ta gradani srbije misle o svojoj i o bezbednosti...

ŠŠttaa ggrraađđaannii SSrrbbiijjee mmiissllee oo ssvvoojjoojj ii oo bbeezzbbeeddnnoossttii SSrrbbiijjee??

6/8/2011 Preliminarni rezultata istraživanja javnog mnjenja

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Šta građani Srbije misle o svojoj i o bezbednosti Srbije?

Strana 1

SADRŽAJ

O ISTRAŽIVANJU_________________________________________________________________2

LIČNA BEZBEDNOST I POVERENJE U INSTITUCIJE________________________________________3

POGLED IZ DŽEPA – STAVOVI GRAĐANA SRBIJE O BEZBEDNOSTI IZ UGLA KLASNO-SLOJNE

STRATIFIKACIJE__________________________________________________________________18

BEZBEDNOST NACIJE – VAŽNOST NACIONALNOG IDENTITETA____________________________23

KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?____________34


Strana 2

O ISTRAŽIVANJU

Predmet istraživanja javnog mnjenja „ŠŠttaa ggrraađđaannii SSrrbbiijjee mmiissllee oo ssvvoojjoojj ii oo bbeezzbbeeddnnoossttii SSrrbbiijjee??“ je da prikupi i analizira stavove i percepciju građana o ličnoj, lokalnoj i nacionalnoj bezbednosti, performansama institucija sektora bezbednosti i njihove odgovornosti i preferencama prema Evro-atlantskim integracijama i saradnji.

Cilj istraživanja je da odrdimo koliko su građani informisani o sektoru bezbednosti, koji su izvori njihovog saznanja, a potom da se odrede njihovi stavovi o bezbednosnoj saradnji i integracijama (sa EU, NATO i susednim zemljama), te da se proceni poverenje građana u sektor bezbednosti , da se odredi podrška reformi sektora bezbednosti. Takođe, istraživanjem se žele izmeriti vrednosne orjentacije građana Srbije spram rečenih stavki. Prikupljeni podaci će omogućiti BCBP da ponude političkim odlučiocima i akademskoj zajednici povratnu informaciju o uticaju reforme sektora bezbednosti i kapacitetima društva za dalje reforme i bezbednosne integracije Srbije.

Korisnici istraživanja su Vlada, Narodna skupština, institucije sektora bezbednosti, mediji, organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije i institucije, istraživači i akademska zajednica. Projekat je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.


Strana 3

LIČNA BEZBEDNOST I POVERENJE U INSTITUCIJE

Sonja Stojanović

Zaključak istraživanja:

Većina građana Srbije uživa u ličnoj bezbednosti, ali ne smatra da su državni organi doprineli tom

osećaju. Ustanovama u sektoru bezbednosti više veruju manje obrazovani i siromašniji građani, nego

mlađi i obrazovaniji srednji sloj.

OSEĆAJ LIČNE BEZBEDNOSTI

Većina građana Srbije uživa u ličnoj bezbednosti. Približno tri četvrtine građana se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno.

Građani se najbezbednije osećaju u svojim kućama (84,5%), zatim u mestu u kom žive (77,9%), a neznatno manje građana se izjašnjava da su fizički bezbedni (75,3%). Natprosečno bezbedno se osećaju poljoprivrednici, učenici i studenti. Među onim koji se osećaju “u potpunosti bezbedno” najveći je broj onih koji


Strana 4

su bez škole ili su završili samo osnovnu školu. Obrazovaniji građani su se uglavnom opredeljivali za odgovor “uglavnom bezbedno”.

Nebezbedno se oseća između 10% (u svojoj kući) i 18% (fizički). Upitani za glavne razloge za osećaj nebezbednosti, građani su istakli lošu ekonomsku situaciju (15%) i porast uličnog kriminala i nasilja (11%).

Kada su u fokus grupama upitani da li bi smeli u svom mestu svuda da idu bez straha, većina je odgovorila pozitivno. Žene i građani Beograda ukazali su da ne smeju baš svuda bezbedno da se kreću, a roditelji su izrazili određenu zabrinutost za svoju decu. U fokus grupama je kao pretnja ličnoj bezbednosti najčešće navođeno navijačko nasilje, a neki od učesnika su izrazili strah da bi ako bi se ekonomska situacija pogoršala, moglo doći do povećanja kriminala i bezvlašća na ulicama.

Misle da će budućnost biti obeležena ekonomskim problemima, da ljudi neće imati šta da jedu i da će shodno tome porasti nivo kriminala u zemlji. Stoga će veliki broj ljudi biti „primoran da krade, otima, ubija“, a onda će svi biti ugroženi. Fokus grupa sa mlađim od 30 godina iz predrađa Beograda, održana 25. maja 2011.

Najveći broj građana misli da su i oni i Srbija bili najbezbedniji tokom komunizma, a najmanji broj devedesetih godina prošlog veka.


Strana 5

KOME DUGUJU LIČNU BEZBEDNOST?

Većina građana ne smatra da su državni organi doprineli njihovom osećaju bezbednosti.

Nalaz o malom prepoznavanju zasluga državnih organa za njihovu bezbednost, potvrđuje i odgovor na pitanje zašto se osećaju bezbedno.


Strana 6

Kao glavne razloge za osećaj bezbednosti, skoro polovina građana (47%) navodi da je to zato što oni “poštuju red i zakon i vode normalan život“. U ovoj grupi su najzastupljeniji učenici/studenti i stručnjaci, tj. ljudi koji se školuju ili imaju više obrazovanje, te shodno tome smatraju da njihove postupanje veoma utiče na njihovu bezbednost. Petina građana smatra da su bezbedni jer “žive u dobrom okruženju”. U ovoj grupi onih koji za svoju bezbednost zasluge pripisuje pre svega spoljašnjim faktorima, ističu se oni bez škole ili sa osnovnom školom i domaćice. Približno svaki deseti građanin Srbije (9,2%) se oseća bezbedno jer može sebe da zaštiti. U ovoj grupi su zastupljeniji oni sa najvišim primanjima (od preko 40 000 dinara). Oni se najmanje oslanjaju na okruženje u kom žive, a više veruju da su bezbedni jer žive normalno ili zbog sposobnosti da se samozaštite. Zabrinjavajuće je da svega 6% građana veruje da su lično bezbedni jer državni organi dobro rade svoj posao.

Na pitanje u koga se pouzdaju da zaštiti njih i njihovu porodicu, dve trećine građana (68%) je istaklo da se pre svega oslanjaju na sebe, prijatelje i komšiluk. Petina ispitanika (20%) je prepoznala ulogu policije, a taj udeo se povećava kad su direktno upitani koja institucija najviše utiče na njihovu bezbednost (30%). Zanimljivo je da je 4% ispitanika istaklo vojsku kao ustanovu koja utiče na njihov osećaj lične bezbednosti, što verovatno ukazuje na prelivanje ugleda ove ustanove i sa plana nacionalne bezbednosti u druge sfere bezbednosti.


Strana 7

Na pitanje koja institucija doprinosi njihovom osećaju nebezbednosti, većina je rekla da nijedan državni organ ne vide kao pretnju (80%). Ipak, svaki deseti građanin je izabrao policiju kao pretnju, a kao izvor pretnje prepoznate su i druge dve vidljive ustanove: pravosuđe (5,1%), vojska (1,2%). Ovo ukazuje na nizak nivo poverenja u institucije kad je u pitanju njihova lična bezbednost, a da je donekle opstao nivo socijalnog poverenja, tj. poverenja u okolinu. Ipak, zabrinjavajuće je da 8,6% građana ne veruje nikome.


