Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj i svetskoj

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2020. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189Izdanje podržao Registar nacionalnog internet domena Srbije

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka SpenserDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

16-31. maj 2020.Broj 450, Godina 17

Stranica | 1

Iz aktivnosti državnih organaЈавни позив за бесповратна средстваRATEL poručio svim korisnicima bankarskih uslugaGoogle одредио представника у Србији

Sa domaće sceneSvaka druga kompanija organizoivala je rad of kućeABSoft ERP-U kancelariji ali nevidljivFleksibilni petak u NordeusuASW Inženjering: Inovacije su put u budućnost Održan treći startap program OTP grupe5G evolucija energetski efikasnih mrežaNLB Pay –digitalni novčanik

Sa svetske sceneRekordna brzina InternetaOnlajn šoping raste - istraživanje MastercardaNova Android ranjivost pogađa 9 od 10 uređaja!

PRILOG10 ključnih globalnih trendova u digitalnoj transformaciji danas

Stranica | 2

Јавни позив за бесповратна средстваБЕОГРАД, 20 мај 2020--Министарство привреде расписало је данас јавни позив којим је малим, средњим и микро предузећима, предузетницима и задругама омогућено да конкуришу за бесповратна средства за набавку опреме у износу од милијарду динара. Програм подршке малим и средњим предузећима представља комбинацију повољних кредита и бесповратних средстава, а циљ је повећање конкурентности привредних субјеката, унапређење њиховог пословања, као и креирање нових радних места.Средства се могу користити за набавку нове производне, као и опреме директно укључене у процес производње разменљивих добара.Програм је конципиран тако да Министарство привреде суфинансира набавку опреме у износу од 25 одсто њене вредности, 70 одсто трошкова набавке финансира се из кредита банака или лизинг компанија, док преосталих пет одсто чини учешће самог предузетника.Овогодишњи партнери на програму су Прокредит, Кредит агрикол, Банка Интеза, Банка Поштанска штедионица, Ерсте и ОТП банка, као и две лизинг компаније – Интеза и Уникредит лизинг.Министарство привреде је од ове године увело електронску пријаву захтева, a сви потребни подаци аутоматски ће се преузимати од других државних органа (АПР, Пореска управа, ЦРОСО) чиме се скраћује време потребно за доделу бесповратних средстава, тако да корисници могу да поднесу захтев без одласка у филијалу банке или лизинг компаније.Јавни позив је отворен док се расположива средства не утроше, а све информације и документација доступни су на интернет страници Министарства привреде: www.privreda.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 3

RATEL poručio svim korisnicima bankarskih uslugaBEOGRAD, 20. maj 2020.- Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge upozorila je na imejl poruke koje ovih dana dobijaju pojedini klijenti banaka, a koje predstavljaju opasan virus.Kako se navodi u saopštenju RATEL-a, u toku je „phishing kampanja“ prema klijentima banaka koje posluju u Srbiji.Phishing poruke elektronske pošte izgledaju kao da se šalju sa legitimnih domena, a sadrže priloge o deviznom prilivu novca koji u pozadini pokreću zlonamerni kod, piše u saopštenju.Na osnovu dostupnih informacija obaveštavamo građane da ove poruke nisu poslate sa servera banaka. Banke su preduzele sve aktivnosti u cilju blokade ovih poruka ka klijentima.Preporuka Nacionalnog CERT-a svim klijentima banaka je da ukoliko dobiju ovakve poruke elektronske pošte, iste odmah izbrišu, a naročito obrate pažnju da ne otvaraju prilog.U prilogu mejla nalazi se virus sa ciljem da zarazi računar primaoca.Imejlovi ove vrste su do sada u „Subject“ polju imali: Obaveštenje o deviznom prilivu, a mejl sadrži .zip fajl. U „To“ polju se ne nalazi vaša imejl adresa kao primaoca.Izvor: BIZLife

