REPUBLIKA SRBIJA PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

1. PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

BEOGRAD, 2011.

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd Izdanja: Br. 1 Datum 31.12.2011 Opis izmena i dopuna Prvo izdanje

SADRAJ 1.1 UVOD 1 1.2 PLANSKA DOKUMENTACIJA 3 1.1.1 TERITORIJA REPUBLIKE SRBIJE U IREM EVROPSKOM OKRUENJ 3 1.1.2 PRAVNE I DRUGE OSNOVE 3 1.1.3 TERMINOLOGIJA 5 1.1.4 PLANIRANJE PUTEVA 7 1.1.4.1 Relacije izmeu projektiranja, prostornog planiranja i ekonomskog planiranja 7 1.1.4.2 Ciljevi odrivog razvoja u sektoru saobraaja 7 1.1.4.3 Ciljevi regionalnog razvoja i saobraajne politike 7 1.1.4.4 Prostorni plan Republike Srbije razvoj saobraajne infrastrukture 8 1.1.4.5 Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine 10 1.1.4.6 Generalni Master plan saobraaja u Srbiji 2010 10 1.1.5 OSNOVE ZA PLANIRANJE PUTEVA 11 1.1.6 FUNKCIJA PUTA I PUTNA MREA 11 1.1.7 VRSTE PLANSKIUH DOKUMENATA 12 1.1.7.1 Vrste prostornih dokumenata 14 1.1.7.2 Obavezni sadraj i izrada PPPPN 14 1.1.7.3 Urabnistiki dokumenti 15 1.1.7.4 Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumena 16 1.1.7.5 Dokument za sprovoenje plana 16 1.1.7.6 Nosilac izrade planskih dokumenata 16 1.1.7.7 Dokumentaciona osnova planskih dokumenata 17 1.1.7.8 Struna kontrola, ispravke plana 17 1.1.7.9 Procedura pripreme, izrade i donoenja plana 17 1.1.8 IZDAVANJE USLOVA I SAGLASNOSTI ZA IZRADU PLANSKE DOKUMENTACIJE 17 1.1.8.1 Izdavanje uslova JP "Putevi Srbije"za izradu planske dokumentacija 17 1.1.8.2 Izdavanje saglasnosti JP "Putevi Srbije"za izradu planske dokumentacija 18 1.1.9 PRIBAVLJANJE USLOVA I PODATAKA U FAZI IZRADE/ IZMENE PLANSKIH DOKUMENATA 19 1.1.10 LOKACIJSKA DOZVOLA 19 1.1.10.1 Priprema zahteva za izdavanje lokacijske dozvole 19 1.1.10.2 Sadraj lokacijske dozvole 20 1.3 TEHNIKA DOKUMENTACIJA 22 1.1.11 PROCES IZRADE TEHNIKE DOKUMENTACIJE 23 1.1.12 VRSTE TEHNIKE DOKUMENTACIJE 25 1.1.13 PROJEKTNI ZADATAK 26 1.1.14 OPTI SADRAJ TEHNIKE DOKUMENTACIJE 27 1.1.15 GENERALNI PROJEKAT (GPR) 28 1.1.15.1 Projektni zadatak za generalni projekat 28 1.1.15.2 Detaljni prikaz naina izrade generalnog projekta 29 1.1.15.3 Sadraj generalnog projekta 30 1.1.16 PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI 31 1.1.16.1 Opredeljenje prethodne studije opravdanosti 31 1.1.16.2 Obim analize investicije u okviru izrade prethodne studije opravdanosti 31 1.1.16.3 Sadraj prethodne studije opravdanosti (PSO) 32 1.1.17 IDEJNI PROJEKAT (IDP) 33 1.1.17.1 Projektni zadatak za idejni projekat 33 1.1.17.2 Detaljni prikaz naina izrade idejnog projekta 33 1.1.17.3 Sadraj idejnog projekta 34 1.1.18 STUDIJA OPRAVDANOSTI 36

1.1.18.1 Opredeljenje studije opravdanosti 36 1.1.18.2 Obim analize investicije u okviru studije opravdanosti 36 1.1.18.3 Sadraj studije opravdanosti (SO) 36 1.1.19 IDEJNI PROJEKAT ZA REKONSTRUKCIJU 37 1.1.19.1 Detaljni prikaz naina izrade i sadraj idejnog projekta za rekonstrukciju 38 1.1.19.2 Sadraj idejnog projekta za rekonstrukciju 38 1.1.20 GLAVNI PROJEKAT (PGD) 39 1.1.20.1 Projektni zadatak za glavni projekat 39 1.1.20.2 Prikaz naina izrade glavnog projekta 39 1.1.20.3 Sadraj glavnog projekta 40 1.1.21 GLAVNI PROJEKAT ZA REKONSTRUKCIJU 43 1.1.21.1 Projektni zadatak za glavni projekat za rekonstrukciju 43 1.1.21.2 Prikaz naina izrade i sadraj glavnog projekta za rekonstrukciju 43 1.1.22 GLAVNI PROJEKAT ZA REHABILITACIJU, OJAANJE, POJAANO ODRAVANJE 45 1.1.22.1 Sadraj glavnog projekta za pojaano odravanje 45 1.1.22.2 Sadraj glavnog/izvoakog projekta za sanaciju kolovozne konstrukcije 46 1.1.23 TEHNIKA DOKUMENTACIJA ZA MOSTOVE I DRUGE INENJERSKE KONSTRUKCIJE 47 1.1.23.1 Tehnika dokumentacija za novogradnju mostova i drugih inenjerskih konstrukcija 47 1.1.23.2 Tehnika dokumentacija za obnavljanje (rehabilitaciju) mosta 48 1.1.23.3 Tehnika dokumentacija za tunele 49 1.1.24 PROJEKAT ZA TENDER 54 1.1.25 IZVOAKI PROJEKAT (IZP) 54 1.1.26 PROJEKAT ODRAVANJA 55 1.1.26.1 Elaborat o odravanju i upravljanju za nivo idejnog projekta 55 1.1.26.2 Projekat odravanja za nivo glavnog projekta novogradnje puta 56 1.1.26.3 Projekat odravanja za nivo glavnog projekta mostova i drugih inenjerskih konstrukcija 57 1.1.26.4 Projekat odravanja za nivo glavnog projekta tunela 57 1.1.27 ELABORATI 59 1.1.27.1 Elaborat o saobraajnom ureenju u toku graenja 59 1.1.27.2 Elaborat o ruenju i upravljanju graevinskim otpadom 59 1.1.27.3 Geoloko-geotehniki elaborat 59 1.1.27.4 Elaborat geodetskog obeleavanja 59 1.1.27.5 Elaborat o organizaciji i tehnologiji izvoenja radova 60 1.1.28 PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA 60 1.1.29 PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU 60 1.1.29.1 Opte 60 1.1.29.2 Pravne i druge osnove 61 1.1.29.3 Terminologija 61 1.1.29.4 Prethodna analiza uticaja na ivotnu sredinu 62 1.1.29.5 Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, na nivou idejnog projekta 63 1.1.29.6 Ekoloki aspekti u okviru studije opravdanosti 64 1.1.29.7 Projekat zatite ivotne sredine u glavnom projektu 64 1.1.29.8 Plan upravljanja zatitom ivotne sredine 65 1.1.30 STRUNA I TEHNIKA KONTROLA 66 1.1.30.1 Struna kontrola - revizija projekta 66 1.1.30.2 Tehnika kontrola 67 1.1.30.3 Sadraj tehnike kontrole 68 1.1.30.4 Postupak tehnike kontrole 68 1.1.30.5 Ispravljanje neusklaenosti ili nedostataka i priprema zajednikog izvetaja 68 1.1.30.6 Izvetaj o tehnikoj kontroli projekta i saetak izvetaja 69ii JP Putevi Srbije

1.1.30.7 Tehnika kontrola izuzetno zahtevnog ili kritinog objekta 1.4 INVESTICIONA DOKUMENTACIJA 1.1.31 PREDINVESTICIONA STUDIJA (PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI) 1.1.31.1 Namena dokumenata 1.1.31.2 Osnove za izradu predinvestici-one studije odnosno prethodne studije opravdanosa 1.1.31.3 Investicioni kriterijumi 1.1.31.4 Ekonomsko vrednovanje varijanti u okviru predinvesticione studije odnosno prethodne studije opravdanosti 1.1.31.5 Sadrina dokumenata 1.1.31.6 Priprema i obrada dokumenata postupak i uesnica 1.1.32 INVESTICIONI PROGRAM (STUDIJA OPRAVDANOSTI) 1.1.32.1 Namena dokumenata 1.1.32.2 Osnove za izradu investicionog programa odnosno studije opravdanosti 1.1.32.3 Investicioni kriterijumi 1.1.32.4 Ekonomsko vrednovanje odabrane varijante u okviru investicionog programa odnosno studije opravdai 1.1.32.5 Sadrina dokumenata 1.1.32.6 Priprema i obrada dokumenata - postupak i uesnici 1.1.33 IZMENE I DOPUNE INVESTICIONOG PROGRAMA 1.1.33.1 Namena dokumenata 1.1.33.2 Sadrina dokumenata 1.1.33.3 Priprema i obrada dokumenata - postupak i uesnici 1.1.34 STUDIJA IZVOENJA 1.1.34.1 Namena dokumenata 1.1.34.2 Sadrina dokumenata 1.1.34.3 Priprema i obrada dokumenata - postupak i uesnici 1.1.35 IZVETAJ O IZVOENJU 1.1.35.1 Namena dokumenata 1.1.35.2 Sadrina dokumenata 1.1.35.3 Priprema i obrada dokumenata - postupak i uesnici 1.1.36 IZVETAJ O PRAENJU REZULTATA I UINAKA 1.1.36.1 Namena dokumenata 1.1.36.2 Sadrina dokumenata 1.1.36.3 Priprema i obrada dokumenata - postupak i uesnici 1.5 UREENJE ODNOSA UESNIKA KOD PRIPREME INVESTICIJE 1.1.37 Odgovornost za tetu 1.1.38 Osiguranje odgovornosti 1.1.39 Iskljuivanja

70 71 74 74 75 75 75 76 77 78 78 78 78 78 79 80 81 81 81 81 81 81 82 82 82 82 82 82 82 82 82 83 84 84 84 85

1.1

UVOD

Infrastruktura je jedan od osnovnih instrumenata povezivanja i integracije u ire okruenje. Saobraaj je jedan od bitnih preduslova za drutvenoekonomski razvoj, a mrea saobraajnica predstavlja osnovu za organizaciju koritenja prostora. Putna mrea kao samostalan podsistem u procesu planiranja treba da se usklauje sa vie drugih podsistema saobraaja kao to su: eleznica, plovni putevi, vazduni saobraaj itd. Poto su putevi najfleksibilniji izmeu svih pomenutih podsistema, oni u velikoj meri utiu na prostornu raspodelu aktivnosti odnosno namenu povrina. Prema tome proces projektovanja puteva ne moe se izdvajati od procesa prostornog planiranja, poto je saobraajna mrea uvek istovremeno i uzrok promene sadraja u prostoru. Procesi planiranja i projektovanja puteva su direktno povezani i meusobno uslovljeni. U celom tom procesu treba pratiti ispunjenje ciljeva kao to su: postizanje to manjih investicionih trokova (ulaganja), postizanje to vee protonosti uz odgovarajui nivo usluge te postizanje to manjih prostornih posledica i posledica na ivotnu sredinu uz. obavezno obezbeivanje najvee mogue bezbednosti za sve uesnike u saobraaju.

