Zbornik rezimea

Nacionalna konferencija „Informaciono komunikacione tehnologije za sve“

Novi Sad, 12. maj 2017.

Izdavač

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

Za izdavača

mr Slavica Marković

Programski odbor

dr Željka Car dr Sanela Slavković mr Slavica Marković dr Špela Golubović Mirjana Lazor

Organizacioni odbor

Nevena Ivković Peter Tot Mirjana Lazor

Tehnički urednik

Peter Tot

Sadržaj

Program rada .................................................................................................................. 4

Sesija broj 1. – Stanje u Srbiji .......................................................................................... 6

Servis za asistivnu tehnologiju – iskustva i izazovi.....................................................6

IKT u životu svakog od nas ..........................................................................................8

Dostupnosti stručne podrške i znanja u oblasti asistivnih tehnologija u obrazovnom sistemu i socijalnoj zaštiti u Srbiji ...............................................................................9

Sesija broj 2. - IKT za sve .............................................................................................. 12

Veza teorije Lava Vigotskog i aplikacija proširene stvarnosti u obrazovanju i rehabilitaciji ............................................................................................................. 12

Izazovi i mogućnosti primene alternativne i augmentativne komunikacije ............ 13

ICT-AAC aplikacije za učenje i komunikaciju ............................................................ 15

Asistivne tehnologije za osobe sa motoričkim poremećajima ................................ 17

Elektronske informacije za osobe sa invaliditetom ................................................. 18

Sesija br. 3 - Iskustva iz prakse ..................................................................................... 20

Korisnik kao ekspert - AT u ličnom i profesionalnom razvoju ................................. 20

Priprema za korišćenje Tobii uređaja ...................................................................... 22

Kinect i XBox u rehabilitaciji mladih sa invaliditetom.............................................. 23

Obrazovno-interaktivni softver „Moj kompjuter” ................................................... 24

Quick Response Code kao opcija pristupačnosti .................................................... 26

Veb 2. alati u inkluzivnom obrazovanju................................................................... 27

4

Program rada

Vreme Teme Moderatori /Predavači

9.00 – 10.45 Sesija br. 1 - Stanje u Srbiji Moderatori: prof. dr Špela Golubović, mr Slavica Marković

9 00 – 9.20

- Pozdravna reč i otvaranje skupa (predstanici gradskih, pokrajinskih i republičkih institucija) - Predstavlјanje projekta „IKT za sve“

Jelena Prentović mr Slavica Marković, direktorka Mirjana Lazor

9.20 – 9.50 Servis za asistivnu tehnologiju – iskustva i izazovi mr Slavica Marković

9.50 – 10.10 Značaj IKT u životu svakog od nas Snežana Marković

10.10 -10. 30 Dostupnosti stručne podrške i znanja u oblasti asistivnih tehnologija u obrazovnom sistemu i socijalnoj zaštiti u Srbiji

Dragana Malidžan Vinkić

10.30 -10.45 Diskusija

10.45 -11.15 Pauza za kafu

11.15 – 13.30 Sesija br. 2 - IKT za sve Moderatori: Snežana Marković, prof. dr Gordana Nikolić

11.15-11.40 Veza teorije Lava Vigotskog i aplikacija proširene stvarnosti u obrazovanju i rehabilitaciji dr Gordana Nikolić

11.40 -12.00 Izazovi i mogućnosti primene alternativne i augmentativne komunikacije MA Mila Veselinović

12.00 -12.30 „ICT-AAC aplikacije za učenje i komunikaciju“ dr Želјka Car

12.30 – 12.50

Asistivne tehnologije za osobe sa motoričkim poremećajima

dr Sanela Slavković, dr Špela Golubović

12.50 – 13.10 Elektronske informacije za osobe sa invaliditetom Mirjana Lazor

13.10 -13.30 Pitanja i diskusija

13.30 -14.00 Pauza za ručak

5

14.00 -15.30 Sesija br. 3 - Iskustva iz prakse Moderatori sesije: Dragana Malidžan Vinkić, Mirjana Lazor

14.00 -14.10 Korisnik kao ekspert - AT u ličnom i profesionalnom razvoju

Mirjana Isakov, Marina Obradović ŠOSO „Milan Petrović“, Novi Sad

14.10 -14.20 Priprema za korišćenje Tobii uređaja Vojislava Đurđević ŠOSO „Milan Petrović“, Novi Sad

14.20 -14.35 Kinect i XBox u rehabilitaciji mladih sa invaliditetom Nevena Ivković ŠOSO „Milan Petrović“, Novi Sad

14.35 -14.45 Obrazovno-interaktivni softver “Moj kompjuter” Vesna Šavija, Srđan Stojanović ŠOSO “6.maj” Kikinda

14.45 -15.00 QR kod kao opcija pristupačnosti Peter Tot ŠOSO „Milan Petrović“, Novi Sad

15.00 -15.10 Veb 2. alati u inkluzivnom obrazovanju

Martin Kalamković, Mirjana Bandić ŠOSO „Milan Petrović“, Novi Sad

15.10 -15.30 Diskusija

15. 30 -16.00 Pauza za kafu

16.00 -17. 00 Sesija br. 4 - Panel diskusija Uvodničar: Dragana Malidžan Vinkić

16.00 -17.00 Kako povećati dostupnost asistivnih tehnologija deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom u RS i regionu

dr Špela Golubović, mr Slavica Marković, Dragana Malidžan Vinkić, predtavnici iz BiH i CG

17.00 -17.30 Izvođenje zaklјučaka, evaluacija i zatvaranje skupa

6

Sesija broj 1. – Stanje u Srbiji Moderatori : prof. dr Špela Golubović, mr Slavica Marković