Iz aktivnosti državnih organa

Foto: Pixabay

Stranica | 4

Google одредио представника у СрбијиБЕОГРАД, 22. мај 2020.-На иницијативу SHARE фондације, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обратио се компанији Google и остварио писмену и усмену кореспонденцију са њиховим правним тимом.Повереник је упознао Google са њиховом обавезом из члана 44. Закона о заштити података о личности да, као руковалац података о личности, одреде у писменом облику свог представника у Републици Србији.Након што их је Повереник детаљно упознао са правним режимом заштите података о личности у нашој земљи, компанија Google је 21.05.2020. године писмено одредила свог представника у Републици Србији, и то канцеларију БДК адвокати, Булевар краља Александра 28, Београд.У складу са законом, овом представнику се, уз компанију Google, односно уместо ње, Повереник или друго лице може обратити у погледу свих питања у вези са обрадом података о личности, а у циљу обезбеђивања поштовања одредби овог закона.Повереник на овом месту изражава захвалност компанији Google, као једној од највећих компанија на свету, с обзиром да је показала свест о обавези поштовања владавине права и приватности својих корисника у Републици Србији и дала пример свим другим страним компанијама које ову обавезу нису извршиле.www.poverenik.es

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 5

Svaka druga kompanija organizovala je rad of kućeBEOGRAD, 22. Maj 2020.-Proizvodni i uslužni kapaciteti su smanjeni kod dve trećine firmi, ali je apsolutna većina poslodavaca, 85 procenata, uspela da zadrži isti broj radnika kao pre krize, pokazuju rezultati ankete koju su sproveli Privredna komora Srbije i USAID. Istraživanje je sprovedeno od 21. do 27. Aprila I u njemu je učestvovalo 1.000 kompanija.Firme su se na različite načine prilagođavale krizi, pa je tako svaka druga organizovala delimičan rad od kuće, dok je 43 odsto smanjilo broj radnih sati, navodi se u saopštenju PKS.Trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, a petina firmi je bila primorana da zatvori deo poslovnih procesa. Prema kriterijumu veličine privrednog subjekta, najugroženiji su preduzetnici i mikro firme, a gotovo sve firme očekuju pad prodaje i profita do kraja 2020.Nešto više od petine ispitanika, 21 odsto, uspelo je da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu. Anketa pokazuje da postoji potencijal za dalji napredak, jer svako treće preduzeće može delimično ili potpuno da se prilagodi poslovanju putem interneta.Gotovo sve srednje i velike firme imaju veb stranu, dok je broj firmi sa onlajn prodajom porastao, pa svaka peta prodaje proizvode ili usluge preko elektronske prodavnice. Iako je najoptimalnija prodaja putem interneta ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja, mali je procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne, ili sve opcije plaćanja.Vreme oporavka procenjuje se najčešće na tri do šest meseci, ili na šest do 12 meseci.Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme. Anketa pokazuje da pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih firmi u njihovom lancu snabdevanja.Izvor: BIZlife