Trasa (koridor) nekog puta odnosno deonice puta se u fazi izrade Generalnog projekta razmatra sa gledita prostornih mogunosti i ogranienja, a svi pokazatelji dobijeni geometrijskim, vozno dinamikim, saobraajnim, ekolokim i ekonomskim analizama ukljuuju se u proces vrednovanja sa ciljem da se izabere optimalni koridor. Na viem nivou projektovanja t.j. u okviru Idejnog projekta vri se detaljno trasiranje varijanata sa ciljem izbora optimalne trase. Na osnovu detaljnih tehnikih reenja proraunavaju se pokazatelji vrednosti svake razmatrane varijante te utvruje optimalno reenje trase budueg puta, a konana odluka donosi se na osnovu Studije opravdanosti (prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije). Za izabranu trasu puta izrauje se odgovarajua planska dokumentacija a nakon dobijanja (i na osnovu) lokacijske dozvole pristupa se ka izradi Glavnog projekta, a kasnije, u odreenim situacijama, i Izvoakog projekta. Proizilazi, da je upravljanje procesom projektovanja puteva veoma komplikovan, kompleksan i interdisciplinaran zadatak kome je osnovni cilj uspeno realizovanje svih aktivnosti. Pri tom potreban je pre svega dobar analitiki pristup svih aktera u svim fazama izrade planske, projektne i investicione dokumentacije. Takoe vrlo je bitna aktivna uloga investitora. U okviru te sveske su u skladu sa trenutano vaeim zakonodastvom obraeni sadraji, koji se odnose na izradu planske, tehnike i investicione dokumentacije, kao i dokumentacije vezane na zatitu ivotne sredine.

Slika 1.1. - 1:

Relacije izmeu prostornog planiranja puteva, projektovanja, zatite ivotne sredine i ekonomskog planiranja

2

JP Putevi Srbije

1.2 PLANSKA DOKUMENTACIJA1.1.1 TERITORIJA REPUBLIKE SRBIJE U IREM EVROPSKOM OKRUENJ Infrastruktura je jedan od osnovnih instrumenata povezivanja i integracije u ire okruenje. Infrastrukturni koridori za zemlje istone Evrope definisani su na sastancima 1994. na Kipru i 1997. godine u Helsinkiju kao deset panevropskih infrastrukturnih koridora, od kojih dva prolaze kroz Republiku Srbiju - koridor VII i koridor X. Panevropski koridor VII (reka Dunav) je jedini plovni put od deset panevropskih koridora. Od Kelhajma do ua u Crno more kod Suline, na duini od 2.414 km taj koridor ima tretman evropskog plovnog puta meunarodnog znaaja. Panevropski koridor X koji obuhvata elezniku i putnu mreu i du koga se planira i izgradnja gasovodne infrastrukture, mree optikih kablova, kao i prateih sadraja autoputa je vaan faktor integracije Republike Srbije u evropsko okruenje i predstavlja jednu od razvojnih ansi za privredu Republike Srbije. Koridor u svom osnovnom pravcu od Salcburga do Soluna povezuje osam, a ukljuujui i krake - jo est drava. Kroz Republiku Srbiju prolazi 874 km (37% ukupne duine koridora). Pored jaanja saobraajnih i energetskih veza, vano je razviti i meuregionalne veze u oblasti zatite prirodnih i kulturnih dobara, turizma, kao i zatite ivotne sredine. Razvijanje meuregionalnih veza, podrazumeva prethodno dostizanje vieg stepena koherentnosti i smanjivanje unutar regionalnih razlika, koje mogu biti ozbiljna prepreka za budui prostorni razvoj Republike Srbije. Republika Srbija ima povoljan saobraajno - geografski, ali istovremeno veoma osetljiv geostrateki poloaj. Znaaj ovog poloaja se ogleda u tome da preko teritorije Republike Srbije prolazi koridor jo iz antikih vremena Via militaris kojim se ostvaruje najkraa kopnena veza izmeu Evrope i Azije, odnosno Bliskog Istoka. Republika Srbija se nalazi na kontaktu velikih Evropskih regiona, odnosno na raskrsnici puteva prema Centralnoj Evropi - Podunavlju, Mediteranu Junom Jadranu i Alpima. Analizom i ocenom geostratekih i geopolitikih, prirodnih i drugih vrednosti, kao i komparativnih prednosti Republike Srbije u irem evropskom prostoru moe se zakljuiti o znaaju Republike Srbije u saobraajnom

povezivanju Zapadne i Centralne Evrope sa Jugoistonom Evropom i Bliskim istokom, kao i ostvarivanju veza zemalja Centralne Evrope - Srednjeg Podunavlja prema Junom Jadranu, Egejskom i Crnom moru, odnosno Mediteranu. Republika Srbija je okruena Panevropskim koridorima i njihovim kracima, i to: Budimpeta-Arad-Krajova-Sofija-Solun (Koridor IV); Arad-Bukuret-Konstanca (krak Koridora-IVa); Budimpeta-amac-SarajevoPloe (krak Koridora - Vc); Valona-TiranaSkoplje-Sofija (Koridor VIII). Takoe, u okruenju Republike Srbije nalazi se Jadranska magistrala, koja e du jadranske obale spojiti krake Koridora - Va i Vc (RijekaPloe) preko Crne Gore, sa Koridorom VIII u Valoni. Nakon ulaska Bugarske i Rumunije u EU ubrzano se grade koridori uz istonu granicu Koridor IV, na zapadu Koridor Vc, na jugu Koridor VIII i na jugozapadu Jadranska magistrala. Upravljanje mreom dravnih puteva je delatnost Javnog preduzea "Putevi Srbije". Mreom optinskih puteva i ulica upravljaju organi jedinica lokalne samouprave.

Slika 1.2.1-1: Glavni infrastrukturni koridori (Vir: Vuksanovi, B., Napredak u procesu unapreenja infrastrukture, januar 2011) 1.1.2 PRAVNE I DRUGE OSNOVE

Pravo EU eksplicitno ne odreuje pravila prostornog planiranja odnosno naina izrade planske dokumentacije. Kod prostornog planiranja bitno je uvaavanje regulative sa podruja zatite ivotne sredine i potivanje Arhuske konvencije konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine. U okvir pomenutih planova i projekata svrstaju se i planski

Planska, tehnika i investiciona dokumentacija

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

dokumenti. Javnost mora biti obavetena o poetku izrade plana, usvajanju nacrta, izboru alternativa, o javnom uvidu kao i o nainu ukljuivanja (uvaavanja) podnetih primedbi u usvojene stavove i konana reenja1. Sa gledita zatite ivotne sredine odnosno ire sa gledita odrivog razvoja bitna je primena Direktive 2001/42/ES Europskog parlamenta (27. junij 2001) o proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu. Direktiva definie planove i projekte, ijih uticaj na ivotnu sredinu treba proveravati u proceduri procene (izrada dokumenata o proceni uticaja na ivotnu sredinu), kao i uee ovlaenih institucija i javnosti u sluaju prekogragninih uticaja na ivotnu sredinu (susedne drave). Pravni i planski osnov Republike Srbije: STRATEGIJA REGIONALNOG RAZVOJA Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine (Slubeni glasnik RS, br. 21/2007) NACIONALNA STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA (Slubeni glasnik RS, br 57/2008) ZAKON O PROSTORNOM PLANU Republike Srbije 2010-2020 (Slubeni glasnik RS, br. 88/10) STRATEGIJA razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine (Slubeni glasnik RS, br. 4/2008)- na osnovu lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka i 101/07). GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAAJA U SRBIJI - Zavrni izvetaj, usvojen od strane Ministarstva infrastrukture i energetiku, 2010 (Projekat realizovali: Italferr S.p.A. u saradnji sa IPP, NEA i Witteveen+Bos, oktobar 2009) UREDBE o proglaenju prostornog plana infrastrukturnog koridora (za ceo koridor X i Beograd - Juzni Jadran - ukupno 7 ): Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja posebne namene1

infrastrukturnog koridora Beograd Juni Jadran, deonica Beograd Poega (Slubeni glasnik RS br. 37/2006, 31/2010) Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja posebne namene infrastrukturnog koridora dravnog puta I reda br. 21 Novi Sad-Ruma-abac i dravnog puta I reda br. 19 abacLoznica ("Slubeni glasnik RS", broj 40/11) Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica-Beograd (Batajnica) ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03 i 36/10) Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75, deonica Beograd-Ni ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03) Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora granica Hrvatske-Beograd (Dobanovci) ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03) Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora Ni granica Bugarske ("Slubeni glasnik RS", broj 83/03, 41/06 i 86/09) Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora Ni granica Republike Makedonije ("Slubeni glasnik RS", broj 77/02 i 59/06)

ZAKON o javnim putevima (Slubeni glasnik RS br. 101/2005, 123/2007) ZAKON o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011) PRAVILNIK o sadrini, nainu i postupku izrade planskih dokumenata (Slubeni glasnik RS br.31/2010, 69/2010, 16/2011)na osnovu lana 201. taka 5) Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS br.72/09, 81/09-ispravka) PRAVILNIK o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Slubeni glasnik RS br.3/2010)- na osnovu lana 201. taka 8) Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS br.72/09, 81/09ispravka) PRAVILNIK o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta (Slubeni glasnik RS br. 50/2011)

Po tom pitanju u augustu 2011 zapoelo se sa radom na projektu Uvoenje interesnih grupa i javnosti u postupak vrednovanja pri izradi Stratekih procena uticaja na ivotnu sredinu (izrada Prirunika).

4

JP Putevi Srbije

PRAVILNIK o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgvornog planera (Slubeni glasnik RS, br. 116/2004, 69/2006) - na osnovu lana 129. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, broj 47/03) PRAVILNIK o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata (Slubeni glasnik RS, br. 80/2005) PRAVILNIK o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 4/2010, 26/2010) - na osnovu lana 201. taka 11) - na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09 i 81/09 - ispravka) PRAVILNIK o metodologiji i proceduri realizacije projekata za izgradnju objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno autonomna pokrajina (Slubeni glasnik RS, br. 59/2006) na osnovu lana 106. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06) OSTALI ZAKONI relevantni planske dokumentacije Direktive EU Directive 85/337/EEC Directive 97/11/EC Directive 2001/42/ES 1.1.3 TERMINOLOGIJA Planska dokumentacija (PD) - skup planskih dokumenata koji se izrauju radi: utvrivanja prostornog ureenja i razvoja, organizacije, zatite, korienja i namene prostora u naseljima i van naselja. Planer (izvrilac, obraiva plana) javno preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno duga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata. Prostor u Zakonu o prostornom planu Republike Srbije prostor je definisan kao ira i apstraktnija kategorija bez fizike ili administrativne odreenosti. kod izrede

Prostorni razvoj promena prostora zbog ljudskih aktivnosti. Odrivi prostorni razvoj - naini korienja zemljita odnosno prostorna ureenja koja obezbeuju ouvanje ivotne sredine, odrivo korienje prirodnih resursa, zatitu kulturnog naslea i drugih kvaliteta prirode i ivotne sredine kojima mogu da se zadovolje potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja buduih generacija. Prostorni planovi - planski dokumenti kojima se razrauju naela prostornog ureenja i utvruju ciljevi prostornog razvoja, organizacija, zatita, korienje i namena prostora, kao i drugi elementi od znaaja za prostornu celinu za koju se radi prostorni plan. Prostorni plan podruja posebne namene plan koji se donosi za prostorne celine iju posebnost odreuje jedna ili vie opredeljujuih namena, aktivnosti ili funkcija u prostoru koje su od dravnog interesa (npr. podruje infrastrukturnog kompleksa, koridora ili mree koridora meunarodne, magistralne i regionalne infrastrukture). Urbanistiki planovi - planovi kojima se ureuju naselja. Mogu biti: opti urbanistiki planovi (generalni plan i plan opteg ureenja) i regulacioni planovi (plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije). Tehnika dokumentacija - skup tekstualne, grafike i numerike dokumentacije, koja se izrauje u cilju utvrivanja koncepcije, uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta. Projektno tehnika dokumentacija (PTD, projektno tehnika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta) elaborat, skup dokumenata izraenih projektovanjem, kao to su generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta. Investitor - lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola. Koordinacija planiranje i upravljanje veim brojem zadataka istovremeno; obino obuhvata postavljanje opteg cilja, planiranje osnovnih zadataka, kao i sprovoenje i kontrolu projekta.