Servis za asistivnu tehnologiju – iskustva i izazovi mr Slavica Marković

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u

avgustu 2009. god. povećava se dostupnost obrazovanja za svu decu i stvaraju se uslovi za otklanjanje dosadašnjih barijera koje su onemogućavale uključivanje dece iz marginalizovanih društvenih grupa u sistem redovnog obrazovanja. Obezbeđena je i zakonska osnova za razvoj resursne, odnosno servisne uloge specijalne škole i za povezivanje specijalne i redovne škole. ŠOSO”Milan Petrović“ sa domom učenika iz Novog Sada je, prateći potrebe osoba sa invaliditetom, reformske procese u Srbiji i savremene tokove u svetu, redefinisala svoju ulogu, izvršila strukturalne promene i prilagodila svoje usluge potrebama korisnika. Šireći delokrug rada Škola je formirala Servisni centar u okviru koga deluju pojedinačni servisi koji pružaju različite usluge u skladu sa potrebama korisnika i lokalne zajednice. Veoma značajnu ulogu ima i Servis za asistivnu tehnologiju koji pruža usluge ne samo deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, već i njihovim roditeljima, vaspitačima, nastavnicima i poslodavcima i to ne samo u Novom Sadu i Vojvodini, nego i šire. Uobičajene aktivnosti tima stručnjaka su: procena potreba za korišćenjem asistivne tehnologije, odabir odgovarajućeg uređaja za konkretnog korisnika, trening za korišćenje uređaja, podrška pri integraciji uređaja u životno i/ili radno okruženje. Tim takođe radi i na informisanju najšire javnosti o mogućnostima koje pruža asistivna tehnologija, kao i edukaciji stručnjaka i roditelja.

Razvoj asistivne tehnologije u svetu je započeo osamdesetih godina

7

prošlog veka. U našoj školi, prvi uređaj te vrste je nabavljen 2005. godine. Od tada kontinuirano radimo na proširenju ponude takvih uređaja, kao i na podizanju nivoa znanja zaposlenih (defektologa, psihologa pedagoga, inženjera, tehničara, nastavnika)..

Asistivna tehnologija obuhvata široku lepezu uređaja i opreme od uređaja za kretanje kao što su hodalice ili kolica, do hardvera, softvera i drugih periferija koje mogu pomoći ljudima sa smetnjama u razvoju da pristupaju računarima i informacionim tehnologijama. Na primer, ljudi sa telesnim smetnjama mogu da koriste tastaturu sa velikim tasterima ili specijalni miš kako bi koristili računar. Slepe osobe mogu da koriste softver koji čita tekst sa ekrana kompjuterski generisanim glasom. Slabovide osobe mogu da koriste softver koji povećava sadržaj koji je na ekranu. Osobe oštećenog sluha mogu da koriste tekst telefon i uređaj koji glasno izgovara tekst koji one unose preko tastature.

Bitno je naglasiti da asistivna tehnologija mora biti prilagođena potrebama svakog pojedinačnog korisnika. Zbog toga je veoma značajno da osobe sa smetnjama u razvoju isprobaju nekoliko različitih uređaja i u saradnji sa stručnjakom izaberu onaj koji im najviše odgovara.

Ključne reči: obrazovanje, inkluzija, podrška, koordinacija, saradnja, servisni centar, servis za asistivnu tehnologiju, prilagođavanja

8

IKT u životu svakog od nas Snežana Marković, savetnik ministra za IKT

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

Cilj ovog rada je informisanje i predstavljanje aktivnosti koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije čini na unapređenju upotrebe informaciono komunikacionih tehnologija u obrazovanju. U oblasti javne uprave uspostavljena su tri nova javna servisa koja značajno utiču na kvalitet života ljudi u Srbiji, pružajući im efikasnije administrativne usluge. Portali E –uprava i Moj doktor, kao i elektronsko bankarstvo pružaju mogućnost da se mnogi administrativni poslovi obave od kuće, sa bilo kog uređaja, bez čekanja u redovima i za veoma kratko vreme. Očekivano, digitalne kompetencije sve više postaju kompetencije koje su od suštinskog značaja za sve zaposlene i građane. Osnovne digitalne kompetencije, dugoročno posmatrano, generišu se u sistemu obrazovanja, a nivo posedovanja digitalnih kompetencija učenika, između ostalog, zavisi od nivoa digitalnih kompetencija nastavnika. Zato se od nastavnika očekuje da poseduju odgovarajući nivo informatičke, informacione, digitalne i medijske pismenosti, kao i da u oblastima u kojima drže nastavu poznaju moderne koncepte, metode i alate koji pretpostavljaju smislenu upotrebu IKT-a. Aktivnosti MPNTR usmerene su na unapređenje upotrebe IKT-a u obrazovanju, kao i razvijanje modela digitalne zrelosti škola u svim aspektima - rukovođenje i planiranje, IKT u učenju i podučavanju, razvoj digitalnih kompetencija učenika i nastavnika, IKT kultura koja podrazumeva ponašanje, autorska prava i komunikacije, IKT resursi i infrastruktura... U toku je proces povezivanja škola na akademsku mrežu, kao i dodatno opremanje škola računarima, kako bi se stvorili, ili unapredili uslovi za izvođenje nastave informatike i računarstva u petom razredu osnovne škole. Urađen je okvir digitalnih kompetencija - Nastavnik za digitalno doba, kojim se promoviše pedagoška upotreba IKT-a koja podrazumeva balansiranu, promišljenu i efikasnu primenu, u cilju podsticanja inovativnosti u nastavi i podizanja nivoa obrazovnih postignuća. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je pokrenulo mnoge reformske inicijative u ovoj oblasti kao što su: kontinuirana ulaganja u informatičku infrastrukturu

9

tako da ona budu dugoročno isplativa, a raspodela pravednija, reforma programa nastave gde su digitalne kompetencije prepoznate kao međupredmetne kompetencije i gde se razvoju kompetencija prilazi holistički sa fokusom na postizanje standarda i ostvarivanje ishoda učenja, izmene nastavnih planova i programa za osnovnu školu tako da nastavni predmet informatika i računarstvo dobije status obaveznog predmeta, razvoj okvira za samoevaluaciju i procenu elektronske zrelosti škola, pilotiranje elektronskog dnevnika, organizovanje relevantnih obuka za zaposlene u obrazovanju i druge. Takođe, radi se na uspostavljanu portala za nastavnike koji bi objedinio obrazovne resurse sa postojećih platformi „Kreativna škola“ i „Digitalni čas“ sa ciljem stvaranja mreže podrške za sve zaposlene u obrazovanju.

