Primena informaciono komunikacionih tegnologija u kurirskim sluzbama

Primena informaciono komunikacionih tegnologija u kurirskim sluzbama

Saobraajni fakultet

PRIMENA INFORMACIONO KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U KURIRSKIM SLUBAMA

Irena Senii PS 080088

Sadraj: U ovom radu, pokuau blie da objasnim primenu informaciono komunikacionih tehnologija u kurirskim slubama, sa posebnim osvrtom na dinamiki siste DIAL-a- Ride, GIS , Cad, sisteme za pozicioniranje. U skladu sa potrebom efikasnog upravljanja ovako sloenim sistemom razmotreni su mogui naini primene GIS i CAD tehnika u okviru softvera za podrku kurirskim slubama u funkciji prikaza pozicioniranja i praenja vozila na elektronskoj mapi urbanog podruja uz primenu GSM i/ili GPS tehnologije. Za izradu modela softvera korien je alat Rational Rose uz primenu UML-a.

Beograd, 2011

Sadraj

1. UVOD32. OSNOVNI POJMOVI O DINAMIKOM SISTEMU DIAL-A-RIDE32.1 PROBLEM UPUIVANJA KURIRSKIH VOZILA42.2 PROCENA VREMENA PUTOVANJA43.PRINCIPI GIS-a I PRIMENA CAD TEHNIKA U KURIRSKIM SLUBAMA53.1 STRUKTURA GIS-a53.2 NAIN KORIENJA GIS-a53.3 PROCEDURE U RADU SA PODACIMA U GIS FORMATU64. MODEL KURIRSKE SLUBE U AUTO CAD-u64.1. POVEZIVANJE MAPE SA BAZOM PODATAKA74.2. MONITORING I PRAENJE VOZILA75. POZICIONIRANJE U KURIRSKIM SLUBAMA95.1 SAMOPOZICIRANJE95.2 DALJINSKO POZICIONIRANJE105.3. TEHNIKE POZICIONIRANJA U GSM105.4 ALGORITAM DINAMIKOG RUTINGA106. OSNOVNI PRINCIPI RAZVOJA I MODELOVANJA SOFTVERA SISTEM KURIRSKE SLUBE136.1 UML146.2 MODEL SOFTVERA KURIRSKE SLUBE U UML-u146.2.1 Projektni zahtevi za izradu softverskog paketa kurirske slube146.2.2 Analiza projektnih zahteva157. Zakljuak168. Literatura17

1. UVOD

Da bi se organozovala kvalitetna kurirska sluba u skladu sa savremenim principima informatikog drutva, neophodno je razviti softver koji u sebi obuhvata sldee elemente: komunikaciju vozila dispeerski centar, monitoring pozicioniranje i nadgledanje vozila, praenje poiljaka, ruting i bazu podataka o korisnicima i vozilima.

Da bi dostigla oekivanu efikasnost, masovnost i profitabilnost, neophodno je da kurirska sluba bude bazirana na najviim standardima ICT. Ovo podrazumeva spregu nekoliko sistema zasnovanih na potpuno razliitim tehnikama. Tu spadaju, pre svega, transportni sistem, zatim sistem za komunikaciju i utvrivanje trenutnih lokacija vozila kurirske slube i informacioni sistem (IS) koji sadri bazu adresa, elemente GIS-a, raunarsku aplikaciju koja po odreenom algoritmu vri izbor i ruting vozila, sjedinjuje sve navedene podsisteme i sinhronizuje aktivnosti neophodne za funkcionisanje ove sloene celine.

Za reavanje ruting problema ove vrste koriste se dinamiki Dial-a-Ride sistemi. Njihove osnovne karakteristike su: prikupljanje i razvoenje putnika i robe, nepostojanje fiksnih ruta, kao i potreba njihovog prilagoavanja novonastalim zahtevima tokom vremena. Korisnici usluga telefonom ili putem Internet-a komuniciraju sa dispeerskom slubom i ispostavljaju zahtev za prevozom koji je okarakterisan izvorom, sadrajem i ciljem. Na osnovu ispostavljenih zahteva (novoselektovanih vorova) vre se izmene ruta vozila koja vre opsluivanje korisnika.

2. OSNOVNI POJMOVI O DINAMIKOM SISTEMU DIAL-A-RIDE

U nameri da se na najbolji mogui nain zadovolje zahtevi korisnika raspoloivim voznim parkom kurirske slube, dispeer je u situaciji da mora da procenjuje mnoge razliite faktore kao to su: lokacije taaka prikupljanja i uruenja poiljaka novih zahteva korisnika trenutne lokacije vozila planirane rute i raspored vozila rastojanja i vremena putovanja izmeu taaka opsluivanja i karakteristike transportne mree.