Planska, tehnika i investiciona dokumentacija

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Struna kontrola planskog dokumenta provera usklaenosti planskog dokumenta sa planskom dokumentacijom vieg i nieg reda, zakonskom i podzakonskom regulativom, uslovima nadlenih institucija, kao i provera opravdanosti i ostvarivosti predloenih reenja planskog dokumenta. Strunu kontrolu obavlja Komisija za planove organa koji je nadlean za donoenje plana, pre izlaganja na javni uvid. Verifikacija rezultata planiranja potvrivanje putem javnog uvida i podnoenjem objektivnog dokaza da je postupljeno u skladu sa izvetajem o obavljenom javnom uvidu i da su ispunjeni ulazni zahtevi za izradu planskog dokumenta. Uslov da nadleni organ uputi planski dokument u proceduru donoenja. Republika agencija za prostorno planiranje osnovana je u cilju obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreenje politike planiranja i ureenja prostora RS. Agencija je samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Zatita ivotne sredine skup mera i aktivnosti koje se preuzimaju radi zatite prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot. Zatiena podruja podruja koja imaju izrazitu bioloku, geoloku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zatiti poglaavaju zatienim podrujima od opteg interesa. Zatita puta jeste zabrana ili ograniavanje intervencija na javnom putu, zatitnom pojasu i pojasu kontrolisane izgradnje, propisanih Zakonom o javnim potevima. Indikatori sloeni kvalitativni i kvantitativni pokazatelji koji se koriste za procenu i usmeravanje reenja (cilja), koji moraju biti relevantni, uverljivi, tani, dokazivi, nezavisni da ukau na: stanje odreene pojave i pravca akcije koji se preuzima ili treba preduzeti, radi reavanja odreenog zadatka (problema); u cilju odreivanja mere uspenosti, izvodljivosti i kvaliteta ostvarivanja aktivnosti. Infrastrukturni sistemi obuhvataju transportne (vodne, eleznike, , cevovodne i sl.) druge sisteme (snabdevanje vodom,

gasom, elektro energijom, daljinsko grejanje, i sl.) Infrastrukturni koridor pojas (prostor) u kojem su smeteni i usaglaeni saobraajni, energetski, vodni i elektronski komunikacioni linijski tehniki sistemi, objekti, terminali meunarodnog, republikog i regionalnog znaaja. Linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, i sli. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom. Odgovorni planer lice sa steenim visokim obrazovanjem odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenta prostornog planiranja i odgvarajuu licencu izdatu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Odrivi razvoj objedinjava kvalitet ivota, zatitu ivotne sredine, odrivo troenje resursa, ekonomski i socijalni razvoj; odrivi razvoj je i sposobnost oveanstva da obezbedi zadovoljavanje potreba sadanjeg trenutka ne kompromitujui sposobnost buduih generacija da zadovolje sopstvene potrebe. Obuhvat plana jeste prostporno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog prostprnog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom. Regionalni razvoj sve intervencije koje se odnose na unapreenje ukupnog materijalnog (socio-ekonomskog, prostornog i sl.) razvoja, i poboljanja kvaliteta ivota prostornih jedinica (regiona), koje obuhvataju vie optina kao celinu. Supsidijarnost odluke koje se donose na nivou koji je to blie graanima (prema preporukama EU) oznaava pristup odnosno strategiju raspodele nadlenosti izmeu vie nivoa dravne organizacije, kod koje se odreena funkcija prenosi na najnii nivo na kojem se moe efikasno obavljati.

6

JP Putevi Srbije

1.1.4 PLANIRANJE PUTEVA 1.1.4.1 Relacije izmeu projektiranja, prostornog planiranja i ekonomskog planiranja

1.1.4.2

Ciljevi odrivog razvoja u sektoru saobraaja

Pored tehnikog oblikovanja objekata projektovanje puteva predstavlja i znaajnu komponentu prostornog i drutveno ekonomskog i planiranja. Zbog toga od izuzetnog je znaaja, da se osnovni postupci sadrajno i vremenski usklauju. Faze planiranja i projektovanja treba uskladiti sa drugim irim aspektom aktivnosti, a pre svega sa planiranjem namene povrina i sa proveravanjem reenja kroz ekonomske i saobraajne studije (studije opravdanosti) (vidi Sliku 1.1 1). U metodolokom pogledu izrada planskih i projektnih dokumenata mora biti na visokom stepenu usaglaenosti i hierarhijske uslovljenosti u cilju ispunjenja osnovnih zahteva kao to su: najmanja mogua investiciona ulaganja, najvea protonost uz odgovarajui nivo usluge, najvei nivo bezbednosti za sve uesnike u saobraaju,najmanje prostorne i ekonomske posledice. U svim fazama planiranja treba potovati strateke, osnovne cljeve planiranja definisane u planskim dokumentima najvieg nivoa. U svakom hierarhijski niem planskom dokumetu treba proveriti da li se ti ciljevi uvaavaju. Opti ciljevi planiranja puteva definisani su u Prostornom planu Republike Srbije (u daljem tekstu: Prostorni plan) (Slubeni glasnik RS, broj 88/2010) i u Strategiji razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija). U svim dokumentima smisaono su implementirani osnovni ciljevi odrivog razvoja, kao i sva naela i strateki ciljevi za postizanje ravnomernog regionalnog razvoja. Osnovne, strateke ciljeve koji se odnose na planiranje puteva u Republici Srbiji treba dobro poznavati, i potivati u svim narednim fazama planiranja i projektovanja. Bitni ciljevi za podruje saobraajne infrastrukture navedeni su u narednim poglavljima

Nacionalna strategija odrivog razvoja definie odrivi razvoj kao ciljnoorientisan, dugoroan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte ivota na svim nivoima. Ciljevi odrivog razvoja, koji se odnose na saobraaj su: smanjenje udela saobraaja u zagaenju vazduha i emisiji buke ukljuivanje RS u transevropsku mreu, s veom bezbednou u saobraaju podizanje kvaliteta saobraajnih usluga i usluga saobraajne infrastrukture poveanje intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe i putnika tako to e se korienje renog i eleznikog saobraaja poveati izgradnju jedinstvenih sistema prevoza putnika koji e biti prilagoeni korisniku, na regionalnom nivou u Republici Srbiji jaanje spoljne dimenzije trita (tranzit, izvoz-uvoz) dalju operacionalizaciju i razradu pomenutih ciljeva kroz strategiju razvoja saobraaja RS. 1.1.4.3 Ciljevi regionalnog razvoja i saobraajne politike

Infrastruktura predstavlja jedan od najznaajnijih faktora za ostvarivanje odrivog privrednog i drutvenog razvoja Republike Srbije. Osim toga ona je primarni pokreta ravnomernog razvoja i iskorienja komparativnih prednosti lokalnih sredina. Zbog toga je razvoj infrastrukture zacrtan kao jedan od prioritetnih ciljeva u svim razvojnim strategijama. Saobraajna infrastruktura je bitan faktor efikasnosti celokupnog saobraajnog sistema, a i kljuni preduslov za ostvarivanje odrivog privrednog i drutvenog razvoja RS, kao i njenog integrisanja u EU. Za region i lokalne jedinice bitna je saobraajna pristupanost lokalnim i regionalnim administrativnim centrima. Osnovni ciljevi u saobraajnoj politici su: modernizacija, revitalizacija i izgradnja saobraajne infrastrukture, rekonstruiranje javnih saobraajnih preduzea, unapreenje ivotne sredine i formiranje adekvatnog zakonskog institucionalnog okvira, podizanje nivoa bezbednosti saobraaja.

Planska, tehnika i investiciona dokumentacija

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 1.2.4 1: Algoritam utvrivanja potrebnih aktivnosti u projektovanju vangradskih puteva2

1.1.4.4

Prostorni plan Republike Srbije razvoj saobraajne infrastrukture osnovni je prostornog Srbiji. Ima regulatornu

Prostorni plan Republike Srbije prostorni planski dokument planiranja i razvoja u Republici strateko-razvojnu i optu funkciju.

postojeih mrea, nivoa bezbednosti i usluga, izgradnju dodatnih traka/koloseka i obilaznica kontekstu poboljanja stanja ivotne sredine, izmetanje tranzitnih tokova iz urbanih gradskih zona, a naroito kada se transportuju opasni tereti, modernizaciju opreme, rekonstrukciju raskrsnica i otklanjanje/saniranje visokorizinih deonica puta. Posebna panja se mora posvetiti objektima transportne infrastrukture i njihovoj zatiti. Ove aktivnosti treba obavljati u punoj saradnji i koordinaciji dravnih organa, javnih preduzea, privrednih drutava, preduzetnika i agencija.

Privlaenje meunarodnih tokova roba i putnika predstavlja okvir za oblikovanje razvoja odrivog transportnog sistema i odreivanje prioriteta stratekom planiranju. Uzimajui u obzir navedeno, unapreenje transportne infrastrukture mora se prvenstveno koncentrisati na poboljanje2

Pravilnik o osnovnim uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnig puta (Sl. glasnik RS, br. 50/2011)

8

JP Putevi Srbije

Principi razvoja transporta, kojih se treba neophodno pridravati u svim fazama planiranja: ekonomska isplativost; drutvena opravdanost i ekoloka prihvatljivost; uravnoteen razvoj mree sa prostornog, tehnikog i tehnolokog aspekta; usmerenost ka korisnicima, obezbeenje dostupnosti i konkurentnosti; integracija sa okruenjem i drugim vidovima saobraaja; usmerenost ka zatiti ivotne sredine. Rukovodei se ovakvim principima, predlae se planiranje transportnih sistema u vidu povezivanja nedovoljno pristupanih delova teritorije Republike Srbije, to manje zauzimanja prostora i povrina za izgradnju i eksploataciju transportnih sistema, ekoloki opravdani i ekonominiji sistemi. Osnovni ciljevi i glavni indikatori (vezani na transport) za monitoring prostornog razvoja Republike Srbije: Prostorni indikatori moraju zadovoljiti kako zahteve analitikog rada za sprovoenje prostornih analiza, tako i razliite zahteve za ocenu razvojnih politika i procenu dostizanja stratekih ciljeva prostornog razvoja RS. Izbor glavnih indikatora usmeren je na oblast politika i grupisan je prema ciljevima i prioritetama ovog plana u pet komponenti (osnovnih ciljeva) teritorijalnog razvoja. Program implementacije Prostornog plana definira koji indikatori dolaze u primenu u prvim izvetajima monitoringa prostornog razvoja, a koje indikatore je potrebno dalje razvijati da u dogledno vreme mogu biti primenjeni. Cilj 1: Uravnoteeni regionalni razvoj i unapreena socijalna kohezija. Indikatori vezani na transport: proseno vreme putovanja do najblia tri regionalna centra, dostupnost do centralnih naselja javnim prevozom, ravnomerna dostupnost infrastrukturi i informacijama, potencijalna intermodalna dostupnost za stanovnitvo, udeo stanovnitva koji ivi unutar 30-minutne izohrone od eleznike stanice). Cilj 2: Regionalna konkurentnost i pristupanost. Indikatori vezani na transport: stopa investicija (investicije u saobraajnu mreu).