Ključne reči: IKT, digitalna zrelost, digitalne kompetencije, reformski procesi

Dostupnosti stručne podrške i znanja u oblasti asistivnih tehnologija u obrazovnom sistemu i socijalnoj zaštiti u Srbiji

Dragana Malidžan Vinkić

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, Beograd

Cilj ove studije je da pruži uvid u postojeće stanje stručne podrške i znanja iz oblasti asistivnih tehnologija (AT) u obrazovnom sistemu u Srbiji, sa fokusom na efikasnost rada regionalnih centara za AT. Putem ovog istraživanja Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (koristeći sredstva SDC-a namenjena unapređenju socijalne uključenosti u Srbiji) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR) nastoji da:

1. Sačini ocenu efikasnosti i efektivnosti rada postojećih škola opremljenih asistivnom tehnologijom uz pomoć DILS projekta Svetske banke;

2. Sprovede analizu stanja na terenu i postojeće ekspertize u oblasti AT;

10

3. Formuliše predloge za unapređenje postojećeg modela centara za AT;

Ovi nalazi će poslužiti MPNTR kao osnova za planiranje budućeg rada resursnih centara za asistivne tehnologije, njihovo bolje umrežavanje i korišćenje ljudskih i materijalnih resursa.

ZNAČAJ ULAGANJA U AT

Najznačajniji efekti obezbeđivanja bolje tehničke podrške obrazovnim institucijama i dostupnosti AT u obrazovanju su:

• Ravnopravno uključivanje učenika, ali i nastavnika kojima je tehnologija potrebna u svakodnevnom radu, životu i učenju.

• Razvijanje obrazovnog okruženja i obrazovnih programa koji mogu da zadovolje potrebe svih učesnika u obrazovanju, poštujući individualne vrednosti pojedinca.

• Proširenje broja obrazovnih profila koji su prilagpđeni učenicima za smetnajma u rzavoju i invaliditetom.

• Smanjenje digitalnog jaza (tj. neravnomerne raspodele u mogućnosti pristupa računarima i internetu).

• Unapređenje informatičke pismenosti i korišćenja IKT-a od najmlađeg uzrasta čime bi se obezbedilo kontinuirano unapređivanje ranog razvoja.

• Razvijanje IKT kompetencije za zaposlene u obrazovanju. IKT i asistivne tehnologije, kao njihov deo, treba da podstaknu dvosmeran proces učenja (nastavnici – učenici; učenici – nastavnici).

USLUGE IDEALNOG RESURS CENTRA ZA AT (RCAT)

Idealni model RC AT bi trebalo da u prvoj fazi obezbedi sledeće usluge:

• Pružanje informacija o raspoloživim asistivnim tehnologijama potencijalnim korisnicima.

• Pružanje usluga u vidu izdavanja i/ilii održavanja AT opreme korisnicima i obrazovnim institucijama.

• Obuka – realizacija širokog spektra obuka o AT i korišćenju odgovarajućih softvera/programa.

11

• Širenje svesti – prikupljanje i diseminacija informacija, pružanje saveta. • Razvoj asistivnih tehnologija. • Umrežavanje – RC mogu organizovati mrežu RC i NVO.

Uspostavljanjem RC za AT omogućava se veća dostupnost AT, integrisanje uloga i veća sinergija između institucija za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i redovnih obrazovnih institucija, mehanizam za unapređenje saradnje između institucija sistema obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite i zapošljavanja i samim tim stvaraju se uslovi za bolje obrazovanje, ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje osoba sa invaliditetom na tržištu rada, čime se štite njihova prava i jačaju resursi lokalne zajednice i društva u celini.

Ključne reči: Resurs centri (RC), asistivna tehnologija (AT), usluge, model centar za AT

12

Sesija broj 2. - IKT za sve Moderatori: Snežana Marković, prof. dr Gordana Nikolić

Veza teorije Lava Vigotskog i aplikacija proširene stvarnosti u obrazovanju i rehabilitaciji

prof. dr Gordana Nikolić

Pedagoški fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Aktuelno vreme obiluje postdefektološkim idejama i pristupima, a da se

nije ni doseglo u punom obimu do suštine teorije defektologije L.S.Vigotskog, što njegov rad značajno aktualizuje i u kontekstu digitalne tehnologije. Lav Semjonovič Vigotski (1896-1934) je tvorac savreneme defektologije čija vrednost postaje i šire prihvaćena tek objavljivanjem engleskog prevoda knjige ''Osnovi defektologije'' (Fundamentals of Defectology,1993) kada počinje globalnije razumevanje specifikuma njegove teorije (Memišićević & Biščević, 2016). Istorisko–kulturna teorija Vigotskog izdvaja sredinu kao pokretač razvoja i to slikovito predstavlja dinamiku bića i sredine, odnosno čovekovo prilagođavanje sredini (Vigotski 1996:108,Po Mirić,2003). Po Vigotskom istorija i kultura smenjuju evoluciju i biologiju dok čovek funkcioniše prevashodno po principu signifacije koja se sastoji od korišćenja simbola i znakova (Vigotski, 1996:63-66). Po teoriji Vigodskog reč, kognitivni podsticaji, socijalni odnosi, igraju primarnu ulogu u razvoju i nalaze se van same ličnosti, dok je u osnovi svih viših psihičkih funkcija socijalno poreklo (Vigotski 1996). Po Vigotskom, deca sa smetnjama u razvoju nisu zaostala u razvoju, već je njihov razvoj kvalitativno drukčiji od razvoja dece istog uzrasta. On je verovao u mogućnost uspostavljanja njihovih viših kulturnih i mentalnih funkcija upotrebom posebnih metoda i alata, kao i kroz defektološki rad. Savremene tehnologije imaju značajnu podsticajnu vredost u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, a punoća njihovog značaja se postiže povezivanjem

13

sa naučnim metodama i pristupima u radu sa decom i učenicima koji usled smetnji u razvoju teže uče školske i druge sadržaje. Proširena stvarnost i kompjuterska tehnologija podrazumeva svaki vid ektenzije u radu sa ovom decom i učenicima. Primera radi mogućnost pripreme nastavnih jedinica i časova upotrebom aplikacija proširene stvarnosti je svima dostupna, ali nedovoljno se primenjuje. Na Pedagoškom fakultetu u Somboru je primenom aplikacija: Animal 4D, Elements 4D, Anatomy 4D, Aurasma, pripremnjeno nekoliko nastavnih jedinica koje su na javnom času prikazane učitenjima iz sedam osnovnih škola. Učitelji i defektolozi su pokazali zainteresovanost za osavremenjenje rada na času korišćenjem aplikacija proširene stvarnosti.

