ta je to sportski tip?

Autor:dr sci.med.MiloradJerkanDefinicija konstitucije sportiste je dosta kompleksna zbog nekoliko faktora koji direktno utiu na njegova morfoloka, fizioloka, biohemijska imuno bioloka i psihika svojstva. Sama reakcija organizma kao celine na razliite nadraaje odnosno ponaanje u raznim ivotnim i radnim situacijama ini skup svih morfolokih, fiziolokih i psihikih svojstva koji daju karakter konstituciji sportiste odnosno predstavljaju fenotip koji nastaje kao simbioza odreenog genotipa koji je pod uticajem komleksa spoljanjih faktora. Mnogi autori su esto identifikovali pojam genotipa sa konstitucijom. Meutim pojam konstitucije je daleko iri i plastiniji i sama mogunost formiranja u uslovima sredine u kojoj osoba ivi, pod dejstvom naina ivota, rada i vapitanja upuuje nas da na konstituciju sportiste fundamentalni uticaj ima unutranji i spoljanji faktori ovekovog razvoja.

Kad govorimo o konstituciji ne moemo da odvojeno govorimo o tipivima mukaraca i ena jer konstitucionalni tipovi su nezavisni od polova, i sve vrste tipova sreemo kod oba pola. Takoe ne postoji posebno konstitucija pojedinih uzrasta jer dete se veoma brzo u svom razvoju menja pa tek posle 10 te godini imamo prvu diferencijaciju pojedinih tipova da bi se definitivni konstitucionalni tipovi odraslog formirali posle 20.godine.

Kod starijih osoba konstitucionalni tipovi se menjaju prvenstveno u pravcu funkcionalne komponente.

Klasifikaciju pojedinih konstitucionalnih tipova moemo sagledati subjektivnom metodom gde dominira posmatranje i ocena pojedinih svojstava, a drugi metoda je objektivan gde dominira merenja pojedinih svojstava i njihova uporeivanja. U sutini najbolje je koristiti obe metode.

Ako uzmemo primer da posmatramo telesnu konstituciju samo prema morfolokim kriterijumima, dolazimo do zakljuka da ova klasifikacija ima dva izrazito suprotna tipa, gde sa jedne strane preovladava visina (uzduna dimenzija) a kod drugog irina (poprena) tela. Postoji i srednji tip kod koga nema dominantnosti ni jedne od naznaenih morfolokih osobina.

Prema razliitim autorima, posmatrana su dva parametra (visina i irina tela): makroskel i brahiskel (Manouvrier), mikroskplanhnik i megalospanhnik (Viola), leptosom i piknik (Kretschmer), stenoplastian i euriplastian (Bunak) itd.Znajui da se retko sreu ljudi koji imaju osobine iskljuivo jednog tipa, u veini sluajeva postoji meavina razliitih tipova, sa preovladavanjem osobina nekog od njih kod svakog pojedinca.

Imajui sve ovo u vidu postoje mnogo klasifikacija konstitucionalnih tipova, a mi emo obraditi one koje najee sreemo u sportsko medicinskoj praksi.KREMER ova KLASIFIKACIJASve osobe klasifikuje u sledee konstitucionalne tipove piknik, leptosom atletikUjedno je dao i podelu uzimajui u obzir psihika svojstva i reakcije pojedinih osoba na ciklostime izostime tipovePIKNIK rast je srednji ili neto nii, telo je iroko u odnosu na telesnu visinu, postoji sklonost ka gojenju. Potkono masno tkivo izraeno, muskulatura slabije razvijena. irina ramenaje osrednja grudni ko i trbuh su iroki ,trbuh je veliki a relativno krai grudni ko ga levkasto pokriva. Ruke kratke i iroke i deluju esto kao debele. Lice je iroko i gojazno, a vrat kratak i uvuen meu ramena.

LEPTOSOM dominantna je visina, a svi ostali parametri obima i irine a time i itavog tela su mali. Teina ispod prosene osobe ovog tipa su mrave, vike, gracilnog skeleta, uzanih ramena, dok je grudni ko dug uzan aod napred put nazad pljosnat te je epigastrini ugao otar. Miii kao iudovi dugi i tanki.lice izdueno, nos dug i uzan , brada slabo izraena,a vrat tanak i dug.