Cilj 3: Odrivo korienje prirodnih resursa i zatiena i unapreena ivotna sredina Indikatori vezani na transport: potronja zemljita za saobraajnu infrastrukturu, intenzitet saobraaja prema deonicama saobraajne mree, modalna raspodela putnikog saobraaja, obnovljiva energija u ukupnoj proizvodnji energije, potronja energije po izvorima i vrsti korisnika, broj i % stanovnika naselja koji su izloeni stalnom i uestalom prekomernom zgaenju vazduha. Cilj 4: Zatieno i odrivo korieno prirodno i kulturno naslee, i predeo Cilj 5: Prostorno funkcionalna integrisanost u okruenje Indikatori vezani na transport: broj projekata po optinama, lanstvo u meunarodnim organizacijama i mreama saradnje, promet putnika i robe u renim lukama, gustina putnih i prunih prelaza po deonicama graninog podruja, nedeljni broj letova do evropskih MEGA podruja, vreme putovanja autom do MEGA podruja. Obaveze i smernice za plansku razradu (Prostorni plan posebne namene) U planskoj razradi PPRS utvruje se obaveza izrade prostornih planova podruja posebne namene za prostorne celine iju posebnost odreuje jedna ili vie opredeljujuih namena, aktivnosti ili funkcija u prostoru koje su od republikog interesa. Meu ostalim i za podruje infrastrukturnog kompleksa, koridora ili mree koridora meunarodne, magistralne i regionalne infrastrukture (saobraajna, energetska, i vodoprivredna, i elektronska komukaciona mrea i oprema); po potrebi i druga podruja, odnosno objekti, za koje lokacijsku i graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno podruja za koja nadleni organ utvrdi da postoji potreba planiranja njegovog ureenja ovom vrstom plana. U izradi prostornih planova podruja posebne namene prioritet imaju pored ostalog i podruja u kojima se sprovode, ili su planirane aktivnosti od nacionalnog znaaja, u skladu sa strategijama razvoja pojedinih oblasti donetim od strane Republike Srbije (saobraaj i infrastruktura, turizam, energetika i dr.)

Planska, tehnika i investiciona dokumentacija

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

1.1.4.5

Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine

1.1.4.6

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji 2010

Strategija je ciljno orijentisana i zasnovana na viziji za 2015. godinu koja uzima u obzir drutveni razvoj, opredeljenje Republike Srbije ka lanstvu u Evropskoj uniji, odrivi razvoj transportnog sistema i stabilne institucije. Strategija identifikuje stanje sektora saobraaja, iznosi koncept razvoja infrastrukture i transporta, definie ciljeve i zadatke razvoja sistema saobraaja i Akcionog plana realizacije, imajui u vidu potrebu za odrivim razvojem saobraaja u RS. Ova strategija je orijentisana na cilj i bazirana na viziji za 2015. godinu uzimajui u obzir socijalni razvoj, odreivanje pristupa EU i, odrivi razvoj transportnog sistema i stabilnih institucija. U Strategiji definisane su glavne drumske ose, kao i dugorone i kratkoroni do srednjoroni razvoj mree javnih puteva. Detaljno se prioriteti razvoja definiu programom poslovanja JP Putevi Srbije. Specifini ciljevi definisani u Strategiji su: policentrini razvoj lokalne putne mree; uspostavljanje sistema za upravljanje kolovozom na celoj mrei javnih puteva; lanstvo u specijalizovanim meunarod-nim telima i organizacijama; uspostavljanje tela/organa za upravljanje bezbednou saobraaja; uvoenje inteligentnih transportnih sistema, elektronskog sistema naplate i interoperabilnosti u sistem naplate putarina. Osnovni ciljevi definisani u Strategiji su: bezbednost saobraaja na putevima; primena inteligentnih transportnih sistema; poboljanje konkurentnosti domaih prevoznika na transportnom tritu; ouvanje ivotne sredine; odrivo finansiranje; upravljanje trokovima; javni gradski i prigradski prevoz putnika. U Strategiji predviena je i priprema detaljnog Generalnog master plana u skladu sa trenutnim i projektovanim obimom saobraaja za svaki od vidova saobraaja10

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji (u daljnjem tekstu: GMPS RS) izraen je u oktobru 2009. godine, a u maju 2010. godine usvojen je od strane Ministarstva infrastrukture i energetike. Plan je osnova za izradu razvojnih projekata u saobraaju do 2027. godine. GMPS RS izraen je sa optim ciljem da da doprinos proirenim, unapreenim i bezbednijim saobraajnim mreama, koje e privui nove investicije u siromane regione, unaprediti kvalitet ivota u regione, promovisati trgovinu i doprineti poboljanju odnosa sa susednim zemaljama. Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraajna mrea Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistona Evropa) glavne mree i Trans Evropske saobraajne mree (TEN-T). GMPS RS izraen je u skladu sa politikom saobraaja kao alat za projektovanje i implemementaciju saobraajnih ema kako bi se ispunile potrebe svih vidova. GMPS RS predvia program investicija koji e se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027. godine. Izraen je koherentni paket za investiranje sa svim tehnikim, politikim i drugim rizicima. Najvea panja data je projektima, koje treba realizovati do 2017. godine, a manja projektima ijih realizacija je predviena od 2017. do 2027. godine. U toj fazi izraen je i Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina programa te Plan podrke za praenje plana realizacije rezultata GMPS RS-a4. Na osnovu rezultata svih analiza, izraen je redosled projekata na bazi indikatora performansi (neto sadanja vrednost odnosa izmeu koristi i troka NPV). U GMPS RS predloeni su projekti na mrei puteva do 2027. godine (po deonicama i za razliite periode). Zakljuci GMPS RS i nune aktivnosti: Pre realizacije svakog plana potrebno je obavezno uraditi konkretnu Studiju izvodljivosti (analize sa tehnikoekonomskog aspekta, analiza razliitih tehnikih alternativa,...)

4

Uzevi u obzir da nova kategorizacija u vreme pripreme GMPS RS-a jo nije bila usvojena, model saobraaja putne mree sastoji se od glavnih i regionalnih puteva prema tada vaeoj kategorizaciji puteva.

JP Putevi Srbije

Projektovanje i realizacija: predlae se osnivanje tima za realizaciju master plana i nadgledanje pojedinanog projekta. Prioriteti: razviti model saobraaja, nadograditi bazu podataka puta i GIS, raditi na poboljanju i razvoju brojanja saobraaja. 1.1.5 OSNOVE ZA PLANIRANJE PUTEVA Svaki proces planiranja ne postoji bez procesa projektovanja i obratno. Planiranje namene povrina i saobraaja je posebno podruje strune delatnosti zasnovano na nizu iterativnih provera posledica alternativa. Postoje dva osnovna nivoa planiranja: strateko planiranje (dugoroni plan prostornog razvoja i/ili saobraajne osnove) nivo projektovanja je generalni projekat i operativno planiranje (po pojedinanim sektorima i/ili podsektorima koji ine saobraajnu osnovu) nivo projektovanja je idejni projekat. Pri tome treba imati na umu, da strategijski ciljevi i mere ine jedinstveni sistem kao i da se projektovane operativne mere uvek vrednuju kao podsistem i kao celoviti sistem. 1.1.6 FUNKCIJA PUTA I PUTNA MREA5 Funkcije svakog puta su: opsluivanje sabiranje povezivanje daljinsko povezivanje i posebne funkcije (pratee korisnicima puta)

Stoga prostorni raspored sadraja formira glavne take prostorne koncentracije ciljeva i izvora kretanja putnika i robe, odnosno saobraajna teita. Putna mrea je jedno od sredstava kojim se poveanjem pristupanosti i uslova povezivanja moe dodatno usmeravati prostorni razvoj drave i delova teritorije. Glavni uzronici prostorne koncentracije izvora i ciljeva kretanja su urbani i drugi centri u mrei naselja (vidi tabelu 1.2.6.-1.), kao i turistika podruja i centri, proizvodne celine i specifini terminali drugih sistema saobraaja. Putnu mreu koriste kolektivni i individualni vidovi prevoza, zbog ega je potrebno celovito razmatranje svih vidova uz to vee usklaivanje konfliktnih interesa.

usluge

Javni putevi i nekategorisani putevi ine mreu puteva i predstavljaju dobro u uptoj upotrebi. Putna mrea je deo celovite infrastrukturne osnove drave i kljuni element objedinjavanja razliitih vidova saobraaja u celovitu infrastrukturnu osnovu ukupnog razvoja drave. Putna mrea je jedan od osnovnih sistema povezivanja i opsluivanja svih sadraja u prostoru, bilo direktno, bilo posredno povezivanjem sadraja s terminalima drugih saobraajnih sistema.5

Odeljak 1.2.6. Funkcije puta i putna mrea izraen je na osnovu Pravilnika o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta (Sl. glasnik RS, br.50/2011). U fazi pripreme je prirunik, koji donosi odreene promene.

Planska, tehnika i investiciona dokumentacija

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tip naselja Dravno (makroregionalno) urbano

Broj stanovnika > 100.000

Svakodnevne gravitacije/min 45-60

Funkcije centra -osnovne funkcije - administrativni - kulturni - obrazovni - privredni, - snabdevaki, - zdravstveni - drugi centri vie regiona i/ili drave s brojnim funkcijama meunarodnog znaaja - osnovne funkcije - administrativni - kulturni - obrazovni - privredni, - snabdevaki, - zdravstveni - drugi centri regiona ili vie optina - manja proizvodnja - zanatstvo - usluge - ogranien nivo ostalih funkcija (administrativnih, kulturnih, obrazovnih, zdravstvenih i dr.)

Regionalno

urbano

50.000 -100.000

30-45

Podruno

urbanizovano

10.00050.000

15-30

Lokalno

naselje

500-10.000

15

ograniene

Slika 1.2.6. - 1: Saobraajna teita - urbana naselja Nivo funkcije poteza (deonice) putne mree u skladu je s kategorijom saobraajnog teita koje opsluuje. Prema tome razlikuju se etiri reda saobraajne funkcije: saobraajna funkcija I reda saobraajna funkcija II reda saobraajna funkcija III reda saobraajna funkcija IV reda. Prema poloaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraaja javni putevi dele se na: javne puteve van naselja javne puteve u naselju. Javni put u naselju odreuje se prostornim i urbanistikim planom. Pravac odnosno promenu pravca dravnog puta, koji prolazi kroz naselje, odreuje skuptina optine, odnosno skuptina grada, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. 1.1.7 VRSTE PLANSKIUH DOKUMENATA Opte gledano razlikuju se dva hierarhijski ureena niza planova kojima se obezbeuje celovito i usklaeno upravljanje razvojem: prostorni planovi (pokrivaju ira podruja sa naseljima i drugim funkcijama u prostoru kao koncentracija odreenih namena i povrina i/ili koroenja zemljita) urbanistiki planovi (detaljnije definiu razvoj gradskih naselja ili pojedinanih koncentracija specifinih namena povrina i/ili korienja zemljita). Svaki plan koje obuhvata ue podruje (urbanistiki plan) mora biti usklaen sa planskom dokumentacijom vieg i nieg reda na predmetnom podruju. Planovi sadre saobraajnu infrastrukturu kao jedan od

12

JP Putevi Srbije

glavnih elemenata sa uzrono-posledinim uticajima na prostorni i urbanistiki razvoj. Pri tome je Prostorni plan drave polazni dokument kojim se, u skladu sa meunarodnim okruenjem, definie strategija prostornog razvoja drave u smislu prostornog razmetaja stanovnitva i aktivnosti, osnovne mree naselja, mrea (deonice i vorovi) i terminala saobraajnih i infrastrukturnih sistema, ouvanja prirodnih vrednosti i zatite ivotne sredine itd. Zakon o planiranju i izgradnji definie dokumente prostornog i urbanistikog planiranja, a u Pravilniku, koji je usvojen na osnovu lana 201. taka 5) tog zakona,

definisani su sadrina, nain i postupak izrade planskih dokumenata. Prethodna izrada planske dokumentacija potrebna je za sve novogradnje i dogradnje javnih puteva. Za radove na periodinom odravanju javnih puteva, koji su definisani u lanu 59 Zakona o javnim putevima izrada planske dokumentacije nije potrebna. To se odnosi na ojaanje kolovozne konstrukcije, rehabilitaciju i pojaano odravanje javnih puteva. Planski dokumenti su: prostorni planovi i urbanistiki planovi (vidi emu na Slici 1.2.7. 1).

