazi koje uređuje ovaj aspekat jeste Uredba UNMIK-a iz 2003. godine345 za koju se očekuje da ubuduće bude zamenjena sa dodatna dva pravna akta ) Uredbom br. 2004/01 o sanitarnim i tehničkim merama sigurnosti na radu, i ii) Uredbom br. 2005/02 o oceni opasnosti na radu346. MRSZ je izradio početan nacrt pred-loga zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, koji se zasniva na takozvanoj Osnovnoj direktivi br. 89/391/KEE (o javljanju mera za pokretanje poboljšanja u oblasti zdravlja zaposlenih i sigurnosti na radu). Predlog zakona bio je predmet konsultacija sa međun-arodnim stručnjacima, isti stručnjaci obezbedili su obuku za inspektore rada o predlogu zakona i direktivama. U načelu, predlog zakona je usvojen od strane socijalnih partnera i očekuje se njegovo usvajanje u vladi i parlamentu.347

Vlada nema posebnu strategiju o bezbednosti i zdravlju na radu, ali je planirano da se ovakva strategija izradi ove godine. Štaviše, MRSZ je predvideo stvaranje jedne baze podataka o zdravlju i bezbednosti tokom 2013.348

Porodiljsko odsustvo, godišnji odmor, bolovanje kao i drugi aspekti radnog odnosa ta-kođe se uređuju Zakonom o radu. Aspekti koji su povezani sa porodiljskim odsustvom i sa njihovom primenom bili su neprekidna meta kritika organizacija građanskog društ-va usled negativnog efekta koji se veruje da je ovaj zakon imao (i nastavlja da ima) na zapošljavanje žena.349

344 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

345 Zakon 2003/19. O bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja zaposlenih i radnog okruženja.346 Odgovori na Upitnik Evropske komisije o Studiji izvodljivosti za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju. Jun 2012.347 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju348 Ibid.349 Institut za napredne studije GAP, “Zakon o radu: šest meseci nakon stupanja na snagu”.


2.2.2. Institucionalni okvir

Za primenu zakonodavstva o zdravlju i bezbednosti na radu, institucija koja snosi na-jveći nivo odgovornosti jeste Inspektorat za rad u sklopu MRSZ-a. U prošlosti je ovaj inspektorat bio meta kritika za nedelotvornu primenu Zakona o radu, kako od strane građanskog društva tako i od političke opozicije u zemlji. Odgovornosti i funkcije TEIP-a predviđene su Uredbom 2003/4 koju je potpisao SPGS a kojom je proglašen Za-kon br. 2002/9 o Inspektoratu rada na Kosovu. Glavna dužnost TEIP-a jeste da vrši nadzor primene zakonskih odredbi Uredbe br. 2001/27 o Osnovnom zakonu o radu na Kosovu, Zakona br. 2003/19 o bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja zaposlenih i radnog okruženja.

Organizaciona struktura TEIP-a uređena je sledećom šemom: Ministarstvo rada i soci-jalne zaštite –I) Ministar – II) Glavni inspektor rada-III) tri zamenika glavnog inspek-tora rada (radni odnos, bezbednost na radu, zdravstvena zaštita zaposlenih i radnog okruženja), IV) Inspektori rada i V) Administracija.

Struktura organizacije ovog inspektorata prikazana je u sledećem prilogu:

MINISTRI I MPMS

KRYEINSPEKTORI I PUNËS

Zëvendës Inspektoripër sigurinë e punës

Inspektorët e punës

ZëvendësInspektori i punës

Zëvendës Inspektoripër shëndetësi Administrata

Prilog 2. Organizaciona struktura Inspektorata rada. Izvor: MRSZ.

2.2.3. Izvršnikapaciteti

Vrlo često, Inspektorat rada bio je meta kritika usled nesposobnosti da odreaguje i kri-tikovan je usled izraženog nedostatka kapaciteta za primenu Zakona o bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja zaposlenih i radnog okruženja i drugih zakona pod njegovom na-dležnošću. U okviru ovog organa, u celoj zemlji radi 52 inspektora rada pravnog i teh-ničkog profila, od kojih svi imaju visoku spremu i najmanje tri godine radnog iskustva. Međutim, izveštaj o napretku EK za 2011. godinu ocenjuje da su ljudski resursi u službi ove institucije nedovoljni da postigne ciljeve koje je sebi zacrtala350.

350 Izveštaj o napretku za 2011. http://ec.europa.eu/enlargement/countries/strategy-and-progress-report/index_en.htm.


Do sada, administrativne mere i novčane kazne koje je izrekla ova institucija bile su veo-ma simbolične i malobrojne što ukazuje na nedelotvornost ove institucije i/ili njenu ne-sposobnost da deluje na terenu. Kada govorimo o neprekidnom stručnom usavršavanju ove institucije, potrebna je još veća politička posvećenost i podrška u njihovom radu.351

Izazovi:

Glavni izazovi kada govorimo o institucionalnim izvršnim kapacitetima, povezani su sa dve glavne institucije, Inspektoratom rada i sudovima. Sa jedne strane, Inspektorat rada treba da se podrži i osnaži kako u smislu broja osoblja tako i u stručnim kapacitetima. Sudovi, sa druge strane, treba da ubrzaju proces obrade predmeta pošto je dugo čekanje obeshrabrujuće za radnike i prijavljivanje slučajeva ovim organima. Štaviše, izazovi u ovom aspektu mogu izgledati na sledeći način:

- Povećavanje broja inspektora rada (razgovarati prethodno sa MMF-om sa koji-ma Kosovo ima sporazum o kontroli budžetskih rashoda.

- Neprekidno stručno usavršavanje osoblja Inspektorata rada;- Ubrzavanje žalbenih postupaka pri privrednom sudu i skraćenje vremena reša-

vanja sporova između poslodavaca i zaposlenih. - Stvaranje funkcionalnog sistema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radnom

mestu

2.3. Socijalnidijalog/Socijalnipartneri

Pravo udruživanja i organizovanja u sindikalne organizacije na Kosovu opšte je zaga-rantovano i važi u javnom i privatnom sektoru. Ovo je pravo uglavnom je zagaranto-vano Ustavom Republike Kosovo, (član 44, 2) koji predviđa “ Sloboda osnivanja sind-ikata i organizovanja radi zaštite interesa, je takođezagarantovana ”. Ovo pravo može se ograničiti posebnim zakonom za posebne kategorije zaposlenih” 352. Štaviše, opšta odredba o sindikalnom udruživanju predviđena je i zakonom o radu br. 03/L-212 (član 88) koji predviđa ”Zaposlenima i poslodavcima garantuje se sloboda organizovanja i de-lovanja, bez nepotrebnog zadiranja od strane bilo koje organizacije ili javnog organa ”.353

Na osnovu Ustava i Zakona o radu, usvojen je i poseban Zakon o sindikatima br. 04/-L-011. Ovaj zakon sadrži glavne odredbe o uređivanju sindikalne organizacije na Kosovu. Glavni cilj ovog zakona jeste zastupanje i zaštita ekonomskih, socijalnih i stručnih inte-resa zaposlenih koji proizilaze iz radnog odnosa i rada.

Odredbe o garantovanju sindikalnih prava takođe postoje u Zakonu o javnim službenici-ma, o Kosovskim bezbednosnim snagama i Kosovskoj policiji, sektorima u kojima se

351 Institut za napredne studije GAP, “Zakon o radu: šest meseci nakon stupanja na snagu”.352 Ustav Republike Kosovo.353 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.


sindikalna prava razliku u svojoj prirodi od onih koja su opšte uređena.

Dvostrani socijalni dijalog uređen je Zakonom o radu br. 03/L-212 (član 90), koji pred-viđa da organizacije ili njihovi predstavnici i zaposleni poslodavaca, organizacija ili nji-hovi predstavnici mogu sklopiti kolektivan sporazum na državnom nivou, na nivou ogranka i na nivou preduzeća. Kolektivan sporazum treba da bude u pismenoj formi i na utvrđeni vremenski period, maksimum 3 godine. Zakon o radu predviđa da Kolek-tivni sporazum ne treba da sadrži odredbe koje ograničavaju prava zaposlenih, iako su manje povoljne od onih predviđenih zakonom.354

Distribucija sindikata prilično je nejednoobrazna i efikasnost njihove organizacije raz-like se od sektora do sektora. Na centralnom nivou postoji samo jedna konfederacija, Unija nezavisnih sindikata Kosova (BSPK) u koju se stopila Konfederacija slobodnih sindikata Kosova (KSLK) koja je postojala kao samostalna konfederacija.355

Na nivou regiona, postoji 18 sindikata koji su registrovani pri nadležnim organima. Kriterijumi za prijem/priznavanje sindikata uređeni su Zakonom br. 04/L-110 o sind-ikatima. U skladu sa ovim zakonom (član 12), radničke organizacije (udruženja, savezi i konfederacije sindikata) podnose zahtev za priznanje odnosnom organu Ministarstva rada i socijalne zaštite kako bi ozvaničili nadležnost organizacije:

a. Kriterijumi za registraciju sindikalnog udruženja jesu da treba da ima najmanje 10 članova;

b. Savez sindikata može se registrovati ukoliko u svom sastavu ima barem 2 udruženja koja se bave sindikalnom delatnošću, istog ili sličnog članstva, koja podrazumeva najmanje 10% zaposlenih na nivou relevantnog sektora;

c. Konfederacija sindikata može se registrovati ukoliko u kontekstu svog rada, ima najmanje 2 delatnosti Sindikalnog saveza, čije članstvo sačinjava najmanje 10% zaposlenih na nivou zemlje.

Kada govorimo o organizacijama poslodavaca, takvih ima puno i prilično su raznovrsne. Imamo sektorska udruženja u kojima je članstvo sačinjeno od privrednih operatera koji deluju u određenim sektorima (npr. Udruženje prerađivača drveta, Udruženje informa-ciono-komunikacione tehnologije itd.), ili i opšte organizacije sa članstvom kao što su Privredna komora Kosova, Kosovski savez biznisa. Samo ove dve poslednje su zastu-pljene u Ekonomsko-socijalnom savetu i aktivan su deo socijalnog dijaloga.356

Socijalni tripartitni dijalog na Kosovu organizovan je putem Ekonomskog i socijalnog saveta, koji kao nezavisan tripartitni organ, predvodi konsultacije na nacionalnom nivou. Zakon o Ekonomsko-socijalnom savetu br. 04/L-008, uređuje i predviđa orga-nizaciju, delokrug, vidove rada i opšte funkcionisanje Ekonomsko-socijalnog saveta i

354 Ibid.355 Sekretarijat Ekonomsko-socijalnog saveta. April 2013. 356 Friedrich Ebert Stiftung. Annual Review of Labor Relations for Kosovo. 2011.


predviđa uslove i kriterijume za zastupanje socijalnih partnera u ovom tripartitnom or-ganu357. U skladu sa Zakonom o Ekonomsko-socijalnom savetu, EKS je glavni organ za socijalni tripartitni dijalog na nacionalnom nivou.

Radnički sindikati koji učestvuju u socijalnom tripartitnom dijalogu jesu Savez neza-visnih sindikata Kosova (BSPK) i Konfederacija slobodnih sindikata Kosova (KLSK),358

Organizacije poslodavaca koje učestvuju u socijalnom tripartitnom dijalogu Ekonoms-ko-socijalnog saveta jesu Privredna komora Kosova (OEK) i Kosovski savez biznisa (AKB). 359

Glavne oblasti koje socijalni tripartitni dijalog pokriva, odnosno ESS, predviđene su Zakonom o Ekonomskom i socijalnom savetu (član 9), u skladu sa kojim tripartitni so-cijalni dijalog treba da obuhvati: osnivanje, razvoj i unapređenje socijalnog dijaloga u Republici Kosovo; zakonske inicijative za izmenu ili dopunu i izdavanje zakonskih i podzakonskih akata u oblasti rada i zapošljavanja, socijalne zaštite i ekonomskih poli-tika uopšteno; razmatranje i ocenjivanje socijalnih politika i mera preduzetih kako bi se stvorila socijalna stabilnost u Republici Kosovo; promovisanje ideja za rešavanje socijal-nih pitanja i problema na Kosovu; politike koje promovišu zapošljavanje, smanjenje ne-zaposlenosti, konkurenciju, produktivnost rada, cene, plate i minimalni dohodak zapos-lenih u Republici Kosovo; razmatranje predloga zakona i podzakonskih akata u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite, kako bi se Vladi i Skupštini Republike Kosovo pružile preporuke; obezbeđivanje ocena i mišljenja upućenih odgovornim organima u vezi sa primenom primarnog i sekundarnog zakonodavstva u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite; ocena funkcionisanja rada u savetima preduzeća u privatnom i javnom sektoru i vidovi pravne organizacije ovih preduzeća; Pružanje i obezbeđivanje preporuka za sprečavanje i eliminisanje neformalnog tržišta rada u Republici Kosovo.

Glavni izazov koji preti socijalnom dijalogu na Kosovu jeste neefikasno funkcionisanje sindikalnih organizacija i dostojno zastupanje radničkih prava. Zastupljenost na nacio-nalnom nivou treba da se ozakoni novim procesom namenjenim organizacijama poslo-davaca i sindikata pošto je legitimnost jednog broja predstavnika dovedena u pitanje od strane velikog broja sindikalnih organizacija.

Široko rasprostranjena nezaposlenost u celoj zemlji još jedan je izazov koji otežava socijalni dijalog pošto izlaže radnike većem pritisku poslodavca. Realna moć organizacija poslodavaca u poređenju sa sindikatima u uslovima visoke nezaposlenosti umnogostručena je i može dovesti do dugoročnih posledica. Povećavanje efikasnosti Inspektorata rada i drugih institucionalnih mehanizama neophodno je za zaštitu zaposlenih.

Funkcionisanje sindikata u privatnom sektoru i neformalnost takođe su izazovi po is-

357 EuroFound. Industrial Relations in SEE. Kosovo Report. 2011.358 Ibid.359 Ibid.


tinski socijalni dijalog. Do danas, privatni sektor u potpunosti je bio nepokriven delat-nošću sindikata360 i isti nemaju mogućnost da poboljšaju stanje u ovom sektoru. Posle-dično, prekršaji nad zaposlenima u privatnom sektoru su se povećali.

Neformalnost je takođe veliki izazov na koji treba odgovoriti pošto direktno utiče na socijalni dijalog. Prema jednom broju ocena, oko 30% svih zaposlenih na Kosovu deo su neformalne privrede i nedostaje im i osnovna zaštita od strane poslodavca.361

Izazovi:

- Smanjenje/ublažavanje nezaposlenosti koja je najviša u Evropi;- Porast direktnih stranih investicija;- Strukturiranje socijalnog dijaloga u skladu sa konkretnim planom rada i pri-

oritetima socijalnih politika (Dugoročni plan rada ESS);- Osnaživanje inspektorata rada;- Povećanje budžeta za sprovođenje aktivnosti u oblasti socijalnog dijaloga- Poboljšavanje i produbljivanje pregovora sa socijalnim partnerima

2.4. Politikezapošljavanja

U okviru svojih odgovornosti, Ministarstvo rada i socijalne zaštite tako se bavi promo-visanjem efektivnog zapošljavanja nezaposlenih. Ove odgovornosti prenose se sa Odel-jenja rada i zapošljavanja na oba odseka u okviru ovog odeljenja (Odsek za stručno us-avršavanje koji ima 8 centara za stručno usavršavanje i Odsek za zapošljavanje kojima ima 7 regionalnih biroa za zapošljavanje i 23 opštinskih kancelarija za zapošljavanje).362

MRSZ je izradio i usvojio strategiju zapošljavanja za period od 2010-2012, Sektorsku strategiju za period od 2010-2012. i Strategiju stručnog usavršavanja za period od 2012-2014. Postoje i Akcioni planovi za primenu ovih strateških dokumenata. Strategija zapošljavanja za period od 2010-2012. ima za cilj da poveća stopu zaposlenosti poboljša-vajući investicionu klimu i smanjenjem troškova poslovanja kako bi se povećala brzina stvaranja radnih mesta, podsticanjem otvaranja novih poslovnih subjekata, podstican-jem otvaranja novih preduzeća, promovisanjem jake osnove za veći razvoj ljudskog ka-pitala formalnim obrazovanjem i sistemima za stručno usavršavanje, poboljšavanjem i funkcionisanjem tržišta rada putem boljih institucija na tržištu rada i više odgovara-jućim politikama i postupcima.363

Takođe, glavni cilj Sektorske strategije za period od 2010-2012. jeste povećavanje nivoa

360 Kosovo-An Annual Survey of Workers rights violations. ITUC. http://survey.ituc-csi.org/Kosovo.htm-l?lang=en#tabs-4.

361 Ibid.362 Lux Development. Feasbility Study for Establishing Mobile VTC in Remote and Rural Areas. 363 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.


zaposlenosti i podizanje stručnih sposobnosti, u zavisnosti od zahteva tržišta rada i za razvoj saradnje sa zemljama u regionu (članica EU i onih van EU) i povećavanje mo-gućnosti za zapošljavanje radne snage sa Kosova.364 Međutim, statistike o tržištu rada pokazuju da postoje negativni trendovi u zapošljavanju što dokazuju i ograničenja u aktuelnim politikama.

Jedna od najčešćih kritika sa kojima se suočava sistem za promovisanje zapošljavan-ja i stručnog usavršavanja obuhvata i nedostatak istinske saradnje između različitih odeljenja u okviru MRSZ-a i drugih resora. Jedna ocena projekta koje je izvršena 2008. godine, ocenjuje da je saradnja između odseka za rad i onog za stručno usavršavanje nedovoljna365. U istom izveštaju se ocenjuje da bi redovna saradnja između službi za zapošljavanje, poreske uprave i inspektorata za rad, bila adekvatan odgovor na borbu protiv neformalnog sektora366.

Jedan od glavnih izazova kada govorimo o radu i zapošljavanju jeste stvaranje novih radnih mesta. Strategije Ministarstva treba da se ocene ponovo pošto im vrlo ubrzo is-tiče mandat primene i treba izmeriti napredak koji je ostvaren u prethodnom periodu. Treba izraditi i propratiti novu strategiju i uzeti u obzir stvarnost na terenu.

Poboljšavanje sistema za upravljanje podacima i stvaranje tačnih statističkih podataka o zapošljavanju jesu neki od osnovnih kriterijuma za učešće u Evropskom socijalnom fondu. Kako bi bilo korisnik ovog fonda, Kosovo treba da pripremi strategiju i plan ben-eficija zasnovan na realnim potrebama.

Dugoročni i neprekidni izazovi na tržištu rada obuhvataju: nizak i spor ekonomski razvoj, visoku stopu nezaposlenosti među mladima, nedostatak ljudskih kapaciteta u SHPP, budžet ograničen na podržavanje aktivnih mera na tržištu rada, mala mogućnost da tržište samo stvori nova radna mesta.

Jedan od izazova pomenut u velikom broju analiza i strategija povezan je sa procesom decentralizacije i kapaciteta opštinskih organa da preuzmu obaveze koje su predviđene pružanjem ove usluge na lokalnom nivou —što bliže građanima. U tom smeru, kapac-iteti opštinskih institucija nedovoljni su i od 2010. godine kada je započeo ovaj proces, sistem je samo doživeo pogoršanje u svom kvalitetu.

2.4.1. Institucionalni okvir

Ministarstvo rada i socijalne zaštite u svojoj organizacionoj strukturi ima i Odeljenje za rad i zapošljavanje, u sklopu koga se nalaze Odsek za rad i zapošljavanje i Odsek za stručno usavršavanje.

364 Ibid.365 Final Report From the Evaluation of the On The Job Training Scheme supported by Lux-Development.366 Ibid.


Izrada politika za zapošljavanje vrši se od strane odeljenja za rad i zapošljavanje, odnos-no od strane Odseka za zapošljavanje na centralnom nivou.

Primena ovih politika za zapošljavanje odgovornost je Kancelarije za zapošljavanje koja upravlja regionalnim centrima za zapošljavanje na regionalnom nivou a ceo proces se odvija pod nadzorom i budnim okom Odeljenja za rad i zapošljavanje, odnosno Odseka za rad i zapošljavanje na centralnom nivou. U ovom trenutku, proces koordinacije poli-tika za zapošljavanje centralizovan je odozgo-naniže.

Odeljenje za rad i zapošljavanje sa Odsekom za zapošljavanje sastavljen je od 14 službe-nika na centralnom nivou. Od ovog broja, 2 zaposlena odgovorna su za izradu politika na centralnom nivou.

U skladu sa AU br. 08/2005 o organizaciji, sistematizaciji i upravljanju Ministarstvom rada i socijalne zaštite, Odeljenje za rad i zapošljavanje odgovoran je za:

a. Formulisanje, izradu i primenu politika za zapošljavanje, bez ikakve diskrimi-nacije,

b. Izradu i primenu strategije o zapošljavanju usvojenu od strane najviših nivoa,c. Upravljanje i nadzor zapošljavanja (regionalna služba za zapošljavanje, centri

za stručno usavršavanje i opštinski biroi za zapošljavanje),d. Izradu i primenu strategije za stručno usavršavanje, usvojenu od strane najviših

organa,e. Izradu i primenu potrebnog zakonodavstva u oblasti zapošljavanja.f. Obezbeđivanje tehničke pomoći i praćenje odseka u vezi sa primenom politika

za zapošljavanje,g. Upravljanje i nadzor obuka kako bi se osiguralo da su date dužnosti uspešno

ispunjene, h. Da obezbedi da su ponuđene usluge na raspolaganju na celoj teritoriji Kosova,i. Potpuna i delotvorna saradnja i komunikacija sa svim akterima koji se bave

radom i oblašću zapošljavanja,j. Održavanje redovnih kontakata sa donatorima u vezi sa dizajnom i primenom

lokalnih projekata u oblasti rada i zapošljavanja,k. Koordinacija i saradnja sa socijalnim partnerima za razvoj i promovisanje soci-

jalnog dijaloga na Kosovu, u skladu sa primarnim i sekundarnim zakonodavst-vom koje važi na ova pitanja.367

Jedan od najozbiljnijih izazova u poboljšanju funkcionisanja javnog sistema zapošlja-vanja i osposobljavanja radne snage da pronađe posao, povezan je sa usklađivanjem aktivnosti odnosnih institucija i sa planiranjem politika koje se zasnivaju na verodosto-jnim podacima o tržištu. Softver SIMP unapređen je uz podršku UNDP-a i marta 2013. godine ugrađen je u svim službama za zapošljavanje kako bi se isprobao. Osim regis-

367 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju


tracije tražilaca posla i digitalizacije podataka, novom SIMP-u dodati su novi moduli koji omogućuju registraciju pružalaca obuke i radnih mesta kao i poseban modul za ruč-no i automatsko posredovanje (job-matching). Takođe, tokom digitalizacije, prečišćeni su podaci i sistem će automatski učiniti pasivnim sva ona lica koja se ne prijave biroima za zapošljavanje u skladu sa zahtevima predviđenim uredbom.

Shodno tome, podaci na kojima se zasniva rad MRSZ-a su zastareli i često nisu i tačni. Štaviše, najveći broj nezaposlenih na Kosovu, ne prijavljuju se službama za zapošljavan-je, produbljujući na ovaj način još više problem sa podacima. Povrh toga, poslednji popis stanovništva izašao je sa stopom nezaposlenosti od preko 40%, MRSZ je evidentirao oko 257,070368 tražilaca posla, što podrazumeva samo 35-40% ukupnog broja nezaposlenih.

Prisnija saradnja između Odseka za zapošljavanje i Odseka za stručno usavršavanje takođe je neophodna. Isto važi i za saradnju sa drugim relevantnim institucijama kao što su poreska uprava i Inspektorat rada. Konkretno, izazovi po budućnost obuhvataju sledeće:

Izazovi:

- Stvaranje novih radnih mesta poboljšavajući klimu za bavljenje poslovnom delatnošću. Odgovarajući fiskalni paketi, borba proti korupcije i neformalnog tržišta, kao i olakšavanje postupaka i administrativnih poteškoća samo su neki od uslova koji treba da se ispune kako bi se povećale investicije i stvorila nova radna mesta.

- Povećavanje budžeta za aktivne mere na tržištu rada ostaje jedan od drugih izazova kada govorimo o radu i zapošljavanju;

- Funkcionalizacija softvera SIMP za registraciju i upravljanje podacima o tražio-cima posla i njihovo redovno ažuriranje;

- Poklapanje ponude i potražnje na tržištu rada - Opšti ekonomski razvoj- Istinska među-institucionalna saradnja u izradi i primeni politika za zapošlja-

vanje- Poboljšanje i povećavanje resursa (ljudskih i fizičkih) javnih službi za zapošlja-

vanje- Povećanje budžetske podrške za razvoj mehanizama za stručno usavršavanje - Jačanje odgovornosti i institucionalnog upravljanja - Priprema strateškog plana podobnosti za Evropski socijalni fond;- Poboljšavanje saradnje odseka MRSZ-a i različitih institucija.- Poboljšavanje statistika o radu i zapošljavanju i ugradnja mehanizama za

merenje uspeha;- Izrada plana beneficija iz Evropskog socijalnog fonda;- Izgradnja redovnih kanala komunikacije između relevantnih institucija (MTI,

MRSZ, Poreska uprava);- Izgradnja institucionalnih i ljudskih kapaciteta, posebno na lokalnom nivou;- Izrada politike za zaštitu od nezaposlenosti (pomoć za nezaposlene).

368 MRSZ. Informacije o tržištu rada na Kosovu - septembar 2012.


2.5. Socijalna inkluzija

2.5.1. 2.5.1.Socijalnainkluzijauopšteno

Siromaštvo je najveća socijalna opasnost koja preti marginalizovanim društvenim grupama. Sa najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi, opasnost od siromaštva i kra-jnjeg siromaštva na Kosovu prilično je evidentna. Siromaštvo na Kosovu definisano je koristeći metodu Troška za elementarne potrebe (Ravallion 1994). Linija siromaštva po-drazumeva količinu prehrambenih i neprehrambenih artikala. Linija krajnjeg siromašt-va utvrđuje se na ravnopravan način sa nivoom siromaštva u hrani, što znači da ukoliko je jedna porodica ekstremno siromašna, iznos kojim ona raspolaže niži je od prosečne potrošačke korpe369.