Zakljuuje se da je dispeer kljuni faktor kurirske slube. Meutim, nije lako pronai dobre dispeere jer su za ovaj posao potrebne specifine sposobnosti. Osim toga, njihova obuka dugo traje, dok profesionalna karijera traje svega nekoliko godina zbog visokog nivoa stresa prouzrukovanim brzim reagovanjem na dinamike promene u sistemu.

2.1 PROBLEM UPUIVANJA KURIRSKIH VOZILA

Problem upuivanja kurirskih vozila moe biti objanjen na sledei nain. Svaki korisnik definie lokacije prijema i uruenja poiljaka kao i vremenske interval u takama opsluivanja. Poto veina korisnika zahteva brzo opsluivanje, ruting mora biti obavljen u realnom vremenu. U trenutku pojavljivanja novog zahteva u dispeerskom centru se uz primenu odgovarajueg softvera obavljaju operacije rutinga i ubacivanja zahteva u odreenu rutu. U isto vreme jedan broj korisnika je opsluen i njihove lokacije se vie ne razmatraju. Preostali korisnici su oznaeni zahtevima i njihove poiljke treba da se sakupe ili sun a putu ka svom odreditu. Problem je da se novi zahtev dodeli odreenom vozilu, to jest da se ukljui u odreenu rutu. Prilikom reavanja ovog problema dolazi se do korienja minimalizacije trokova transporta i maksimizacije kvaliteta usluge.

2.2 PROCENA VREMENA PUTOVANJA

Vreme putovanja se izraunava iz prosene brzine kretanja vozila koja je u funkciji distance. Funkcija brzine ukljuuje est parametra: Minimalnu brzinu Srednju rzinu Maksimalnu brzinu

Za precizniju procenu ukljuuju se i dodatni parameri kao to su: meteroloki uslovi produktivnost vozaa saobraajno optereenje u picu.

3.PRINCIPI GIS-a I PRIMENA CAD TEHNIKA U KURIRSKIM SLUBAMA

Gis predstavlja raunarsku tehologiju koja omoguuje upravljanje podacima o prostoru. To je kombinacija CAD tehnika i digitalne kartografije integrisane sa bazama podataka. Sa bazama podataka se koriste uobiajne funkcije, kao to su pretraivanje, izrada upita i izvetaja, statistike analize, sa jedinstvenim prednostima vizualizacije i prostorne analize. Ove mogunosti izdavajaju GIS od ostalih IS i ine ga dragocenim alatom za primenu u razliitim oblastima.

3.1 STRUKTURA GIS-a

GIS ine sledee komponente: Hardver, Softver, Podaci, Korisnici i Metode.

Kao hardver za GIS mogu se koristiti razliite raunarske platforme. GIS softveri danas rade pod Windows okruenjem i obezbeuju funkcije i alate neophodne za prikupljanje, analizu i prikazivanje podataka o prostoru. Meu najvanijim komponentama GIS-a, svakako su podaci i njihovi koisnici, gde korisnici mogu biti tehnika lica i krajnji korisnici.

3.2 NAIN KORIENJA GIS-a

Podaci o prostoru smeteni su u bazama podataka povezanim sa digitalnim kartama predstavljanim nizom razliitih tematskih slojeva koji simuliraju planove nacrtane na providnim folijama, pri emu svaka folija sadri samo odreene vrste informacija.

Svaka informacija kojoj se mogu pridruiti koordinate, adresa, potanski kod ili naziv regiona moe se predstaviti na karti. Proces geokodiranja predstavlja postupak odreivanja poloaja na osnovu adrese ili slinih informacija, i predstavlja kljunu operaciju za prikazivanje informacija o prostoru.

GIS koristi dva razliita formata za predstavljanje realnog sveta u digitalnom obliku, vektorski i rasterski. Vektorski model predstavlja okruenje u formi taaka, linija ili povrina. Objekte manjih dimenzija s obeleavaju takama. Nizom taaka, linijama predstavljaju se saobraajnice, reke. Objekti koji zauzimaju odreenu povrinu oznaavaju se takoe nizom taaka, s tim to se poetna i zavrna taka poklapaju. Za predstavljanje promenljivih veliina koristi se rasterski format.