Slika 1.2.7. 1: Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja

D

1.1.7.1

Vrste prostornih dokumenata

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije kao najvii osnovni je planski dokument prostornog planiranja i ukupnog prostornog i koncepcijskog razvoja u Republici Srbiji. Ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju. Donosi se za period od najmanje 10 a najvie 25 godina. Regionalni prostorni plan se donosi za teritoriju regiona, razrauje ciljeve prostornog razvoja i odreuje racionalno korienje prostora uz uvaavanje specifinih potreba svakog regiona ponaosob. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina kao iuslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Prostorni plan podruja posebne namene (PPPPN) se donosi za podruje koje zbog svojih izuzetnih vrednosti i potencijala zahteva poseban reim organizacije, korienja i zatite prostora. On se moe odnositi na infrastrukturne koridore, zatiena i turistika podruja, nalazita ruda i dr. Sastavni delovi prostornih dokumenata Sastavni delovi Prostornog plana podruja posebne namene, Prostornog plana jedinice lokalne samopuprave i Urbanistikih planova su: pravila ureenja, pravila graenja i grafiki deo. Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti u satelitski snimci, karte postojeih geografskih informacionioh sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi 1.1.7.2 Obavezni sadraj i izrada PPPPN

-

polazne osnove za izradu plana ocenu postojeeg stanja (SWOT) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja PPN koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene koncepciju i propoziciju u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanja sa drugim mreama pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara mere zatite ivotne sredine mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana PPPPN i prioritetnih planskih reenja mere za sprovoenje PPPPN

Tehnika osnova su reenja izraena na nivou generalnog projekta ili idejnog projekta. Sastavni deo PPPPN je strateka procena uticaja na ivotnu sredinu, koja je izraena na osnovu generalnih projekata za varijantna reenja. PPPN za autoput: Planska reenja koja se odnose na koridor autoputa, utvrena su sa veim stepenom pouzdanosti u odnosu na koridore drugih magistralnih infrastrukturnih sistema. Reenja se uglaavaju od nivoa generalnog do nivoa idejnog projekta. Za autoput uobiajno promatraju se razliite variante (u praksi najmanje tri variante) od kojih se izabere po svim kriterijumima optimalna varianta. Varijante treba vrednovati sa funkcionalnog, ekolokog, prostornog i ekonomskog i vidika, a uz to treba proveriti i njihovu drutvenu prihvatljivost (t.z. Cost Benefit Analiyse i multikriterijalno vrednovanje). Nain izrade PPPN: Preporuuje se sledei nain izrade PPPPN.

PPPPN sadri naroito6 :

6

Detaljniji sadraj definisan je u lanu 13 Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade planskih dokumenata

Koncept PPPPN:

Tekstualni deo koncepta PPPPN sadri: polazne osnove; principe i ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene; optu koncepciju i propozicije prostornog ravoja podruja posebne namene; predlog namene prostora i naina sprovoenja plana. Grafiki deo koncepta PPPPN sadri: tematsku kartu koncepcija razvoja posebne namene i tematsku kartu sprovoenje plana. Da bi se PPPPN mogao korektno izraditi nuno je, da imaju sve optine usvojene svoje prostorne planove. Sprovoenje prostornog plana: PPPPN se sprovodi i razrauje putem detaljne urbanistike razrade, odnosno urbanistikim planovima (na nain kojim je to predvieno smernicama za sprovoenje PPPPN). Usklaivanje urbanistikih planova i projekata, planova i programa razvoja sa odredbama usvojenog PPPPN: Urbanistiki planovi i projekti nakon usvajanja PPPPN u odreenom roku moraju da budu usklaeni na nain utvren u PPPPN. Planovi i programi razvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i drugi opti akti moraju se uskladti se sa odredbama uredbe o utvivanju PPPPN u roku, kao to je definisan u uredbi. Urbanistiki planovi, projekti, planovi i programi razvoja doneti do dana ustupanja na snagu uredbe o utvrivanju PPPPN, mogu se odmah primeniti u delovima koji nisu u suprotnosti sa uredbom o utvrivanju PPPPN. Eventuelne izmene i dopune PPPPN mogu se obaviti nakon kompletiranja i verifikacije tehnike dokumntacije za pojedine magistralne infrastrukturne sisteme u infrastrukturnimom koridoru. Ugovor o implementaciji PPPN: Ugovor o implementaciji plana zakljuuje Vlada, nadlena ministarstva, JP Putevi Srbije i Republika agencija za prostorno planiranje, sa skuptinom grada od./i skuptinom tangiranih optina, kao i drugim uesnicima u realizaciji planskih reenja.

1.1.7.3

Urabnistiki dokumenti

Generalni urbanistiki plan je strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja koji se donosi za naseljeno mesto koje je sredite jedinice lokalne samouprave, koja ima preko 30 000 stanovnika. Plan generalne regulacije donosi se za naseljeno mesto, koje je sedite lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. Plan detaljne regulacije (PDR) donosi se za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena prethodno donetim planskim dokumentom (kao to je na primer PPPPN). Plan detaljne regulacije za izgradnju objekatat komunalne i energetske infrastrukture moe se izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odreena. Koncept PDR: Tekstulani deo Koncepta PDR koji se izrauje za saobraajnice ili infrastrukturne koridore i objekte sadri: opis granica plana planski i pravni osnov za izradu plana obaveze, uslove, smernice iz planskih dokumenata vieg reda i drugih razvojnih dokumenata pregled prikupljenih podataka i uslova nadlenih institucija pregled evidentiranih i zatienih objekta, spomenika kulture i prirode i ambijentalnih celina ocenu raspoloivih podloga za izradu plana. Grafiki deo Koncepta PDR za saobraajnice ili infrastrukturne koridore i objekte sadri: orijentaciono planirane trase, koridore, regulaciju ulica i mrea javne komunalne infrastrukture druge prikaze od znaaja za izradu plana kao to su objekti ili zone od zatite, steene obaveze i sl. Nacrt PDR: PDR sadri tekstualni i grafiki deo. Tekstualni deo PDR, sadri izvod iz tekstualnog dela usvojenog Koncepta plana u

vidu zakljuaka i Planski deo, koji sadri Pravila ureenja i Pravila graenja; Pravila ureenja sadre: koncepciju ureenja i tipologiju kakarkteristinih graevinskih zona i karakteristinih celina odreenih planom; lokacije za koje se obavezno radi urbanistiki projekat; pravila parcelacije, preparcelacije od. ispravke granica parcela; popis pracela i opis lokacija za javne povrine, sadraja i objekte; mere energetske efikasnosti izgradnje; lokacije za koje je obavezno raspisivanje javnih arhitektonskih ili urbanistikih konkursa; ostale elemente znaajne za sprovoenje PDR. Pravila graenja (dozvoljeni indeks izgraenosti ili dozvoljeni indeks zauzetosti, dozvoljena visina objekata, drugi uslovi arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, kolorita isl.) izrauju se za delove od. zone u obuhvatu plana, a definiu se za pojedinane graevinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom graevinskom zemljitu obuhvaenom planom (to ne vai za graevinsko zemljite obuhvaeno planom za koje je odreena obaveza izrade urbanistikog projekta i za lokacije za koje je planom odreena obaveza raspisivanja javnih arhitektonskih ili urbanistikih konkursa). Grafiki deo PDR: karte postojeeg stanja i karte koje predstavljaju planska reenja. Analogne karte PDR treba da su uraene u razmeri 1 : 2 500, 1 : 1 000 ili 1 : 500, s tim to nije obavezno da svi grafiki prilozi budu u istoj razmeri. Postojee stanje: treba da prikazuje podelu obuhvata plana na zone ili celine prema morfolokim, planskim, istorijskoambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama; postoju funkcionalnu organizaciju u obuhvatu plana, sa pretenom namenom prostora za javne potrebe, stanovanje, poslovanje, industriju i ostale namene. Planska reenja: mogu se izkazati kroz jednu ili vie karata koje prikazuju granice plana; planirane namene povrina; podelu na zone ili celine saobraajnice sa detajlnim nivelacionim kotama ulica i javnih povrina, karakteristinim profilima, analitiko-geodetskim elementima za nove saobraajnice i planrane javne povrine; regulacione linije ulica i javnih povrina i uline graevinske linije objekata; mree i objekte infratsrukture i javnog zelenila; lokacije i zone za koje je obavezno raspisati javni urbanistiki ili arhitektonski konkurs.

Za

saobraajnice iili infrastrukturne koridore postojee stanje i planska reenja PDR iskazuju se kroz jednu ili vie karata koje prikazuju: granice plana (po postojeim katastarskim parcelama); saobraajnice sa detaljnim nivelacionim kotama ulica i javnih povrina (nivelacioni plan), karakterisinim profilima i sa analaitiko - geodetskim elementima za nove saobraajnice i planirane javne povrine: mree i objekte infrastrukture i javnog zelenila sa nivelacionim i regulacionim reenjima, kao granice parcela javnih ili komunalnih povrina sa koordinatama regulacija i nivelacija za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova. Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumena sprovoenje planskih

1.1.7.4

Dokumenti za dokumenata su:

urbanistiki projekat i projekat preparcelacije i parcelacije i projekat ispravke granice susednih parcela Dokument za sprovoenje plana Za prostorni plan Republike Srbije i za Regionalne prostorne planove izrauje se dokument za sprovoenje - Program implementacije prostornog plana. Programom implementacije prostornog plana se za period od 5 godina utvruju mere i aktivnosti za njegovo sprovoenje. 1.1.7.6 Nosilac izrade planskih dokumenata

1.1.7.5

Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji (nosilac izrade planskih dokumenata iz nadlenosti Republike Srbije je Agencija Republike Srbije za prostorno planiranje), autonomnoj pokrajini, lokalnoj zajednici, gradu i gradu Beogradu. Za urbanistike planove nosilac nadlean je organ za poslove urbanizma i izgradnje na odreenoj teritoriji, a moe biti i drugo pravno ili fiziko lice (investitor).