Jedna od najugroženijih grupa koja se suočava sa teškom socio-ekonomskom situaci-jom jeste zajednica RAE, koja pored najviše stope siromaštva i socijalne isključenosti, ima i prilično nizak obrazovni nivo i visok stepen nepismenosti, upravo zbog ranog napuštanja škole, posebno od strane devojčica koje u retkim navratima završavaju svoju školu370. Druge ugrožene grupe obuhvataju: decu, starce i porodice čiji doprinosi i pri-hodi ne ispunjavaju njihove životne potrebe. Kao ugrožena grupa jeste i kategorija lica sa invaliditetom, žena iz seoskih područja, domaćica i onih koje su nezaposlene duži vremenski period. Posledično, ove kategorije primorane su da napuste školu usled so-cio-ekonomskih uslova.

Glavne politike MRSZ-a jesu: zbrinjavanje napuštene dece, dece razvedenih roditelja, dece bez staranja, dece koja su zlostavljana i maltretirana, dece sa invaliditetom, deca na radu, deca koja su fizički zlostavljana i žrtve trgovine ljudima.

Još od 2000. godine, šema socijalne pomoći pomaže siromašnim porodicama, i pruža se u vidu socijalnih beneficija koje se isplaćuju svakog meseca u gotovini, izuzimanja od plaćanja računa za električnu energiju u utvrđenom iznosu, besplatne usluge zdravst-vene zaštite itd.

MRSZ je jedina institucija koja daje nadoknadu u gotovini određenim kategorijama obuhvaćenim zakonom. Ove šeme obuhvataju; šemu pomoći porodicama sa decom sa invaliditetom uzrasta od 1-18 godina, penziona šema koja obuhvata podršku za održa-vanje obuke o rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom. Sve ovo uređeno je posebnim zakonima za svaku kategoriju beneficija kao i zakonima o zasebnim socijal-nim uslugama.371

Koordinacija politika socijalne inkluzije na centralnom nivou, u većini slučajeva vrši se stvaranjem radnih grupa ili komisija, koje su ovlašćene da izrade dokumente politika,

369 Ibid.370 Kosovski centar za rodne studije. Indeks sigurnosti žena za 2011. za Kosovo.371 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.


strategija ili akcionih planova. I pored decentralizacije ovih politika na lokalnom nivou, još uvek nije obrazovan nijedan organ za koordinaciju na lokalnom nivou u vezi sa izradom politika socijalne inkluzije. Primena politika vrši se od strane institucija na lo-kalnom nivou (Opštinske direkcije za zdravlje i socijalnu zaštitu) i Odeljenja centralnog organa koji deluje na lokalnom ili regionalnom nivou.372 Još od decentralizacije ovih usluga na lokalnom nivou po načelu supsidijarnosti373, primećen je porast u broju ko-risnika različitih socijalnih šema, što povećava sumnju o lošem upravljanju i zloupotrebi ovih dužnosti od strane lokalnih službenika koji se bave upravljanjem ovim šemama nakon decentralizacije.

Osim javnih institucija, važnu ulogu odigrali su NVO-i koji se mogu podeliti u dve kat-egorije: (1) udruženja NVO-a koji su angažovani na pružanju socijalnih i porodičnih usluga podrškom donatora i koji su angažovani i za pružanje usluga od strane institucija (MRSZ i opštine) i (2) NVO-i koji štite i prate primenu zakonodavstva i socijalnih poli-tika inkluzije.

Uz podršku Evropske komisije i projekta koji su finansirali pod nazivom “Podrška EU upućena MRSZ-u” počeo je proces reforme u vezi sa prilagođavanjem i usklađivanjem početne i srednjeročne pomoći u oblasti socijalnih i društvenih usluga. Jedan od ciljeva koji je realizovan uz podršku ovog projekta jeste i izrada nacrta plana za primenu sek-torskih strategija, revizija šeme socijalne pomoći, razrada pet standarda socijalnih uslu-ga, priprema zakonskog okvira za licenciranje pružalaca socijalnih i porodičnih usluga kao i izgradnja kapaciteta 5 pilot opština za pripremu lokalnih razvojnih planova za pružanje socijalnih i porodičnih usluga. Nedostatak ekonomskih statistika onemoguća-va da se izvrši tačna procena aktuelne ekonomske i socijalne situacije.374

Periodično sakupljanje tačnih i verodostojnih ekonomskih i socijalnih pokazatelja veo-ma je veliki izazov u pružanju socijalnih usluga i planiranju preventivnih politika. Infor-macije sakupljene do danas su periodične i nedovoljne. Opšti statistički podaci proizašli iz popisa stanovništva održanog 2011. vidljivo poboljšavaju kvalitet informacija, među-tim nedostatak informacija iz prve ruke iz CSR-a u smislu ambijenta u kome deluju, barijera u izradi primenjivih planova. Jedna periodična studija za teritoriju koju pokriva CSR i periodično sakupljanje ovih informacija vidljivo bi poboljšali situaciju u ovom smislu.

Osnovna infrastruktura u javnim objektima za lica sa invaliditetom takođe je veliki iza-zov. I pored činjenice da zakoni to i garantuju, dobar deo javnih institucija ne pruža pristup licima sa invaliditetom. Ocenjuje se da negde samo oko 70% škola pruža pristup licima sa invaliditetom375.

372 Save the Children in Kosovo. Baseline Research on Inclusion.373 Osnovno načelo EU koje podrazumeva pružanje usluga na najviše odgovarajućem nivou i što bliže građ-

anima. 374 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.375 Save the Children in Kosovo. Baseline Research on Inclusion.


Deca koja rade takođe nailaze na veoma velike izazove u smislu njihove budućnosti. Eksploatacija dece kao prosjaka ili prodavaca cigareta povreda je osnovnih prava dece i istovremeno je u suprotnosti sa svim dokumentima EU o zaštiti ovih prava. Ogromna zarada koju ova deca zarađuju prosjačenjem ili prodajom na ulici stvorili su barijeru da se ovo pitanje reši posebnom socijalnom politikom. Kosovski budžet ne može da parira privlačnim finansijskim zaradama porodica čija deca rade na ulici kao meru za njihovo udaljavanje sa ulice. Nedostatak finansija takođe se smatra glavnim izazovom za obez-beđivanje pristupa javnim objektima lica sa invaliditetom i za periodično sakupljanje podataka. Isto takođe utiče i na nedostatak kvalifikovanih ljudskih resursa.

2.5.2. Lica sa invaliditetom

Lica sa invaliditetom uživaju posebno postupanje i brigu na Kosovu, što je zagaran-tovano Ustavom. Licima sa invaliditetom pruža se posebna zaštita na radnom mestu i privilegovani su u različitim društvenim sferama. Štaviše, Skupština Kosova je 2003. godine usvojila zakon o penzijama lica sa invaliditetom na Kosovu. Ovaj zakon pruža fi-nansijsku podršku nakon 65. godine starosti za ovu kategoriju društva i između ostalog pruža besplatne usluge javnog prevoza. Zakon takođe primorava javne administracije da izrade adekvatnu infrastrukturu koja olakšava pristup javnim prostorima. 376

U vezi sa penzijama lica sa invaliditetom, Zakon br. 2003/23 koji je stupio na snagu 01.01.2004, daje pravo na penziju licima sa potpuno ograničenom sposobnošću koja nisu u stanju da rade, od 18 do 65 godina. Kriterijumi kvalifikovanja za ovu naknadu pred-viđeni su zakonom. Sa druge strane, stalna lekarska komisija ocenjuje radnu sposob-nost. Nivo iznosa penzije za lica sa invaliditetom jednak je iznosu osnovne penzije koja u ovom trenutku iznosi 45 €. Ove penzije nisu oporezive.377

Pored finansijskih beneficija od gore pomenute šeme, lica sa invaliditetom takođe su korisnici usluga koje su im posebno namenjene a koje im pružaju javne institucije i/ili nevladine organizacije. U ovom kontekstu, postoje neke prosvetne ustanove za lica sa posebnim potrebama i u većini opština postoje i posebni razredi sa decu sa poseb-nim potrebama i njihovo uključivanje u formalni prosvetni sistem.378 Veliki broj NVO-a pruža usluge dnevnog boravka licima sa invaliditetom i druge usluge za ova lica i nji-hovu decu.

Kako bi odgovorile na probleme lica sa invaliditetom, različite nevladine organizacije neprekidno realizuju različite projekte, uključujući i kampanje za senzibilizaciju javnog mnjenja. Cilj ovih projekata jeste da se poveća opšta svest o pravima lica sa invalid-itetom i njihova integracija u društvu. Neke od najaktivnijih organizacija koje se bave ovim pitanjem jesu; Handikos, Klubi Dëshira, Qendra për Autizëm, Shoqata e të Ver-


377 Ibid.378 Save the Children in Kosovo. Baseline Research on Inclusion.


bërve, Green Club, Down Syndrome Kosova, itd. Jedan deo finansijskih sredstava za de-latnost ovih organizacija dolazi i u vidu vladinih subvencija kojima raspolaže MRSZ379.

Jedan od glavnih izazova kada govorimo o licima sa invaliditetom povezan je sa nji-hovim pristupom javnim institucijama i njihovom nezavisnom životu od porodice ili neprekidno staranje. Zapošljavanje lica sa invaliditetom takođe je problematično pošto je nivo nezaposlenosti u zemlji veoma visok a lica sa invaliditetom imaju vrlo puno po-teškoća da se zaposle.

Izazovi:

- Uspostavljanje sistema za registraciju i upravljanje listama lica sa invaliditetom;- Poboljšavanje infrastrukture za pristup lica sa invaliditetom;- Podizanje nivoa javnih usluga za lica sa invaliditetom, uključujući: školovanje,

savetovanje, zapošljavanje itd.

2.6. Socijalna zaštita

2.6.1. Opštasocijalnasituacija

Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi od kojeg je najveći deo ispod 35 godina starosti. Većina ovih lica su nezaposleni, što je uticalo na povećavanje trendova emi-gracije u razvijene zemlje. Siromaštvo, krajnje siromaštvo, rekordna nezaposlenost i ne-dostatak direktnih stranih investicija sagledani su kao glavni uzroci za teško socijalno stanje na Kosovu. Nizak nivo uključenosti žena na tržištu rada kao i mentalitet i kultura stanovništva takođe su neki od ključnih faktora za sadašnju socijalnu situaciju na Kos-ovu.380 U ovom kontekstu, napuštanje škole od strane devojčica na srednjim i visokim nivoima formalnog obrazovanja jedan je od najviše zabrinjavajućih pojava pošto im ona na samom startu onemogućava da se ravnopravno takmiče na tržištu rada.

Još jedan aspekat je kulturni i povezan je sa opštom socijalnom situacijom i posebno stanjem žena, povezan je sa praksama koje se primenjuju u podeli imovine (nasledstva) koje se i pored zakonskih odredbi koje predviđaju ravnopravnu podelu imovine između muških i ženski naslednika, u praksi ostaje samo u rukama muškaraca. 381

Skupština Kosova je u dvanaestogodišnjem periodu usvojila zakone koji se bave soci-jalnim pitanjima, među kojima se nalaze Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama, Zakon protiv diskriminacije, Zakon o bezbednosti na radu, Zakon o zdravlju zaposlenih i radnom okruženju. Takođe, međunarodne konvencije o zaštiti prava dece važe na Kos-ovu, i to posebno u centrima za socijalni rad.


380 Centar za rodne studije. Indeks bezbednosti žena za Kosovo za 2011.381 Ibid.


Centri za socijalni rad pružaju mnogobrojne usluge čiji je glavni cilj razmatranje socijal-nih predmeta siročadi i dece sa invaliditetom. Štaviše, centri pružaju socijalnu pomoć maloletnim delinkventima i bave se predmetima brakova među maloletnicima. Takođe, kod lica starijih od 65 godina starosti koja su napuštena od strane svojih porodica, centar za socijalni rad pruža socijalnu pomoć obezbeđujući im smeštaj i druge potrepštine.382 Još od 2010. godine kada su decentralizovane socijalne službe sa centralnog na loka-lni nivo i upravljanje CSR-ima preneto na opštinske direktore za zdravstvo i socijalnu zaštitu, primećeni su mnogobrojni nedostaci. Isti su preuzeli odgovornost za upravljanje CSR-ima a da nisu imali osnovno znanje o njihovom funkcionisanju.383

2.6.1.1. Faktori od uticaja na socijalnu zaštitu

Glavni faktor koji vrši uticaj u najvećoj meri na socijalnu zaštitu jeste primena odgovara-jućih politika koje nude socijalnu zaštitu različitim ugroženim kategorijama društva. U ovom trenutku, Kosovo ima prilično nerazvijenu šemu socijalne zaštite, u kojoj još uvek nije uređeno pitanje zaštite od nezaposlenosti, dečjih dodataka, zdravstvenog osiguran-ja i puno drugih socijalnih usluga koje u zemljama EU pružaju javne institucije. Socijalna šema na Kosovu izrađena je tako da socijalnu pomoć primaju dve kategorije društva:

Prva kategorija obuhvata domaćinstva u kojima nijedan član porodice ne radi i jedino lice koje je radno sposobno brine o jednoj osobi od preko 65 godina starosti. Sa druge strane, druga kategorija obuhvata domaćinstva u kojima nijedan član porodice ne radi i brinu se o detetu ispod 5 godina, i prosečan iznos koji se pruža po domaćinstvu iznosi 52 evra384.

Treća kategorija štićenika jesu ratni invalidi i njihove porodice i ova posebna kategorija ima određena dodatna prava u poređenju sa drugim delom stanovništva.

Faktori koji utiču u najvećoj meri na sposobnost javnih institucija da pruže socijalnu zaštitu ugroženim kategorijama prisno je povezano sa budžetskim ograničenjima vlade. Socijalne šeme svetski su poznate kao veoma skupe da se organizuju i drže u funkciji i siromašne zemlje kao što je Kosovo imaju mnogobrojne poteškoće i u slučajevima kada postoji volja za delovanjem.

U nedostatku finansijskih i ne-finansijskih beneficija za ugrožene kategorije, jedan deo tereta pada na društvo i socijalne strukture kao što su porodica i pleme i ove socijalne mreže obično uzimaju pod staranje lica koja trebaju socijalnu zaštitu. Veoma značajnu ulogu u tom smeru odigrala je i dijaspora koja neprekidno šalje novac svojim rođacima. Prema jednoj studiji koju je sproveo UNDP, oko 20% porodica redovno dobija doznake koje u proseku dostižu vrednost od oko 450 miliona evra godišnje, sačinjavajući ovako


383 CDF. Ocena kapaciteta za pružanje socijalnih usluga u Đakovici i Štimlju.384 Social protection and social inclusion in Kosovo, European Commission.


oko 11% kosovskog BDP-a. Ove iznose uglavnom koriste porodice korisnika za osnovne artikle u domaćinstvu kao što su hrana, sredstva za higijenu i školovanje dece. 385

2.6.2. PregledsistemasocijalnezaštitenaKosovu

Socijalna zaštita na Kosovu još uvek je prilično nerazvijena i glavni izazovi za poboljša-vanje aktuelnog stanja propraćeni su visokim troškovima funkcionisanja šema socijalne zaštite. Socijalne opasnosti od kojih su građani Kosova zaštićeni obuhvataju sledeće:

- Bolest. Odredba u zakonu o radu koja garantuje do 20 radnih dana besplatnog bolovanja,

- Porodiljsko odsustvo. Zakon o radu garantuje porodiljsko odsustvo do 12 meseci,- Invalidnost/Nesposobnost za rad. Zakon br. 2003/23 pruža penzije licima sa

potpunom invalidnošću koja nisu u stanju da rade, starosna dob 18 do 65 godi-na,

- Starosna dob. Osnovna penzija, penzijski doprinosi i dopunska penzija tri su stuba penzija koje pokrivaju opasnost starosne dobi na Kosovu i koje se uređuju Zakonom 2005/20,

- Opstanak/Smrt. Naslednik ima pravo na korišćenje šema penzijske štednje i penzija KBS-a,

- Povrede na radu i oboljenja zbog bavljenja profesijom. Lekarski troškovi, ne-plaćeno odsustvo, novčana kazna za poslodavce koji ne pružaju odgovarajuće uslove za rad,

- Porodične beneficije. Zaštita dece sa posebnim potrebama bez roditeljskog staranja, stambeni smeštaj, smeštaj u porodice rođaka, smeštaj u alternativne porodice,

- Siromaštvo. Socijalna pomoć daje se svim siromašnim domaćinstvima koja is-punjavaju kriterijume predviđene zakonom .

- Dugoročno zbrinjavanje. Boravak u institucijama kao što su Starački dom u Priš-tini, Specijalni institut u Štimlju i 9 domova u zajednici (dva u Štimlju, Uroševac, Dečani, Vučitrn, Kamenica, Gračanica, Gurakovac kod Istoka i Srbica), starci, deca i odrasli sa invaliditetom dobijaju 24-časovnu uslugu u smeštaj.

- Stambeno zbrinjavanje. Stambeni objekti za siromašne potpadaju pod na-dležnost opština.

U šemi socijalne zaštite na Kosovu u potpunosti nedostaje zdravstvena zaštita /zdravst-veno osiguranje i zaštita od nezaposlenosti. Ove dve opasnosti do danas nisu bile pred-met rada upravo zbog velikog troška njihove primene.

Takođe, primena politika za suzbijanje prinudnog rada dece izazov je po sebi koji zahte-va veoma skupo rešenje.

385 UNDP Remittances Study. www.kosovo.undp.org.


Izazovi:

- Nedovoljni istraživački i analitički podaci u oblasti socijalne zaštite - Poteškoće u praktičnoj primeni zakonodavstva u oblasti socijalne zaštite, za

borbu protiv diskriminacije, ravnopravne mogućnosti i socijalnu inkluziju - Nedostatak podzakonskih akata o ostvarivanju nekolicine prava zagaranto-

vanih zakonom koja treba da se primene od strane resornih ministarstava - Nedostaje socijalni paket za zdravstvenu zaštitu ugroženih grupa - Nedostatak zakona o statusu i pravima paraplegičara i tetraplegičara - Mogućnost za obrazovanje grupe za praćenje primene sektorskih strategija u

oblasti socijalne zaštite, borbe protiv diskriminacije, ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

- Poteškoće u funkcionalizaciji decentralizacije socijalnih službi za zaštitu ugroženih grupa

- Nedovoljna koordinacija institucija koje se bave oblašću socijalne zaštite, borbe protiv diskriminacije, ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

- Nedostatak jedinstvenog državnog zakona za funkcionalizaciju, finansiranje NVO-a koji se bave oblašću socijalne zaštite

- Nedostatak tela za koordinaciju NVO-a koje se bavi oblašću socijalne zaštite i ugroženih grupa

- Licenciranje NVO-a za pružanje posebnih usluga u oblasti socijalne zaštite, bor-be protiv diskriminacije, ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

- Nedostatak integrisane baze podataka za međusektorsku saradnju u oblasti so-cijalne zaštite

2.6.3. Penzije

Nakon poslednjeg rata na Kosovu, penzioni sistem promenjen je sa takozvanog sistema Pay as You Go, koji je primenjivan u bivšoj Jugoslaviji na sistem sa tri stuba. Ovi stubovi sačinjeni su od sledećih:

Prvi stub obuhvata šemu penzija finansiranih iz državnog budžeta:

a. Osnovne penzije koje obuhvataju celokupno kosovsko stanovništvo od 65. go-dine pa nadalje.

b. Penzija koja se zasniva na doprinosu i starosnoj dobi i obuhvata penzionere sa više od 65 godina starosti. Ista se zasniva na plaćanju doprinosa iz bivšeg pen-zijskog sistema za lica sa više od 15 godina radnog staža.

c. Penzije za lica sa invaliditetom.d. Prevremene penzije rudara kompleksa Trepča.e. Penzije bivših pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK).f. Primena međunarodnih konvencija o ličnim i invalidskim penzijama na osnovu

sporazuma sa bivšom SFRJ i zemljama potpisnicama, koje se delimično primen-juju u cilju obnavljanja novih sporazuma sa Republikom Kosovo.


Drugi stub:

a. Obuhvata penzijsku štednju na individualnim računima koja je bila obavezna za sve zaposlene, starije od 18 godina, koji rade na Kosovu, na osnovu učešća doprinosima od 5% bruto plata zaposlenih, 5% od strane poslodavca i dobiti na investiciju (individualna kapitalna štednja). Ono što je prednost ovog sistema jeste da zaposleni preuzimaju ličnu odgovornost za penzijsku štednju.

b. Penzijskom štednjom upravlja nezavisna institucija, Fond za penzijsku štednju Kosova (TKPK) koji je odgovoran za odluke u vezi sa ulaganjem ovih sredstava i izdavanje individualnih računa. TRUST je licenciran i istim upravlja Centralna banka Kosova (CBK). Bord TKPK-a imenuje Skupština Kosova.

Treći stub:

a. Sistem dopunskih penzija (dobrovoljan dodatak) podstaknut poreskim olakši-cama države.

b. Privatna dobrovoljna penzijska šema koju može obrazovati poslodavac, kao nešto što će biti od koristi njegovim zaposlenima, od njihovih penzijskih dopri-nosa.

c. Treći stub obuhvata formalne zaposlene i samo-zaposlene.d. Dopunski sistem koji u ovom trenutku funkcioniše na tržištu jeste Slove-

načko-kosovski fond.386

Jedan od najvećih izazova kada govorimo o penzijskom sistemu jeste prenos benefi-cija stečenih radom u drugim zemljama. Iz razloga što ne postoje sporazumi sa EU o prenosu penzija kosovskih državljana, puno građana koji su stekli pravo na penziju u zemljama EU već dugi niz godina, to pravo ne mogu i da ostvare.

Još jedan izazov koji pripada oblasti penzija jeste izazov ostvarivanja prava na penziju od rada aktivnih penzionera koji su ostvarivali ovo pravo u prošlom sistemu. Kada se promenio penzijski sistem sa sistema Pay as You Go na sistem sačinjen od tri stuba, pra-vo ove kategorije ostvareno radom nije uzeto u obzir. Prava stečena radom su neotuđiva u skladu sa zakonodavstvom EU.

2.7. Borbaprotivdiskriminacijeiravnopravnemogućnosti

2.7.1. Zabrana diskriminacije

Zakon protiv diskriminacije zabranjuje svaki vid diskriminacije i promoviše podjednaka prava svih građana Kosova. Zakon protiv diskriminacije zasnovan je na nekoliko načela kojima se suzbija diskriminacija svakog građanina u javnoj i privatnoj sferi, bez obzira



na starosnu dob, rasu, pol, mentalne sposobnosti, seksualnu usmerenost, veroispovest itd. Štaviše, svrha ovog zakona jeste da se izgradi demokratsko i tolerantno društvo u kome postoji međuetnička tolerancija.387

Takođe, Ustav zemlje garantuje direktnu primenu velikog broja međunarodnih kon-vencija, uključujući: Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima; Evropsku konvenci-ju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njene protokole; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i njegove protokole; Konvenciju o eliminisanju svih oblika rasne diskriminacije; Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena; Konvenciju o pravima deteta.388

Zakon o rodnoj ravnopravnosti takođe garantuje nediskriminaciju na osnovu pola. Šta-više, kosovsko zakonodavstvo pruža povoljne uslove za marginalizovane grupe i nacio-nalne manjine. Zastupljenost koja je zagarantovana na svim nivoima upravljanja žena sa najmanje 30% kao i kvota zastupljenosti za nacionalne manjine jesu neki od mehaniza-ma koji se primenjuju kako bi se favorizovale marginalizovane grupe.389

I pored veoma naprednih zakona koji štite građane od svakog oblika diskriminacije, njihova primena u praksi okarakterisana je prilično problematičnom. Veliki broj NVO-a koja se zalažu za ljudska prava ukazala su na povredu zakona protiv diskriminacije i na poteškoće sa kojima se suočavaju neke od marginalizovanih grupa u društvu. Kao primer ovih kritika služi Izveštaj o praćenju primene Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) na Kosovu u kome se zaključuje: ‘Iako je na Kos-ovu izrađen niz zakona i strategija za zaštitu ljudskih prava i sloboda žena i devojčica, najveći problem leži u njihovom primeni”390.

Neki od glavnih izazova u eliminisanju diskriminatornih praksi jeste i jačanje institucio-nalnih mehanizama i podsticanje prijavljivanja slučajeva diskriminacije. Često su NVO-i istakli da diskriminacija izvire iz kulture i zaostalih tradicija jednog naglašenog dela stanovništva, međutim zapravo, politička volja i institucionalna podrška da se zaustavi diskriminacija od ključnog su značaja da se odgovori na ovo pitanje.

Jedno od “najžustrijih” pitanja koje je povezano sa diskriminacijom koja se desila pos-lednjih godina jeste pitanje prava na veroispovest, gde su neke frakcije islamske zajed-nice protestvovale zalažući se za pravo da devojčice nose maramu u školi (pravo da se pokriju). Ova društvena debata još uvek je u toku i društvo je prilično polarizovano između onih koji smatraju da dozvoljavanje nošenje marama u školama predstavlja gu-bitak za laičku državu dok postoje oni glasovi koji ističu da nedozvoljavanje krši njihova ustavna prava.


388 Centar za rodne studije. Indeks bezbednosti žena za Kosovo 2011.389 Agencija za rodnu ravnopravnost Kosova.390 Centar za rodne studije. Izveštaj o praćenju primene Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije

žena (CEDAW) na Kosovu. 2008.


Izazovi:

- Nediskriminacija u pravu na nasledstvo roditelja;- Nediskriminacija na tržištu rada;- Nediskriminacija na rodnoj osnovi i na osnovu seksualne usmerenosti;- Verska i etnička nediskriminacija;

2.7.2. Podjednakopostupanjepremaženamaimuškarcima

I pored činjenice da na Kosovu postoje zakonski mehanizmi koji ne dozvoljavaju nika-kav vid diskriminacije, različiti izvori tvrde da postoje povrede zakona o rodnoj ravno-pravnosti i drugih zakona. Uključenost žena u obrazovanje, tržište rada i upravljanje još uvek je na nižem nivou u odnosu na učešće muškaraca. Sve dok zakoni na snazi garan-tuju potpunu ravnopravnost među oba pola, prakse na terenu ukazuju na ne tako dobre trendove. Organizacije građanskog društva često su ukazale na neprimenjivanje zakona o rodnoj ravnopravnosti na visokim nivoima upravljanja i na nizak nivo učešća žena na tržištu rada. Zakon o radu veruje se da je imao negativan efekat na zapošljavanje žena, posebno u privatnom sektoru. 391

Iako funkcija predsednika pripada jednoj ženi, drugi deo izvršne vlasti sastavljen je od premijera i rodnog bilansa ministara od kojih su 2 žene i 17 muškaraca. Štaviše, samo 1 od 30 zamenika ministara je žena. Fenomen nezastupljenosti na nivoima odlučivanja prisutan je i na opštinskom nivou. Nema nijedne žene na funkciji predsednika opštine ili predsednika skupštine opštine.