Strana 8

OCENE RADA INSTITUCIJA

Građani su pokazuju najviše zadovoljstva radom svoje verske grupe (crkve) i vojske, a najmanje onima koji bi trebalo da upravljaju i kontrolišu ministarstva sile: skupštinom, Vladom i političkim partijama.

Prosečna ocena zadovoljstva radom institucija u oblasti bezbednosti

Svaki peti građanin je rad verske ustanove (23%) i vojske (22%) ocenio najvišom odličnom ocenom. Ove su ustanove dobile i najmanje negativnih ocena; verske grupe (6%) i vojska (7%). I ostale ustanove zadužene za direktno pružanje fizičke bezbednosti građanima i građankama Srbije, poput policije i BIA su dobile u proseku više pozitivnih nego loših ocena.

Nije neubičajeno što građani najmanje znaju o radu privatnih bezbednosnih kompanija (PBK- 40%) i Saveta za nacionalnu bezbednost (3%), jer su ovo dva relativno nova aktera u sektoru bezbednosti u Srbiji. PBK nisu prepoznate kao poseban akter ni u državnoj strukturi jer nedostaje zakon kojim bi bio uređen njihov rad, a SNB je osnovan tek 2007. Pored ovoga, zanimljivo je da je građani najmanje znaju ili žele da se izjasne o radu bezbednosnih službi: u slučaju BIA (37%), a u slučaju vojnih službi, VBA i VOA (41%). Ovo ukazuje na još uvek nedovoljnu transparentnost njihovog rada i nasleđenu misitifikaciju mogućih posledica izjašanjavanja o njihovom radu.

Nešto više od trećine ispitanika je negativnim ocenama vrednovala rad Narodne skupštine (38%), političkih partija (35%) i Vlade (32%) i tako izrazila svoje nezadovoljstvo njihovim radom. Odmah iza njih, po broju negativnih ocena su sudstvo (27%) i Predsednik RS (22%), čiji rad je svaki peti građanin Srbije ocenio najnižom ocenom. Ovo je zabrinjavajuće jer su ove ustanove zadužene za kreiranje politike bezbednosti, upravljanje i nadzor i kontrolu nad njenim sprovođenjem. Dakle, građani ne veruju ustanovama koje bi trebalo da donose odluke o angažovanju tradicionalnih aktera bezbednosti, ali veruju ustanovama zaduženim


Strana 9

za pružanje fizičke bezbednosti. Treba napomenuti da je CESID istakao da se zadovoljstvo građana radom državnih ustanova u poslednjim istraživanjima u padu.

Poverenje u rukovodstvo je veće nego se poverenje u ustanove u slučaju predsednika, a manje u slučaju odbrane i policije.

Najbolju prosečnu ocenu dobio je ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, zatim slede predsednik Srbije, Boris Tadić i ministar odbrane, Dragan Šutanovac. Treba imati u vidu da su ispitanici prilikom ocenjivanja rada ova tri političara, verovatno ocenjivali njihov sveobuhvatni politički angažman, ne samo rukovođenje bezbednosnim ustanovama. To verovatno objašanjava činjenicu da je prosečani udeo zadovoljnih radom predsednika skočio sa 2, 72% koliko je ocenjena institucija predsednika, na 2,91% kad je imenovan Boris Tadić. Ivica Dačić je dobio i najviše najboljih ocena, a skoro svaki peti građanin je negativno ocenio rad ministra Šutanovca.

Prosečna ocena rada ličnosti koje rukovode bezbednošću (u %)


Strana 10

Ne zna Nedovoljan Dovoljan Dobar Vrlo dobar

Odličan

Predsednik republike (Boris Tadić)

9 15 20 26 19 11

Ministar odbrane (Dragan Šutanovac)

10 19 17 25 20 9

Ministar unutrašnjih poslova (Ivica Dačić) 8 14 18 25 22 13

STAVOVI O POLICIJI

Više je građana zadovoljnih radom policije nego nezadovoljnih, što je napredak u odnosu na pre nekoliko godina. Približno isti procenat ispitanika veruje da policija radi isto kao i pre 2000. godine (37%), ili bolje (36%). Oni sa radničkim zanimanjima su skloniji da trenutni rad policije ocene mnogo lošijim u odnosu na period pre 2000. godine.

Četvrtina ispitanika procenila je rad policije kao vrlo dobar. Odličnu ocenu dalo je 15% ispitanika. Najviše zadovoljni radom policije su domaćice i nekvalifikovani radnici, tj. oni koji su bez škole ili sa osnovnom školom. Zanimljivo je da se oni koji se još uvek školuju, đaci i studenti, takođe zastupljeniji među onima koji rad policije ocenili odličnim. To ukupno čini skoro polovinu populacije koja je rad policije ocenila kao odlično ili vrlo dobro.

Svaki deseti građanin je potpuno suprotnog mišljenja, tj. rad policije ocenili su neprelaznom ocenom. Ovaj procenat se poklapa i sa zastupljenošću onih koji policiju krive za nebezbednost.


Strana 11

Približno isti procenat ispitanika veruje da policija radi isto kao i pre 2000. godine (37%), ili bolje (36%). Oni sa radničkim zanimanjima su skloniji da trenutni rad policije ocene mnogo lošijim u odnosu na period pre 2000. godine. Mogući razlozi za ovo su manja informisanost ove grupe građana, kao i češća upotreba policije protiv ove grupe posle 5. oktobra, uglavnom kao štrajkača u novo privatizovanim državnim preduzećima. Da je sve isto u policiji natprosečno misle poljoprivrednici, do kojih verovatno većina novina u radu policije nije stigla, jer je najviše pažnje i resursa policije tradicionalno usmereno na urbane centre. Među onima koji veruju da policija danas radi bolje svoj posao (ili makar isto) ističu se najimućniji. Ova grupa sa najvišim primanjima (preko 60 000 dinara) je i bolje informisana, te imaju najviše zamerki, a najmanje pohvala za rad policije i najređe odbijaju da odgovore na pitanje o statusu.

Dve trećine građana (76%) nije ničim posebno zadovoljna u radu policije, mada im nešto više od polovine građana (53%) ništa posebno ni ne zamera. Ovo ukazuje na nedovoljnu informisanost o procesu reforme i razlikovanje različitih aspekata funkcionisanja policije.


Strana 12

Među onima koji su odabrali razloge zadovoljstva radom policije, ističe se 8% ispitanika koji veruju da je “da je policija profesionalna i da dobro radi svoj posao”. Preostale pozitivne asocijacije su zastupljene u jako malom procentu: po svega 3% su dobili za efikasnost, pristojnost i ljubaznost i uvođenje reda u saobraćaju.

Veći procenat građana, skoro polovina (47%) je bilo spremno da ukaže na poreklo svojih zamerki policiji. Najveći procenat (14%) zamera policiji korupciju. Ovo je dodatno potkrepljeno kad su direktno upitani da li veruju da policija prima mito. Jedna trećina populacije (34%), uglavnom imućniji i studenti, veruju da policija uvek i često uzima mito, a 27% veruje da to rade ponekad. Imućniji i studenti su verovatno i najzastupljeniji među vozačima, koji su po prethodnim istraživanjima, najizloženija kategorija za davanje mita. Jedna petina građana nema stav o ovom pitanju, uprkos velikoj medijskoj pokrivenosti ove teme. Upitani da li bi davanje većih plata policajcima povećalo njihovu bezbednost, nešto više od polovine građana (54%) veruje da bi. Skoro jedna trećina (28%) ne misli da bi policiji trebalo povećati plate.