1.1.7.7

Dokumentaciona osnova planskih dokumenata

1.1.7.9

Procedura pripreme, izrade i donoenja plana

Dokumentacionu osnovu treba da formira Planer (obraiva) koji izrauje planski dokument u saradnji sa nosiocem izrade planskog dokumenta. Dokumentacija je hronoloki sistematizovan skup materiala i dokumenta koji su korieni za izradu planskog dokumenta i koji se odnose na proceduru strune kontrole, javnog uvida i donoenja planskog dokumenta. Dokumentaciona osnova treba da se izradi najmanje u dva primerka (jedan primerak uva se u Republikoj agenciji za prostorno planiranje, od. u organu jedinice lokalne samouprave nadlenim za poslove prostornog i urbanistikog planiranja). Smisaono je, da se dokument izradi u vie primeraka, kako bi se jedan primerak uvao u arhivi JP Putevi Srbije. Hronologija procedure naime predstavlja vrlo bitan deo sadraja zahteva za dobijanje finansijskih sredstava od kohezijskog fonda i sl. (u toj hronologiji naroito treba detaljno opisati, kada i na koji nain je bila ukljuena i obavetena javnost; kako je bila sprovoena odnosno u plan implementirana strateka procena uticaja na ivotnu sredinu)7. 1.1.7.8 plana Koncept i Nacrt plana podleu strunoj kontroli. Strunu kontrolu Prostornog plana (i programa implementacije) Republike Srbije, Prostornog plana podruja posebne namene (i programa implementacije), regionalnog prostornog plana (i programa implementacije) vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja. Strunu kontrolu planskih dokumenata lokalne samouprave vri komisija za planove. O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj. Institucija koja izrauje planski dokument duna je da postupi u skladu sa izvetajem o izvrenoj strunoj kontroli u roku 30 dana, a izuzetno u sluaju veeg broja primedbi ili primedbi koje zahtevaju znaajne aktivnosti na izmeni planskog dokumenta, u roku od 60 dana. Struna kontrola, ispravke

Upravljanje procesom izrade odgovarajuih planskih dokumenata i projekata za odreenu putnu deonicu (u sadrajnom i vremenskom pogledu) predstavlja jedan od najvanijih zadataka investitora JP Putevi Srbije, odnosno nadlenog Ministarstva. Sa namerom definisanja vremenske komponente svih potrebnih aktivnosti za pojedinane faze pripreme planskog dokumenta JP Putevi Srbije, potrebno je uzeti u obzir sve zakonski definisane rokove u proceduri pripreme in usvajanja planskih dokumenata8, kao i vreme izrade po fazama, kao to je predvieno sa Odlukom o izradi planskog dokumenta. Rokove izrade potrebno je implementirati u detaljni terminski plan za praenje aktivnosti pripreme konkretnog plana. Nain i postupak izrade planskih dokumentata definisan je u poglavlju III Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade planskih dokumenata (Slubeni glasnik RS br.31/2010, 69/2010, 16/2011). Osnovna ema procedure prikazana je na Slici 1.2.7. 2. Sadraj i opis pojedinnih aktivnosti za koordinaciju izrade planske dokumentacije za potrebe novogradnje i dogradnje dravnih puteva definisan je u proceduri Sektora za stategiju, projektovanje i razvoj Odeljenja za projektnu i plansku dokumenatciju JP Putevi Srbije, Beograd (PR 750.10) Tok procedure. 1.1.8 IZDAVANJE USLOVA I SAGLASNOSTI ZA IZRADU PLANSKE DOKUMENTACIJE 1.1.8.1 Izdavanje uslova JP "Putevi Srbije"za izradu planske dokumentacija

Uslovi se izdaju u fazi izrade Koncepta prostornih i urbanistikih planova i urbanistiko-tehnikih dokumenata sledeih planskih dokumenata: Prostorni plan Republike Srbije Regionalni prostorni plan8

Ustupanje podloga i uslova : Javni uvid: Dostavljanje podnetih primedbi obraivau planskog dokumenta: Dopuna plana prema izvetaju:7

30 dana 30 dana 5 dana 30(60) dana

Iskustva izvoaa od. Republike Slovenije (autoputevi)

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave Prostorni plan podruja posebne namene, Generalni urbanistiki plan, Plan generalne regulacije, Plan detaljne regulacije Urbnistik-thnikih dkumnta urbnistiki prkt; prkt prprclci i prclci; prkt isprvk grnic susdnih prcl. U sluaju, da organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade. Za izdavanje uslova upravljaa dravnih puteva JP Putevi Srbije, Beograd, investitor u svom zahtevu mora dostaviti sledee podatke: podatke o vrsti i nazivu planskog dokumenta ili investicije (radova), tane podatke o nazivu investitora i adresi istog, kontakt telefon, telefaks i eventualnu adresu e-pote, podatke o kontakt osobi u vezi sa predmetnim zahtevom, dokaz o uplati takse ili naknade za izdavanje uslova.

6. Podatke o putnim stacionaama u skladu sa Referentnim sistemom putne mree Republike Srbije (stacionae raskrsnica, prikljuaka, planiranih instalacija). 7. Saobraajnu studiju odnosno analizu saobraaja prilikom izrade: Prostornog plana Republike Srbije, Regionalnog prostornog plana i Prostornog plana jedinice lokalne samouprave i Gnerealnog urbanistikog plana i Plana generalne regulacije. Za Plan detajlne regulacije i Urbanistiki projekat potrebna je anliza saobraaja na predmetnoj deonici, brojanje saobraaja, interna saobraajna kretanja unutar granice obuhvata plana, kontrola pristupa i sl. Konano saobraajno i plansko reenje je obavezno da obuhvati sve elemente zatite puteva (vidi Uputstva za odravanje puteva poglavlje Zatita puteva). 1.1.8.2 Izdavanje saglasnosti JP "Putevi Srbije"za izradu planske dokumentacija

-

Uz zahtev mora investitor priloiti: 1. Izvod iz vaee planske dokumentacije za podruje tretirano planskim dokumentom (usaglaenost sa planskom dokumentacijom vieg i nieg reda) 2. Situacioni plan (postojee stanje i planirano saobraajno reenje) izraen na katastarsko-topografskoj podlozi u adekvatnoj razmeri sa svim elementima koji su propisani Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011) i Pravilnikom o sadrini, nainu i postupku izrade, planskih dokumenata (Slubeni glasnik RS br.31/2010, 69/2010, 16/2011)- na osnovu lana 201. taka 5) Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS br.72/09, 81/09-ispravka) 3. Tekstualno obrazloenje saobraajnog reenja. 4. Preglednu situaciju (ira dispozicija lokacije). 5. Kopiju plana i Izvod iz posedovnog lista za parcelu puta (Urbanistiki planovi).

Saglasnosi se sa strane JP Putevi Srbije Beograd izdaju za izradu sledeih planskih dokumenata: za Prostorni plan Republike Srbije za Regionalni prostorni plan za Prostorni plan jedinice lokalne samouprave za Prostorni plan podruja posebne namene, Generalni urbanistiki plan, za Plan generalne regulacije, za Plan detaljne regulacije za Urbnistik-thnika dkumnta: urbnistiki prkt; prkt prprclci i prclci; prkt isprvk grnic susdnih prcl. Za izdavanje saglasnosti upravljaa nad dravnim putevima JP Putevi Srbije, Beograd, investitor u svom zahtevu mora dostaviti sledee podatke: 1. Koncept plana kao prvi korak provere ispunjenosti uslova izdatih od strane JP Putevi Srbije, a obavezno se kroz dokument uslova trai Nacrt plana. 2. Nacrt plana dostavlja obraiva (primedba: trebalo bi pre i posle javnog uvida) kako bi se preciziralo konano saobraajno reenje i dala saglasnost na isto. Preporuka: ako se zbog primedbi i predloga datih za vreme javnog uvida i na osnovu primljenih

stavova bitno menjaju reenja u Nacrtu plana, potrebno je dodatno miljenje JP Putevi Srbije, Beograd, kako bi se mogla dati saglasnost na zadnju verziju plana. 1.1.9 PRIBAVLJANJE USLOVA I PODATAKA U FAZI IZRADE/ IZMENE PLANSKIH DOKUMENATA

za

Pre izrade Koncepta planskog dokumentainvestitor odnosno obraiva - planer mora pribaviti podatke i uslove od organa, organizacija i javnih preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade (ili izmene) plana. Za izradu planskog dokumenta obavezno se pribavljaju uslovi od: nadlenog zavoda za zatitu prirode, nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture, ministarstva odbrane i i svi drugi uslovi, koji su propisani posebnim zakonom. Za izradu prostornih planova pribavljaju se: podaci i dokumentacija, koja se odnosi na postojee stanje (baza podataka); razvojni planovi, programi, projekti, tehnika i druga dokumentacija od znaaja za izradu planskog dokumenta; uslovi koroenja i razvoj svih onih oblasti, iji je prostorni razvoj predmet prostornog plana. Za izradu urbanistikih planova pribavljau se: podaci i dokumentacija, koja se odnosi na postojee stanje; programi, projekti, tehnika i druga dokumentacija od znaaja za izradu planskog dokumenta; uslovi korienja i razvojni planovi od nadlenih preduzea (takoe od JP Putevi Srbije), zavoda i drugih organizacija: u mrei komunalne, saobraajne i druge tehnike infrastrukture, kapacitetima i planiranim proirenjima; za zatitu ivotne sredine, o potrebnim starekim, prethodnim, od. prateim studijama ili procenama; za zatitu vodotokova, kao i zona zatite izvorita termomineralnih, mineralnih i vode za pie;

zatitu spomenika kulture o evidentiranim ili zatienim objektima, spomenicima kulture i ambijentalnim celinama; za zatitu prirode o evidentiranim ili zatienim prironim dobrima; opti sanitarni uslovi i sanitarna i higijenska pravila ili standardi za projektovanje; nadlenih hidro.meteorolokih i seizmolokih zavoda uslove izgradnje i korienja prostora na teritoriji plana; javnih slubi (obrazovanje, zdravstvo, kultura, sport, i dr.); za zatitu od poara; drugih nadlenih organizacija, organa i preduzea nadlenih za aktivnosti i podatke koji mogu biti od znaaja za izradu plana.

Preporuka: Nakon analize primljenih uslova i ostale dokumentacije relevantne za izradu planske dokumentacije, obraiva moe zakljuiti, da dolazi do kolizije razliitih interesa u prostoru. Zbog toga preporuuje se, da se u redovnu proceduru (nakon izrade analize uslova) ukljui organizacija posebnog sastanka sa namenom usklaivanja (sastanak sazove Nosilac izrade planskih dokumenata sa svima, koji su poneli uslove)9. 1.1.10 LOKACIJSKA DOZVOLA Lokacijska dozvola (LD) - reenje potrebno je za izgradnju novih i dogradnju postojeih objekata, za objekte za koje se po zakonu o planiranju i izgradnji izdaje graevinska dozvola. 1.1.10.1 Priprema zahteva za izdavanje lokacijske dozvole Na osnovu usvojenog planskog dokumenta investitor (na primer: JP Putevi Srbije Beograd) podnosi zahtev organu nadleanom za poslove urbanizma za izdavanje Lokacijske dozvole ). Lokacijaska dozvola se izdaje na osnovu vaeeg planskog dokumenta na predmetnom podruju, bez obzira na to da li je investitor JP Putevi Srbije ili neko drugo pravno ili fiziko lice. Po zahtevu investitora u moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

9

Iz prakse Republike Slovenije (zakonodavstvo za podruje prostornog planiranja)

LD izdaje se reenjem u roku 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva. Uz zahtev za izdavanje LD podnosi se: kopija parcele izvod iz katastra podzemnih instalacija i dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135 Zakona o planiranju i izgradnji. Umesto tog dokaza za infrastrukturne objekte moe se podneti akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za ekspropriaciju u skladu sa posebnim zakonom. Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, to utvruje organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, a moe se izdati i za vie katastarskih parcela koje ine graevinski kompleks, u skladu sa planskim dokumentom. Do donoenja Urbanistikog plana u skladu sa lanom 54 Zakona o planiranju i izgradnji, LD za dogradnju postojee komunalne

infrastrukture izdaje se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice 1.1.10.2 Sadraj lokacijske dozvole