Sa domaće scene

Stranica | 6

ABSoft ERP-U kancelarijiali nevidljivBEOGRAD, 26. maj 2020-Posao ne mora da stane ako ne možemo da se okupimo u kancelarijama. I dalje možemo da koristimo informacioni sistem i da međusobno komuniciramo, čak i bolje ovako na daljinu nego kada smo u istoj prostoriji. A sve smo to uspeli da postignemo samo za par dana. Iskustva AB Soft a kažu da za to imamo i znanja i tehnologiju, samo nam je bila potrebna dobra volja ili muka da nas na to natera.AB Soft je odmah po proglašenju pandemije reorganizovao sopstveni posao, a pritom, umnogome omogućio svojim korisnicima da se, takođe, preorijentišu na udaljeni rad.Većina kompanija s kojima AB Soft sarađuje nastavila je da radi i u ovim uslovima i tek na prste jedne ruke mogu da se izbroje one koje su zaustavile svoje operacije. Već u prvim danima kada je objavljeno vanredno stanje, neprehrambeni maloprodajni objekti uglavnom su prestali s radom. Proizvodna preduzeća, koja rade sa sirovinama iz uvoza, u ovom periodu postepeno prestaju i najavljuju kolektivne godišnje odmore.AB Soft danas radi u punom kapacitetu s najmanjim mogućim brojem ljudi, kako u firmi, tako i kod korisnika. Programeri usavršavaju i razvijaju softver od kuće, tehnička podrška je dostupna svima u svakom trenutku i to kroz sve komunikacione kanale na koje su korisnici navikli. Posebno se koristan pokazao Web portal za podršku koji je u funkciji od januara 2019. godine. Korisnici AB Soft ERP a koji su i ranije koristili ovaj kanal komunikacije praktično nisu ni osetili bilo kakvu promenu – jedino što sada, kada je to neophodno, inženjeri tehničke podrške ne dolaze do firme, već stvari s korisnicima rešavaju udaljenim pristupom do računara korišćenjem poznatih i proverenih tehnologija VPN, Remote Desktop, Quick Assist, TeamViewer, da pomenemo samo neke.Komunikacija unutar kuće je, naravno, omogućena preko Microsoft Teams a. Koristi se za sastanke, međusobnu komunikaciju, razmenu datoteka, deljenja radne površine ekrana… Praktično sve je isto, samo što svako sedi u svojoj sobi ili trpezariji umesto u kancelariji.I tako, vanredno stanje nas je nateralo da brže prihvatimo prednosti modernih tehnologija koje nam omogućavaju da radimo u punom kapacitetu gde god da smo. To je dobra vest za kompanije jer se radi o direktnom putu ka većoj efikasnosti uz manje angažovanje resursa. Dobra vest je i za zaposlene jer mogu slobodnije da kombinuju svoje privatne i poslovne obaveze, pa im na kraju ostane više vremena za odmor i zabavu. A šta je loša vest? Pa uvek neka postoji – verovatno je najgora ta što smo sada svi po ceo dan kod kuće, a bilo bi tako lepo da se malo pobegne u kancelariju i popije kafa na miru. E, što to ne možemo nije kriva tehnologija, već

Sa domaće scene

Stranica | 7

Fleksibilni petak u NordeusuBEOGRAD, 13. Maj 2020. Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.Na samom početku epidemije korona virusa u Srbiji, Nordeus je okupio radnu grupu (Task force tim) koja se posvetila očuvanju zdravlja i sigurnosti zaposlenih u promenjenim okolnostima, kao i održanju kontinuiteta biznisa, objašnjava na početku razgovora Sanja Nonković, Head of HR u ovoj kompaniji.Pomenuti tim je među zaposlenima sproveo upitnik, prikupio informacije o njihovim izazovima na dnevnom nivou, a rezultati su, sasvim očekivano, pokazali da je očuvanje zdrave ravnoteže privatnog i poslovnog života postajalo sve veći izazov za mnoge zaposlene. Sanja dodaje:Pokazalo se da postoji potreba da smanjimo očekivanja, količinu posla i pružimo ljudima vreme za rad bez ometanja ili vreme koje mogu da provedu sa porodicom, bez osećanja da će da iznevere svoj tim.Sa druge strane, u tom upitniku su zaposleni delili i ideje kako kompanija može da im pomogne u prevazilaženju tih izazova, a ideja za Flexible Friday je došla od jednog od timova, i bila je brzo usvojena kao sjajna ideja za sve. Naravno, da bi u praksi bila izvodljiva, svi timovi su morali da prođu kroz vežbu prioritizacije i umanjenja količine posla ili pomeranja rokova i u tome je podrška cele organizacije bila ključna.Od tog trenutka, zaposleni u Nordeusu imaju fleksibilni petak i tim danom neće imati organizovane sastanke, pozive, a neće morati ni da proveravaju svoj mail i Slack. Time se svim zaposlenima pruža mogućnost da, ukoliko žele, to slobodno vreme provedu sa porodicom, rade na onome što im je bitno bez ometanja, čitaju ili šta god drugo požele.Postoji mogućnost da Flexible Friday postane trajanVest: Milena Rašić, Netokacija