Jedan ključan aspekat za koji su se NVO-i zalagali u velikom broju slučajeva povezan je sa rodnim budžetiranjem, u kojima bi se, pored osnovnog planiranja politika i njihove primene, izvršila i analiza rodnog uticaja i izdvojio bi se budžet za postizanje istog efek-ta i kod žena i kod muškaraca. NVO-i ovo smatraju najboljim i najbržim načinom da se postignu željeni uspesi u vezi sa podjednakim postupanjem prema oba pola.

Podjednako postupanje prema ženama i muškarcima mnogo više je izazov borbe protiv zaostalog mentaliteta nego što je izazov poboljšavanja zakonske infrastrukture. Iako su zakoni na snazi uglavnom dobri, mehanizmi za njihovu primenu prilično su nerazvije-ni. Sa druge strane, zaostala tradicija sagledava se kao ključni faktor za diskriminaciju u porodici, školi, na radnom mestu i kada govorimo o imovinskim pravima. Konkretno, izazovi ravnopravnog postupanja obuhvataju sledeće:

391 Američka privredna komora na Kosovu. Position Paper on the Maternity Leave Provision of Law on La-bour. Problems and Possible Solutions.


Izazovi:

- Potpuna primena postojećih zakona o rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv diskriminacije;

- Podizanje svesti javnosti o značaju podjednakog postupanja u svim životnim sferama;

- Dopuna zakonodavstva o planiranju budžeta kako bi se uzeo u obzir rodni as-pekat budžetiranja;

- Podizanje mehanizama za afirmativno delovanje prema marginalizovanim grupama kako bi se postigla ravnopravnost među polovima;

3. Izazovizapošljavanjaisocijalnepolitikeubuduće

Izazovi zemalja koje teže potpunom članstvu u EU (uključujući i Kosovo) prisno su pov-ezani sa transformacijom privrede/tržišta kao posledica ovih transformacija. Izazovi uglavnom proizilaze iz veće složenosti organizacije tržišta međutim i iz potrebe da se ove politike usklade sa politikama drugih zemalja EU. Pored gore navedenih izazova za svaki aspekat socijalne sigurnosti, kao konkretne opšte izazove koje je identifikovao EU za zemlje koje teže potpunom članstvu, možemo izdvojiti sledeće:

- Povećati stepen zaposlenosti, koji je obično u ovim zemljama ispod proseka EU i niži nego Lisabonski ciljevi;

- Povećati ponudu za radna mesta, pošto je tranzicija dovela do značajnog povlačenja sa tržišta rada;

- Podržati restrukturiranje privede aktivnim merama na tržištu koje omogućava-ju zaposlenima da se prilagode ekonomskim promenama i da privredu u padu preobrate u modernu industriju;

- Poboljšavanje nivoa sposobnosti radne snage kako bi se povećala produktivnost i konkurentnost;392

Na osnovu ovakve definicije izazova, EU ih je pretočio u akcione oblasti za zemlje koje teže članstvu. Ove akcione oblasti definisane su na sledeći način:

- Unapređenje rada razvojem platnog sistema i oslobađanjem od plaćanja poreza; - Ulaganje u ljudske resurse i odgovor na praznine u veštinama, reformisanjem

prosvetnog i sistema za celoživotno učenje; - Mogućnosti javnih službi za zapošljavanje, koje su od presudne važnosti u peri-

odu ekonomskog restrukturiranja i tranzicije, i koje treba da budu efektivne;- Promovisanje pristupa proaktivnije i preventivnije uloge u donošenju politika; - Obezbeđivanje socijalne kohezije integrisanjem etničkih manjina, od kojih je

većina u najnepovoljnijem položaju na tržištu rada, a neki, posebno Romi, su izloženi velikoj opasnosti socijalne isključenosti i siromaštva;

- Modernizacija tržišta rada aktivnim doprinosom socijalnih partnera, posebno u vezi sa organizovanjem rada, uslovima rada, fleksibilnošću i bezbednošću;

- Promovisanje rodne ravnopravnosti na tržištu rada u zemljama kandidatkinja-

392 Direkcija za rad, socijalna pitanja i inkluziju. http://ec.europa.eu/social/home.jsp?langId=en


ma, u kojima postoje visoki stepeni rodne diskriminacije; - Osnaživanje neophodnih administrativnih kapaciteta za razvoj i primenu poli-

tika rada i zapošljavanja, koje su sastavni deo sveobuhvatne ekonomske strate-gije, sa posebnim akcentom na pripremama za primenu Evropskog socijalnog fonda (ESF);

- Obezbeđivanje izvora o politikama zapošljavanja, uključujući investicije u ljud-ski kapital i socijalnu infrastrukturu.393

393 Ibid.


4. Glavnizaključcioradu,zapošljavanjuisocijalnimpolitikama

Zakon o Radu, Zdravlje i Bezbednost na Radu i Socijalni Dijalog

Prednosti Preporuke za iskorišća-vanje prednosti Slabosti Preporuke za eliminisanje

slabosti

Zakonski okvir koji uređu-je oblast rada

Primena postojećeg za-konodavstva u praksi

Nepotpuna primena zakono-davstva u praksi

Osnaživanje institucija koje nadgledaju primenu zakono-davstva

Zakon o radu sa glavnim načelima Acquis EU

Nastavak uključivanja drugih direktiva EU u zakon o radu

Nedovoljan broj inspektora rada

Potpuno obezbeđivanje budžeta za primenu zakono-davstva i podizanje institucio-nalne odgovornosti

Mehanizmi za nadzor primene zakonskog okvira

Podizanje ljudskih, pro-fesionalnih i logističkih kapaciteta

Zakon o javnim službenici-ma treba da se uskladi sa Zakonom o radu

Prenošenje Direktive EU 89/391 o zdravlju i bez-bednosti na radu

Usvajanje zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

Nedovoljno informisanje zaposlenih o zakonodavstvu na snazi

Blagovremeno i objektivno in-formisanje od strane sindikata i poslodavaca o zakonodavst-vu na snazi

Rad dece uređen zakon-skim aktima

Uključivanje direktiva o preciziranju radnog doba

Neprekidno usavršavanje poslodavaca i zaposlenih

Funkcionalni nacionalni i lokalni odbori za spreča-vanje teškog rada dece

Stvaranje tehničkih i budžetskih uslova za rad odbora

Neefikasnost sudova Osnivanje sudova za sporove iz radnog odnosa

Nastavak izrade politika za sprečavanje rada dece

Nepostojanje fonda za zdravstveno osiguranje

Stvaranje fonda za zdravstve-no osiguranje

Ekonomsko-socijalni savet funkcionalan

Potpuna primena Zakona o Ekonomsko-socijalnom savetu

Nepostojanje funkcionalnog sistema iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Informisanje zaposlenih o opasnostima na radnom mestu od strane poslodavaca

Neprekidni pregovori socijalnih partnera

Izrada strategije o pregov-orima

Obezbeđivanje budžeta za zaštitu zaposlenih

Izrada opšteg kolektivnog sporazuma

Potpisivanje opšteg kolek-tivnog sporazuma Inspekcije u smislu rada dece Uključivanje međunarodne

konvencije o pravima deteta

Obrazovanje pet stalnih profesionalnih komisija ESS-a

Obezbeđivanje budžeta za funkcionalizaciju ovih komisija

Veliko krajnje siromaštvo i nezaposlenost

Nepostojanje zakona o zaštiti prava deteta (kao što je to slučaj u zemljama u regionu)

Brzo usvajanje zakona o zaštiti prava deteta

Ograničena finansijska sredstva za sprovođenje aktivnosti u oblasti socijalnog dijaloga

Obezbeđivanje budžeta za rad ESS-a

Nizak nivo pregovora među socijalnim partnerima

Sprečavanje sindikalnog organizovanja od strane poslodavaca

Pružanje neophodnih uslova za rad sindikata od strane poslodavca na osnovu zakona


Socijalna Inkluzija i Zaštita, Borba Protiv Diskriminacije i Ravnopravne Mogućnosti


slabosti

Postoji zakonski okvir o socijalnoj zaštiti, zaštiti od diskriminacije i ravno-pravnim mogućnostima i socijalnoj inkluziji

Iskoristiti postojeći za-konski okvir za primenu zakona u praksi

Istraživački i analitički podaci nedovoljni za oblast socijalne zaštite

Sprovesti analize i istraživanja u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Postoje socijalne strate-gije za socijalnu zaštitu, zaštitu od diskriminacije i ravnopravne mogućnosti i socijalnu inkluziju

Primeniti sektorske strate-gije u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskrim-inacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Poteškoće u praktičnoj primeni zakonodavstva u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Revizija zakonodavstva sa ciljem eliminisanja identifiko-vanih slabosti

Iskorišćavanje strategija za unapređivanje saradnje između vladinog i nevla-dinog sektora

Nedostatak podzakonskih akata o ostvarivanju nekih prava zagarantovanih za-konom koja treba da primene resorna ministarstva

Upotpuniti podzakonske akte sa ciljem bolje primene zakona

Postoje javne instituci-je za socijalnu zaštitu, zaštitu od diskriminacije i ravnopravne mogućnosti i socijalnu inkluziju

Iskoristiti institucionalnu mrežu da se obezbedi sve-obuhvatnost u socijalnoj zaštiti, zaštiti od diskrim-inacije i ravnopravne mogućnosti i socijalnu inkluziju

Nedostaje socijalni paket za zdravstvenu zaštitu ugroženih grupa

Obezbediti socijalni paket koji obezbeđuje pomoćnu opremu, medikamente i rehabilitaciju

Postoje NVO-i koji po-državaju javne institucije u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Unapređenje saradn-je između vladinog i nevladinog sektora u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Nedostatak zakona o statusu i pravima paraplegičara i tretraplegičara

Usvojiti zakon koji uređuje status paraplegičara i tretra-plegičara

Iskorišćavanje NVO-a kako bi se podržalo pružanje usluga, podi-zanje stručnih kapaciteta, zalaganje itd.

Nedostatak grupe za praćen-je primene sektorske strate-gije u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Stvoriti grupu za praćenje sektorskih strategija u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Postojanje baze podataka na sektorskoj osnovi za socijalnu zaštitu i ugrožene grupe

Iskoristiti postojeću bazu podataka u cilju stvaranja integrisane baze u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i rav-nopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Poteškoće u funkcionalizaciji decentralizacije socijalnih službi za zaštitu ugroženih grupa

Podići kapacitete na lokalnom nivou za ispunjavanje zakon-skih obaveza u odnosnim oblastima

Upotpuniti potrebno stručno osoblje za izvršavanje odgovornosti proizašlih iz decentralizacije usluga

Nedovoljna koordinacija institucija koje se bave oblašću socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Unaprediti koordinaciju na horizontalnom i vertikalnom nivou i obezbediti održivost njihove funkcionalizacije


Nedostatak jedinstvenog državnog zakona o funk-cionalizaciji, funkcionisanju NVO-a koji se bave oblašću socijalne zaštite

Usvojiti zakon o statusu NVO-a koji pružaju usluge u ovoj oblasti

Nedostatak tela za koordi-naciju NVO-a koji se bavi oblašću socijalne zaštite i zaštite ugroženih grupa

Obrazovati koordinacio-no telo NVO-a sa ciljem koordinacije i odgovora na njihove zahteve u odnosnim oblastima

Licenciranje NVO-a za pružanje posebnih usluga u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije i ravnopravnih mogućnosti i socijalne inkluzije

Sprovesti licenciranje NVO-a koji pružaju određene usluge

Nedostatak integrisane baze podataka o među-sektorskoj saradnji u oblasti socijalne zaštite

Napraviti integrisanu bazu podataka sa ciljem razmene informacija u oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskrim-inacije i ravnopravnih mo-gućnosti i socijalne inkluzije

Politike Zapošljavanja


slabosti

Mlada populacija i sprem-na za rad

Planiranje, upravljanje i iskorišćavanje profesio-nalnih kadrova Neusklađenost između

ponude i potražnje na tržištu rada (veštine i sposobnosti)

Neprekidne studije o tržišnim potrebama

Kvalitetno obrazovanje i usavršavanje u skladu sa potrebama tržišta rada

Obuka i usavršavanje utvrđe-no potražnjom na tržištu

Mehanizmi stručnog usavršavanja u razvoju i širenju

Širenje i razvoj stručnog usavršavanja programima Nizak nivo ekonomskog

razvoja

Veća među-ministarska koordinacija ekonomskog razvoja i povećavanja nivoa zaposlenosti

Stvaranje fonda za podsti-canje zaposlenosti

Uključivanje sektorskih udruženja u razvojne politike

Izrađena strateška doku-menta o zapošljavanju

Primena akcionih planova u skladu sa strateškim dokumentima

Visoki stepen neformalnosti

Jačanje mehanizama za borbu protiv neformalnosti (porast broja osoblja, obuka itd.)

Ljudski resursi i infras-truktura javnih službi za zapošljavanje i Centara za stručno usavršavanje unapređeni

Efikasno korišćenje ljudskih i infrastrukturnih resursa SZZ i CSU u poli-tikama zapošljavanja

Podizanje svesti javnosti o negativnim efektima nefor-malnosti

Stvorena baza podataka (SIMP)

Unapređivanje baze podataka (SIMP & SMP) i stvaranje jedinstvenog sistema podataka

Nedovoljna među-institucio-nalna saradnja za izradu i primenu politika zapošlja-vanja

Podizanje među-ministarske saradnje u širenju i primeni politika i mehanizama stručnog usavršavanja


Poboljšana klima za bavljenje poslovnom delat-nošću i podsticanje razvoja MSP-a

Efikasna veza meh-anizama za stručno usavršavanje sa privatnim sektorom Nedostatak investicija

Proširenje i obezbeđivanje un-utrašnjih i spoljnih investicija

Zakonska infrastruktura

Potpuna i efikasna prime-na postojećih zakona

Podsticanje investicija po-boljšavanjem klime bavljenja poslovnom delatnošću

Popunjavanje i poboljša-vanje zakonske infrastruk-ture Nedostatak resursa (ljudskih,

fizičkih itd.) javnih službi za zapošljavanje

Podizanje i racionalno iskorišćavanje profesionalnih ljudskih resursa

Podržavanje aktivnih politika rada od strane donatora

Koordinacija i racionalno iskorišćavanje u cilju neprekidnog razvoja MAP

Poboljšanje i održavanje fizičke opreme i infrastrukture

Priprema za korišćenje Evropskog socijalnog fonda

Ograničeno korišćenje SIMP-a i nedostatak sistema za sakupljanje podataka o tržištu rada (SITP)

Unapređenje i funkciona-lizacija SIMP-a i stvaranje SITP-a

Nedostatak budžetske po-drške za razvoj mehanizama za stručno usavršavanje

Eksponencijalni rast budžeta za mehanizme stručnog usavršavanja

Nedostatak odgovornosti i institucionalnog upravljanja

Razvoj pokazatelja učinka na svim nivoima i funkcijama

Jačanje mehanizma kontrole osoblja


Poglavlje IV – Zdravstvene Politike

1. Politike EU u oblasti zdravstva

Politike zdravstva u Evropskoj uniji smatraju se politikama u kojima države članice imaju široku samostalnost u odlučivanju na osnovu ekonomskih i socijalnih uslova u njihovim zemljama. Sa druge strane, organizacija i upravljanje zdravstvenim sistemima ostaje pod odgovornošću individualnih država. EU ih potpomaže odgovorom na zajed-ničke probleme država članica u oblasti javnog zdravlja.

Imati dobro zdravlje jedan je od glavnih prioriteta građana Evrope. Evropska unija (EU) pokušava da postigne najviši nivo zdravstvene zaštite svim evropskim politikama i ak-tivnostima, u skladu sa članom 168 Povelje o funkcionisanju Evropske unije. U konkret-nom smislu, evropska politika u domenu zdravstvenih pitanja ima za cilj da poboljša javno zdravlje, preventivu bolesti i opasnosti od bolesti (uključujući i one koje su pov-ezane sa načinom života evropskih građana) i da suzbije retka oboljenja promovisanjem naučnih istraživanja. Radnje Unije sačinjene su od nacionalnih politika njenih država a EU podstiče saradnju između država članica u oblasti zdravstva.

Sa druge strane, definicija nacionalnih politika ostaje pod isključivom nadležnošću drža-va članica EU. Upravo iz tog cilja, radnje EU ne treba da sadrže definiciju zdravstvena politika niti organizaciju i pružanje zdravstvenih usluga i zdravstvene zaštite.

Evropska zdravstvena politika sastoji se od niza odvojenih ovlašćenja, koja se dopunja-vaju nacionalnim politikama. Države članice EU mogu sarađivati sa trećim zemljama i drugim nadležnim međunarodnim organizacijama.

Kada govorimo o zakonskom uređivanju ove oblasti, EU je usvojila niz pravnih doku-menata koji uređuju samo neka od pitanja javnog zdravlja. Ove odredbe uključene su i u neka značajna strateška dokumenta EU kao što je Strategija EU Evropa 2020, Bela knjiga: Zajedno za zdravlje: Strateški pristup EU za period od 2008-2013,394 kao i niz direktiva namenjenih državama članicama. Takođe, EU ima Program zdravlja za odrastanje koji je donet Uredbom Saveta EU i nakon toga usvojen u Evropskom parlamentu pod bro-jem 2011/0339 (COD)395 i iz ovog fonda podržavaju se inicijative i projekti u oblasti jav-nog zdravlja. Institucija koja je odgovorna za koordinaciju zdravstvenih politika država članica jeste Generalna direkcija za zdravstvo i potrošače pri Evropskoj komisiji396.

394 Ibid.395 Uredba o donošenju Programa zdravlje za rast, treći višegodišnji akcioni program EU u oblasti zdravstva

za period od 2014-2020.396 Portal EU: http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/index_en.htm.


Glavna dokumenta na osnovu kojih radi ova direkcija obuhvataju sledeće:

- Strategija EU Evropa 2020.- Bela knjiga: Zajedno za zdravlje: Strateški pristup EU za period od 2008-2013.- Direktiva 2003/33/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. maja 2003. o prib-

ližavanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi država članica u vezi sa reklamiranjem i sponzorisanjem duvanskih proizvoda.

- Direktiva 2001/37/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 5. juna 2001. o prib-ližavanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi država članica u vezi sa proizvodnjom, plasiranjem i prodajom duvanskih proizvoda.

- Direktiva 2010/13/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 10. marta 2010. o koordinaciji odredbi zakona, uredbi ili administrativnih odredbi država članica u pružanju audio-vizuelnih usluga medija.

- Direktiva 2002/98/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 27. januara 2003. koja predviđa standarde kvaliteta i bezbednosti za sakupljanje, testiranje, obradu, čuvanje i raspodelu ljudske krvi i krvnih komponenti koja menja i dopunjuje Direktivu 2001/83/EC.

- Direktiva 2004/23/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004. koja predviđa standarde kvaliteta i bezbednosti za poklanjanje, nabavku, testiranje, obradu, čuvanje, i raspodelu ljudske kože i ćelija.

- Pitanje usklađivanja sa zakonodavstvom EU zahteva se isključivo u delu javnog zdravlja, i obuhvata:

- Evropsku strategiju zdravlja - Programi i inicijative - Zdravstvene opasnosti prenosive bolesti, ljudska krv i tkiva, - Zdravstveni indikatori: Duvan, alkohol, uhranjenost, fizička i psihička aktiv-

nost, umno zdravlje , - Zdravstveno-ekološki indikatori Socio-ekonomski pokazatelji, životna sredina,

elektromagnetska polja, genetika i preispitivanje

Politike javnog zdravlja sastavni su deo desetogodišnje strategije EU za ekonomski raz-voj. Obrazloženje koje EU daje za ovaj pristup, predstavljeno je u obliku liste razloga, koji između ostalog obuhvataju: održavanje zdravlja i aktivnosti ljudi u dužim vre-menskim periodima sa pozitivnim uticajem na produktivnost i konkurentnost; Inovacija može pomoći zdravstvenom sektoru da postane održiviji i u pronalaženju novih lekova za bolesti; Sektor zdravlja ima važnu ulogu u poboljšavanju veština i stvaranju radnih mesta pošto zapošljava 1 u 10 najkvalifikovanijih zaposlenih u EU. Imajući u vidu da se očekuje da procenat lica starijih od 65 godina starosti poveća do 45% u narednih dvadeset godina, finansiranje sve veći broj zdravstvenih računa i pristup nezavisnom i dostojanstvenom životu stanovništva koje stari, biće glavna pitanja oko kojih će se povesti politička debata397.

Programom zdravstva u porastu upravlja Izvršna agencija za zdravlje i potrošače. Samo u njegovom drugom ciklusu, u vremenskom periodu od 2008-2013. godine ovaj pro-

397 Evropa 2020 – za zdraviju EU. Portal EU: http://ec.europa.eu/health/europe_2020_en.htm.


gram koštao je budžet EU 321,500,000 EUR398, što su finansijska sredstva kojima je pot-pomognuto više od 300 projekata i preduzete druge mere i aktivnosti koje imaju za cilj da poboljšaju javno zdravlje evropskih građana.

Jedna od najunifikovanijih politika javnog zdravlja u EU je bez sumnje ona protiv pušenja. U svim zemljama članicama EU politike protiv pušenja su takve da zabranjuju u potpunosti pušenje na javnim mestima, sadrže striktne odredbe o izgledu paklica za cigarete uključujući i kontra-reklame na značajnoj površini pakovanja. Štaviše, dugi niz godina kompanije koje proizvode i distribuiraju cigarete nemaju mogućnost da reklam-iraju svoje proizvode u javnim medijima. Posvećenost EU borbi protiv pušenja ide i dalje tako što su državama članicama utvrđene kvote za subvencionisane površine na kojima se može zasaditi duvan399 kao i obeshrabrujuće politike za proizvođače. Moguće politike ubuduće, kada govorimo o duvanu i duvanskim proizvodima, mogu obuhvatiti još striktnija pravila u smislu prodaje, distribucije i reklamiranja duvanskih proizvoda pa sve do zabrane proizvodnje ove bilje na teritoriji EU. Veruje se da se zabrana može indirektno postići ukoliko se zaustave sve subvencije EU i država članica za sortu du-vana400.

Druge institucije na nivou EU koje se bave različitim aspektima javnog zdravlja i zdravst-va jesu Evropska uprava za sigurnost hrane401, Evropska agencija za lekove402 i Evropski centar za kontrolu bolesti403.

2. ZdravstvenepolitikenaKosovu

Na osnovu studije Svetske banke, na Kosovu se na zdravstvo izdvaja samo šezdeset pet (65) € po glavi stanovnika. 2010. godine građani Kosova potrošili su osamdeset (80) miliona € za lečenje van zemlje. Kosovo, kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, treba da odgovori na neke od suštinskih izazova, pre nego što zdravstveni sektor pos-tane sveobuhvatan sistem za usluge prevencije, dijagnostike i lečenje u skladu sa potre-bama stanovništva i podrži građane kako bi njihovo zdravstveno stanje bilo uporedivo sa stanjem građana zemalja Evropske unije.404

Zdravstvene politike smatraju se pitanjem od velikog značaja po društvo. Upravo iz tog razloga one zauzimaju posebno mesto u programima donosilaca politika. Osnovni zakon koji uređuje sektor zdravstva na Kosovu jeste novi Zakon o zdravlju405 koji je

398 Fact Sheet Health Programme 208-2013.399 COUNCIL REGULATION (EC) No 1782/2003 of 29 September 2003.400 Svetska banka i Evropska komisija. Ekonomičnost korišćenja i kontrole duvana u svetu u razvoju. 401 EFSA. http://www.efsa.europa.eu/.402 EMA. http://www.ema.europa.eu/ema/.403 ECDC. http://www.ecdc.europa.eu/en/Pages/home.aspx.404 Izveštaj o stanju u zdravstvenom sektoru i planovima za reformu na osnovu strateških dokumenata. Odel-

jenje za evropsku integraciju i koordinaciju politika. Ministarstvo zdravlja. 2013405 Zakon br. 2012/04-L-125.


revidiran i koji je stupio na snagu 2013. Značajni zakoni za uređivanje ovog sektora jesu Zakon o javnom zdravlju406, privatnom zdravstvu407 i reproduktivnom zdravlju408. U nemogućnosti da finansira održivu šemu, Kosovo nema zdravstveno osiguranje. Od 2001. godine pa do danas, najmanje četiri predloga zakona o zdravstvenom osiguranju nije uspelo da dobije poslednje odobrenje i da stupi na snagu. Jedan analitički izveštaj o Kosovu ocenjuje da je ovo jedna od najvećih prepreka za razvoj zdravstva na Kosovu409.