Ključne reči: Kulturno istorijska teorija, defektologija, proširena stvarnost, aplikacije.

Izazovi i mogućnosti primene alternativne i augmentativne komunikacije

MA Mila Veselinović

Medicinski fakultet, Novi Sad

Augmentativna i alternativna komunikacija (AAC), kao prepoznatljivo polje rada koje se bavi unapređenjem komunikativnih sposobnosti kod osoba koje nemaju, ili gotovo nemaju sposobnost funkcionalnog govora, relativno je nova oblast. Iako su je kliničari i edukatori upotrebljavali još pedesetih godina prošlog veka kao sistem komunikacije, augmentativna i alternativna komunikacija je postala autentično polje rada sedamdesetih godina prošlog veka. AAC je proistekla iz kliničke i edukativne prakse i potrebe da se u okviru njih pomogne osobama kojima ne može da pomogne uobičajena logopedska terapija. Predstavlja interventnu metodu koja se primenjuje kod osoba sa teškim oblicima poremećaja govora i jezika.

14

AAC predstavlja dopunu i/ili zamenu za prirodni govor i/ili pisanje, pomoću potpomognutih i/ili nepotpomognutih simbola i odgovarajućih načina selekcije i prenosa tih simbola.

Načini reprezentacije značenja pomoću AAC simbola se mogu ostvariti kroz korišćenje:

1. Setova simbola - jednostavne kolekcije simbola, u kojima svaki simbol ima jedno ili više specifičnih značenja

2. Sistema simbola koji imaju formalna pravila i internu logiku za stvaranje novih simbola.

Najčešće korišćeni simboli u svetu su BLIS simboli. Blis simbolički jezik se može primieniti i kod dece i kod odraslih i koriste ih osobe različitih intelektualnih sposobnosti.

Uspešna ACC zavisi od: poznavanja klasifikacije simbola, izbornih tehnika i modaliteta prenosa poruke.

Upotreba augmentativne i alternativne komunikacije kod sasvim male, i dece predškolskog uzrasta, dugo je bila limitirana. Razlog tome su brojne nedoumice o korisnosti AAC za primenu na ranom uzrastu kao i predrasude o lošem uticaju ove vrste komunikacije na razvoj spontanog govora. Novija istraživanja su pokazala da je Augmentativna i alternativna komunikacija ne samo dobra zamena za govor, već i podsticaj za razvoj prirodnog govora.

Ključne reči: augmentativna i alternativna komunikacija (AAC), simboli, setovi simbola, sistemi simbola.

15

ICT-AAC aplikacije za učenje i komunikaciju Željka Car, Ivana Rašan

Sveučilište u Zagrebu, Fakultet elektrotehnike i računarstva Zagreb, Hrvatska

Istraživanja u području potpomognute komunikacije u Hrvatskoj najvećim dijelom se odvijaju u okviru Kompetencijske mreže ICT-AAC koju osnovu kojeg čini konzorcij od četiri sastavnice Sveučilišta u Zagrebu1, centri i civilne udruge osoba s invaliditetom, HAKOM2, nekoliko informatičkih tvrtki, poliklinika i dječji vrtić. Cilj istraživanja je razvoj rješenja za komunikaciju i učenje zasnovanih na simbolima potpomognute komunikacije, sa širokom lepezom primjene i mogućnostima prilagodbe sadržaja i prikaza. Ciljna tehnologija uključuje pokretne uređaje koji su svojim značajkama i performansama te cijenom dostupni većini korisnika i u širokoj su uporabi (poput pametnih telefona, tableta, phableta i slično).

Istraživanja su rezultirala značajnim brojem razvijenih ICT rješenja namijenjenih za korištenje na pokretnim uređajima u pokretnoj telekomunikacijskoj mreži za tri trenutno aktualne tehnološke platforme (Android, iOS i Web). Konkretno, do sada je razvijeno preko dvadeset tehnoloških rješenja za potpomognutu komunikaciju zasnovanih na informacijskoj i komunikacijskoj tehnologiji koja su besplatno dostupna korisnicima putem odgovarajućih trgovina namijenjenih pokretnim uređajima. Sve aplikacije su objašnjene sa stajališta primjene kao i s opisom tehnoloških mogućnosti na web stranicama http://www.ict-aac.hr.

Primjeri nekih od razvijenih aplikacija :

• svladavanje fonološke svjesnosti (Glaskalica) i učenje novih fonoloških oblika (Slovarica, Pamtilica);

• komunikacija korištenjem simbola (Komunikator i Komunikator Plus)

1 Fakultet elektrotehnike i računarstva, Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet, Grafički fakultet, Filozofski fakultet 2Hrvatska regulatorna agencija za mrežne djelatnosti

16

• podršku pripovijedanju i razumijevanju (e-Galerija, e-Galerija Senior, Ponašalica)

• podučavanje novih pojmova putem komunikacijskog sustava simbola zasnovana na modificiranom podučavanju diskriminativnim nalozima i na principima primijenjene analize ponašanja (Prepoznaj pojmove);

• razvoj osnovnih matematičkih (pred)vještina (Domino brojalica, Matematički vrtuljak, Matematička igraonica, ICT-AAC Matematika).

Navedene aplikacije omogućuju učinkovitu primjenu kod djece urednog razvoja.