Skoro svaki deseti građanin veruje da je policija nefikasna, što je tri puta više od onih koji su verovali da je efikasna. U negativne asocijacije svrstani su još: sa po 4 % preterana upotreba sile, bahatost, nedostupnost i nedovoljnost, nejednako postupanje prema svima, zatim nezainteresovanost za posao kojim se bave (3%), sap o 2% nestručnost i povezanost sa kriminalom.

Kad su direktno upitani o negativnim pojavama u policiji, najviše građana smatra da policija ponekad upotrebljava prekomernu silu, prima mito, radi u interesu političkih partija i sarađuje direktno sa organizovanim kriminalom. Skoro četiri petine građana (79%) smatra da treba povećati kontrolu nad radom policije.


Strana 13

Više od trećine građana (35%) smatra da policija ponekad prekomerno upotrebljava silu. Ohrabrujuće je što je više onih koji smatraju da je to nikada ili retko (27%) od onih koji smatraju da je to uvek ili često (20%). Ipak, policija bi trebalo da reaguje reformama i informisanjem građana o merama koje preventivno preuzimaju kako bi se smanjio udeo onih koji smatraju da policija uvek i često prekoračuje ovlašćenja i prekomerno upotrebljava silu.

Građani su zbunjeni po pitanju prave mere ovlašćenja policije. Nešto više građana smatra da policiji ne treba povećati ovlašćenja (46%) u odnosu na one koji misle da treba (35%). Udeo onih koji se protive smanjenju ovlašćenja (61%) je tri puta veći od onih koji su za smanjenje (17%). Ipak, građani su podeljeni po pitanju da li povećanje ili broja policajaca uticalo na njihovu bezbednost. Većina veruje da ne treba smanjiti broj policajaca (66%), kao i da ne treba povećati broj policajaca (41%).


Strana 14

Zabrinjavajuće je što svaki deseti građanin smatra da policija uvek radi u dosluhu sa organizovanim kriminalom, a jedna petina građana da je to često slučaj. Ukupno jedna trećina građana veruje da policija češće sarađuje sa organizovanim kriminalom, dok svega 16% veruje da se ovo retko ili nikad ne dešava. Ohrabruje što ektremi – oni koji veruju da je policija uvek radi u dosluhu sa organizovanim kriminalom isti kao oni koji misle da to nikada nije slučaj.

U zaključku, većina građana kao rešenja za negativne pojave u policiji vidi: sprečavanje uticaja političkih partija, povećanje kontrole rada policije i povećanje plata policajaca.

Najviše diskriminacije u postupanju policije, više od polovina građana opaža na osnovu razlike u materijalnom statusu. Što se tiče nejednakog postupanja prema političkoj ordinaciji, javno mnenje je podeljeno: 39% smatra da policija nejednako postupa, dok 38% veruje da jednako postupa. Dve trećine građana (78%) pak, smatra da treba sprečiti uticaj političkih partija na rad policije da bi se povećala bezbednost građana. Iako, većina ne smatra da policija diskriminiše po osnovu vere, nacionalne pripadnosti, pola i seksulane orijentacije, nije zanemarljivo što petina ili četvrtina građana vidi diskriminaciju u postupanju prema ovim grupama.

Sami građani su najspremniji da opravdaju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Fokus grupe / opravdavanje nasilja.

Više od polovine populacije smatra da policija jednako tretira građane različite veroispovesti, nacionalnosti, pola i seksualne orijentacije. Ipak, jedna petina smatra da postoji diskriminacija po verskoj


Strana 15

osnovi, a približno jedna četvrtina po nacionalnosti (23%), seksualnoj orijentaciji i polu (26%). Zanimljivo je da je manje od pola od ukupnog broja ispitanika, veruje da policija jednako postupa prema građanima različite seksulane orijentacije, a na ovo pitanje se povećava i broj onih koji ne znaju ili odbijaju da daju odgovor (čak 35%).

Građani misle da je najvažniji „kriterijum“ u nejednakom odnosu policije zapravo pitanje novca jer više od polovine populacije ocenjuje da policija ne tretira isto građane različitih materijalnih mogućnosti. Tokom fokus grupe sa novinarima koji prate bezbednost istaknuto je očekivanje da će različito biti tretiran vozač juga od vozača džipa za nepropisno parkiranje. Interesatno je među onima koji smatraju da policija pak jednako postupa prema svima, bez obzira na njihov materijalan status, iznadprosečno zastupljeni najneobrazovaniji u grupi. Oni su najzastupljeniji i u grupi onih koji nemaju stav o ovom pitanju. Najveću diskriminaciju prema materijalnom statusu pak opažaju oni sa prosečnim primanjima i sa višim primanjima (preko 40 000). Ovo je u skladu sa ranije iznetim trendom da najneobrazovaniji pokazuju najviše poverenja u policiju, a da su najkritičniji i najinfomrisaniji oni sa najvišim primanjima.

Što se tiče nejednakog postupanja prema političkoj ordinaciji, javno mnenje je podeljeno: 39% smatra da policija nejednako postupa, dok 38% veruje da jednako postupa. Većina građana pak smatra da policija uvek ili često služi interesima političkih partija. Zatim nešto više od petine građana smatra da je to ponekad slučaj, dok je znatno manje onih koji veruju da je to retko ili nikad. Oni sa najnižim obrazovanjem opet su pokazali najviše poverenja u policiju, jer među njima je najviše onih (petina) koji misle da policija nikada ili retko služi političkim partijama. Dve trećine građana (78%) smatra da treba sprečiti uticaj političkih partija na rad policije da bi se povećala bezbednost građana.

STAVOVI O VOJSCI

Većina građana veruje da je Vojska Srbije spremna da brani Srbiju, ali i da je nedovoljno brojna i

opremljena.

Dve petine građana (42%) veruje da je Vojska Srbije spremna da brani zemlju, dok približno jedna trećina građana (36%) misli da nije. Ko odstupa? Manje kvalifikovani radnici veruju u sposobnost i obučenost naše


Strana 16

vojske (jedina grupa u kojoj je iznadpolovičan potvrdan odogovor na ovo pitanje). Oni koji su završili više škole i fakultete, rade kao stručnjaci i tehničari su „rezervisaniji“ kada govorimo o sposobnosti da VS adekvatno brani državu (43% od prosečnih 36%). Oni su nadprosečno zastupljeni i u više od polovine građana koja misli da vojska Srbije nije dovoljno brojna, obučena i opremljena. Tehničari, studenti i đaci posebno sumnjaju u brojnost i obučenost vojske.

Pretpostvka je da su obrazovaniji građani informisaniji i kritičniji po pitanju vrste sukoba u koje bi mogla da bude uključena naša vojska i da su svesni da za savremene ratove više nije dovoljno imati samo vojsku motivisanu patriotizmom, već i adekvatnu opremu, obuku i sisteme komunikacije, komandovanja i upravljanja.

Društvo je podeljeno po pitanju da li je ova ustanova reformisana, pod uticajem korupcije i političkih stranaka i o uticaju profesionalizacije vojske na nacionalnu bezbednost.

Jedna trećina građana je odbila da se izjasni o ovom pitanju, jedna trećina ocenjuje da je vojska reformisana, nekorumpirana i da nije pod uticajem stranaka, a preostala trećina da je pod uticajem stranaka, korumpirana i nedovoljno reformisana. Slično prethodnom trendu, manje kvalifikovani radnici iznad proseka ocenjuju da je VS dobro reformisana, dok je najobrazovaniji deo stanovništva, stručnjaci i studenti, veruju da reforme nisu sprovedene dovoljno dobar način (dve petine među njima čine oni koji su na ovo pitanje odgovorili odrično). Pretpostavka je da obrazovaniji građani imaju i konkretne ideje o reformama.