Na osnovu novog Zakona o zdravlju i Ministarstvo zdravlja obavlja svoju funkciju u sledećim oblastima:

1. Primena politika zdravstvene zaštite na svim nivoima zdravstvenog sistema 2. Nadzor primene politika3. Nadzor prava i dužnosti u zdravstvenom sistemu 4. Primena načela zdravstvene zaštite5. Nadzor u pružanju zdravstvenih usluga

Finansiranje zdravstvenog sistema na Kosovu vrši se uglavnom iz državnog budžeta, uz mali procenat fakture koji se pokriva participacijom građana. Ugrožene socijalne kat-egorije isključene su iz participacije.410 Račun za zdravstvo za 2012. godinu koštao je budžet Kosova iznosom od 88,168,485 EUR411. Ovaj iznos predstavlja 6.37% ukupnog budžeta Vlade Kosova za ovu godinu412. Ovaj nivo budžeta sa samo oko 40 EUR godišn-je po glavi stanovnika čini da kosovski budžet za zdravstvo zauzme poslednje mesto u Evropi.413

Ocenjeno je da kvalitet zdravstvenih usluga često nije na željenom nivou. Aktuelni sistem zdravstva nije sačinjen od odvojenih subjekata koji pružaju ove usluge, što čes-to dovodi do situacije u kojoj nedostaju finansijski podsticaji za pružaoce ovih usluga kojima mogu da poboljšaju kvalitet i efikasnost pružanja usluga414. Upravo u tom cilju, decembra 2012. godine usvojena je Strategija vlade o kvalitetu usluga. Jedno istraživanje koje je sprovela Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) identifikuje mno-gobrojne probleme u zdravstvenom sistemu na Kosovu, uključujući loše snabdevene apoteke, amortizovanu medicinsku aparaturu koja čak i nedostaje, rad lekarskog oso-blja koje uvek kaska i koje nije dosledno, kao i široku uključenost u privatnom sektoru u odnosu na javno, osoblje koje usmerava pacijente iz javnog sektora u privatni i puno

406 Zakon br 2007/02 L78. o javnom zdravlju. http://kuvendikosoves.org/?cid=1,191,229.407 Zakon br 2004/50. O privatnom zdravstvu. http://kuvendikosoves.org/?cid=1,191,229.408 Zakon br 2006/02 L76. O reproduktivnom zdravlju. http://kuvendikosoves.org/?cid=1,191,229.409 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo. 2009.410 Savet Evrope. Situacija sa socijalnim osiguranjem na Kosovu. 411 Zakon br. 04/L-128 o izmeni i dopuni Zakona br. 04/L-079 o budžetu Republike Kosovo za 2012. 412 Ibid.413 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo. 2009.414 Ilir Hoxha. Zdravstveno osiguranje na Kosovu: Da li se pruža adekvatno finansijsko rešenje? Friedrich

Ebert Stiftung. 2011.


različitih problema u oblasti korupcije.415

- Plan rada vlade za 2013. godinu kao i Plan za izradu strateških dokumenata Vlade Republike Kosovo predviđa izradu Sektorske strategije zdravstva za period od 2014-2020, kao i uključivanje svih drugih strateških dokumenata u sektoru zdravstva u jedan zajednički strateški dokumenat koji važi za ceo sek-tor zdravstva.416 Proces reorganizacije sektora sprovodi se od početka mandata aktuelne vlade i ono što je bio njegov neodvojiv deo jesu i pregovori sa međun-arodnim finansijskim institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond koji se brinu o tome da državni budžet ostane u okviru parame-tara predviđenih sporazumima koje je Kosovo potpisalo sa njima. Iz medijskih reportaža i izjava ministarstva može se shvatiti da je poslednja verzija paketa zakona o reformi zdravstva odobrena od strane SB i MMF-a i da se očekuje us-vajanje ovih zakona ubrzo u parlamentu.

Osim unutrašnjeg uređivanja sektora, Zakon o zdravlju takođe uređuje i pitanja trans-plantacije organa i tkiva koje smeju da vrše samo institucije odobrene od strane Mini-starstva zdravlja, dok je kloniranje ljudi strogo zabranjeno u svim zdravstvenim usta-novama.417 Ova dva zakona, samo su neke od promena koje je predložila EU u sklopu približavanja zakonodavstva i jačanja ugovornih veza sa ovim subjektom.418

Pravna infrastruktura koja uređuje sektor zdravstva na Kosovu sastavljena je od sledećih zakona:

- Zakon o zdravlju, br. 2004/4- Zakon o sanitarnoj inspekciji br. 2003/22 - Zakon o medicinskim proizvodima i opremi br. 2003/26- Zakon o pravima i odgovornostima građana br. 2004/38- Zakon o privatnom zdravstvu br. 2004/50- Zakon o Inspektoratu zdravlja br. 2006/02-L38- Zakon o vanrednoj zdravstvenoj zaštiti br. 2006/02-L50- Zakon o duvanu (revidiran i usvojen od strane Skupštine aprila 2013)- Zakon o podsticanju i zaštiti dojenja br. 02/L-81- Zakon o reproduktivnom zdravlju br. 02/L-76- Zakon o javnom zdravlju br. 02/L-78- Zakon o transfuziji, kontroli krvi i njenih proizvoda br. 02/L-101- Zakon o narkoticima, psihotropnim supstancama i jedinjenjima br. 02/L-128- Zakon o sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti 02/L-109419

415 BIRN. Izveštaj o zdravstvenom sistemu na Kosovu.416 Izveštaj o stanju u zdravstvenom sektoru i planovima za reformu na osnovu strateških dokumenata. Odel-

jenje za evropsku integraciju i koordinaciju politika. Ministarstvo zdravlja. 2013.417 Zakon br. 2004/4 o zdravlju. članovi 110 i 111. http://kuvendikosoves.org/?cid=1,191,229.418 Studija izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova. 419 BIRN. Izveštaj o zdravstvenom sistemu na Kosovu.


2.1. PolitikejavnogzdravljanaKosovu

Zakonodavstvo na Kosovu u vezi sa javnim zdravljem treba da se preispita kako bi bilo u skladu sa zakonodavstvom EU. I pored činjenice da je jedan deo relevantnog zakono-davstva u ovoj oblasti već usvojeno i na snazi, EU je neprekidno potencirala potrebu za intervencijom u ovoj oblasti.

Kontrola duvana i duvanskih proizvoda do sada je jedan od najproblematičnijih zako-na. Borba protiv konzumiranja duvana u ovom trenutku je koordinisana i uređuje se Zakonom o duvanu, Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravlju i AU br. 05/2007 o zonama za pušenje, znacima zabrane pušenja i obeležavanju paklica cigareta i duvanskih proiz-voda od strane proizvođača i uvoznika, AU br. 06/2007 o zabrani prodaje duvanskih proizvoda licima ispod 18 godina starosti i AU br. 07/2007 o merama za smanjenje i zabranu pušenja i APEP 2012 (Radnja 66.4, pokazatelj 4).420 Institucije koje su odgov-orne za primenu Zakona o duvanu jesu: Sanitarna inspekcija, Inspekcija rada, tržišna inspekcija i Inspekcija prosvete.421 Prošli zakon o zabrani pušenja se, od kada je stupio na snagu, suočavao sa prilično niskim stepenom primene i bilo je prilično teško u praksi primeniti odredbe o ograničavanju oblasti u kojima je dozvoljeno i onih u kojima nije dozvoljeno pušenje. Novi zakon protiv pušenja zabranjuje u potpunosti (100%) pušenje i konzumiranje duvanskih proizvoda u svim javnim sredinama i očekuje se da će se primeniti mnogo lakše.

Ljudske tečnosti kao što su krv/tkivo i ćelije, poklanjanje i transplantacija organa takođe su oblasti koje predstavljaju izazov po kosovske institucije. Oblast krvi/tkiva uređena je zakonom br. 02/L-101 o transfuziji i kontroli krvi i krvnih proizvoda. U skladu sa ovim zakonom, Nacionalni centar za transfuziju krvi (QKTGJ) i regionalne bolnice odgovorne su ustanove za krv i tkiva, dok su druge institucije odgovorne za primenu zakonodavst-va o zdravlju u oblasti ljudskih supstanci i zaraznih bolesti IJZK, KUCK, KAMP i Koor-dinacioni savet za snabdevanje krvlju422.

Kada govorimo o poklanjanju i transplantaciji organa na Kosovu, ovo se vrši u speci-jalizovanim mestima koja su sklopila sporazum i imaju posebnu dozvolu MZ-a. Auto-genetska transplantacija kostiju i kože izvršena je na Klinici za ortopediju Kliničko-uni-verzitetskog centra Kosova (KUCK). Ova oblast uređena je podzakonskim aktima i dokumentima koja slede u nastavku:

- Zakon o zdravlju br. 04/2004 (član 110); - Prvi cilj Sektorske strategije zdravstva za period od 2010 -2014. (za smanjenje

bolesti i smrtnosti stanovništva), i - Akcioni plan (glavna oblast povezana je sa poboljšanjem zdravstvenog stanja i

poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga).

420 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik o pripremi Studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

421 Ibid.422 Ibid.


Kada govorimo o transplantaciji i supstancama ljudskog porekla, Kosovo ima izraženi nedostatak u ljudskim kapacitetima i fizičkoj infrastrukturi za ovakve delatnosti. Mini-starstvo zdravlja nema podatke o broju lica koja trebaju transplantaciju. Upravo iz tog razloga, izrada registra sa imenima lica koja čekaju na transplantaciju ćelija, tkiva i or-gana i registar donatora ćelija, tkiva i organa je više nego neophodna. Proces dijaloga o stabilizaciji i pridruživanju423 preporučio je da ovaj problem bude rešen Direktivama 2010/45 o standardima kvaliteta i sigurnosti u transplantaciji ljudskih organa, dok je Izveštaj o napretku za 2011. godinu ukazao da nije usvojen zakonski okvir koji uređuje oblast transplantacije ćelija i tkiva kao izazov u zdravstvenoj politici. U ovom trenutku, MZ je u poslednjoj fazi izrade predloga o transplantaciji tkiva i ćelija i radi na izradi predloga zakona o transplantaciji organa.424

Građani Kosova koriste zdravstvene usluge u Republici Albaniji i obratno, pod podjed-nakim uslovima, na osnovu posebnog uzajamnog sporazuma. U skladu sa ovim spo-razumom, MZ pruža medicinske usluge, uključujući i usluge dijaliza, pacijentima iz Republike Albanije. U sklopu ovog sporazuma, regionalna bolnica u Đakovici pruža pomoćno osoblje bolnici Bajram Curri iz Albanije, dok se u hitnim slučajevima pacijenti šalju iz bolnice u Bajram Curriju u Albaniji u bolnicu u Đakovici.425

100 kosovskih pacijenata leči se svake godine besplatno u zdravstvenim ustanovama u Republici Turskoj, na osnovu posebnog bilateralnog sporazuma. Postupci upućivanja definisani su AU br. 02/2012 o zdravstvenom lečenju van javnih zdravstvenih ustanova i u skladu sa istim građani Kosova imaju pravo da koriste strane zdravstvene ustanove, što je podržanom iznosom od po 2 miliona evra godišnje, iz kosovskog budžeta.426

U ovom trenutku, ne-kosovski građani koriste usluge koje im pružaju kosovske zdravst-vene ustanove pod istim uslovima koji važe za građane Kosova. Zakonom o zdravstven-om osiguranju, takođe se uređuju bilateralni odnosi između građana Republike Kosovo i država članica EU kada govorimo o međudržavnoj zdravstvenoj zaštiti, na osnovu bilateralnih sporazuma koji će biti potpisani u tu svrhu, pa sve do članstva Kosova u EU, imajući u vidu Direktive EU 883/04 i 987/09 o uplatama drugih zemalja, u skladu sa međudržavnim sporazumima i uredbama EU, o isplatama iz fonda za zdravstveno osiguranje na osnovu bilateralnih sporazuma. 427

Buduće zakonodavne aktivnosti u vezi sa međugraničnom zdravstvenom zaštitom zas-nivaju se na Direktivi EU 2011/24 o pravima pacijenta na međugraničnu zdravstvenu zaštitu iz februara 2011.428

423 2011 Izveštaj o napretku za Kosovo, Sektor zdravlja. 12.10.2011, strana 44, 45424 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljvosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.425 Ibid.426 Ibid.427 Ibid.428 Ibid


Upravljanje zaraznim bolestima poslednjih godina se poboljšalo. Još od završetka rata, svim epidemijama upravljano je u skladu sa standardima SZO-a i ovo je ocenjeno pozi-tivno od strane stranih stručnjaka. Uslovi za upravljanje zaraznim bolestima još od 2007. godine su se poboljšali, takođe i na osnovu sporazuma SZO-a i Svetske banke. Oblast zaraznih bolesti uređena je politikama i zakonskim aktima: Zakon br. 2004/4 o zdravlju, Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravlju, Zakon br. 02/L-109 o zaraznim bolestima, Zakon br. 2003/22 o sanitarnom inspektoratu, Zakon br. 02/L-38 o Inspektoratu zdravlja, Za-kon br. 2004/21 o veterini i APEP za 2012. (Radnja 66.4, pokazatelj 10). 429

Odnosne institucije za primenu zakonodavstva jesu: IJZK, QKTGJ, KUCK (infektivna klinika), regionalne bolnice, mikrobiološke laboratorije, sanitarna inspekcija, inspekcija zdravlja, Služba policije, KMA, centri za porodično zdravlje koji se ocenjuju glavnim, Koordinacioni savet za snabdevanje krvlju i Veterinarska služba.

Borba protiv konzumiranja droge još uvek nije pokrenuta a takođe ne postoje poli-tike za sprečavanje nezaraznih bolesti. Ostvaren je prilično mali napredak u primeni programa protiv raka dojke, grlića materice i debelog creva u skladu sa preporukama EU. Zdravstvene usluge ne pružaju se na adekvatan način manjinskim zajednicama. Raspoloživost podataka o zdravstvenom stanju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana prilično je ograničena. Vakcinisanje zajednice RAE niže je nego što je to slučaj sa drugim zajednicama. Od januara 2011. godine Institut javnog zdravlja sproveo je kampanju za vakcinaciju više od 800 dece iz zajednica RAE protiv različitih bolesti. U oblasti umnog zdravlja, odredbe o ograničenim umnim sposobnostima treba da se uvrste u strategiju zdravlja i akcioni plan.430

Postoji potreba za adekvatnim fondovima za odgovarajuće restrukturiranje ovog sek-tora. Dalje radnje neophodne su kako bi se podstakla uključenost lica sa umnim prob-lemima, posebno u obrazovni sistem i njihovo osnaživanje. Imajući u vidu činjenicu da je proces evropskih integracija glavni cilj naše zemlje, pitanja javnog zdravlja i opasno-sti od bolesti uključujući i one koje su povezane sa načinom života građana, suzbijanje retkih oboljenja i promovisanje naučnih istraživanja treba da se zacrtaju za prioritet. U tom smeru treba ostvarivati saradnju sa susednim zemljama u oblasti zdravstva, kao preduslov za članstvo u EU.431

Evropska strategija zdravstva za period od 2007-2013, programi i inicijative, predviđaju zdravstvene opasnosti, prenosive bolesti, krv, tkivo, zdravstveni poroci, duvan, alkohol, uhranjenost, fizička i psihička aktivnost, mentalno zdravlje, zdravstveni pokazatelji i životna sredina, socio-ekonomski pokazatelji, elektromagnetska polja, genetika i ispi-tivanja. Ministarstvo zdravlja treba da izradi, izmeni i usvoji ovo zakonodavstvo u što kraćem vremenskom roku i da počne sa primenim ovog zakonodavstva koje je suštinski

429 Ibid.430 Izveštaj o stanju u zdravstvenom sektoru i planovima za reformu na osnovu strateških dokumenata. Odel-

jenje za evropsku integraciju i koordinaciju politika. Ministarstvo zdravlja. 2013.431 Ibid.


preduslov tokom procesa pristupanja njenom članstvu. 432

Paket zakona za sveobuhvatnu reformu u zdravstvu bez ikakve sumnje je najveći pred-viđeni izazov. Osim očekivanja njegovog usvajanja u skupštini, i njegova primena će naići na prilično veliki broj poteškoća. Ovime će MZ ispuniti najtežu preporuku koju treba da ostvari a koja je proizašla iz studije o izvodljvosti433. Osim podizanja novih insti-tucija (fond), primena reforme naićiće i na prepreke u smislu ljudskih resursa. Promene u postupcima i načinu funkcionisanja trebalo bi da se proprate dovoljnim informacijama o stranama koje utiču na njih kao i dovoljnom obukom administrativnog i lekarskog osoblja na terenu. Ovakav pristup omogućiće ministarstvu da u potpunosti primeni pre-poruke EU za obuku i popunjavanje osoblja. Još jedan izazov koji će ugroziti novu šemu jeste i neformalnost na tržištu rada. Veliki broj nezaposlenih i onih koji rade bez ugovora o radnom odnosu čini da račun za primenu ovog zakona bude prilično veliki po vladu. Smanjenje neformalnosti jedan je od osnovnih preduslova za održivost Fonda zdravst-venog osiguranja. U konkretnom smislu, neki od najvećih izazova slede:

Izazovi:

- Razvoj održivog finansijskog sistema u sektoru zdravstva- Razvoj i primena sistema zdravstvenih informacija - Smanjenje oboljevanja i smrtnosti stanovništva- Poboljšanje upravljanja postojećim resursima i kvalitetom usluga- Razvoj ljudskih kapaciteta za upravljanje u zdravstvenom sektoru- Informisanje poslodavaca i građana o promenama u sektoru - Odgovarajuća podela na prioritete i odgovarajuća raspodela budžeta u skladu

sa prioritetima - Podržavanje istraživačkih kapaciteta IKSHPK-a za donošenje informisanih

odluka- Izrada strategije za zdravstvenu promociju i obrazovanje- Obezbeđivanje podataka o ekološkim faktorima i njihovom uticaju na zdravlje- Postizanje izmerivih pokazatelja javnog zdravlja u sklopu Milenijumskih ciljeva

razvoja, kada govorimo o zaštiti od bolesti, smrtnosti novorođenčadi i majki, tu-berkulozi, HIV-u, sprečavanju oboljenja, posebno kod marginalizovanih grupa.

- Pružanje kvalitetnih usluga na celoj teritoriji zemlje naseljenoj srpskom zajed-nicom, MZ nema nikakve strukture).

- Sakupljanje i čuvanje podataka u integrisanom sistemu za upravljanje podaci-ma (HIS) kako bi se izradili poverljivi podaci koji se mogu uporediti434.

- Primena zakona o pušenju koji je usvojen aprila 2013. u Skupštini Kosova- Izmena zakona zahtevanih od strane EU u studiji izvodljivosti, kao što su za-

koni o krvi i krvnim proizvodima, tkivima, ćelijama, poklanjanju i transplant-aciji organa, kao i o prenosivim bolestima435

432 Izveštaj o stanju u zdravstvenom sektoru i planovima za reformu na osnovu strateških dokumenata. Odel-jenje za evropsku integraciju i koordinaciju politika. Ministarstvo zdravlja. 2013.

433 Studija izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova.434 Ova preporuka pojavljuje se u Izveštajima o napretku EU za Kosovo za 2010, 2011, i studiji izvodljivosti. 435 Studija izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova.


3. Institucionalniokvirikapaciteti

Zdravstveni sistem na Kosovu sačinjen je od dve vrste institucija, onih koje se bave politikama, planiranjem i primenom zakona na snazi kao i od institucija koje pruža-ju zdravstvene i farmaceutske usluge. Ministarstvo zdravlja glavni je nosilac politika i njihove primene, dok su drugi pružaoci (javnih) zdravstvenih usluga oni koji se brinu o zdravlju građana. Pružaoci zdravstvenih usluga klasifikovani su kao oni koji funk-cionišu na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. Infrastruktura pružanja javnih zdravstvenih usluga sačinjena je od sledećih: KUCK, kao najveći pružalac tercijarnih usluga, Kliničko-univerzitetski stomatološki centar Kosova (KUSCK), Nacionalni centar za transfuziju krvi (NCTK), Institut medicine rada (IMR), Sportski medicinski centar (SMC) i Nacionalni institut za javno zdravlje (IKSHPK)436, sedam regionalnih bolnica 437 i Instituta rada u Đakovici, kao pružalaca sekundarnih usluga i Glavnog centra po-rodične medicine (GCPM), Centara za porodičnu medicinu (CPM) i Pokretne porodične medicine (PPM) kao jedinica primarne zdravstvene zaštite438. Značajni akteri u sektoru zdravlja obuhvataju privatne pružaoce usluga koji na Kosovu pružaju sve naprednije usluge koje se često ne pružaju ni u KUCK-u niti u drugim ustanovama javnog zdravlja.

Ministarstvo obavlja svoje dužnosti i odgovornosti putem šest odeljenja439, dva ins-pektorata440 i jedne agencije441. Različita odeljenja ministarstva dele se dalje na odseke i kancelarije. Dok je osoblje ministarstva uopšteno dobro obrazovano sa veoma visokim prosekom u odnosu na druga ministarstva, upravljački kapaciteti u ovom ministarst-vu često su ocenjeni oskudnim. Izveštaj o napretku Evropske komisije za 2011. godi-nu ističe “Potrebno je puno posla kako bi se suzbila široko rasprostranjena korupcija u prosveti i zdravstvu442.

Očekuje se da će aktuelna reforma ovog sektora redefinisati uloge i da će obeležiti os-nivanje novih institucija kao što je Fond za zdravstveno osiguranje. Ova institucija bila bi nadgledana od strane parlamenta a njeno funkcionisanje omogućilo bi zdravstveno osiguranje za pružanje usluga kako na javnom tako i na privatnom tržištu.443Očekivane reforme usredsređene su na tri stuba: reorganizacija zdravstvenog sistema, rekon-strukcija zdravstvenog, finansijskog sektora i upravljanje ljudskim resursima. Reforma


437 Đakovica, Gnjilane, Peć, Prizren, Vučitrn, Uroševac, Mitrovica. Izvor: Ministarstvo zdravlja.438 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.439 Odeljenja u sklopu ovog ministarstva obuhvataju: odeljenje administracije, Odeljenje javnih službi, Odel-

jenje za strateško upravljanje, Odeljenje za farmaciju, Odeljenje za nabavke, odeljenje za budžet i finansije. Izvor: Ministarstvo zdravlja.

440 Sanitarna inspekcija i zdravstvena inspekcija. Izvor: Ministarstvo zdravlja.441 Kosovska agencija za medicinske proizvode. Izvor: Ministarstvo zdravlja.442 Evropska komisija. Izveštaj o napretku za Kosovo. 2011. 443 Ilir Hoxha. Zdravstveno osiguranje na Kosovu: Da li se pruža adekvatno finansijsko rešenje? Friedrich



zdravstvenog sistema ima za cilj da poboljša zdravstvene usluge namenjene svim građ-anima444 i sprovešće se u dve faze: reforma organizacije zdravstvenog sistema i faza re-forme finansiranja zdravstva.445 Veruje se da će ova reforma odgovoriti između ostalog i na poboljšavanje pristupa zdravstvu za marginalizovane zajednice kao što je zajedni-ca RAE kojima je pristup zdravstvu nešto problematičniji u odnosu na druge grupe446. Ocenjuje se da u ovom trenutku više od 80% stanovnika Kosova ima određeni stepen pristupa primarnoj zdravstvenoj zaštiti u roku od 10 minuta a 99 procenata u roku od 20 minuta.447

Jedan od ključnih aspekata i izazov u uređivanju sektora ostaje sakupljanje sistematskih i poverljivih podataka o učinku sektora448. Nedostatak unifikovanog sistema upravljanja podacima do sada bio je jedan od najvećih izazova u razvoju zdravstva i adekvatnom planiranju politika u ovom sektoru. Uz podršku Vlade Luksemburga, MZ trenutno radi na izradi sistema HIS za integrisano upravljanje zdravstvenim podacima za koji se veru-je da će poboljšati vidljivo kvalitet sakupljanja i čuvanja zdravstvenih podataka.

Pokazatelji javnog zdravlja na Kosovu ukazuju na veoma zabrinjavajuću situaciju kada govorimo o zaraznim bolestima i hroničnim oboljenjima. Prisustvo HIV-a i seksualno prenosivih bolesti najniže je u regionu gde je od 2002. do 2008, Nacionalni centar za transfuziju krvi analizirao oko 14,000 uzoraka krvi i identifikovao dva slučaja HIV-a449, 0.04% slučajeva sifilisa, 3.3% Hepatitisa B i 0.3 slučajeva Hepatitisa C450. Preovlađivanje tuberkuloze najviše je u Evropi gde je godišnji prosek preovlađivanja ove bolesti iznosio 53.4 na svakih 100,000 stanovnika451. Statistike o širenju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem na Kosovu, predstavljene su u prilogu koji sledi u nastavku. 452

444 Pružanje kvalitetnih usluga svim građanima Kosova bilo je jedna od preporuka EU u izveštaju o napretku za 2011. I studiji izvodljivosti za sektor zdravstva.


446 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.447 Ibid.448 Izveštaj o napretku za Kosovo za 2011. 449 Prema UNDP-u od 1986. do 2009. Registrovano je ukupno 80 slučajeva HIV/SIDE na Kosovu (šest sluča-

jeva prijavljeno 2009), sa prijavljenih 27 preminulih.450 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.451 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo.

2009.452 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.


Tabe

la

4,2 Numri I rasteve të sëmundjeve që mund të paran-dalohen me vaksinë në Kosovë 2008/2009

Sëmundja 2008 2009

Paliomieliti 0 0

Parotiti 797 731

Fruthi/Rubeola 19 27

Hepatiti B 95 102

Difteria 0 0

Kolla e keqe 37 28

Tuberkulozi 948 901

Tetanusi 0 0

Gjithsej 1898 1789

Prilog br. 3. Preovlađivanje predupredivih bolesti nakon vakcinacije na Kosovu

2009. godine bilo je 115,999 prijavljenih slučajeva zaraznih bolesti sa stopom smrtnosti od 5,510 na 100,000 stanovnika. Najčešće prijavljivane bolesti bili su akutni dijarealni sindrom koji sačinjava skoro 43 procenata ukupne smrtnosti od akutnih infekcija respi-ratornog trakta.453

Takođe, pokazatelji koji govore o zdravlju majki i beba najniži su u Evropi. Računa se da stopa perinatalne smrtnosti iznosi 23 na 1.000 rođenih a stepen smrtnosti majki iznosi 7 na svakih 100.000 porođaja454. Izveštaj o ljudskom razvoju UNDP-a ocenjuje da stopa smrtnosti novorođenčadi iznosi 18-49 na svakih 1000 a smrtnost dece mlađe od pet go-dina starosti iznosi 35-40 na 1000 živorođenih455.

Politike ministarstva za sprečavanje prenosivih bolesti kao i druge politike u vezi sa javnim zdravljem kao što je politika upravljanja krvlju i krvnim proizvodima, treba da se preispitaju. Među zakonima čija je izmena preporučena, nalaze se sledeći:

- Zakon o reproduktivnom zdravlju br. 02/L-76- Zakon o javnom zdravlju br. 02/L-78- Zakon o transfuziji, kontroli krvi i krvnih proizvoda br. 02/L-101- Zakon o sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti br. 02/L-109456

453 Ibid.454 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo.

2009.455 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.456 Studija izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova.


Kosovo takođe treba da usvoji i revidira prilično značajno zakonodavstvo o tkivima, ćelijama, poklanjanju i transplantaciji organa i o seksualno prenosivim bolestima. 457

Ljudski kapaciteti za pružanje zdravstvenih usluga na Kosovu takođe su veliki izazov. Broj lekara po glavi stanovnika iznosi samo 0.94 na svakih 1000 stanovnika458 u poređen-ju sa 2.7 koliko ima Makedonija ili 21 Srbija i 16 Bosna i Hercegovina459. Iskorišćenost bolničkih kapaciteta prosečna je i iznosi oko 62.9%, a prosek boravka u bolnicama iznosi 5.8 dana460.