3.3 PROCEDURE U RADU SA PODACIMA U GIS FORMATU

Standardne GIS aktivnosti ine : unos podataka, obrada podataka, upravljanje, izrada upita i analize i vizuelizacija i izvetavanje

Za unos u GIS podaci se moraju obezbediti u odgovarajuem digitalnom formatu. Ovaj postupak se naziva konverzija podataka. Konverzija iz analognog u digitalni oblik naziva se digitalizaija.Upravljanje podrazumeva organizovanje, ureivanje i odravanje baze podataka. Tabelarni podaci. A i grafiki, uvaju se u relacionim bazama podataka. Ove baze podataka formirane su kao skup tabela. Savremeni GIS ima mnogo alata za analizu, ali dva tipa su posebno vana, evaluacione[footnoteRef:2] i analize prostornih preklopa[footnoteRef:3]. [2: Odreivanjem meusobnih odnosa objekata u prostoru] [3: Integracija i analiza podataka iz vie slojeva]

Na osnovu kreiranog upita moe se dobiti izvetaj u formi tematske karte. Vizuelizacija informacija u formi karte ima niz znaajnih prednosti u odnosu na alfanumerke izvetaje. Raspored i promene nekih vrednosti mnogo je lake uoiti na tematskoj karti nego u alfanumerikim tabelama. GIS omoguuje kreiranje razliitih formi izvetaja od tematskih karata i #D modela preko multimedijalnih prikaza do klasinih tabelarnih izvetaja.

4. MODEL KURIRSKE SLUBE U AUTO CAD-u

U sledeem primeru korien je deo Plana Beograda izraen u vektorskom formatu. Kao alat za crtanje korien je AutoCAD. Ucrtani objekti su povezani sa relacionom bazom podataka uraenom u programu Microsoft Access.

Ovaj model pokazuje kako bi kurirska sluba mogla da funkcionie u veoj urbanoj sredini. Model prua dispeeru mogunost da po automatskom ili manuelnom unosu podataka o korisniku dobije njegovu selektovanu lokaciju na mapi, kao i prikazivanje trenutnih pozicija kurirskih vozila sa svojom slubenom oznakom i tanim vremenima utvrivanja lokacija od strane LSC-a (lokacijskog servisnog centra) GSM mree.

4.1. POVEZIVANJE MAPE SA BAZOM PODATAKA

Da bi objekti crtea bili povezani sa odgovarajuim zapisima tabele u bazi podataka, osim konfiguracione i datoteke za definisanje izvora podataka, potrebno je u AutoCAD-u napraviti i ablon veze. U svakom ablonu veze odreuje se kljuna kolona za povezivanje sa objektima (obino je to polje kljua tabele). ablon veze se kao i konfiguraciona datoteka kreiraju u dbConnect Mannager-u.

Na slici 1. dat je primer formiranja veze za objekat sa adresom Palmotieva 2.

Slika 1: Povezivanje objekata mape sa bazom podataka

Kada su veze uspostavljene, biranjem redova se mogu istai objekti na crteu i obrnuto, oznaavanjem objekata na crteu se mogu istai odgovarajui podaci u tabeli.

Da bi se na crteu istakli natpisi vezani za objekte, a koji predstavljaju podatke iz konfigurisane baze podataka, potrebno je na slian nain kao i ablon veze kreirati ablon natpisa (engl. Label Template).

4.2. MONITORING I PRAENJE VOZILA

Model predstavlja sledee aktivnosti: po ispostavljanju zahteva za uslugom vri se automatski ili manuelni unos potrebnih podataka o adresi korisnika ija se lokacija oznaava na mapi; istovremeno su predstavljene trenutne pozicije vozila ije koordinate utvruje LSC; koristi se odgovarajui softver za izbor vozila koje se upuuje ka novoj lokaciji sa izmenjenom rutom. Ovaj postupak se ponavlja pojavljivanjem svakog novog zahteva za opsluivanjem.

Dva primera Select upita omoguuju prikaz i selekciju potrebnih objekata na mapi Grada.

Na slici 2. oznaene su adrese ispostavljenih zahteva za uslugom kurirske slube i ruta vozila sa slubenom oznakom DV-243. Istaknuti su i trenuci vremena u kojima je izvreno pozicioniranje od strane LSC (ovo vozilo se pozicionira u intervalima od 5 minuta).