Zanimljivo je da na pitanja o korupciji u vojsci i uticaju političkih partija na njen rad, najveći broj građana odbio da odgovori na pitanje ili izabrao odgovor „ne znam“. Dve petine ispitanika je odbilo da odgovori na pitanje o korupciji (40%), a među njima su najzastupljeniji oni bez osnovne škole ili samo sa onsovnom školom, domaćice i poljoprivrednici. Drugo moguće objašnjenje je da, za razliku od policije, većina građana ređe u kontaktu sa vojskom nego sa policijom, pa manje imaju uvida i mogućnosti da testiraju korupciju. Potrebno je napomenuti da i tokom aktulene vlade, nije bilo većih korupcionaških skanadala vezanih za vojsku, kao tokom prethodne vlade (npr. afera Satelit). Takođe, kroz medije slata je poruka da ministarstvo odbrane samo rešava ove probleme, aktivnim publikovanjem istrage i hapšenja na VMA koje je


Strana 17

obavila Vojno-bezbednosna agencija. Ipak, važno je napomenuti da približno jedna trećina građana veruje da je vojska korupmirana.

Skoro isti broj smatra da VS nije u službi stranaka – 32%, kao broj onih koje veruju da jeste 29%. Među onima koji su smatraju da VS radi u službi interesa političkih partija (31%) izdvajaju se visoko obrazovani ljudi (38%). Oni koji su obrazovaniji, dakle, manje veruju u mogućnost da VS služi nekoj od stranaka.

Mlađi i obazovaniji građani sa višim prihodima misle pozitivno o ukidanju vojnog roka, a stariji građani i poljoprivrednici veruju da je prelazak na profesionalnu vojsku na štetu nacionalne bezbednosti.

Za nijansu veći broj onih koji smatraju da je ukidanje vojnog roka negativno po bezbednost Srbije – 37% prema 35% onih koji je smatraju pozitivnom. Među ispitanicima koji smatraju ovu reformu pozitivnom, većinu čine mlađi ljudi, pripadnici nacionalnih manjina, visokoobrazovani i oni sa višim primanjima. Stariji ispitanici smatraju da je ovakva odluka pogrešna i štetna po bezbednost zemlje. Poljoprivrednici su grupa koja iznadprosečno misli da se radi o negativnom uticaju (53% u ovoj grupi zanimanja). Domaćica je zanimanje koje iznad proseka „povlači“ najviše onih koji ne znaju ili nemaju stav.

Međutim, ne može se dati nedvosmislena interpretacija tih razlika. S jedne strane, moguće je da se ovaj reformski potez vidi kao vid uštede (ili kao nešto što košta više nego što je koštala redovna vojska, zavisi iz kog ugla se posmatra), ali je verovatnije i da je i u ovom slučaju primanje samo indikator mesta ljudi u socijalnoj hijerarhiji koja podrazumeva manjak informacija, konzervativnije stavove i relativan antireformski stav.

POGLED IZ DŽEPA – STAVOVI GRAĐANA SRBIJE O BEZBEDNOSTI IZ UGLA KLASNO-SLOJNE STRATIFIKACIJE

Marko Milošević i Predrag Petrović


Strana 18

Dosadašnja istraživanja u društvenim naukama utvrdila su povezanost klasno-slojnog položaja i formiranja identiteta, stavova i vrednosti pripadnika društva. Stoga je cilj analize rezultata javnomnenjskog istraživanja da utvrdimo da li postoji (i ukoliko postoji, u kojoj je to meri) statistički značajna korelacija između socijalno-klasnog statusa ispitanika i njihovih stavova prema različitim aspektima bezbednosti i, posebno, prema dometima reforme sektora bezbednosti u Srbiji. U tu svrhu smo posmatrali tzv „gubitnike tranzicije“ - sloj ljudi koji smo generisali kombinujući njihovo obrazovanje (osnovna i srednja škola), zanimanje (poljoprivrednik, radnik, domaćica, a za studente i učenike je indikator tip porodice iz kojih dolaze, porodice donje srednje i niže klase) i nivo prosečnih primanja. U analizi je zanimanje uzeto kao najčešći činilac društvenog položaja jer je nivo primanja u direktnoj vezi sa nivoom obrazovanja.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od približno 1200 ispitanika sa teritorije Srbije bez KiM. Nalazi su ojačani sa pet fokus grupa sa teritorije Srbije u kojima su ciljno birani „gubitnici tranzicije“, dok su jednu kontrolnu grupu činili ljudi koji ne spadaju nužno u gubitnike tranzicije - višeg obrazovnog nivoa, viših prosečnih primanja, srednjih godina (jednu od grupa činili su mladi kao posebno osetljiva grupa).

Analize rezultata istraživanja ukazuju da ne postoji direktna veza između klasno-slojnog položaja i stavova građana prema sektoru bezbednosti. Ipak, u određenim pitanjima je uočena veza, što ćemo dalje u tekstu i prikazati.

GUBITNICI TRANZICIJE MALO ZNAJU O BEZBEDNOSTI

Kada je u pitanju klasno-slojni položaj i stavovi prema bezbednosti prvi nalaz koji se može zapaziti analizom rezultata istraživanja, je slaba informisanost. Tako, građani se u velikom broju slučajeva ne izjašnjavaju ili ne umeju da odgovore na pitanja o sektoru bezbednosti, a najveći procenat takvih odgovora ima u grupi domaćica i poljoprivrednika.

Takođe, uočena je polarizacija između radnika se jedne strane i stručnjaka i službenika s druge strane u nekoliko odrednica. Na pitanja o dometima reforme vojske i obučenosti primetna je uzdržanost sloja domaćica (oko 40% ispitanica izabralo je odgovor „ne zna“). Kada su građani upitani o tome da li bi povećanje budžeta za odbranu i bezbednost dovelo do povećanja bezbednosti, izdvojili su se sloj radnika i sloj stručnjaka, kao i uzdržane domaćice. Stručnjaci su natprosečno (skoro 20% spram proseka od 10,2%) odbacivali vezu povećanja budžeta sa povećanjem bezbednosti, domaćice su u 41,3% bile uzdržane/nisu znale, dok su radnici smatrali da povećanje budžeta doprinosi povećanju bezbednosti (58,2% u potvrdnim kategorijama, gde je prosek 45,2%).


Strana 19

KOME PROFESINALIZACIJA VOJSKE UGROŽAVA BEZBEDNOST?

Nivo primanja, kao element društvenog položaja, ukazuje na stratifikaciju odgovora na upit o profesionalizaciji vojske i povećanju bezbednosti. Tako građani sa manjim prosečnim promanjima negativno ocenjuju povećanje bezbednosti (45% u odnosu na prosek 37,3%), dok kategorije sa najvišim primanjima pozitivno ocenjuju povećanje bezbednosti (45,2% u odnosu na prosek 34,6%)


Strana 20

Ovaj nalaz se potvrđuje dodatno ako pitanje o profesionalizaciji ukrstimo i sa zanimanjem. Tako su stručnjaci najveći pobornici profesionalizacije (natprosečno podržavaju) jer im vojska ometa karijeru, dok poljoprivrednici imaju izražen negativan stav o profesionalizaciji, što se, pak, može tumačiti tradicionalnim vrednosnim stavovima vezanim za vojsku.


Strana 21

DA LI SU GUBITNICI TRANZICIJE SPREMNI DA „UZMU STVAR U SVOJE RUKE“?