Još jedan izazov koji je povezan sa pristupom kvalifikovanim ljudskim resursima i nji-hovom upravljanju, povezan je sa nedovoljnim brojem lekara specijalista, što čini da pružanje usluga bude istog kvaliteta na celoj teritoriji zemlje. Licencirani zdravstveni radnici na Kosovu raspoređeni su na sledeći način: 4099 lekara, zubara 1234, farma-ceuta 1030, medicinskih sestri/babica (diplomiranih) 139, psihologa 26, fizioterapeuta 238, medicinske sestre (srednja škola) 16,736, što ukupno dostiže cifru od 23,502. Zbog ograničenih finansijskih resursa, mogućnost za zapošljavanje osoblja za zdravstvenu zaštitu je ograničena.461 Niske plate u javnom sektoru takođe čine da stručnjaci prefer-iraju da rade u privatnom sektoru. U sklopu razvoja ljudskih resursa, ministarstvo je proglasilo konkurse za više od 470 novih mogućnosti za specijalizaciju lekara, zubara, farmaceuta i otvorilo je konkurs za 65 novih specijalizanata u KUC-u i u drugim regio-nalnim bolnicama.462

Glavni uzročnici smrti (53%) na Kosovu jesu neprenosive bolesti (kardiovaskular-na oboljenja, rak), neonatalne smrti (28%) i smrt od prenosivih bolesti (12%)463. Druge zarazne bolesti i dalje su prilično rasprostranjene na Kosovu. 2009. godine prijavljeno je 115,999 slučajeva zaraznih bolesti sa stopom smrtnosti od 5,510 na 100,000 stanovnika.464 Najviše prijavljene bolesti bili su akutni dijarealni sindrom koja sačinjava skoro 43 pro-cenata ukupne smrtnosti propraćene akutnom infekcijom respiratornog trakta.465

457 Ibid458 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo.

2009.459 Keiser Family Foundation. Global Health Facts. http://www.globalhealthfacts.org/data/topic/map.as-

px?ind=74.460 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo.

2009.461 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.462 Ibid.463 Lul Raka, MD-PhD i Dukagjin Pupovci, PhD, Prof., National Background Report on Health for Kosovo.

2009.464 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.465 Ibid.


Najizazovniji aspekat u institucionalnoj ravni povezan je sa predviđenom reformom sektora. Osim novih institucija i postupaka njihovog funkcionisanja koji će biti obra-zovani u sklopu reforme, biće pogođene i postojeće institucije. Novi procesi zahteva-ju adekvatnu obuku svih lica koja budu pogođena reformom. Imajući u vidu broj lica pogođenih reformom, odnosno, široku rasprostranjenost reformi, vreme za osposoblja-vanje osoblja za primenu reforme može biti pozamašno. Neprekidno povećavanje broja lekarskog osoblja na svim nivoima kako bi se poboljšala pristupačnost usluga građani-ma takođe je izazov koji će biti predstavljen detaljnije u nastavku.

Izazovi:

- Poboljšavanje i podizanje upravljačkih kapaciteta na makro i mikro nivoima (praćenje)

- Adekvatna preraspodela resursa- Primena uloga i odgovornosti aktera za odlučivanje- Poboljšavanje primene, inspekcije, praćenja, izveštavanja i ocene- Usvajanje zakonskih akata, administrativnih uputstava i drugih dokumenata o

načinu funkcionisanja nove šeme;- Izrada i usvajanje promena u administrativnoj šemi MZ-a i redefinisanje radnih

mesta za osoblje;- Adekvatna obuka administrativnog i lekarskog osoblja o promenama u proces-

ima i postupcima;- Neprekidno povećavanje broja lekarskog osoblja u javnom sektoru kako bi se

poboljšao kvalitet usluga i pokrivenost svih građana;- Stvaranje specijalizovanih kadrova u i van zemlje466

4. Zdravstvena infrastruktura

Zdravstvena infrastruktura na Kosovu ocenjuje se najmanje razvijenom na celom Bal-kanu. Izraženi nedostatak uslova za rad i zastarela aparatura koja se loše održava, glavni su razlozi za ovakvo okvalifikovanje situacije. Za mnogobrojne specijalizovane usluge, građani Kosova obraćaju se zdravstvenim ustanovama van zemlje. Teško stan-je u zdravstvenom sistemu kao posledica istorijskih događanja od perioda bivše Jugo-slavije, zatim od 10-godišnjeg perioda vanrednog stanja na Kosovu u kome je pružanje zdravstvenih usluga stanovništvu bilo organizovano paralelno mrežom organizacije Majka Tereza467. U prvim godinama posle rata, investicije u zdravstvo Vlade Kosova i različitih donatorskih organizacija bile su mnogobrojne, međutim rezultati na terenu su prilično malo vidljivi. Samo 2009. godine, Ministarstvo zdravlja potrošilo je više od četiri miliona evra na kapitalne investicije i oko €700,000 na naprednu aparaturu za KUCK.468

466 Finansiranje specijalizacije van zemlje može biti neophodno posebno za profile vezane za korišćenje na-prednih tehnologija u medicini.

467 Bloom, J., Hoxha, I., Sambunjak, D., Sondorp, E. (2007) Ethnic segregation in Kosovo’s post-war health care system. European Journal of Public Health, 17 (5). str. 430-436.

468 BIRN. Izveštaj o zdravstvenom sistemu na Kosovu.


Primarna zdravstvena zaštita (PZZ) je primarni nivo pružanja usluga. Strategija PZZ-a koju je MZ izradio 2004. godine zasnovana je na organizaciji i primeni primarne zdravst-vene zaštite u 37 opština.469 PZZ se finansira direktno od strane Vlade, opštinskim sub-vencijama za zdravstvo koje izdvaja Ministarstvo finansija nakon konsultativnog pro-cesa sa MZ-om i sa odnosnim opštinama. Budžet za PZZ za 2012. godinu iznosio je 41 milion evra (MF 2012).

Sekundarna zdravstvena zaštita (SZZ) predstavlja sekundarni nivo zdravstvenih uslu-ga. Sekundarna zdravstvena zaštita pruža se putem regionalnih bolnica (Mitrovica, Peć, Đakovica, Prizren, Gnjilane) i putem gradskih bolnica (Uroševac i Vučitrn). Ove institucije pružaju bolnicu i specijalizovano lečenje, uključujući i ambulantno lečenje. 470 Prema Ahtisaarijevom planu za rešenje statusa Kosova, očekuje se da se ubrzo obrazuju i tri regionalne bolnice u opštinama naseljenim srpskim življem u Gračanici, Štrpcu i Severnoj Mitrovici.471

Mentalna zdravstvena zaštita takođe se nudi na nivou SZZ-a putem Centara za mental-no zdravlje; (QKM), Skloništa za integraciju zajednice (SIK, Gnjilane) i Centra za inte-graciju i rehabilitaciju hroničnih psihijatrijskih pacijenata u Štimlju.

Tercijarna zdravstvena zaštita (TZZ) predstavlja najviši nivo zdravstvenih usluga. Tercijarna zdravstvena zaštita obuhvata napredne i specijalizovane lekarske usluge zdravstvenih ustanova, uključujući obaveznu nastavu za učenike, postdiplomske studije i odgovarajuća naučna istraživanja. Usluge TZZ-a nude Kliničko-univerzitetski stomatološki centar Kosova (KUSCK), Nacionalni centar za transfuziju krvi (NCTK), Institut medicine rada (IMR), Sportski medicinski centar (SMC) i Nacionalni institut za javno zdravlje (IKSHPK). Za region Prištine, institucije za tercijarnu zdravstvenu zaštitu takođe služe i kao institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu.472

Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita u javnom sektoru finansirane se putem budžeta za zdravstvo kojim upravlja MZ, koji predviđa da će za 2012. godinu biti izdvo-jeno 88.5 miliona za SZZ i TZZ. Vredi istaći da pristup specijalizovanim zdravstvenim uslugama za sve (posebno, pristup tercijarnim uslugama) predstavlja veliki izazov.473 Kosovu nedostaju specijalisti za kardiohirurgiju, onkologiju i nekolicinu drugih terci-jarnih i dijagnostičkih usluga. Većina pacijenata treba da putuje van Kosova, uglavnom u susedne zemlje, kao što su Makedonija, Srbija pa čak i Turska. I pored nedostatka verodostojnih podataka u ovoj oblasti, MZ je prijavio da je potrošio nekoliko miliona evra svake godine kako bi podržao lečenje Kosovaca van zemlje. Samo 2010. godine, MZ



471 Ibid.472 Ibid.473 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.


je izdvojio 2 miliona evra iz svog budžeta u ovu svrhu.474

Privatni zdravstveni sektor takođe je značajan deo zdravstva na Kosovu. Poslednjih go-dina obeležen je porast u privatnim investicijama u zdravstvo koje su manifestovane značajnim brojem privatnih bolnica, dijagnostičko-terapeutskih centara (poliklinika) i specijalizovanih klinika. Isplate za usluge u privatnom sektoru isključivo su na pacijen-tima ili na privatnim zdravstvenim osiguranjima koji nisu obavezni zakonom. Veruje se da će sveobuhvatna reforma sektora i osnivanje Fonda za zdravstveno osiguranje imati veoma pozitivan uticaj i na privatne pružaoce usluga, pošto će usluge koje za veliki broj pacijenata nisu finansijski pristupačne, moći da se pokriju iz fonda.

Izazovi po budućnost kada govorimo o zdravstvenoj infrastrukturi, tesno su poveza-ni sa pristupom zdravstva za sve građane i sa jednoobraznim kvalitetom ponuđenih usluga. Osim oskudne fizičke infrastrukture u nekim predelima Kosova, potrebno je i neprekidno ulagati u postojeću infrastrukturu pošto je u prilično lošem stanju. Pobol-jšavanje snabdevanja i održavanje opreme takođe je veoma neophodno. Unapređenje nivoa korišćenja informacione tehnologije takođe je neophodno.

Izazovi:

- Povećavanje kapitalnih investicija u zdravstvenu infrastrukturu- Kapitalne investicije u aparaturu i poboljšavanje njihovog održavanja

5. Zdravstvene usluge i njihov kvalitet

U skladu sa Zakonom o zdravlju, svi građani u zemlji polažu pravo da koriste sve zdravstvene usluge koje im pružaju javne zdravstvene ustanove. Sa druge strane, za zdravstvene usluge predviđa se i participacija građana, dok posebne socijalne kategorije ne plaćaju participaciju kao što je predviđeno članom 22 Zakona o zdravlju br. 4/2004.

Kvalitet lekarskih usluga na Kosovu sačinjava najvidljiviji aspekat problema i izazova u zdravstvenom sistemu. Oskudna sredstva posvećena ovom aspektu iz državnog budže-ta učinila su da često pacijenti kupuju i osnovne proizvode kao što su zavoji, špricevi i osnovne lekove koji bi u skladu sa zakonom trebalo da se pruže građanima besplatno. Jedna studija Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) ukazuje na neke od najučestalijih problema u kvalitetu usluge u javnim zdravstvenim ustanovama. Prema ovom izveštaju, problemi sa kvalitetom u pružanju zdravstvenih usluga najčešće su povezani sa nepostojanjem odgovarajućih sanitarnih uslova u zdravstvenim ustanova-ma, odsustvom lekarskog osoblja tokom radnog vremena, usmeravanjem pacijenata iz javnih u privatne zdravstvene ustanove, korupcijom, nefunkcionisanjem aparature i ne-dovoljnim brojem lekara specijalista475.

474 Ibid.475 BIRN. Izveštaj o zdravstvenom sistemu na Kosovu.


Svi ovi aspekti uticali su da i skroman budžet koji Vlada Kosova dodeljuje zdravstvu ne bude efikasan u praksi. 2012. godine, Vlada Kosova izdvojila je 130 miliona evra ili 8.46% državnog budžeta koji je manji od zemalja u regionu, kao što je Makedonija, koja izdvaja 12% svog budžeta ili Srbija sa 13.9%476. Izveštaj o ljudskom razvoju UNDP-a ocenjuje da je budžet za zdravstvo po glavi stanovnika pet puta manji nego što je to slučaj sa zemljama u regionu.477

U nastavku sledi pregled budžetskih troškova Vlade Kosova na zdravstvo.

Troškovi za javnu zdravstvenu zaštitu

2009. 2010. 2011. 2012.

Budžet Ministarstva zdravlja (drugi i treći nivo) (u milionima evra) 66 71 79 89

Budžet za opštine (u milionima evra) 26 27 38 41

Ukupno (u milionima evra) 92 98 117 130

PBB (u milionima evra)* 3,912 4,216 4,637 4,911

Ukupni troškovi za zdravstvo kao % PBB-a 2.35 2.33 2.53 2.64

Izvor: MMF Državni izveštaj, april 2012; MF;9

Sektor za kvalitet zdravstvenih usluga u sklopu Ministarstva zdravlja funkcioniše još od 2002. godine i sada je sačinjen od samo dva službenika478. U nedostatku dovoljnih ljudskih resursa, nadzor koji ovaj sektor vrši i ne može biti toliko striktan na terenu. Izdvajanje ovog sektora kao zasebnog dela administrativne strukture učinilo je da se stvori mreža zdravstvenih koordinatora na svim nivoima zdravstvene zaštite koji su odgovorni ovom sektoru.479

Ocena i praćenje kvaliteta zdravstvenih usluga kontroliše se od strane zdravstvenih koordinatora i inspektora kvaliteta. Strategija za poboljšavanje kvaliteta i sigurnosti zdravstvenih usluga za period od 2012-2016. U toku je.480

Izazovi:

- Podizanje opšteg kapaciteta zdravstvenih uslug- Proširenje trenutno ograničenog spektra zdravstvenih usluga- Poboljšavanje sanitarnih uslova u javnim objektima za pružanje zdravstvenih

usluga;- Poboljšavanje nadzora lekarskog osoblja u javnom sektoru;- Delotvorno suzbijanje korupcije na svim nivoima;

476 Keiser Family Foundation. Global Health Facts. http://www.globalhealthfacts.org/data/topic/map.as-px?ind=74.

477 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.478 Ibid.479 Ibid.480 Ibid.


- Sprečavanje i kontrola zloupotreba u šemi zdravstvenog osiguranja;- Osnaživanje sektora za kvalitet usluga u sklopu ministarstva i mreže koordina-

tora kvaliteta na svim nivoima;- Poboljšanje planiranja i primene politika za osnovne lekove i potrošnih materi-

jala u zdravstvenim ustanovama;

6. Sistem zdravstvenih informacija

Ministarstvo zdravlja usvojilo je strategiju HIS. Uz podršku Vlade Luksemburga i dru-gih donatora, MZ je počeo sa radom na dizajnu i primeni sistema zdravstvenih infor-macija koji je sastavljen od tri komponente:

- Stvaranje infrastrukture informacione tehnologije- Izrada zakonskog okvira- evropskih standarda u zdravstvu

U skladu sa ovom strategijom, primena HIS-a vrši se u tri faze i obuhvata desetogo-dišnji vremenski period (2010 – 2020). U fazi A, planirano je da se realizuje potrebna infrastruktura za primenu HIS-a u Prištini i Prizrenu, kao i poboljšavanje postojećih statističkih podataka. Faza B, predviđa da informativni sistem uđe u praksu, dok faza C podrazumeva jačanje infrastrukture za primenu HIS-a na celom Kosovu, u pokušaju da se ispune svi ciljevi.481

Očekuje se da primena HIS-a na terenu bude veoma izazovna. Ovakvi sistemi upravl-janja veoma su izazovni i za zemlje sa mnogo razvijenijim ekonomskim nivoom nego što je Kosovo i često se završavaju bez bilo kakvog uspeha. Na Kosovu je do sada bilo nekoliko manjih pokušaja da se pokrene pilot projekat primene HIS-a, međutim sve ovo završeno je bez bilo kakvog uspeha. Aktuelni projekat osnivanja HIS-a smatra se jednim od najozbiljnijih pokušaja vlade podržane od strane donatora, da razvije i primeni in-frastrukturu za HIS.

Najveći izazovi u vezi sa realizacijom dizajna i primenom sistema HIS-a na Kosovu pov-ezani su najviše sa fizičkom infrastrukturom za njegovu primenu i sa kvalifikovanim osobljem koje treba da ga koristi . Kada govorimo o neophodnoj fizičkoj infrastrukturi za primenu HIS-a, ona podrazumeva opremanje računarima i priključcima na internet u svim zdravstvenim ustanovama. Sa druge strane, osoblje koje će ga koristiti treba da se obuči na adekvatan način. Još jedan od izazova u primeni HIS-a jesu i domaći kapac-iteti za održavanje i dalji razvoj sistema HIS. Aktuelni sistem razvija se od strane jedne međunarodne kompanije a njeno dalje održavanje i razvoj mogu biti veoma skupi.

481 Ministarstvo zdravlja.http://www.msh-ks.org/sq/component/content/article/656-ne-minis-trine-e-shendetesise-u-prezantua-drafti-final-i-strategjise-se-sistemit-te-informimit-shendetesor.html.


Izazovi:

- Nedostatak statističkih zdravstvenih podataka (marginalizovane grupe)- Razvoj softvera za HIS u skladu sa kosovskim sistemom, zakonskom i fizičkom

infrastrukturom i u skladu sa standardima EU o sakupljanju i čuvanju podata-ka;

- Razvoj fizičke infrastrukture za primenu HIS-a;- Obuka medicinskog i administrativnog osoblja koje će primenjivati HIS u svom

radu;- Održavanje i neprekidan razvoj HIS-a prilično je skup a domaći kapaciteti u

ovom domenu mogu oskudevati;

7. Finansiranje zdravstva i zdravstvenog osiguranja

Postojeći Zakon o zdravlju br. 4/2004 (članovi 12.6, 12.7, 12.8, 57, 61 i 124) definiše način utvrđivanja zdravstvenih ustanova. Participacija je uređena Zakonom o zdravlju 4/2004 (članovi 12.8 i 22) i AU br. 6/2006.482

Javni zdravstveni sistem na Kosovu u ovom trenutku finansira se putem državnog budžeta i participacija. Prihodi zdravstvenih ustanova ne čuvaju se u sektoru zdravstva već se u potpunosti slivaju u državni trezor u skladu sa Zakonom o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti483. MZ dobija 22 procenta ukupnih finansijskih sredstava izdvojenih za zdravstvo, sekundarne i tercijarne bolnice dobijaju 51 procenat a opštine učestvuju u preostalom delu od 26 procenata izdvojenog budžeta za zdravstvenu zašti-tu.484

2011. godine Ministarstvo je izradilo predlog zakona o zdravstvenom osiguranju i pred-log novog zakona o zdravlju. Očekuje se da oba ova zakona stupe na snagu 2013. godine po prolasku kroz neophodne skupštinske postupke. Treba istaći da je usvajanje ova dva zakona zavisilo od dobijanja odobrenja od MMF-a i Svetske banke sa kojima Kosovo ima ugovorne odnose koji predviđaju ograničenja u načinu potrošnje budžetskih sred-stava. Zvaničnici ministarstva istakli su da su nakon dugih razgovora i savetovanja sa MMF-om, uspeli da postignu sporazum o novom predlogu zakona 485.

U skladu sa novom šemom zdravstvenog osiguranja, ovo će biti mešoviti model koji je zasnovan na ujedinjavanju sredstava stečenih plaćanjem premija od strane građana i vladinih fondova dobijenih od taksi u poseban javni fond koji postoji samo za zdravst-veno osiguranje.486 Zdravstveno osiguranje biće organizovano i primenjeno kao obav-


483 Ibid.484 UNDP. Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu za 2010.485 Ministarstvo zdravlja. http://www.msh-ks.org.486 Ilir Hoxha. Zdravstveno osiguranje na Kosovu: Da li se nudi adekvatno, finansijsko rešenje? Friedrich



ezno osiguranje i kao dobrovoljno dopunsko osiguranje. Obavezno zdravstveno osigu-ranje obuhvatiće osnovne usluge zdravstvene zaštite i primenjivaće se putem Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO).487

Finansijska sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje uplaćuju se u FZO. Ovo obuh-vata sve izvore finansiranja: premije zdravstvenog osiguranja za sve građane i stanovni-ke Republike Kosovo; kao i prenos budžetskih sredstava sa odnosnih vladinih institucija za pokrivanje premija obaveznog zdravstvenog osiguranja za posebne grupe (penzi-oneri, lica sa invaliditetom i ratni invalidi i lica koja primaju socijalni primaoci).488

Premije za obavezno zdravstveno osiguranje proračunaće se kao fiksna norma koja je zasnovana na prosečnom dohotku u Republici Kosovo. Norma premije podložna je odluci Vlade, na osnovu budžetskih sredstava na raspolaganju i zdravstvenih potre-ba stanovništva. Lica koja ne budu pokrivena obaveznim zdravstvenim osiguranjem platiće punu cenu osnovnih usluga u skladu sa cenovnikom koji usvoji MZ na osnovu predloga FZO-a.489

Ukupan predviđeni iznos finansijskih sredstava koja bi bila sakupljena predstavljen je u nastavku.

0%

100%

80%

60%

40%

20%

115,970

8,646,8

38,362

61,622,

84,765

2013 2015

28.945,

34,795,

84,123,

2012

38,362

61,622,

84,765

2014

37,105,

60,067,

80,888,

2016

Grafikon 3.1 Projekcijafinansijskih izvorana osnovu novogzakona MZ

Uplata premija

Premije gradana

Prenos budzeta

Prilog 4. Predviđeni budžetski troškovi za zdravstvo490

487 Ibid.488 Vlada Kosova. Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju.489 Ilir Hoxha. Zdravstveno osiguranje na Kosovu: Da li se nudi adekvatno, finansijsko rešenje? Friedrich

Ebert Stiftung. 2011.490 Ibid.


U poređenju sa aktuelnim uplatama koje MZ vrši iz državnog budžeta i očekivane šeme, ukupan iznos računa obuhvata prilično mali procenat. Ovo se može primetiti u aktu-elnom računu koji se može uporediti sa projekcijama za godine u nastavku. Kao što se može videti, u ovom trenutku oko 90% sredstava koja se plaćaju za zdravstvo izmiruju se iz dodatnog budžeta dok će u narednim godinama ovaj iznos pasti na 40%.

Glavni izazov kada govorimo o zdravstvenom sistemu tesno je povezan sa funkcio-nalizacijom Fonda za zdravstveno osiguranje. Jedan od glavni izazova povezan je sa likvidnošću fonda, posebno u prvim godinama njegovog funkcionisanja. Neformalnost na tržištu rada i prilično veliki broj ljudi koji ne plaćaju zdravstveno osiguranje ali čiji računi će se plaćati iz državnog budžeta, prilično je izazovan kada govorimo o finan-siranju zdravstvenog sektora. Kontrola na terenu u smislu primene šeme zdravstvenog osiguranja takođe je izazov po sebi posebno kada kapaciteti za praćenje na terenu nisu podignuti na odgovarajući nivo.

Izazovi:

- Stvaranje sistema i fonda za zdravstveno osiguranje- Funkcionalizacija šeme zdravstvenog osiguranja i Fonda za zdravstveno osigu-

ranje;- Borba protiv neformalnog rada na tržištu rada;- Kontrola Fonda za zdravstveno osiguranje od strane Skupštine i Vlade;- Kontrola na terenu i sprečavanje zloupotreba (posebno upućivanje pacijenata iz

javnih ustanova u privatne);


8. GlavnizaključciozdravstvenimpolitikamaZdravstvene Politike


slabosti

Predlog zakona o zdravlju i osiguranju Razvoj kapaciteta za pri-

menu Zakona o zdravst-venom osiguranju

Neuvršćivanje u prioritete i budžet

Zacrtavanje ovog sektora za prioritet

Podrška međunarodnih, finansijskih institucija (SB, MMF)

Nedostatak zdravstvenog osiguranja i finansiranja

Održivo finansiranjeIzmena i približavanje zakonodavstva

Planiranje, primena, nadzor i ocena strateškog plana i godišnjeg plana MZ-a

Ograničeni spektar zdravst-venih usluga

Usvojen predlog zakona o zdravlju Razvoj inovativnog i

održivog zdravstvenog sistema

Visoke isplate od strane pacijenata za zdravstvene usluge

Rasprostranjena mreža zdravstvenih ustanova

Zakašnjenja u institucional-nim i kadrovskim reformama

Usvajanje dokumenata rele-vantnih za ovo vremeSektorska strategija

zdravstva za period od 2010-2014.

Povećavanje pristupa boljoj i sigurnijoj zdravst-venoj zaštiti

Popunjavanje pravnog okvira

Urađen nacrt strategije o kvalitetu zdravstvenih usluga

Institucionalna funkciona-lizacija mreže izveštavanja

Primena, praćenjem, inspek-cija i ocena

Revizija postojećeg plana za podizanje planiranih kapaciteta

Mreža koordinatora kvaliteta zdravstvenih usluga u zdravstvenim ustanovama i Odseku za kvalitet /MZ

Kvalitet zdravstvenih usluga nije na željenom nivou

Primena i popunjavanje rele-vantne dokumentacije Dodel-jivanje potrebnih sredstava

Visoki stepen vakcinacije

Očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva i sprečavanje bolesti

Upravljanje na makro (praćenje) i mikro nivoima

Saradnja u zdravstvenim promocijama i aktivnos-tima

Vodiči i tehnički klinički protokoli (nedostatak i nepri-menjivanje)

Akreditovane laboratorije (IKSHPK) Zaštita građana od među-

graničnih zdravstvenih rizika

Nedostatak registara za druge retke i neprenosive bolesti

Podizanje i razvoj kapaciteta za javno zdravlje

Funkcionalizacija kanc-er-registra

Podržavanje istraživačkih kapaciteta u IKSHPK za informisano odlučivanje

Obezbeđivanje adekvatnog budžeta

Usvojena strategija HIS-a za period od 2010-2019.