Sa domaće scene

Stranica | 8

ASW Inženjering: Inovacije su put u budućnost BEOGRAD, 19. maj 2020.22. maj

2020. Milan Bašić -ASW Inženjering spaja nemoguće – konzervativne tehnologije koje su okosnica pouzdanog poslovno informacionog sistema i najsavremenija dostignuća računarske nauke kao što su mašinsko učenje i veštačka inteligencija.Za ASW Software može da se kaže da su jedan od onih domaćih proizvođača poslovno informacionih sistema koji su uvek težili da inovacije ugrade u softver. S razvojem najnovijeg trenda u arhitekturi poslovnih sistema, koji prepoznajemo pod terminom Industrija 4.0, ASW je u svoja rešenja ugradio niz inovacija koja vode u tom smeru. Tu sada možemo da pronađemo cloud, machine learning i cyber security kao sastavni deo ERP a. Aktuelna pandemija je kompanije, kao i proizvođače poslovnog softvera, stavila pred brojne izazove. Jedan od njih je intenzivni rad od kuće. Da li je ERP u cloud u jedan od dobrih odgovora? U ASW Inženjering u kažu da su kao odgovor na pandemiju i neminovnost da budemo udaljeni jedni od drugih razumeli da je rad od kuće adekvatna reakcija poslovnog sistema, a ERP i svaki drugi poslovni softver koji može da radi u cloud u je po svojoj prirodi optimalno prilagođen upravo ovakvoj situaciji.ASW Inženjering dugo je posvećen ugradnji mašinskog učenja i AI tehnologija u softver koji potpomaže poslovanje. Već danas korisnici mogu da koriste blagodeti ovih tehnologija. Pre tri godine formirana je laboratorija za mašinsko učenje.Ističe se sistem za optimizaciju cena u kampanjama s predikcijama prometa, razlike u ceni i optimalnim cenama koje sam sistem predlaže. Preciznije rečeno, sistem je analizom velikog broja prodaja u dužem periodu „naučio“ da pretpostavi dešavanja za razne situacije i da pronađe optimalnu. enjaMašinsko učenje i veštačka inteligencija daju bolje rezultate nego tradicionalne tehnologije u oblasti takozvana personalna prodaja, koja grupiše kupce po kupovnim navikama i predlaže artikle koje kupac nije kupovao, ali su drugi sličnog ponašanja to činili. Tu je i sistem za rutiranje i optimizaciju rasporeda u skladištu. Prednosti su što je sistem adaptilan i automatski se prilagođava novim trendovima. To podiže nivo optimizacije procesa i to na bazi obrade velike količine podataka. Bez ovih tehnologija, slični rezultati mogli bi da se postignu tek upošljavanjem značajnih ljudskih resursa. Baš zato što maksimizira učinke i minimizira resurse, ovaj podsistem je dobio ime asw:maximus.Razvoj se nastavlja i poslovanje se ubrzava do neslućenih granica. Bez mašina i njihove mogućnosti da „krckaju brojeve“ brže od ljudi nećemo moći da idemo ukorak s vremenom.Izvod od Milan Bašić, PCPress