Slika 2: Primer praenja vozila na elektronskom planu grada

Ruta vozila je prikazana u vremenskom intervalu od jednog sata. Moe se jasno uoiti kretanje vozila u periodu od 12:40 do 13:40. Adrese korisnika su takoe jasno istaknute. Za ovakav prikaz korieni su rezultati upita Query 1, tabela Aktivnosti vozila i ablon natpisa Query2Label. Upit Query 1 iz tabele Adrese izdvaja zapise koji su povezani sa objektima crtea koji predstavljaju adrese korisnika ispostavljenih zahteva za uslugom, a koji se nalaze na ruti vozila DV-243. U tabeli Aktivnosti vozila uskladiteni su podaci o koordinatama vozila u trenucima pozicioniranja. Za prikaz vozila (kruii zelene boje) na mapi koristi se upit Query 2, pri emu je odreen kriterijum Vozilo = "DV-243" AND Vreme = ">12:39" AND Vreme = "< 13:41".

Ovakvim pristupom se moe doi do mnogobrojnih grafikih prikaza, koji zapravo predstavljaju specifian tip grafikih izvetaja. Da bi ovakav model mogao da se koristi brzo i efikasno, potrebno je napraviti odgovarajuu aplikaciju. U AutoCAD-ovom okruenju podesan je programski jezik AutoLISP [1], koji je inae sastavni deo AutoCAD-a. To je Autodesk-ova verzija LISP-a, jezika visokog nivoa, nastalog jo ranih ezdesetih godina prolog veka za upotrebu na polju vetake inteligencije.

5. POZICIONIRANJE U KURIRSKIM SLUBAMA

Od savremenih pozicionirajuih sistema najiru primenu imaju satelitski sistemi i to najee u vojne svrhe u navigaciji i pozicioniranju ciljeva. Najpoznatiji od njih su GLONAS (Global Navigational System) i GPS (Global Positioning System). Oba sistema imaju po 24 satelita u tri orbitalne ravni pod meusobnim uglom od 120 na rastojanju od preko 20000 km od zemlje. GPS tehnologija se moe smatrati bazinom i za celularno pozicioniranje.

Gruba podela sistema za navigaciju (usmeravanje i upravljanje) i pozicioniranje (odreivanje pozicija) je na satelitske i zemaljske sisteme.

Po kriterijumu mesta utvrivanja pozicije i korienja informacije o poziciji mogu se izdvojiti dve klase: samopozicioniranje (engl. self positioning) i daljinsko pozicioniranje (engl. remote positioning).

5.1 SAMOPOZICIRANJE

U samopozicionirajuem sistemu pozicinirajui prijemnik bri merenje odgovarajuih parametara signala iz geografskih distributivnih predajnika i koristi ih da odredi svoju poziciju. Najire korieni samopozicionirajui sistem je GPS. GPS se sastoji od tri podsistema: Vasionskog; Upravljakog, I Korisnikog[footnoteRef:4]. Primena GPS tehnologije u svetu je u ekspanziji ve 10 godina. Kompanije se bave razvojem razliitih sistema i ureaja, koji se zasnivaju na GPS tehnologiji. [4: Vasionski podsistem obuhvata satelite (24 satelita), koji krue u svojim orbitama na visini od 20200 km brzinom od 3.9 km/sec. Upravljaki podsistem ima etiri monitorske stanice. Glavna stanica je u Kolorado Springsu u SAD, a tri su u Atlantiku, Pacifiku I Indijskom Okeanu. Korisniki podsistem obuhvata objekte na zemlji, u vodi ili vazduhu, koji su opremljeni GPS prijemnicima.]

5.2 DALJINSKO POZICIONIRANJE

U sistemu daljinskog pozicioniranja risiveri na jednoj ili vie lokacija mere parametrie signala koji potie sa ili se reflektuje od objekta koji treba da bude pozicionirani. Ova merenja se prosleuju raunaru u kome se na osnovu raziitih izraunavanja daje procena pozicije objekta. Informacija o izraunatoj poziciji moe biti korienja na istoj lokacija ili biti prosleana drugom sistemu kao to je CAD.

5.3. TEHNIKE POZICIONIRANJA U GSM

Najvaniji parametri za odreivanje naina pozicioniranja (slika 3) su vreme propagacije (TOA), razlika vremena dolazaka (TDOA), ugao dolaska (AOA) i faza nosioca. Svaki od ovih parametara definie odgovarajuu krivu (engl. locus - mesto, poloaj, hodograf) na kojoj lei MS (mobilna stanica tj. objekat koji se pozicionira). Taka u kojoj se krive viestrukih merenja presecaju definie poziciju MS.