ATLETIK obino srednji ili vii rast jak skelet reljefna muskulatura.Ramena iroka grudni ko snaan, irok i isturen,sa pravilnim epigastrinim uglom (oko 90%).Na trbuhu naglaena muskulatura i uvuena,lice izraeno sa snanom donjom vilicom,vrat dovoljno dug i snaan. U celini radi se o tipu koji pripada tkz.jakim ljudima.

CIKLOTIMI osobe koje su orjentisane prema spolja (ekstravertirani). To su ljudi prirodni, realni, socijalni, aktivni i preduzimljivi. Ne vole apstrakne stvari.

IZOTIMI osobe orjentisane prema unutra (intravertirani), teko se prilagoavaju okolini, povlae se rado u sebe i vole apstrakne stvari.ELDON ova KLASFIKACIJASheldon polazi od organskog sistema i to od ektoderma, mezoderma i endoderma pokazujui razliitu tendenciju rasta.

Ova tri embrionalna lista u sutini odreuju klasifikaciju sutine razvoja pojedinih tkiva. Procena se vri na osnovu dominantnih karakteristika koja su karakteristina za odreenu komponentu. Po eldonu postoje pet telesnih zona i to: glava i vrat grudni ko gornji ekstremiteti trbuh donji ekstremitetiU ove pet zone postoji posebne karakteristike koje ukazuju na pripadnost jednog od tri konstitucionalnih tipova. Stepen pripadnosti pojedine zone oznaava se skalom od 1 do 7.Ako graa u potpuonsti pripada jednoj zoni obeleavamo na skali brojem 7, ili pak ako ima minimalna obeleja na skali obeleavamo sa brojem 1.Sportski tip veslaaOdreivanje po eldonu je veoma komplikovano, jer osnov njegove origalne metode je fotogafiski snimak sa tri strane prednja, zadnja i sa strane. Na fotografijama se vri 17. mernja odreenih parametara ija se veliina izrazi u % visine tela. Definitivan somatotip rezultira iz ocena dobijenih iz ovih posmatranja i merenja. Zbog komlikovanosti merenja i sam eldon je napustio svoju originalnu metodu i malo je modifikovao.,i sada se ona dosta koristi posebno kod amerikih antropologa.

ENDOMORFNI tipkarakterie se zaobljenim kosturom, slabe muskulature veom telesnom masom sa izraenim masnim tkivom.Lice je okrugl vrat kratak i debeo trup dug i irok, trbuh povean,a ekstremiteti kratki i debeli. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 7 1 1.

MEZOMORFNI tipse karakterie snanom telesnom graom jakim kosturom ijakom imasivnom muskulaturom. Lice je dugo sa izraenim kostima. Vrat je dug isnaan a ramena iroka. Grudni ko snaan i irok i nadvisuje volumen trbuha. Ekstremiteti su dobro razvijeni i snani. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 1 7 1

EKTOMORFNI tipje vitke telesne grae nean sa slabom muskulaturom. Lice malo sa irokim elom,vrat je dug i tanak i obino nagnut napred. Ramena su uska i oputena. Grudni ko je uzak i plitak. Ekstremiteti su dugi i tanki,s adugim i tankim miiima. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 1 1 7

Oznaka 4 4 4 je meani tip gde su ravnomerno zastupljene sve karakteristike.