Sa domaće scene

Stranica | 9

Održan treći startap program OTP grupeBEOGRAD, 28. Maj 2020.-U okviru onlajn Demo dana, trećeg startap programa OTP Grupe održanog 20. maja, 13 startap kompanija učesnica predstavilo rezultate tromesečnog pilot perioda koji je trajao od marta do maja. U publici se nalazilo više od 1100 profesionalaca, uključujući rukovodioce bankarske grupe, investitore i predstavnike korporativnih sponzora. Rešenjima sa najvećim poslovnim potencijalom pružiće se prilika da budu pušteni u rad kao deo šestomesečne faze razvoja („rollout“ faze), počev od juna meseca.Treći startap partnerski program OTP Grupe pozvao je inovativna preduzeća sa zrelijim, prethodno potvrđenim rešenjima, da se prijave u rešavanju 63 poslovna izazova. Na program se prijavilo 370 startap kompanija iz 56 zemalja, uključujući Srbiju, dok je njih 13 imalo priliku da sprovede zajedničke pilot projekte sa mađarskim i ostalim članicama bankarske grupe, uključujući i Vojvođansku banku, uz podršku sponzora iz date oblasti.Iako se pilot period poklopio sa pandemijom korona virusa u Evropi, zahvaljujući posvećenosti startap kompanija i poslovnih jedinica koje su učestvovale u njihovim pilot projektima, 10 od 13 pilot projekata realizovano je u skladu sa prvobitnim planom. Nakon uvodne nedelje Programa koja je održana u Budimpešti, obuka za podršku opštem razvoju poslovanja je održana putem interneta, pružajući startaperima 33 sata pohađanja radionica i 43 sata individualnog mentorstva.U međuvremenu, pored profesionalaca Banke, učesnici su dobili i podršku programskih partnera, uključujući stručnjake iz kompanija EIT Digital, HubHub, INV Fintech, Mastercard, Microsoft, McKinsey Panorama i PortfoLion, za prelazak u sledeću fazu poslovanja.Tromesečni pilot period zaokružen onlajn Demo danomPrvi put ove godine, tromesečni pilot period je bio zaokružen onlajn Demo danom, pružajući timovima visoku međunarodnu vidljivost imajući u vidu da je prezentacije o pilot rezultatima i naučenim lekcijama pratilo više od 1100 gledalaca, uključujući i panel od 10 stručnjaka koji su predstavljali više rukovodstvo bankarske grupe i partnerske korporacije. Na kraju događaja, 5 startap kompanija je dobilo posebne nagrade od strane programskih partnera i na osnovu glasova publikewww.personalmag.rs

Sa domaće scene

Stranica | 10

5G evolucija energetski efikasnih mrežaBEOGRAD-CHENGDU, 29. maj 2020. – Prof. Zoran Bojković i Dragorad Milovanović su održali uvodno predavanje po pozivu 5G Multimedijalni komunikacioni sistemi: Evolucija energetski efikasnih mreža u programu međunarodne konferencije ICMSSP 2020. Konferencija je organizovana na ZOOM video-konferencijskoj platformi u Kineskom gradu Chengdu (Sečuan), kao prinudno rešenje konferencije planirane za 8-10. maj u gradu Wuhan (Hubei). Smanjenje potrošnje električne energije u mobilnim komunikacionim mrežama od velikog je značaja, zato što predstavlja glavni udeo ukupne upotrebe energije u IKT sektoru. Najjednostavnija strategija za smanjenje energetskog uticaja mrežne infrastrukture je poboljšanje energetske efikasnosti. Generalno, s obzirom na predviđeno značajno povećanje potrošnje energije u sektoru u sledećoj dekadi i osetljivo pitanje uticaja na okolinu, ‘zelena’ komunikacija postala je jedna od osnovnih karakteristika novih 5G sistema. Jasna je motivacija, nastoji se održati potrošnja električne energije mobilne mreže na sadašnjem nivou ili manjem, dok se količina prenosa podataka povećava zajedno s brojem baznih stanica. Kritičan faktor su troškovi koji značajno utiču na prelaz s konvencionalne na ‘zelenu’ energiju. Alternativni izvori energije su složeni, s niskim stopama proizvodnje električne energije. Međutim, očekuje se da troškovi nabavke, instalacije, pokretanja i održavanja u skoroj budućnosti smanjuju. Naglašeno je da postoje mnogi istraživački izazovi u integrisanju ‘zelenih’ tehnologija u razvoju skalabilnih i fleksibilnih mrežnih arhitektura, algoritama i metrika, protokola energetske efikasnosti, konsolidaciji resursa, selektivnih konekcija, kao i garantovanja kvaliteta usluga. Naravno, sva ova pitanja zahtevaju interdisciplinarne napore telekomunikacija i elektroenergetskih sistema. DM