Upitani o osećaju lične bezbednosti, građani se mahom izjašnjavaju da se osećaju bezbedno (oko 60%), a na listi pretnji po ličnu bezbednost građana dominiraju ekonomske pretnje. U postizanju sopstvene bezbednosti najveći deo građana se pouzda prvenstveno u „sopstvene snage“(50%, u odnosu na 20% koliko se pouzda u policiju), što ukazuje na mogućnost njihovog „uzimanja zakona u svoje ruke“. Prethodna mogućnost testirana je u fokus grupama, gde je istražena spremnost građana na nasilje. Rezultat ima veze sa njihovim položajem (gubitinika tranzicije) i njihovim motivima (ekonomske pretnje): građani bi učestvovali u nasilnim socijalnim protestima i radničkim štrajkovima, ali ne bi (mada bi prećutno podržali) učestvovali u nasilju nad manjinskim grupama.

Ovi događaji, pak, izazivaju strah kod građana sa nadprosečnim primanjima(preko 60.000 din), te se oni u većoj meri plaše socijalnih protesta i štrajkova i finansijske prezaduženosti Srbije od onih sa manjim primanjma. Osnovano je pretpostaviti da je ova grupa „prirodno osetljivija“ na ekonomske uzroke nebezbednosti, jer oni mogu ugroziti njihovu društveno-ekonomsku poziciju. Otud za njih ni pitanje “otcepljenja Kosova I Metohije” ne predstavlja veću pretnju za bezbednost Srbije.

S druge strane, kada je u pitanju ostvarenje ciljeva nacionalne bezbednosti, građani prioritet daju mirnim sredstvima. Tako, njih 28% je reklo da nacija treba da se diplomatskim sredstvima stara o sopstvenoj bezbednosti, a još 25% građana smatra da su to ekonomska sredstva. Diplomatska sredstva preferiraju iznad proseka stručnjaci i tehničari, dok su vojna sredstva iznad proseka izbor nižeg sloja radništva. Ipak, i ovaj sloj primat daje diplomatiji i ekonomiji.

Iz analize se može zapaziti da su građani spremniji na nasilje kada je u pitanju ostvarenje svojih socio-ekonomskih interesa, dok u ostvarenju ciljeva nacionalne bezbednosti prednost daju mirnim sredstvima.

Ocenite šta to uznutra ugrožava bezbednost Srbije? Total Prosečna mesečna primanja po članu domaćinstva, uzimajući u obzir primanja svih članova domaćinstva.

Ne zna

Otcepljenje Kosova i Metohije

Rast političkih napetosti u nacionalno mešovitim sredinama

Socijalni protesti i štrajkovi

Finansijska prezaduženost Srbije

Nasilno svrgavanje demokratske vlasti

Lokalni terorizam i oružana pobuna u zemlji

Ukidanje opšte vojne obaveze

Ne zna/odbija da odgovori

18,0%

21,3% 11,8% 17,1% 24,6% 2,8% 2,4% 1,9% 100,0%

Do 10 000 dinara 12,8%

22,0% 14,9% 21,4% 21,1% 1,5% 3,3% 3,0% 100,0%

10-20. 000 dinara 11,8%

21,1% 16,0% 20,5% 25,3% 2,0% 2,2% 1,1% 100,0%

20-40. 000 dinara 13,1%

18,9% 16,5% 17,5% 29,6% 1,5% 1,0% 1,9% 100,0%

Vise od 60.000 dinara 9,4% 10,9% 17,2% 25,0% 31,2% 1,6% 1,6% 3,1% 100,0%

Total 13,3%

20,5% 15,1% 19,9% 25,1% 1,9% 2,3% 2,0% 100,0%

***


Strana 22

Ne postoji, dakle, jasna klasno-slojna identifikacija građana Srbije po pitanjima bezbednosti, osim u pomenutim slučajevima. Gde se izrazitija korelacija i javlja, ona se može pravdati manjkom informisanosti pre nego izvlačenjem direktnih posledica po položaj ispitanika. Direktne veze se mogu utvrditi u onim elementima istraživanja gde su ispitanici povezani sa sektorom bezbednosti poput pitanja o profesionalizaciji vojske. Najizraženiji je nalaz o neinformisanosti građana iskazan velikim brojem odgovora „ne znam“.

Rečeno se može objasniti između ostalog tradicionalnom izopštenošću bezbednosnih tema iz istraživanja u društvenim naukama, kao i isključenošću građana iz učešća u bezbednosnoj politici, što utiče na percepciju građana spram bezbednosnih tema. Doduše, nasleđe autoritarne vlasti gde su se o bezbednosti pitali samo visoki predstavnici tradicionalnih aktera – vojske, policije i službi, prevaziđeno je konceptom demokratske i civilne kontrole nad ovim sektorom. Nažalost, svest građana i institucionalno uređenje ne prate ovu načelnu ideju. Pri tom imamo na umu da ne postoje rezultati primene kontrole i nadzora nad ovim sektorom (Revizor nije proveravao sektor bezbednosti, Vlada ne izvršava Poverenikove naloge upućene BIA...), a to kao posledicu ima percepciju sektora bezbednosti kao „rezervisanog domena vlastodržaca“.


Strana 23

BEZBEDNOST NACIJE – VAŽNOST NACIONALNOG IDENTITETA

Zoran Krstić

Na narednim stranama ćemo se pozabaviti time kako građani Srbije, srpske nacionalnosti, vide stanje bezbednosti sopstvene nacije. Videćemo u kojoj meri je ona za njih važna, šta smatraju glavnim pretnjama nacionalnoj bezbednosti, kakav stav imaju prema bezbednosti manjinskih zajednica ali i koje države smatraju prijateljima a koje vide kao pretnju. Na samom kraju ćemo se pozabaviti time na koji način doživljaj nacionalnog identiteta utiče na stavove prema integraciji države u EU i eventualno u NATO.

Kako se i moglo očekivati, postoje velike razlike u odgovorima na pitanja povezana sa bezbednošću nacije i identitetom između pripadnika srpske nacije i nacionalnih manjina (ali i unutar nacionalnih manjina). Stoga, nalazi koje ćemo predočiti na narednim stranama odnosiće se uglavnom na one podatke dobijene iz odgovora ispitanika koji su se deklarisali kao Srbi.

U KOJOJ MERI JE ISPITANICIMA VAŽNA BEZBEDNOSTI NACIJE KOJOJ PRIPADAJU

Pitanje koje se direktno bavilo odnosom važnosti bezbednosti nacije spram lične i bezbednosti države nalazi se u Upitniku pod rednim br.55. Dobijeni odgovori ukazuju da je za veliku većinu ispitanika srpske nacionalnosti bezbednost njihove nacije veoma važna (za 65,6% podjednako važna koliko i lična i bezbednost države) dok je za svakog petog (20%) bezbednost nacije važnija i od lične bezbednosti.


Strana 24

Dobijeni nalaz, mada na prvi pogled može delovati iznenađujuće, možda ukazuje na blisku povezanost ova tri nivoa bezbednosti, odnosno svesti ispitanika o tome da lične bezbednosti ne može biti bez bezbednosti države i nacije kojoj se pripada. Možda su poslednjih dvadesetak godina u Srbiji dobar primer kako se ugroženost države ili nacije jako lako i brzo odražava i na ličnu bezbednost.

Analiza osnovnih demografskih varijabli ukazuje da percepcija važnosti nacionalne bezbednosti nije značajno drugačija kod ispitanika različite starosti, obrazovanja niti visine primanja. Međutim, pokazalo se da postoje razlike između polova: dok je svakom četvrtom muškarcu nacionalna bezbednost najvažnija (25.3%) tek svaka šesta žena deli to stanovište (16.1%).