Obezbeđivanje tačnih i blagovremenih infor-macija

Strategija za promociju i zdravstveno osiguranje Jačanje sistema izveštavanja

Relevantna institucija (IKSHPK)

Nedovoljni podaci o ekološkim faktorima i nji-hovom uticaju na zdravlje

Izrada strategije za obrazo-vanje i promovisanje zdravlja

Sistem za nadzor i ocenu zaraznih bolesti

Neadekvatna preraspodela resursa

Zacrtati za prioritet primenu strategije HIS-a

Jačanje sistema nadzora i izveštavanja

DonacijeNedostatak zdravstvenih statistika (marginalizovane grupe)

Uloga i odgovornost aktera koji odlučuju

Fragmentovano izveštavanje

Proces praćenja i neprekidno podizanje kapaciteta (obuka)


Poglavlje V–Informaciono Društvo

1. Politika EU i uslovi za integraciju u oblast elektronske komunikacije, infor-mativnogdruštvaiaudiovizuelnupolitiku

Evropa 2020 se zove strategija za rast Evropske unije i ima za cilj promovisanje „pamet-nog“, „održivog“ i „sveobuhvatnog“ rasta. Sva tri cilja teže ka pomaganju Evropske uni-je da obezbedi visoku stopu zaposlenosti, produktivnosti i socijalne kohezije. Prioriteti su tretirani preko 7 inicijativa, a unutar svake inicijative, i EU i državni organi, moraju da koordinišu svoje napore kako bi se međusobno ojačavali. Naime, unija cilja ka tome da do 2020. godine realizuje (5) objektivnih ciljeva o zaposlenju, inovaciji, obrazovanju, socijalnoj inkluziji i klimi/energiji. Svaka država članica je usvojila svoje državne ciljeve u svakoj od ovih oblasti. Većina ovih inicijativa je predstavljena od strane Komisije 2012. godine.

Informativno društvo utiče na mnoge aspekte života. Evropska politika u tom pravcu su počele regulisanjem čitavih industrijskih sektora do zaštite privatnosti svakog pojed-inca. Politike EU iz oblasti informativnog društva, su grupisane na regulisanje tržišta, podsticanje informativnog društva i korišćenje beneficija, preko pružanja boljih javnih usluga.

Poglavlje 10 pravnih tekovina (acquis communautaire) EU o informativnom društvu i medijima ima za cilj da eliminiše prepreke za efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta elektronske komunikacije i mreža, podsticanje konkurencije i zaštitu interesa po-trošača u tom sektoru, uključujući raspoloživost osnovnih usluga. Poglavlje 10 sadrži pravila o uslugama informativnog društva kao transparentnog, efektivnog i predvidl-jivog regulatora audiovizuelnih usluga u skladu sa evropskim standardima.

1.1. DigitalnaagendazaEvropu(DAE)

Politike informativnog društva su trenutno sažete pod jedan kišobran odnosno „Digi-talnu agendu za Evropu“491.

Kao jedna od 7 inicijativa strategije Evropa 2020, Digitalna agenda za Evropu obuhvata strategiju EU za informativnu tehnologiju i komunikacije. DAE cilja ka uspostavljanu ekonomske i socijalne koristi od jedinstvenog digitalnog tržišta zasnovanog na ultra brzi internet.

Prema planu upravljanja generalnim odeljenjem informativnog društva i medija, DAE ima tri opšta cilja koja se oslanjaju na 7 stubova DAE-a492.

491 Digitalna agenda za Evropu: http://europa.eu/legislation_summaries/information_society/strate-gies/si0016_en.htm.

492 Generalno odeljenje, informativno društvo i mediji, Plan za upravljanje 2012 – 13 decembar, 2011, strana 10 http://ec.europa.eu/atwork/synthesis/amp/doc/infso_mp_en.pdf.


1.1.1. OpšticiljeviDAE

1. Uspostavljanje fleksibilnog (vibrant)493 digitalnog tržišta stabilnog pravnog ok-vira koje stimuliše konkurenciju i ulaganje koje obezbeđuje ekonomsku i socijal-nu korist.

2. Jačanje evropske konkurencije preko povećanja inovacija i ulaganja u istraživan-ja informativne tehnologije i komunikacija, kao glavnog podstrekača digitalne ekonomije.

3. Promovisanje pristupa i korišćenja informativne tehnologije i komunikacija za dobrobit društva EU.

1.1.2. Stubovi DAE-a

Digitalna agenda za Evropu se zasniva na sedam (7) stubova i sadrži 101 meru koje cil-jaju ka oživljavanju ekonomije u EU i pružanje mogućnosti građanima i privrednicima u Evropi da izvuku maksimalnu korist iz digitalne tehnologije. Preko sedam stubova se posebno cilja na:

- Postizanje jedinstvenog digitalnog tržišta - Unapređenje interoperabilnih standarda - Konsolidaciju bezbednosti na mreži (online) - Promovisanje brzog pristupa i ultra brzog interneta za sve- Ulaganje u istraživanje i inovaciju - Unapređenje stručnosti, sposobnosti i digitalne zastupljenosti- Uticanju na prošireno korišćenje tehnologije za društvo

Digitial single market

Vibrant digital single market

Regulatory frameworkfor the Digital Agenda

for Europe

ICT Take-up

Policy strategy and coordination

General objectives ABB ActivitiesPillars of Digital Agenda

Capacities - Research

Infrastructure

Cooperation - Information andCommunication

Technologies

Innovation and investment in ICT research

ICT benefits for EU society

Interoperability andstandards*

Trust and security

Fast and ultra fastinternet access

Research and Innovation

Digital literecy, skillsand inclusion

Benefits for EUsociety

Lean and effective administrative support

Slika 1 – ciljevi, aktivnosti i stubovi DAE494

493 Korišćen je originalni izraz radi sprečavanja zabune. Na albanskom bi možda bolje zvučalo „fleksibilno“ ili „elastično“ od izraza „vibrant“.

494 Generalno odeljenje, informativno društvo i mediji, Plan za upravljanje 2012 – 13 decembar, 2011, strana 10 http://ec.europa.eu/atwork/synthesis/amp/doc/infso_mp_en.pdf.


1.1.3. CiljeviDigitalneagendezaEvropu

Glavni ciljevi DAE495 za period od 2013. do 2020 i detaljno ostvarivanje istih se prati i preko tabele (scoreboard) i to496:

"FAST BB(> 30 MBPS)

COVERAGE FOR ALL"

50% OF HH TAKING UP BROADBAND

SUBSCRIPTIONS > 100 MBPS

100% INCREASE IN ICT R&D PUBLIC

SPENDING

ROAMING AT NATIONAL PRICES

33% OF SMES SELLING ONLINE

20% OF POP. BUYING ONLINE CROSS-BORDER

50% OF POP. BUYING ONLINE

60% OF DISADVANTAGED PEOPLE USING

INTERNET REGULARLY

75% OF POP. USING INTERNET REGULARLY

15% OF POP. HAVING NEVER USED THE INTERNET

50% OF POP. USING E-GOVERNMENT

25% OF POP. USING E-GOVERNMENT

AND RETURNING FORMS

BROADBAND COVERAGE FOR ALL

TARG

ETS

20202015

2013

0 % % OF TARGET ACHIEVED 100 %

BB = BROADBAND POP = POPULATION HH = HOUSEHOLD 2009 2011

TARGETACHIEVED100 %0% 20% 40% 60% 80%

52%

2%

56%

50%

50%

37%

48%

86%

85%

90%

89%

82%

84%

95%

45%

33%

41%

74%

70%

81%

82%

76%

72%

94%

Cilj 1a: cela EU se treba pokriti širokopojasnim (broadband) in-ternetom do 2013.Ciljevi 1b i 1c: cela EU se treba pokri-ti širokopojasnim internetom sa više od 30 Mbps do 2020. i 50% EU se do 2020. godine treba pretplatiti na širokopojasni internet.Cilj 2a: 50% sta-novništva će do 2015. godine kupovati na mrežiCilj 2b: 20% sta-novništva će kupovati sve na mreži do 2015.Cilj 2c: 33% ma-lih i srednjih pre-duzeća (MSP) će do 2015. godine prodavati na mreži.Cilj 2d: promena između rominga i državnih tarifa će se približiti nuli, do 2015. Cilj 3a: povećanje korišćenja interneta sa 60% do 75% do 2015. godine, i sa 41% na 60% među osobama sa ograničenim sposobnostima.Cilj 3b: prepoloviti proporciju stanovništva koje nikada nije koristilo internet, sa 30% na 15% do 2015.Cilj 4a: 50% građana će do 2015. godine koristi e-Upravljanje, sa više od polovine kom-

495 Digitalna agenda za Evropu, Scoreboard: http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/scoreboard. 496 O trenutnom stanju za 2012. godinu, pogledajte “DAE-Scoreboard 2012”, http://www.europolitics.info/

pdf/gratuit_en/316456-en.pdf.


pletiranih i vraćenih obrazaca.Cilj 4b: sve glavne javne usluge van granica će, u sporazumu država članica do 2011. godine, moći da se koristi na mreži do 2015.Cilj 5: udvostručiti javne investicije u ITK497 i istraživanje i razvoj do 11 milijardi eura do 2020.Dok se cilj 13, (Ključna performansa cilja 6): smanjiti potrošnju energije za osvetljenje za 20% do 2020. godine, više odnosi na smanjenje potrošnje energije nego na elektronsku komunikaciju, informativno društvo ili vizuelne medije

1.2. Opštipravniokvir

Proces liberalizacije sektora telekomunikacija počinje publikacijom Evropske komisije iz 1987. Godine, takozvanom „Zelenom knjigom“ 498 o razvoju zajedničkog tržišta za usluge i opremu telekomunikacija. Ovaj proces je nastavio sa postepenim uvođenjem pravnog okvira499 za telekomunikacije od pet (5) ključnih direktiva „Okvir“, „Pristup“, „Ovlašćenje“, „Univerzalna usluga“ i „Privatnost“. Komisija je 2009. godine, razmotrila „Paket telekoma“ preko usvajanja direktiva „Bolje regulisanje“ i „Prava građana“, i us-postavljanja Tela evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC - The Body of European Regulators for Electronic Communications). Usvajanje paketa reformi je otvorilo put ka tržištu evropskim elektronskim komunikacijama, razmatrajući pravila za obezbeđivanje efikasnije konkurencije i bolja prava potrošača.500

1.2.1. Regulatorniokvirzamrežeiusluge

Direktiva 2009/140/EC501 regulatorni okvir za mreže elektronske komunikacije i usluge

- Ova direktiva dopunjuje direktivu 2002/21/EC – regulatorni okvir za mreže elektronske komunikacije i usluge, direktivu 2002/19/EC o pristupu i pov-ezivanju mreža elektronske komunikacije i opreme i direktivu 2002/20/EC o odobrenju mreža za elektronske komunikacije i usluge.

497 Informativna tehnologija i komunikacija – ITK.498 Ka dinamičnoj evropskoj privredi, Evropska komisija, Zelena knjiga, 1987 http://ec.europa.eu/green-pa-

pers/pdf/green_ paper_telecom_services_ _common_market_com_ 87_290.pdf. 499 Opšti postojeći pravni okvir: http://europa.eu/legislation_summaries/information_society/legisla-

tive_framework/index_en.htm.500 Regulatorni okvir za elektronske komunikacije u EU, stanje u decembru 2009, (strana 7) http://ec.euro-

pa.eu/information_society/policy/ecomm/doc/library/regframeforec_dec2009.pdf .501 Direktiva 2009/140/EC dopunjuje direktive 2002/21/EC, 2002/19/EC i 2002/20/EC http://eur-lex.eu-

ropa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32009L0140:EN:NOT.


Direktiva 2009/136/EC502

- Ova direktiva dopunjuje direktivu 2002/22/EC o univerzalnim uslugama i pravima korisnika, direktivu 2002/58/EC o obradi ličnih podataka i uredbu br. 2006/2004 o saradnji preko državnih organa odgovornih za sprovođenje zako-na o zaštiti potrošača i uredbu br. 2006/2005 o saradnji između državnih organa odgovornih za sprovođenje zakona o zaštiti potrošača.

Uredba br. 1211/2009503 Telo evropskih regulatora za elektronsku komunikaciju (BEREC)

- Ova uredba određuje pravila i funkcionisanje Tela evropskih regulatora (BEREC) glavni zadatak kojeg je savetovanje i podržavanje Evropske komisije u boljem razvoju unutrašnjeg tržišta i formiranje veze između državnih regula-tornih organa i Komisije504.

Direktiva 2002/21/EC505 regulatorni okvir za elektronske komunikacije506

- Okvirna direktiva 2002/21/EC usvojena 2012. godine kao deo „paketa teleko-munikacija“ je sastavljena u cilju uspostavljanja okvira koji je harmonizovan sa uredbom o uslugama elektronske komunikacije, mrežama elektronske komu-nikacije, opremu i usluge. Ona određuje obaveze državnih regulatornih organa i definiše niz postupaka koji će obezbediti harmonizovanu primenu regulatornog okvira za čitavu zajednicu. Paket za telekomunikacije je 2009. godine dopunjen sa dve direktive „Bolji zakonski propisi“ i „Prava građana“, kao i formiranjem BEREC-a. Ovaj novi regulatorni okvir se sastoji od okvirne direktive i četiri (4) posebne direktive.

Direktiva 2002/20/EC507 o odobrenju mreža za elektronsku komunikaciju i usluge

- Cilj ove direktive je regulisanje unutrašnjeg tržišta mreže za elektronske komu-nikacije i usluge, preko harmonizacije i pojednostavljivanja pravila i uslova za regulatorne organe, kako bi se olakšalo pružanje usluga za čitavu zajednicu.

502 Direktiva 209/136/EC dopunjuje direktive 2002/58/EC i 2002/22/EC http://eur-lex.europa.eu/Lex-UriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32009L0136:EN:NOT.

503 Evropsko regulatorno telo za elektronske komunikacije (BEREC): http://europa.eu/legislation_sum-maries/information_society/legislative_framework/si0015_en.htm.

504 Uredba (SE) br. 1211/2009, član 1. 505 Direktiva 2002/21/EC, član 1.506 Regulatorni okvir za elektronske komunikacije: http://europa.eu/legislation_summaries/information_

society/legislative_framework/l24216a_en.htm. 507 Direktiva 2002/20/EC o odobrenju mreža za elektronsku komunikaciju i usluge http://europa.eu/leg-

islation_summaries/information_society/legislative_framework/l24164_en.htm.


Direktiva 2002/19/EC508 o pristupu i povezivanju mreža za elektronsku komunikaciju i opreme

- Ova direktiva definiše prava i obaveze operatera i preduzeća koja traže pov-ezivanje i pristup mrežama, u skladu sa principom koje odobrava pravila konkurencije i deluje kao instrument za regulisanje tržišta. Međutim, dok god ne postoji aktivna konkurencija na tržištu, državni regulatorni organi (DRO) treba da, između ostalog, deluju određujući obaveze za operatere koji imaju veliki uticaj na tržište. Ovim se cilja ka uspostavljanju okvira koji će promovisati konkurenciju, podstičući razvoj usluga komunikacije i mreža, i osiguravajući to da prepreke na tržištu neće ograničiti pojavu novih inovativnih usluga, od kojih mogu imati koristi korisnici.

Direktiva 2002/22/EC509 o univerzalnim uslugama i pravima korisnika u vezi sa mreža-ma elektronske komunikacije i usluga

- Ova direktiva cilja ka tome da u celoj zajednici obezbedi raspoloživost javnih usluga dobrog kvaliteta preko efektivne konkurencije i mogućnosti izbora, i bavi se okolnostima u kojima se potrebe krajnjih korisnika ne realizuju u za-dovoljavajućem nivou.

Direktiva 2002/58/EC510 o obradi ličnih podataka i zaštiti privatnosti u sektoru elek-tronskih komunikacija

- Ova direktiva ima za cilj harmonizaciju odredbi država članica za obezbeđivan-je jednakog nivoa zaštite prava i osnovnih sloboda, a posebno prava na privat-nost, u pogledu obrade ličnih podataka od strane sektora za elektronsku ko-munikaciju i obezbeđivanja slobodnog toka takvih podataka preko opreme za elektronsku komunikaciju i usluge.

1.2.2. Politika za frekvencije

Odluka br. 676/2002/EC511 o regulatornom okviru za politiku spektra radio frekvencija u Evropskoj zajednici (Odluka o spektru radio frekvencija)

508 Direktiva 2002/19/EC o pristupu i povezivanju mreža za elektronsku komunikaciju http://europa.eu/legislation_summaries/information_society/legislative_framework/l24108i_en.htm.

509 Direktiva 2002/22/EC, o univerzalnim uslugama i pravima korisnika u vezi sa mrežama elektronske ko-munikacije i usluga http://europa.eu/legislation_summaries/information_society/legislative_frame-work/l24108h_en.htm.

510 Direktiva 2002/58/EC o obradi ličnih podataka i zaštiti privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija http://europa.eu/legislation_summaries/information_society/legislative_framework/l24120_en.htm.

511 Odluka br. 676/2002/EC o regulatornom okviru za politiku spektra radio frekvencija u Evropskoj zajed-nici (odluka o spektru radio frekvencija http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CEL-EX:32002D0676:EN:NOT.


- Cilj ove odluke je donošenje politike i pravnog okvira u Zajednici u cilju obez-beđivanja koordinacije politika i pristupa, i tamo gde je potrebno, harmonizovanih uslova za raspoloživost i efikasno korišćenje spektra radio frekvencija, potrebnog za uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u oblastima Zajednice kao što su elektronska komunikacija, transport i istraživanje i razvoj (R&D)

Direktiva 2009/114/EC512 dopunjuje Direktivu Saveta 87/372/EEC o opsegu frekvenci-ja koje su rezervisane za koordinirano uvođenje javne sveevropske kopnene digitalne komunikacije i mobilne telefonij u Zajednici

Direktiva 87/372/EEC513 o opsegu frekvencija koje su rezervisane za koordinirano uvođenje javne sveevropske kopnene digitalne komunikacije i mobilne telefonije u Za-jednici

- Države članice će osigurati da opseg frekvencija 905-914 MHz i 950-959 ili ekviv-alentan deo opsega bude rezervisan ekskluzivno za javne sveevropske usluge mobilne digitalne komunikacije od 1. januara 1991.

- Države članice će što pre moguće osigurati sastavljanje potrebnih planova za javne sveevrospke usluge mobilne digitalne komunikacije na opsegu 890-915 i 935-960 MHz u skladu sa komercijalnim uslovima.

Odluka br. 626/2008/EC514 o izboru i odobrenju sistema koji nude satelitske mobilne usluge

- odluka ima za cilj omogućavanje razvoja unutrašnjeg konkurentnog tržišta za satelitske mobilne usluge širom Zajednice i obezbeđivanje postepenog smanjen-ja digitalnog jaza u svim državama članicama.

1.2.3. Direktivazaaudiovizuelnemedijskeusluge(AVMSD)

Direktiva za audiovizuelne medijske usluge515 516 definiše evropske standarde za tele-

512 Direktiva 2009/114/EC http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:274:0025 :0027:en :PDF.

513 Direktiva 87/372/EEC o opsegu frekvencija koje su rezervisane za koordinirano uvođenje javne sveev-ropske kopnene digitalne komunikacije i mobilne telefonije u Zajednici http://eurlex.europa.eu/smar-tapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&lg=EN&numdoc=31987L0372&model=guic-hett.

514 Odluka br. 626/2008/EC o izboru i odobrenju sistema koji nude satelitske mobilne usluge (Mobile Sat-ellite Services -MSS) http://europa.eu/legislation_summaries/information_society/legislative_frame-work/si0002_en.htm.

515 Direktiva o audiovizuelnim medijskim servisima (AVMSD): http://ec.europa.eu/avpolicy/reg/tvwf/index_en.htm.

516 Direktiva 2010/13/EU o koordinacija određenih odredbi zakona, uredbi ili administrativnih akata drža-va članica za pružanje audiovizuelnih medijskih usluga (Audiovisual Media Services Directive)


vizijske programe, online video i drugi audiovizuelni sadržaj, na način na koji državne granice neće stajati na putu dosezanju gledalaca i korisnika517.

Ciljevi koordinacije u ovoj oblasti za EU su:

- određivanje pravila koja omogućavaju razvoj tehnologije- kreiranje jednakih uslova za nove oblike audiovizuelnih medija - očuvanje kulturne raznolikosti - zaštita potrošača i dece- očuvanje pluralizma medija- borba protiv rasne i verske mržnje- garantovanje nezavisnosti državnih regulatornih organa za medije

AVMSD reguliše koordinaciju državnih zakonskih okvira EU u sledećim oblastima:

- opšta načela (audiovizuelnih medija)- podsticanje mržnje- pristup osobama sa ograničenim sposobnostima- principi jurisdikcije- ključni događaji- promovisanje i distribucija evropskog sadržaja- komercijalna komunikacija - zaštita maloletnika

2. Analiza situacije

2.1. AnalizapravneiinstitucionalnestruktureKosovazaelektronskukomu-nikaciju, informativno društvo i audiovizuelne medije

2.1.1. Institucionalna struktura

Odgovorni organi za elektronsku komunikaciju na Kosovu su sledeći:

a. Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) – sastavlja predloge zakona, strateška dokumenta i politike za sektor, predstavlja Kosovo na relevantnim međunarod-nim sastancima i preuzima obaveze. Nadležnosti su 2011. godine na vladinom nivou sa tadašnjeg Ministarstva za saobraćaj i post-telekomunikacije prenete na MER;518

b. Vlada Kosova (VK) – usvaja strateška dokumenta i politike koje je sastavilo MER;519

517 Moderna pravila za audiovizuelnu Evropu: http://ec.europa.eu/avpolicy/docs/reg/avmsd/fact_sheet_en.pdf.

518 MER: http://mzhe.rks-gov.net/?page=1,252. 519 Kancelarija premijera se obično identifikuje kao Vlada Kosova u smislu donošenja odluka na nivou vlade

Kosova: http://www.kryeministri-ks.net/.


c. Ministarstvo javne uprave (MJU) – Odeljenje za e-Upravljanje i administrativne procese – deluje kao centralna tačka Vlade za sva pitanja koja se tiču razvoja, upravljanja i održavanja informativne tehnologije i elektronskog upravljanja. Upravlja i koordinira procese ažuriranja i dalje obrade strategija koje se tiču ulaganja u e-Upravljanje i informativne tehnologije;520

d. MJU uspostavlja standarde i usluge informativne tehnologije za kosovske in-stitucije i koordinira bezbednost usluga informativne tehnologije uključujući i elektronsko upravljanje i osnovne elektronske registre kosovskih institucija;521.

e. Regulatorni organ za elektronsku i poštansku komunikaciju (ARKEP) – je odgo-varan za regulisanje tržišta telekomunikacija, upravljanje resursima frekvencija, numeraciju i licenciranje kompanija koje pružaju usluge mreža i telekomunik-acije, i sprovodi državne politike i strategije za sektor elektronskih komunik-acija, donete od strane Ministarstva. ARKEP je pravni naslednik Regulatornog organa za telekomunikacije – ROT (član 106, tačka 11 novog Zakona o elektron-skim komunikacijama br. 04/L-109);522

f. Nezavisna komisija za medije (NKM) – upravlja spektrom radiodifuznih frekvencija za emitovanje i licencira audiovizuelni sadržaj; 523

g. Kosovski organ za konkurenciju (KOK) je odgovoran i ovlašćen za promovisan-je konkurencije i zaštitu potrošača, kontrolu uslova konkurencije u kosovskoj ekonomiji, kao i u industriji i posebnim tržištima;524

h. Skupština Kosova – usvaja Nacionalni plan frekvencija, budžet ARKEP i NKM, imenuje (i razrešava) članove odbora, prima godišnje izveštaje.525

Tabela. Institucionalni okvir za elektronske komunikacije, informativno društvo i au-diovizuelne medije

Državni regulatorni organ Vlada Drugi relevantni organi

Novim zakonom o elek-tronskoj komunikaciji ARKEP – Regulatorni organ za elektronske i poštanske komunikacije

- Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER),

- Ministarstvo javne uprave (MJU),

- Vlada Kosova (VK)

- Nezavisna komisija za medije1,

- Kosovski organ za konkurenciju,

- Skupština Kosova

520 OeUAP: http://map.rks-gov.net/sq/Page.aspx?id=16. 521 Uredba br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i ministarstava.

Aneks 11 Ministarstvo javne uprave: http://www.kryeministri-ks.net/ repository /docs/Rregullor-ja_02-2011-e_miratuar_nga_Qeveria-finale.pdf , strana 61..

522 Regulatorno telo za elektronske i poštanske komunikacije: http://www.art-ks.org/. 523 Nezavisna komisija za medije: http://www.kpm-ks.org/?faqe=90&gjuha=1. 524 Kosovski organ za konkurenciju: http://ak.rks-gov.net/. 525 Skupština Kosova: http://www.assembly-kosova.org/?cid=1,122.


2.1.2. Politikaizakonskipropisi

Strateška dokumenta:

a. Nacionalna strategija za informativno društvo 2006-2012526; b. Politika sektora elektronskih komunikacija – Digitalna agenda za Kosovo 2013-

2020 527; c. Dokument inicijative eSEE za razvoj informativnog društva u Jugoistočnoj Ev-

ropi528 i obaveze preuzete od Vlade Kosova u pogledu inicijative eSEE 529.d. Strategija za elektronsko upravljanje530 i plan delovanja 2009-2015531. e. Strategija za reformu javne uprave 2010-2013532.

Dokumenta u postupku izrade:

a. Nacrt strategije za prelazak sa tehnologije za analogno emitovanje na tehnologi-ju digitalnog emitovanja je podneta VK na usvajanje 19. decembra 2012. Rad na sastavljanju strategije je počeo 2008. godine, i konkretnije 2010. godine, kada je NKM uspostavila radne grupe533 za pitanja sadržaja, tehnička pitanja, pravna pitanja i društveno-ekonomska pitanja prelaska na digitalno emitovanje. Poseb-na grupa je formirana za informisanje i podizanje javne svesti. Zakon o NKM predviđa potrebu za postojanjem Zakona o digitalizaciji koji će se bazirati na strategiju sastavljenu od strane NKM.

Relevantni važeći zakoni:

a. Zakon o elektronskoj komunikaciji br. 2012/04-L-109534 objavljen 25. oktobra 2012. zamenjuje prethodni zakon o telekomunikaciji br. 2002/7535 (izmenjen Za-

526 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_Nacionale_ per_Shoqeri_ te_Informacionit_2006-2012.pdf .