Sa domaće scene

Stranica | 11

NLB Pay –digitalni novčanikNLB Banka je svojim klijentima omogućila korišćenje nove usluge, NLB Pay digitalnog novčanika, koji omogućava lakše i jednostavnije plaćanje na prodajnim mestima. Umesto kartice ili gotovine, klijenti NLB Banke sada mogu da plaćaju mobilnim telefonom.Aplikacija je dostupna na Google Play prodavnici, a nakon preuzimanja, potrebno je uneti podatke za identifikaciju, uključujući i broj mobilnog telefona na koji korisnik dobija poruku sa aktivacionim kodom. Zatim definišemo lozinku kojom ćemo se logovati u aplikaciju i povežemo digitalni novčanik sa željenom karticom.Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke smatra da će digitalni novčanik NLB Pay naići na veliku primenu, pre svega zbog jednostavnosti korišćenja i svoje praktičnosti. „Ja više ne razmišljam da li sam poneo novčanik, da li u tom novčaniku imam kartice ili gotovinu. Dovoljno je da sa sobom imam svoj mobilni telefon u prodavnici, prislonim ga na pos terminal i kupovina je završena.Izvor: BIZLifeFoto: Promo

Sa domaće scene

Stranica | 12

Rekordna brzina InternetaBEČ, 25 maj 2020-Naučnici sa tri australijska univerziteta uspeli su da postignu rekordnu brzinu internet veze od od 44,2 Tb/s zahvaljujući novoj microcomb eksperimentalnoj tehnologiji.Australijski univerziteti Monash, Swinburne i RMIT u radu objavljenom u publikaciji Nature Communications tvrde da su postigli rekordnu brzinu internet veze od 44,2 Tb/s.O kakvom postignuću je reč dovoljno govori podatak da bi se pri toj brzini u jednoj sekundi mogao preuzeti materijal koji se sastoji od pedesetak Ultra HD Blu-ray diskova s kapacitetom od 100 GB.U radu se spominje kako je brzina postignuta zahvaljujući tehnologiji pod imenom microcomb koja zamenjuje tradicionalnu modemsku opremu. Microcomp koristi mikrofotonični čip, i ono što je najvažnije, postojeću infrastrukturu temeljenu na optičkim vlaknima.Ipak, ovakvu tehnologiju i brzine ne treba očekivati tako brzo na tržištu s obzirom da se radi o eksperimentalnoj tehnologiji koja je još daleko od prave komercijalizacije.www.personalmag.rs

Sa inostrane scene

Stranica | 13

Onlajn šoping raste-istraživanje MastercardaPARIZ, 28. maj 2020- Tokom epidemije COVID19, više od polovine Evropskih kupaca (57 procenta) je izjavilo da kupuju onlajn više nego ikada, a primetan je i rekordan broj prijava na virtuelna iskustva poput časova kućnog fitnesa, prijavljivanja na onlajn sajtove za filmove, TV i onlajn učenje u izolaciji.Istraživanje kompanije Mastercard iz maja 2020. godine koje je sprovedeno na 15 tržišta i na uzorku od 12.500 ljudi, otkrilo je da jedan od tri stanovnika Evrope (30%) troši više novca na virtuelna iskustva, a skoro 2 od 3 (58%) gleda TV ili filmove preko onlajn pretplata na sajtove, više od četvrtine (26 %) ,,pohađa” časove vežbanja onlajn dok 24% posećuje virtuelne muzeje i druge sadržaje.Ljudi širom Evrope takođe koriste dodatno vreme koje provode u domu kao priliku da nauče neke nove veštine onlajn, čak dve od pet osoba (37%) počelo je da koristi onlajn bankarske usluge, više od četvrtine (28%) uči kako da upravlja svojim zdravljem i nabavlja lekove onlajn, a trećina (31%) uči da kuva preko onlajn tutorijala. Svaka deseta osoba (10%) uči da programira, 7% koristi internet da nauči da svira muzički instrument, a 14% prati onlajn vodiče za šišanje kose.Istraživanja su takođe pokazala da navike u onlajn šopingu reflektuju ponašanja u stvarnom životu, pa 4 od 5 korisnika (81%) su tipični detaljisti koji satima pretražuju sajtove kako bi pronašli najbolju ponudu, 2 od 3 (66%) su ,,razgledači” koji kažu da redovno prave liste želja proizvoda, ali ih retko kada kupuju. Polovina novih onlajn kupaca (51%) je izjavila da je ostala lojalna trgovcima iz stvarnog života.Izvor:www.personalmag.rs