Pol Vaznost nacionalne bezbednosti Žensko Muško Najvažnija 16,1% 25,3% Podjednako važna 68,3% 62,4% Manje važna 8,7% 6,9% Ne zna 6,9% 5,3% 100,0% 100,0%

Takođe se pokazalo da izvesnu važnost ima i stranačka preferencija – svakom trećem ispitaniku (32,8%) koji je na izborima 2008. glasao za SRS je nacionalna bezbednost najvažnija. Zanimljiv nalaz je i da su glasači koalicije oko DSS i glasači LDP u ovom stavu gotovo izjednačeni (14,6% naspram 14,3%).

Važnost nac. bezb.

Za koga ste glasali na poslednjim parlamentarnim izborima 2008. godine?

Total Nije

glasao/la

Lista ZES (DS,

G17...) SRS Koalicija DSS-NS

Koalicija SPS-PUPS-

JS LDP

Najvažnija 18,4% 18,2% 32,8% 14,6% 28,8% 14,3% 20,4%

Podjednako važna

67,1% 65,8% 54,2% 76,8% 65,4% 62,9% 65,5%

Manje važna 7,7% 8,7% 7,3% 3,7% 3,8% 20,0% 7,9%

Ne zna 6,8% 7,4% 5,7% 4,9% 1,9% 2,9% 6,2%

100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%


Strana 25

PRETNJE PO BEZBEDNOST NACIJE

Kada je reč o pretnjama po bezbednost nacije (pitanje br. 48), građani Srbije srpske nacionalnosti kao najveći problem vide „belu kugu“ odnosno konstantno smanjenje priraštaja srpske populacije.

Međutim, kada smo ispitanicima postavili pitanje o unutrašnjim pretnjama (pitanje br. 58) dobili smo unekoliko drugačije odgovore, već pomenutim problemima priključuju se i ekonomski odnosno socijalni problemi.

Dobijeni rezultati ukazuju da građani Srbije (srpske nacionalnosti) pretnje za bezbednost sopstvene nacije vide kao mešavinu ekonomskih, socijalnih i teritorijalnih pretnji.


Strana 26

ODNOS PREMA MANJINAMA/ VEĆINSKOM STANOVNIŠTVU

Veoma nizak procenat građana Srbije smatra da je bezbednost nacionalnih manjina u Srbiji ugrožena (14,4 %), dok je broj onih koji smatraju da je ugrožena bezbednost većinskog stanovništva skoro duplo veći (26,6 %). Kada se dobijeni rezultati analiziraju zavisno od nacionalne pripadnosti, vidimo da pripadnici nacionalnih manjina većinsku naciju smatraju dosta manje ugroženom nego što to imaju utisak pripadnici većine.

Nacionalnost

Bezbednost Srba srpska mađarska romska albanska bošnjačka ostali Total Uopšte se na slaže

34,0% 40,4% ,0% 50,0% 46,6% 35,0%

Uglavnom se ne slaže

21,0% 38,3% 50,0% 20,8% 20,7% 21,7%

Ne zna, nema stav

17,7% 10,6% ,0% 12,5% 10,3% 16,8%

Uglavnom se slaže

15,2% 10,6% 25,0% 25,0% 8,3% 13,8% 14,9%

Potpuno se slaže 12,1% 25,0% 75,0% 8,3% 8,6% 11,6% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%

I obrnuto, kada je reč o ugroženosti nacionalnih manjina u Srbiji (pitanje br.50), pripadnici srpskog naroda u znatno manjoj meri (11,2%) smatraju da su pripadnici manjina ugroženi. Procenat onih koji smatraju da je bezbednost manjinskog stanovništva u Srbiji ugrožena se kreću od 30,4% (Mađari) pa sve do 79,1% (Bošnjaci/Muslimani).

Nacionalnost

Bezbednost manjina srpska mađarska romska albanska bošnjačka ostali Total Uopšte se na slaže 52,5% 32,6% 75,0% 49,1% 50,3% Uglavnom se ne slaže 18,4% 23,9% 25,0% 12,5% 17,5% 18,4% Ne zna, nema stav 17,9% 13,0% 8,3% 10,5% 17,1% Uglavnom se slaže 7,2% 17,4% 20,0% 33,3% 12,3% 8,4% Potpuno se slaže 4,0% 13,0% 80,0% 45,8% 10,5% 5,8% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%

Nacionalne manjine u Srbiji (naročito albanska i bošnjačka) u mnogo većoj meri, u odnosu na većinsku naciju, smatraju da je njihova bezbednost ugrožena. Ova nesaglasnost koja uzroke može crpeti iz mnoštva faktora, ukoliko se zanemari potencijalno može protokom vremena eskalirati u veće probleme.


Strana 27

UTICAJ NACIONALNOG IDENTITETA NA INTEGRACIJE

Ispitanici srpske nacionalnosti se međusobno veoma razlikuju po odgovoru na pitanje da li će ulazak u EU dovesti i do gubitka nacionalnog identiteta. Priličan je broj onih koji nemaju stav po ovom pitanju (21%), dok ispitanika koji smatraju da EU ne predstavlja pretnju za nacionalni identitet ima 44% ali nije zanemariv ni broj onih koji u priključenju EU vide pretnju (35%).

Za razliku od EU, NATO se smatra mnogo većom pretnjom po nacionalni identitet i suverenitet (pitanje br.95). Više od polovine ispitanika (52%) u NATO vidi pretnju dok je broj onih koji se s tim ne slažu dosta manji (21%).


Strana 28

Na povezanost stava prema ulasku Srbije u NATO i nacionalnog identiteta ukazuju i odgovori koje ispitanici daju na pitanje o tome šta bi (eventualni) ulazak u NATO govorio o Srbima kao narodu (pitanje br. 103). Svaki šesti ispitanik (17,2%) u takvom činu vidi izdaju predaka i sopstvene istorije, dok je najfrekventniji odgovor (22%) da bi to bio pokazatelj „kratkog pamćenja u Srba“ najverovatnije posledica dešavanja iz 1999. godine. Takav postupak kao izraz pametne politike vidi nešto malo manje od 5% ispitanih Srba.

Negativan stav građana Srbije srpske nacionalnosti prema NATO, kao i sve veći euroskepticizam

mogu biti posledica opažanja da bi integracija u ove dve važne međunarodne institucije mogla dovesti do gubitka nacionalnog identiteta. NATO se u mnogo većoj meri opaža kao pretnja nacionalnom identitetu nego što je to slučaj sa EU.


Strana 29

VAŽNOST KIM ZA NACIONALNI IDENTITET

Ispitanici srpske nacionalnosti proglašenje nezavisnosti KiM najčešće (39%) vide kao pretnju za

nacionalni identitet ali je takođe i veoma veliki broj (36%) onih koji u tome činu vide direktnu pretnju za bezbednost Republike Srbije.

U skladu sa viđenjem pretnje koju predstavlja proglašenje nazavisnosti tzv. Republike Kosovo,

jeste i stav građana prema tome kako bi političke elite Srbije trebalo da se ponašaju. Naime, 65% ispitanika srpske nacionalnosti smatra da se novostvoreni južni komšija ne treba priznati ni po koju cenu. Jačinu ovog stava vidimo i u tome što iako smo ispitanicima ponudili opciju da se tzv. Republika Kosovo prizna ukoliko bi to vodilo ka članstvu u EU, za nju se opredelilo tek 12% ispitanika. Čini se važnim ovde skrenuti pažnju i na skoro 20% ispitanika koji na ovo pitanje nemaju stav ili ne žele da odgovore.


Strana 30

Sličan stav naših ispitanika vidimo i u odgovorima na pitanje kako bi oni videli čin priznavanja

tzv. Republike Kosovo, gde bi tek svaki deveti u njemu video razuman politički čin, naspram 58% onih koji bi u njemu videli samo sraman izdajnički čin.