527 http://mzhe.rks-gov.net/repository/docs/Politikat_e_Sektorit_te_Komunikimeve_Elektronike_-_Axhenda_Dixhitale_per_Kosoven_2013_-_2020.pdf

528 http://www.eseeinitiative.org/index.php?option=com_content&view=article&id=173&Itemid=50 529 Pogledajte: http://www.eseeinitiative.org/index.php?option=com_content&view=article&id= 173&

Itemid=50 http://www.stabilitypact.org/wt2/eSEEWG.asp. http://www.stabilitypact.org/e-see/CONCLUSIONS 20Thessaloniki.pdf.

530 Strategija za elektronsko upravljanje i plan delovanja 2009-2015: http://map.rks-gov.net/userfiles/file/Strategjit%C3%AB%20dhe%20Planet/STRATEGJIA_E_QEVERISJES_ELEKTRONIKE_2009_2015.pdf.

531 Plan delovanja za sprovođenje Strategije za elektronsko upravljanje 2009-2015: http://map.rks-gov.net/userfiles/file/Strategjit%C3%AB%20dhe%20Planet/PLANI_I_VEPRIMIT_PBR_IMPLEMENTIMIN_E_STRATEGJIS_PER_QEVERISJE_ELEKTRONIKE_2009_2015.pdf.

532 Strategija za reformu javne uprave: https://map.rks-gov.net/userfiles/file/Strategjit%C3%AB%20dhe%20Planet/STRATEGJIA%20E%20REFORMES%20SE%20ADMINISTRATES%20PUBLIKE.pdf.

533 Odluka Saveta NKM: http://www.kpm-ks.org/materiale/dokument/1343215969.5303.pdf. 534 Zakon o elektronskoj komunikaciji: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ ligjet/ 109%20

Ligji%20per%20komunikimet%20elektronike.pdf. 535 Zakon o telekomunikacijama i izmene i dopune: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/

ligjet/2008_03-L085_al.pdf.


konom br. 03/L-085 13. juna 2008. godine);b. Zakon o uslugama informativnog društva br. 2011/04-L-094536, objavljen 2.

aprila 2012. zamenjuje prethodni zakon br. 02/L-23 o uslugama informativnog društva iz 2005. godine (objavljen 2006. godine);

c. Zakon o sprečavanju i borbi protiv kibernetskog kriminala br. 2010/03-L-166537, objavljen 2. jula 2010;

d. Zakon o zaštiti ličnih podataka538 br. 2010/03-L-172539, objavljen 13. maja 2010;e. Zakon o vladinim organima za informativno društvo, objavljen u Službenom

listu br. 15 od 15. maja 2013;f. Zakon o autorskom pravu i srodnim pravima br. 04/L-065540, i 2011.g. Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije br. 2011/04-L-044 541, objavljen 26. marta

2012.h. Zakon o zaštiti konkurencije br. 2010/03-L-229542, objavljen 25. oktobra 2010.

Menja i dopunjuje zakon o konkurenciji br. 2004/36, (objavljen od strane SPGS 29. oktobra 2004.)

i. Zakon o radio-televiziji Kosova br. 2011/04-L-046, 543 objavljen 12. aprila 2012. Zamenjuje stari zakon o RTK-a br. 02/L-47 iz 2008. godine.

j. Zakon o kinematografiji br. 2004/22, objavljen od strane SPGS 14. oktobra 2004. k. Zakon o zaštiti potrošača br. 04/L-121544, je objavljen 7. novembra 2012. Zamen-

juje zakon o zaštiti potrošača br. 2004/17 iz 2004 (koji je izmenjen i dopunjen 2009. godine Zakonom br. 03/L-131).

536 Zakon o uslugama informativnog društva: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Ligji%20per%20sherbimet%20e%20shoqerise%20informatike.pdf. Stari zakon o uslugama informativnog društva: http://www.assembly-kosova.org/ common/ docs/ligjet/2005_02-L23_al.pdf.

537 Zakon o sprečavanju i borbi protiv kibernetičkog kriminala: http://www.assembly-kosova.org/ common/docs/ligjet/2010-166-alb.pdf.

538 Prema studiji izvodljivosti, strana 9 i strana 14: Zakonski propisi o zaštiti ličnih podataka se moraju uskladiti sa standardima EU. Takođe je potreban fokus na sprovođenje zakona, sastavljajući podzakonska akta i izgrađujući administrativni kapacitet. http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_feasibility_2012_en.pdf.

539 Zakon o zaštiti ličnih podataka: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2010-172-alb.pdf.

540 Zakon o autorskim i srodnim pravima: http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/Ligji_nr._04-L-065_per_te_Drejtat_e_Autorit_dhe_te_Drejtat_e_Peraferta.pdf. Stari zakon o autorskim pravima: http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/02english/E2006regs/RE2006_46_ALE2004_45.pdf.

541 Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Ligji%20per%20KPM.pdf.

542 Zakon o zaštiti konkurencije: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2010-229-alb.pdf. Stari zakon o zaštiti konkurencije: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2004_36_al.pdf.

543 Zakon o radio-televiziji Kosova: http://www.assembly-kosova.org/common /docs/ligjet /Ligji %20per%20Radio%20Televizionin%20e%20kosoves.pdf.

544 Zakon o zaštiti potrošača: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/121%20Ligji%20per%20mbrojtjen%20e%20konsumatorit.pdf.


Novi zakoni, zakoni u postupku:

a. Zakon o digitalizaciji radiodifuznog zemaljskog emitovanja, MER je sastavilo prvi nacrt i isti je objavljen za javnu raspravu. Do kraja juna 2013. godine će se poslati Vladi Kosova na usvajanje;

b. Novi zakon o kinematografiji koji je sastavilo Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS) je poslat na javnu raspravu novembra 2012. Očekuje se da će se novi zakon ubrzo usvojiti. Ovim predlogom zakona se predviđa da se Kosovo-film, javno preduzeće, preobrazi u Kinoteku – poseban javni arhiv filmskog ma-terijala, koji je prema starom zakonu deo Kosovofilma.

c. Zakonodavnim planom Kosova za 2013. godinu je predviđeno sastavljanje za-kona o e-upravljanju.

Tabela. Osnovni pravni okvir za elektronsku komunikaciju

Regulatorni okvir EU 2003

Regulatorni okvir EU 2009

Elektronska trgovina

Elektronski potpis

Kibernetski kriminal e-Upravljanje

Zakon o elektronskim komunikacija-ma (2012)

Zakon o uslugama informativnog društva (2012) 2010 (nije obavezno

potreban zakon)

2.2. Sektor elektronskih komunikacija

Tržište telekomunikacija na Kosovu je formalno liberalizovano 2003. godine usvajan-jem Zakona o telekomunikacijama. Novim zakonom o elektronskim komunikacijama se omogućava zamena režima licenci režimom opšteg ovlašćenja svih mreža i usluga elektronske komunikacije.

Podela spektra frekvencija je predviđena Državnim planom za korišćenje radio frekvencija, usvojenim od strane Skupštine Kosova odlukom br. 04-V-93, 23. juna 2011. Ovaj plan je u potpunoj saglasnosti sa Evropskom tabelom za raspodelu frekvencija.545 Vlada i ARKEP treba da usvoje sve sekundarne zakonske propise koji se tiču upravljanja frekvencijama najkasnije šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog zakona.546

Na Kosovu deluju samo dva operatora mobilne mreže: Vala (od 2004) i IPKO (od 2007) dok od 2008. godine deluju i dva virtuelna operatera (MVNO) D3 Mobile i Z Mobile. Podela tržišta krajem 2011547 je izgledala ovako: 67.14%, 25.28%, 0.6% i 6.98% u skladu sa gornjim redosledom operatera. Ukupna veličina na tržištu mobilne telefonije iznosi 199.2 miliona eura sa godišnjim rastom tokom 2011. godine od 9.94%. Kosovo još nije počelo da daje UMTS licence (jedina zemlja u JIE), međutim VK je donela odluku da opseg frekvencija u vlasništvu mobilnih operatera može da se koristi i za druge usluge

545 Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012.546 Zakon o elektronskoj komunikaciji, član 106, stav 1 – Prelazne odredbe.547 Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012.


budućih generacija mobilnih širokopojsanih telekomunikacionih usluga548. Očekuje se da će ARKEP sprovesti odluku tokom 2012. ili početkom 2013. godine.549

Kosovo ima najnižu probojnost linija fiksne telefonije u regionu, koja iznosi 5%, gde dominantan položaj zauzima PTK.

Službe za pružanje pristupa internetu su konkurentnije i na ovom tržištu dominiraju al-ternativni kablovski operateri sa oko 75% udela u tržište. Brojke probojnosti interneta na Kosovu se razlikuju u zavisnosti od metode istraživanja, ARKEP550 (koji se zasniva na izveštaje službi za pristup internetu) je izgleda konzervativniji od drugih istraživačkih izveštaja sprovedenih na terenu.551 Bez obzira na to, primećuje se postepen pad trenda rasta552 koji se može pripisati dosezanju granice profitabilnosti i potrebe za sprovođen-jem mehanizama USO (Universal Service Obligation) na tržištu službi za pristup inter-netu.

Kosovo zaostaje u poređenju sa drugim zemljama u regionu (JIE) u pogledu obez-beđivanja konkurencije na tržištu elektronske komunikacije (pogledajte priloženu ta-belu553). Vredi pomenuti da su prvi koraci za poboljšanje stanja u tom pogledu pre-duzeti od strane ARKEP-a, koji je završio prve analize tržišta fiksne telefonije (februara 2012) i u toku je završavanje analize tržišta prekida mobilnih poziva. Kosovski organ za konkurenciju nije sprovodio analize u ovoj oblasti, i ne zna se da li će to uraditi, imajući u vidu nedostatak kapaciteta i budžeta554.

548 Odluka Vlade Kosova, br. 04/88, od 24.08.2012: http://www.kryeministri-ks.net/ repository/ docs/Vendimet_e_Mbledhjes_se_88te_te_Qeverise_se_Republikes_se_Kosoves_2012.pdf .

549 MER, komentari na Izveštaj o dostignućima i izazovima u oblasti informativnog društva, 20. decembar 2012.

550 Vlada Kosova, Odgovori na upitnik o Studiji izvodljivosti, 2012: Odeljenje za kablovsku televiziju u domaćinstvima zauzima oko 48,55%, prodornost interneta za stanovnike u 2011. godini iznosila je 8,26%.

551 Kosovska organizacija za informativnu tehnologiju i komunikacije (STIKK): Internet Penetration and Usage in Kosovo, januar 2012 (http://stikk-ks.org/images/stories/publikime/STIKK-raport_eng_email.pdf): Internet penetration based on households is 72.1%, Internet penetration based on users is 46.3%.

552 Pogledajte izveštaj EK, Cullen International, Monitoring of electronic communications in the Enlargement countries 2005-2008, 2008-2011, i 2011-2013 http://www.cullen-international.com/other-services/studies.htm?lng=en.

553 Cullen International, Supply of services in monitoring regulatory and market developments for electronic communications and information society services in Enlargement Countries 2011-2013, Report2, jul 2012, strana 122: http://www.cullen-international.com/other-services/studies.htm?lng=en.

554 O detaljnoj analizi kapaciteta KKK pogledajte KDI, Kosovska komisija za konkurenciju – studija slučaja: http://www.kdi-kosova.org/publications/cimap/kkk.pdf.


Tabela. Mere za obezbeđivanje konkurencije na tržištu (Competitive safeguards)555

CS

CPS

Num

ber P

orta

bilit

y fix

ed

NP

mob

ile

RIO

fixe

d

RIO

mob

ile

RUO

WBA

WLR

MV

NO

Nac

iona

l roa

min

g

LRIC

fixe

d

LRIC

mob

ile

Tari

ff re

bala

ncin

g

2005 X X X X X X X X X X X X X X

2012 X X X X 2007 X X X X 2008 X X X X

2.2.1. Prednosti

Sprovođenje nekoliko zakona u ovoj oblasti, uz odobrenje odgovarajućih administra-tivnih uputstava, je poboljšalo približavanje pravnim tekovinama (aquis) kao npr. kada govorimo o pitanjima analize tržišta, definisanje usluga sa dominantnim tržišnim ude-lom (SMP), ili referentne ponude za interkonekciju.

Pozitivno se ocenjuje da je Kosovo uspostavilo administrativne i regulatorne institucije, prvobitno ARKEP i NKM, kako bi počelo sa sprovođenjem pravnih tekovina u ovoj oblasti.

ARKEP predvodi u pogledu pružanja saradnje sa relevantnim regulatornim organima na Kosovu i potpisao je memorandume o razumevanju sa NKM, Kosovskim organom za konkurenciju, Državnom agencijom za zaštitu ličnih podataka, kao i sporazum sa Ombudsmanom Kosova. ARKEP je takođe potpisao 6 memoranduma o razumevanju sa državnim organima u regionu: Crnom Gorom, Albanijom, Makedonijom, Turskom i Hrvatskom. Memorandumi uspostavljaju uslove za prijateljske odnose na osnovu jed-nakosti i recipročne koristi, omogućavaju održavanje redovnog kontakta i pomažu u praktičnoj saradnji u pitanjima koja se tiču službi elektronske komunikacije i telekomu-nikacija.556

2.2.2. Izazovi

- Spoljašnja procena je ta da pravnim okvirom sektora telekomunikacija preovla-dava „pravni okviri“.557 Ovi zakoni se karakterišu činjenicom da sprovođenje istih zahteva, što je često istaknuto i u samim zakonima, usvajanje broja podza-

555 Cullen International, Supply of services in monitoring regulatory and market developments for electronic communications and information society services in Enlargement Countries 2011-2013, Report2, jul 2012, strana 122: http://www.cullen-international.com/other-services/studies.htm?lng=en.

556 Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012.557 Pogledajte: Studiju izvodljivosti za Kosovo, strana 42: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_

documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


konskih akata, koji često nije tako mali. Takvi su npr. Zakon o elektronskoj ko-munikaciji i onaj o službama informativnog društva. Prema tome, sprovođenje zakona, posebno zakona o službama informativnog društva, je postiglo malo ili nimalo napretka u praksi.

- Kapacitet MER za razvoj i koordiniranje politika informativnog društva, ukl-jučujući i pitanja koja pokriva Digitalna agenda za Evropu, je slab.558

- Budžet za finansiranje regulatornih institucija, a posebno onih kulturnih na Kos-ovu je ograničen. Jačanje administrativnih kapaciteta i povećanje međunarodne saradnje u kulturi i medijima je od posebnog značaja za pripremanje Kosova za učešće u programe EU u ovoj oblasti.559 ROT (sada ARKEP) ima najniži budžet i broj radnika u regionu.560

- U poređenju sa zemljama u regionu, većina zahteva za konkurentno tržište elektronske komunikacije i dalje nije ispunjena. 561

- Kosovo nema svoj pozivni broj i koristi kodove tri različite države: Srbije, Mon-aka i Slovenije. To uzrokuje dodatne troškove, smanjuje kontrolu nad sistemi-ma na Kosovu, izaziva probleme u koordinaciji sa regulatorima ovih zemalja i posebno predstavlja prepreku u prenosivosti brojeva (number portability).

- Kosovo nema držani internet domen, i nije razvilo tržište ni strukture za davan-je internet imena (registracija i registri).

- Kosovo ne upravlja u potpunosti spektrom frekvencija i ima smetnji od ovlašćenih kompanija licenciranih u Srbiji koje deluju na Kosovu

- Kosovo nije član ITU-a, niti većine relevantnih međunarodnih organizacija. Nema informacija o naporima ili nekoj strategiji za postajanje članom ovih orga-nizacija.562

- Kosovo poseduje nacrt strategije za prelazak sa tehnologije analognog delovan-ja na digitalno delovanje, koju je NKM podnela VK na usvajanje 19. decembra 2012. godine. Na osnovu ove strategije i na osnovu Zakona o NKM za prelazak na digitalni sistem emitovanja, će se sastaviti poseban zakon koji će sastaviti MER. Poslednji datum za prelazak na digitalno emitovanje je jun 2015. godine.563

- Međutim skoro svi zakoni iz šireg zakonskog okvira (elektronske komunikaci-je) pokrivaju i zaštitu potrošača u svojim posebnim oblastima, postoji i procena da zaštita potrošača nije na zadovoljavajućem nivou i da zakoni ne prate dobre

558 Pogledajte: Studiju izvodljivosti za Kosovo, strana 43: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.

559 Ibid.560 Cullen International, Supply of services in monitoring regulatory and market developments for

electronic communications and information society services in Enlargement Countries 2011-2013, Report2, Korrik 2012, strana 123: http://www.cullen-international.com/other-services/studies.htm?lng=en.

561 Ibid.562 Ustav ITU-a, član 2 – Composition of the Union, stav 23 PP-98 c), ističe da se unija (ITU-ja) može

sastojati i od zemalja koje nisu članice Ujedinjenih nacija, ako je aplikaciju te države za članstvo u ITU podržalo 2/3 članova ITU-a: http://www.itu.int/pub/S-CONF-PLEN-2011/en.

563 Jedan deo digitalne dividende (kanal 67) sada već stoji na raspolaganju za povezivanje mreže i usluga nove generacije (unapređeni LTE, WiMAX), 4G.* * Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012


prakse za zaštitu potrošača.564. - Drugi identifikovani izazovi su:

• nedostaje nastavak koordiniranog i konkretnog angažovanja za spro-vođenje važećih zakona i korišćenje postojećih zakonskih mehanizama;

• ima dovoljno prostora za poboljšanje koordinacije aktivnosti između odgovornih institucija i organa za informativno društvo i potom između njih i institucija koje upravljaju procesom evropskih integracija;

• nedostaje vizija o potrebi određivanja i procene realnih indikatora pro-gresa u datim oblastima, metodologijom kojom se ocenjuje i kojom će se ocenjivati Kosovo tokom procesa integracija. 565

2.3. Informativno društvo

Oblast informativnog društva je široko rasprostranjena i zahteva odgovornost od svih vladinih institucija institucionalnog okvira za elektronske komunikacije (identifikova-nog u ovom izveštaju). Međutim, usvajanjem Zakona o vladinim organima za informa-tivno društvo se očekuje prenošenje velikog broja odgovornosti na novi organ (predviđa se da će biti agencija) koji će se formirati preobražajem OeUAP, eventualno, od drugih jedinica unutar Vlade Kosova. Ovaj novi organ će uspostaviti mehanizme za efikasno i efektivno upravljanje ljudskim i finansijskim resursima, i različitim investicijama (hard-ver i softver opremom), kao i zakonske propise za informativno društvo.

U odgovorima na Studiju izvodljivosti u vezi sa informativnim društvom je dato dovol-jno informacija projektima koji doprinose, iako postoji posebna tačka gledišta, pretežno tehničko-tehnološka, u vezi sa onim šta predstavlja projekat u oblasti informativnog društva i koji je konkretan doprinos tih projekata u ovu oblast. Ovakvo gledište se karak-teriše polaznom tačkom internih projekata vlade, infrastrukturom i sistemima primarni fokus kojih su same institucije. Tačno je da su rezultati projekta jedva vidljivi od strane građana i biznisa, a još teže ih je oceniti. Teško je, na primer, oceniti napredak u pogledu informativnog društva, na osnovu izvršavanja ili neizvršavanja projekata e-Kabineta, upravljanja dokumentima unutar vlade, projekta Video konferencije u MALS i sličnih.566 O detaljnim informacijama, osim ciljeva i očekivanih rezultata koji nisu jasni ili nedosta-ju, bi bilo veoma korisno da se možda izveštava o trajanju projekta i posebno o dodel-jenom budžetu za informativnu tehnologiju. Ovako kako jeste, skoro je nemoguće izvući čak i osnovne informacije, kao što su opšte godišnje ulaganje Vlade Kosov u ITK.

Potrebno je da se planiranje budućih projekata ITK, uključujući i projekte za uspostavl-janje unutrašnjih sistema vlade, približi ciljevima integracije u EU, odnosno da očekivani

564 Prema Balcan Policy Institute, zakon o telekomunikacijama se nekoliko puta pominje zbog nedostataka u pogledu zaštite potrošača: http://policyinstitute.eu/images/uploads/Mbrojtja_e_Konsumatorit_Korniza_ligjoresfidat_n_Kosov_dhe_standardet_e_BE-s.pdf.

565 Mišljenje autora. 566 Za kompletnu listu projekata pogledajte deo: e-Usluge (e-Upravljanje, e-Zdravstvo, e-Trgovina):

Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012.


rezultati ovih projekata direktno utiču na jedan ili više indikatora za koje će se Kosovo ocenjivati tokom čitavog procesa integracija, a i kasnije, isto kao što je slučaj sa drugim državama članicama.567

2.3.1. Prednosti

MJU je sastavilo predlog zakona o vladinim organima odgovornim za informativno društvo i isti je poslat Skupštini Kosova na usvajanje. Ovaj zakon bi trebao da kon-soliduje odgovornosti unutar vlade u pogledu službi informativnog društva, objašnja-vajući i eliminišući nejasnoće i definišući nadležnosti u pogledu sastavljanja politika i davanja usluga informativnog društva.

Preduslov za pružanje usluga informativnog društva, prvobitno infrastruktura i brojni tekući i planirani projekti, izgledaju mnogo bolje od nivoa pružanja usluga informa-tivnog društva. Sa malo fokusa na konkretne indikatore, one koji su merljivi, ovi pre-duslovi bi mogli da dovedu do brzih rezultata.

2.3.2. Izazovi

Regulatorni okvir EU 2009 je pokrenuo nekoliko pitanja koja ukazuju na informativno društvo, a koja bi mogla biti izazov za Kosovo. Iako je pravni okvir na Kosovu postoji za većinu dole navedenih pitanja koja pokrivaju Zakon o elektronskoj komunikaciji i drugi zakoni, izazovi ipak ostaju ne zbog nepostojanja pravnog okvira, već zbog očekivanog toka sprovođenja ovog okvira, situacije koja je primećena ne samo u državama članica-ma EU već i u susednim zemljama, konkretnije u Makedoniji i Srbiji.

Sledeći izazovi su povezani sa sprovođenjem mehanizama koji regulišu:

- ograničavanje pristupa internetu i veb stranici – bez sudske odluke – u jasno zakonom određenim uslovima (što je često praćeno raspravama i sudskim odlu-kama u oblasti slobode izražavanja i informisanja na internetu).

- pristup istoriji korisnika (često praćen raspravama i odlukama Ustavnog suda),- prikupljanjem statistika, odnosno obavezom (za države članice) da skupljaju

statistike o informativnom društvu, rezolucija Saveta568 iz 2003. godine i Uredba569 Parlamenta i Saveta Evrope usvojena 2004. godine definišu indikatore i obavezuju države članice da

567 Obično se procenjuje 20 indikatora, pogledajte listu: Common list of basic public services: http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/2002/action_plan/pdf/basicpublicservices.pdf.

568 Rezolucija Saveta od 18. februara 2003. godine o sprovođenju plana delovanja eEurope 2005, 2003/C 48/02: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2003:048:0002:0009:EN:PDF.

569 Pogledajte (EC) bo. 808/2004 Parlamenta Evrope od 21. aprila 2004. godine o statistikama informativnog društva: http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri =CONSLEG: 2004R0808:20091120:EN:PDF kao i izmenu i dopunu iste: (EC) br. 1006/2009:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/ LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009: 286:0031: 0035:EN:PDF.


prikupljaju informacije kako bi mogli da procene napredak u pogledu real-izacije ciljeva (definisanih u Lisabonu marta 2000. godine i kasnije u planu delovanja eEurope iz 2002.). Prikupljene statistike objavljuje Eurostat-i570. indikatori koji se trenutno prate su definisani okvirom i2010, 2011 – 2015.571 Okvir i2010 ima niz indikatora podeljenih prema oblastima: sektor ITK, širokopojasna mreža i pristup, korišćenje ITK od strane domaćinstava i po-jedinaca, korišćenje ITK od strane biznisa, i usluge“ePublike” (20 indikatora: 8 za usluge za biznise i 12 za usluge za građane). U svim monitorisanim zemljama, obaveza prikupljanja statistika spada na državne institucije za statistiku.

Kosovo ne prikuplja ove podatke u potpunosti i nema informacija da li postoje konkret-ni planovi za inkorporisanje metodologije Eurostat-a u svoju statistiku o informativnom društvu.

- Bezbednost mreže i informacija. -Regulatorni okvir EU obavezuje operatore javne mreže komunikacija i uslu-ga da štite bezbednost mreže572 i ličnih podataka573, kao i da prijavljuju kršen-je bezbednosti, prvo kod državnog regulatora koji potom (na godišnjem nivou) informiše ENISA574. Regulator može tražiti od operatera i reviziju bezbednosti. Od operatera se može tražiti da se certifikuju jednim od stan-darda ISO o bezbednosti, obično ISO/IEC 27001 ili ISO/IEC 17799575.

ARKEP na Kosovu ima pravo da traži reviziju bezbednosti operatera. Novi zakon o elektronskoj komunikaciji daje pravo ARKEP-u da primeni CERT576. Na Kosovu je operator, u slučaju povrede bezbednosti, dužan da to prijavi ARKEP. ARKEP potom može da informiše ljude ili može tražiti od opera-tora da to on uradi ako smatra da je to u javnom interesu.577 Kosovo još nije član ENISA.

- Kibernetički kriminal. – Kosovo nije usvojilo Konvenciju 185 Saveta Evrope o kibernetičkom krim-

570 Pogledajte statistike o „informativnom društvu“: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/information_society/introduction.

571 http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/i2010/docs/benchmarking/ benchmarking_digital_europe_2011-2015.pdf.

572 Član 13 a i b: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/ LexUriServ.do?uri= OJ:L:2009:337: 0037:0069 :EN:PDF.

573 Član 4 Direktive o privatnosti – ePrivacy Directive, 2002/58/EC: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/ LexUriServ.do?uri=CELEX:32002L0058:EN:NOT.

574 European Network and Information Security Agency: http://www.enisa.europa.eu/ 575 Ovakva praksa je opisana u izveštaju Cullen International, 2012.576 Computer Emergency Response Team – CERT.577 Zakon o elektronskim komunikacijama, član 85, stav 4.


inalu, ali je 2010. godine usvojio Zakon koji inkorporiše578 (transpose) ovu konvenciju u državni zakon.