Ispitivanja koja su sproveli Cureton, Tomas i S. Riedman na studentima Springlied skog koleda eldonovom metodom dali su sledee rezultate: u disciplinama u kojima je potrebna snaga, najbolje rezultate postiu osobe mezomorfnog tipa 44,27 % u disciplinama u kojima je potrebna okretnost, najbolje rezultate postiu osobe ektomorfnog tipa 39,58 % u sportovima na vodi najbolje uspehe postiu osobe mezomorfnog i mezoendomorfnog tipa 3,42 % umereni ektomorfni 12,22 %, umereni endomorfni 0,51 %.Odreivanjem konstitucionalnih tipova bavio se i Italijan PENDE koga smatraju ocem savremene moderne biotipologije. Osnov lei u piramidi sa etri njegove baze jer on ljude i svrstava u etri grupe. Prva strana predstavlja telesnu grau osobe, druga fizioloke karakteristike, a trea i etvrta intelegenciju osobe. Vrh ove piramide je sinteza ova etiri faktora. Ova metoda je veoma dobra jer daje karakteristike jedne osobe to je i prednost odreivanja konstitucionalnih tipova, ali ima jednu manu aparatura za ispitivanje je suvie skupa. Pende razlikuje etri konstitucionalna tipa i to: longilinealni stenini tip longilinealni astenian tip brevilinealni stenian tip brevilinealni astenini tipOve tipove neemo detaljno opisati (retko je koristimo ) a sutina je da se sva etiri tipa retko moe nai kod jedne osobe.SIGO ova je klasifikacijaPredstavlja klasifikaciju stare francuske (lionske) morfoloke kole , ocenjuje konstitucionalne tiopove prema dominantnosti jednog od morfoloko funkcionalnih sistema: muskularnog respiratornog digestivnog cerebralnogMuskularni tipima razvijene udove i veliku masu skeletne muskulature. Lice je pravouglog oblika sa vertikalnom duom stranom i priblino jednako segmentima gornji ili cerebralni, srednji ili respiratorni i donji ili digestivni. Ruke su duge i sa izrazitim reljefom muskulature, a trup je pravouglog oblika i pravilnog odnosa izmeu grudnog koa i trbuha.

Respiratorni tipima srednji respiratorni segment lica izraeniji, romboidnog oblika, dugog ili irokog nosa i izboenih jagodica. Brada je slabije naznaena, trup ima trapezoidni oblik s gore okrenutom bazom. Trbuh je slabo izraen.

Digestivni tipkarakterie izraeni trbuh i donji segment lica. Grudni ko je kratak i irok, a epigastrijum tup.

Cerebralni tipkarakterie vitkost celog tela, razvijeno elo, lice trouglastog izgleda sa osovinom okrenutom gore. Oi su velike i ive, a nos i brada mali. Istie se velika lobanja.

Hipokrat je prvi dao hipoteze etiri strukturalna elementa i organske grae tela po ijim se kvantitativnim varijacijama ljudi razlikuju jedan od drugoga. Galen je dalje razvio Hipokratovu hipotezu da se dominacija jednog postojeeg elementa manifestuje u razliitosti temperamenata. Na osnovu toga postavljena je teorija o postojanju etiri temperamenta: sangvinini kolerini flegmatini melanholiniSangvinini tip je impulsivan i snaan sa postojanim oseanjima.

Kolerian tip je afektivan impulsivan sa snanim postojanim oseanjima.

Flegmatian tip je slabih emocija, bez krajnosti, stabilan i uravnoteen.

Melanholini tip tunog raspoloenja mranih misli i povuen u sebe.

Dosta kasnije Morgagani je uveo anatomsku osnovu, a u 19.veku, na osnovu antropolokih istraivanja Halle i Rostan postavljaju hiporezu konstitucionalnih tipova: vaskularni muskularni nervniPosmatrajui zbirnu reakciju sposobnosti nervnog sistema kod oveka konstatovali su da postoje:

Miran tip odgovara flegmatiku ima izraenu inertnost kortikalnih procesa.

ivahan tip odgovara sangviniku,ima dobro razvijene funkcije kortikalnih elija. Karakterie se jakim procesom razdraenja i inhibicije, njihovom uravnoteenou i lakim smenjivanjem.

Neuzdrljiv tip odgovara tipu kolerika. Ima izraen jak proces razdraenja i inhibicije,ali sa preovladajuim faktorom razdraenja.To je snaan ali neuravnoteen tip nervnog sistema.

Slab nervni tip odgovara tipu melanholik. Ima malu radnu sposobnost kortikalnih elemenata, a takoe i slab proces razdraenja i inhibicije, a procesi inhibicije preovladavaju.

Heath i Carter su pomou somatometrije ocenili konstituciju prema Sheldonovoj klasifikaciji (najee se upotrebljava u somatometriji sportista). Od antropometrijskih varijabli koristili su: teinu, visinu, koni nabor nadlaktice, koni nabor trbuha, koni nabor potkolenice, koni nabor lea, dijametar lakta, dijametar kolena, obim nadlaktice i podlaktice.

Konradova metoda odreivanja konstitucije pokuava da utvrdi faktorski princip koji lei u formiranju konstitucionalnih tipova. Postoje primarna, sekundarna i tercijarna varijanta za formiranje tipova.