Slika 3: Tehnike pozicioniranja: a) TOA, b) TDOA, c) AOA, d) kombinacija TOA i AOA

Osim tehnologije dizajnirane specijalno za pozicioniranje mobilnih telefona, treba istai da je STC (Signatron Technology Corporation) razvila SLS (Signatron Location System) - pristup niske cene i niske snage razvijen specijalno za pozicioniranje i praenje ljudi i objekata opremljen vrlo jeftinim radio risiverima. Korienjem poznate signalne strukture i inteligentnim prenoenjem nekorienih celularnih kanala, SLS moe da koristi postojee celularne antene i da istovremeno podri i celularno i necelularno izvoenje.

5.4 ALGORITAM DINAMIKOG RUTINGA

Za potrebe dinamikog rutinga odreen je nain zoniranja za koji je uoeno da se kruna oblast po principu sektorisanja moe podeliti na delove jednakih povrina kao prema slici 4.

Slika 4: Podela krunog prstena na sektore

Sektorisani krug iji je parametar r 4.6 km rotiran je u smeru kazaljke na satu za 15. U ovako postavljenim koordinatnim sistemima vae sledei odnosi:

y = yo cos 15 - xo sin 15 (1)x = xo cos 15 + yo sin 15 (2)

U sledeem koraku se grubo odreuje meusobni poloaj zona Zatim se odreuju precizne granice zona prema pravcu protezanja glavnih saobraajnica u gradu. Krajnji rezultat je podela gradskog jezgra na zone kao na slici 5.

Slika 5: Zoniranje prema prirodnim ogranienjima

Za utvrivanje potrebnog broja vozila kurirske slube kao parametri koriena su karakteristina vremena rada Post Ekspress slube na osnovu testiranih uzoraka u glavnom saobraajnom satu (12.00 do 14.00 h). Simulacioni model na osnovu utvrenih parametara uraen je u GPSS-u. Na slici 6. predstavljeni su histogrami vremena ekanja na opsluivanje i ukupnog vremena provedenog u sistemu za SMO sa optimalnim karakteristikama.

Slika 6: Histogrami ekanja i vremena provedenog u sistemu

Podelom gradskog jezgra na zone definisane su oblasti pokrivanja vozilima kurirske slube. Tako je svakom vozilu dodeljen odgovarajui reon, s tim to je mogue upuivati vozilo jedne zone u susednu u zavisnosti od parametra d. Njime je data osnovna ideja za jedan od moguih naina obavljanja rutinga. U zavisnosti od modela sistema koji bi se primenio u praksi mogue su razliite modifikacije i proirenja algoritma.

Na orto-foto snimku (slika 7) predstavljen je nain na koji, prema izloenom algoritmu, vozila susednih zona mogu prelaziti iz jedne u drugu. Jasno je definisan pojas (bafer) u kome je uz zadata ogranienja (d0, r i T ) dozvoljeno kretanje vozila obeju susednih zona. Od parametra d0 zavisi irina bafera i dozvoljena dubina prodiranja u susednu zonu.

Slika 7: Bafer dozvoljenog prelaska vozila susednih zona

6. OSNOVNI PRINCIPI RAZVOJA I MODELOVANJA SOFTVERA SISTEM KURIRSKE SLUBE

Pristup razvoju IS i softvera moe se posmatrati kroz vie faza sa aspekta primene metodologije i softverske arhitekture. Metodoloki aspekt se odnosi na nain razvoja IS, a softverska arhitektura predstavlja softversko okruenje u kome treba izvriti implementaciju projektovanog sistema. Razvoj softvera se moe posmatrati kroz tradicionalni i objektni pristup.

Kod tradicionalnog pristupa osnovni blokovi sistema su procedure ili funkcije. On se sastoji u razlaganju veih algoritama na manje. Sa poveanjem projektnih zahteva i ubrzanim irenjem sistema postao je prilino neadekvatan za korienje.

Objektno orjentisani pristup zauzima sve znaajnije mesto u razvoju softvera. Ovakav razvoj omoguuje sastavljanje sistema il komponenata napisanih u objektno orjentisanim jezicima.

6.1 UML

UML je vizuelni jezik za modelovanje softvrskih sistema sa objektivno orjentisanim modelovanjem pristupom. Poseduje dovoljno izraajnosti I za modleovanje nesoftverskih sistema kao to su organizacione structure I dinamika ponaanja unutar razliitih sistema.