Lokacijska dozvola mora da sadri sve urbanistike i tehnike uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno glavnog projekta, a naroito: podatke o investitoru; broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove; naziv Panskog dokumenta, odnosno Urbanistikog projekta na osnovu kojeg se izdaje LD i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela; uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infarstrukturu; podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

Slika 1.2.7.-2: ema procedure pripreme, izrade i donoenja plana i dobijanja lokacijske dozvole za novogradnje i dogradnje javnih puteva

INICIJATIVA ZA IZRADU PLANA(Ministarstvo)

DONOENJE ODLUKE O IZRADI PLANA(organ nadlean za donoenje odluke na osnovu miljenja Komisije) OBJAVLJIVANJE ODLUKE U SLUBENOM GLASILU RS

PRIPREMNE AKTIVNOSTI(zahtev nosioca plana za dostavu svih traenih podataka i posebnih uslova)

PRIBAVLJANJE PODATAKA I USLOVA IZRADA KONCEPTA PLANAstruna kontrola i miljenje na koncept plana (Komisija) (izmene i dopune Koncepta plana - Planer)

IZRADA NACRTA PLANAstruna kontrola i miljenje na nacrt plana (Komisija) (izmene i dopune Nacrta plana - Planer) IZRADA NACRTA PLANA struna kontrola i miljenje na nacrt plana (Komisija) (izmene i dopune Nacrta plana - Planer)

JAVNI UVID I JAVNA PREZENTACIJA(Agencija, Planer, JPPS)

Priprema stavova o podnetim primedbama JAVNI UVID (izvetaj Komisije) I JAVNA PREZENTACIJA(Agencija, Planer, JPPS)

Priprema stavova o podnetim primedbama(izvetaj Komisije)

Dopuna plana prema izvetaju(Planer)

UTVRIVANJE PREDLOGA PLANA DONOENJE PLANAI OBJAVLJIVANJE U SLUBENOM GLASILU RS I NA INTERNETU

Slika 1.2.6.1.6. -1: ema procedure pripreme, izrade i donoenja plana

LOKACIJSKA DOZVOLA - REENJE

1.3 TEHNIKA DOKUMENTACIJAIzgradnja puteva zapoinje mnogo pre njihove fizike realizacije kroz sistemski niz ureenih postupaka planiranja i projektovanja. Na slici 1.3. definisane su osnovne aktivnosti izgradnje, odravanja i praenja stanja u oblasti putnog inenjerstva to predstavlja ulazne podatke za planiranje i izradu tehnike dokumentacije. Tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju zbog: utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta. Osnovni cilj projektovanja je, da se u svakoj fazi utvrdi optimalno reenje problema, koji pripada pojedinoj fazi. Ceo proces projektovanja predstavlja optimizaciju etiri osnovne funkcije: najmanjih (optimalnih) ulaganja u itavom ivotnom veku puta, odnosno samog graevinsko-inenjerskog objekta, maksimalne bezbednosti saobraaja, maksimalne propusne moi, odnosno pozitivnih efekata za korisnike puta, i minimalnih ekolokih posledica. Svrha i sadraj tehnike dokumentacije zavisi od vrste (kategorije) puteva i drugih graevinsko-inenjerskih objekata kao i vrste zahvata. Zakon o javnim putevima, Tehnika uputstva za funkcionalnu klasifikaciju puteva, Tehnika uputstva za projektovanje vangradskih puteva, i Tehnika uputstva za projektovanje povrinskih i denivelisanih raskrsnica na vangradskim putevima, predstavljaju osnovnu zakonsku i tehniku regulativu za planiranje i projektovanje. Prilikom projektovanja u obzir potrebno je uzeti i:

6. Ostale propise koji se primenjuju za odreenu vrstu lokacije; 7. Mere za zatitu zdravlja, ljudi i imovine, za zdrav i bezbedan rad, zatitu od poara, zatitu ivotne sredine i odredbe koje se odnose na minimalnu upotrebu energije; 8. Odredbe kojima se osobama sa fizikim nedostatkom omoguava pristup, ulazak i upotreba bez izgraenih i komunikacionih prepreka; 9. Odgovarajua tehnika reenja u skladu sa dostignuima nauke, tehnologije i ekonomije, kao i savremenom graevinskom tehnikom; 10. Realne trokove materijala, usluga i graevinskih proizvoda predvienih za izgradnju; 11. Realne trokove pripremnih radova na gradilitu, optih graevinskih radova, instalacija i zavrnih graevinskih radova; 12. Pravila merenja koja su potrebna za pripremu predmera i procene trokova; 13. Odredbe koje su znaajne za odbranu, kao i mere zatite i spaavanja u sluaju prirodnih i drugih katastrofa; 14. Rezultate prethodnih provera pouzdanosti postojeih delova graevinsko-inenjer-skih i drugih objekata, nosivost i stabilnost temeljnog tla, te promenljivost ve ugraenih graevinskih proizvoda, u sluaju rekonstrukcije. U pogledu vrste zahvata razlikujemo:

Radove koji zahvataju podruja izvan

oblasti puta, te su za njih obavezni dokumentacija o prostornom planu, tehnika dokumentacija i graevinska dozvola; Radove koji se izvode u zemljinom pojasu, za koje je dovoljna prijava radova. Sledei radovi se smatraju manje zahtevnim:

Obnova

1. Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji ipropise izdate na osnovu tog zakona; 2. Podatke iz lokacijske dozvole ili informacije o lokaciji; 3. Uslove iz prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, ukoliko je ista obavezna ili projektnog zadatka propisanog od strane investitora; 4. Tehnike uslove zahtevane od strane nadlenih organa odnosno upravljaa; 5. Graevinske propise koji se primenjuju za pojedine vrste graevinsko-inenjerskih i drugih objekata;

povrine kolovoza u svrhu ojaanja i sanacije kolovozne konstrukcije, Popravke ili manje rekonstrukcije /rehabilitacije puteva i objekta na njima u zemljinom pojasu. U ovakvim sluajevima nije potrebna graevinska dozvola, s obzirom da se radi o zahvatima za koje nisu potrebne nove parcele zemljita; radovi ne izlaze izvan zemljinog pojasa puta (eksproprijacije), ne menjaju znatno gabarite, tj. visinu u odnosu na okolinu.

TEKUE KONTROLE

PRAENJE STANJA POSTOJEEG PUTA

PRAENJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Slika 1.3. Osnovne aktivnosti u oblasti putnog inenjerstva

1.1.11

PROCES IZRADE TEHNIKE DOKUMENTACIJE

Struktura procesa projektovanja puteva i drugih graevinsko-inenjerskih objekata je hijerarhijski ureena i poinje izradom generalnog projekta, nastavlja sa idejnim i glavnim, po potrebi i izvoakim projektom, te zavrava projektom izvedenog objekta. Proces projektovanja puteva i drugih graevinsko-inenjerskog objekta se mora voditi po strogo definisanim procedurama zavisno od vrste i nivoa investicije novogradnja, rekonstrukcija ili rehabilitacija (graevinsko odravanje). Za sve vrste zahvata potrebno je izraditi studiju koncepcije projekta (prethodni radovi -istraivanja, analiziranja, prikupljanja podataka, opis postojeeg stanja, i sl.) sa upotrebom informacija o prirodnim i drugim ogranienjima, postojeoj prostornoj i fizikoj strukturi puta ili drugog graevinskoinenjerskog objekta, o saobraaju (postojeem i prognoziranom) i drugim relevantnim podacima, kako bi se mogla doneti ispravna odluka o nivou intervencije. U okviru Studije koncepcije projekta za

novoprojektovane deonice ili deonice koje se rekonstruiu na postojeoj mrei formiraju se programski uslovi i projektni zadatak zavisno od faze izrade projektne dokumentacije. Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjersko-geoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta (lan 112 ZoPI - sl.gl.RS 72/09). Kod novogradnje, proces poinje definisanjem programskih uslova i projektnog zadatka za izradu generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti. Dalje, proces obuhvata jo idejni projekat sa studijom opravdanosti, glavni i izvoaki projekat, i na kraju projekat izvedenog objekta. Svakoj fazi projektovanja prethodi odgovarajui projektni zadatak sa precizno

utvrenim aktivnostima i pogledu njegove realizacije.

zahtevima

u

Za rekonstrukcije putnih deonica i/ili pojedinog graevinsko-inenjerskog objekta proces poinje izradom idejnog projekta sa studijom opravdanosti, pri emu se mora imati u vidu, da se rekonstrukcija obavlja u okviru postojeeg putnog koridora. Idejni projekat izrauje se na osnovu programskih uslova, prethodnih radova i istraivanja i projektnog zadatka proisteklog na osnovu studije koncepcije projekta i utvrenih prioriteta rekonstrukcije na putnoj mrei i po pravilu se prouava vie varijanti. Za izabranu varijantu se onda izradi glavni i/ili izvoaki projekat i na kraju projekat izvedenog objekta. Rekonstrukcije u zavisnosti od stanja puta i definisanih ciljeva, mogu da se podele u tri nivoa: 1. rekonstrukcije na pojedinom delu deonice puta koja se odnosi na rekonstrukciju kolovozne konstrukcije i saobraajnotehnike opreme; ovde nema eksproprijacije, svi zahvati se odvijaju u okviru postojeeg putnog pojasa 2. rekonstrukcije, gde se poduzimaju umereni zahvati na odsecima i/ili elementima putne deonice; lokalno proirenje puta i putnog pojasa i posledino pomeranja granica eksproprijacionog pojasa 3. rekonstrukcije kao najvei zahvati na celoj putnoj deonici ili jednom odreenom delu,

koji mogu u znatnoj meri odstupiti od prostornih i funkcionalnih karakteristika postojeeg puta i imaju skoro znaaj novogradnje; dolazi do proirivanja granica putnog zemljita odnosno eksproprijacionog pojasa. Pri projektovanju rekonstrukcija je vana i studija pre/posle kojom se utvruju efekti preduzetih mera (bezbednost, nivo usluge, zatita ivotne sredine) i opravdavaju utroena finansijska sredstva. Izrada glavnog i/ili izvoakog projekta odvija se po slinoj proceduri kao i za novogradnju, uz prethodno definisane projektne zadatke. Projektovanje rehabilitacije (graevinsko odravanje puta ili drugog graevinskoinenjerskog objekta ) obuhvata aktivnosti na izradi glavnog i/ili izvoakog projekta i studije pre/posle. Glavni projekat se izrauje u dve faze. U prvoj se analizira postojee stanje i utvruje nivo rehabilitacije, a u drugoj se za definisan nivo rehabilitacije izradi glavni projekat i izvoaki projekat sa ostalim prateim projektima. Kao i za rekonstrukciju, osnova za izradu glavnog projekta su programski uslovi i projektni zadatak proistekli na osnovu studije koncepcije projekta za putnu mreu ili njene funkcionalne celine. Na slici 1.3.2 prikazan je redosled izrade tehnike dokumentacije za pojedine vrste zahvata na putevima.