Sa inostrane scene

Stranica | 14

Nova Android ranjivost pogađa 9 od 10 uređaja!Otkrivena je nova ranjivost koja omogućava hakerima pristup gotovo svim Android aplikacijama na telefonu žrtve. Ranjivost CVE-2020-0096 su Promon istraživači nazvali StrandHogg 2.0 zbog sličnosti sa StrandHogg ranjivošću koja je otkrivena u decembru 2019. Nova ranjivost omogućava hakerima izvođenje napada većih razmera, koje je dosta teže otkriti.Izvor: IT Exclusive News

Sa inostrane scene

Stranica | 15

10 ključnih globalnih trendova u digitalnoj transformaciji danas Internet of Things (IoT)Procena je da se na internetu danas nalazi oko 8.4 miliarde takozvanih Things i da će do 2020. dostići broj od 30 miliardi. Ali IoT nisu samo stvari na internetu, već na koji način ih koristimo, povezujemo i analiziramo. Pametne kuće i zdravstvo su oblasti koje na najbolji način demonstriraju značaj i primenu IoT-a. Dalji napredak u ovoj oblasti je neminovan, ali dinamika rasta će u mnogome zavisiti i od IoT sigurnosti i ograničavanja rizika koji se javljaju u primeni. IoT je danas ključni digitalni trend, koji je u osnovi sledeća 3 globalna trenda i biće njihov katalizator u budućnosti.

Analitika – Big DataOgromna količina informacija kreirana kroz IoT postaje snaga promena koje iz korena menjaju sve, od proizvodnje do zdravstva, čak i načina funkcionisanja gradova, omogućavajući im da povećaju svoju efikasnost i profitabilnost. Primera radi, veliki špediterska preduzeća sa flotom od preko 100.000 vozila su uspela da cenu po milji smanje sa 15 centi na 3 centa (http://www.information-age.com/big-data-analytics-fuelling-iot-revolution-123464081/). Slični rezultati se postižu i očekuju u drugim oblastima poslovanja. Tehnološki giganti poput Microsofta, IBM-a i SAP-a nastavljaju da ulažu ogromna sredstva u razvoj u analitike, a posebno u IoT analitiku.

Edge ComputingOvaj trend postepeno preuzima primat od Cloud Computing-a, a na to nam ukazuju planovi i investicije najznačajnijih kompanija poput Cisco-a i HPE-a. Obrada podataka u real-time postaje sve važnija sa drastičnim povećanjem podataka koje proizvodi rastući IoT. Pametni dronovi, autonomna vozila i AI rukovođene pametne sprave zahtevaju trenutno povezivanje i komunikaciju kroz IoT, što prevazilazi mogućnosti Cloud Computing-a. Ipak, u narednom periodu Cloud neće biti zamenjen u mnogim oblastima i još uvek će biti opravdana opcija u većini procesa.

5GPod pritisko narastajućeg broja podataka kroz rast IoT, mobilni provajderi se sve brže kreću ka uvođenju 5G. Ovaj prelazak na 5G se neće desiti preko noći. Proizvođači poput Sony-a i Samsunga su uvođenjem Gigabit LTE tehnologije

PRILOG

PRILOGStranica | 16

napravili prvi korak ka punoj implementacij 5G. Do 2025. godine 5G mreža će pokriti trećinu svetske populacije i omogućiti istinsku digitalizaciju svih oblasti poslovanja i života.