Konstitucija sportista po sportskim granama moemo posmatrati kao uticaj trenanog procesa i sportskog treninga na konstituciju jedne osobe, kao i znaaj konstitucije za neku sportsku granu. Sportska biotipologija izakljuci koji se u vezi sa njom donose, imaju samo orjentacionalan znaaj.

Ispitivanjem studenata Springfield skog koleda koji se bave sportom (Cureton, Thomas), dolo se do sledeeg zakljuka: u disciplinama snage dominantne su osobe mezomorfnog tipa u disciplinama okretnosti dominiraju osobe ektomorfnog tipa u disciplinama na vodi dominiraju osobe mezomorfnog mezoendomorfnog tipaSportski tip atletiara: sprinteri imaju atletsku konstituciju po Kremreru ili mezomorfnoj po eldonu. Srednjeprugai pripadaju leptosomu po Kremeru, odnosno ektomorfnom konstitucionalnom tipu po eldonu. Dugoprugai naginju ektomorfnoj konstituciji po izgledu, a endomorfnom konstitucionalnom tipu po visini. Skakai pripadaju leptosomnoj konstituciji. Bacai su snane muskulature i kod njih preovladava atletski konstitucionalni tip. Viebojci su atletske konstitucije sa snanom muskulaturom tela.

Sportski tip boksera: u osnovi je atletska konstitucija kojoj se pridodaju ostali konstitucionalni tipovi.

Sportski tip fudbalera: u zavisnosti od mesta u timu i konstitucija je razliita. Golman ima snanu muskulaturu tela (atletska konstitucija), spoljni igrai po konstituciji odgovaraju sprinterima. Meutim, moderan fudbal trai da fudbaler igra na svakom mestu u timu i oni tee jedinstvenom konstitucionalnom tipu.

Sportski tip gimnastiara: pripada atletskom konstitucionalnom tipu.

Sportski tip koarkaa: sve vie se pribliavaju atletskom tipu po grai tela uz prisustvo konstitucije ako se posmatra visina tela i duina ekstremiteta i vrata.

Sportski tip odbojkaa: i pored svoje vitkosti i atletske konstitucije sve se vie pribliavaju leptosomnom konstitucionalnom tipu.

Sportski tip plivaa: pripadaju atletsko leptosomnoj konstituciji. Pliva sprinter odgovara atletskom konstitucionalnom tipu po grai, a po visini leptosomnoj konstituciji.

Sportski tip rukometaa: pribliavaju se atletskom konstitucionalnom tipu, dok pivotmen ima pikniku konstituciju uz atletsku po Kremeru.

Sportski tip veslaa: pripadaju atletsko leptosomnoj konstituciji po Kremeru gde dominira atletska konstitucija.AntroposkopijaAntroposkopija potie od grkih rei koje u slobodnom prevodu oznaavaju posmatranje ovekovog tela u cilju ocenjivanja telesnog rasta i razvoja. Ovo je subjektivna metoda posmatranja ljudskog tela spolja uz davanje opisne ocene razvojnih karakteristika osobe. Podaci dobijeni na ovaj nain postaju korisni kada se objektiviziraju antropometrijskim merenjima.Antroskopijom se opisno ispituju telesne karakteristike: stav dranje tela, razvijenost kostura, oblik kimenog stuba, oblik grudnog koa, oblik nogu, oblik stopala, razvijenost muskulature Antroposkopija je posmatranje tela i pomou nje opisujemo razvojne karakteristike ispitanika. Ovo je subjektivna metoda, nije dovoljno pouzdana pa je neophodno i antropometrijska merenja za konaan stav fizikog razvoja ispitivane osobe.

Da bi antroposkopska metoda bila objektivno izvedena neophodni su sledei uslovi: temperatura prostorije treba da bude od 17 do 220C prostorija mora da bude slobodna , kako bi rad mogao da bude optimalan prostorija treba da je to prostranija minimalno 16m2 dovoljno svetla i higijenski ispravna za obavljanje merenjaStav ispitivaa kod somatoskopije je da ispitanik stoji na nekoliko koraka od njega, a da ispitiva percepcijom prednje i zadnje strane kao i profilom tela donosi odgovarajue zakljuke o navedenim karekteristikama.

http://www.stetoskop.info/Sta-je-to-sportski-tip-2282-s1-content.htm