Najnovije aplikacije su vezane uz kreiranje sustava vizualne podrške za prikaz aktivnosti prema definiranom redoslijedu (Vizualni raspored) terješenje za pametne satove na koje se može prenijeti manji skup simbola kako bi se omogućila učinkovita potpomognuta komunikacija ovisna o kontekstu. Virtualna Domino brojalica je prototip posebno prilagođen za tehnologiju virtualne stvarnosti putem uređaja OculusRift i LeapMotion.

„Kviz“(za podizanje svijesti o pristupačnosti)je web usluga čija je osnovna namjena informiranje i izobrazba krajnjih korisnika javnih elektroničkih komunikacijskih usluga o njihovim korisničkim pravima. Aplikacija upućuje i na prepreke s kojima se korisnici s teškoćama vida, motorike i kognicijesusreću, ali i načine prevladavanja tih prepreka kroz korištenje prikladnog dizajna.

Istraživanja u ovom području omogućuju poboljšanje kvalitete života osoba sa složenim komunikacijskim potrebama, dok se istovremeno stručnjaci u svom radu susreću s brojnim izazovima. Na primjer, djeca visokotehnološke uređaje nerijetko percipiraju kao „sredstva“ za igru (gledanje crtića, raznih zabavnih sadržaja na YouTube kanalu i sl.). Često roditelji inzistiraju na korištenju specifičnih sredstava za komunikaciju koja možda ne odgovaraju u najboljoj mjeri djetetu. Sve navedeno upućuje na nužnost harmoniziranog djelovanja stručnjaka iz različitih područja u svrhu pronalaska što kvalitetnijih visokotehnoloških rješenja koja će povećati razinu kvalitete života osoba sa složenim komunikacijskim potrebama.

Ključne riječi: složene komunikacijske potrebe, tableti, pametni telefoni, mobilne aplikacije

17

Asistivne tehnologije za osobe sa motoričkim poremećajima dr Sanela Slavković, prof. dr Špela Golubović

Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Katedra za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Novi Sad, Republika Srbija

Asistivna tehnologija deci, omladini i odraslim osobama sa motoričkim

poremećajima omogućuje mobilnost, komunikaciju, kontrolu životne sredine, uključivanje u proces vaspitanja i obrazovanja do profesionalnog angažovanja i uključivanja u sportsko-rekreativne i kulturno-zabavne aktivnosti.

Osnovni cilj rada je da prikaže širok spektar asistivne tehnologije za osobe sa motoričkim poremećajima za različite domene funkcionisanja, analizira probleme koji su najčešće opisani u literaturi i ponudi potencijalna rešenja u praksi.

Lista sredstva asistivne tehnologije je dugačka a troškovi nabavke su, u najvećem broju slučajeva, obaveza pojedinaca ili porodica. Naučnici ukazuju da se oko 30% nabavljenih i preporučenih sredstava ne koristi, što zbog otpora na inovativna rešenja, što zbog nedovoljne edukacije i znanja iz ove oblasti.

Da bi se sredstva asistivne tehnologije koristila kod populacije osoba sa motoričkim poremećajima, važan je proces procene. Sama procena je kompleksna što zbog vrste i stepena motoričkog poremećaja, pratećih i pridruženih problema, problema prepoznavanja potreba ispitanika i brojnih drugih faktora. U literturi se navodi da neadekvatna procena i plan implementacije samog sredstva jeste fundamentalna barijera da bi se koristila asistivna tehnologija. Obzirom da je izazov naći adekvatne merne instrumente i procedure procene, analiziraćemo prednosti i mane istih.

Veliki izazov kod primene asistivne tehnologije kod ove populacije je pozicioniranje i oprema koja se koristi u školi. Koliko će učenik sa motoričkim poremećajima koristiti asistivnu tehnologiju u školi, zavisiće od ličnih karakteristika samog učenika, stavova učitelja i nastavnika, podrške roditelja, arhitektonske pristupačnosti objekta i karakteristika sedstava asistivne tehnologije.

18

Iako znamo sve više o uticaju i značaju upotrebe asistivne tehnologije kod osoba sa motoričkim poremećajima, još uvek ima mnogo neodgovorenih pitanja i otvorenih dilema.

Ključne reči: asistivna tehnologija, motorički poremećaji, pozicioniranje, procena

Elektronske informacije za osobe sa invaliditetom Mirjana Lazor

ŠOSO „Milan Petrović sa domom učenika, Novi Sad

Zahvaljujući razvoju tehnologije i nauke, univerzalni pristup

obrazovanju u 21. veku sve je prisutniji kako u oblasti inkluzivnog obrazovanja, tako i u oblasti socijalnog uključivanja uopšte. Principi univerzalnog dizajna odnose se na poštovanje ljudskih različitosti i omogućavanje pristupačnosti (npr. rampa ne služi samo licima koji su korisnici invalidskih kolica, već i roditeljima sa decom u kolicima ili osobama koje trenutno imaju potrebu za dodatnom podrškom ili trajni invaliditet). Ovakvim dizajnom promoviše se inkluzija svih ljudi u sve životne aktivnosti i mogućnost da sva deca/učenici/studenti i odrasli imaju jednak pristup obrazovanju bez obzira na različitost koju sa sobom nose. Međutim, prepreke za potpunu realizaciju otklanjanja barijera u obrazovanju i društvu najčešće se nalaze u nedostatku informisanja, a samim time i promeni svesti i stava da je zaista neophodno prilagođavati sredinu ljudima, a ne obrnuto..

Ovaj rad se bavi pružanjem konkretnih uputstava vaspitačima, učiteljima i nastavnicima, radnim terapeutima, novinarima za izradu pristupačnih elektronskih informacija za osobe sa invaliditetom ili elektronskih nastavnih materijala za decu sa smetnjama u razvoju.

Informacije iz spoljašnjeg sveta primaju se svim čulima. U kontekstu elektronskog učenja i elektronskih nastavnih materijala, najznačajnija čula su

19

čulo vida i čulo sluha. Za osobe sa oštećenjem vida, zvučne informacije će biti mnogo korisnije od pisanih informacija, dok će osobama sa oštećenjem sluha svakako više odgovarati kombinacija vizuelnih i tekstualnih. Za osobe sa intelektualnim teškoćama, elektronske informacije treba pripremiti tako da angažuju sva čula i budu što lakše za razumevanje.