BlockchainIako je ova tehnologija najpoznatija po svojoj primeni u kriptovalutama i najčešće spominjana kao alat u finansijskom sektoru, primena blockchain-a postaje sve šira. Zdravstvena industrija i industrija zabave su samo neke od oblasti koje se priključuju u korišćenju ove tehnologije, a očekivanja su da će do 2020. godine 20% svetske finansijske trgovine odvijati na ovoj platformi.

Artificial Intelegence(AI)Sposobnost mašina da imitiraju intelegentno ljudsko ponašanje je klasična definicija AI-a. Očekivanja u budućnosti su da transport, proizvodnja i druge oblasti života postanu automatizovane uz pomoć AI-a. Danas se u poslovanju sve više kompanija oslanja na podršku AI-a u marketingu, analitici, odnosu sa korisnicima i robotici. Ključne softverske kompanije već uveliko integrišu AI u svoje platforme. Ubrzavanje, kao i jeftinija i pametnija automatizacija procesa imaju primenu od e-mailova, kreiranja sadržaja do industrijske proizvodnje.

Virtual (VR) i Augmented Reality (AR)Iako se tržišno još uvek nisu približili očekivanjima, rano ih je otpisati sa spiska ključnih trendova. AR u profesionalnom kontekstu pokazuje bolje rezultate, pre svega zbog jeftinije i jednostavnije primene. Mogućnosti u marketingu, edukaciji i dizajniranju novih proizvoda još uvek prednost daju AR-u u odnosu na VR. Naravno, komercijalna primena u globalno najlukrativnijoj kreativnoj industriji video igara u narednim godinama daće konačnu reč.

Upravljanje glasomZnačaj upravljanja i pretraživanja glasom je rezultat velikog napretka u analitici i hardverskim rešenjima. Ovo se nije dogodilo preko noći i napretkom u ovoj oblasti ostvaruje se novi nivo interackcije sa digitalnim platformama, kao i korisničkog iskustva. Pametne kuće i digitalni asistenti su samo neki od primera. Napredak u ovoj oblasti pre svega počiva na napretku tehnologije prepoznavanja glasa i veštačke inteligencije.

Failure-as-a-Service ili Učenje na greškamaNeuspeh postaje sam po sebi nova usluga, a učenje na greškama postaje alat u brzom prilagodjavanju digitalnim uslovima poslovanja. Brzi neuspeh pomaže efikasnom prilagođavanju novom poslovnom okruženju, pre svega pri izradi prototipova novih proizvoda. Prepoznavanje grešaka i njihovo brzo ispravljanje postaju esencijalni deo uspešne digitalne transformacije, kao i inovativnog pristupa kreiranju

PRILOG

Stranica | 17

novi proizvoda i usluga. Zato je ovaj koncept nasao svoje mesto među novim trendovima u 2018. godini.

Digitalna transformacija kao preduslov opstankaKako raste broj novih tehnologija koje se uvode, raste I brzina potreba za promenama. Kompanije koje su ih prihvatile, uz sva ograničenja sa kojima se suočavaju, stiču tržišnu prednost I povećavaju svoje šanse za uspeh ili makar opstanak na tržištu. Promena poslovne kulture u kompanijama uvek je predstavljala jedno od najvećih ograničenja za rast, a sa dolaskom digitalne transformacije, uvođenje nove poslovne kulture postaje jedna od ključnih prepreka. Kompanije koje su u stanju da se uspešno I brzo prilagode novonastalim okolnostima imaju šansu za opstanak I uspeh na tržištu. Ne zaboravljajte – poslovna kultura nije samo kako ostali vide vaš biznis, već I kako ga individue unutar organizacije doživljavaju.

Izvor: Centar ta digitalnu transformaciju

Stranica | 18