Slika 1.3.2 Koraci u projektovanju puteva u zavisnosti od vrste zahvata

1.1.12 VRSTE TEHNIKE DOKUMENTACIJE U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, tehniku dokumentaciju delimo na:

generalni projekat,

prethodna studija opravdanosti, idejni projekat, studija opravdanosti, glavni projekat, izvoaki projekat, projekat izvedenog objekta i idejni projekat za izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola. Pored navedenih primereno je izraditi i projekat za tender koji predstavlja glavni/izvoaki projekat, koji pripremljen za potrebe javne nabavke. Generalni projekat je inenjerska provera planerskih razmatranja. Svrha Generalnog projekta je da odredi optimalni koridor na definisanom podruju, odnosno da prouiti vie varijanti kako tehnikih

tako i prostornih reenja puta ili drugog graevinsko-inenjerskog objekta, kao i da uporediti varijante sa stanovita uklapanja u prostor i uticaja na ivotnu okolinu. Treba da uvaava inenjersko-geoloke i geotehnike karakteristike terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta, kao i funkcionalnosti i racionalnosti reenja. Razmatranja, istraivanja i vrednovanja varijanti treba da daju dovoljno detaljne, nepristrasne i pouzdane rezultate, kako bi na kraju bilo mogue da se odlui o optimalnoj varijanti. Generalni projekat ima za svrhu i dobijanje projektnih uslova od nadlenih davalaca saglasnosti. Prethodnom studijom opravdanosti je potrebno utvrditi prostornu, ekoloku, drutvenu, finansijsku, trinu i ekonomsku opravdanost investicije za pojedinane varijante reenja, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Za potrebe prethodne studije opravdanosti potrebno je izraditi generalni projekat sa svim potrebnim strunim elaboratima i istraivanjima.

Idejni projekat istrauje i jednoznano definie optimalnu trasu koja je usvojena u generalnom projektu. To znai da je potrebno dalje projektno razraditi izabranu trasu, kako bi se mogli dobiti detaljniji podaci za izradu studije opravdanosti i time omoguilo odluivanje o daljim ulaganjima. Nivo obrade je situaciono reenje sa prikazom regulacionih i graevinskih linija i zavisi od vrste objekata, konstruktivnih i projektnih karakteristikama objekta, karakteristika terena i prorauna stabilnosti, kao i od prorauna trokova izgradnje, transporta, odravanja i drugih trokova. Studijom opravdanosti potrebno je odrediti prostornu, ekoloku, drutvenu, finansijsku, trinu i ekonomsku opravdanost investicije za prethodno izabrano reenje. Na osnovu studije opravdanosti se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Za izradu ovog dokumenta potrebno je izraditi idejni projekat. Glavnim projektom, u skladu sa Zakonom, utvruju se graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehnikotehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta. Svrha glavnog projekta je da omogui izgradnju objekta, dobijanje graevinske dozvole i dobijanje saglasnosti, odnosno dozvola od nadlenih institucija za prikljuenje na komunalnu i drugu infrastrukturu. Trasa puta ili drugog graevinsko-inenjerskog objekta je fiksirana u apsolutnom koordinatnom sistemu XYZ, pa se optimizacija svodi na izbor pojedinanih elemenata i eventualna mikropomeranja u prostoru; posebna panja se posveuje izboru optimalnih metoda i postupaka graenja puta. Cilj Izvoakog projekta je da omogui gradnju i predstavlja nadgradnju glavnog projekta sa detaljima potrebnim za gradnju. Osnovni zadatak ove faze je konstruktivna razrada izvoakih detalja, izbor najracionalnijih metoda graenja i izrada plana organizacije graenja sa usklaivanjem svih aktivnosti. Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole i korienja, upravljanja i odravanja objekta. To je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta. Deo projekta izvedenog objekta je i sadraj potreban za

auriranje podataka.

informacionog

sistema

banke

Napomena: za potrebe upravljanja i odravanja puteva i objekta na njima, projekat izvedenog objekta potrebno je izraditi i u sluaju kada se ne trai upotrebna dozvola. Idejni projekat za objekte za iju gradnju se ne trai graevinska dozvola, ipak moe, da se izradi ali samo sa sadrajem koji omoguava investitoru, da se pravovremeno odlui da li da nastavi sa izgradnjom ili da ve na tom nivou odustane od nje. Sastavni deo tehnike dokumentacije mogu biti i studije, zasnivanja, strune ocene, prethodni i istrani radovi, elaborati, geodetski nacrti i slini dokumenti (u daljem tekstu: elaborati), kada su potrebni zbog specifinosti vrste objekta ili lokacije na kojoj e objekat biti izgraen, ili ih zahtevaju posebni propisi. 1.1.13 PROJEKTNI ZADATAK

Projektni zadatak je sistematino ureen skup tekstualnog i grafikog materijala i drugih potrebnih tekstova u obliku smernica, kako da projektant izradi projekat. Projektni zadatak predstavlja osnovni dokument ugovornih obaveza izmeu investitora i projektanta i, za dravne puteve I i II reda, podlee odgovarajuoj strunoj kontroli. Projektni zadatak treba da odgovori na sledea pitanja: - ciljevi projekta i motivi njegove izrade - predmet projekta (deonica u okviru mree, funkcija deonice, sistem eksploatacije, etapnost, veza sa drugim podsistemima i sl.) - osnove za projektovanje (spisak planskih dokumenata, studija putne mree, podaci o saobraaju, druge studije i sl.) - nain izrade, dijagram procesa, sastav i oprema projektne dokumentacije, pratei elaborati i studije, posebni zahtevi i sl. - rokovi i eventualno meurokovi za odluivanje, i sadraj prethodne studije opravdanosti. Minimalan sadraj projektnog zadatka za pripremu tehnike dokumentacije za puteve i druge graevinsko-inenjerske objekte (sadraj se, naravno, prilagoava sloenosti i vrsti objekta, kao i vrsti predviene intervencije) je: - Naziv objekta - Opis postojeeg stanja

-

-

-

-

-

Podaci o uslovima iz odgovarajue prostorno-planske i urbanistike dokumentacije Predlog reenja (osnovne smernice projektantu od strane investitora u pogledu vrste intervencije koju projektom treba obuhvatiti) Primena zakona, propisa, tehnikih specifikacija i ostalog Tehniki uslovi za projektovanje Predloene mere, potrebna ispitivanja Osnove za projektovanje (geodetski podaci, situacija, elaborati, prethodna miljenja i saglasnosti) Smernice za projektovanje Projektovani vek trajanja, projektovani saobraaj i projektovana brzina Karakteristini popreni profili Sadraj projekta (opti deo, tekstualni deo, grafiki nacrti, elaborati, statike analize, ureenje saobraaja, komunalni prikljuci, iskolavanje, katastarski elaborat, ...); Posebni zahtevi postavljeni od strane investitora (npr. projekte je potrebno predati i u digitalnom obliku i slino) Specifikacija ponude Rok izrade projekta.

graevinske dozvole ima ovlaenja da odbije ili da vrati dokumentaciju koja nije potrebna za donoenje odluke o odreenom pitanju ili koja ne ispunjava zahtevani sadraj projekta za izdavanje graevinske dozvole. Tehnika dokumentacija sadri: 1) optu dokumentaciju; 2) projektni zadatak; 3) podloge za izradu tehnike dokumentacije; 4) tekstualnu dokumentaciju; 5) numeriku dokumentaciju; 6) grafiku dokumentaciju. Tehnika dokumentacija, pored Zakonom propisane sadrine, zavisno od projektnog zadatka sadri i pratee elaborate, analize i studije i pratee projekte zavisno od veliine zahvata. Tehnika dokumentacija mora da bude kompletirana po sadraju u skladu sa pravilnikom i zapeaena jemstvenikom. Opti deo sadri podatke o projektu i uesnicima u izgradnji, podatke o lokaciji i druge dokumente iz kojih proizilaze podaci, vani za ustanovljavanje prikladnosti reenja u projektu sa prostornim aktovima, ispunjavanju bitnih zahteva izgradnje i drugi podaci, vani za odluivanje u upravnom postupku. Opta dokumentacija tako mora da sadri: 1) naslovnu stranu sa nazivom i lokacijom objekta, nazivom projekta i datumom izrade, nazivom (ili imenom) i adresom investitora izgradnje objekta, nazivom i adresom preduzea odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo tehniku dokumentaciju; 2) izvod iz odgovarajueg registra, za preduzee, odnosno drugo pravno lice ili radnju koje je izradilo tehniku dokumentaciju; 3) reenja o odreivanju glavnog odgovornog projektanta za ceo projekat i odgovornih projektanata pojedinih delova projekta koja su zavedena u delovodniku preduzea, odnosno drugog pravnog lica; 4) kopiju licence odgovornog projektanta; 5) izvod iz urbanistikog plana, odnosno akt o urbanistikim uslovima; 6) ostale potrebne uslovi navedeni u izvodu iz urbanistikog plana, odnosno akta o urbanistikim uslovima (konzervatorski uslovi, uslovi zatite ivotne sredine, protivpoarni, sanitarni, i drugi uslovi); 7) potpisane i overene izjave odgovornih projektanata o meusobnoj usaglaenosti svih delova projekta.

Projektni zadatak treba da obezbedi i potvrdi investitor. Projektni zadatak moe da pripremi i predstavnik investitora ili konsultant, ili u sluaju zahtevnijih objekta, specijalizovana institucija koju je angaovao investitor, a na osnovu poziva za dostavu ponuda. 1.1.14 OPTI SADRAJ TEHNIKE DOKUMENTACIJE

Sadraj odreene vrste projekta predstavlja minimalan obavezan sadraj tehnike dokumentacije namenjene za izgradnju svih vrsta puteva i drugih graevinsko inenjerskih i drugih objekata. Za posebne namene mogue je posebnim propisima odrediti poseban ili dopunski sadraj projekta. Isto tako investitor i projektant mogu se dogovore o pripremi projekta sa dopunjenim sadrajem i za drugaije namene. Bez obzira na gore navedeno, zahtev za izdavanje graevinske dozvole mora da obuhvata sadraj projekta za izdavanje graevinske dozvole, koji je odreen Zakonom o planiranju i izgradnji. Upravni organ koji je nadlean za izdavanje

Tehnika dokumentacija sadri sistematski ureene tekstualne i grafike prikaze i opise kojima se definiu lokacijske, funkcionalne, oblikovne i tehnike karakteristike izgradnje i pomou kojih je mogue zajedno sa drugim propisanim sastavnim delovima dokazati, da e izgradnja biti u skladu sa prostornim aktima i da e ispunjavati bitne zahteve. Numerika dokumentacija sadri odgovarajue proraune u zavisnosti od vrste projekta, specifikaciju materijala, predmer i predraun potpisan i overen od strane odgovornog projektanta. Grafika dokumentacija sadri odgovarajue grafike priloge (situacioni plan, osnove, karakteristine preseke i izglede i dr.) u zavisnosti od vrste projekta. Svi grafiki prilozi moraju da budu potpisani i overeni od strane odgovornog projektanta, sa naslovima crtea, datumom izrade, brojevima lista i razmerom. Elaborati sadre studije, zasnivanja, strune ocene, geodetske nacrte, nacrte instalacija, komunalnih vodova, konzervatorski nacrt i druge tehnike dokumente u vezi sa izgradnjom ako su zbog posebnosti odreene vrste graevinsko-inenjerskog objekta ili lokacije, na kojoj e se objekt graditi, potrebni ili zahtevani propisima. Elaborati, prilozi i studije moraju da budu potpisani i overeni od strane odgovornog lica. U daljem tekstu prikazan je oblik i sadraj tehnike dokumentacije. 1.1.15 GENERALNI PROJEKAT (GPR)

- moguim -

-

-

nainu obezbeenja druge infrastrukture, varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor, prirodnim uslovima, proceni uticaja na ivotnu sredinu, inenjersko-geolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta, istranim radovima za izradu idejnog projekta, zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara, funkcionalnosti i racionalnosti reenja (etapnost).

Osnovna razmera grafikih prikaza u generalnom projektu za puteve van naselja je 1 : 25.000 (10.000), odnosno za puteve u naselju 1 : 5.000 (2.50