Prilikom izrade elektronskih informacija, ili elektronskih nastavnih materijala svakako moramo uzeti u obzir specifičnosti u načinu opažanja i procesuiranja informacija ove osetljive populacije. Nekima osobama sa invaliditetom će često biti potrebno više vremena ili truda da razumeju i usvoje nove informacije. Zato je veoma važno prilagoditi sadržaje i/ili materijale za rad tako da informacije koje želimo da prenesemo budu pristupačne tj. što lakše i jednostavnije za razumevanje.

Ključne reči: pristupačne elektronske informacije, auditivni sadržaji, tekstualni sadržaji, video materijali, izgled ekrana, boja i veličina slova

20

Sesija br. 3 - Iskustva iz prakse Moderatori: Dragana Malidžan Vinkić i Mirjana Lazor

Korisnik kao ekspert - AT u ličnom i profesionalnom razvoju Mirjana Isakov, Marina Obradović

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

U radu se prezentuju iskustva, postignuća i planovi za dalji profesionalni razvoj Marine Obradović (1990). O Marini je snimljen kratki dokumentarni film „Kada bih mogla da biram“ u kome je učestvovala kao protagonista i autor teksta. Film je premijerno prikazanna festivalu „Uhvati sa mnom ovaj dan“ u Novom Sadu 2015. godine (Marina je nagrađena kao najbolji protagonista), a zatim je prikazivan na festivalima u regionu, Ukrajini i Kanadi. Film se može pogledati i sa titlovima na engleskom i italijanskom jeziku na Youtube portalu i slobodan je za preuzimanje i deljenje.

Marininin lični i profesionalni razvoj je neraskidivo povezan sa asistivnom i informaciono-komunikacionom tehnologijom koja je njen osnovni alat pomoću koga razgovara sa porodicom, prijateljima i vršnjacima. Koristeći samo robustnu tastaturu Marina je savladala i profesionalne softvere za dizajn i obradu slike u okviru srednjoškolskog obrazovanja, a zatim se neformalno obrazuje i uči web 2.0 alatena obuciza web novinarstvopri Udruženju novinara Srbije.

Cilj rada je ukazivanje na neophodnost uloge korisnika kao eksperta na polju uparivanja sa asistivnom tehnologijom. Marina je sada radno angažovana kao korisnik programa informatičke radionice Radnog centra ŠOSO „Milan Petrović“ u kome se svakodnevno sreće sa velikim brojem kolega i zaposlenih. U dinamičnom radnom danu, Marina jeiskazala potrebu da ubrza način na koji komunicira sa okolinom i da je pored pismene komunikacije potrebno da

21

uključi i alternativnu - potpomognutu komunikaciju. Dizajnirala je i pokrenula izradu ličnog komunikacijskog albuma. Na tom zadatku savladala je i Boardmaker i GoTalk softvere pomoću kojih se izrađuju sredstva za alternativnu i augmentativnu komunikaciju (AAC).Ova znanja sada primenjuje u prevođenju priča i bajki u AAC knjige. Rad je ilustrovan Marinininom transliteracijom bajke o Ivici i Marici.

O svojim potrebama za unapređenjem asistivne tehnologije koju koristi Marina piše:

… Sve se nadam da kako tehnika napreduje da će to biti napredak i za mene i poboljšati kvalitet mog života. … Ne znam, mislim da bih trebala neku android tastaturu. Ovo što sad imam je postalo jednostavno presporo…

U radu se naglašava uloga asistivne i informaciono-komunikacione tehnologije u postizanju kvaliteta života i socijalnoj inkluziji neverbalne osobe. Zahvaljujući tehnologiji, Marina se se ostvaruje dnevnom interakcijom na socijalnim mrežama Facebook i Twiter, a od skora je možete pratiti i na blogu „Sasvim obična osoba sa invaliditetom“. Postovi na ovim mrežama su odličan primer značaja i neophodnosti samozastupanja osoba sa invaliditetom.

Ključne reči: asistivna tehnologija, korisnik, ekspert, socijalna inkluzija, alternativna i augmentataivna komunikacija (AAC) radno angažovanje

22

Priprema za korišćenje Tobii uređaja Vojislava Đurđević

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

Tobi komunikator je jedan od vidova asistivne tehnologije namenjen za

komunikaciju. Kako je komunikacija bitan element društvenog funkcionisanja, jako je bitno, da se osobama koje nisu u stanju da svojom govornom produkcijom ostvare kontakt sa okolinom, to omogući. Tobi komunikator predstavlja vrstu računara koji omogućava komunikaciju pomoću pokreta očiju. Njegovo korišćenje zavisi od: uzrasta, prirode bolesti i individualnih potreba korisnika.

Pre obuke za korišćenje ovog uređaja, neophodno je da korisnik ovlada određenim znanjima i veštinama. Video prikazom učenice trećeg razreda sa dijagnozom cerebralna paraliza, biće predstavljen segment rada na usvajanju analize, sinteze i prepoznavanju slova, kao bitnom preduslovu, za rad na slovnoj tastaturi Tobi komunikatora.

Korišćenje komunikatora omogućava brže iskazivanje želja, potreba i misli čime se značajno podiže kvalitet života korisnika.

Ključne reči: Tobi komunikator, komunikacija, korisnik

23

Kinect i XBox u rehabilitaciji mladih sa invaliditetom Nevena Ivković

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

Cilj ovog rada je da ukaže na mogućnosti korišćenja uređaja kao što su

Kinect i XBox u rehabilitaciji dece i mladih sa invaliditetom.