Ne postoji nikakva dilema da građani Srbije srpske nacionalnosti na proglašenje nezavisnosti KiM gledaju kao na veliku pretnju (identitetsku i bezbednosnu), a u skladu sa ovakvim opažanjem jesu i očekivanja poželjnog ponašanja od političke elite.


Strana 31

ZEMLJE PRIJATELJI/NEPRIJATELJI

Kako su „drugi“ važan formativni faktor svakog identiteta, u ovom istraživanju smo se pozabavili i važnim drugim državama. Kada je reč o tome koje su države prijatelji odnosno koje to države predstavljaju pretnju po bezbednost Srbije, nema nekih velikih iznenađenja. Kao prijateljske države naši građani opažaju Rusiju, Kinu i Grčku. Sem Grčke, nijedna druga članica EU po mišljenju naših ispitanika ne zaslužuje epitet prijatelja. Kada su u pitanju države koje predstavljaju pretnju, tu takođe nema iznenađenja, SAD i Albanija ubedljivo vode.

Veoma zanimljive podatke dobijamo i kada se pozabavimo onim ispitanicima koji su odbili ili nisu znali da daju odgovor. Veoma visok procenat ovih ispitanika jeste iznenađenje, koje je utoliko veće ukoliko obratimo pažnju i na političke preference ispitanika koji su nam odgovore uskratili. Naime, glasači liste ZES i LDP u mnogo većoj meri nego glasači ostalih partija ne znaju (ili izbegavaju da daju odgovor) koje se države mogu smatrati prijateljima Srbije ali i koje države predstavljaju najveću pretnju po bezbednost naše zemlje. Dok bi se izbegavanje odgovora na pitanje o neprijateljima Srbije moglo protumačiti kao pokušaj da se nikom ne zameri, uistinu je interesantan (i neočekivan) nalaz da ti ispitanici ne znaju (ili ne mogu ili neće) da navedu ni koje se države mogu smatrati prijateljima.

Države pretnje po bezbednost


Nije glasao/la

Lista za evropsku

Srbiju (DS, G17...) SRS

Koalicija DSS-NS

Koalicija SPS-PUPS-

JS LDP Ne zna 45,2% 42,2% 20,7% 26,8% 28,3% 36,1% SAD 30,3% 22,2% 39,4% 42,7% 41,5% 22,2% Rusija 0,5% 0,9% 0,5% Albanija 13,0% 20,0% 20,7% 11,0% 9,4% 19,4% Velika Britanija 0,5% 0,9% 1,6% 3,7% Nemačka 1,0% 0,4% 1,6% 1,9% Francuska 0,5% Turska 1,9% 3,0% 7,3% 6,1% 1,9% 5,6% Hrvatska 3,8% 3,9% 3,1% 3,7% 3,8% Druge zemlje EU, koje nisu na spisku 1,0% 0,9% 1,6% 1,2% 3,8% 2,8%

Druge zemlje van EU, sve ostale zemlje

2,4% 5,2% 3,6% 3,7% 5,7% 11,1%

100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%


Strana 32

Države prijatelji


Nije glasao/la

Lista za evropsku

Srbiju (DS, G17...) SRS

Koalicija DSS-NS

Koalicija SPS-PUPS-

JS LDP

Ne zna 43,3% 37,0% 18,3% 26,8% 28,8% 36,1%

SAD 4,3% 1,9% 16,7%

Rusija 40,4% 32,6% 52,9% 58,5% 46,2% 25,0%

Kina 1,9% 2,6% 10,5% 6,1% 3,8% 2,8%

Japan 3,4% 3,9% 1,6% 3,8% 5,6%

Albanija 0,4%

Nemačka 0,9% 0,5%

Francuska 1,3%

Grčka 4,8% 5,7% 7,9% 3,7% 7,7% 5,6%

Rumunija 1,3% 1,6% 3,7% 2,8%

Bugarska 0,5%

Republika Srpska 1,4% 0,9% 1,9%

Druge zemlje EU, koje nisu na spisku

0,5% 4,3% 2,1% 1,9% 2,8%

Druge zemlje van EU, sve ostale zemlje

4,3% 4,8% 4,2% 1,2% 3,8% 2,8%

100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%

Ne postoji država koju Srbi opažaju kao prijateljsku a da je ona priznala KiM kao nezavisnu državu i obratno - ne postoji država koja na neki način predstavlja pretnju po bezbednost a da južnu srpsku pokrajinu nije priznala kao nezavisnu.

***

Bezbednost svoje nacije za građane Srbije jeste veoma važno, za znatan broj njih čak važnije i od lične bezbednosti. Većina ispitanika kao najvažniju odrednicu svog grupnog identiteta navodi upravo naciju. Iz rezultata ovog istraživanja stiče se utisak da se pri tumačenju nacionalne bezbednosti i nacionalnog identiteta Srba nužno u razmatranje mora uzeti njihov odnos prema KiM. U odnosu na ovu temu najbolje se vidi i šta je to što treba zaštiti, ko su nam prijatelji a odakle pretnje dolaze, i šta bi nam valjalo činiti u budućnosti bilo na unutrašnjem bilo na spoljašnjem planu (integracija u EU i NATO).

KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?

Filip Ejdus


Strana 33

Na koji način građani Srbije vide i razumeju međunarodnu bezbednosnu saradnju i integracije? Da li i kako vide vezu između potencijalnog članstva Srbije u EU i NATO sa jedne i nacionalne bezbednosti i blagostanja sa druge strane? Uopšteno gledano, istraživanje je pokazalo da građani Srbije nisu mnogo naklonjeni bezbednosnoj saradnji i integracijama. Na pitanje kojim sredstvima bi nacija trebala da se stara o svojoj bezbednosti samo 2.8% građana smatra da to treba da bude putem učlanjenja u međunarodne bezbednosne organizacije. Daleko veću podršku oni daju tradicionalnim diplomatskim sredstvima (28.3%), strožim zakonima (15.4%) pa čak i vojnim sredstvima (7.3%).

Međutim, postoji mogućnost da građani ne razumeju dovoljno na šta se odnose međunarodne bezbednosne organizacije te je zbog toga neophodno pogledati kako građani vide konkretne oblike bezbednosne integracije i saradnje poput članstva u EU i NATO. Što se tiče EU, 59.3% građana podržava članstvo Srbije u ovoj organizaciji, što je do sada najniži zabeleženi procenat od kada se ovakva istraživanja sprovode.1 U fokus grupama građani su EU identifikovali sa povećanjem životnog standarda, unapređenjem ekonomije i sveukupnim prosperitetom, a asocijacije koje imaju u vezi sa ovom organizacijom su kako pozitivne (red, rad, saradnja, izvoz, prosperitet, standard itd) tako i negativne (ucenjivanje, ološ, grabljivci, manipulatori, poltronstvo, potčinjenost itd).

1 U decembru 2009. godine podrška je bila 65%. Istraživanje Evropska orijentacija građana Srbije, Izvor: Kancelarija za evropske integracije, http://seio.gov.rs/upload/documents/prezentacije/decembar_09_final_english.pdf [preuzeto 7. juna 2011.]

Kojim sredstvima bi nacija kojoj pripadate trebalo da se stara o svojoj bezbednost?