6.2 MODEL SOFTVERA KURIRSKE SLUBE U UML-u

U ovom odeljku je predstavljeno modelovanje softvera za potrebe funkcionisanja sistema kurirske slube. Za izradu modela je korien alat Rational Rose uz primenu UML-a.

Dat je prikaz razvoja softvera po fazama definisanja projektnih zahteva, analize zahteva, projektovanja i implementacije sa akcentom na fazi projektovanja.

6.2.1 Projektni zahtevi za izradu softverskog paketa kurirske slube

Sistem ove vrste je veoma sloen i neophodno je angaovanje stunjaka razliitih profila kako bi se dobio proizvod koji e biti dobro funkconisati.U ovoj fazi je potrebno opisati ta sistem treba da radi, ali ne i nain na koji e to izvesti

6.2.1.1 Sadraj dokumenata sa projektnim zahtevima

Projektni zahtevi sistema kurirske slube obuhvataju opis softvera koji e omoguiti: Monitoring Praenje vozila i poiljaka Dinamiki ruting Komunikaciju dispeera sa korisnicima usluga i kuririma Povezanost navedenih podsistema sa bazom podataka koja sadri potrebne podatke za rad celog sistema.

6.2.1.2 Uloga i okruenje sistema

Softverski sistem koji treba projektovati treba da omogui kako davaocu usluge tako i korisniku to veu efikasnost. Potrebno je da omogui dobru komunikaciju izmeu davaoca i korisnika. Po ispostavljanja zahteva za uslogom i automatskog preuzimanja i dispeerovog unosa potrebnih podataka o korisiku, njegova lokacija treba da bude oznaena na elektronskom planu grada. Istovremeno treba da budu predstavljene i trenutne lokacije kurirskih vozila. Zatim, uz upotrebu odgovarajue rutine, treba izvriti izbor vozila koje se upuuje ka novoj lokaiji sa izmenjenom rutom.

6.2.1.3 Opis domena

Domen opisuju njegove kljune klase. Obuhvata sledee etiri celine koje poseduju svoje kljune klase: Baza podataka Adrese Elektronski plan grada Mapa Pozicionirajui sistem Pozicioniranje i Sistem za dinamiki ruting Ruting

Baza podataka Adrese treba da sadi podatke o korisnicima, njihovim adresama, kurirskim vozilima i poiljkama. Mapa izvedena u vektorskom formatu predstavja osnovno sredstvo za monitoring i treba da omogui grafiku predstavu veine elemenata iz baze podataka. Sistem Pozicioniranje ima zadatak da bazi podataka u odreenim vremenskim intervalima dostavi podatke o pozicijama vozila. U delu Ruting su smetene klase koje se odnose na dinamiki sistem Dial-a-Ride.

6.2.1.4

Korisnike funkcije se mogu podeliti u sledee grupe: Operacije nad bazom podataka, Operacije nad grafikim objektima, Operacije vezane za pozicionirajui sistem i Operacije optimizacije ruta.

Operacije nad bazom podataka su unosi podataka o korisnicima i pozicijama vozila, kreiranje odgovarajuih upita koji potom stvaraju grafike prikaze.Operacije vezane za pozicionirajui sistem nije potrebno posebno navoditi jer je re o spljnom sistemu koji e vriti uslugu unosa podataka o lokacijama kurirskih vozila u odeenim vremenskim intervalima.Operacije optimizacije ruta je potrebno generisati pema algoritmu optimizacije ruta i izbora vozila, a potom ovaj podatak istai na mapi grada.

6.2.2 Analiza projektnih zahteva

U ovoj fazi, na osnovu projektnih zahteva se definiu funkcionalni model i model domena.

7. Zakljuak

U danasnje vreme, primena moderne informacione tehnologije je neophodna u svim sistemima koji ele da uspeno posluju i da njihovi korisnici budu zadovoljni ostvarenom uslugom. to se tie domaeg trita moe se rei da najvaniji podaci za potrebe softverske podrke kurirskoj slubi nisu nedostupni. Tu se pre svega misli da postoje elektronski planovi Beograda i veih gradova Srbije. Kako je ve dostgnut visok nivo komunikacijai i raunarske tehnologije u ovoj oblasti nisu potrebni dug period I velika finansijska sredstva.

8. Literatura

[1] Janiijevi P. : Metodologija modelovanja sistema kurirske slube , POST FEST 2004, Zlatibor, maj 2004.

[2] Janiijevi P. : Primena informacionih tehnologija u kurirskim slubama ,Beograd, 2007.

5