Kinekt je linija Majkrosoftovih ulaznih uređaja za Xbox 360 i Xbox One – konzole za video igre i Windows PC. Kinect za XBox360 je uređaj koji omogućava korisniku interakciju sa konzolom bez ikakvog fizičkog kontrolera (džojstika), što znači da korisnik komunicira sa XBox-om samo preko fizičkih pokreta (npr. pomeranjem nekog dela tela) i/ili glasovnim komandama. Kombinacija senzora i softvera omogućava detekciju čoveka, njegovog lica i pokreta. Kada uređaj zapamti lice, korisnik može da, od nekoliko ponuđenih muških i ženskih avatara (virtuelnih dvojnika), izabere svoj koji će se pojaviti svaki put kada osoba stane pred uređaj. Korisnički interfejs - Kinect hub omogućava kretanje kroz menije bez upotrebe tastature, miša ili džojstika. Upravlja se pokretima ruku, pa je i kalibracija ili podešavanje vrlo jednostavno. Kada osoba stane ispred ekrana, ono što ona radi radi i avatar. Ako u igri avatar treba da šutne loptu, igrač pravi taj pokret nogom, ili ako treba da baci lopticu, igrač treba da pomera ruku kao da stvarno baca lopticu. Sve pokrete koje treba da izvede avatar, izvodi igrač (skače, čuči, baca, hvata, udara, propinje se, naginje na jednu ili drugu stranu). Za kraj igre dovoljno je stati mirno.

Šta je to što kinect omogučava tim učenicima?

Omogućava da kroz igru, vežbanje koje je za njih veoma važno dožive kao zabavu i da razviju pozitivniji stav prema fizičkim aktivnostima. Dobro odabrana igra može angažovati baš one grupe mišića koje je potrebno angažovati kod konkretnog učenika. Jedna od važnih dobiti je bolja koordinacija pokreta, a posebno koordinacije oko-ruka. Kinect (igrica) zahteva precizne usmerene pokrete do kojih lakše dođemo na ovaj način nego uobičajenim vežbanjem. Mogućnosti igranja/vežbanja u paru povoljno utiče

24

na usmeravanje svesti učenika ka zajedničkom cilju, što kod naših učenika nije uvek lako.

Sve zajedno povećava nivo samopoštivanja i samopouzdanja, jer bolje motoričke sposobnosti doprinose stvaranju pozitivne slike o sebi, što svakako dobro utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Ključne reči: Kinekt, Xbox 360 i Xbox One, avatar, pokret, senzor,

Obrazovno-interaktivni softver „Moj kompjuter” Vesna Šavija, Srđan Stojanović

Škola za osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju „6. oktobar“, Kikinda, Srbija

Obrazovno-interaktivni softver „Moj kompjuter“ predstavlja autorsko

delo članova Projektnog tima škole „6. oktobar“. Nastao je kao rezultat aktivnosti predviđenih jednim od tri prioriteta Školskog razvojnog plana, „Upotreba multimedijalnih i informacionih tehnologija u obrazovno-vaspitnom radu škole“. Softver „Moj kompjuter“ je izrađen sa ciljem prilagođavanja nastavnih sadržaja individualnim sposobnostima i interesovanjima učenika sa intelektualnim, čulnim, motoričkim i višestrukim smetnjama, kao i pružanja dodatne obrazovne podrške učenicima u procesu učenja, kroz upotrebu informaciono komunikacione tehnologije. Upotreba navedenog softvera, kao nastavnog sredstva, u obrazovno-vaspitnom radu sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju doprinosi funkcionalnom povezivanju raznovrsnih nastavnih sadržaja u optimalno celovit sistem znanja i razvijanju veština primene naučenog u užoj i široj životnoj sredini učenika. Izraženo je izuzetno stimulativno dejstvo softvera „Moj kompjuter“ na dužinu trajanja pažnje učenika i njihovu motivaciju za usvajanje, učenje i razumevanje nastavnih sadržaja.

„Moj kompjuter“ predstavlja obrazovno-interaktivni softver prilagođen individualnim sposobnostima i prethodnim postignućima učenika. Dati edukativni program sadrži dve obrazovno-vaspitne oblasti (Razvoj govora i

25

jezika i Stimulacija pamćenja, mišljenja i učenja), u okviru kojih su postavljeni zadaci interaktivnog tipa, namenjeni radu sa učenicima I - IV razreda, ali se softver uspešno primenjuje i u predmetnoj nastavi, kao nastavno sredstvo koje odlično korelira sa sadržajima većine nastavnih predmeta. Navedene obrazovno-vaspitne oblasti, u okviru kojih su zadaci postavljeni, izabrane su kao bazične za podsticanje razvijanja aktivnog govora učenika, pravilnog usmenog izražavanja, razumevanja i usvajanja jednostavnijih logičkih operacija, formiranje pojma broja, kao i uviđanje uzročno-posledičnih odnosa, što predstavlja uvod u razumevanje i usvajanje nastavnih sadržaja obuhvaćenih nastavnim predmetima Srpski jezik i Matematika. Cilj zadataka, obuhvaćenih datim programom, jeste aktivna upotreba razvijenih sposobnosti učenika i, istovremeno, prevazilaženja negativnog uticaja teškoća prisutnih u razvoju, na proces učenja. Edukativni program „Moj kompjuter“ je pogodan za grupni rad sa učenicima kao nastavno sredstvo koje, na kreativan i interaktivan način, učenike uvodi u svet informacione i komunikacione tehnologije. Pored navedenog, softver je od izuzetne koristi i pri individualnom radu sa učenicima, imajući u vidu njegov koncept zasnovan na uvažavanju individualnosti, raznovrsnosti senzibiliteta i tempa napredovanja učenika u procesu učenja. Navedeno otvara mogućnost široke primene softvera u razrednoj i predmetnoj nastavi, individualnom radu sa učenicima, tokom aktivnosti obuhvaćenih sistemom pružanja dodatne stručne podrške deci i učenicima iz masovnih obrazovno-vaspitnih ustanova, ali i njegove primene kao sredstva koje stimulativno deluje na uspešnost realizacije tranzicionog perioda dece sa predškolskog na osnovnoškolski program i njihovu kvalitetnu adaptaciju na školsku sredinu. Obrazovno-interaktivni softver „Moj komjuter“ prezentovan je na ovogodišnjoj Konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju 2017“, u organizaciji British Council-a i predstavljen je u stručnom radu: „Upotreba informacione tehnologije u obrazovno-vaspitnom radu sa učenicima sa smetnjama u razvoju“, koji je na konkursu „Digitalni čas“, raspisanom od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, tokom školske 2015/2016. godine, nagrađen prvom nagradom.