Frequency Valid Percent

Ne zna 180 15.4 Diplomatskim sredstvima 331 28.3 Vojnim (oružanim) sredstvima 86 7.3 Učlanjenjem u međunarodne bezbednosne organizacije 33 2.8 Ekonomskim sredstvima 281 24 Strožim zakonima i većom disciplinom među građanima 181 15.4 „Zbijanjem redova“ i ostajanjem po strani događaja što je više moguće 30 2.5

Na neki drugi način 49 4.2 Total 1170 100

Da li Srbija treba da postane članica EU? Frequency Valid

http://seio.gov.rs/upload/documents/prezentacije/decembar_09_final_english.pdf


Strana 34

Muškarci su za nijansu više entuzijastični (60%) nego žene (58.4%) za članstvo u EU. Takođe, podrška za članstvo opada sa opadanjem nivoa obrazovanja ispitanika i njihovim materijalnim statusom. Konačno, pripadnici nacionalnih manjina su više entuzijastični povodom ulaska u EU (79.7%) nego pripadnici srpskog naroda (56%). Građani su u velikom procentu svesni da članstvo u EU može pozitivno doprineti nacionalnoj bezbednosti (64%). Velika većina građana je takođe svesna da ukoliko želi da uđe u EU, Srbija mora da se odrekne Kosova i Metohije (53.2%) dok čak 26% ne zna ili nema mišljenje po ovom pitanju.

Kada je članstvo Srbije u NATO u pitanju, dve trećine građana se tome protivi (66.3%), 18.1% je neodlučno dok je za članstvo samo 15.6% ispitanika. U odnosu na 2010. godinu podrška za članstvo Srbije u NATO je opala skoro 5%.2 Pripadnice lepšeg pola su daleko neodlučnije (23.9%) nego muškarci (12.2%). Najviše protivnika članstvu u NATO je među najstarijima (69.7%) ali zanimljivo i među najbogatijim građanima (69.8%). Konačno, dok su pripadnici srpskog naroda u ogromnoj većini protiv članstva u NATO (69.4%) pripadnici nacionalnih manjina su podeljeni po ovom pitanju (za 41.3%, protiv 42.8%). Građani Srbije i dalje imaju dosta jedno-dimenzionalnu sliku o NATO savezu. Čak 38.5% smatra da je ovaj savez instrument u rukama SAD, a 22.3% građana ga vidi kao zaštitnika interesa bogatih država dok samo 5.7% građana NATO vidi kao odbrambeni savez. Asocijacije koje su građani imali na NATO savez tokom fokus grupa su izuzetno negativne (npr. agresori, diktatura, SS trupe, nasilje, moćnici itd). Takođe, fokus grupe su pokazale da građani ne vide vezu između NATO i njihove trenutne ili buduće bezbednosti ili blagostanja. Ovaj vojni savez je za njih pre svega pitanje prošlosti vezano za bombardovanje Srbije i Jugoslavije 1999. godine. Indikativno je i da 50.4% građana smatra da bi se ulaskom u NATO Srbija izložila povećanim opasnostima od terorističkih pretnji. U skladu sa njihovom sekptičnošću prema članstvu u NATO, velika većina građana (64.8%) smatra da je neutralnost dobra za nacionalnu bezbednost (muškarci, stari i neobrazovani su više za neutralnost nego žene, mladi i obrazovani).

2 Izvor: Medijum galup, januar-februar 2010. http://www.vesti.rs/Politika/TNS-Medijum-galup-DS-i-SNS-najjaci.html

Percent Da 694 59.3 Ne 281 24 Ne zna 195 16.7 Total 1170 100

Ukoliko Srbija uđe u EU, to će primorati Srbiju da se odrekne Kosova i Metohije


Uopšte se na slaže 134 11.5 Uglavnom se ne slaže 109 9.3 Ne zna, nema stav 304 26 Uglavnom se slaže 240 20.5 Potpuno se slaže 383 32.7 Total 1170 100

http://www.vesti.rs/Politika/TNS-Medijum-galup-DS-i-SNS-najjaci.html


Strana 35

Međutim, kada se građanima postave konkretna pitanja o dobrobitima članstva u NATO, procenti se malo menjaju. Na primer, čak 31.3% ispitanika smatra da bi članstvo u ovoj organizaciji povećalo nacionalnu bezbednost Srbije. Takođe, 24.7% građana veruje da bi ulazak u NATO doveo do povećanja priliva stranih investicija. Osim toga 29.9% građana smatra da bi ulaskom u NATO vojna industrija Srbije imala više posla. Konačno, čak 30.2% ispitanika smatra da bi ulazak u NATO umanjio opasnost od spoljnih napada. Najveći pozitivni procenat u vezi sa članstvom u NATO dobijen je na pitanje da li bi članstvo u ovoj organizaciji modernizovalo vojsku Srbije (38% je odgovorilo pozitivno).

ZAKLJUČAK

Iz ovih rezultata moguće je izvesti nekoliko preliminarnih zaključaka. Prvo, podrška građana Srbije članstvu u EU je u opadanju. To može biti objašnjenjeno ekonomskim i socijalnim razočarenjima građana u Vladu Republike Srbije čiji je poslednji uspeh na polju evropskih integracija (u trenutku istraživanja) bila liberalizacija viznog režima u decembru 2009. godine, a o čijoj se mogućoj suzpenziji sve češće govori. Velika očekivanja građana od procesa evropske integracije nisu se ostvarila, a politika i EU i Kosovo je u nekoliko navrata bila na ivici kraha (npr. leto/jesen 2010. godine nakon odluke Međunarodnog suda pravde). Eventualno dobijanje statusa kandidata i datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu pre narednih izbora bi moglo ovaj pad da preokrene.

Drugo, što se tiče podrške za ulazak u NATO, možemo pretpostaviti da je ona opala zbog aktuelne NATO operacije u Libiji koja je građanima osvežila sećanje na bombardovanje iz 1999. godine. U skladu sa tim, velika većina građana smatra da je vojna neutralnost politika kojom Srbija najbolje štiti svoju nacionalnu bezbednost. Ipak, iako samo 15% građana podržava ulazak u NATO, građani u većem procentu od ovog

Da li Srbija treba da postane članica NATO-a? Frequency Valid Percent

Da 182 15.6 Ne 776 66.3 Ne zna 212 18.1 Total 1170 100

Ukoliko Srbija uđe u NATO, to će modernizovati Vojsku Srbije


Uopšte se na slaže 178 15.2 Uglavnom se ne slaže 179 15.3 Ne zna, nema stav 368 31.5 Uglavnom se slaže 277 23.7 Potpuno se slaže 168 14.3 Total 1170 100


Strana 36

smatraju da bi NATO doneo pojedine dobrobiti Srbiji. Na primer skoro 40% ispitanika smatra da bi ulazak u NATO modernizovao našu vojsku što nije zanemarljiv podatak.

Treće, što se tiče strukture odgovora, oni su uglavnom očekivani. Mladi, studenti i obrazovani uglavnom su u blago većem procentu naklonjeni bezbednosnoj saradnji i procesu integracije nego stari, nezaposleni i neobrazovani. Neočekivano je bilo videti da su oni sa najvišim primanjima za nijansu manje naklonjeni NATO članstvu nego oni sa nižim primanjima. Za razliku od podrške članstvu u EU koje može biti oporavljeno dobijanjem statusa kandidata, u slučaju NATO-a ima daleko manje takvih šargarepi na raspolaganju. Razliku može samo da napravi zaokret najvećih političkih stranaka u pravcu članstva u NATO nakon narednih izbora.

Blic zaključak: Građani Srbije uglavnom ne prepoznaju dobrobiti međunarodne bezbednosne saradnje i integracije.


Strana 37

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

Gundulićev venac 48

011 32 87 226

www.ccmr-bg.org

[email protected]

http://www.ccmr-bg.org

mailto:[email protected]

ta gradani srbije misle o svojoj i o bezbednosti...

Documents