- eBiznis i elektronski potpis. – Direktiva 2000/31/EC (eCommerce Directive) pruža opšti okvir za pruža-oce usluga informativnog društva. Direktiva zahteva od država članica da omoguće aktivnosti pružanja usluga informativnog društva bez prethodne dozvole. Ova direktiva takođe štiti pružaoce tih usluga od odgovornosti, u određenim uslovima, u vezi sa aktivnostima njihovih klijenata, niti obavezu-je pružaoce ovih usluga da na aktivan način ispitaju činjenice i okolnosti koje utiču na ilegalne aktivnosti njihovih klijenata.

Kosovo je novim zakonom o elektronskoj komunikaciji prešlo u režim izda-vanja opštih dozvola za usluge informativnog društva. Međutim, za posti-zanje rezultata sprovođenja će trebati vremena. Zaštita pružalaca usluga je naišla na prvi test u slučaju gonjenja pružalaca kodova preko internet kartica za televizijske kanale, kada su kosovski organi obavezali pružaoce internet usluga praćenjem aktivnosti njihovih korisnika. Nijedan od ovih slučajeva gonjenja nije rešen nijednim redovnim pravnim postupkom.

- Pristup tržištima i praćenje usluga certifikacije – Direktiva o elektronskom potpisu je inkorporisana u novi zakon o uslugama informativnog društva, ali i dalje ne postoji nijedan pružalac certifikata niti nadzorni organ koji se, prema zakonu, treba osnovati od strane Ministarstva za ekonomski razvoj na osnovu sekundarnih zakona.

- Zaštita tajnosti komunikacije– Direktiva 2002/58/EC (ePrivacy Directive) obavezuje države članice da spreče slušanje, prisluškivanje, čuvanje i registraciju ili druge vrste mešanja ili praćenja komunikacije i drugih podataka o saobraćaju, bez saglasnosti korisnika, osim pravne intervencije (legal interception). Ova direktiva reg-uliše i pitanje čuvanja podataka/istorije o saobraćaju i lokaciji, i nepoželjnu komunikaciju (spam).

- Pravna intervencija (legal interception) i čuvanje podataka. – Pravna intervencija u komunikaciju (legal interception), prema ePrivacy Di-rektivi, zahteva postojanje pravnog okvira i sudski nalog u skladu sa tim okvirom, i ograničava se samo na ozbiljan kriminal. Intervencija u druge svrhe, npr. državne bezbednosti ili javne bezbednosti ili zaštite, takođe zahteva sudski nalog. Uključene osobe se moraju informisati (post-factum, obično u roku od 24h), i imaju pravo žalbe. Čuvanje podataka, prema direk-tivi ePrivacy, zahteva da se podaci o saobraćaju izbrišu odmah kada postanu nepotrebni (npr. računi), ali državama članicama pruža mogućnost usvajan-

578 U nekim dokumentima na albanskom jeziku se koristi izraz“transponon”


ja zakona koji odobravaju čuvanje tih podataka, u svrhu bezbednosti i slično, na ograničen period od 6 meseci do 2 godine. O ovoj direktivi se mnogo raspravljalo i trenutno je u postupku izmene i dopune od strane EU.

- Upravljanje domenom visokog državnog nivoa (Country Code Top Level Do-main - ccTLD name) obično nije deo nekog zakona ali podleže sporazumu koji organ imenovan od strane države ima sa IANA ili ICAN-. Kosovo još nema naziv državnog domena visokog nivoa ccTLD.

2.4. Sektor audiovizuelnih medija

Organ. NKM je jedini regulatorni organ za audiovizuelnu oblast koji sastavlja i usvaja radiodifuznu politiku, kao i sva druga podzakonska akta koja regulišu audiovizuelnu oblast.579

Licenca za emitovanje se može izdati u skladu sa konkurentnim postupcima, uz nekoliko uslova: može se izdati samo pravnom licu koje ispunjava uslove predviđene Zakonom o NKM i uslove određene od strane NKM580; licenca se ne može izdati političkim partija-ma, verskim zajednicama, grupi ili organizaciji kojom upravlja pojedinac koji se nalazi na položaju za koji je izabran ili je član nekog izvršnog organa neke političke partije; pravno lice kojim upravlja osoba koja je kažnjavana zbog krivičnog dela, nasilja ili pre-vare.581

Tržište. NKM ima bazu podataka o audiovizuelnim medijima koja sadrži podatke o broju, lokaciji, regionu, vrsti biznisa, datumu izdavanja licence, datumu isteka licence, frekvencijama i pokriću, emitovanju na različitim jezicima i kontakt detalje. Prijavljuje se da postoji 105 emitera i pružalaca audiovizuelnih medijskih usluga, 37 emitera preko kablovske mreže i 11 operatera kablovske mreže.582

NKM je (2011. godine) sprovela istraživanje o nivou gledanosti i medijima, i dosezanju, kao i procenu medijskog reklamnog tržišta. NKM nije još uspostavila sistem za nastavak procena ovih komponenti na godišnjem nivou.

Filmsko nasleđe. “Kosova Film” je institucija koja deluje u sklopu MKOS i digitalizova-la je 24 filma iz opšteg državnog fonda, od čega 15 igranih filmova, 6 dokumentarnih filmova i 2 kratkometražna filma.583 Novi zakon o kinematografiji, u postupku javne rasprave, predviđa sastavljanje državne strategije o filmu.

579 Ustav Republike Kosovo, član 141; i Zakon br. 04/L-44 o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM),član 3.580 Zakon br. 04/L-044 o NKM, član 22 o „aplikacijama za licencu za emitovanje“ 581 Uslovi su dalje definisani Uredbom NKM SNKM - 2009/02. Prema ovoj uredbi, tuđe vlasništvo više od

49% nekog emitera je dozvoljeno samo ako je aplikant zakonito registrovan u Republici Kosovo.582 Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012583 Ibid.


2.4.1. Prednosti

Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS) podstiče proces izmene i dopune tre-nutnog (starog) zakona o kinematografiji Z-2004/22. Predlog zakona predviđa da se Kosovafilm, javno preduzeće, preobrazi u Kinoteku – poseban javni arhiv filmskog ma-terijala. (Kinoteka je trenutno deo Kosovofilma). Zakon predviđa i sastavljanje državne strategije o filmu. Novi zakon o kinematografiji je poslat na javnu raspravu novembra 2012.

Saradnja sa drugim regulatornim organima i trećim stranama. NKM je od 2003. godine član Evropske platforme regulatornih organa (EPRA), dok je od 2011. godine član pos-matrač Mediteranske mreže regulatornih organa.584

2.4.2. Izazovi

- Poslednji zakon o RTK nije rešio problem održivosti RTK. Ovaj zakon takođe predviđa jedan televizijski kanal na srpskom jeziku, što može predstavljati još jedan izazov po finansijsku održivost RTK.

- Budžet za finansiranje regulatornih institucija, posebno onih kulturnih, je na Kosovu veoma ograničen. Jačanje administrativnih kapaciteta i povećanje međunarodne saradnje u kulturi i medijima je od velikog značaja za pripreman-je Kosova da učestvuje u programe EU iz ove oblasti.585

- Kosovo poseduje prvi nacrt strategije za prelazak na digitalno emitovanje, ali realizacija ove strategije ostaje izazov.586

- Kosovo nije član većine međunarodnih organizacija i institucija u oblasti radi-odifuzije i audiovizuelnih medija, npr.:

• ITU (Međunarodna unija za telekomunikacije);• CEPT (Evropska konferencija poštanskih i telekomunikacionih uprava);• ITSO (Međunarodna telekomunikaciona satelitska organizacija);• IMSO (Međunarodna organizacija za mobilne satelitske komunikacije);• EUTELSAT (Evropska organizacija za telekomunikacije preko satelita);• ECO (Evropska kancelarija za komunikacije).

3. KonkretnizadacizaispunjavanjeobavezaSSP(Sporazumostabilizacijiipridruživanju):

- Kosovo je imalo obavezu da usvoji zakon o elektronskim komunikacijama587 za vladine organe nadležne za informativno društvo. Taj zakon je već usvojen.

584 Ibid.585 Studija o izvodljivosti za Kosovo, strana42: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_

documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.586 Međutim jedan deo digitalne dividende (kanal 67) sada već stoji na raspolaganju za povezivanje mreže

i usluga nove generacije (unapređeni LTE, WiMAX), 4G.* * Vlada Kosova, Odgovori na pitanja Studije izvodljivosti, 2012.

587 Vidi: Studija izvodljivosti za Kosovo, strana 42: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


- Institucije koje rade u oblasti elektronske komunikacije (i informativnog društ-va i audiovizuelnih medija), ARKEP i NKM, se moraju ojačati.

- Studija izvodljivosti za Kosovo ističe, bez previše detalja, da je nezavisnost588 ovih institucija ugrožena uplitanjem vlade, niskih plata i nedostatkom resursa. Ovo se ilustruje činjenicom da je proces nominacija za članove Saveta NKM počeo juna 2012. godine, budući da je NKM bila bez odbora od decembra 2010. godine. (slično se ranije dogodilo i sa odborom ROT-a, do imenovanja trenut-nog odbora.589)

Potpisivanjem SSP se trebaju očekivati sledeći uslovi fokusirani na:

- dalji razvoj zakonskih i regulatornih aspekata telekomunikacije i poštanskih usluga;

- progresivna liberalizacija sektora;- promovisanje odgovarajuće sredine za ulaganje u modernizaciju mreže elek-

tronskih komunikacija na Kosovu i integracija istih u evropske i svetske mreže;- institucionalna reforma pogodna za liberalizovani ambijent. Institucionalna

reforma treba promovisati kulturnu raznolikost, slobodu izražavanja, dobro razvijen javni servis, kao i očuvanje nezavisnosti regulatornih organa;

- postepeno približavanja politika i zakonskih propisa propisima EU, uključu-jući prekogranično emitovanje i kupovinu intelektualnih prava za programe i satelitsko i kablovsko emitovanje;

- uslovi koji uspostavljaju opšte principe za učešće Kosova u programe EU, kao što je npr. Creative Europe Programme. 590

588 Moguća interpretacija ovih nalaza Studije izvodljivosti je opširno diskutovana na sastanku radne grupe na kojem je predstavljen nacrt ovog izveštaja. U tom pogledu, npr. kod rečenice „nezavisnost institucija“ je predložena promena „finansijska nezavisnost institucija“. Ipak, koliko god originalno formulisanje Studije može zvučati netačno ili nejasno, autori ovog izveštaja mogu preuzeti odgovornost da slobodno tumače nalaze Evropske komisije ostavljajući ih u originalnom obliku kao u tekstu.

589 Za detaljniju analizu potrebe za većom nezavisnošću i jačanjem kapaciteta regulatornih organa na Kosovu pogledajte: OEBS, stanje nezavisnih institucija na Kosovu, juli 2012: http://www.osce.org/sq/kosovo/92052?download=true kao i KIPRED, Javno upravljanje: Analiza odbora javnih preduzeća i nezavisnih agencija, maj 2011. godine: http://www.kipred.org/advCms/documents/99595_analize_e_bordeve_te_ndermarrjeve%20publike_dhe_agjencive_te%20pavarura.pdf.

590 Studija izvodljivosti o Kosovu, strana 43: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


Aneks 1. Glavni Problemi Tematskog Tkruglog Stola u Oblasti Inovacija, Informa-cionog Društva, Socijalnih i Zdravstvenih Politika

Obrazovanje

1. Nizak kvalitet obrazovanja na svim nivoima i neefikasni mehanizmi za osigura-vanje kvaliteta

2. Niska stopa upisa u predškolsko i više srednje obrazovanje, posebno dece iz marginalizovanih grupa

3. Nedovoljno kapaciteta za planiranje na centralnom, opštinskom i nivou škola4. Nedostatak kapaciteta u lokalnim samoupravama, školama i među nastavnim

kadrom za sprovođenje nadležnosti školskog nastavnog plana 5. Nedostatak jasnog programa za buduće kvalitetne nastavnike 6. Nedovoljna saradnja sa poslovnom zajednicom radi kontinuiranog prilagođa-

vanja nastavnog plana potrebama tržišta rada, posebno u pogledu stručnog obrazovanja i usavršavanja

7. Još uvek ne postoji odgovarajuća svest o obrazovanju i usavršavanju odraslih i neformalnom i formalnom obrazovanju, kao ključnim stubovima doživotnog obrazovanja

Naukaiistraživanje

8. Veoma mali budžet za naučna istraživanja, 0.1% e BDP (cilj Lisabonske strategi-je 2020 3%)

9. Nesprovođenje politika za naučno istraživanje (Nacionalni istraživački pro-gram)

10. Nedostatak odgovarajućih istraživačkih programa u različitim oblastima na nivou doktorature

11. Nepovezivanje nastave u visokom obrazovanju sa naučnim istraživanjima 12. Nedostatak tradicije naučnih istraživanja, posebno u prioritetnim oblastima 13. Nedostatak veze između istraživanja, tržišta i institucija 14. Ograničena međunarodna saradnja u oblasti naučnih istraživanja

Omladina

15. Nedovoljno učešće mladih u donošenje politika na lokalnom i centralnom nivou 16. Nedostatak saradnje između institucija u pogledu razvoja mladih 17. Nedovoljno podsticanje mladih da pokrenu biznis 18. Visoka stopa nezaposlenosti mladih i nedostatak aktivnih politika za zapošlja-

vanje mladih

Kultura

19. Nepostojanje jasnih strategija za razvoj kulture 20. Kultura se na Kosovu ne smatra potencijalnim sektorom ekonomskog razvoja 21. Nezastupljenost Kosova u program EU za kulturu – „Culture“- i nedovoljno

kapaciteta za sticanje koristi od tog programa22. Nedostatak kulturne i umetničke industrije


23. Nedovoljna podrška nezavisne kulture 24. Neodgovarajući uslovi za razvoj kulture i umetnosti na Kosovu

Sport

25. Nedovoljna i nerazvijena infrastruktura koja ne ispunjava međunarodne stan-darde

26. Nedovoljna internacionalizacija kosovskog sporta, kao rezultat neučlanjenja u Međunarodni olimpijski komitet, FIFA i druge međunarodne federacije

27. Sport se ne smatra potencijalnim sektorom ekonomskog razvoja 28. Nezadovoljavajući kvalitet obuke kosovskih sportista 29. Fizičkom vaspitanju se ne pridaje dovoljno značaja

Posao,zaposlenjeisocijalnidijalog

30. Nedovoljno ljudskih i tehničkih kapaciteta za sprovođenje zakonskih propisa o radu, zdravlju i bezbednosti na poslu

31. Neefikasnost sudova u rešavanju postupaka iz oblasti rada i zaposlenja 32. Krajnje siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i siva ekonomija33. Nedovoljno pregovaranje između socijalnih partnera

PolitikazapošljavanjaNesaglasnostponudesapotrebamatržištarada

34. Nedostatak potrebnih kapaciteta javne službe za zapošljavanje 35. Nedostatak fondova za zapošljavanje i aktivnih politika za zapošljavanje 36. Nedovoljna saradnja između institucija u pogledu izrade i sprovođenja politika

za zapošljavanje 37. Nepostojanje sistema za prikupljanje informacija sa tržišta rada

Socijalnazaštitaiinkluzija,nediskriminacijaijednakemogućnosti

38. Neodrživ i nesveobuhvatan sistem socijalne zaštite39. Nedovoljno istražnih i analitičkih podataka u oblasti socijalne zaštite40. Neefikasna decentralizacija socijalnih službi 41. Nedostatak saradnje između institucija u oblasti socijalne zaštite42. Nedovoljno sprovođenje zakonskih propisa o borbi protiv diskriminacije

Zdravstvenapolitika

43. Slab kvalitet zdravstvenih usluga 44. Nepostojanje održivog sistema za finansiranje zdravstva (uključujući i zdravst-

veno osiguranje)45. Nedostatak politika za promovisanje i zdravstvenu edukaciju 46. Nerazvijen zdravstveni informativni sistem 47. Nedovoljno zdravstvenih kapaciteta i ograničene zdravstvene usluge 48. Sprovođenje zakona o transfuziji krvi i krvnim sastojcima, tkivima, ćelijama,

doniranju i transplantaciji organa, kao i o zaraznim bolestima, u skladu sa za-konskim propisima EU


Informativnodruštvo

49. Mali budžet, nedovoljan broj radnika u ARKEP-u i NKM-e50. Nedovoljno kapaciteta za razvoj i koordinaciju politika informativnog društva,

uključujući i pitanja zastupljena u Digitalnoj agendi za Evropu. 51. Nepostojanje zakona o vladinom organu za informativno društvo i elektronsku

komunikaciju, koji bi okupio i ojačao ljudski kapacitet52. Kosovo nema svoj državni pozivni broj i nema državni internet domen, a ta-

kođe nije razvilo niti strukturisalo tržište za dodelu internet imena (registracija i registar)

53. Kosovo nije član ITU-a i brojnih drugih međunarodnih organizacija 54. Deo zahteva o konkurenciji tržišta elektronske komunikacije i dalje nije sprove-

den 55. Kosovo još nije usvojilo strategiju za prelazak sa analognog na digitalno emito-

vanje56. Nepotpuna transpozicija Direktive za audiovizuelne medijske servise


Listaučesnika591

Dukagjin Pupovci, Predsedavajući tematskog okruglog stola, Kosovski centar za obrazovanje (KEC)

Arta Uka, zamenik predsedavajućeg tematskog okruglog stola, Ministarst-vo za evropske integracije (MIE)

Arben Salihu, Sekretar za koordinaciju tematskog okruglog stola , Projekat „Podrška procesu evropskih integracija, Nemačka agencija za međunarod-ni razvoj (GIZ)

Abdurrahman Simnica, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Adelina Loxhaj, Kancelarija za rodnu ravnopravnost, Kancelarija Premijera (KP)

Afërdita Fazlija, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Afërdita Jaha, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Agim Berdyna, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Agim Kukaj, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER)

Agim Millaku, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Agon Jusufi, Lux Development

Agron Dobrani, Javno preduzeće Hortikultura

Agron Syla, Kosovski projekat za razvoj omladine, Svetska banka (SB)

Alban Sadiku, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Alban Sadiku, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Alush Sejdiu, Udruženje nezavisnih sindikata Kosova (UNSK) Luan Jahirim, Regionalni centar za zapošljavanje, Uroševac, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

591 Po azbučnom redu.


Alvin Karaqi, Karate federacija Kosova (KFK)

Antigona Spahiu, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Arben Lila, Lokalni stručnjak za informativno društvo

Arijan Qorolli, Regulatorni autoritet za elektronsku i poštansku komunik-aciju (ARKEP)

Arsim Dreshaj, Nezavisna komisija za medije (NKM)

Arsim Thaçi, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)



Artan Murati, Omladinski savet Kosova (KYC)

Azem Azemi, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Azem Guri, Direktor Odeljenja za obrazovanje, opština Kačanik

Bajram Berisha, Fakultet biologije, Univerzitet u Prištini (UP)

Bajram Kelmendi, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Baki Hoti, Turističko udruženje Kosova

Bashkim Bellaqa, Agencija za statistiku Kosova

Bernard Nikaj, Ministarstvo trgovine i industrije (MTI)

Besim Hasani, Olimpijski komitet Kosova (OKK)

Besim Ilazi, lokalni stručnjak

Besnik Berisha, Regulatorni autoritet elektronske i poštanske komunikacije (ARKEP)

Besnik Vasolli, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ)

Bleta Balaj, Nevladina organizacija „Ballkan Sunflowers Kosova“


Burbuqe Deva, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Burim Mexhuani,

Burim Mexhuani, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

But Dedaj, WUS Kosova

Charel Krieps, Lux Development

Chris Evans, Lux Development

Defrim Rifaj, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Diana Bardhi, Swisscontact

Driart Elshani, Ministarstvo javne uprave (MJU)

Driton Berisha, Lux Development

Driton Rukiqi, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Ekrem Hoxha, Regulatorni autoritet elektronske i poštanske komunikacije (ARKEP)

Enver Basha, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER)

Eroll Salihu, Fudbalska federacija Kosova (FFK)

Esat Mazreku, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Esin Sisko, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Esma Basholli, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Fadil Binaku, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Faruk Binakaj, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Fatime Arenliu Qosaj, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Fatime Rexhepi, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Fatmir Ramaj, Ministarstvo za evropske integracije (MEI)


Fatmire Rexhepi, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Fatos Stavileci, ATI-KOS

Ferdije Zhushi-Etemi, Kosovska agencija za akreditaciju (KAA)

Fetah Podvorica, Fakultet prirodnog-matematičkih nauka, Univerzitet u Prištini (UP)

Fetije Gjaku –Murturi, SOS dečija sela, Kosovo

Fetije Huruglica, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Fikret Shatri, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Fikrete Çoçaj, Nezavisna komisija za medije (NKM)

Fisnik Lakna, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Flaurie Storie, Projekat „osnovno obrazovanje“ (Agencija SAD za međun-arodni razvoj – USAID).

Florent Mehmeti, kulturni forum – Teatar ODA

Florim Kryeziu, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Florim Kyreziu, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Fran Karaqi, IPON Priština

Gani Ibrahimi, Fakultet sportskih nauka, Univerzitet u Prištini (UP)

Gazmend Azizi, Centralni savet za lokalno delovanje (CSLD)

Gëzim Hasani, UNICEF

Günter Grzybek, Jačanje i razvoj omladine na Kosovu, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ)

Gjylinaze Novoberdaliu-Gola, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Hafiz Leka, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Hafiz Leka, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)


Hajrullah Hoxha, Regionalni centar za zapošljavanje, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Herman Sonneveld, Lux Development

Iber Alaj, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Ilir Imeri, Regulatorni autoritet elektronske i poštanske komunikacije (ARKEP)

Ilir Muçaj, Ministarstvo za evropske integracije (MEI)

Ilir Rexha, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ)

Imran Rasimi, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Imrane Ramadani, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Izet Shala, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Jehona Serhati, Projekat za obrazovanje i stručno usavršavanje, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ)

Jeton Mehmeti, Institut za napredna istraživanja - GAP

Kaltrina Paqarada, Ministarstvo za evropske integracije (MEI)

Kimete Camaj, Kancelarija TEMPUS-a na Kosovu

Kozeta Imami, UNICEF

Kreshnik Xharra, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Kurt Nielsen, MONT/Danida, Promovisanje zaposlenja preko razvoja veština

Kushtrim Shaipi, lokalni stručnjak

Laura Xhelili, Nevladina organizacija „Ec Ma Ndryshe“

Leunora Zylfija, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Linda Abazi –Morina, UNFPA


Luljeta Aliu Krasniqi, Privredna komora Kosova, Partnerski projekat za stručno obrazovanje

Luljeta Demjaha, Kosovski centar za obrazovanje (KEC), program „osnov-no obrazovanje“

Lumnije Hashani, Privredna komora Kosova (PKK)

Majlinda Bajraktari – Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju (SDC)

Makbule Shkodra, Regulatorni autoritet elektronske i poštanske komunik-acije (ARKEP)

Marcelë Restelica, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER)

Mensur Morina, Centralni Centrali savet za delovanje mladih (CSDM)

Mensur Neziri, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Mentor Bislimi, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Mentor Morina, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Mentor Sadiku, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Merita Bacaliu, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Merita Berisha, Kosovski nacionalni institut javnog zdravlja (KNIJZ)

Merita Isufi, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)

Merita Vuthaj, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Mevlude Murtezi, Nevladina organizacija „Childproof“ (CIPOF)

Milazim Xhaferi, QRAP, Mališevo

Milot Hasangjekaj, Kosovski organ za kvalifikacije (KOK)

Mimoza Shahini, psihijatar, stručnjak za oblast razvoja znanja i opštih sposobnosti

Minire Begaj, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)


Miranda Kasneci, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Mjellma Aliaj, Kosovsko udruženje informativne tehnologije i komunikaci-je (KUITK)

Muhamet Hashani, Ministarstvo trgovine i industrije (MTI))

Murat Murati, Centralni odbor za delovanje mladih (CODM)

Murat Vokshi, Izvršno telo inspektorata rada, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Muzafere Limani, Fakultet električne i kompjuterske inženjerije, Univer-zitet u Prištini (UP)

Myzafere Uka, Javno preduzeće Hortikultura

Ndue Kalaj, Udruženje nezavisnih sindikata Kosova (UNSK)

Osman Shatri, HANDIKOS

Osman Shatri, Udruženje paraplegičara i obolelih od paralize na Kosovu – HANDIKOS

Pashk Buzhala, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Petrit Bejdoni, PEN Kosova

Qamile Sinanaj, kancelarija NARIC, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Qazim Gashi, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Qendresa Jashanica, Centralni savet za lokalno delovanje (CSLD)

Radica Berishaj, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Radica Berishaj, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Ramadan Alijaj, Duv International

Ramadan Kelmendi, Regionalni centar za zapošljavanje, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)


Remzije Krasnizi, Nevladina organizacija „SOS Kopshti“, Priština

Rinor Gashi, Handikos

Ruzhdi Ademaj, Institut omladine Kosova

Ryve Prekoragja, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Rrezarta Jashari, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ)

Sadik Krasniqi, Fakultet sportskih nauka, Univerzitet u Prištini (UP)

Sami Salihu, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Sebahate Beqiri, Nevladina organizacija „Down Sindrom Kosova“

Sebahate Beqiri, Nevladina organizacija „Down Sindrom Kosova“

Sokol Elshani, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ)

Sophie Beaumont, Kancelarija Evropske unije na Kosovu (KEU)

Susanne Matsson, Švedska ambasada

Shasivar Sadiku, Centar za profesionalno usavršavanje, Priština

Shefki Ukaj, Nezavisna komisija za medije (NKM)

Shpresa Mehmeti, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Shqipe Bajqinca, Fakultet sportskih nauka, Univerzitet u Prištini (UP)

Shukrije Rexhepi, Udruženje nezavisnih sindikata Kosova (UNSK)

Taulant Hoti, Institut za omladinska istraživanja

Valdet Hashani, Udruženje porodičnih lekara Kosova (UPLK)

Valon Canhasi, Kosovsko udruženje informativne tehnologije i komunik-acije (KUITK)

Vedat Bajramaj, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Vedat Jashari, Ministarstvo kulture, omladine i sporta


Vedat Maqastena, Lux Development

Vesel Hoxhaj, Nemačka agencija za međunarodni razvoj (GIZ), Projekat „osnovno obrazovanje“

Veton Firzi, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS)

Vjollca Krasniqi, Swisscontact

Ylber Aliu, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ)

Zana Haraqija, Ministarstvo zdravlja (MZ)

Implemented by

tematski sto za inovacija, informacionog ......poglavlje v–informaciono društvo 160 1. politika...

Documents