Ključne reči: obrazovanje, učenici sa smetnjama u razvoju, edukativni softver, inovacija

26

Quick Response Code kao opcija pristupačnosti Peter Tot, Mirjana Lazor

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

Cilj ovog rada je da ukaže na mogućnosti korišćenja QRkodova u

obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju. Uz pomoć pametnog telefona ili tableta i vrlo jednostavnih besplatnih aplikacija za generisanje i čitanje QR kodova, nastavnici mogu u velikoj meri da povećaju dostupnost obrazovnih sadržaja svim učenicima i posebno olakšaju učenje deci sa smetnjama u razvoju.

QR kod (Quick Response Code) je najjednostavnije rečeno mala slika koja može da sadrži najrazličitije informacije. Na jednostavan i brz način vodi učenika do digitalnih sadržaja koje je za njega odabrao ili kreirao nastavnik (link do odabrane veb adrese, poster, zadatak, tekstualni ili audio zapis). Za korišćenje QR kodova potreban nam je pametni telefon ili tablet i jedna od bezbroj aplikacija za generisanje i čitanje QR kodova koju možemo besplatno, brzo i lako instalirati.

Korišćenje QR kodova ne zahteva kupovinu posebnih uređaja, niti obuku za korišćenje. Štedi vreme i energiju učenicima, nastavnicima i roditeljima. Učenici sa telesnim smetnjama,i/ili teškoćama u učenju (čitanju i pisanju) digitalnim nastavnim sadržajima mogu pristupiti samo usmeravanjem telefona ili tableta prema QR kodu. Bez potrebe za kucanjem, sa svega par dodira ili klikova učenicima se otvaraju nastavni sadržaji koje mogu slušati ili čitati onoliko puta koliko im je potrebno. Jednom generisani kodovi se mogu plastificirati i koristiti za rad sa učenicima u narednim godinama.

Učenici sa teškoćama u čitanju i pisanju nisu dodatno frustrirani nemogućnošću da učestvuju u aktivnostima tokom nastave u školi, ili učenja kod kuće. Učenicima sa telesnim smetnjama ovaj način rada skraćuje često dugotajan proces dolaženja do željenih digitalnih sadržaja (greške prilikom unosa veb adrese, slučajni klikovi i sl). Sve ovo relaksira i roditelje jer smanjuje njihovo angažovanje u pomaganju učenicima u učenju kod kuće.Dobro

27

osmišljeni nastavni sadržaji spakovani i sakriveni iza QR kodova mogu, u izvesnoj meri, zameniti tradicionalne izvore znanja.

Ključne reči: QR kod, pristupačnost, prilagođavanje sadržaja, individualizovan pristup, digitalni nastavni materijali, pametni telefon, tablet

Veb 2. alati u inkluzivnom obrazovanju Martin Kalamković, Mirjana Bandić

ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad

Savremeni nastavni proces podrazumeva upotrebu interneta i novih tehnologija. Kada je reč o inkluzivnim odeljenjima, primena informaciono komunikacione tehnologije su još poželjnije u svakodnevnom radu.

Internet je do pojave Web 2.0 tehnologije uglavnom predstavljao bazu informacija koje su korisnici pasivno koristili. Web 2.0 predstavlja drugu generaciju interneta u kojem korisnici imaju aktivnu interakciju sa sadržajima na Internetu.

Prednosti Web 2.0 alata u nastavi su: mogućnost kolaborativnog ili saradničkog učenja, pristup mnogobrojnim raznovrsnim Internet resursima, korišćenje alata čija je jedna od odlika uvažavanje učeničkih interesovanja i potreba.

Web 2.0 alate koji se najčešće koriste u nastavnom procesu uslovno bi mogli podeliti u nekoliko grupa:

• Alate za razmenu i čuvanje multimedijalnih sadržaja • Alate za komunikaciju i socijalno umrežavanje – društvene mreže • Alati koji su namenjeni učenju • Alati koji su namenjeni izradi Web i nastavnog materijala • Alati koji zamenjuju desktop aplikacije

Pored mnogobrojnih prednosti Web 2.0 alati imaju i neke nedostatke. Pažljivim izborom alata i veštom primenom ovi nedostaci se mogu prevazići. Neki od nedostataka Web 2.0 tehnologije su:

28

• Neophodnost poznavanja rada na računaru – (i za nastavnike i učenike)

• Tehnički preduslovi za upotrebu – Računari i stabilna veza sa Internetom

• Prevelik broj alata i njihovo svakodnevno pojavljivanje

Upotreba Web 2.0 alata u inkluzivnom odeljenju omogućava nastavniku da idividualizuje nastavu i prilagodi pojedine nastavne sadržaje učenicima. Neki Web 2.0 alati se mogu upotrebiti kao asistivne tehnologije, te tako olakšati rad učenicima. Jedna grupa Web 2.0 alata namenjena je učenju na daljinu i samostalnom učenju, tako da se i oni mogu iskoristiti u inkluzivnom odeljenju.

Ključne reči: Web 2.0 alati, inkluzivno odeljenje, asistivna tehnologija

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 004:37.043.2-056.26/.36(048.3) НАЦИОНАЛНА конференција "Информационо комуникационе технологије за све" (2017 ; Нови Сад) Zbornik rezimea [Elektronski izvor] / Nacionalna konferencija "Informaciono komunikacione tehnologije za sve" (IKT za sve), Novi Sad, 12. maj 2017. - Novi Sad : Škola za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović", 2017 Način dostupa (URL): http://www.smp.edu.rs/ Način dostupa (URL): http://asistivnatehnologija.weebly.com/. - Nasl. sa naslovnog ekrana. - Opis zasnovan na stanju na dan: 22.09.2017. ISBN 978-86-85873-23-2 a) Информациона технологија - Образовање - Особе са посебним потребама - Апстракти

COBISS.SR-ID 317177863